МАТЕМАТИКА 2 – питања за други део усменог

1. Дефиниција неодређеног интеграла.

 Дефинисати појмове неодређеног интеграла и примитивне функције.
 Формулисати и доказати теорему о броју и форми примитивних функција дате
функције.
 Таблица неодређених интеграла.

2. Дефиниција неодређеног интеграла.

 Дефинисати појмове неодређеног интеграла и примитивне функције.
 Навести особине неодређеног интеграла.
 Доказати једну од наведених особина.

3. Метода парцијалне интеграције.

 Метода парцијалне интеграције. Доказ.
 Применом методе парцијалне интеграције и рекурентних веза израчунати
dx
�x 2 + 1 n .
( )
4. Интеграција рационалних функција.
 Интеграција простих разломака.
A
 Разложити израз на просте разломке у скупу R.
( x  a ) ( x  b) 2 ( x 2 + 1)

5. Интеграција тригонометријских функција.

 Општи случај смене при израчунавању интеграла за функције R (sin x, cos x) ,
где је R рационална функција.
 Навести смене које се користе у специјалним случајевима интеграције функција
облика R (sin x, cos x) , R је рационална функција.

6. Смена променљиве у неодређеном интегралу.

 Метода смене у неодређеном интегралу. Доказ.
 m r 
 Интеграција функција облика R ( x, ax + b ) и R  x, x n ,  , x s 
, где је R
 
 
рационална функција.

7. Смена променљиве у неодређеном интегралу.

 Метода смене у неодређеном интегралу. Доказ.
 ax + b 
 Интеграција функција облика R x, n cx + d  , где је R рационална функција.

 

8. Интеграција неких ирационалних функција.

 Интеграција функција облика R x, 1  x  , R x, x2  1  R 1 + x2 
2

 ,  x,


 , где је
R рационална функција.
 Интеграција функција облика R
 x, ax 2 + bx + c 
 где је R рационална функција.
 

9. Дефиниција одређеног интеграла.

 Дефинисати: поделу одсечка, дијаметар поделе, истакнуте тачке поделе.
 Дефинисати одређени интеграл.
 Формулисати и доказати теорему о вези непрекидности и интеграбилности
функције.

10. Особине одређеног интеграла.

 Дефинисати одређени интеграл.
 Навести особине одређеног интеграла.
 Доказати једну од наведених особина.

11. Теорема о средњој вредности интеграла функције једне променљиве.

 Дефинисати одређени интеграл.
 Формулисати прву теорему о средњој вредности интеграла.
 Формулисати и доказати другу теорему о средњој вредности интеграла.

12. Теорема о подели интервала интеграције.

 Дефинисати одређени интеграл.
 Формулисати теореме које говоре о монотоности одређеног интеграла.
 Формулисати и доказати теорему о подели интервала интеграције.

13. Основна теорема диференцијалног и интегралног рачуна.

 Дефинисати примитивну функцију.
 Формулисати основну теорему диференцијалног и интегралног рачуна.
 Доказати основну теорему диференцијалног и интегралног рачуна.

14. Њутн-Лајбницова формула.

 Дефинисати појмове неодређеног интеграла и примитивне функције.
 Формулисати Њутн-Лајбницову теорему.
 Доказати Њутн-Лајбницову теорему.

15. Смена променљиве у одређеном интегралу.

 Дефинисати одређени интеграл.
 Формулисати Њутн-Лајбницову теорему.
 Извести формулу за смену променљиве у одређеном интегралу.

16. Несвојствени интеграли са бесконачним интервалом интеграције.

+ b
 Дефинисати појам несвојственог интеграла, интеграле  f ( x ) dx ,  f ( x ) dx и
a 
+
 f ( x ) dx , њихову конвергенцију и дивергенцију.

 +
dx
 Испитати конвергенцију интеграла   за   0 у зависности од реалног
1 x
параметра  .

17. Несвојствени интеграли са неограниченим интеграндом.

 Дефинисати појам несвојственог интеграла са неограниченим интеграндом,
њихову конвергенцију и дивергенцију.
1
dx
 Испитати конвергенцију интеграла  за   0 у зависности од реалног
0 x
параметра .
18. Израчунавање дужине лука криве.
 Написати формулу за израчунавање дужине лука криве y  f (x) , a  x  b .
 Доказ – извођење формуле.
 Написати формулу за израчунавање лука криве задате параметарски.

19. Израчунавање запремине обртних тела.

 Написати формулу за израчунавање запремине тела Vx добијеног ротацијом
криволинијског трапеза око Ox осе.
 Извођење формуле за запремину Vx обртног тела.
 Написати формулу за израчунавање запремине тела V y добијеног ротацијом
криволинијског трапеза око Oy осе.

20. Израчунавање површине обртних тела.

 Написати формулу за израчунавање површине површи Px добијене ротацијом
криволинијског трапеза око Ox осе.
 Извођење формуле за површину Px обртне површи.
 Написати формулу за израчунавање површине површи Py добијене ротацијом
криволинијског трапеза око Oy осе.

21. Дефиниција и особине двојног интеграла.

 Дефиниција двојног интеграла. Геометријско тумачење.
 Навести особине двојног интеграла.
 Доказати једну од особина двојног интеграла.

22. Дефиниција и особине тројног интеграла.

 Дефиниција тројног интеграла. Дефиниција n –интеграла.
 Навести особине тројног интеграла.
 Доказати једну од особина тројног интеграла.

23. Свођење двојног на двоструки интеграл.

 Дефиниција двојног интеграла.
 Свођење двојног на двоструки интеграл за правоугаону област.
 Свођење двојног на двоструки интеграл за произвољну просто повезану област.
24. Свођење тројног на троструки интеграл.
 Дефиниција тројног интеграла. Дефиниција n –интеграла.
 Свођење тројног интеграла на троструки.

25. Смена променљивих у двојном интегралу. Поларне координате.

 Општи случај смене у двојном интегралу.
 Специјални случај смене у двојном интегралу: поларне координате.

26. Смена променљивих у тројном интегралу. Цилиндричне координате.

 Општи случај смене у тројном интегралу.
 Специјални случај смене у тројном интегралу: цилиндричне координате.

27. Смена променљивих у тројном интегралу. Сферне координате.

 Општи случај смене у тројном интегралу.
 Специјални случај смене у тројном интегралу: сферне координате.

28. Примене двојних и тројних интеграла.

 Навести могуће примене двојног интеграла.
 Навести могуће примене тројног интеграла.
 Извести формулу за израчунавање површине дела површи.

29. Појам бесконачног бројног реда. Конвергенција реда.

 Дефинисати низ парцијалних сума.
 Дефинисати бројни ред и конвергенцију реда.
 Доказати да је неопходни услов за конвергенцију реда да општи члан тежи нули
када n   .

30. Редови са ненегативним члановима. Критеријуми упоређивања.

 Услов за конвергенцију реда са ненегативним члановима, изражен преко низа
парцијалних сума.
 Навести први и други поредбени критеријум.
 Доказати да је неопходни услов за конвергенцију реда да општи члан тежи нули
кад n   .

31. Алтернативни редови. Лајбницов критеријум конвергенције реда.

 Дефинисати алтернативни ред и формулисати Лајбницов критеријум
конвергенције.
 Доказати Лајбницов критеријум конвергенције.
 Дефинисати апсолутну и условну конвергенцију.

32. Интегрални критеријум конвергенције бројног реда.

 Формулисати интегрални критеријум конвергенције бројног ред.
 Доказати интегрални критеријум конвергенције бројног ред.