Professional Documents
Culture Documents
Matematika 6. Razred PDF
Matematika 6. Razred PDF
ЗАДАТАКА
Математика
за разред основне школе
Сања Милојевић
Ненад Вуловић
Сања Милојевић • Ненад Вуловић
Математика 6
Збирка задатака са решењима
Математика 6
Збирка задатака са решењима
прво издање
© Klett, 2009.
Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових
делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без
писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.
ПРЕДГОВОР
Ова збирка задатака је део уџбеничког комплета за шести разред издавачке куће KLETT.
Састоји се из пет целина у којима су задаци разврстани у складу са наставним јединицама и
прате начин и динамику излагања у уџбенику.
На крају сваке целине налази се кратак тест. Намера нам је била да понудимо
ученицима могућност да сами провере у којој мери су савладали одговарајућу целину.
Аутори
3
САДРЖАЈ
Цели бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Скуп целих бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 27
Бројевна права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 27
Супротан број. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 27
Апсолутна вредност броја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 27
Поређење целих бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 28
Сабирање целих бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 28
Одузимање целих бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 29
Својства сабирања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 30
Једначине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 30
Неједначине. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 31
Множење целих бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 31
Дељење целих бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 32
Својства множења. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 33
Једначине и неједначине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 34
Тест – сабирање и одузимање у Z. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Тест – множење и дељење у Z . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Троугао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Појам и неке врсте троуглова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 54
Углови троугла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 54
Однос страница и углова троугла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 56
Основне неједнакости за странице троугла. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 57
Основне и једноставне конструкције лењиром и шестаром . . . . . . . . . 42 58
Конструкције неких углова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 58
Подударност троуглова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 59
Ставови подударности троуглова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 59
Страница–угао–страница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 59
Угао–страница–угао. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 59
Страница–страница–страница. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 60
Страница–страница–угао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 60
Примена ставова подударности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 60
Конструкција троуглова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 62
Значајне тачке троугла. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 63
Центар описане кружнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 63
Центар уписане кружнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 64
Висине троугла и ортоцентар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 65
Тежишне дужи и тежиште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 66
Тест – троугао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
Рационални бројеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Скуп рационалних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 92
Представљање рационалних бројева на бројевној правој . . . . . . . . . . 68 92
Супротан број. Апсолутна вредност рационалног броја . . . . . . . . . . . 68 93
4
Поређење рационалних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 94
Децимални запис рационалног броја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 94
Сабирање рационалних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 95
Одузимање рационалних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 96
Сабирање и одузимање бројева у децималном запису . . . . . . . . . . . . 73 97
Својства сабирања рационалних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 98
Једначине са сабирањем и одузимањем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 98
Неједначине са сабирањем и одузимањем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 99
Множење рационалних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 100
Својства множења рационалних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 101
Дељење рационалних бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 102
Једначине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 103
Неједначине. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 104
Проценти. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 105
Тест – сабирање и одузимање у Q . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Тест – множење и дељење у Q . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Четвороугао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Појам четвороугла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 119
Углови четвороугла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 119
Паралелограм . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 120
Правоугаоник, ромб и квадрат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 122
Паралелограми и симетрије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 123
Конструкције паралелограма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 124
Трапез. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 127
Делтоид. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 130
Тест – четвороугао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
5
⊂ ⊄
∈ ∉
∈ ∈ ∉ ∈
КАКО ЋЕШ КОРИСТИТИ ОВУ ЗБИРКУ ЗАДАТАКА
(упуство за ученике)
Као и раније, и у овој збирци задатака смо се потрудили да учење и вежбање математике не
представља велики проблем.
5. Цели бројеви између –7 и 4 су: __, __, __, __, __, __, __, __, __ и __.
Углавном на почетку сваке
наставне теме предвиђено је 4. Допуни реченице:
Према угловима, троуглове делимо на ____________________, ____________________ и
да се на одоговарајућа места у ____________________. Троугао је ____________________ ако су сва три унутрашња угла
збирци упишу тачни одговори. оштра. Троугао је тупоугли ако __________________________________________________.
Троугао је правоугли ако ______________________________________________________.
c
29. Попуни дате пирамиде ако за важи a + b = c:
a b
γ
Пирамиде и магичне квадрате
такође решавај у збирци. α
14
β
α β β α –17
α –26 γ 14 α
–33 122 γ –85 31
16. Површина правоугаоника је 12cm2. Једна његова страница једнака је 1 друге странице.
У односу на пети разред,
Одреди обим тог правоугаоника. 3
већи број задатака ћеш сада
решавати у школској или
21. Разлику бројева 66 и –55 (умањилац је –55) увећај за њихов збир.
свесци за вежбање.
У великом броју задатака, уз текст задатка, дата је и слика са које треба да изведеш
одговарајуће закључке.
29. Израчунај површине датих фигура:
5. Колико троуглова је одређено датим тачкама:
2
а) б) в) г)
A S M O K
2 6 R T
4 48 I R N
2 O V J E N R
P E A
9 T N I
6
На крају сваке теме, поред теста који ће ти послужити да сам себе провериш како си
савладао тему, дата су детаљна упутства и решења задатака који су у њој постављени.
ЦЕЛИ БРОЈЕВИ – РЕШЕЊА
6
ЦЕЛИ БРОЈЕВИ
1. Дат је скуп A = 5; –2; –7; 3 ; 0; 29; 18; –35; 4,1 . Нађи подскупове В и С овог скупа ако
{ }
8
скупу В припадају природни бројеви, а скупу С цели бројеви.
5. Цели бројеви између –7 и 4 су: __, __, __, __, __, __, __, __, __ и __.
6. Негативни цели бројеви већи од –7 су: __, __, __, __, __ и __.
БРОЈЕВНА ПРАВА
1. Нацртај бројевну праву и на њој означи тачке: 0, 2, 8, –4, –1, 5 и –7.
A B C 0 D E
3. На бројевној правој дате су тачке А(5) и В(–7). Колико јединичних дужи има између тачака
А и В?
7
4. Колико је растојање између тачака S(–3) и P(2) на бројевној правој ако је јединична дуж те
бројевне праве 3cm?
5. Ако је растојање између тачака M(–5) и N(11) на бројевној правој 8cm, колика је дужина
јединичне дужи?
6. На бројевној правој дата је тачка А(–2). Одреди координату тачке В, коју ћемо добити
када тачку А померимо за 4 јединичне дужи улево, и координату тачке С, коју ћемо
добити када тачку А померимо за 6 јединичних дужи удесно.
7. За колико јединичних дужи треба померити тачку А(3) да би после померања дошла у
тачку: а) В(8); б) С(–7)?
8. На бројевној правој дате су тачке Ѕ(3) и А(–2). Нађи тачку В, која је симетрична тачки А у
односу на тачку Ѕ.
10. У 9h измерена температура у неким градовима у Србији: Београд 4°C, Крагујевац 7°C,
Краљево –2°C, Ниш –7°C. Који град је у 9h био најтоплији, а који најхладнији?
11. У 10h на Златибору је измерена температура –9°C, а у Ужицу 6°C. Колика је била
температурна разлика у 10h између та два места?
12. У једном граду, првог јануара у 6h температура је износила –8°C. У 10h температура је
била за 7°C виша, а у 13h за још 3°C виша. Коликa је била температура у том граду у 13h?
СУПРОТАН БРОЈ
1. а) Броју 5 је супротан број ___; б) Броју –3 је супротан број ___;
в) Броју 100 је супротан број ___; г) Броју –222 је супротан број ___.
2. Попуни таблицу:
a 7 –1 15 14
–a –88 9 99
3. Наведи пет парова супротних бројева: ___ и ___; ___ и ___; ___ и ___; ___ и ___; ___ и ___.
8
3. Ако бројеви 10 и –10 имају апсолутну вредност 10, нађи бројеве који имају апсолутну
вредност: а) 16; б) 3; в) 7; г) 50.
4. Реши једначине:
а) |x| = 8; б) |x| = 22; в) |x| = 5; г) |x| = |–17|.
6. Попуни таблицу:
a 10 –6 –15 8 –40 32 9
|a|
9. Израчунај:
а) |–17| + |–5| + |–3|; б) |25| + |–10| – |–3|;
в) |–50| – |18| – |–17|; г) |14| – |–7| + |–9|.
10. Израчунај:
а) |–55| : |–5|; б) |–9| · |4|; в) |–14| · |–5|; г) |77| : |–7|.
11. Израчунај:
а) |15| · |–4| + |–9|; б) |–26| : |–13| + |11|;
в) |–70| – |–3| · |8|; г) |–34| – |–64| : |16|.
б) a –16 –4 5 –20 –1 9
|a|
|a| + 4
|a|–1
9
ПОРЕЂЕЊЕ ЦЕЛИХ БРОЈЕВА
1. Дате бројеве поређај по величини од најмањег до највећег:
а) –7, –19, –3, –8, –20 и –14;
б) 9, –18, 3, 0, –5, 4 и 20;
в) 17, –4, –12, |–7|, |8|, –6 и 5.
2. Поређај по величини апсолутне вредности бројева: –17, 14, –5, 0, –11, 9, –22 и 1.
3. Упиши у квадратиће један од знакова <, > или = тако да добијеш тачно тврђење:
а) –8 –5; б) 11 –3; в) –4 – (–4);
г) |–5| 11; д) |–8| |4|; ђ) |–15| |15|.
2. Израчунај:
а) –6 + 9; б) –6 + (–9); в) 6 + (–6); г) –7 + (–(–7)).
3. Израчунај збир:
а) 1) 18 + 27; 2) 13 + (–15); 3) –16 + 22; 4) –19 + (–25);
б) 1) –48 + 83; 2) 29 + 67; 3) –52 + (–38); 4) –98 + (–87);
в) 1) –27 + (–35); 2) –28 + (–107); 3) –183 + 216; 4) 327 + (–523).
4. Израчунај збир:
а) 6 + 2 + (–7); б) –5 + 4 + (–3);
в) –4 + 7 + (–5); г) –7 + (–6) + (–12);
д) –3 + 2 + 8; ђ) –5 + (–12) + (–17).
5. Израчунај:
а) –1 + (–2) +(–3) +(–4); б) –1 + 2 + (–3) + 4 + (–5);
в) –14 + (–2) + (–3) + (–26); г) –42 + (–35) + (–32) + (–121);
д) –32 + (–16) + (–4) + (–8) + (–5); ђ) –16 + 14 + (–17) + 18 + (–6);
е) [–81 + (–42)] + [–55 + (–39)].
10
6. Попуни таблицу:
7. Збиру бројева –2 и –16 додај збир бројева –17 и –33, па израчунај вредност израза.
8. Попуни таблице:
а) б) +16
+ –8 25 –14 –62
9 19
17 –33
–21 –7
б)
+(–38) +14 +(–92)
22
2. Израчунај разлику:
а) 1) 12 – 3; 2) –3 – 12 ; 3) 12 – 12; 4) –12 –(–12);
б) 1) –2 – 5; 2) –2 – (–5); 3) 4 – (–9); 4) –14 – (–8);
в) 1) –18 – 25; 2) 14 – 18; 3) –18 – 5; 4) 4 – (–12).
