Srednja škola Varvarin

Maturski rad iz računovodstva
Evidencija obaveza preduzeća

profesor

učenik

Vesna Cabrić

Aleksandar Djordjević

izvod banke o stanju na tekućem računu. -Pismo o bonifikaciji šalje dobavljač kupcu kada kupac reklamira oštećenje prisipele robe ili materijala.Ova faktura naziva se kupovna ili ulazna faktura.Kratkoročne finansijske obaveze Pod kratkoročnim obavezama podrazumevaju se obaveze po izdatim hartijama od vrednosti. -Izvod banke ostanju na tekućem računu je dokument koji služi kao dokaz da je banka izvršila prenos novčanih sredstava sa tekućeg računa nalogodavca(kupca) na tekući račun dobavljača(prodavca). a evidentiraju se na kontima grupe 42 – Kratkoročne finansijske obaveze. pismo o bonifikaciji. -Račun ili fakturu šalje dobavljač za kupljenu robu. Sve ove obaveze imaju rok dospeća do jedne godine. Dokumentacija |Prilikom evidencije poslovnih promena na kontima dobavljača koriste se razna dokumenta: račun ili faktura. kako I obaveze po kratkoročnim kreditima dobijenim od banaka u zemlji ili inostranstvu. .Višak povećava obavezu prema dobavljaču. material ili izvršene usluge. -Komisijski zapisnik o višku ili manjku upotrebljava se kada kupac reklamira prijem viška ili manjka prispelog materijala ili robe. otpremnica. komisijski zapisnik o višku ili manjku. a manjak ovu obavezu smanjuje.Bonifikacija koju je odobrio dobavljač smanjuje obavezu prema dobavljaču.

Dugoročne obaveze imaju rok dospeća duži od jedne godine I odnose se uglavnom na obaveze prema povezanim licima. Insolventnost preduzeća proizvodi niz obaveza prema poveriocima radi poravnanja ili odlaganja roka plaćanja obaveza. zamenom te obaveze nekom drugom. prema radnicima. Preduzeće mora voditi računa o svojoj solventnosti I likvinosti kako bi moglo izmiriti svoje obaveze. To znači da obaveze mogu da budu kratkoročne I dugoročne.Evidencija obaveza preduzeća Pojam I vrste obaveza Obaveze su takav pravni odnos na osnovu kojeg jedno lice – poverilac ima pravo da od drugog lica – dužnika zahtava da nešto učini ili da se uzdrži od nečega što bi inače imao pravo da učini. Najčešće nastaju iz ugovora. Pod kratkoročnim obavezama iz poslovanja podrazumevaju se obaveze čiji je rok dospeća do jedne godine.Obaveze mogu da nastanu na razne načine. prema dobavljačima. putem: plaćanja gotovinom. . konverzijom te obaveze u kapital. prema bankama u zemlji ili u inostrnstvu. prouzrukovanjem štete drugima ili na osnovu samog zakona.Kratkoročne obaveze mogu nastati I iz zajedničkog poslovanja. a u krajnjem slučaju može proizvesti I pokretanje postupka stečaja. iz finansijskih transakcija itd. depozite I kaucije. koji omogućuje blagovremeno podmirenje tih obaveza. za primljene kredite. prenosom drugih srdstava. da bi se zadovoljilo potraživanje druge strane. Izmirenje sadasnje obaveze obicno uključuje ustupanje resursa preduzeća u koje su ugradjene ekonomske koristi.Izmirenje sadašnje obaveze moze se izvršiti na mnogo načina. a likvidnost je odnos izmedju raspoloživih sredstava I prispelih obaveza. pružanjem usluga. kao I ostale kratkoročne obaveze iz poslovanja. na primer. obaveze po dugoročnim hartijama od vrednosti I ostale dugoročne obaveze. Prema Zakonu o obligacionom odnosima u preduzećima se ostavlja potpuna sloboda ugovaranja rokova dospeća I načina izmirivanja obaveza. I to: za primljene avanse. Solventnost je sposobnost preduzeća da na duži rok izmiruje svoje obaveze.

