PRAKSA
M. Filipović, P. Šaponjić
ZDRAVLJE I SIGURNOST PRI ZAVARIVANJU∗
Adresa autora:
Dr. Mihajlo Filipović
Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu,
Beograd;
Petar Šaponjić, dipl.ing.
Zavod za zavarivanje, Beograd
∗
Izlagano oktobra 2001., međunarodna konferencija "Stanje i perspektiva zavarivanja na početku novog veka".
UVOD
Razvoj zavarivanja, kao i raširenost primene
zavarivanja u industriji, uticali su i na razvoj i proširenje
saznanja o vrstama štetnosti pri zavarivanju, načinu
njihovog nastajanja i mogućim štetnim posledicama po
zdravlje radnika.
Prema dejstvu štetnosti na ljudski organizam razlikuju
se:
fizičke štetnosti, i
hemijske štetnosti.
Fizičke štetnosti su uslovljene fizičkim naporima pri
izradi zavarenih proizvoda i konstrukcija, i uticaju
fizičkih fenomena koji nastaju pri upotrebi energetskih
izvora za zavarivanje, lemljenje i termičko rezanje.
Hemijske štetnosti su uslovljene stvaranjem štetnih
materija u procesu zavarivanja i srodnim procesima
(lemljenju, termičkom rezanju, metalizaciji).
FIZIČKE ŠTETNOSTI
U jediničnoj i maloserijskoj proizvodnji i montažnim
radovima primenom zavarivanja, prisutne su fizičke
štetnosti uslovljene fizičkim naporima usled:
Položaja tela pri zavarivanju: mogući su razni
nefiziološki položaji pri kojima dolazi do povećanog
opterećenja odgovarajućeg dela tela i do lakših i
težih (ređe najtežih) povreda.
Rukovanja radnim predmetima: često su radni
predmeti nepravilnog oblika i velike težine, a zbog
zahtevanog odgovarajućeg položaja zavarivanja
neophodno je njihovo pomeranje, što iziskuje
značajno fizičko opterećenje.
Rukovanja aparaturom za zavarivanje, uz
pomeranje uređaja i paketa kablova, boca; prisutno
je kod privremenih radnih mesta, posebno u
reparaturnim i montažnim radovima, što takođe
iziskuje određen fizički napor.
Fizičke štetnosti uslovljene fizičkim naporima u
savremenim proizvodnim uslovima svode se na
najmanju moguću meru primenom mehanizacije, kao
što su uređaji za opsluživanje, pozicioneri i slično, kao i
primenom aparata za zavarivanje sa daljinskim
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2003), str. 77-80
PRACTICE
upravljanjem. Ipak, u određenim uslovima zavarivanja
ove štetnosti je teško moguće potpuno izbeći.
U najviše zastupljenim postupcima zavarivanja i
rezanja topljenjem, za pretapanje dodatnog materijala i
dela osnovnog materijala koristi se gasni plamen
(postupak gasnog zavarivanja, lemljenja, rezanja,
metalizacije), električni luk i plazma luk (postupci
zavarivanja i rezanja) i laserski zraci (prevashodno
rezanje). Štetnosti od ovih zračenja su to veće što je
koncentrovaniji energetski izvor. Primenu ovih
postupaka karakterišu fizičke štetnosti usled svetlosnih
zračenja, i magnetnih polja koja nastaju pri
elektrolučnom zavarivanju:
Ultraljubičasto zračenje: štetno dejstvo se
ispoljava na nezaštićenim delovima kože i očima.
Na koži dolazi do opekotina, a pri dužem izlaganju i
do starenja kože, gubitka nekih njenih osobina i do
povećanog rizika za pojavu melanoma- karcinoma
kože. Na očima dolazi do reaktivnog zapaljenja
prednjih delova oka, a pri dugotrajnom izlaganju do
pojave katarakte i karcinoma konjunktive.
Infracrveno zračenje: posledice su slične kao kod
ultraljubičastog zračenja, opekotine na koži,
karcinom kože, a na očima oštećenja konjuktiva i
mrežnjače, a pri dužem izlaganju javlja se i slepilo.
Lasersko zračenje: najosetljiviji deo tela na ovo