11
3. Израчунај:
а) –5 + 3 –7; б) 2 – 8 – 3; в) 5 + 12 – 17 ; г) 12 – 17 – 15;
д) –3 + 14 + 19; ђ) –20 – 15 – 8; е) 13 – 12 + 18; ж) –4 – 5 + 2 – 1.
–38 +15 –9
23
б)
9. Попуни таблицу:
12
10. Израчунај a – b – (– c + d) ако је:
а) a = 17, b = –2, c = 5, d = –12.
б) a = –9, b = 8, c = –9, d = –22.
18. Збир бројева –46 и 15 умањи за разлику бројева 37 и –33 (умањеник је 37).
19. Разлици бројева –23 и 27 (умањилац је 27) додај збир бројева 14 и –5.
22. Разлици бројева –29 и –76 (умањеник је –29) додај апсолутну вредност њиховог збира.
23. Разлици бројева 18 и –54 (умањеник је 18) додај разлику бројева –17 и 91 (умањилац је
91), затим тај збир умањи за збир бројева 25 и –19.
24. На Милошевом рачуну у банци стање је –7 650 динара. Колико ће бити ново стање када
уплати 5 500 динара?
25. Петар је имао на рачуну у банци 5 400 динара. Колико ће бити ново стање на његовом
рачуну ако је подигао из банке 10 000 динара?
26. Милан је имао на рачуну у банци 2 300 динара. Најпре је подигао 3 000 динара, а затим
још 5 000 динара. После тога на рачун му је уплаћен износ од 10 000 динара. Колико
сада Милан има новца на рачуну?
13
27. На Копаонику је у 6h измерена температура –18°C. После 3h температура је порасла
за 7°C, а за наредна 3h још 12°C, али је до 15h температура опала за 4°C. Колика је
измерена температура у 15h?
28. Надморска висина дна мора је –1 865m, а подморница је 250m изнад дна мора. На којој
надморској висини је подморница?
c
29. Попуни дате пирамиде ако за важи a + b = c:
a b
14
–17
–26 14 –33 122 –85 31
СВОЈСТВА САБИРАЊА
1. Испитај тачност следећих једнакости:
а) –7 + 3 = 3 + (–7); б) –11 + (–4) = –4 + (–11);
в) (2 + (–4)) + (–9) = 2 + ((–4) + (–9)); г) –7 + (6 + (–5)) = (–7 + 6) + (–5).
4. Израчунај збир свих целих бројева чија је апсолутна вредност мања од 20.
5. Упиши у квадратиће један од знакова <, > или = тако да добијеш тачно тврђење:
а) (–17) + (–9) (–9) + (–17); б) –42 + 42 5 + 6;
в) –7 – 27 59 + (–59); г) –34 + 16 + 34 –100 + 11 + (–10).
14
ЈЕДНАЧИНЕ
1. Реши једначине:
а) –8 + x = 10; б) –22 – x = –19; в) x – 7 = –11;
г) x + (–5) = –9; д) –25 + x = –3; ђ) –2 – x = –5.
2. Реши једначине:
а) x – (–9) = 2; б) –4 + x = –22; в) x + 15 = –1;
г) 10 – x = 10; д) x – 17 = 22; ђ) –7 – x = 14.
3. Реши једначине:
а) x + 1 000 = 999; б) –2 008 + x = 2 008; в) –2 008 – x = 1;
г) 1 000 + x = 0; д) 5 – x = –10 + 15; ђ) –7 – 8 = x – 11.
6. Реши једначине:
а) (9 – 17) + x = –4; б) x – (7 + (–5)) = –12;
в) |5 – 19| – x = –6; г) (4 – 11) + x = |4 – 11|.
7. Реши једначине:
а) (x – 55) – 5 = –10; б) 10 – (x + 8) = –8;
в) 25 – (9 – x) = – 12; г) –21 – (x – 4) = 6.
8. Реши једначине:
а) –2 – (22 – a) = 20; б) –12 – (15 + b) = 7;
в) –5 + (–5 + c) = –5; г) (d – 4) – (–4) = –4.
11. Ако се од неког броја одузме број 35, добиће се број –24. О ком броју је реч?
12. Замислили смо неки број, додали смо му разлику бројева 7 и –11 (7 је умањеник) и
добили смо број 4. Који број смо замислили?
13. Од ког броја треба одузети разлику бројева –43 и 16, где је 16 умањилац, да би се добио
збир бројева –26 и 4?
14. За колико треба умањити збир бројева –19 и 9 да би се добио збир бројева 94 и –84?
15. Који број треба одузети од збира бројева –66 и –59 да би се добила разлика тих бројева,
где је –66 умањеник?
16. Када од броја –5 одузмемо неки број увећан за 7, добићемо број 19. О ком броју је реч?
15
17. Ако број –28 увећамо за неки број, па од тог збира одузмемо број –19, добићемо број
–21. О ком броју је реч?
18. Када број –7 умањимо за неки број, па од те разлике одузмемо збир бројева –25 и 4,
добићемо број супротан броју 10. О ком броју је реч?
19. Стање на Петровом рачуну у банци је –6 350 динара. Да би добио кредитну картицу,
стање на рачуну мора да буде +5 000 динара. Колико новца Петар мора да уплати да би
добио кредитну картицу?
НЕЈЕДНАЧИНЕ
1. а) Цели бројеви који се налазе између –6 и 0 су: ___, ___, ___, ___ и ___;
б) Цели бројеви који се налазе између –9 и –2 су: ___, ___, ___, ___, ___ и ___;
в) Цели бројеви који се налазе између –3 и 5 су: ___, ___, ___, ___, ___, ___ и ___.
3. Реши неједначине:
а) –4 + x > 12; б) x – 7 ≤ –4; в) 5 – x > 11.
16
7. Одреди заједничка решења неједначина:
а) x + 3 < – (–15) и 2 – x < 4; б) x – (–5) ≥ –3 и x + (–2) < 2.
14. Од којих бројева можеш одузети број –36 да добијеш број који није већи од –24?
15. Које бројеве можеш одузети од броја 11 да добијеш број мањи од –3?
16. Које бројеве можеш додати разлици бројева 77 и –67 (умањеник је 77) да добијеш број
који је већи од збира тих бројева?
17. Које бројеве можеш одузети од збира бројева –11 и –12 да добијеш број који није већи
од разлике бројева –4 и –3 (умањилац је –3)?
18. Температура у граду је 7°C. Клизалиште може да ради на температури мањој од –4°C. За
колико °С треба да падне температура да би клизалиште могло да ради?
17
3. Израчунај производе:
а) 8 ∙ 3; б) 8 ∙ (–3); в) (–8) ∙ 3; г) (–8) ∙ (–3).
4. Израчунај производе:
а) 5 ∙ 3; б) (–25) ∙ 3; в) 9 ∙ (–2); г) 5 ∙ (–8);
д) (–6) ∙ (–7); ђ) 12 ∙ 8; е) (–4) ∙ (–8); ж) (–10) ∙ (–4).
5. Израчунај:
а) –1 ∙ (–2); б) –3 ∙ 4; в) 5 ∙ 6; г) 7 ∙ (–8); д) –9 ∙ 10.
6. Израчунај производе:
а) 1) 987 ∙ 1; 2) 987 ∙ (–1); 3) 987 ∙ 0;
б) 1) –1 111 ∙ 1; 2) –1 111 ∙ (–1); 3) –1 111 ∙ 0;
в) 1) –500 ∙ 1; 2) –500 ∙ (–1); 3) –500 ∙ 0;
г) 1) 4 545 ∙ 1; 2) 4 545 ∙ (–1); 3) 4 545 ∙ 0.
7. Упиши у квадратић један од знакова >, < или = тако да тврђења буду тачна:
а) –7 ∙ (–3) 4 ∙ (–9); б) –4 ∙ 5 4 ∙ (–5);
в) –18 ∙ (–2) 7 ∙ 5; г) –6 ∙ 9 7 ∙ (–8).
9. Попуни таблицу:
а b с а∙b а∙с b∙с а∙b∙с
1 –2 3
–9 8 –7
–10 –8 –5
4 –25 2
18
12. Израчунај:
а) (15 – 9) ∙ 6; б) (–15 + 9) ∙ (–6);
в) (15 + 9) ∙ (–6); г) (–15 – 9) ∙ (–6).
16. Дат је скуп А = {x | x ∈ Z, –44 < x ≤ 44}. Одреди производ свих елемената скупа A.
17. Дат је скуп В = {x | x ∈ Z, |x| ≤ 33}. Одреди производ свих елемената скупа В.
х 1 2 –8 –2 5 12 –10
х2
20. Израчунај:
а) 92 + (–9)2; б) (–2)2 – 22; в) 52 – 42;
г) (–8)2 – (–5)2 + 32; д) 2 ∙ (–6)2 + (–4) ∙ 32 – (–10)2.
19
24. За А = (–6 + 4) ∙ (–3), В = –1 ∙ (–2) ∙ (–3) и С = (–3)2 – 4 ∙ 5 израчунај вредност израза:
а) А ∙ В – В ∙ С; б) (А – В) ∙ (А ∙ В + С).
33. Израчунај количник ако је дељеник збир бројева −84 и 68, а делилац апсолутна
вредност броја −16.
34. Производ три цела броја је −42, а производ најмањег и највећег од њих је −14. Који су
то бројеви? Колико решења има задатак?
2. Израчунај количнике:
а) 56 : 8; б) –56 : 8; в) 56 : (–8); г) –56 : (–8).
3. Израчунај количнике:
а) –24 : 6; б) 27 : (–3); в) 55 : 11; г) –28 : (–7);
д) –45 : 15; ђ) –81 : (–9); е) 34 : (–17); ж) –36 : 4.
4. Израчунај:
а) 0 : 15; б) 15 : 1; в) 15 : (–1);
г) 0 : (–24); д) –24 : 1; ђ) –24 : (–1).
20
5. Израчунај: а) 78 : 78; б) 78 : (–78); в) –78 : (–78); г) –78 : 78.
6. Попуни таблице:
а) б)
а b а∙b а:b а b а∙b а:b
6 –3 –12 4
–15 5 –3 –6
–90 –10 –55 605
60 –12 –52 –13
8. Израчунај:
а) 35 : (5 – 12); б) –64 : (–25 + 17);
в) (71 – 17) : (–18); г) (–13 – 29) : (–7).
21
17. Израчунај вредност израза:
а) 33 : 3 – {33 ∙ 3 – [52 : (–2) –(27 : 9 –18 ∙ 2)]};
б) 53 – 8 : 4 – {250 : (–5) – [–39 : (–13) –(2 ∙ 5 –30 ∙ (–4))]};
в) –16 + 32 : 16 + {–17 – [22 + 8 ∙ (5 ∙ 4 – 8 ∙ 3)] – 6};
г) 28 – 48 – {10 – 5 ∙ [– 24 + 9 ∙ (– 11 + 13)] – 28} ∙ (–3).
c
18. Попуни дате пирамиде ако за важи a ∙ b = c:
a b
–20
–4 2
–7 5 –4 –10 4
21. Количнику бројева −80 и −5 (–80 је дељеник) додај производ бројева −16 и 8.
