TEORIJA

KONSTRUKCIJA 1
-Informacije o predmetu-
školska godina 2014/2015

Prof. Mira Petronijević

Teorija konstrukcija 1 1

TEORIJA KONSTRUKCIJA 1
2014/2015

FOND ČASOVA: 3+2 (42+28)

PROFESOR dr Mira Petronijević, prof, KABINET 145

dr Marija Nefovska Danilović,doc, KABINET 145

PREDAVANJA ponedeljak 12:15-14h SALA 122 (14 nedelja)

utorak 14:15-16h SALA 122 (7 nedelja)

KONSULTACIJE ponedeljak 14-15h KABINET 145

Teorija konstrukcija 1 2
 TEORIJA KONSTRUKCIJA 1

ASISTENT Marko Radišić KABINET 333

Miroslav Marjanović KABINET 333
Miloš Jočković KABINET 333

VEŽBE ČETVRTAK 8:15-10h SALA 316

Teorija konstrukcija 1 3

USLOV ZA POHAĐANJE NASTAVE

Studenti mogu pohađati nastavu iz

TK1 ako su ostvarili potpis iz
predmeta
OTPORNOSTI MATERIJALA 1

Teorija konstrukcija 1 4
 TEORIJA KONSTRUKCIJA 1
Obaveze studenata
- prisustvovanje predavanjima
- prisustvovanje vežbama
- overen elaborat

Uslov za potpis
– prisustvo na 38/42 časova predavana
– prisustvo na 24/28 časova vežbanja
– ocena veća od 6 na elaboratu i testovima

Teorija konstrukcija 1 5

Elaborat
Studenti rade ukupno 4 GRAFIČKA RADA i 4
TESTA. Svaki od radova se u zakazanom terminu
predaje asistentu na pregled i ocenu. Stečeno
znanje se proverava na testu. Ocena na jednom
grafičkom radu je jednaka prosečnoj oceni iz
zadatka i testa. Ocena na elaboratu je jednaka
prosečnoj oceni za sva 4 rada.
Ocena na elaboratu se dodaje broju bodova koje
student ostvari na pismenom ispitu. Ova olakšica
važi jednu školsku godinu, tj. do oktobra 2016.

Teorija konstrukcija 1 6
 Oslobađanje usmenog
dela ispita
Student se može osloboditi usmenog dela ispita ako
položi 2 kolokvijuma (više od 50%poena na
svakom).
Kolokvijumi se rade prema sledećem rasporedu:
I kolokvijum – IX nedelja nastave
II kolokvijum – kolokvijumska nedelja
Kolokvijum je u vidu testa, koji se sastoji od 25
kombinovanih pitanja (izvođenje, zaokruživanje,
dopunjavanje..). Radi se 2 časa. Pogrešni odgovori
donose negativne poene.
Oslobađanje od usmenog dela ispita važi jednu
godinu (od januara tekuće godine do oktobra
naredne godine). Nakon tog roka polaže se ceo ispit.
Teorija konstrukcija 1 7

Literatura
• M.Petronijević : Teorija konstrukacija 1, GF,
2013.
• M.Petronijević, M. Nefovska-Danilović,
Statika konstrukcija 2. Zbirka zadataka sa
izvodima iz teorije, GF, 2007.
• Web site fakulteta/predmet www.grf.bg.ac.yu

Teorija konstrukcija 1 8
 1. UVOD

Teorija konstrukcija

Statika konstrukcija Dinamika konstrukcija

Teorija konstrukcija 1 9

Teorija konstrukcija 1

Statika konstrukcija
Određivanje sila u presecima i pomeranja
ravnih linijskih nosača

Teorija konstrukcija 1 10
 Podela linijskih nosača

Linijski nosači

Ravni Prostorni

Puni Rešetkasti

Teorija konstrukcija 1 11

Linijski nosači

Statički određeni Statički neodređeni

Teorija konstrukcija 1 12
 Metode analize
linijskih nosača

prema pristupu

Metode klasične statike Matrična analiza

konstrukcija konstrukcija

Teorija konstrukcija 1 13

3D nosač - 2D analiza
rigle
rožnjače
vetar u
y -pravcu

spreg za
vetar u ukrućenje
x -pravcu u podužnom
pravcu
stubovi
l
l/
2
l
l/2
z
y l
l/2

x
L/2

Teorija konstrukcija 1 14
 Gravitaciono opterećenje
i vetar u z - pravcu

z
vetar u
x - pravcu
x

a) Poprečni okvir

Gravitaciono opterećenje
i vetar u z - pravcu

z
vetar u
y - pravcu
y

b) Podužni okvir

Teorija konstrukcija 1 15

2. Linearna teorija štapa

• Definicija štapa
Neka su u ravnima n normalno na
n
liniju ik opisane zatvorene krive
2

Γ
γ, koje ograničavaju površi F.
i γ 1 Težišta površi F, čije su dimenzije
F male u odnosu na duž ik, leže na
liniji ik.
k
Geometrijsko mesto tačaka svih
Slika .2.1
krivih γ je zatvorena površ Γ.

Telo ograničeno površi Γ i površima F u tačkama i i k nazivamo štapom.

Teorija konstrukcija 1 16
• Prema obliku ose
i k
razlikujemo prave i krive
štapove, a prema obliku a)

poprečnog preseka
štapovi mogu biti
konstantnog i b)

promenljivog poprečnog
Slika. 2.2
preseka.

Teorija konstrukcija 1 17

Teorija štapa- nepoznate veličine

NEPOZNATE:
1. sile u presecima:
M, N i T
2. pomeranja i obrtanja:
u, v i φ
3. deformacije:
ε, κ i φt
Teorija konstrukcija 1 18
 Jednačine štapa iz kojih se
određuju nepoznate veličine

1. uslovi ravnoteže elementa štapa,

2. veze između pomeranja i deformacije
elementa štapa ,
3. veze između sila u presecima i
deformacije (Hooke-ov zakon)

Teorija konstrukcija 1 19

Osnovne pretpostavke linearne

teorije štapa:

P1. Pretpostavka o malim pomeranjima

(pretpostavka o statičkoj linearnosti)
P2. Pretpostavka o malim deformacijama
(pretpostavka o geometrijskoj linearnosti )
P3. Hookov zakon
(pretpostavka o fizičkoj linearnost )

Teorija konstrukcija 1 20
 2.1 Spoljašnje sile i sile u presecima
2.1.1.Spoljašnje sile

Teorija konstrukcija 1 21

Specifično raspodeljeno opterećenje

Veza između p i

Teorija konstrukcija 1 22
Komponente raspodeljenog opterećenja

Teorija konstrukcija 1 23

2.1.2 Unutrašnje sile

- totalni napon
 = x – normalni napon
 = xy_ – smičući napon

Teorija konstrukcija 1 24
 Teorija konstrukcija 1 25

Konvencija znaka za sile u presecima N, T i M, tj. H, V i M

Teorija konstrukcija 1 26
Umesto komponenata N i T redukciona rezultanta se može razložiti i na komponente H
i V paralelne sa osama X- i Y- globalnog koordinatnog sitema. Veza između
komponenta N, T i H, V definisana je uglom  koji osa štapa zaklapa sa X-osom:

Konvencija znaka za H i V je ista kao i za N i T:

Teorija konstrukcija 1 27

2.1. Uslovi ravnoteže štapa

Pretpostavka o malim pomeranjima : Pomeranja su mala u
odnosu na dimenzije štapa tako da se u uslovima ravnoteže
mogu zanemariti.
Uslove ravnoteže posmatramo na nedeformisanom štapu.
X
Posledica:
M
Uslovi ravnoteže štapa
dNsulinearne
pt ds jednačine,
0
pa se ta pretpostavka
N naziva i pretpostavka o statičkoj (I)
dT  pn ds  0
p ds p ds
t
M+dM
linearnosti.
n
Y T C

ds
C' N+dN
dM  Tds  0
T+dT

Teorija konstrukcija 1 28
Kada se jednačine (I) podele sa ds dobija se alternativni oblik:

iz koga slede važni zaključci :

• prvi izvod normalne sile po koordinati s duž ose štapa
jednak je negativnoj vrednosti opterećenja u pravcu ose štapa,
• prvi izvod transverzalne sile jednak je negativnoj vrednosti opterećenja
upravno na osu štapa,
• prvi izvod momenta jednak je transverzalnoj sili.

Teorija konstrukcija 1 29

2.2. Veze između pomeranja i

deformacije

• Pretpostavlja se da opterećenje štapa leži u ravnima koje su paralelne ravni štapa.

• Pomeranja tačaka štapa odvijaju u ravnima koje su paralelne toj ravni.
• Takva deformacija se naziva ravna deformacija štapa.
• Pomeranja i deformacija u ravni štapa mogu se jednoznačno izraziti preko
pomeranja i deformacije ose štapa.

Teorija konstrukcija 1 30
 Deformacija ose štapa

ik – tetiva štapa pre deformacije, i'k' – tetiva posle deformacije

ψik - ugao obrtanja tetive štapa, Δlik – promena dužine tetive
 
   (u, v)- vektor pomeranja tačke, φ – ugao obrtanja tangente na osu štapa

Teorija konstrukcija 1 31

Vektor pomeranja tačke na osi

Veze između komponenata pomeranja u,v i

Vektor pomeranja  i ugao obrtanja tangente  postoje i kada se

štap ne deformiše tj. i kada se štap pomera kao kruto telo.

