ŠAHOVSKA TABLA I ZRNA PŠENICE

GEOMETRIJSKA PROGRESIJA, VELIKI BROJEVI

Svako ko se interesovao za igru šaha čuo je za legendu o zrnima pšenice na šahovskoj
tabli. Koju god verziju legende da ste saznali, suština priče je: mudar čovek iz naroda susreće
se sa moćnim vlastodršcem, koji će ga za zasluge po želji nagraditi. Kada mudrac poželi da mu
nagrada bude jedno zrno pšenice na prvom polju šahovske table, duplo više na narednom
polju i tako redom do šesdeset četvrtog polja, vlastodržac to olako prihvata, ne računajući.
Međutim, ispunjenje obećanja postaje neostvarljivo?!
Broj zrna na šahovskoj ploči formira pravilan, tzv. konvergirajući geometrijski niz
brojeva koji eksponencijalno rastu po tzv. geometrijskoj progresiji:
1, 2, 4, 8, 1 6, 32, 64, 128, 256, . . .
Uporedimo sa opštim oblikom geometrijskog niza:
a, aq1, aq2, aq3, aq4, aq5, aq6, aq7, aq8, . . .
Izračunati koliko ukupno zrna stane na šahovskoj tabli, danas u vremenu računara, nije
nikakav problem. Jednim boljim digitronom rezultat možemo dobiti za nekoliko minuta. Ovo
je samo prilika da se na legendarnoj priči prikaže moć geometrijske progresije i sagleda
veličina velikih brojeva koje susrećemo u različitim naukama.

A B C D E F G H Broj zrna na H-polju

8 1 1x2 2x2 4x2 8x2 16 x 2 32 x 2 64 x 2 128 = 27

128 256 512 1024 2048 4096 8192 16384

7
x2 x2 x2 x2 x2 x2 x2 x2
32 768 = 215

32768 65536
6
x2 x2 . 8 388 608 = 223

5 . 2 147 483 648 = 231

4 . 549 755 813 888 = 239

3 . 140 737 488 355 328 = 247

2 ♙ ♙ ♙ ♙ ♙ ♙ ♙ ♙ 36 028 797 018 963 968 = 255

1 ♖ ♘ ♗ ♕ ♔ ♗ ♘ ♖ 9 223 372 036 854 775 808 = 263

A B C D E F G H
Ukoliko niz više napreduje, utoliko je razlika između susednih članova veća u apsolutnom
iznosu, i ako je količnik tj. faktor razmere (q=2) konstantan. Tako je broj zrna i na
šesdesettrećem polju upola manji od broja na šesdesetčetvrtom polju.
Zbir svih zrna koja bi stala na svim poljima šahovske ploče matematički se zove geometrijski
red i iznosi:
n  63
A   1 2n
n0

A=18 446 744 073 709 551 615

Ali koliko je to pšenice?:

Ako se uzme da je prosečno zrno pšenice teško oko 50 mg, imali bi smo:
922 337 200 tona pšenice.
Pod pretpostavkom da će uskoro ljudska populacija na našoj planeti iznositi
7 000 000 000 stanovnika,
svakom stanovniku bi moglo da pripadne po oko:
130 kg pšenice.

Sa hektolitarskom težinom od 800 kg/m3, ova pšenica bi zauzimala zapreminu veću od:
1 000 000 000 m3
a kada bi se sipala na jednu gomilu formirala bi:
kupu prečnika osnove oko 2 km i visine 1 km.

Poređana zrna pšenice

Ako se uzme da je prosečno zrno pšenice dugačko 6 mm,
sva zrna poređana po dužini formirala bi lanac dugačak više od
110 miliona kilometara.
Uporedimo ovu dužinu sa rastojanjem Zemlje od Sunca koje iznosi:
150 miliona kilometara.

P.S. Geometrijskom progresijom raste i broj bakterija koje se razmnožavaju prostom

deobom ćelija, koja se događa svakih 20 minuta, ako su uslovi (toplota, vlaga i
hrana) za rast i razmnožavanje povoljni tako da se svaka novonastala jedinka može
dalje deliti.
Želimo li izračunati koliko bi bakterija moglo nastati od jedne u toku jednog dana?

Autor: Branko Zdravković,

Leskovac 2010.