О РЕИНКАРНАЦИЈИ

Није потребно прихватити идеју реинкарнације, јер се сваки човек усавршава

после смрти почевши од оног степена свога духовног уздизања до кога је доспео
на земљи. Нема никаквог спавања до Страшног суда, као што уче неки секташи.
Како дух може спавати? Он је непрестано будан и активан. Наше тело није у стању
да прати дух у овој активности, отуд долази сан за време кога се тело на известан
начин издваја од духа и препушта одмору и опорављању. За то врме дух је у своме
свету. Он може тамо доћи у додир са умрлим духовима или духовним световима
уопште. Ретко се деси да се човек ујутру нечега сети. Има, наравно, и обичних
снова, које производи ткање душе. Оно чиме се душа у будном стању највише
бави, то се и ноћу, као на филму, одвија. Идеја о реинкарнацији наметнута је
људима у Азији од стране нижих духова небеске хијерархије. Тиме је спречен
долазак Христа у Азију, јер чему уопште долазак Христа као Спаситеља у свет ако
има реинкарнација? Илузија о поновном откривању, тобож, познатих места и људи
из прошлих живота (као код Светог Јована Кронштатског када је при пут дошао у
Кронштат), може да се објасни путовањем нашег духа за време спавања, који
утисне виђење слика доживљеног при повратку у тело, а те слике могу, мада не
морају, да оживе и после много година. И нехришћани који су живели честитим и
побожним животом, биће после смрти примљени од Бога. Спасен је сваки онај на
овоме свету ко је био праведан, милосрдан и чистог срца. Још се у Књизи о Товији
(Стари завет) тако каже, а и Свети Јован Златоусти ово понавља, изостављајући
правду. Небеска Црква је једна за све, према томе за своје који су били милосрдни
и праведни; па и ако нису чули за Христа, спасење је отворено.