МАТЕМАТИКА 2 – питања за први део усменог

1. Диференцијабилност и непрекидност.
 Дефинисати ε-околину, граничне тачке скупа, затворен скуп.
 Дефинисати граничну вредност функције z  f ( x, y ) .
 Доказати да ако је функција z  f ( x, y ) диференцијабилна у некој тачки, она је и
непрекидна у тој тачки.
2. Диференцијабилност и непрекидност.
 Дефинисати унутрашњу тачку скупа, отворен скуп, околину тачке.
 Дефинисати непрекидност функције.
 Доказати да ако је функција z  f ( x, y ) диференцијабилна у некој тачки, она је и
непрекидна у тој тачки.
3. Низови тачака у простору.
 Дефинисати конвергенцију низа тачака у простору.
 Формулисати и доказати теорему о неопходним и довољним условима за конвергенцију
низа тачака у простору.
 Формулисати теорему о граничној вредности функције u  f ( x1 ,..., xn ) преко низова
тачака.
4. Довољан услов диференцијабилности.
 Дефинисати диференцијабилност функција z  f ( x, y ) и u  f ( x1 ,..., xn ) .
 Формулисати и доказати теорему о довољним условима за диференцијабилност
функције z  f ( x, y ) .
 Формулисати теорему о довољним условима за диференцијабилност функције
u  f ( x1 ,..., xn ) . Дефинисати непрекидно диференцијабилну функцију.
5. Довољан услов диференцијабилности.
 Дефинисати прираштаје независних променљивих, тотални прираштај функције,
парцијалне прираштаје функције.
 Дефинисати диференцијабилност функције u  f ( x1 ,..., xn ) .
 Формулисати и доказати теорему о довољним условима за диференцијабилност
функције z  f ( x, y ) .
6. Довољан услов диференцијабилности.
 Дефинисати функцију z  f ( x, y ) и парцијалне изводе првог реда функције.
 Дефинисати график функције z  f ( x, y ) и дати геометријско тумачење парцијалних
извода првог реда.
 Формулисати и доказати теорему о довољним условима за диференцијабилност
функције z  f ( x, y ) .
7. Диференцијабилност функције и диференцијал.
 Дефинисати парцијалне изводе првог реда и диференцијабилност функције.
 Доказати да ако за функцију z  f ( x, y ) у тачки P0 ( x0 , y 0 ) важи
z  f x x  f y x  x   y , при чему x  0, y  0    0,   0 ,
онда је она диференцијабилна.
 Дефинисати диференцијал првог реда функције. Навести правила диференцирања.
8. Парцијални изводи сложене функције.
 Дефинисати парцијалне изводе првог реда функције z  f ( x, y ) и дати њихово
геометријско тумачење.
 Ако су z  F (u , v) , u  u ( x, y ) , v  v( x, y ) диференцијабилне функције, извести
формулу за z x . Написати формулу за z y .
 Написати формуле за парцијалне изводе диференцијабилне функције u  f ( x1 ,..., xn )
преко променљивих t j , j  {1,2, , m} , где су xi  xi (t1 ,..., t m ), i {1,2, , n}
диференцијабилне функције.
9. Довољан услов за f xy  ( M )  f yx
 ( M ) .
 Дефинисати унутрашњу и граничну тачку скупа, отворен и затворен скуп.
 Дефинисати парцијалне изводе другог реда функције z  f ( x, y ) .
 Формулисати и доказати теорему о довољном услову за једнакост мешовитих
парцијалних извода функције z  f ( x, y ) .
10. Тотални диференцијал функције више променљивих. Диференцијали вишег реда.
 Дефинисати тотални прираштај и тотални диференцијал диференцијабилне функције
z  f ( x, y ) .
 Извести формулу за диференцијал другог реда функције z  f ( x, y ) .
 Написати формулу за диференцијал трећег реда функције z  f ( x, y ) .
11. Имплицитне функције.
 Дефинисати имплицитно задату функцију једне и две променљиве.
 Формулисати и доказати теорему о егзистенцији и непрекидности имплицитне
функције једне променљиве.
 Формулисати теорему о имплицитној функцији две променљиве.
12. Имплицитне функције.
 Дефинисати имплицитно задату функцију једне и две променљиве.
 Формулисати и доказати теорему о довољним условима да имплицитна функција једне
променљиве буде непрекидно диференцијабилна.
 Дефинисати Јакобијеву матрицу и Јакобијан. Формулисати теорему о систему
имплицитних функција више променљивих.
13. Извод у смеру вектора.
 Дефинисати прираштаје независних променљивих, тотални прираштај функције,
парцијалне прираштаје функције.
 Дефинисати прираштај и извод функције у смеру јединичног вектора.
 Формулисати и доказати теорему о изводу у смеру вектора за диференцијабилну
функцију.
14. Градијент функције више променљивих. Веза градијента и извода у смеру датог
вектора.
 Дефинисати градијент за функцију две и n променљивих.
 Извести везу градијента и извода у смеру вектора.
 Када је извод у смеру вектора највећи? Дефинисати антиградијент.
15. Тангентна раван површи.
 Дефинисати функцију више променљивих, област дефинисаности, скуп вредности.
 Дефинисати глатку површ и тангентну раван.
 Ако за површ постоји тангентна раван, извести њену једначину.
16. Тангентна раван површи.
 Дефинисати глатку површ и тангентну раван.
 Ако за површ постоји тангентна раван, извести њену једначину.
 Формулисати теорему о довољним условима за постојање тангентне равни.

