Висока пословна школа струковних студија Ваљево

Студијски прогам: Пословна економија

Предмет: Стручна пракса I

ЕЛАБОРАТ

Тема: БЕЗГОТОВИНСКИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Ментор: Мр Сања Радовановић Студенти:

Александра Богдановић 6241/12
Сања Голубовић 6201/12

Ваљево, Мај 2013

САДРЖАЈ

УВОД ......................................................................................................................................... 3
1. Платни промет ................................................................................................................................. 4
1.1. Појам и значај платног промета .................................................................................... 4
2. Класификација платног промета .......................................................................................... 4
3. Циљеви платног промета ........................................................................................................... 6
4. Послови, носиоци и учесници у платном промету ...................................................... 6
5. Инструменти унутрашњег платног промета ................................................................. 7
5.1. Нови инструменти платног промета ......................................................................... 8
5.1.1. Налог за уплату ......................................................................................................... 8
5.1.2. Налог за исплату ....................................................................................................... 8
5.1.3. Налог за пренос ......................................................................................................... 9
5.1.4. Налог за наплату ....................................................................................................... 10
5.2. Меница ......................................................................................................................................... 11
5.3. Инструменти плаћања ........................................................................................................ 11
5.3.1. Чек ..................................................................................................................................... 11
5.3.2. Платне картице .......................................................................................................... 12
5.3.3. Акредитив ..................................................................................................................... 13
ЗАКЉУЧАК .............................................................................................................................. 14
ЛИТЕРАТУРА .......................................................................................................................... 15

2
УВОД

Безготовинско плаћање доминира у плаћању са пословним партнерима и у развијеним

привредама, представља најосновнији начин плаћања. У овом случају се врши пренос
финансијских средстава са рачуна у банци у корист пословног партнера тј. његовог
пословног рачуна.

Елаборат који носи назив „ Безготовински платни промет“ састоји се из три дела, која ће
бити детаљно обрађена.

Први део односиће се на појам и значај платног промета, класификацију, циљеве, носиоце
и учеснике у платном промету.

У другом делу биће укратко описани готовински инструменти платног промета, налог за
уплату и налог за исплату, док ће безготовински инструменти платног промета, налог за
пренос и налог за наплату бити детаљније и опширније објашњени.

Трећим делом биће обухваћени инструменти плаћања, као што су: чек, платне картице и
акредитив.

3
 1. ПЛАТНИ ПРОМЕТ

1.1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Платни промет обухвата сва плаћања и наплате које правна и физичка лица врше путем
организованог платног промета преко банака, пошти и других носилаца. Са гледишта
места где се налазе лица која у њему учествују платни промет може бити:
 унутрашњи и
 међународни.

У вршењу платног промета неопходне су две стране, једна која врши плаћање – платиоц и
друга која прима – примаоц.

Платиоц и примаоц могу сами између себе вршити плаћања, али може између њих стајати
и посредник. Ови посредници у плаћању могу бити: банке, поште, поштанске штедионице,
клириншке установе, бирои за обрачуне, жиро централе.

Основни узроци плаћања су плаћање за робу и услуге и разна плаћања по основу настанка
кредитног и финансијског односа.

Платни промет има значајан утицај на финансијску стабилност земље. Уколико би дошло
до поремећаја у функционисању платног промета, то би изазвало прекид у плаћањима
обавеза учесника у платном промету.

Неефикасан и непоуздан платни промет може да произведе велики негативан утицај на

функционисање привреде тако што ће повећати трошкове производње и смањити
ефикасност привреде.

2. КЛАСИФИКАЦИЈА ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Платни промет можемо класификовати на више начина:

1) на основу начина плаћања,

2) на основу врсте плаћања, и
3) на основу места плаћања.

4
1) Према првом аспекту, односно гледишту начина плаћања платног промета,
разликујемо непосредни и посредни платни промет.

Непосредни платни промет подразумева непосредно плаћање између платиоца и примаоца,

док су код посредног платног промета у обављању платног промета укључене, поред њих,
још једна или више организација преко којих и помоћу којих се врши сама исплата,
односно наплата.

2) Према другом аспекту, односно врсти плаћања, платни промет може бити
готовински и безготовински.

Готовински платни промет карактеристичан је углавном за мала или ситна плаћања и то

нарочито између становништва, а врши се у готовом новцу.
Безготовински платни промет представља такав вид платног промета по коме се плаћање
врши преносом одређеног новчаног износа са рачуна дужника на рачун повериоца. Овакав
пренос средстава захтева одређене платне налоге који се називају безготовински платни
налози.

У зависности од тога помоћу којих платних налога се врши пренос средстава,

безготовински платни промет можемо разврстати на три групе:
 жиро промет,
 чековни промет и
 клириншки промет.

Жиро промет је такав облик промета код кога се плаћање врши прекњижавањем новчаног
износа са рачуна дужника у корист повериоца.

Чековни промет представља у основи промет чековима. Банка као депозитар издаје
депоненту књижицу чекова, помоћу којих депонент има могућност плаћања по разним
основама, испуњавајући чек у корист свог повериоца.

Клириншки промет се заснива на свакодневном измиривању новчаних обавеза

пребијањем потраживања и дуговања банака и других финансијских организација
посредством посебне установе за обрачун или централне банке.

3.) Према трећем аспекту, односно месту плаћања, разликујемо унутрашњи и

међународни платни промет.

Унутрашњи платни промет подразумева сва плаћања која се обављају у границама једне
земље, путем домаће валуте.

Међународни платни промет подразумева сва плаћања која се обављају између лица која се
налазе у две или више држава и то у страној валути.

5
 3. ЦИЉЕВИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Основни циљеви који се постижу извршавањем послова платног промета су:

 право учесника у платном промету да имају више рачуна код више носилаца
платног промета преко којих врше плаћања

 право учесника у платном промету да бирају носиоце платног промета

(банке) код којих ће водити своје рачуне

 слобода у располагању средствима са рачуна

 примена јединствених, а пре свега, светских стандарда у плаћањима

 обављање платног промета путем јединствене рачунарско – комуникационе

мреже за пријем, процесирање, обрачун и размену података у платном
промету

 ефикасније обављање регулативне и контролне функције Народне банке у

систему плаћања и платном промету.

4. ПОСЛОВИ, НОСИОЦИ И УЧЕСНИЦИ У ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ

У послове платног промета убрајамо:

 отварање и укидање рачуна,

 плаћања с једног на други рачун: пренос, наплата, обрачун, уплата и исплата,
 евидентирање промена на рачунима,
 праћење ликвидности учесника и носилаца платног промета, као и
 друге послове који су утврђени законом.

Законом о платном промету утврђено је да су носиоци платног промета Народна банка,

банке, штедионице и друге финансијске организације, овлашћени агенти и предузећа ПТТ
саобраћаја.

Делегирање послова и задатака по носиоцима платног промета извршено је тако да:

- Народна банка утврђује методологију обављања платног промета,
клириншко – обрачунске послове, врши надзор над обављањем послова
платног промета, као и друге послове прописане законом,

- банке воде рачуне физичких и правних лица и врше послове по тим

рачунима,

6
 - штедионице обављају послове платног промета прописане Законом о
банкама и другим финансијским организацијама,

- предузећа ПТТ саобраћаја пружају уплатно – исплатне услуге физичким

лицима и врше друге послове прописане законом.

За само обављање унутрашњег платног промета сваке земље поред његових носилаца,
неопходни су и учесници, које у основи чине сви економски субјекти привреде једне
земље;

 сва правна лица ( предузећа капитала, предузећа лица, друштвена

предузећа, јавна предузећа, задруге, банке, берзе, отганизације
осигурања, грађана и државе, управе, судства, тужилаштва,
установе)

 сви приватни предузетници ( власници и оснивачи радњи:

трговинских, угоститељских, услужних и занатских радњи, апотека,
књижара, сервиса, бироа...), као и

 сва физичка лица.

5. ИНСТРУМЕНТИ УНУТРАШЊЕГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

Под инструментима унутрашњег платног промета подразумевају се попуњени обрасци

који се користену новчаним трансакцијама у корист или на терет рачуна депонената.

Одлуком о облику, садржини и начину коришћења јединствених инструмената платног

промета, прописана су четири инструмента платног промета:

 налог за уплату
 налог за исплату
 налог за пренос
 налог за наплату

Налог за уплату и исплату су инструменти готовинског платног промета, док налог за

пренос и налог за наплату представљају инструменте за безготовинско плаћање

Инструменте плаћања чине:

 чек
 платна картица
 акредитив

7
 5.1. НОВИ ИНСТРУМЕНТИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА

5.1.1. НАЛОГ ЗА УПЛАТУ

Налог за уплату је инструмент готовинског платног промета.