СВОЈСТВА МНОЖЕЊА
1. Испитај тачност једнакости:
а) –9 ∙ 8 = 8 ∙ (–9); б) –9 ∙ (8 ∙ (–7)) = (–9 ∙ 8) ∙ (–7);
в) –9 ∙ (8 + (–7)) = –9 ∙ 8 + (–9) ∙ (–7); г) 6 ∙ (–5) + 6 ∙ 4 = 6 ∙ (–5 + 4).
в) а b с а ∙ (b + с) а∙b+а∙с
–1 5 15
4 –9 7
–2 –3 –4
22
3. Користећи својства множења израчунај:
а) 2 ∙ 19 ∙ (–5); б) –5 ∙ 12 ∙ (–2); в) 20 ∙ (–7) ∙ 5 ∙ (–13);
г) (–14) ∙ (–4) ∙ (–3) ∙ (–25); д) 125 ∙ (–7) ∙ (–4) ∙ (–2).
ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ
1. Реши једначине у скупу целих бројева:
а) 5х = 35; б) –9 ∙ х = 27; в) –6 ∙ х = –48;
г) 9 ∙ х = –36; д) х : 4 = 7; ђ) х : 9 = –2;
е) х : (–7) = 3; ж) х : (–5) = –5; з) –16 : х = –2;
и) 40 : х = –8; ј) –55 : х = 11; к) –39 : х = –13.
3. Производ 3 ∙ х краће пишеш и овако: 3х. Реши једначине у скупу целих бројева:
а) (3х – 4) : 11 = –2; б) 21 ∙ (4 – 6х) = –42; в) (–20х – 50) ∙ 2 = 100.
5. Реши једначине:
а) 3х + 4х = –49; б) 5х – 14х = 27;
в) 21х – 12х + 11х = –100; г) 4х – 9х + 6 = –29;
д) 7х + 1 = 8х + 9; ђ) 6х – 100 = 9х – 1.
8. Када трострукој вредности неког броја додаш 6, добићеш –3. Који је то број?
23
9. Када од петоструке вредности неког броја одузмеш 12, добићеш –72. Који је то број?
10. Ако двоструку вредност неког броја умањиш за 16, па добијену разлику поделиш са 4,
добићеш број –6. О ком броју је реч?
14. Провери који од бројева из скупа А = {–10, 3, 7, –2, –8} могу бити решења неједначине
–5 ∙ х > 35.
15. Реши неједначине у скупу целих бројева и решења прикажи на бројевној правој:
а) 5 ∙ х < –5; б) х : 4 > –2; в) –3 ∙ х ≤ 9;
г) –6 ∙ х ≥ 12; д) х : (–3) > 1; ђ) –17 ∙ х < –34.
16. Реши неједначине у скупу целих бројева и решења прикажи на бројевној правој:
а) 2х + 3 < 1; б) 19 – 3х ≥ 7; в) 1 – 3х ≥ 10;
г) –7х – 1 ≤ –15; д) –7 + 5х ≤ –42; ђ) –8 + 7х ≤ –57.
17. Реши неједначине у скупу целих бројева и решења прикажи на бројевној правој:
а) (8 – 3х) : 2 ≥ –5; б) –40 ∙ (–7х + 5) > –1 600.
20. Одреди вредности променљиве х за које је израз 7 – (2 – 5х) мањи од производа бројева
–11 и 5.
21. Одреди вредности променљиве y за које је израз –15 – (3y + 8) већи од количника
бројева –35 и 7 (7 је делилац).
24
ТЕСТ – САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ У Z
2. Нацртај бројевну праву и на њој одреди тачке А(–3) и В(6). Колико је растојање између
тачака А и В?
а) –3; б) 3; в) –9; г) 9.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
4. Израчунај |–8| – |10| – |2| + |–6|, па заокружи слово испред тачног одговора:
а) 2; б) –10; в) –28; г) 26.
6. На Петровом рачуну у банци стање је –2 770 динара. Колико ће бити ново стање на
његовом рачуну ако из банке подигне 3 500 динара?
а) –6 270 динара; б) 730 динара; в) –730 динара; г) 6 270 динара.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
25
ТЕСТ – МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ У Z
5. Ако од количника бројева –42 и 6, где је –42 дељеник, одузмеш производ бројева –13 и 9,
добићеш број:
8. Када од петоструке вредности неког броја одузмеш број 12, добићеш број –72. Тај број је:
а) х = –60; б) х = –12; в) х = 12; г) х = 60.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
1. а) –63; б) –52; в) 66; 2. а) –9; б) 11; в) 13; 3. б); 4. б); 5. в); 6. в); 7. в); 8. б).
РЕшЕЊА:
26
ЦЕЛИ БРОЈЕВИ – РЕШЕЊА
БРОЈЕВНА ПРАВА
1.
–7 –4 –1 0 2 5 8
СУПРОТАН БРОЈ
1. а) –5; б) 3; в) –100; г) 222.
2. a 7 –1 88 15 –9 –99 14
–a –7 1 –88 –15 9 99 –14
3. На пример: 8 и –8; 1 и –1; –10 и 10; 73 и –73; –999 и 999.
27
6. a 10 –6 –15 8 –40 32 9
|a| 10 6 15 8 40 32 9
7. а) 5 – 5 = 0; б) 0; в) 0.
8. а) 10 – 5 = 5; б) 10 – 5 = 5; в) 10 – 5 = 5; г) 10 – 5 = 5.
9. а) 25; б) 32; в) 15; г) 16.
10. а) 11; б) 36; в) 70; г) 11.
11. а) 69; б) 13; в) 46; г) 30.
12. а) 75; б) 61; в) 23; г) 36.
13. а) 1; б) 11; в) 25; г) 35.
14. а) a 9 –18 –6 44 –13 25
–a –9 18 6 –44 13 –25
– (–a) 9 –18 –6 44 –13 25
|a| 9 18 6 44 13 25
б) a –16 –4 5 –20 –1 9
|a| 16 4 5 20 1 9
|a| + 4 20 8 9 24 5 13
|a|–1 15 3 4 19 0 8
28
8. а) б) +16
9. а) +8 +4 +(–17)
–9 –1 3 –14
б)
–23 +26 +12
–17 –40 –14 –2
7. а) б)
– 19 –33 –14 – 54
29
10. а) 36; б) –4.
11. а = –32, b = 19, |a|–| b | = 13.
12. а = 12, b = –55, (а – b) – (|a|–| b|) = 110.
13. а) –4; б) –24; в) 33; г) 50.
14. x = –8, y = 11, z = –22, a = 25, b = 41, c = –19, c < a < b.
15. A = –4, B = –9, C = –15, |A| = 4, |B| = 9, |C| = 15, |A| < |B| < |C|.
16. 39. 17. –24. 18. –101.
19. –41. 20. 118. 21. 132.
22. 152.
23. –42.
24. –2 150.
25. –4 600.
26. 4 300.
27. –3°C.
28. –1 615m.
29.
39 –136
–31 70 –150 14
–12 –19 89 –133 –17 31
–26 14 –33 122 –85 –48 31 0
СВОЈСТВА САБИРАЊА
1. а) тачно; б) тачно; в) тачно; г) тачно.
2. а) 1; б) 36; в) 10; г) –11.
3. а) –17; б) 0; в) –146; г) 12; д) 0; ђ) –22.
4. –19 + (–18) + (–17) + ... + 18 + 19 = 0.
5. а) (– 17) + (– 9) = (– 9) + (– 17); б) – 42 + 42 < 5 + 6; в) –7 – 27 < 59 + (–59);
г) –34 + 16 + 34 > –100 + 11 + (–10).
6.
x y z x+y y+z (x + y) + z x + (y + z)
12 –19 8 –7 –11 1 1
–7 31 –16 24 15 8 8
–4 –15 –76 –19 –91 –95 –95
6 12 –33 18 –21 –15 –15
Очигледно је (x + y) + z = x + (y + z).
ЈЕДНАЧИНЕ
1. а) х = 18; б) х = –3; в) х = –4; г) х = –4; д) х = 22; ђ) х = 3.
2. а) х = –7; б) х = –18; в) х = –16; г) х = 0; д) х = 39; ђ) х = –21.
3. а) х = –1; б) х = 4016; в) х = –2009; г) х = –1000; д) х = 0; ђ) х = –4.
4. а = –16, х = 11.
30
5. b = –7, х = –2.
6. а) х = 4; б) х = –10; в) х = 20; г) х = 14.
7. а) х = 50; б) х = 10; в) х = –28; г) х = –23.
8. а) а = 44; б) b = –34; в) c = 5; г) d = –4.
9. х = –13. 10. х = –23.
11. х = 11. 12. х = –14.
13. х = –81. 14. х = –20.
15. х = –118. 16. х = –31.
17. х = –12.
18. х = 24.
19. х = 11 350.
20. а) |х| = 5, х = 5 или х = –5; б) |х| = 9, х = 9 или х = –9;
в) |х| = 5, х = 5 или х = –5; г) |х| = 5, х = 5 или х = –5.
21. а) х = 9 или х = –9; б) х = 5 или х = –5; в) х = 11 или х = –3; г) х = 4 или х = –8.
22. а) х = 7 или х = –7; б) х = 4 или х = –4; в) х = 1 или х = –7; г) х = 50 или х = –40.
НЕЈЕДНАЧИНЕ
1. а) –5, – 4, –3, –2, –1; б) –8, –7, –6, –5, – 4, –3; в) –2, –1, 0, 1, 2, 3, 4.
2. а) –5, – 4, –3, –2; б) –1, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7; в) –6, –5, – 4, –3, –2, –1, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6;
г) –5, – 4, –3, –2, –1, 0, 1, 2, 3, 4, 5.
3. а) х > 16; б) х ≤ 3; в) х < –6.
4. а) х < –1; б) х ≥ 7; в) х > –8; г) х > 3; д) х ≤ –8; ђ) х ≤ –3.
5. а) х > 1; б) х ≤ –10; в) х > 5; г) х ≤ 0.
6. а) х ≥ –1; б) х ≥ –2; в) х < –7; г) х < 4.
7. а) –2 < х < 12; б) –8 ≤ х < 4.
8. –6 < х < 2, (–5) + (– 4) + (–3) + (–2) + (–1) + 0 + 1 = –14.
9. а) –7 < х < 7; б) –4 ≤ х ≤ 4; в) –4 ≤ х ≤ 4; г) –3 ≤ х ≤ 3.
10. а) –4 < х < 6; б) –10 ≤ х ≤ 4; в) –2 ≤ х ≤ 4; г) –10 < х < 2.
11. –1 < х < 7, 0 + 1 + 2 + 3 + 4 + 5 + 6 = 21.