Obaveze po osnovu hartija od vrednosti ispravljaju se indirektno u poslovnim knjigama na posebnim kontima po osnovu kamata koje se odnose na budući period. tj. u zavisnosti od vrste. 46 – Obaveze za poreze. Obuhvataju se kontima grupe 41 – Dugoročne obaveze. obuhvaćene su sledećim grupama konta: 42 – Kratkoročne finansijske obaveze. kojima treba obezbediti smanjenje odliva I povećanje priliva novčanih sredstava uvek kada je to moguće učiniti. Unose se u pasivu bilansa stanja u visini nominalnih iznosa koji proističu iz poslovnih finansijskih transakcija. Evidencija obaveza vodi se na kontima klase 4 – Dugoročna rezervisanja I obaveze I to na posebnim grupama konta za dugoročna rezervisanja I dugoročne I kratkoročne obaveze. uz zaduženje odgovarajuceg konta na kojem se iskazuje osnov nastale obaveze. Evidencija kratkoročnih obaveza Kratkoročne obaveze su one čiji rok dospeća nije duži od jedne godine.Protiv insolventnosti I nelikvidnosti preduzeća se bori merama tekuće finansijske politike. 44 – Obaveze iz specificnih poslova. a procenjuju se. doprinose I druge dažbine 47 – Druge obaveze.Za iznos povećanja dugoročnih obaveza odobravaju se konta grupe 41 – Dugoročne obaveze.Kratkoročne obaveze. odnosno od dana godišnjeg bilansa. . Evidencija dugoročnih obaveza Dugoročne obaveze su obaveze koje dospevaju u roku dužem od godinu dana od dana činidbe. 43 – Obaveze iz poslovanja. 45 – Obaveze za zarade I naknade zarada.

.Obaveze prema matičnim I zavisnim pravnim licima iskazuju se obaveze na osnovu primljenih dugoročnih kredita od pravnih lica koja ulaze u grupu za konsolidovanje. Na ovom računu matično pravno lice iskazuje obaveze po osnovu primljenih kredita od zavisnih pravnih lica I obrnuto. Obaveze prema matičnim I zavisnim pravnim licima Na računu 411.Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital Na računu 410 iskazuju s dugoročne obaveze koje se prema ugovoru mogu konvertovati u odgovarajuci oblik kapitala.matično preduzeće je preduzeće koje ima jedno ili više zavisnih peduzeća. pa se I ugovori po tom osnovu pretvaraju iz jednog oblika I drugi. u skladu sa zakonom. Konvertovanje je radnja po kojoj se jedna vrsta potraživanja ili dugovanja pretvori u drugu vrstu. Mogućnost konvertovanja mora se predvideti ugovorom. kao I medjusobne obaveze zavisnih pravnih lica koja čine grupu za konsolidovanje. U skladu sa MRS 27 .Obaveze prema matičnim I zavisnim pravnim licima u zemlji i 4111.zavisno preduzeće je ono koje je pod kontrolom drugog preduzeća. . .Obaveze prema matičnim I zavisnim pravnim licima u inostranstvu.konsolidovani fainansijski izveštaji su oni izvestaji koji su prezentovani kao izveštaji jenog preduzeća. Ovaj račun se moze raščlaniti na: 4110. .grupu čine matično preduzeće I sva njegova zavisna preduzeća.

komercijalnim zapisima. postrojenja I opremu I 4142 – Ostali dugoročni krediti u zemlji. Obaveze po dugoročnim kreditima u zemlji Na računu 414 iskazuju se obaveze po osnovu primljenih dugoročnih kredita od pravnih I fizičkih lica u zemlji. Kao obaveze po emitovanim HoV. 4141 – Dugoročni krediti za nematerijalna ulaganja I nekretnine. Račun 413 moze se rasčlaniti na: 4130 . . blagajničkim zapisima. certifikatima o depozitu. na ovom racunu iskazuju se obaveze po izdatim obveznicama.Obaveze po izdatim dugoročnim obveznicama. kao I finansijskim derivatima kojima se trguje na berzi I drugim hartijama od vrednosti. odnosno od dana bilansa. osim od zavisnih l povezanih lica. 4131 – Obaveze po ostalim hartijama od vrednostima i 4139 – Ispravka vrednosti obaveza po dugoročnim HoV.Obaveze po emitovanim hartijama od vrednosti u periodu dužem od godinu dana Na računu 413 se iskazuju obaveze po izdatim hartijama od vrednosti sa rokom dospeća preko godinu dana od dana činidbe. Ovaj račun se moze raščlaniti na: 4140 – Dugoročni krediti za obrtna sredstva.

