Мостови Ивa Андрићa

Мостови су за писца нешто веома вредно. Већ у првој реченици он је рекао читаоцу
свој став да су мостови важнији и од кућа. Преко мостова се укрштају потребе људи,
истрајни су у односу на друге грађевине, а не служе ничему што би направило зло или
нешто тајно.
Описујући даље мостове, Иво Андрић се диви огромним каменим мостовима, види их
као сведоке прошлог времена. Посматрао је писац многе мостове – гвоздене, камене,
дрвене.
Сви су вредни пажње, пише Андрић. Он мисли да су нам мостови показали да не
постоји место које би човеку било препрека у животу, а да човек не би могао да је
савлада или премости. То показује истрајност човека, упорност.
Неки мостови, као они на реци Миљацки у Сарајеву, подсећају га на кичму града.
Изгледају као камени пршљенови. Видео је писац многе мостове – од камена у
Шпанији, дрвене у Швацарској, од белог камена у Италији, необичне у Турској.
Сви крију неку тајну. Вероватно је то оно што привлачи.
И вечита жеља да се не буде сам, да се људи повежу и споје са другим људима.
И да се измире.
А то је важно и за душу и за њен мир.

Алиса Ковачевић, V4
Основна школа „Прва војвођанска бригада”, Нови Сад
Предметни наставник: Марија Тир Борља