Користи се за уплате готовог новца када клијент врши уплату на свој текући рачун, нпр.
уплате дневног пазара, као и када грађани измирују своје обавезе и врше друге уплате у
корист рачуна који воде код банке.

Слика 1. Налог за уплату

5.1.2. НАЛОГ ЗА ИСПЛАТУ

Налог за исплату је готовински инструмент платног промета.

Овај инструмент користи физичко или правно лице када подиже средства са свог рачуна
у готовом новцу, или када на терет свог рачуна налаже исплату у готовом новцу примаоцу
који нема отворен рачун код банке.

Слика 2. Налог за исплату

8
5.1.3. НАЛОГ ЗА ПРЕНОС

Налог за пренос је безготовински инструмент платног промета и користи се када дужник

налаже банци да на терет његовог рачуна пренесе средства у корист рачуна повериоца,
што значи да и дужник и поверилац морају имати отворене рачуне код исте или
различитих банака.

Налог за пренос се штампа на папиру беле боје са црним линијама. Састоји се од једног
примерка на основу кога се врши задужење рачуна дужника и одобрење рачуна повериоца.

Налог за пренос садржи следеће елементе:

 ознака начина извршења налога – хитно
 назив повериоца – примаоца
 број рачуна дужника – налогодавца
 износ
 назив дужника – налогодавца
 број рачуна повериоца – примаоца
 ознака валуте
 шифра плаћања
 сврха плаћања
 позив на број задужења
 број модела позива на број задужења
 позив на број одобрења
 број модела позива на број одобрења
 датум валуте
 место и датум пријема
 печат и потпис дужника (овера)

Слика 3. Налог за пренос

Банка неће примити на извршење налога за пренос уколико утврди да их нису потписала
лица овлашћена за располагање средствима на рачуну код банке, да нису оверени печатом
клијента, да уз налог није поднета птописана документација, као и у другим случајевима
утврђених неправилности.

9
5.1.4. НАЛОГ ЗА НАПЛАТУ

Налог за наплату је инструмент безготовинског платног промета којим поверилац иницира

да се изврши наплата средстава са рачуна дужника и то у складу са овлашћењем
добијеним од њега.

Налог за наплату се штампа на самокопирајућем папиру беле боје са црвеним линијама.

Састоји се од два примерка од којих се први враћа повериоцу, а други задржава банка као
основ наплате.

Налог за наплату садржи следеће елементе:

 назив дужника
 број рачуна дужника
 назив повериоца – налогодавца
 ознака валуте
 број рачуна повериоца – налогодавца
 шифра плаћања
 позив на број задужења
 број модела позива на број задужења
 позив на број одобрења
 број модела позива на број одобрења
 датум валуте
 место и датум пријема
 печат и потпис повериоца – налогодавца (овера)
Слика 4. Налог за наплату

Дужник може дати овлашћење повериоцу да располаже средствима са његовог рачуна на

основу менице, чека, гаранције, отвореног акредитива, уговорног овлашћења или
једностраног писменог овлашћења.

10
5.2. Меница

Меница је је хартија од вредности по наредби којом њен издавалац (трасант) издаје

безусловни налог другом лицу (трасату) да кориснику исправе (ремитенту) исплати
одређену своту новца или сам издавалац обећава да ће извршити ту исплату.

Разликујемо два основна типа меница :

1. трасирана
2. сопствена

Суштинска разлика између трасиране и сопствене менице је у томе што код сопствене
менице постоји изјава о неопозивој исплати док код трасиране постоји наредба о
неопозивој исплати.

5.3. ИНСТРУМЕНТИ ПЛАЋАЊА

5.3.1. ЧЕК

Чек је инструмент плаћања који се издаје у законски прописаној форми, у којој његов
издавалац (трасант) даје налог банци (трасату), да на терет његовог покрића код те банке
исплати одређени износ новца кориснику чека (ремитенту), самом издаваоцу чека или
доносиоцу.