Kako poverilac traži da mu se plati. zato se on I naziva poverilac.Dugoročni krediti u inostanstvu Na računu 415 iskazuju se obaveze po osnovu primljenih dugoročnih kredita od pravnih I fizičkih lica u inostranstvu. osim zavisnih I povezanih pravnih lica. on potražuje. a redji za nabavku sirovina I materijala. postrojenja I opremu. taj materijal se mora I platiti. Ovaj račun se moze raščlaniti na: 4150 – Dugoročni inostrani krediti za obrtna sredstva. iskazuju se po srednjem kursu. odnosno kao finansijski prihod ili rashod. Ako se obaveze po inostranom kreditu iskazuju u stranoj valuti sve promene na računu 415. prilikom preuzimanja. Obračunata kursna razlika na dan bilansa priznaje se kao prihod ili rashod perioda.Plaćanje se može izvršiti pre preuzimanja materijala. Dugoročni krediti u inostranstvu mogu se iskazivati u odredjenoj stranoj valuti I plaćati u toj ili drugoj stranoj valuti ili dinarima. po srednjem kursu važećem na dan nastale promene. Obaveza prema . kao I posle preuzimanja materijala.Srednji kurs koji važi na dan nastale promene naziva se tekući kurs. U poslednjem slučaju dobavljač daje materijal na poverenje. tako da se svaka promena koja glasi na strana sredstva plaćanja proračunava u dinarsku protivvrednost. Najčećci slucaj zaduženja u inostranstvu je po osnovu uvoza opreme. Pojam poverilaca I dobavljača Kada se kupi material od dobavljača. 4151 – Dugoročni inostrani krediti za nematerujalna ulaganja I nekretnine. I to potraživanje od poverioca je za kupca robe ili materijala obaveza prema poveriocu.

Analitička evidencija obaveza prema dobavljačima Poslovni odnosi sa dobavljačima prate se knjigovodstvenom evidencijom. razlikuju se više vrsta obaveza prema dobavljačima. Zbir svih kartica dobavljača naziva se kartoteka dobavljača. robu ili usluge. dobavljači (za isporučeni materijal. Kartice se slažu u kartoteku po utvrdjenom redosledu. poverioci po primljenim kaucijama itd. Dobavljač isporučuje robu ili materijal s tim da mu se plati u odredjenom roku. . sitan inventar. I to analitički I sintetički.poveriocu (dobavljaču) predstavlja iznos koji ovaj traži (potražuje) da mu se u odredjenom roku plati za isporučeni material. Postoji više vrsta poverilaca: banke (za date kredite). delatnosti kojima se dobavljač bavi itd. Sve dok mu se ne isplati odredjena suma novca. 433 – Obaveze prema dobavljačima u zemlji 434 – Obaveze prema dobavljačima u inostranstvu. Za svakog dobavljača otvara se posebna kartica. osnovna sredstva I drugo nazivaju se dobavljači. obaveza prema dobavljaču postoji. I to bilo po azbučnom redu dobavljača. bilo po njegovom sedištu. roba. Prema tome koja se vrsta sredstava nabavlja I da li se nabavlja iz zemlje ili iz inostranstva. Analitička evidencija moze se voditi u povezanoj knjizi kao knjiga dobavljača ili kao kartoteka. Evidencija obaveza prema dobavljačima Preduzeca od kojih se nabavlja materijal. robu ili usluge).