12. а) х ≤ 8; б) х > –8; в) х > –5.
13. Бројеве који су већи од 8, па решење можеш записати: х > 8.
14. Од бројева који нису већи од –60, па решење записујеш овако: х ≤ –60.
15. х > 14.
16. х > –134.
17. х ≥ –22.
18. За више од 11°C.
31
8.
х 4∙х –3 ∙ х
позитиван позитиван негативан
негативан негативан позитиван
негативан негативан позитиван
негативан негативан позитиван
9.
а b с а∙b а∙с b∙с а∙b∙с
1 –2 3 –2 3 –6 –6
–9 8 –7 –72 63 –56 504
–10 –8 –5 80 50 40 –400
4 –25 2 –100 8 –50 –200
10. а) –1 000;; б) 1 000; в) 1 000; г) –1 000.
11. а) –; б) +; в) –; г) +; д) –.
12. а) 36; б) 36; в) –144; г) 144.
13. а) 92; б) –30; в) –14; г) 21.
14. а) 17; б) –10; в) –1; г) 59; д) –200; ђ) –60.
15. а) –59; б) –28; в) –67; г) –44.
16. 0.
17. 0.
18.
х 1 2 –8 –2 5 12 –10
х2 1 4 64 4 25 144 100
19. а) 2 и –2; б) 7 и –7; в) 9 и –9; г) 10 и –10.
20. а) 162; б) 0; в) 9; г) 48; д) –64.
21. а) –8; б) –159; в) 275.
22. а) 72; б) 96; в) –42.
23. а) –65; б) 132; в) 240; г) 348.
24. А = 6, В = –6, С = –11; а) –102; б) –564.
25. А = 42, В = 38, С = –79, С < В < А.
26. а) –22; б) 29; в) 142; г) 420.
27. –72. 28. –139.
29. 63. 30. 385.
31. –98.
32. –139.
33. –1.
34. x ∙ y ∙ z = –42, x ∙ z = –14, y = –42 : (–14) = 3. Ако је x најмањи, а z највећи број, могућа
решења су x = –1, z = 14 или x = –2, z = 7.
32
4. а) 0; б) 15; в) –15; г) 0; д) –24; ђ) 24.
5. а) 1; б) –1; в) 1; г) –1.
6.
а b а∙b а:b а b а∙b а:b
6 –3 –18 –2 –12 4 –48 –3
–15 5 –75 –3 18 –3 –54 –6
–90 –10 900 9 –55 –11 605 5
60 –12 –720 –5 26 (или –26) –2 (или 2) –52 –13
7. а) –7; б) –15; в) 7; г) –9.
8. а) –5; б) 8; в) –3; г) 6.
9. а) –17; б) –4; в) 5; г) –15; д) 7; ђ) –40.
10. а) –8; б) 16; в) 48; г) 3.
11. а) –10; б) 20; в) 75; г) 3.
12. а) –1; б) 9; в) –14; г) –18.
13. а) 51; б) –33; в) 13; г) 16; д) 0.
14. а) –6; б) 2.
15. а) 72; б) –104; в) –38; г) 29.
16. а) 11; б) 87.
17. а) –81; б) –26; в) –27; г) 16.
18.
–560 000 160
700 –800 –8 –20
–35 –20 40 –4 2 –10
–7 5 –4 –10 4 –1 –2 5
19. 1.
20. 61.
21. –112.
22. 110.
23. –139.
24. а) а = –3, b = 3, вредност израза 2; б) 9; в) 16.
СВОЈСТВА МНОЖЕЊА
1. а) тачно; б) тачно; в) тачно; г) тачно.
2. а) a b а∙b b∙а б) а b с а ∙ (b ∙ с) (а ∙ b) ∙ с
–12 4 –48 –48 –3 8 4 –96 –96
–7 –17 119 119 9 –8 –7 504 504
22 –3 –66 –66 –2 –3 –4 –24 –24
–9 –8 72 72 12 –1 5 –60 –60
в)
а b с а ∙ (b + с) а∙b+а∙с
–1 5 15 –20 –20
4 –9 7 –8 –8
–2 –3 –4 14 14
33
3. а) –190; б) 120; в) 9 100; г) 4 200; д) –7 000.
4. а) 2а; б) –3b; в) –4(а + b); г) –10b.
5. а) –77; б) –12; в) –72; г) 50.
6. а) 6х – 8y; б) –35а – 63; в) –52а + 60b; г) 120 – 50а + 30b.
ЈЕДНАЧИНЕ И НЕЈЕДНАЧИНЕ
1. а) х = 7; б) х = –3; в) х = 8; г) х = –4; д) х = 28; ђ) х = –18; е) х = –21;
ж) х = 25; з) х = 8; и) х = –5; ј) х = –5; к) х = 3.
2. а) х = –10; б) х = 11; в) х = –5; г) х = 9; д) х = –7; ђ) х = –6;
е) х = –7; ж) х = 2; з) х = 10.
3. а) х = –6; б) х = 1; в) х = –5.
4. х = –11.
5. а) х = –7; б) х = –3; в) х = –5; г) х = 7; д) х = –8; ђ) х = –33.
6. х = –2.
7. х = –5.
8. х = –3.
9. х = –12.
10. х = –4.
11. а) х = 2 или х = –2; б) х = 3 или х = –3; в) х = 3 или х = –8; г) х = 6 или х = –5.
12. –239, –238, –237.
13. –4, –3, –2, –1, 0.
14. –10, –8.
15. а) х < –1; б) х > –8; в) х ≥ –3; г) х ≤ –2; д) х < –3; ђ) х > 2.
16. а) х < –1; б) х ≤ 4; в) х ≤ –3; г) х ≥ 2; д) х ≤ –7; ђ) х ≤ –7.
17. а) х ≤ 6; б) х > –5.
18. а) 9 < x < 11, x = 10; б) 1 ≤ x < 3, x ∈ {1, 2}; в) –5 < x < 1, x ∈ {–4, –3, –2, –1, 0}.
19. а) –5 < x < 5; б) –4 < x < 4; в) –30 ≤ x ≤ 30.
20. х < –12.
21. y < –6.
34
ТРОУГАО
α β
А С с
35
7. Колико троуглова је одређено са пет тачака ако су а) три; б) четири од тих тачака
колинеарне?
9. Допуни реченице:
Ако су у троуглу све странице различите, називамо га ______________________________.
Ако су две странице троугла једнаке дужине, називамо га _______________________
троугао, а једнаке странице називају се ____________________ тог троугла, док је трећа
страница _________________ тог троугла. Троугао чије су све странице једнаке дужине
назива се _____________________ троугао.
14. Обим троугла је 22cm. Ако су дужине две странице 9,5cm и 4,2cm, израчунај трећу.
15. Обим једнакокраког троугла је 7,4cm. Израчунај странице троугла ако је:
а) крак 2,1cm; б) основица 2,1cm.
16. Израчунај страницу једнакостраничног троугла ако је обим тог троугла 14,7cm.
УГЛОВИ ТРОУГЛА
1. Нацртај два различита троугла. Конструктивно (преношењем углова) сабери углове ова
два троугла. Шта закључујеш о збировима њихових углова?
5. Два угла троугла су: а) 15o и 73o; б) 24o и 52o; в) 34o и 56o.
Којој врсти (према угловима) припадају ови троуглови?
8. Одреди трећи спољашњи угао троугла ако су мере два његова спољашња угла:
а) 173° и 62°; б) 102° и 148°; в) 83°47’ и 122°58’; г) 160°37’’ и 100°10’.
9. Одреди спољашње углове троугла ако су мере два унутрашња угла тог троугла:
а) 21° и 73°; б) 1° и 174°; в) 38°27’ и 82°55’;
г) 45°29’44’’ и 90°24’’; д) 36° и 81°48’’.
12. Мере углова троугла су три узастопна природна броја. Одреди те углове.
г) д)
А В В
31°
А 102°
130° 135° 82°
С
С
37
14. Упиши знак + у одговарајућу колону ако троугао на основу датог услова може да буде
оштроугли, правоугли или тупоугли. Пази, некад ћеш ставити и три плуса за један услов.
19. Из темена С повучена је нормала на страницу АВ, која са страницом АС гради угао од
27°. Ако је β = 48°, израчунај углове тог троугла.
20. Израчунај остале унутрашње и спољашње углове правоуглог троугла ако је:
а) један унутрашњи угао 39°; б) један спољашњи угао 111°.
21. У правоуглом троуглу АВС ( С = 90°) повучена је нормала из темена правог угла на
страницу АВ, коју сече у тачки D. Покажи да троуглови АВС, АСD и ВСD имају једнаке
углове.
22. Један оштар угао правоуглог троугла је три пута већи од другог. Израчунај углове тог
троугла.
38
23. Разлика два оштра угла правоуглог троугла је 22°. Израчунај углове тог троугла.
24. Израчунај угао који граде симетрале унутрашњег и спољашњег угла код истог темена
произвољног троугла.
В 87° 3x 109°
56° D С B C
D
28. Израчунај углове правоуглог троугла ако симетрала оштрог угла са наспрамном катетом
гради угао од 61°.
29. У правоуглом троуглу, симетрале правог угла и једног од оштрих углова, на пример α,
граде угао од 100°. Израчунај спољашње углове тог троугла.
30. Покажи да је један од углова који граде симетрале углова α и β једнак 90° + γ .
2
31. У унутрашњости троугла АВС дата је тачка М. Покажи да је АМВ > ACB.
3. Упореди величине углова и страница троугла ако је: а) α = 72o, β = 31o; б) α1 = 143o, γ1=97°.
39
5. Угао на основици једнакокраког троугла је 82°. Израчунај све углове тог троугла.
6. Један угао једнакокраког троугла је 105°. Одреди остале унутрашње и спољашње углове
и упореди дужине основице и крака тог троугла.
8. Угао при врху једнакокраког троугла је четири пута већи од угла на основици. Израчунај
углове тог троугла.
9. Величина половине угла на основици једнакокраког троугла једнака је петини угла при
врху. Одреди углове овог троугла.
11. Угао при врху једнакокраког троугла је 122°. Одреди угао који граде симетрале углова
на основици тог троугла.
12. Симетрале углова на основици једнакокраког троугла граде угао од 149°. Израчунај
величину угла при врху тог троугла и упореди дужине основице и крака.
13. Нормале повучене из темена на основици једнакокраког троугла на његове краке граде
угао од 61°. Упореди дужине основице и крака тог троугла.
16. Оштар угао правоуглог троугла је α = 27°. Упореди дужине катете тог троугла.
18. Упореди странице троугла ако су сва три спољашња угла једнака.
40
21. Одреди углове троугла АВС ако је:
а) АВ = ВМ = МС и ВАС = 20°; б) AD = DC = CE = EB и DCE = 30 °; в) AB = BD = DA = DC
С С C
М
D
A В А В
D E A B
22. Симетрала крака ВС једнакокраког троугла АВС сече крак ВС у тачки D, крак AC у тачки
E, а продужетак основице AB у тачки F. Одреди углове троугла DEC ако је CFB = 30°.