Чек треба да садржи следеће основне елементе:

 означење да је чек, написано у самом слогу исправе

 безусловни упут да се плати одређена свота новца из трасантовог покрића
 име онога који треба да плати (трасат)
 место где треба платити
 означење дана и места издања чека
 потпис онога који је издао чек (трасант)

Чек се састоји из једног примерка – чека, који остаје код банке као документ за задужење
рачуна трасанта. Део чека – талон, задржава издавалац чека у чековној књижици.

- Чек може гласити на име, по наредби и на доносиоца.

- У моменту издавања чека, издавалац мора имати покриће на рачуну код банке код које је
депоновао новчана средства.
- Пренос чека се може вршити индосаментом, цесијом или обичном предајом.

Авал је изјава једног лица (авалисте) који својим потписом на чеку гарантује исплату
одређеног износа. Авал може бити пун и бланко. Пун авал садржи име лица за које се даје
авал и потпис авалисте, док код бланко авала постоји само потпис авалисте.
Без обзира што је чек веома распрострањен инструмент плаћања, сматра се да ће га бити
све мање у употреби услед бројних финансијских и технолошких иновација.

11
5.3.2. ПЛАТНЕ КАРТИЦЕ

Платна картица је инструмент безготовинског начина плћања и инструмент за подизање

готовог новца код издаваоца картице или преко банкомата.

Платне картице се могу поделити у три групе:

 кредитне картице
 дебитне картице
 унапред плаћене картице

Кредитне картице садрже одређени кредитни лимит који потрошач може користити
приликом куповине робе или повлачења готовине. То значи да је банка одобрила власнику
кредитне картице унапред одређену кредитну линију.

Дебитна картица омогућава њеном власнику да директно задужи свој рачун код банке.
Власник ове картице после куповине нема период слободног кредита.

Унапред плаћене картице садрже компјутерски чип на који се убацује износ новца са
рачуна власника картице или готовинском наплатом од њега. Унапред плаћене картице
могу бити једнонаменске и вишенаменске.
Једнонаменске картице су једнократне тако да се не могу допунити и поново користити (
картице за телефонске говорнице, паркинг...).
Вишенаменске картице представљају један од облика електронског плаћања.

Слика 6. Платне картице

12
5.3.3. АКРЕДИТИВ

Акредитив је инструмент плаћања којим клијент даје налог банци код које има отворен
рачун да одређена средства, уз одређене услове, стави на располагање одређеном правном
или физичком лицу код исте или друге банке.

Акредитив као инструмент плаћања у земљи може бити:

 обичан
 документарни
 опозиви
 неопозиви
 перманентни

Обични акредитиви су карактеристични по томе што исплата суме на коју гласе није
условљена испуњењем одређених услова.

Документарни акредитиви су карактеристични по томе што корисник акредитива мора

поднети банци одговарајућу документацију да би могао да располаже њима.

Опозиви акредитив је карактеристичан по томе што се могу изменити услови његовог

коришћења и може бити поништен без претходног обавештавања и сагласности корисника
акредитива.

Неопозиви акредитив, налогодавац га не може опозвати нити мењати договорене услове

без претходног пристанка корисника.

Перманентни акредитив се обнавља дневно, недељно или месечно до истека рока

трајања. Он је карактеристичан по томе што се по исцрпљивању акредитивног износа не
гаси, већ се аутоматски обнавља тј. враћа на првобитан износ сваког дана, недеље или
месеца.

13
ЗАКЉУЧАК

Из свега овог може се извести најбитнија карактеристика платног промета која се односи
на његову поузданост, односно безбедност и континуитет извршења трансакција.

Да би платни промет функционисао, Народна банка Србије се јавља у улози обезбеђења

услуга плаћања и чувара јавних интереса, јер се стара о развоју и унапређењу платног
промета, доноси прописе и обавља послове контроле целокупног платног промета.

Анализирајући ову тему дошло се до закључка да платни систем утиче на брзину

економских токова, трошкове и ликвидност учесника, као и да представља канала за
трансмисију мера монетарне политике, односно да његово неадекватно функционисање
може да наруши поверење јавности у целокупни финансијски систем.

14
ЛИТЕРАТУРА

1. Живковић А., Станић Р., Крстић Б., „Банкарско пословање и платни промет“, Београд,
2006.

2. Божић Ј., Васиљевић М., „Основи рачуноводства“, Висока пословна школа струковних
студија Ваљево, 2012.

http://www.nbs.rs
http://sr.wikipedia.org
http://www.pks.rs/

15