NEODREDENI INTEGRAL I METODE INTEGRACUE 1. Uvod U ranom priodu svog razvoja matematika se ughvnom bavila geometrijskim problemima jer je praktignu svrhu merenja povetina, U antikom priodu bilo je poznato kako se nalazi povrsina pravougaonika ili trougla, IzraCunavanje poviSine kruga zadavalo je teSko Prvi koji se poteo baviti covim problemom bio je ant i mislilac Athimed. On je otkrio da se poviSina ogranigena krivom y= (3) move izratunati del njem na pravougaonike . Zhir povrSina svih pravougaonika naziva se integralnom sumom funkeije na intervalu [a,b ] P=f fess OGigledno je da ako su osnovice pravougaonika dovoljno male integralnom sumom se moze vi, spod krive y= f(x) izmedu p i Pojam integral u danainjem smislu pojavio se u XVIL veku, sa Njutnovim i Lajbnicovim radovima, ali je tek sa KoSijevom definicijom granine vrednosti bilo most dati i preciznu detiniciju integral kao granine vrednosti integralnih suma. Lajbnic je uveo simbol [koji asocira na sumiranje ( kao modifikacija slova S ), Na slede¢im stranama izuZavacemo pojam neodredenog. integrala.2. Pojam primitivne funkcije i neodredenog integrala Osnovni zadatak dife F(x) odredimo izvodnu sncijalnog raguna jeste da za zadatu funkeiju Tunkeiju y= f"(x). Operseija nalaenja izvodne funkeije naziva se diferenciranje. Postavimo sada obmut zaddatak: da za datu funkeiju y= f(x) odredimo funkeiju y= F(x), tako da bude F’(x) = f(x). Pre nego sto pristupimo reSavanju ovog zadatka potrchno je da se upoznamo sa nekim pojmovima, Detinicija 1 Funkeiju (x) navivamo primitivnom funkeijom 7a funkeiju (7x) na imtervalu (a,b) ako w svim twokama tog intervala vazi jednakost Pier 1 2a fakin ax prc alas jo 3a weyed i z iene Fa =3 Operacija nalazenja primitivne funkeije date funkeije naziva se integracifa Ova operacija je inverea operaciji diferenciranja, ali 7a razliku od diferenciranja integracija nije jednormaéna operacija, i, Ima vige od jednog reSenja Ojasnjenje: Posmatrajmo skup funkeija koje se dobijaju iz funkeije (x)= x" dodavanjem konstanti 342 a BE. Ako je dakle, 7) primitivna funkeija funkeije (7x), tada je 1 Fay+C za proizvoljny konstantnu vrcinost dC’, takede primitivna funklja, jr je (F@)+C) = F'G@)= Fe) Zakljucak: Ako funkcija ima jednu primitivny funkeiju, tada postoji i beskonacan skup ovih funkeija Postavlja se pitanje da li se skupom F7x) + C_ za proirvoline vrednosti od C isespljujusve_ primitive funkcije za x) ili ih ima koje ne pripadaju ovom skupu, Odgovor na ovo pitanje dat je w slede¢oj teoremiTeorema 1. Ako su 7x) i Px) primitivne funkcije za M(x) na intervalu (a) (tj. Ako je FO) = fx) i Bia) = f(x) ada se funkeije 17x) i Ppx) razlikuju za konstantu (i. Fix) - Da) = C- Dokaz: Posmatrajmo razliku funkeija De)= F(x) = (2) DQ) =[Fe)-O@)] =F") -O'()= F0) - fO)= De (na osnovu LagranZove teoreme: Ako u svakoj tafki intervala (ab) izvod (6x) = 0, tada je fix) = const. v ‘ovom intervalu) => Da) = C (C= const) iti Fa) - Dax) = C9 FH) = D+, ime je teorema dokazana Uz teoreme 1 sledi 7akljuéak da se problem nalazenja svib primitivnih funkeija date funkeije svodi na nalazenje jedne, bile koje, od njih Definicia 2. Ako je Fix) primitivna funkeija Ge 2x) na intervalu (ap), tada se skup funkeija 173) + C yove neodrateni integral funkeie (x) na intervalu (ah) i simbolicki se pise frooa Sto mati da je neodredeni integral funkeije skup svih njenih primitivnih funkeije Jrerae =F +c de je f(x)dx ~ podintegralni izraz 09) pings fn : -promenivainegrse J «mk negate Goometnjsko tumacenje ‘Ako noodraden inegral funkeife x) oxnatime say y= [flare > y=Fe)+c in Bega se vidi da ncnroen integral predstavaskupkrivin koje se daijgju za rage vrednosttprozvoline onstanie Cj. Koje natu translatomim pomeranjem jedne krive y=/%4) u praveu oy-ose. Ove hive se saivaj integral kevin tna -Postavja se pitanje kada funkeija uopSte ima primitivnu funkeju, Gj. Kada postjt neodrateni integral date funkeije? Odgovor na ovo pitanje daje sledeéa teorema, Teorema: Ako je, fankeija Fneprekidna, tada postoji fred: .