23. Дат је троугао АВС. Угао који граде нормала из темена С на страницу АВ (CD) и симетрала
угла γ (СЕ) је 15°. Израчунај углове троугла АВС ако је СЕ = ЕВ.
2. Процени дужину треће странице троугла ако су дужине преостале две странице:
а) 4cm и 6cm; б) 3,4cm и 7,2cm; в) 8cm и 8cm; г) 1cm и 13,9cm.
4. Две странице троугла су 7cm и 3cm. Одреди све могуће вредности за меру у
центиметрима дужине треће странице троугла ако је она:
а) природан број; б) непаран природан број; в) паран природан број.
5. Зоран има пет штапова чије су дужине 5cm, 7cm, 10cm, 17cm и 20cm. Колико различитих
троуглова се може саставити од ових штапова?
41
8. Две странице троугла су 10cm и 16cm, а трећа страница једнака је половини једне од
датих страница. Одреди дужину треће странице.
9. Дужине страница троугла су природни бројеви, а његов обим је 7cm. Одреди све могуће
вредности за дужине страница тог троугла.
10. Дужине страница једнакокраког троугла су природни бројеви. Колико таквих троуглова
постоји ако је њихов обим: а) 8cm; б) 9cm; в) 2 008cm; г) 2 009cm.
12. Обим троугла је 55cm. У којим границама може да буде дужина једне странице тог
троугла?
13. Покажи да је збир било које две странице троугла већи од полуобима тог троугла.
14. На страници АВ троугла АВС дата је произвољна тачка М. Покажи да је дужина дужи СМ
мања од полуобима овог троугла.
15. У унутрашњости троугла АВС дата је тачка О. Докажи да је збир растојања тачке О од
темена троугла АВС већи од полуобима овог троугла.
16. Да ли постоји троугао у коме је страница b два пута дужа од странице a, а страница c два
пута дужа од странице b?
6. Нацртај произвољан троугао АВС. Надовезивањем страница овог троугла одреди дуж
чија је дужина једнака обиму троугла АВС.
7. Конструиши угао једнак датом углу α ако је угао α: а) оштар; б) туп; в) прав.
42
8. Дат је оштар угао α и туп угао β. Конструиши угао: а) α + β; б) β – α; в) 2β – α.
12. Дат је туп угао α. Подели овај угао на два, а затим на четири једнака дела.
4. Угломером нацртај угао од 132°. Користећи тај угао, конструиши угао од:
а) 16°30’; б) 33°; в) 115°30’; г) 99°.
ПОДУДАРНОСТ ТРОУГЛОВА
1. Направи од картона фигуре и резањем утврди да ли добијаш подударне троуглове ако:
а) произвољан једнакокраки троугао изрежеш по правој, која је нормална на основицу и
садржи врх тог троугла;
б) произвољан правоугли троугао разрежеш по правој, која је нормална на хипотенузу и
садржи теме правог угла;
в) квадрат странице 4cm изрежеш по једној од дијагонала;
г) правоугаоник страница 4cm и 3cm изрежеш по једној од дијагонала.
2. Резањем подели:
а) правоугаоник страница 5cm и 6cm на 8 подударних троуглова;
б) квадрат странице 8cm на 32 подударна троугла.
3. Када пресликаш троугао осном симетријом, да ли као слику добијаш подударан троугао?
Нацртај на папиру произвољан троугао, затим нацртај једну праву и у односу на њу
троугао симетричан почетном, па резањем провери оно што си тврдио на почетку.
43
4. Нацртај произвољан троугао, па га пресликај осном симетријом, ако је оса симетрије:
а) произвољна права која садржи само једно теме троугла;
б) права која садржи једну страницу троугла;
в) права која са троуглом нема ниједну заједничку тачку.
Изрежи добијене троуглове и преклапањем утврди да ли су подударни.
5. Троуглови АВС и PMR су подударни. Запиши који парови углова и који парови страница су
једнаки (једнаким бројем цртица су обележене једнаке странице):
а) б) в)
В M
А P A M R
80° 80°
P R
R 62° B
62°
С A
C B P
M
C
I C
B C D E C D D E
Угао–страница–угао
6. По ставу подударности, који краће записујемо УСУ, два троугла су подударна ако
_____________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________.
9. Ако је један угао у правоуглом троуглу 30°, покажи да је катета наспрам тог угла два пута
мања од хипотенузе правоуглог троугла.
10. Из произвољне тачке А симетрале угла α повучене су нормале на краке овог угла, које
их секу у тачкама В и С. Докажи да је АВ = АС.
Страница– страница–страница
11. По ставу подударности, који краће записујемо ССС, два троугла су подударна ако
_____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________.
45
12. Докажи да су троуглови са слике подударни и запиши који елементи троуглова су једнаки:
а) б) в)
4cm B
A 5cm B D C
60°
A 3cm
7cm 7cm
C D 60°
5cm 60°
C A 3cm B
4cm
D
E
15. Докажи да дуж која спаја теме правог угла и средину хипотенузе у једнакокраком правоуглом
троуглу дели тај троугао на два подударна, такође једнакокрака правоугла троугла.
Страница–страница–угао
16. По ставу подударности, који краће записујемо ССУ, два троугла су подударна ако
_____________________________________________________________________________
____________________________________________________________________________.
17. Докажи да су троуглови са слике подударни и запиши који елементи троуглова су једнаки:
а) б) в)
S A D
95° B
3cm D 1cm
2cm
5cm 5cm 2cm
T R 4cm C
4cm 1cm
K
4cm E B E
3cm A C
4cm
85°
L M
19. На тетиву кружнице повучена је нормала из центра кружнице. Докажи да нормала дели
тетиву на два једнака дела.
20. У правоуглом троуглу АВС је АСВ = 90°, АВ = 10cm, ВС = 5cm, а у правоуглом троуглу
PQR је PRQ = 90°, PQ = 10cm и RPQ = 30°. Докажи да је ΔABС ΔPQR.
46
ПРИМЕНa СТАВОВА ПОДУДАРНОСТИ
1. Применом сваког од четири става подударности докажи да дијагонала дели квадрат на
два подударна троугла.
5. На крацима оштрог угла xOy дате су тачке А и В (А на једном, а В на другом краку) у којима
су конструисане нормале на одговарајуће краке. Ако је ОА = ОВ, докажи да су делови
који те нормале одсецају на другом краку једнаки.
6. Ако два троугла имају једнаке углове, да ли су они подударни? Објасни, наведи пример.
8. Докажи да дужи које спајају средишта страница правоуглог троугла деле тај троугао на
четири подударна троугла.
13. Докажи да симетрала угла при врху једнакокраког троугла дели тај троугао на два
подударна троугла.
15. На правој која садржи основицу АВ једнакокраког троугла АВС дате су тачке M и N такве
да важи M – A – B, A – B – N и AM = BN. Докажи да је ΔACM ΔBCN и ΔCMB ΔCNA.
16. Два једнакокрака троугла ABC и ABD имају заједничку основицу. Докажи да је
ΔACD ΔBCD ако су тачке C и D:
а) са различите стране основице; б) са исте стране основице.
F
слика уз задатак 23 слика уз задатак 24 слика уз задатак 25
23. Ако је AC = BC = 7cm и ADC = BDC (види слику), докажи да је ΔAEF ΔBEF.
24. Ако је ВС = СЕ = 12cm и углови BAC, BCE и CDE прави (види слику), докажи да је
ΔAСВ ΔDEС.
26. Којој врсти троуглова, према страницама, припада троугао коме су а) две; б) три
средње линије једнаке дужине?
27. Одреди дужине средњих линија троугла коме су странице a = 3cm, b = 7,5cm и c = 8,4cm.
28. Одреди обим троугла коме су средње линије дужина 3cm, 4cm и 6cm.
29. Одреди обим једнакостраничног троугла чија средња линија има дужину 3,4cm.
30. Основица једнакокраког троугла има дужину 2cm, а дуж која спаја средишта основице и
крака 3,2cm. Одреди обим тог троугла.
48
31. Катета правоуглог троугла је 4cm, а угао наспрам ње је 30°. Одреди дужину хипотенузе.
32. Хипотенуза правоуглог троугла је 15cm. Одреди дужину катете која са хипотенузом
гради угао од 60°.
33. Дуж која спаја врх једнакокраког троугла са средином основице је два пута краћа од
крака тог троугла. Израчунаj углове овог једнакокраког троугла.
КОНСТРУКЦИЈa ТРОУГЛОВА
1. Конструиши троугао АВС ако је:
а) a = 5cm, b = 2cm, γ = 60°; б) c = 4,5cm, a = 3cm, β = 45°;
в) b = 6cm, c = 0,5dm, α = 75°; г) b = 4cm, c = 3cm, β + γ = 135°.
2. Конструиши једнакокраки троугао АВС чији је крак 4cm, а угао при врху 105°.
13. Конструиши правоугли троугао са правим углом у темену С ако је дужина хипотенузе
6cm, а катете 4cm.
49
14. Конструиши троугао АВС ако је:
а) b = 5cm, a = 3cm, α = 30°; б) a + c = 9cm, α = 60°, β = 75°;
в) обим троугла 10cm, α = 75°, γ = 45°.
16. Конструиши троугао ако су дужине средњих линија тог троугла 2cm, 1,6cm и 2,4cm.
17. Дате су три неколинеарне тачке. Конструиши троугао коме су те дате тачке средишта
страница.
18. На правој p дата је тачка А и ван ње тачка В. Конструиши једнакокраки троугао АВС ако је:
а) права p оса симетрије тог троугла; б) права p паралелна страници ВС.
19. Дата је права a и тачка А ван ње. Конструиши једнакостранични троугао АВС ако је
права a оса симетрије тог троугла.
4. Где се налази центар описане кружнице правоуглог троугла? Колико симетрала страница је
потребно да конструишеш да би одредио центар описане кружнице правоуглог троугла?
7. Узми један поклопац за тегле (или било који предмет кружног облика) и помоћу њега
нацртај кружницу у свесци. Одреди центар те кружнице.
8. Тачка О је центар описане кружнице око једнакокраког троугла АВС (АВ – основица).
Докажи да је ΔАОС ΔВОС. Да ли се тачка О налази на симетрали угла АСВ? Зашто?
9. Конструиши троугао чије су странице 5cm, 2cm и 4cm, а затим опиши кружницу око тог
троугла.
50
10. Конструиши правоугли троугао АВС ако је дужина једне катете 4cm, а полупречник
описане кружнице 3cm.
11. Конструиши једнакокраки троугао АВС ако је полупречник описане кружнице 3cm и:
а) крак 5cm; б) основица 2cm.
12. Конструиши троугао ако је a = 4cm, b = 5cm, а полупречник описане кружнице 3cm.
13. Дате су тачке А и О. Конструиши једнакостраничан троугао АВС ако је О центар описане
кружнице тог троугла.
16. У троуглу АВС је α = 40° и β = 80°. Под којим углом се види свака од страница троугла из
центра уписане кружнице?
17. Из тачке О, центра уписане кружнице троугла АВС, повучене су нормале на странице АВ,
ВС, СА и секу их тачкама P, Q и R. Докажи да је:
а) ΔOBP ΔOBQ; б) ΔOQC ΔORC; в) ΔOPA ΔORA.
21. Нацртај правоугли троугао и конструиши његов ортоцентар. Где се налази ортоцентар
правоуглог троугла?
22. Висина једнакокраког троугла која одговара основици је 3cm. Одреди дужину крака ако
је угао при врху 120°.
51
24. Конструиши правоугли троугао АВС ако је висина која одговара хипотенузи 3cm, а
дужина једне катете 4cm.
25. Конструиши једнакокраки троугао чија је основица 6cm, а висина која одговара краку
3,5cm.
27. Дате су три неколинеарне тачке А, В и Н. Конструиши троугао АВС ако је Н ортоцентар
тог троугла.
30. У ком троуглу су све значајне тачке тог троугла у његовој унутрашњости?
32. Растојање од тежишта троугла АВС до средине странице a је 2,1cm. Израчунај дужину
тежишне дужи ta.
33. Растојање од тежишта троугла АВС до темена В је 4,4cm. Израчунај дужину тежишне
дужи tb.
34. Докажи да је збир дужина тежишних дужи троугла већи од полуобима тог троугла.
36. Конструиши једнакокраки троугао чија је основица 4cm, а крак 6cm и у њему
конструиши све значајне тачке. Шта примећујеш?
52
ТЕСТ – ТРОУГАО
1. Угао на основици једнакокраког троугла је 35°. Угао при врху овог троугла је:
а) 35°; б) 145°; в) 27°; г) 7°; д) 110°.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
3. Угао под којим се секу симетрала правог угла и симетрала спољашњег тупог угла код
једнакокраког правоуглог троугла је:
а) 67°30’; б) 45°; в) 90°; г) 112°30’; д) 22°30’.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
7. Дужине средњих линија троугла су 2,1cm, 3cm и 2,7cm. Обим тог троугла је:
а) 7,8cm; б) 6,3cm; в) 9cm; г) 8,1cm; д) 15,6cm.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
8. Растојање тежишта троугла ABC од средишта странице a је 3cm. Дужина тежишне дужи ta је:
а) 9cm; б) 6cm; в) 3cm; г) 2cm; д) 4,5cm.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
9. Угао при врху једнакокраког троугла је 120°. Ако је висина која одговара основици 6cm,
онда је дужина крака:
а) 12cm; б) 6cm; в) 3cm; г) 9cm; д) 4cm.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
53
ТРОУГАО – РЕшЕњА
α γ γ β β α β α
А С С a B B с А B с А
b
3. а) 1; б) 3.
4. 1) ∆ABE, ∆DEC; 2) ∆AMO, ∆AOR, ∆ARE, ∆AMR, ∆AOE, ∆AME;
3) ∆TCE, ∆CEV, ∆VEA, ∆AET, ∆CTV, ∆ATV, ∆TAC, ∆VAC;
4) ∆OSI, ∆MIR, ∆LAR, ∆SVL, ∆MRV, ∆ARO, ∆VIR, ∆LOR;
а) ∆ATV, ∆TAC, ∆AET; б) ∆SVL, ∆MRV, ∆VIR; в) EB, LR, RO.
5. а) 10; б) 15; в) 9; г) 17. 6. а) 4; б) 10; в) 20. 7. а) 9; б) 6.
8. Са прве две праве можеш да одабереш укупно 5 · 10 = 50 парова тачака. За сваки од ових
парова можеш да одабереш било коју од 15 тачака са треће праве, па је укупан број
троуглова 50 · 15 = 750.
9. Разностран; једнакокраки; краци; основица; једнакостраничан.
10.
11. О = 11cm.
12. а) О = 23,8cm; б) О = 14,9cm.
13. О = 6,6cm.
14. 8,3cm.
15. а) Дужина основице је 3,2cm; б) дужина крака је 2,65cm.
16. 4,9cm.
УГЛОВИ ТРОУГЛА
1. Збир углова троугла је опружен угао.
2. а) постоји; б) не постоји; в) не постоји; г) постоји.
3. а) 73°; б) 60°; в) 45°; г) 53o34'; д) 138°5'23'';
4. Оштроугле, правоугле, тупоугле; оштроугли; је један унутрашњи угао туп; је један
унутрашњи угао прав.
5. а) тупоугли; б) тупоугли; в) правоугли.
6. а) сви су тупи; б) један је оштар; а два су тупа; в) један је прав, а два су тупа.
7. а) не постоји; б) постоји; в) постоји; г) постоји.
8. а) 125°; б) 110°; в) 153°15'; г) 99°49'23''.
54
9. а) 159°, 107°, 94°; б) 179°, 6°, 175°; в) 141°33', 97°5', 121°22';
г) 134°30'16'', 89°59'36'', 135°30'8''; д) 144°, 98°59'12'', 117°48''.
10. а) β = 26°, γ = 76°, α1 = 102°, γ1 = 104°; б) α = 72°8', γ = 25°52', β1 = 98°, γ1 = 154°8'.
в) α = 84°, β = 26°51', β1 = 153°9', γ1 = 110°51'; г) β = 89°11'19'', γ = 43°48', α1 = 132°59'19'',
β1 = 90°48'41''.
11. Ако су два спољашња угла права, онда су и два унутрашња угла права, што је немогуће.
Ако су два спољашња угла оштра, онда су два унутрашња угла тупа, што је такође
немогуће.
12. Означи најмањи од тих углова са x. Мере тих углова су онда x, x + 1 и x + 2, па је
x + (x + 1) + (x + 2) = 180°, одакле израчунаваш мере углова троугла од 59°, 60° и 61°.
13. а) x + 2x + 3x = 180°, одакле је x = 30° и α = 30°, β = 90°, γ = 60°, α1 = 150°, β1 = 90°, γ1 = 120°.
б) 15° + 7y + 8y = 180°, одакле је y = 11° и α = 15°, β = 77°, γ = 88°, α1 = 165°, β1 = 103°, γ1 = 92°.
в) 2x + x + 57° = 180°, одакле је x = 41° и α = 57°, β = 41°, γ = 82°, α1 = 123°, β1 = 139°, γ1 = 98°.
г) α = 180° – 135° = 45°, β = 180° – 130° = 50°, γ = 85°, α1 = 135°, β1 = 130°, γ1 = 95°.
д) α = 180° – (31° + 102°) = 47°, β = 180° – (47° + 82°) = 51°, γ = 82°, α1 = 133°, β1 = 129°, γ1 = 98°.
14.
55
21. Сва три троугла имају по један прав угао АСВ = АDС = ВDС = 90°. Како је
САВ = САD = α и ВСD = 90° – β = α, то су одговарајући углови ових троуглова једнаки.
22. α = 3 · β и α + β = 90°, па је α = 22°30’, β = 67°30’ и γ = 90°.
23. α – β = 22° и α + β = 90°, па је α = 56°, β = 34° и γ = 90°.
24. Угао који формира симетрала угла α са страницом је α . Угао који формира симетрала
2
спољашњег угла код темена А са истом страницом је 180° – α = 90° – α . Дакле, угао
2 2
α
између симетрала је + 90° – = 90°. α
2 2
25. Мере спољашњих тупих углова су 180° – α и 180° – β. Ако се симетрале секу у тачки D,
тада су два угла троугла АВD једнака 90° – α и 90° – β . Трећи угао овог троугла је један
2 2
од тражених углова и његова мера је 180° – (90° – ) – (90° – β ) = α + β = 45°. Други
α
2 2 2
тражени угао је 135°; б) 135° и 45°.
26. Ако симетрале углова α и β образују прав угао, тада је 180° – α – β = 90°, одакле
добијаш да је α + β = 180°, што је немогуће. 2 2
27. а) β = 56°, ADB = 93°, BAD = 180° – (56° + 93°) = 31°, α = 2 · BAD = 62°, γ = 62°;
б) BAD = 2x, ADC је спољашњи угао троугла ABD, па је 5x = 109°, то јест x = 21°48’.
Дакле, β = 65°24’, α = 87°12’, γ = 27°24’.
28. Половина угла чија је симатрала повучена је 180° – (90° + 61°) = 29°, а цео угао је 58°.
Дакле, оштри углови су 58° и 32°.
29. α + 45° + 100° = 180°, α = 70°, β = 20°, α1 = 110°, β1 = 160°.
2
30. Како је α + β = 180° – γ, мера траженог угла је
56
7. Означимо са a основицу, а са b крак једнакокраког троугла.
i) Ако је угао при врху 55°, тада су углови на основици 62°30’ и b > a.
ii) Ако је угао на основици 55°, тада је угао при врху 70° и a > b.
8. γ = 4α, α + α + 4α = 180°, α = 30°. Углови су 30°, 30°, 120°.
9. α = γ , то јест γ = 5 α. α + α + 5 α = 180°, α = 40°, γ = 100°.
2 5 2 2
10. а) α1 = 3γ. Спољашњи угао једнак је збиру два несуседна унутрашња угла, па је α + γ = 3γ,
одакле је α = 2γ. α = 72°, γ = 36°. б) α + 90° + 59° = 180°, α = 62°, γ = 56°.
2
11. γ = 122°, α = 29°. Угао који граде симетрале углова на основици је 180° – α – α = 151°.
12. α = 31°, γ = 118°, a > b. 2 2
13. Троугао кога формирају основица и нормале има углове од
90° – α, 90° – α и 119°. Одатле је α = 59°30’, γ = 61°, a > b.
14. Хипотенуза јер се налази наспрам највећег, правог, угла.
15. α = 45°, β = 45°, γ = 90°, α1 = 135°, β1 = 135°, γ1 = 90°.
16. β = 63°, b > a.
17. а) α = 3β, α + β = 90°, α = 67°30’, β = 22°30’, c > a > b; б) α = 45°, β = 45°, c > a = b.
18. Ако су спољашњи углови једнаки, онда су и сви унутрашњи углови једнаки, па је
a = b = c.
19. Како је γ = 97° туп угао, страница наспрам њега је највећа страница троугла, па је c > b > a.
20. а) ABE = ABC + CBE = 150°. ∆ABE је једнакокраки, па је BAE = BEA = 15°. Дакле,
углови су 150°, 15°, 15°;
б) BFG = BGF = FBG = 60°; в) FGE = FEG = 45°, GFE = 90°.
21. а) BMA = BAM = 20°, ABM = 140°, BMC = 160°, MBC = MCB = 10°, па је
α = 20°, β = 150°, γ = 10°;
б) CDE = CED = 75°, ADC = CEB = 105°,
DAC = DCA = ECB = EBC = 37° 30’, па је α = β = 37°30’, γ = 105°;
в) ABC = BAD = ADB = 60°, ADC = 120°, DAC = DCA = 30°, па је α = 90°,
β = 60°, γ = 30°.
22. CDF = BDF = 90°, CFD = BDF = 15°, DBF = 75°, па је α = β = 75°, γ = 30°. Дакле,
углови траженог троугла су 75°, 75°, 30°.
23. CED = 75°, EBC = ECB = 37°30’, ACD = 22°30’, CAD = 67°30’, па је α = 67°30’,
β = 37°30’, γ = 75°.
24. Означимо са С било коју тачку праве а. Тада је троугао АВС правоугли са хипотенузом
АС. Ма како одабрали тачку С, дуж АС ће увек бити већа од дужи АВ јер је она
хипотенуза правоуглог троугла, која је увек најдужа страница тог троугла.
57
8. Половине датих страница су 5cm и 8cm. Како прва не испуњава неједнакост за странице
троугла, то је дужина треће странице 8cm.
9. 1 cm, 3cm, 3cm и 3cm, 2cm, 2cm.
10. а) 1; б) 2; в) 501; г) 502.
11. a < b + c, 2a < a + b + c, 2a < O, a < O . Аналогно показујемо за остале две странице.
2
12. Свака страница је мања од полуобима троугла, па страница мора бити мања од 27,5cm.
13. a + b > c, 2(a + b) > a + b + c, 2(a + b) > O, a + b > O .
2
14. CM < CA + AM, CM < CB + BM, 2CM < CA + CB + AM + BM, 2CM < CA + CB + AB, CM < O .
2
15. AO + BO > AB, BO + CO > BC, AO + CO > AC, 2(AO + BO + CO) > AB + BC + AC, AO + BO + CO > O .
2
16. Тражени троугао не постоји јер су дужине страница a, b = 2a, c = 4a и не важи 4a – 2a < a.
58
ПОДУДАРНОСТ ТРОУГЛОВА
1. а) да; б) не; в) да; г) да.
2. а) Резањем правоугаоника по дијагоналама и дужима које спајају средине насправних
страница добијамо осам подударних троуглова.
б) Најпре поделимо квадрат на мање квадрате страница 2cm (16 мањих квадрата), а
затим сваки од тих квадрата поделимо по једној од дијагонала.
3. Да.
4. Подударни су.
5. a) AB = PM, AC = PR, BC = MR, BAC = MPR, ACB = PRM, ABC = PMR.
б) AB = MR, AC = MP, BC = RP, BAC = RMP, ACB = MPR, ABC = MRP.
в) AB = PM, AC = PR, BC = MR, BAC = MPR, ACB = PRM, ABC = PMR.
6. а) ∆ABC ≅ ∆AED, ∆ABD ≅ ∆AEC; б) ∆ABI ≅ ∆DCI, ∆ACI ≅ ∆DBI, ∆ACD ≅ ∆DBA, ∆ABC ≅ ∆DCB;
в) ∆ADC ≅ ∆BEC, ∆ADE ≅ ∆BED, ∆ADB ≅ ∆BEA.
Угао–страница–угао
6. Имају једнаку по једну страницу и једнаке углове који належу на ту страницу.
7. а) BAE = CDE (15°), AE = DE (6cm), AEB = DEC (унакрсни), па је на основу става УСУ
∆AEB ≅ ∆DEC;
б) ABD = CDB (45°), BD = DB, ADB = CBD (20°), па на основу става УСУ је ∆ABD ≅ ∆CDB;
в) KPL = STD (25°), KP = ST (3cm), PKL = TSD (65°), па је на основу става УСУ
∆KPL ≅ ∆STD.
59
8. a) ∆ABO и ∆CDO: OAB = OCD (углови са паралелним крацима), AB = CD (a),
OBA = ODC (углови са паралелним крацима), па је на основу става УСУ ∆ABO ≅ ∆CDO, а
онда је AO = OC и BO = OD. Дакле, дијагонале се полове; б) Као у примеру под а).
9. Нека је прав угао код темена С и САВ = 30°. Продужимо страницу ВС преко темена С и
нека је тачка Е таква да је САЕ = 30° и тачке В и Е нису са исте стране тачке С. Сада је
САВ = САЕ (30°), АСВ = АСЕ (90°), АС = АС, па је (УСУ) ∆AСB ≅ ∆АСЕ, а онда је СB = CЕ.
Троугао АВЕ је једнакостраничан, па је АВ = ВЕ, то јест АВ = 2СВ.
10. ∆ABO и ∆ACO: AOB = AOC ( α ), AO = AO, OAB = OAC (90° – α ), па је на основу става
2 2
(УСУ) ∆ABО ≅ ∆АСО, а онда и AB = AC.
Страница–страница–страница
11. Имају једнаке све три странице.
12. а) BD = BD, AB = CD (4cm), AD = CB (7cm), па је на основу става CCC ∆ABD ≅ ∆CDB;
б) AB = DE (5cm), AC = DC (r1), BC = EC (r2), па је на основу става CCC ∆ABC ≅ ∆DEC;
в) BD = BD, AB = CD (a = 3cm), AD = CB (a = 3cm), а онда (CCC) је ∆ABD ≅ ∆CDB.
13. BD = BD, AB = BC (услов задатка), AD = DC (услов задатка), а онда (CCC) је ∆ABD ≅ ∆BDC.
14. AB = BC (услов задатка), OB = OB, OA = OC (r), па је (CCC) ∆OAB ≅ ∆OBC.
15. AC = BC (услов задатка), CC‘ = CC‘, AC‘ = BC‘ ( AB ), па је (CCC) ∆ACC‘ ≅ ∆BCC‘. Како је
2
A = B = 45°, СС' AB, то је AC’C = BC’C = 90°, а онда су троуглови АCC’ и BCC’
једнакокраки правоугли.
Страница–страница–угао
16. Имају једнаке по две странице и једнаке углове наспрам веће странице.
17. а) TR = LK (4cm), RS = KM (3cm), TSR = LMK (85°), па је на основу става ССУ ∆TRS ≅ ∆LKM;
б) AB = DE (5cm), BC = EC (4cm), ACB = DCE (90°), па је на основу става ССУ ∆ACB ≅ ∆DCE;
в) AB = ED (2cm), AC = EC (1cm), ACB = ECD (унакрсни), па је (ССУ) ∆ACB ≅ ∆ECD.
18. Нека је CD нормала повучена из врха једнакокраког троугла на основицу. Сада за ∆ADC
и ∆BDC је: CD = CD, AC = BC (краци једнакокраког троугла), ADC = BDC (90°), па је
(ССУ) ∆ADC ≅ ∆BDC, а онда AD = BD.
19. Нека је АВ тетива, тачка О центар кружнице, тачка С пресек тетиве АВ и нормале из
центра кружнице. ∆ACO и ∆BCO је: CO = CO, AO = BO (r), ACO = BCO (90°), па је на
основу става (ССУ) ∆AOC ≅ ∆BOC и онда је AC = BC.
20. RPQ = 30° => QR = PQ = 5cm. AB = PQ (10cm), BC = QR (5cm), ACB = PRQ (90°), па је на
2
основу става (ССУ) ∆ABC ≅ ∆PQR.
60
2. AP = PB, CP = PD, APD = BPC (унакрсни), па је (СУС) ∆APD ≅ ∆BPC и онда AD = BC. Слично
AP = PB, CP = PD, APC = BPD (унакрсни), па је (СУС) ∆APC ≅ ∆BPD и онда AC = BD.
3. Означимо са S пресечну тачку дужи АВ и симетрале и одаберимо на симетрали
произвољну тачку Р. Сада је AS = SB, SP = SP, ASP = DSP = 90°, па је (СУС) ∆ASP ≅ ∆BSP, а
онда je AP = BP.
4. AB = CD, OA = OD (r), OB = OC (r), па је (СCC) ∆AOB ≅ ∆DOC, а одатле и AOB = DOC,
AO = OB, CO = OD, BOD = AOB + AOD = DOC + AOD = AOC, па је
(СУС) ∆AOC ∆BOD.
5. Нека је тачка А на краку Ox, а тачка В на краку Oy. Пресек нормале из А са краком Оy
означимо са P, а нормале из В са краком Оx са S. Како је OA = OB, OAP = OBS,
AOP = BOS то је (УСУ) ∆AOP ∆BOS , а одатле OP = OS.
6. Нису. На пример, два једнакостранична троугла страница 2cm и 3cm имају једнаке
углове, а нису подударни.
7. Како је AE = AD, DAB = EAC, AEC = ADB то је (УСУ) ∆AEC ∆ADB, а онда и
AB = AC, EC = BD.
8. Доказ у књизи за произвољан троугао.
9. Нису. Оштри углови могу бити произвољни.
10. Нису. Угао при врху може бити произвољан.
11. а) Ако су једнаки углови при врху, онда су и углови на основици једнаки. На основу
става (УСУ) доказујемо подударност; б) Ако су једнаки углови на основици, онда су
једнаки и углови при врху. На основи става (СУС) или (УСУ) доказујемо подударност
12. ABE = 180° – ( BAE + 90°) = 180° – ( ABD + 90°) = BAD, BAE = ABD, AB = AB, па је
(УСУ) ∆ABE ∆BAD, а онда и АD = ВЕ, АЕ = ВD.
13. Нека је S пресечна тачка симетрале и основице АВ. АC = BC, CAB = CBA,
ACS = BCS, па је (УСУ) ∆ACS ∆BCS.
14. AD = BE, AB = AB, BAD = ABE, па је (СУC) ∆ABD ∆BAE, а онда je ADB = BEA,
BAE = ABD. Из BAE = ABD је OAD = OBE. Сада је ADO = BEO, OAD = OBE,
AD = BE, па је (УСУ) ∆AOD ∆BOE.
15. MA = NB, AC = BC, MAC = NBC (спољашњи углови на основици), па је
(СУC) ∆ACM ∆BCN, а онда АMC = BNC, MC = NC. Из АMC = BNC, MC = NC,
MB = MA + AB = NB + AB = NA следи (СУC) ∆CMB ∆CNA.
16. а) AC = BC, AD = BD, CAD = CAB + BAD = CBA + ABD = CBD, па је
(СУC) ∆ACD ∆BCD.
б) AC = BC, AD = BD, CAD = BAD – CAB = ABD – CBA = CBD, па је
(СУC) ∆ACD ∆BCD.
17. Нека су P, Q и R средишта страница AB, BC и СА. PQ, QR и RP су средње линије троугла.
Како су све странице једнаких дужина и све средње линије су једнаких дужина, па је
троугао PQR једнакостраничан.
18. Странице троугла АВС су средње линије троугла DEF ( ECF = FAD = DBE = 180°). Како
су све средње линије једнаке, то су и све странице троугла DEF једнаке, па је и троугао
једнакостраничан.
19. Користећи став СУС доказујеш да је ∆ANB ∆BMA ∆DNC ∆CMD. Одавде је
AM = DM = BN = CN. Сада је AM = BN, DM = CN, AD = BC, па је онда (СCC) ∆AMD∆BNC.