zračenje je oko. Zavisno od intenziteta zračenja i
dužine izloženosti dolazi do oštećenja rožnjače
(ožiljci), sočiva (katarakta) i mrežnjače (ožiljci).
Zbog fokusiranja energije zračenja, ozračenost na
površini mrežnjače je 10 000 puta veća nego na
površini rožnjače.
Elektromagnetno zračenje: prisutno je u
okruženju svih električnih uređaja i provodnika.
Intenzitet zračenja zavisi od jačine energetskog
izvora i udaljenosti od izvora. Izloženost
elektromagnetnom zračenju manifestuje se prvo
osećajem nelagodnosti, treperenjem kose ili
peckanjem na koži, zatim svetlucanjem u očima, a
ponekad i poremećajem srčanog ritma. Moguće
trajnije posledice štetnosti elektromagnetnog
77
PRACTICE
zračenja predmet su obimnih istraživanja, posebno
uticaja na pojavu karcinoma.
U okviru fizičkih štetnosti treba još pomenuti:
Izloženost buci i vibracijama: dovodi do oštećenja
sluha i vestibularnog aparata, a ekstraauditivni
efekti buke i vibracija ogledaju se oštećenjima na
kardiovaskularnom, centralnom nervnom,
endokrinom i ostalim sistemima.
Izloženost povišenoj temperaturi: naročito je
izraženo kod primene grejanja predmeta obrade u
toku zavarivanja; štetna dejstva moraju se
povezivati sa procentom vlage u datoj sredini.
Oštećenja su moguća u manjem ili većem
poremećaju termoregulacije.
Brizganje čestica rastopljenog metala:
karakteristično kod primene nekih postupaka i
dodatnih materijala; moguće je nastajanje ozbiljnih
opekotina.
Sve štetnosti usled svetlosnih zračenja, buke, vibracija i
brizganja rastopljenog metala se sprečavaju ličnim
zaštitnim sredstvima: zaštitne naočari, razne vrste
maski sa zaštitnim staklima, odeća i obuća, i ostala
zaštita, specifična za određene uslove rada.
HEMIJSKE ŠTETNOSTI
Vrsta i količina stvaranja štetnih materija pri zavarivanju
i srodnim postupcima zavisi od:
osnovnih materijala koji se zavaruju;
materijala zaštitnih premaza i odmašćivaća;
dodatnih materijala, kojima se zavaruje;
zaštitnih gasova koji se koriste u zavarivanju;
zaprljanosti - kontaminacije delova koji se zavaruju;
radne okoline, odnosno prostora u kome se
zavaruje;
postupka zavarivanja.
Bez obzira koji su postupci primenjeni i koji su materijali
upotrebljeni, na količinu štetnih materija utiču i
tehnološki parametri, kao:
Napon struje: pri većem naponu količina štetnih
materija je veća.
Vrsta struje: pri primeni naizmenične struje količina
štetnih materija je veća nego pri primeni
jednosmerne struje.
Prečnik dodatnog materijala: što je prečnik veći
(količina unete toplote) količina štetnih materija je
veća.
Ugao dodatnog materijala (u odnosu na osu
simetrije šava): ukoliko je ugao oštriji emisija štetnih
materija je veća
Navarivanje / zavarivanje: pri navarivanju se
stvara veća količina štetnih materija nego pri
zavarivanju.
Tip obloge (ili punjenja) dodatnog materijala -
elektrode: rutilni tip stvara gasovite štetne materije
u najmanjem, a celulozni tip u najvećem stepenu.
Bez obzira na navedene uslove koji utiču na stvaranje
štetnosti pri zavarivanju, uopšte uzev, štetne materije
se mogu podeliti na
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2003), str. 77-80
78
PRAKSA
gasovite štetne materije, i
štetne čvrste čestice.
Gasovite štetne materije
Ugljen monoksid
Nastaje razgradnjom ugljendioksida (CO2 ) pri
zavarivanju u zaštiti CO2 ili smeše aktivnih gasova sa
velikom koncentracijom CO2 Naravno, CO se stvara i
pri svakom nepotpunom sagorevanju.
Ima 21О puta veći afinitet prema hemoglobinu od
kiseonika što rezultira smanjenjem kiseonika u tkivima
Nitrozni gasovi – azotmonoksid i azotdioksid
Nastaju oksidacijom atmosferskog azota na obodu
plamena ili električnog luka. Azotmonoksid nastaje na
temperaturama višim od 1000 °C, i na sobnoj
temperauri prelazi u NO2
Nitrozni gasovi (pretežno NO2) se stvaraju pri gasnom
zavarivanju, gasnom rezanju, grejanju i ravnanju
materijala plamenom i nabrizgavanju materija
(metalizaciji) uz pomoć plamena, pri rezanju plazmom,
kao i rezanju laserom komprimovanim vazduhom ili
azotom.
U početku izloženosti deluju nadražujuće na disajne
puteve. Kasnije dolazi do plućnog edema i fatalnog
ishoda.
Ozon
Nastaje od kiseonika iz vazduha pod uticajem
ultraljubičastih zraka, posebno kod zavarivanja
materijala koji jako reflektuju zrake (aluminijum,
visikolegirani čelici). Prisustvo u vazduhu drugih
gasova, dimova i prašine, ubrzava raspadanje ozona u
kiseonik, čime se objašnjava visok procenat ozona u
procesima pri kojima se stvara malo dimova.
Kao veoma reaktivan gas pri manjim koncentracijama
dovodi do nadraživanja sluzokoža očiju i disajnih
puteva. Pri izloženosti većim koncentracijama dolazi do
ispoljavanja akutnog respiratornog distres sindroma
(plućni edem).
Fozgen
Fozgen je jedan od najtoksičnijih gasova u industriji.
Nastaje, uz dodatak hlorovodonika, pri grejanju ili
izlaganju ultraljubičastom zračenju odmašćivača koji
sadrže hlorirane ugljovodonike.
Deluje na disajne puteve: iritacija i plućni edem, a kao
posledice akutnog trovanja opisani su hronični
bronhitis, emfizem, astma i drugo.
Gasovi nastali od materijala zaštitnih premaza
Nastaju od antikorozionih sredstava, boja i lakova,
kojima je površina materijala bila premazana. Zavisno
od hemijskog sastava ovih premaza, najviše se
oslobađaju oksidi metala, ali i gasovi, kao:
Cijanovodonik: jedan od najjačih i najbržih otrova.
To je tzv. ćelijski otrov, jer blokira ćelijsko disanje -
sprečava oksidoredukcijske procese u ćeliji. Najpre
deluje na centralni nervni sistem i srce - zaustavlja
disanje i rad srca.
Formaldehid: pri nižim koncentracijama nadražajno
deluje na sluzokožu očiju i disajnih puteva, a pri
PRAKSA
izuzetno visokim koncentracijama dolazi do edema
pluća, krvavljenja i smrti.
Toluen diizocijanat: veoma jak nadražljivac disajnog
aparata; dovodi do asmatskih napada i razvoja
astme.
ŠTETNE ČVRSTE ČESTICE
To su uglavnom oksidi metala, kao produkti oksidacije
komponenti metalnih materijala (osnovnih i dodatnih) i
komponenti obloga obloženih elektroda ili punjenja
punjenih elektroda i elektrodnih žica.
Prema vrsti štetnosti dele se na:
Netoksične, nekancerogene materije
toksične materije, i
kancerogene materije
Netoksične, nekancerogene materije
Oksidi železa
Nastaju pri zavarivanju i rezanju čelika i livenih gvožđa,
pri upotrebi elektroda koje u oblozi sadrže železo.
Dugotrajna izloženost udisanju ovih oksida može da
dovede do taloženja železa u plućima, poznatog kao
pneumokonioza, sideroza ili kako je još nazivaju »
tetovaža pluća«. Ono što je značajno za ovu vrstu
pneumokonioze je da posle prestanka izloženosti
dolazi do nestajanja promena u plućima.
Oksid aluminijuma
Nastaje pri zavarivanju i rezanju aluminijuma i pri
upotrebi elektroda koje sadrže aluminijum.
Može delovati iritirajuće na disajni aparat, ali takođe
može da dovede i do nastajanja pneumokoniotičkih
promena, do aluminoze. Za razliku od sideroze ove su
promene ireverzibilne.
Oksidi kalijuma, natrijuma, titana
Nastaju pri zavarivanju iz obloga elektroda.
Ovi oksidi takođe mogu da dovedu do nakupljanja
prašine u plućima.
Toksične materije
Oksidi mangana
Nastaju pri elektrolučnom zavarivanju pri upotrebi
elektroda koje u oblozi sadrže mangan.
U visokim koncentracijama mogu da dovedu do
iritativnog efekta na respiratorni trakt i do nastanka
pneumonije, tzv. manganska pneumonija. Pri
dugotrajnoj izloženosti može doći do oštećenja nervnog
sistema, sličnog Parkinsonovoj bolesti, što među
zavarivačima do sada nije zabeleženo.
Fluoridi
Nastaju pri zavarivanju sa obloženim i punjenim
elektrodama koje u oblozi ili puniocu sadrže fluoride.
U visokim koncentracijama dovode do iritativnog efekta
na sluzokožama respiratornog i gastrointestinalnog
trakta, a dugotrajna izloženost dovodi do fluoroze,
specifičnih promena na kostima, koje takođe nisu
zabeležene kod zavarivača
Jedinjenja barijuma (barijum karbonat i barijum
fluorid)
ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2003), str. 77-80
PRACTICE
Takođe nastaju pri zavarivanju bilo iz obloga ili
punjenja elektroda. Nalaze se pretežno u
hidrosolubilnom obliku, i ako se unesu u organizam
mogu da budu toksični.
Oksidi drugih metala sa toksičnim učinkom
Nastaju pri različitim postupcima zavarivanja u
proizvodnji i reparaturi, pri metalizaciji i pri lemljenju, iz
osnovnih ili dodatnih materijala koji ih sadrže (oksidi
olova, bakra, cinka, kalaja, vanadijum pentoksid), kao i
iz zaštitnih premaza osnovnih materijala (boje i lakovi),
pri zavarivanju i termičkom rezanju.
Olovooksid može da dovede do promena u krvi, tzv.
hematotoksično dejstvo olova, u smislu inhibicije
sinteze hemoglobina, kao i na perifernom i centralnom
nervnom sistemu.
Oksidi bakra i cinka mogu da izazovu tzv.«livačku
groznicu«.
Vanadijum pentoksid deluje iritativno na sluzokožu
očiju i respiratornog trakta, a pri visokim
koncentracijama dovodi do oštećenja plućne funkcije.
Kancerogene materije
Od kancerogenih materija koje se stvaraju pri
zavarivanju, prema Međunarodnoj agenciji za
istraživanje raka, hrom, nikal, kadmijum, berilijum,
svrstani su u prvu, a kobalt u drugu grupu humanih
kancerogena.
Jedinjenja hroma (trovalentni i šestovalentni hrom)
Nastaju iz obloga elektroda visokolegiranih sa hromom,
ali i iz materijala sa premazima osnovnim bojama koje
sadrže hromate.
Mogu da izazovu rak pluća.
Oksidi nikla
Nastaju pri zavarivanju niklenim elektrodama, pri
plazma rezanju visokolegiranih čelika i pri toploj
metalizaciji sprejom na bazi nikla.
Mogu da dovedu do razvoja raka pluća, nosa i sinusa.
Kadmijum oksid
Nastaje pri zavarivanju i rezanju materijala sa
prevlakom kadmijuma, kao i pri lemljenju sa lemovima
koji sadrže kadmijum.
Berilijum oksid
Nastaje pri zavarivanju i rezanju materijala koji sadrži
berilijum ili pri upotrebi lemova koji sadrže berilijum.
Može da dovede do raka pluća i prostate.
Kobalt oksid
Nastaje pri navarivanju sa dodatnim materijalima koji
sadrže kobalt, pri toploj metalizaciji sprejom ili toplom
rezanju legura koje sadrže kobalt.
Može da izazove rak pluća, kostiju i limfnih žlezda.
MERE PROTIV ŠTETNIH MATERIJA
Tehničko-tehnološke mere
Stalni zadatak smanjenja štetnosti pri zavarivanju su u
funkciji razvoja materijala, tehnologije, tehnike i
sredstava zaštite, ali i u funkciji korisnika, u smislu
79
PRACTICE PRAKSA

