Садржај

1. Улога и опште карактеристике осветљавајућих пројектила ............................................................................. 1

2. Параметри дејства осветљавајућих пројектила ................................................................................................. 2
3. Кретање склопа бакље и падобрана................................................................................................................... 4
4. Видљивост осветљених објеката ......................................................................................................................... 6
5. Сагоревање и састав осветљавајуће смеше ....................................................................................................... 8
6. Литература............................................................................................................................................................. 9
1. Улога и опште карактеристике осветљавајућих пројектила

Осветљавајући пројектили спадају у групу пројектила специјалне намене. Користе се као

извор светлости у ноћним условима, када је услед недостатка природног осветљења отежано
осматрање непријатељских положаја, као и резултата гађања из сопственог оруђа.
Бојева глава ових пројектила састоји се из бакље, упаљача, незапаљивог падобрана и
механизма којим се ови делови избацују из пројектила на одређеној висини изнад тла.
Светлост коју бакља емитује може бити бела, инфрацрвена или обојена, при чему се
обојена светлост користи ретко, за давање одређених сигнала, док се инфрацрвена светлост
користи за побољшање перформанси уређаја за ноћно осматрање.
Ефикасност осветљавајућих пројектила зависи од интензитета емитоване светлости, као и
од времена емитовања исте. Да би се обезбедило што веће искоришћење бакље, потребно је да
висина на којој се бакља избацује и припаљује буде таква да омогући завршетак сагоревања на
висинама од 50 до 100 метара изнад тла.
Пројектили са осветљавајућом бојевом главом могу бити и класични и ракетни, па се они
могу лансирати из:
- Хеликоптера
- Авиона
- Земаљских лансера ракета
- Хаубица
- Минобацача...

Слика 1: Приказ карактеристика и дејства пројектила Hydra-70 са осветљавајућом бојевом главом

М-257, при лансирању из авиона

1
2. Параметри дејства осветљавајућих пројектила

Тактичко – техничким захтевима прописани су интензитет осветљености тла, површина коју

је потребно осветлити, као и трајање осветљења. Да би се оствариле захтеване вредности ових
параметара, потребно је одредити оптималну висину отварања падобрана и активирања бакље,
као и величину и тип падобрана.

Слика 2: Графички приказ дејства осветљавајућег пројектила

Осветљеност површине постављене нормално на правац простирања светлости (Е) обрнуто

је пропорционална квадрату растојања између те површине и извора светлости, тј. бакље:
I
Е=
R2
Одакле следи:
I = ER2
На основу међусобног односа величина приказаних на слици 2, растојање између бакље и
осветљене површине можемо дефинисати помођу тренутне висине бакље Н и угла α:

H 2 = R2 cos2 α

Одакле следи:
EH 2
I=
cos 2 α

2
При чему је:
I - Јачина светлости светлосног извора [cd]
E - Осветљеност површине [lx]
R - Растојање између бакље и посматране површине [m]
H - Висина бакље [m]
α - Угао дефинисан на слици 2

Растојање R можемо дефинисати и као:

R2 = H2 + r2
Одакле следи:
I Icos 2 α
E= =
H2 + r2 H2

Осветљеност хоризонталне површине која се налази на том истом месту износи:

I𝑐𝑜𝑠𝛼 Icos 3 α
Eh = 2 =
H + r2 H2
Уколико претпоставимо да је површина осветљеног тела (нпр. тенка) приближно управна
на правац простирања светлости (или да је осветљеност тела Е, а тла Еh) можемо одредити
контраст од ког зависи видљивост тела. Интензитет рефлектоване светлости биће:

Er
- За тело B=
π
Erh
- За тло Bh =
π

где су са r и rh представљени коефицијенти рефлексије тела и тла, респективно. Вредност

коефицијента рефлексије за возила и сличне објекте који су обложени заштитном фарбом износи
између 0.02 и 0.05. За тло, вредност овог коефицијента је између 0.12 и 0.15.
Вредност контраста могуће је срачунати према изразу:

BH − B
CH =
BH

и она је најчешће између 0.6 и 0.8. Важно је напоменути да су све ове величине променљиве
током времена.

3
3. Кретање склопа бакље и падобрана

Брзину којом бакља пропада можемо прорачунати изразом:

2G
V= √
CX ρS

Где је:
G - Тежина склопа бакље и падобрана
CX - Коефицијент отпора падобрана
ρ - Густина ваздуха на посматраној висини
S - Површина падобрана

Коефицијент отпора падобрана CX зависи од изабраног типа падобрана. За падобране

класичног облика, вредност му је између 1.3 и 1.8.
С обзиром на губитак масе до ког долази услед сагоревања бакље, вредност брзине V
смањиваће се током пада. Најчешће се прорачунавају вредности брзине пропадања у тренутку
почетка сагоревања и у тренутку завршетка сагоревања, па се на основу њих добија средња
вредност брзине пропадања према изразу:

V0 + Vk
Vm =
2

При прорачуну средње вредности брзине пропадања, није узета у обзир промена густине
ваздуха са променом висине, већ је коришћена средња вредност густине за посматрани опсег
висина. Уколико је неопходно извршити тачнији прорачун брзине пропадања, у обзир се мора
узети вредност густине у свакој тачки путање бакље. Тада промена брзине пропадања неће бити
линеарна, већ ће имати облик који је на слици 2 приказан испрекиданом линијом.
Средња брзина пропадања бакље најчешће је између 5 и 7 m/s. При пројектовању, тежи се
што већем смањењу вредности ове брзине али је потпуно смањење немогуће остварити. Узрок
томе су ограничења величине и типа падобрана, с једне стране доступним простором у бојевој
глави, а са друге стране динамичким ударом при отварању падобрана.
Ако је у тренутку избацивања склопа бакље и падобрана, укупне масе m, његова брзина Ve,
импулс силе која делује на падобран биће:

Fp t = mVe − mV0

при чему је са t обележено време потребно за отварање падобрана током ког брзина
склопа бакље и падобрана опадне са Ve на V0. Ово време је изразито кратко и за падобране
класичног облика износи од 0.2 до 0.4 секунде. Поред тога, разлика брзина је веома велика па ће
и сила која делује на падобран имати велику вредност. Услед тога, купола падобрана, сајле и спој
бакље и падобрана биће веома оптерећени и мораће да издрже огромна напрезања.
Постоје два начина за смањење ове силе:
- Смањивање разлике брзина Vе – V0
- Повећање времена отварања падобрана

4
 При пројектовању осветљавајућих пројектила, користе се обе методе. Вредност брзине V0
се не сме повећавати па је једини начин за смањење разлике брзина смањивање брзине Ve.
Најбољи начин за то је избацивањем склопа бакље и падобрана у правцу супротном од правца
кретања пројектила, мада је у случајевима пројектила код којих се бојева глава налази у предњем
или централном делу немогуће извести такво избацивање. Тада се бојева глава налази у посебној
кутији која се избацује из пројектила, да би након одређеног времена из ње били избачени бакља
и падобран. Повећање времена отварања падобрана могуће је остварити или посебним методама
паковања, што није поуздано, или вишестепеним отварањем падобрана.

Слика 3: Пресек осветљавајућег пројектила Mark 88, на коме је примењено двостепено отварање
падобрана

5
4. Видљивост осветљених објеката

Видљивост мете током осветљавања зависи од низа фактора међу којима су најважнији:
- Метеоролошки услови
- Доба дана и године
- Карактеристике тла
- Интензитет осветљености мете
- Димензије и положај мете
- Начин осматрања (голим оком или инструментима)...

Између мете и њеног окружења мора постојати контраст како бисмо је могли уочити.
Повећањем вредности конраста, повећава се и видљивост мете. Ипак, неће сва рефлектована
светлост стићи до посматрача већ ће се њен одређен део изгубити у атмосфери. Количина
изгубљене светлости зависи од замагљености атмосфере, као и од растојања између мете и
посматрача. Замагљеност атмосфере изражава се коефицијентом замагљености Ψ, чије су
вредности дате у следећој табели:

Атмосферски услови Коефицијент замагљености Ψ

Веома чиста атмосфера (мраз) 0.95
Атмосфера без магле и дима 0.85
Слаба измаглица 0.65 – 0.85
Магла 0.30 – 0.60
Густа магла 0.20

Димензије мете изражене су тзв. угаоном величином мете:

l
φ=
D

Где је:
l - карактеристична линијска димензија (ширина или дужина мете)
D - Удаљеност на којој је мета видљива

Фактори који утичу на вредност удаљености на којој је мета видљива (φ, CB, Ψ, Bh) повезани
су емпиријским изразом:

D
φCB √Bh Ψ1000 = 9.3 ∙ 10−6

Из претходна две једначине следи израз на основу ког се рачуна удаљеност D:

D
lCB √Bh Ψ1000
D=
9.3 ∙ 10−6

6
 Увођењем појма фиктивне удаљености на којој је мета видљива D’, добијамо:

D lCB √Bh
D′ = =
D 9.3 ∙ 10−6
√Ψ 1000

Стварну вредност удаљености на којој је мета видљива можемо одредити из зависности

D=f(D’,Ψ) која је приказана на дијаграму 1, за различите вредности коефицијента замагљености Ψ.

Дијаграм 1: Зависност D=f(D') за различите вредности коефицијента замагљења

7
5. Сагоревање и састав осветљавајуће смеше

Сагоревањем осветљавајуће смеше, њена хемијска енергија претвара се у светлосну, уз

емитовање јарког, белог светла. Да би се сагоревањем ослободило што је могуће више светлости,
неопходно је да буду испуњени следећи услови:
- сагоревање се одвија прописаном брзином сагоревања (од 1-3 до 8-8.5 mm/s, у
зависности од састава осветљавајуће смеше)
- реакција је егзотермна
- велика температура сагоревања (2500-3000 °С)
- продукти сагоревања су гасовити

Ови услови диктирају састав осветљавајуће смеше. Три основне компоненте од којих се ове
смеше састоје су гориво, оксидатор и везиво.
Егзотермност реакције постиже се употребом горива велике топлоте сагоревања, као што
су магнезијум и алуминијум. Као оксидатори користе се пероксиди, нитрати, хлорати или
перхлорати базних или алкалних метала. Улога везива је да осветљавајућу смешу учини
компактном и механички отпорном, као и да јој регулише брзину сагоревања. Као везива се
најчешће користе органске смоле, уља и полиестери.
Бакља осветљавајућег пројектила се израђује пресовањем осветљавајуће смеше. Због
таквог начина израде, веома је тешко припалити бакљу па јој се на површину наноси танак слој
смеше за припаљивање.

8
6. Литература

1. Јарамаз, С.: Warheads Design and Terminal Ballistics, Машински факултет, Београд, 2000