АТИДОГРАФИ

Атиде

Атида је врста грчке историографије посвећене локалној историји

Атине. Хронолошки излаже излаже догађаје који међу собом нису
повезани. Главни извози атида су сачувани закони, листе архоната и усмена
традиција. На пример, за излагање догађаја до 683/2. п.н.е. користи усмено
предање, а за излагање догађаја после 683/2. п.н.е. кориси листе архоната.
Садржај је био посвећен локалној историји, нпр. пореклу религијских
култова и фестивала, етимологији насеља, географији, оснивању разних
институција...
Лески тврди да је Хеланик из Митилене својом Атидом:»утемељио
посебан жанр атичког повјесништва»1.
У Оксфордском класичном речнику постоји податак да, мада жанр пратимо
од Хеланика, споран назив први користи Калимах из Кирене (?).
атиде постају веома популарне у периоду од IV/III вака. Као најзначајније
атидографе издвајамо Клидема, Андротиона, Фанодема, Мелантија, Демона
и Филохара.

Атидографи

Клидем (378 - 340)

Клидем из Атине био је према Паусанији први атидограф:

«Први Атињанин у низу атидографа на чијем челу

стоји Еољанин Хеланик, био је Клидем. Натписи
говоре за тај облик његова имена а против облика
Клитодем који је такође предајом сачуван и
правилан,,,»2

Клидем је саставио једну Атиду познату под именом Протогониа.Спис је

обухватао четири књиге, од којих је данас сачувано 25 фрагмената. Познато
је да су прве две књиге биле посвећене периоду до 683/2. п.н.е., а трећа
Клистену и пелопонеском рату. Обзиром да је био егзегет 3, можда ис
скупине питохреста4, зани8мао се за ствари култа. Био је родољуб наклоњен
демократији.

Андротион (410-340)

1
А. Lesky, Povijest gr;ke knjizevnosti, preveo s njema;kog Zdeslav Dukat, Zagreb 2001, 330.
2
Исто, 610.
3
Егзегет - тумач пророштва
4
питохрест-егзегет именован од Делфа

1
 «Међу атидографима заузима Анротион посебно
место тиме што је атичку повјестписао као активни
политичар... био је противник Демостена који је у
почецима своје политичке каријере један говор
управио против њега. Потицао је из угледне обитељи,
био је рођен у Атени... и уживао је Исократову подуку.
После бурне политичке каријере, у којој је мржња
против Персије била један од одлучујућих момената,
отишао је у касним четрдесетим годинама у
прогонство у Мегару. тамо је написао једну Атину...»
5

О Андротионовој политичкој каријери Оксфордски класични речник

сведочи:
Табела 1.

година звање
358 - 356 намесник Аркесине на острву Аморгу
355/4 амбасадор код Маусола из Иарије
354/3 неуставан предлог , протеривање
353 - 343 Мегара
343 смрт

Андротионове Атиде обухватају осам књига, а углавном посвећених

савременим гогађајима. На пример, познато је да су последњих пет књига
биле посвећене периоду од 404. до 344/3. године п.н.е. Од читавог списа
данас је сачувано око 68 фрагмената. Главни је извор Филохорове Атиде и
био је један од извора Аристотеловог Атинског устава.

Финодем

Атински атодограф Финодем рођен је пре 374/3. Био је булеут, члан буле
344/3. Намесник острва Ика које је посветио књигу. Био је присталица
Демостенове политике, а пријатељ Ликургов. После 340. саставио је једну
Атиду у 9 књига, од којих је данас сачувано око 27 фрагмената. Мада не
знамо којим догађајем се завршава његов спис, последњи описани у
сачуваним фрагментима је Кимонова смрт.

Мелантије

5
Исто, 610.

2
 «На Фенодема.... надовезујемо овде најпре ...
Мелантија. Његово је датирање несигурно, али је
могао бити савременик Филахора.» (610).

Мелантије је по својој прилици био Атињанин. саставио је једну Атиду у

две књиге. данас је сачуван само један фрагмент посвећен земљотресу.
написао је једну књигу О елеусинским мистеријама, од које су данас
сачувана само три фрагмента. Верује се да је стварао у периоду између 350.
и 270. п.н.е.

Демон (300)

Нагађа се да је он био демостенов рођак. сасатавио је једну атиду у четири

књиге најмање. Поред Атиде, писао је Ожртвама и О пословицама:

«...чини се да се код њега јавља онај антикварски

интерес који је у времену које је следило произвео
непрегледну литературу...» (625).
дакле, у својим делима више је заинтересован за старину, него за савремено
доба. Филохор га је својевремено критиковао.

Филохор (340 - 260)

Кратак животопис Филохора сачуван је код Суде. Родом из Атине, био је

тумач жртава и егзегет:

«био је задојен древним атинским идеалима који су

управљали његовим држањем током задњих
покушаја да се граду врати слобода и утивац. Када је
птолемеј II Филаделф у савезу са Спартом и Атином
настојао скршити македонски утицај у Егеиди,
Филохор је стајао на челу против македонске
странке...» (погледати Хремонидски рат, Хеленизам)

Овај патриота пашће као жртва завере Антигона Гонате.

Док Суда тврди да је саставио 21 дело, остали извори помињу 27. Писао је
локалне историје (Атина, Делос, Саламина), хронографије, окулту,
пророчанствима, мистеријама, о трагичарима (Еурипиду).
Његово најпознатије дело је Атида у 17 кљига, од којих је данас сачувано
око170 фрагмената. Догађаје излаже према краљевима и архонтима.
Познато је да је прве две књиге посветио догађајима до Солона, следеће две
периоду до краја петог века. Пету и шесту је посветио догађајима четвртог
века, о коме такође пише и Андротион. Остале књиге обрађују потанко
савремену историју до Антиоха сиријског, период од око 60 година (320-
260). Од овог последњег данас није ништа сачувано, на срећу.

3
Филохор је био упознат са делима Херодота, Тукидида, Ефора и Теопомпа.
Користио је Андротиона као и документарну грађу. Пише и на основу
сопственог искуства. Његова Атида је била извор хеленистичким
хронографима.
Филохор је био један од најцењенијих и последњих атидографа:

«Атидографија као део историографије, завршава се

с Филохором и с њиме се завршава зато јер је
хермонидски рат ставио закључку о -елу на античко
суделовање Атине у савременим збивањима...»

Литература:
 Oxford Classical Dictionary, Oxford New York 1996.
 A. Lesky, Povjest gr;ke knjizevnosti, preveo s njema;kog Zdeslav dukat,
Zagreb 2001.