primene onih zavarivačkih resursa koji su proizvod
novih tehnologija, u kojima su zastupljena rešenja sve
viših ekoloških zahteva tržišta.
Značajan doprinos smanjenju štetnosti je u funkciji
stručnog osoblja, tegnologa, u izboru onih tehnoloških
rešenja i parametara kojima se smanjuje nastanak
štetnosti.
Zahtevi ekonomičnosti i produktivnosti nalažu
korišćenje visokoproduktivnih tehnologija, ali i primenu
mehanizacije i automatizacije, koja ide u prilog
povećanju smanjenja rizika po ljudsko zdravlje.
Od posebnog je značaja poboljšanje lične zaštite pri
radu primenom odgovarajućih zaštitnih sredstava
savremenih rešenja, kao i uslova radne okoline,
primenom ventilacije radnog prostora. Bilo da se radi o
opštoj ili lokalnoj ventilaciji, prirodnoj ili veštačkoj, ona
treba da bude u funkciji odvođenja najveće moguće
koncentracije štetnih materija.
Zdravstvene mere
Uprkos tehničkom i tehnološkom napretku, i pored
najbolje preduzetih organizacionih mera, nije moguće
dostići apsolutnu bezbednost zavarivača od dejstva
navedenih štetnosti.
Zato, zdravstvena služba (medicina rada je) dužna da
preduzme odgovarajući zdravstveni nadzor, koji
obuhvata
- preventivne preglede, koji se obavljaju pre stupanja
na posao;
- kontrolno periodične preglede, koji se obavljaju u
zakonski određenim intervalima.
Zdravstvena služba (medicina rada) mora da bude
upoznata sa tehnološkim procesom, sa uslovima na
radnom mestu, kao i sa zahtevima koji se pred radnika
postavljaju. Na osnovu tih podataka određuju se i
potrebna medicinska ispitivanja i i učestalost kontrolno
periodičnih pregleda, a sve u cilju što bezbednijeg rada
i što dužeg radnog veka zavarivača.

ZA IZLAGANJE VAŠIH NAUČNIH, RAZVOJNIH I STRUČNIH RADOVA

ZA RAZMENU INFORMACIJA

ZA LIČNE MEĐUSOBNE KONTAKTE

DRUŠTVO ZA UNAPREĐENJE ZAVARIVANJA U SRBIJI

poziva vas na učešće u radu

MEĐUNARODNE KONFERENCIJE ZAVARIVANJE 2003

Beograd, 18 i 19 septembar 2003.

Bulevar vojvode Mišića 14, Velika sala Hale XIV Beogradskog sajma
Za sve nformacije obratite se Agenciji BBN Congress Management

BBN, Uzun Mirkova 5/II, 11000 Beograd

Tel/fax: 181-093, 639-546, 637-568
E-mail: bbn@bbn.co.yu, web site: www.bbn.co.yu

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2003), str. 77-80

80
PRAKSA PRACTICE

ZAVARIVANJE I ZAVARENE KONSTRUKCIJE (2/2003), str. 77-80

81