Iznos koji ce dobavljačima biti isplaćen ne mora I ne retko nije jednak tom inicijalnom iznosu obaveze. odnosno po izvršenim uslugama. a stvara se obaveza za izdate čekove. Popustima se mogu smatrati sva smanjenja već ugovorene ili na drugi način utvdjene kupovne cene robe koja dobavljači daju kupcima svojevoljno. Da bi ta obaveza bila sigurno izmirena. Pored ovih popusta. Popusti dobijeni od dobavljača dele se na one koji su poznati u trenutku prijema I koji se mogu uzeti u obzir pri kalkulaciji nabavne vrednosti I knjiženju prijema materijala I robe I one koji su odobreni naknadno. To su sniženja koja dobavljač odobrava kao obeštećenje kupcu jer je pri isporuci materijala ili robe doslo do propusta.Takvi popusti su: količinski rabat. poveća velicina porudžbina ili ubrza plaćanje. sa ciljem da se stimuliše kupovina odredjene robe. super-rabat. sezonski rabat. Takav popust je. na primer. bonifikacija. U tom slučaju gasi se obaveza prema dobavljaču. jer svi popusti koje dobavljač odobri imaju za posledicu redukciju obaveze. Obaveze za izdate čekove Obaveza prema dobavljaču moze se izmiriti davanjem obračunskog čeka. Za zbirno knjizenje odobrenja na kontu dobavljača sastavlja se pregled faktura koji je prikazan kod nabavke materijala. kasa skonto I sl. dužnik obično izdvaja novčana sredstva za isplatu čekova na poseban račun – Izdvojena . u praksi se javljaju sniženja vec ugovorenih cena do kojih dolazi pre svega na zahtev preduzeća kupca. Izmirenje obaveza prema dobavljačima Visina obaveza prema dobavljačima utvrdjuje se na osnovu faktura. koje dobavljači dostavljaju po izvršenoj isporuci matrijalnih dobara.Sintetička evidencija obaveza prema dobavljačima Sintetička evidencija dobavljača vodi se na jednoj kartici (kontu) na koju se zbirno unose poslovne promene u vezu sa kretanjem obaveza prema dobavljačima.

Rok dospeća menice može biti jednak roku plaćanja obaveze I u tom slučaju menicna obaveza je jednaka obavezi prema dobavljačima. a konto 241 – Tekući račun. Menica se koristi za plaćanja u roku ne dužem od 90 dana. O roku dospeća imalac menice istu podnosi na naplatu. duži od roka plaćanja obaveze. izuzev onih koja ne mogu biti predmet izvršenja. rok dospeća menice je. Menica je hartija od vrednosti I može glasiti na neograničene iznose. a konto 433 – Dobavljači u zemlji. Evidencuja obaveza za izdate čekove vrši se na kontu 4390. Kada se primi izvod od banke o isplati menice. konto 4391 – Obaveze po izdatim menicama duguje I na taj način se izravnava. tada se obaveza prema dobavljačima supstituise meničnom obavezom. za čije plaćanje se izdaje. potražuje. Kada banka izvrši isplatu čekom. Medjutim. Isplata menice se moze izvršiti iz svih raspoloživih novčanih sredstava dužnika. a kao obezbedjenje daje menicu. Obaveze po izdatim menicama Kada se izda menica kao instrument plaćanja. koji potražuje. obaveze po izdatim čekovima se gase na teret izdvojenih sredstava za isplatu čekova. . knjiženje se obavlja na kontu 4391 – Obaveze po izdatim menicama.novčana sredstva za isplatu čekova. U tom slučaju pojavljuje se pasivna kamata. Pojam menice Ukoliko preduzeće ne moze obaveze prema dobavljaču da izmiruju ugovorenom roku već traži odlaganje plaćanja. duguje. prema pravilu.

Obaveze koje se mogu konvertovati u kapital Obaveze prema matičnim I zavisnim pravnim licima Obaveze prema emitovanim hartijama od vrednostiu periodu dužem od godinu dana Obaveze po dugoročnim kreditima u zemlji Obaveze po dugoročnim kreditima u inostranstvu Pojam poverioca I dobavljača Evidencija obaveza prema dobavljačima Analitička evidencija obaveza prema dobavljačima Sintetička evidencija obaveza prema dobavljačima Izmirenje obaveza prema dobavljačima Obaveze za izdate čekove .Obaveze o izdatim menicama Kratkoročne finansijske obaveze .Evidencija dugoročnih obaveza Evidencija kratkoročnih obaveza .Dokumentacija .Pojam menice .Sadrzaj: - Evidencija obaveza preduzeća(pojam I vrste) .

razred ekonomske škole .Korišćena literatura: -Računovodstvo za 3.Priručnik za primenu kontnog okvira za preduzeća. zadruge I preduzetnike u skladu sa MRS .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful