„Клима је по дефиницији изузетно променљива, а њено главно обележје је и екстремност, било да је реч о

краткотрајном периоду попут просечног људског живота, или десетинама хиљада година“, каже за Новости
професор др Млађен Ћурић из Института за метеорологију у Београду.
„Неспорно је, међутим, да идемо према леденом добу које ће се, по врло уваженој теорији нашег Милутина
Миланковића, догодити за око 23.000 година. У блиској будућности, пак, очекује нас пораст посечних
температура, дужи сушни периоди, а када буде падавина, оне ће бити обилније. Али, све то, ипак,
неминовно води ка леденом добу“.
„У Европи се сваке године јавља такозвани европски монсун. То значи да се циклично у току године јављају
периоди са максималним падавинама. Узрок европског монсуна је исти као индијског, али је због
„троугласте униформисаности Индијског потконтинента“ индијски много превидивији од европског.
„Наш“, због разуђености европске обале, може да иде од Британије према Немачкој, али и од Средоземног
мора према североистоку континента. Где ће се формирати јак, стабилан циклон који ће донети много
падавина, зависи од оштрих граница топлог и хладног ваздуха“, објашњава професор.
Белешке из прошлости
„Екстремна атмосферска догађања у Србији записивали су и наши калуђери. Велике суше биле су 1358. и
1371. године. Крајем маја 1459. падао је снег, а јула 1510. „било га је и до четири педља“. Годину 1579.
обележили су суша и сув, топао ветар, 1616. „од кише жита нису узрила“, док је обилна киша „40 дана и
ноћи“ падала 1611. и 1694. Августа 1716. снег падао пет дана и вода се ледила.
Три деценије касније Божић и Богојављење су „били као усред лета, а о Светом Николи у Зворнику људи су
брали јагоде“.Од 1813. до 1817. владала је суша, а новембра 1822. „паша Глиша Шпањин прегазио је Дунав
код Илока, дубина је била две трећине стаса“. Од априла до октобра 1834. киша је пала само два пута“,
открива професор.
Подсећа и да су северну Италију 2011. године задесиле падавине од 500 литара по метру квадратном за
неколико дана, што је два и по пута више него код нас минуле седмице. Слично је било прошле године у
јужној и источној Немачкој и Чешкој. Због европског монсуна такве падавине могу да се очекују било где на
нашем континенту, па и у Србији. Чак и снег у јулу и августу. То се, тврди професор, дешавало и дешаваће
се.
„Ако у Италији падне толико кише, сигурно може и код нас. Спремно и без великих људских и материјалних
губитака дочекаћемо их ако много више поведемо рачуна о „хигијени“ животне средине. Најпре би требало
да очистимо корита и најмањих потока и највећих река, да направимо бедеме, да не крадемо песак из
речних корита, поведемо рачуна о изградњи објеката на обалама, да правилно пошумљавамо и спречавамо
ерозију. Све то јесте скупо, али је на дуге стазе врло, врло исплативо“, поручује Ћурић.
Када је реч о прилагођавању савременог човека вишим температурама, или о „ускакању из чизама у
сандале“, он каже да много тога зависи од човека, његовог начина живота и здравих животних навика.
„То лекари непрекидно понављају и то је велика истина. Иако звучи сурово, непрекидна промена климе
утиче и на природну селекцију врста, па и човека. Здравији и покретљивији лакше се прилагођавају. Одувек
су активности човека зависиле од климе, а не клима од човека, чак и сада када се много говори о емисији
угљен-диоксида и ефекту стаклене баште“, тврди саговорник Новости.