Учитељ и ученик

Круг ученика
Појави хришћанства је условило образовање круга Христових ученика, при чему тај круг
настаје искључивом иницијативом учитеља. ,,Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах.“
Друштвено порекло
Дванаесторица Христових ученика су припадали различитим друштвеним групама, чак и
међусобно супростављеним (цариници и зилоти), тако је са рибарима био и цариник Матеј.
С ученицима Јована Крститеља, који се могу сматрати ближим круговима есена, били су
зилоти Симон Кананит, Јуда Искариотски, можда и Петар. Ипак, сви су потицали из
средњих друштвених слојева (рибари,цариници), што значи да нису били ни богати ни
сасвим сиромашни.
Односи учитеља и ученика
Јединство Христовог круга ученика билтељ је средио је остварено везом с учитељем.
Учитељ је средиште са којим је повезан сваки члан круга и преко којег су повезану
чланови међусобно. Место учитеља има харизматски карактер, а његова власт гледано
социолошки је харизматска власт. Поред тога, односи између учитеља и ученика
суштински се разликујуод уобичајених односа између оног који подучава и оног коме се
подучава. Аналитичко идеотипско разликовање тих односа изнео је Ј. Бах у студији
,,Учитељ и ученик“. Према тој студији и њеном сажетом представљању које је урадио В.
Старк, разлике у односима учитеља (Meister) и ученика (Junger) наспрам односа
подучаваоца (Lehrer) и поучаваног (Schuler) могу се представити овако:
УЧИТЕЉ – УЧЕНИК ПОДУЧАВАЛАЦ - ПОУЧАВАНИ
Однос је у потпуности личан Однос је повезан с неким објектом
(преношење знања или способности)
Однос је циљ сам по себи Однос има неки спољашњи циљ
И учитељ и ученик су незаменњиви И подучавалац и поучавании могу се
заменити
На место учитеља никада не долази ученик На место подучаваоца понекад долази
поучавани
Ученика је изабрао и позвао учитељ Поучавани приступа подучаваоцу
ослањајући се на сопствене снаге
Учитељ приноси себе Подучавалац приноси део свога знања
Ученик прихвата учитеља Подучавани прихвата поуку подучаваоца
Однос је потпун Однос је делимичан
Истински однос остварује се у тренутку Подучавање се може увек одвијати
благодати
Власт и служење
Учитељ врши и тумачи харизматску власт као однос приношења и служења ,,Знате да
кнезови народа господаре њима и великаши владаре над њима. Да не буде тако међу вама
него који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. И хоће међу вама да
буде први, нека вам буде слуга. Као што ни Син Човечји није дошао да му служе, него да
служи и даде живот свој у откуп за многе." Дакле, сам учитељ својим ученицима служи, а
не престаје бити изнад њих, а ученици који су служени, истовремено су ,,следбеници“
Христови. Овим се ставом појам власти не укида, већ се поставља на нову основу, а цео тај
однос се може представити као приамида са врхом окренутим на доле.
Појам слеђења
За друштвене односе источних народа, карактеристично је да човек који је ниже на
друштвеној лествици не може ићи поред личности важније од себе, већ је мора следити,
што је посебо важило у односима рабина и ученика. Међутим, када је у питању појам
слеђења код Христових ученика, онда се кроз њега подразумева одлука ученика да све
напусте због учитеља, одлука вере која потискује сваку овоземаљску везу и поставља
ученика на пут Царства Божијег.
Последице
Учитељ не тежи томе да ученици формално признају његову власт, већ тражи њихову
потпуну преданост и приступање новом начину живота којем их он учи. ,,Неће сваки који
ми говори : Господе, Господе, ући у Царство небеско ; но који твори вољу Оца мојега који
је на небесима.“ Тако преданост Учитељу дакле нема теоријски карактер, већ је
непосредно повезана са свакодневним животом.
Љубав и смирење
Мотив обраћања ученицима јесте љубав, која им се показује као наредба. Наредба љубави
којом се Христос обраћа ученицима јесте ,,заповест нова“ јер је за свој образац имала
љубав коју је сам Христос показао : ,,Заповијест нову дајем вам : да љубите једни друге,
као што ја вас љубих.“ Још је карактеристично да учитељ не учи толико речима - колико
својим животом.
Љубав се пројављује смирењем. Подржавање примера љубави и смирења, које су садржане
у лику самог Учитеља, ученици остварују узвраћањем истих. ,,А кад им опра ноге, узе
хаљине своје па опет сједе за трпезу и рече им Знате ли шта сам вам учинио? Ви ме зовете
Учитељем и господом, и право велите, јер јесам. Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и
Учитељ, и ви сте дужни једни другима пратиноге. Јер сам вам дао пример да, као што ја
учиних вама и ви чините.“
Символичност круга дванаесторице
Сагласно јеврејским представама, оквиру изабраног народа увек је постојао, чак и у
периоду највеће религиозне апостасије, одређен број верника, благочестиви ,,остатак“,
који је остајао веран завету Божијем, Образовањем круга дванаесторице Христос одговара
тој јеврејској представи о благочестивом ,,остатку“ и тумачи својим учењем.
Дванаесторица ученика су ,,по избору остатак“ који представља дванаест племена
Израиљевих и прихвата Царство Божије. Тај символичан смисао броја дванаест наглашава
и апостол Петар говорећи о дванаесторици апостола чак и када је мислио на време од
Јудине смрти до избора Матије на његово место.
Перспектива
Христова перспектива, по питању круга ученика, је есхатолошка. Христови ученици
познају тајне Царства Божијег, вођени су Духом Светим, они сачињавају ,,мало стадо“
које ће наследити Царство Божије, и они су ти који ће ,,у новом животу“ сести на 12
престола и судити над 12 племена Израиљевих.
Али та есхатолошка перпектива обухвата и историјску перспективу, што сеоткрива у
Беседи на Гори (ученици су ,,со земљи“, ,,светлост свету“ или ,,град који на гори стоји“, а
та историјске перспектива се још боље види у Христовим речима упућених Петру : ,,Ти си
Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју.“
Почеци структурних разликовања
Ученици који се издвајају : Петар - чије је исповедање вере повезано са успостављањем
Цркве, Јован – као онај ,,који беше наслоњен на наручје“ учитељево, он углавном изражава
унутрашњу димензију дела Христовог, Јуда – онај који је држао кесу и ,,узимаше што се
меташе у њу“ и још се као уже језгро издваја тројица учрника (Петар,Јаков и Јован).
Структурне разлике унутар круга ученика припремају и организационе разлике које се
касније појављују у Цркви.
Смрт учитеља
Смрт учитеља представља прекретницу на путу круга ученика. Они се по његовом распећу
расипају, али убрзо су васкрсли учитељ и очекивање Његовог Царства које долазипоново
повезачо ученике и са Христом, и међусобно. То спајање са учитељем имало је вертикални
правац, а Христос је победник смрти и Господ славе.
У Делима апостплским ученици питају следеће ,,Господе, хоћеш ли у ово време
успоставити царство Израиљево?“, а Христос им одговара ,,Није ваше знати времена и
рокове које Отац задржава у својој власти, него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на
вас и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље.“ У
Христовом одговору постоје два основна елемента која су непосредно повезана са
есхатолошком перспективом хришћанства а) историјска перспектива, која спречава
настанак одушевљења због брзог успостављања Царства Божијег , б) харизматска мисија
Христових ученика у оквирима те историјске перпективе. Та се два елемента повезују
чиниоцем времена, које се у ехатолошкој перпективи хришћанства преплиће с вечношћу.
Хришћани
Христове присталице убрзо су назване хришћанима, а тај назив који су им дали
незнабошци, ови су усвојили као своје име par excellence. Овим називом се показује
посебна повезаност присталица и учитеља. И у другим религијима и јересима, ишло се по
принципу давања имена по оснивачу, мада то у време појаве хришћанства није
подразумевано. Свест о повезаности ученика и учитеља изражена је убрзо појмом Тела
Христовог.
Јеретици
С појавом јереси установљен је обичај да присталице јереси добијају име свог вође, што је
подржала сама Црква. Тиме је само објављивано да су јеретици порекли јединога учитеља
и на његово место поставили свог новог вођу (присталице Манија – Манихејци,
присталице Аријеве – Аријанци, присталице Несторијеве – Несторијанци итд.)