WY’ \avno mnenje i ubedivanje U ovom poglavljucilj nam je da objasnimo Sta ginijavno mnenje { kako se ono formira, kao i da pomognemo studentima pri izboru ‘odgovarajucih tehnika za situacije u odnosima s javno8tu, Teme ovog poglavija su sledece: Sta je javno mnjenje Lideri mistjenja kao katalizatori Uloga medija Ubedivanje: sveprisutno u nagem Zivotu Faktori ubedivatke komunikacije Propaganda Ubedivanje i manipulacija Etika ubedivanja216 | veo» stravecya ‘wr ablongman com/witeox7e Hi Sta je javno mnenje? Aunerhane! govore o javnom mnenju kao da je to monolitai entitet koji natkrljuje pug irusvo u kome Zivimo. Karikaturisti u novinama, medutim, predstavjj gr a {idskom obliga kroz likove Dona i Diejn K. Pablik, koji simbolizuju mihenje adi O20 Kojo) temi. U stvanosti je jaeno mnenje pomalo nejasan termini veoma ga je teSko odrediti u svakom datom trenutku, U stvari, da nastavimo metaforom, javno mnenje istovremeno predstavljaéitay a monolita i veliki brojlikova kao Sto su Dion i Diejn Pablik. Malo je pitanja oke keojih medu populacijom postoji opSta saglasnost, pa je javno mnenje u pogledu neksh, Svar Podelleno u vige smerova, Mozda delue iznenadujuce, ali samo mali broj judi ‘cestvuje u formiranju javnog mnenja u pogledu nekog konkretnog pitanja, ai 36 defava iz dvarazloga. Prvo, psholozi su otkril da javmost ima tendencja a bude pasivna. Malo e pitanja oko Kojih se kod cele populace formira mishenje i aetanje. Cesto se pretpostavja da mala, buéna grupa zastupa sta javmost, dok fu styarosth taénie rei da je vetina Iudi apatigna jer ih to pitanje ne zanima il na nih parts tical. Dakle, javno" protivjene pitanjima kao sto su nuklearna energija, prava homoseksualaca, abortus i kontrola naorudanja, mote, u stvai, da predstavia ste ‘malog ali zmacajnog broja zainteresovanih Ijudi ‘Drugo, neko pitanje mote da privuée padnju jednog dela populacije, dok drugo FAUNA Interesovanje nekog drugog njenog segmenta. Roditelj, na primer, mogu da | formiraju javno mnenje u pogledu potrebe za boljim srednjim obrazovanjen dok Se Bradani Cine najveti deo javnog mnenja u vezi s potrebom za boliom socijainom zastitom. Ova dva primera ilustruju najéeséu dilemu u vezi sjavnim mnenjem: "Javno mne- pis bredstavja zbir pojedinaénih misljenja o nekom pitanju koje utige na te pojedinee= Druga popularna definicija glasi:"Javno mnenje je zbir gledista judi zainferesoventh 2 neko pitane' Dakle, neko ko nije pod uticajem nekog pitanja ili Ko za njegn nije Zalnteresovan (ii ge, moda, nije ni svestan), ne doprinosiformiranju javnog tnenja u vezi s tim pitanjem, Svojstven ovim definicijama je koncept licnog interes, Sledece tvednje prisutne su u istrazivanju javnog mnenja: * Javno mnenje je kolektivni izraz misljenja mnogih pojedinaca povezanih w ‘grupu na osnovu zajednikih ciljeva, aspiracija, potreba i ideala, © Ludi koji su zainteresovani za neko pitanje ili koji imaju zajednicki ili licniinte- ves u pogledu nekog pitanja — ilina koje ishod nekog pitanja move da uti¢e- for. miraju javno mnenje u vezi s tim pitanjem, * Siholoskt posmatrano, misjenje je suitinski odredeno lim interesom. Doga- | aj reét ili drug stimulansi utigu na misjenje samo utoliko sto je otigledna njihova veza sliénim interesom ili optim problemom, * Formirano mialjenje ne traje dud vremensk period ukolikoHjudi ne oseéaju da jeu pitanju njihov liéni interes i ukoliko misljenje - koje se stvara na osnova ret ~ nije podrZano odgovarajucim dogadajima, * Kad je u pitanju liéni interes, misljenje nije lako promeniti O tome kako praktiéarikoriste koncept lignog intersa 2a fokusiranje svoje poruke Prema publici govoricemo u nastavku poglavija,u odeliku "Apeli na light interes. Istrativatke studijeistigu i znaéaj dogadaia u formiranju javnog mnenja, Sociolozi su, na primer, formulisali sledece generalizacije:POGLAVLIEI0 m Javnomnenjeiubedivanje | 215 [Bronce mitra tine ug usar ave set bed poe Ginna saosin Svea. Nast pale Diora W Ba Gerona nal naton wos ob Sane glaso otedenn gro nds raving bro Jan Ponome bong ro on aretaitoneelaie pret rdsednie store 2000. godine. # Miljenje u velikoj meri zavisi od dogadaja koji imaju uticaj na javnost u celint ili na odredeni segment javnosti. «© Uopiteno govoreéi, javno mnenje ne predvida dogadaje. Ono samo na nijih reaguje, ‘© Dogadaji podsti¢u formiranje javnog mnenja. Ukoliko Ijudi nisu svesni nekog pitanja, malo je verovatno da ée biti zainteresovani ili da e imati misljenj. Svest i rasprava dovode do kristalizovanja misljenja, a éesto i do konsenzusa u javnosti «© Dogadaji od velikog znaéaja éesto menjaju javno mnenje iz jednog ekstrema u drugi. Misljenje se ne stabilizuje sve dok implikacije dogadaja u buduénosti ne postanu vidljive Dogadaj koji je podstakao formiranje javnog mnenja i doveo do prelaska Ijudi iz: stanja apatie u stanje ogoréenosti bila je odluka francuske vlade o nuklearnim testira njima u Maruroi Atol u Juznom Pacifiku. Nakon sto je predsednik Zak Sirak objavio dda ce testovi biti izvrSeni, Sirom sveta odjeknula je javna osuda. Zemilje Juanog Paci- fika, medu kojima i Australija i Novi Zeland, najavile su bojkot francuskih proizvoda, Pokret za nezavisnost francuske Polinezije organizovao je masovne demonstracije u ‘Tahitiju i motivisao hiljade PolineZana da potpiSu peticiju. Organizacija Grinpis stekla je vie hiljada novih dlanova. Uprkos tome, Francuska je izvrsila testiranje. Godinu dana kasnije, ogoréenje javnosti vige nije privlaclo paznju medija ‘judi imaju vige misljenja i formiraju ih lakSe u odnosu na ciljeve nego u odnosu nna metode neophodne za ostvarenje ti ciljeva, Prema rezultatima anketa, bolji kvalitet ‘skola ima podrSku priliéno snanog javnog mnenja. Medutim, oko nagina ostvarenja tog cilja ne postoji saglasnost. Jedna grupa zagovara ve¢e plate direktora skola, druga zastupa misljenje da je potrebno znatno poveéati poreze da bi se kvalitet skola pobol Sao, Treéa grupa zagovara rigoroznije standarde. Sve tri grupe, zajedno sa ostalima koje zastupaju druga resenja, éine javno mnenje u vezi s ovim pitanjem. a) Lideri miSijenja kao katalizatori Javno mnenje u vezi s nekim pitanjem moida se zasnivati na lignom interesu ili na dogadajima, ali primarni katalizator je javna rasprava. Samo je na taj natin moguée kistalizovati mijenje, koje istraZivadi javnog mnenja mogu izmeriti.