Teorija konstrukcija 1 32
Čisto deformacijske veličine štapa
Čisto deformacijske veličine štapa postoje samo ako se štap deformiše. To su:

• dilatacija 
• promena krivine ose štapa 
• klizanje poprečnog preseka t
Dilatacija predstavlja promenu dužine ose štapa po jedinici dužine:

Klizanje poprečnog preseka φt predstavlja promenu prvobitno pravog ugla

između poprečnog preseka i ose štapa posle deformacije.
Promena krivine  jednaka je negativnoj vrednosti promene ugla obrtanja
između dva bliska poprečna preseka po jedinici dužine štapa:

Teorija konstrukcija 1 33

Veze između pomeranja i dilatacije ose štapa

Veze između pomeranja i deformacije štapa se izvode geometrijskim
razmatranjem. Posmatra se element štapa CC1 pre i posle deformacije.
dx  du  (1   )ds[cos(   )]
dy  dv  (1   )ds[sin(   )]
X
C
α
Jednačine su nelinearne jer se u njima
C1 dy
φ
javljaju proizvodi pomeranja deforma-
u+du
Y
ds cijskih veličina. One se mogu lineari-
v
dx
v+dv
zovati uvođenjem pretpostavke o
u
C'
α malim deformacijama: pomeranja,
φ obrtanja i deformacijske veličine
dy+dv
štapa su male veličine, tako da se
(1+ε)ds C1 njihovi kvadrati i viši stepeni, kao i
'
viši stepeni njihovih izvoda mogu
dx+du
zanemariti.

Teorija konstrukcija 1 34
 (II1)
(II2)

Teorija konstrukcija 1 35

Klizanje poprečnog preseka t

osa štapa C u
X y u(y)
φ C(y) v

v(y) φt

C'

• Klizanje poprečnog
C'(y)
Tehnička teorija
savijanja štapa
preseka t
φ

φ-φt

Timošenkov štap
O'

Teorija konstrukcija 1 36
Promena krivine 

C C1
y
C1y
X Cy C1y C'
(1+ε)ds
φ
ds
(1+εy )ds C'1
y
Y ρ' C‘1y
φt
φ-φt φt+dφt
d( φ - φ
1 d (  t ) t)
  (II3) φ ρ''
  ds dφ

O'

O''

Teorija konstrukcija 1 37

Iz sličnosti trouglova: O'C'C'1 i  O''C'yC'1y primenom sinusne teoreme dobija

se veza između dilatacije ekvidistantnog elementa (y) (elementa na rastojanju y

od ose štapa) i dilatacije ose štapa  :

Teorija konstrukcija 1 38
Drugu grupu jednačina, čine tri jednačine veze između pomeranja u, v,  i
deformacije ,  i t :

du   dx   dy
dv   dy   dx (II)
d    t 
 
ds
Jednačine veze između pomeranja u,v,  i deformacije ,  i t su linearne
zahvaljujući pretpostavci o malim pomeranjima. Kako su one dobijene
geometrijskim razmatranjem, pretpostavka se zbog toga zove i pretpostavka o
geometrijskoj linearnosti.

Teorija konstrukcija 1 39

2.3 Veze sila i deformacije

Veze između sila u preseku, temperature i deformacijskih veličina štapa

izvodimo pretpostavljajući da važi Hukov (Hooke) zakon i da je raspodela
temperaturne promene po visini preseka linearna.
Hukov (Hooke) zakon: Napon je proporcionalan deformaciji.

Na rastojanju y od ose štapa dilatacija ε(y) i smicanje (y) su

proporcionalni odgovarajućim naponima

Teorija konstrukcija 1 40
Raspodela temperaturne promene po visini preseka je linearna:
to t

O x to
h
y t(y)

tu

Kada se u prethodnu jednačinu unese izraz za dilataciju (y) ekvidistantnog

elementa i izraz za temperaturnu promenu t(y) dobija se da je da je normalni
napon σ(y) jednak:
 t 
  y   E   t t o   E  y    t 
 h 

Teorija konstrukcija 1 41

Kada u izraze za veze između napona i presečnih sila

N    dF M    ydF
F F

unesemo dobijeni iraz za napon, i kada uzmemo u obzir da je:

 dF = F  ydF = 0 ,  y dF = I ,
2
,
F F F

dobija se da je:

(III1)
tj.
(III2)

gde je F površina, a I momenat inercije poprečnog preseka.

Teorija konstrukcija 1 42
Veza između klizanja φt i transverzalne sile T dobija se iz jednačine veze
između smičućeg napona i deformacije (y)=τ(y)/G, u kojoj je smičući napon
τ(y) zamenjen izrazom za napon koji važi u Tehničkoj teoriji savijanja grede,
a sledi direktno iz hipoteze Žuravskog:

U jednačini T je transverzalna sila, S(y) je statički moment dela preseka ispod

ili iznad prave y=const u odnosu na težište preseka, I je moment inercije
poprečnog preseka, a b(y) je širina poprečnog preseka na mestu y=const.
Na taj način se dobija:

Teorija konstrukcija 1 43

a) b) c) d)

Raspodela -napona, smicanja  i klizanja poprečnog preseka t.

Ako stvarnu raspodelu smicanja zamenimo konstantnom raspodelom, onda
je element štapa izložen deformaciji prikazanoj na slici d. Pri toj deformaciji
poprečni preseci ostaju ravni i relativno smaknuti na kraju elementa dužine
ds za veličinu φtds. Veličina φt je promena ugla između poprečnog preseka
i ose štapa.

Teorija konstrukcija 1 44
Ugao φt određujemo iz uslova da je rad napona smicanja (y) na posmatranom
elementu štapa dužine ds pri pretpostavljenoj raspodeli smicanja jednak radu tih
napona pri stvarnoj raspodeli smicanja (y).
Rad napona smicanja pri stvarnoj raspodeli deformacije smicanja na elementu
štapa dužine ds je jednak:

Teorija konstrukcija 1 45

(III3)

Teorija konstrukcija 1 46
Jednačine veze između sila u preseku, temperature i deformacijskih veličina
štapa (III) su linearne zahvaljujući pretpostavci da važi Hukov zakon. Zato se
ta pretpostavka naziva i pretpostavka o fizičkoj linearnosti.

N
  tt o
EF
M t
  t (III)
EI h
T
t  k
GF
Teorija konstrukcija 1 47

Jednačine štapa:
Jednačine: 6 diferencijalnih (I i II) i 3 algebarske (III)
dN  pt ds  0
dT  pn ds  0 (I)
dM  Tds  0 N
  tt o
EF
du   dx   dy
M t
dv   dy   dx (II)  
EI
 t
h
(III)

d    t  t  k
T
 
ds GF
Teorija konstrukcija 1 48
 Nepoznate veličine štapa:
Nepoznate:
• sile u presecima: M, N i T
• pomeranja i obrtanja ose: u, v i φ
• deformacije: ε, κ i φt
Ukupan broj nepoznatih je 9
.
Ako iz jednačina (III) ε, κ i φt iskažemo u funkciji od M,N i T i
zamenimo u jednačine (II) dobija se sistem od 6 dif. jednačina
sa 6 nepoznatih.

Teorija konstrukcija 1 49

Nepoznate i jednačine štapa:

– 6 nepoznatih veličina: M, N, T, u, v i φ
– 6 diferencijalnih jednačina I i II

Sistem je moguće rešiti ako znamo još i 6

integracionih konstanti – 6 graničnih uslova
štapa.

Teorija konstrukcija 1 50
 Granični uslovi štapa
i k

granični uslovi po silama granični uslovi po pomeranjima

Mi φi φk
Mk
Ni ui uk
Nk vi vk
Ti Tk

Mogući granični uslovi: max3 po silama, min 3 po pomeranjima

Teorija konstrukcija 1 51

• Ako su 3 granična uslova štapa zadata po silama i 3

po pomeranjima, sistem od 6 jednačina se raspada na
dva nezavisna sistema jednačina: 3 jednačine po
silama i 3 jednačine po pomeranjima. Po silama
problem postaje statički određen.

Teorija konstrukcija 1 52
 Teorija konstrukcija 1 53

• U linearnoj teoriji štapa, zahvaljujući uvedenim

pretpostavkama, rešenje diferencijalnih jednačina štapa je
jednoznačno. Praktično, to znači da istorija opterećenja i
deformacije nema značaja za određivanje uticaja. Zbog toga u
linearnoj teoriji važi princip superpozicije uticaja, koji glasi:
Ako na štap deluje više različitih opterećenja P1, P2,… Pn,
uticaj Z u štapu usled istovremenog dejstva svih opterećenja
P=P1+P2+…+ Pn može se dobiti superpozicijom uticaja Z1,
Z2,… Zn, nastalih usled pojedinačnog delovanja svakog od
navedenih opterećenja:

Teorija konstrukcija 1 54