ПЛАНОВИ РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ И МЕРЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ

ПЛАНОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈЕ

Закон о стечају је уредио услове за покретање и спровођење стечајног поступка

над правним лицима.

Стечај над стечајним дужницима спроводи се банкротством или

реорганизацијом.

Циљ стечаја јесте најповољније колективно намирење стечајних поверилаца

остваривањем највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове
имовине.

Законом о стечају, прописано је да се стечај спроводи реорганизацијом, ако се

тиме обезбеђује повољније намирење поверилаца у односу на банкротство, а
посебно ако постоје економско оправдани услови за наставак дужниковог
пословања.

Реорганизација се спроводи према плану реорганизације који се сачињава у

писаној форми, који се може поднети заједно са предлогом за покретање
стечајног поступка по предлогу самог дужника или организацијe која је
посебним законом одређена за обављање послове стечајног управника из члана
19. став 2. за правна лица која послују са већинским јавним или друштвеним
капиталом и такав план се назива Унапред припремљени план реорганизације,
као и након отварања стечајног поступка, када план реорганизације могу
поднети стечајни дужник, стечајнни управник, разлучни повериоци који имају
најмање 30% обезбеђених потраживња у односу на укупна потраживања према
стечајном дужнику, стечајни повериоци који имају најмање 30% необезбеђених
потраживња у односу на укупна потраживња према стечајном дужнику, као и
лица која су власници најмање 30% капитала стечајног дужника.

Законом је прецизно прописана садржина плана реорганизације као и унапред

припремљеног плана реорганизације као и мере за реализацију ових планова
реорганизације.

Мере за реализацију плана реорганизације као и унапред припремљеног плана

реорганизације су:

1. предвиђање отплате у ратама, измена рокова доспелости, каматних стопа

или других услова зајма, кредита или другог потраживања или инструмента
обезбеђења;
2. намирење потраживања;
3. уновчавање имовине са тетером или без њега или пренос такве имовине на
име намирења потраживања;
4. затварање погона или промена делатности;
5. раскид или измена уговора;
6. отпуст дуга;

1
7. извршење, измена или одрицање од заложног права;
8. давање у залог оптерећене или неоптерећене имовине;
9. претварање потраживања у капитал
10. закључивање уговора о кредиту, односно зајму
11. оспоравање и побијање потраживања која нису правно ваљана;
12. отпуштање запослених или ангажовањедругих лица;
13. уступање неоптерећене имовине на именамирења потраживања;
14. измене и допунеопштих аката стечајног дужника и других документа о
оснивању или управљању;
15. статусне промене;
16. промене правне форме;
17. пренос дела или целокупне имовине на једног или више постојећих или
новооснованих субјеката;
18. поништавање издатих или издавање нових хартија од вредности од стране
стечајног дужника или било ког новоформираног субјекта;
19. друге мере од значаја за реализацију плана реорганизације.

Поред напред наведених мера, Закон је оставио могућност предлагачима

Унапред припремљених планова реорганизације као и планова реорганизације,
да предвиде и друге мере, за које сами предлагачи процене да су целисходне за
реализацију планова реорганизације. Предлагачи плана реорганизације, имају
могућност, да сами одреде које мере које је предвидео Закон су најповољније
за сваког стечајног дужника и којим мерама ће се постићи најповољнији
ефекат, как за самог дужника тако и за повериоце који треба да изгласају
усвајање предложеног плана реорганизације.

Мере за реализацију плана реорганизације, треба да буду такве, да повериоци

имају интерс да гласају за усвајање плана реорганизације, јер ће кроз план
реорганизације са адекватно одређеним мерама, реализовати своја
потраживања под повољнијим условима и у краћим року него што би то био
случај у поступку стечаја који би се спровео банкротством стечајног дужника.

Са друге стране , интерс стечајиних дужника, да се поступак стечаја спроведе

реорганизацијом је тај, што реорганизација омогућава финасијско
“оздрављење” и наставак обављања делатности, али сада у повољнијим
условима.

У плановима реорганизације, као и у унапред припремљених планова

реорганизације као мере за реализацију плана реорганизације, најчешће се
одређују следеће мере за спровођење планова:

1.наставак пословања и обављање делатности дужника

2.репрограм обезбеђених и необезбеђених потраживања поверилаца и
намирење репрограмираних потраживања
3.приоритетно намирење репрограмираних потраживања поверилаца
реализацијом средстава обезбеђења (залога и хипотека) заснованих на
заложеној имовини дужника и трећих лица
4.отпуст дуга
5.наплата потраживања од дужникових дужника
6.закључење уговора о кредиту и друго додатно задужење дужника
7.оспоравње и побијање потраживања која нису правно ваљана

2
8.компензационо намирење доспелих обавеза, као и намирење обавеза у
стварима или правима
9.отпуштање запослених
10.реализација започетих двострано-теретних послова
11.забрана спровођења вансудског и судског извршења на обезбеђеној и
необезбеђеној имовини и средствима дужника, ради наплате потраживања
насталих пре дана усвајања плана реорганизације, осим у обиму, на начин и у
роковима доспећа претвиђених планом реорганизације
12.обавезу поверилаца да по правноснажности решења којим се потврђује
усвајање плана реорганизације, повуку испостављене налоге за принудну
наплатуна средствима на свим рачунима дужника са забраном подношења
таквих налога за потраживања настала пре усвајања планареорганизације
13.повлачење предлога за извршење ради наплате потраживања насталих пре
дана усвакјања плана реорганизације
14.измене или раскид уговора и
15.статусне промене.