17. Тангентна раван и нормала површи.

 Дефинисати тангентну раван и ако постоји, написати њену једначину. Дефинисати
нормалу на површ.
 Ако су z  F (u , v ) , u  u ( x, y ) , v  v ( x, y ) диференцијабилне функције, извести
формулу за z x . Написати формулу за z y .
 Написати једначине за тангентну раван и нормалу имплицитно задате функције.
18. Тејлорова и формула функције две променљиве.
 Формулисати теорему о средњој вредности функције z  f ( x, y ) .
 Доказати теорему о средњој вредности.
 Написати Тејлоров полином n-тог степена функције z  f ( x, y ) која има непрекидне
парцијалне изводе до n-тог реда.
19. Тејлорова и формула функције две променљиве.
 Написати Тејлоров полином n-тог степена функције z  f ( x, y ) која има непрекидне
парцијалне изводе до n-тог реда.
 Написати остатак Тејлоровог полинома n-тог степена у Лагранжевом облику.
 Извести Тејлоров полином n-тог степена функције z  f ( x, y ) .
20. Тејлорова и Маклоренова формула.
 Формулисати и доказати теорему о средњој вредности за функцију две променљиве.
 Написати Тејлоров и Маклоренов полином n-тог степена функције z  f ( x, y ) која
има непрекидне парцијалне изводе до n-тог реда.
 Написати Тејлоров и Маклоренов полином n-тог степена функције u  f ( x1,..., xn )
која има непрекидне парцијалне изводе до n-тог реда.
21. Дефиниција локалног екстремума функције више променљивих. Неопходни
услови.
 Дефинисати појам локалног екстремума за функцију n променљивих.
 Формулисати и доказати теорему о неопходним условима за екстремум функције n
променљивих.
 Дефинисати појмове критичне и стационарне тачке.
22. Неопходни и довољан услов за локални екстремум функције више променљивих.
 Формулисати теорему о неопходним условима за екстремум функције n променљивих.
 Формулисати теорему о довољним условима за екстремум функције две променљиве.
 Доказати теорему о довољним условима за екстремум функције две променљиве.
23. Довољни услови екстремума функције n променљивих.
 Дефинисати појмове квадратне форме, позитивно и негативно дефинисане форме.
 Дефинисати Хесеову матрицу за функцију n променљивих.
 Формулисати и доказати теорему о довољним условима за екстремум функције n
променљивих, преко другог диференцијала као квадратне форме.
24. Силвестеров критеријум.
 Дефинисати појмове квадратне форме, позитивно и негативно дефинисане форме.
 Формулисати Силвестеров критеријум.
 Примена Силвестеровог критеријума на испитивање довољних услова за локални
екстремум.
25. Дефиниција условног екстремума функције више променљивих. Неопходни услови
условног екстремума функције z  f ( x, y ) .
 Дефинисати појам условног екстремума за функцију n променљивих са m услова.
 Формулисати и доказати теорему о неопходним условима за условни екстремум
функције две променљиве.
 Формулисати теорему о неопходним условима за условни екстремум функције n
променљивих са m услова.
26. Дефиниција условног екстремума функције више променљивих. Геометријско
тумачење условног екстремума функције z  f ( x, y ) .
 Дефинисати појам условног екстремума за функцију n променљивих са m услова.
 Формулисати и доказати теорему о неопходним условима за условни екстремум
функције две променљиве.
 Геометријско тумачење условног екстремума функције z  f ( x, y ) .
27. Дефиниција условног екстремума функције више променљивих. Неопходни и
довољни услови.
 Дефинисати појам условног екстремума за функцију n променљивих са m услова.
 Формулисати теорему о неопходним условима за условни екстремум.
 Формулисати и доказати теорему о довољним условима за условни екстремум, када је
други диференцијал Лагранжове функције по променљивим xi дефинисаног знака.
28. Дефиниција условног екстремума функције више променљивих. Довољни услови.
 Дефинисати појам условног екстремума за функцију n променљивих са m услова.
 Дефинисати Јакобијеву матрицу и Јакобијан. Независност услова изражена преко ранга
Јакобијеве матрице.
 Формулисати теорему о довољним условима за условни екстремум.