Како усвојени план реорганизације предтавља извршну исправу, и у случају не

поступања по усвојеном лану реорганизације, што представља и стечајни
разлог за покретање новог стечајног поступка над стечајним дужником, као
проблематична појављује се мера отпуст дуга, нарочито у унапред
припремљеним плановима реорганизације, када немате Закључак којим је
утврђено потраживање сваког појединачног повериоца. Поставља се питање
шта ће поверилац пријавити као своје потраживање ако је у усвојеном плану
реорганизације као потраживање унето само потраживање са отпустом.

Ова мера отпуста дуга, мање је “проблематична” у плановима реорганизације

усвојеним у стечајном поступку, када је стечајни управник испитао сваку
пријаву потраживања и сачинио листу признатих и оспорених потраживања,
када се тачно зна висина потраживања сваког повериоца као и износ отпуста
дуга, па у евентуалном новом стечајном поступку, поверилац пријављује своје
ненамирено потраживање, са припадајућом каматом.

Мера претварање потраживања у капитал, у акције акционарских

друштава, односно у трајни улог друштва са ограниченом одговорношћу, дугови
се поништавају и сад повериоци постају акционари, односно чланови друштва.
То практично значи куповину дужника, стим што се плаћање његове цене не
врши новцем, већ дуговима дужника. Оно што представља проблем је што се
ова мера често предвиђа селективно, не за све повериоце. Поставља се питање
шта ће повериоци чије је потраживање претворено у капитал дужника,
пријавити као своје потраживање у евентуално покренутом поступку стечаја
због не поступања по усвојеном плану реорганизације.

Мера уновчавања имовине са теретом или без њега или пренос такве
имовине на име намирења потраживања, је мера која је честа у
плановима реорганизације, и у случајвима када се предвиђа уновчавање
имовине са теретом или без њега, потребно је у плану детаљно навести начин и
поступак продаје, јер се очекује да ће се постићи боља цена продајом имовине
кроз поступак реорганизације, јер не постоји ограничење почетне цене, као
што је то случај у стечајном поступку који се спроводи банкротсвом стечајног
дужника.

3
Мера уступања неоптерећене имовине на име намирења потраживања
је мера, која уз меру измене каматних стопа или других услова зајма, кредита
или другог потраживања или инструмената обезбеђења, стеачајном дужнику
даје могућност да у преговорима са повериоцима, на повољнији начин измири
своје обавезе.

Законодавац је увођењем института Унапред припремљеног плана

реорганизације, омогућио привредним друштвима, да сами са предлогом за
покретање стечајног поступка, поднесу и план реорганизације са мерама за
реализацију плана које ће омогућити “оздраљење” самог дужника, наставак
обављања пословне делатности и редефинасње пословних односа са
повериоцима, међутим у досадашњој пракси овај институт није дао очекиване
резултате.

Унапред припремљени планови реорганизације, се најчешће подносе ради

одређивања забране спровођења извршења на имовини дужника, како би се
повериоци онемогућили да наплате своја потраживања у извршном поступку, а
по протеку рока од шест месеци, предлози за спровођење стечаја у складу са
унапред припремљеним плановима реорганизације се повлаче и у кратком
временском року подносе нови предлози за спровођење стечаја у складу са
унапред припремљеним планом реорганизације.

У досадашњој пракси, планови реорганизације поднети у току стечајног

поступка су планови за које повериоци “радије” гласају и ови планови се у
већем броју спроводе, у односу на Унапред припремљене планове
реорганизације стечајног дужника.

Законом о стечају прописано је, да је овлашћени предлагач плана

реорганизације у току поступка стечаја и стечајни управник.

Националним стандардом број 6, о подацима које треба да садржи план

реорганизације, у делу о садржини плана реорганизације, између осталог
прописано је да план реорганизације мора бити заснован на реалним основама,
као и да план реорганизације не сме бити заснован на неизвесном будућем
догађају.

Ово посебно напомињем, јер без обзира да ли је стечајни управник предлагач

плана реорганизације или стечајни управник, који по налогу стечајног судије,
треба да провери тачност података унетих у план, или стечајном судији и
одбору поверилаца, треба да достави мишљење о изводљивости плана
реорганизације, увек се мора водити рачуна да план реорганизације мора бити
заснован на реалним основама, као и да план реорганизације не сме бити
заснован на неизвесном будућем догађају.