20. Нека су P, Q, R, S средишта страница AB, BC, CD, DA. Троуглови PBQ, QCR, RDS, SAP су
подударни једнакокраки правоугли троуглови (једнаке по две странице дужине a и
2
прав угао захваћен њима). Како је сваки оштар угао ових правоуглих троуглова 45°, сви
углови четвороугла PQRS су прави, па је четвороугао квадрат.
61
21. Нека су P, Q, R, S средишта страница AB, BC, CD, DA. Из подударности троуглова PBQ, QCR,
RPS, SAP (сви троуглови имају по једну страницу дужине a , једну страницу дужине b и
2 2
прав угао захваћен њима) следи да су тражене странице једнаке.
22. а) OBM = ODN (углови са паралелним крацима), BOM = DON (унакрсни), BO = DO,
па је (УСУ) ∆OND ∆OMB, а онда је и DN = BM. Аналогно је ∆OCN ∆OAM, одакле је
AM = CN. Како је AD = CB (a), DN = BM, ADN = CBM = 90°, то је (CУC) ∆AND ∆CMB, па је
AN = CM. Аналогно је ∆AМD ∆CNB и онда је MD = NB. Како је AN = CM, NB = MD, AB = CD,
то је (CCC) ∆ABN ∆CDM. Како је MN = MN, AM = CN, AN = CM, то је (CCC) ∆ANM ∆CMN.
23. AC = BC (7cm), CD = CD, ADC = BDC, па је (ССУ) ∆ADC ∆BDC, а онда и AD = BD. Из
AD = BD, DE = DE, ADE = BDE следи (СУС) ∆ADE ∆BDE, па онда и AED = BED,
AE = BE. Сада из AE = BE, AEF = BEF, EF = EF следи (СУС) ∆AEF ∆BEF.
24. ACB = 50°, ECD = 40°, CED = 50°. CB = EC, ACB = CED (50°), ABC = ECD (40°), па
је (УСУ) ∆AСВ ∆DEС.
25. а) OD = OC, OA = OB, AОC = BOD, па је (СУС) ∆AOС ∆BOD, а онда је и AC = BD,
ОAC = OBD, ОCA = ODB;
б) Из ОCA = ODB следи BCA = ADB, ОAC = OBD, AD = OA – OD = OB – OC = BC,
па је (УСУ) ∆APD ∆BPC;
в) Из подударности под б) имамо да су троуглови CDP и ABP једнакокраки.
26. а) једнакокраки; б) једнакостранични.
27. 1,5cm; 3,75cm; 4,2cm. 28. 26cm. 29. 20,4cm.
30. 14,8cm. 31. 8cm. 32. 7,5cm.
33. 30°, 30°, 120°.
КОНСТРУКЦИЈЕ ТРОУГЛОВА
1. а) Означимо теме угла γ са С. На једном краку угла нанећемо страницу CВ = a, а на другом
страницу СА = b, чиме добијамо сва темена троугла. Аналогно конструишемо троуглове
уз услове б) и в). У делу г) α = 180° – (β + γ) = 45°, што је аналогно условима в).
2. На краке угла при врху нанећемо дужину крака троугла из темена угла, чиме добијамо
темена на основици траженог троугла.
3. На краке правог угла, из темена, нанећемо краке троугла, чиме добијамо сва темена.
4. Аналогно претходном задатку, уз услов да су краци једнаке дужине од 5,3cm.
5. а) На страници ВС = a нанећемо у темену В угао β, а у темену С угао γ. У пресеку кракова
ова два угла налазимо треће теме троугла.
6. а) На страници ВС у темену С нанећемо прав угао, а у темену В угао β. У пресеку кракова
ових углова налазимо треће теме троугла. в) Како је познат оштар угао α правоуглог
троугла, израчунаћемо угао β. На страници AB у темену А нанећемо угао α, а у темену В
угао β. У пресеку кракова ових углова налазимо треће теме троугла.
7. Како су код једнакокраког правоуглог троугла оштри углови по 45°, у теменима на
хипотенузи нанећемо углове по 45°. У пресеку кракова ових углова добијамо теме правог
угла.
8. а) У теменима дате странице (основице) нанећемо углове на основици. У пресеку кракова
ових углова добијамо треће теме троугла. б) Како је дат угао при врху, израчунаћемо
угао на основици, након чега се конструкција своди на део под а).
9. Из једног темена странице дужине 2,5cm описаћемо кружницу полупречника 6cm, а
из другог темена описаћемо кружницу полупречника 5cm. У прeсеку ових кружница
добијамо треће теме троугла.
62
10. Аналогно задатку 9, страница из чијих темена описујемо кружнице, као и полупречници
кружница које описујемо су дужине 4cm.
11. Из темена основице описаћемо кружнице чији су полупречници једнаки краковима
троугла. У пресеку тих кружница је треће теме.
12. а) На страници ВС, у темену С, нанећемо угао γ. Из темена В описаћемо кружницу
полупречника AB. У пресеку кружнице и крака угла γ налазимо треће теме троугла.
13. У једном темену катете конструисаћемо прав угао, а из другог темена описаћемо
кружницу полупречника једнаког дужини хипотенузе. У пресеку крака правог угла и
кружнице налазимо треће теме троугла.
14. а) У темену А странице АС = b, нанећемо угао α. Из темена С описаћемо кружницу
полупречника a. Како ће пресек кружнице и крака угла α бити две тачке, задатак ће
имати два решења, у зависности од тога коју пресечну тачку узмемо за теме В.
б) На правој АВ одредимо тачку Е, такву да је А–В–Е и АЕ = a + c. Троугао ЕСВ је
једнакокраки са углом на основици једнаким β . Како је тачка В врх једнакокраког
2
троугла ЕСВ, налазиће се на симетрали основице овог троугла. Дакле, троугао АВС
конструишемо тако што на дужи АЕ = a + c у темену А пренесемо угао α, а у темену
Е пренесемо угао β . У пресеку кракова ова два угла налази се теме С. У пресеку
2
симетрале странице ЕС и странице АЕ налазимо и треће теме В троугла.
в) У теменима дужи DE чија је дужина једнака обиму троугла нанећемо углове α и β . У
2 2
пресеку кракова ових углова налазимо теме С троугла. У пресеку симетрала страница
DC и EC и странице DE налазимо преостала темена троугла.
15. Нека је тачка D на страници АС таква да је АD = b – a. Троугао АBD можемо конструисати
јер су познате две странице и угао захваћен њима. Троугао BCD је једнакокраки јер
су му две странице BC и CD дужине a. Треће теме С троугла АВС налазимо у пресеку
симетрале странице BD и праве AD.
16. Како су дате средње линије троугла, странице су два пута дуже од њих, па се
конструкција ради као у задатку 9.
17. Спајањем средишта страница добијамо дужине средњих линија траженог троугла, па се
конструкција своди на претходни задатак.
18. а) Тачку В пресликамо у односу на праву p и добијамо треће теме троугла; б) Кроз
тачку В конструишемо праву паралелну правој p. Из тачке А конструисаћемо кружницу
полупречника АВ. У пресеку праве кроз тачку В и кружнице добијамо треће теме
троугла.
19. Тачку А пресликаћемо у односу на праву a и добијамо друго теме троугла В. На тај начин
добили смо дужину странице једнакостраничног троугла, па се конструкција изводи као
у задатку 10.
63
2. Довољно је конструисати симетрале две странице јер ће симетрала треће странице
садржати пресечну тачку прве две симетрале.
3. У оштроуглом троуглу, центар описане кружнице је увек унутар троугла. У тупоуглом
троуглу, центар описане кружнице је увек ван троугла.
4. Центар описане кружнице правоуглог троугла налази се на средини хипотенузе.
Довољно је конструисати једну симетралу странице.
5. а) 6,4cm; б) 8cm.
6. а) ОСА = ОАС = α = 17°, β = 73°; б) α = 46°, β = 44°.
7. На кружници изабрати три произвољне различите тачке и конструисати центар описане
кружнице за троугао чија су темена три одабране тачке.
8. OA = OB (R), OC = OC, AC = BC (краци), па је (CCC) ΔАОС ΔВОС, а онда и AСO = BСO, па
се тачка О налази на симетрали угла АСВ.
10. Нека је О центар описане кружнице троугла АВС и крак АС дужине 4cm. Можемо
конструисати троугао АСО јер знамо све три његове странице (крак и две странице
дужине R). Из тачке О конструисаћемо кружницу полупречника једнаког са
полупречником описане кружнице. У пресеку кружнице и праве ОА налазимо тачку В.
11. Нека је О центар описане кружице.
а) Можемо конструисати троугао АОС јер су нам познате све три његове странице
(крак и две странице једнаке полупречнику описане кружнице). Такође, можемо
конструисати и троугао ВОС јер су нам такође познате све три странице.
Конструкцијом ова два троугла долазимо до темена траженог троугла.
б) Можемо конструисати троугао АВО јер су нам познате све три странице (основица и
две странице једнаке полупречнику описане кружнице). Центар О и теме С налазе се
на симетрали основице. Дакле, конструисаћемо симетралу основице АВ, а затим из
тачке О описати кружницу полупречника једнаког полупречнику описане кружнице.
У пресеку симетрале и кружнице добијамо треће теме троугла.
12. Нека је О центар описане кружице. Најпре можемо конструисати троугао ВСО јер су нам
познате све три странице, а затим и троугао АСО чије су нам, такође, све три странице
познате. Конструкцијом троугла АСО добијамо и треће теме троугла АВС.
13. Опишимо кружницу k(O, OA). Права АО је оса симетрије једнакостраничног троугла АВС.
Она дакле дели угао ВАС на два подударна дела. Како је ВАС = 60°, то је
ВАО = 30°. Дакле, на правој АО у тачки А конструисаћемо угао од 30° и у пресеку
крака угла и кружнице добијамо теме В. Како нам је сада позната страница АВ
једнакостраничног троугла, из темена В ћемо описати кружницу полупречника АВ, а у
пресеку ове кружнице са кружницом k добијамо треће теме троугла.
64
17. а) Како је OBP = OBQ ( β ) и OPB = OQB = 90°, то је POB = QOB, а како је
2
OB = OB, OP = OQ (r), то је (CУC) ΔOBP ΔOBQ; Аналогно доказујемо б) и в).
18. Означимо са S центар уписане кружнице и са P, Q, R пресечне тачке нормала из S на
странице СА, АВ, ВС. У задатку 17 смо показали да је ΔSBR ΔSBQ, ΔASQ ΔASP и
ΔPSC ΔRSC, па је CP = CR, AP = AQ, BQ = BR. Како је четвороугао CPSR квадрат, то је
CP = CR = r. Такође је и AP + BR = AQ + BQ = c = 2R. Како је a = CR + RB и b = AP + PC, то је
a + b = CR + RB + AP + PC = 2r + 2R, одакле следи тврђење.
19. Означимо центар уписане кружнице са S, а средиште основице АВ са Е. Најпре
конструишемо правоугли троугао АSЕ чије су нам катете познате. Конструкцијом овог
троугла добили смо SАЕ, који је једнак половини угла на основици, а самим тим нам је
познат и цео угао на основици. Дакле, конструкција се своди на већ урађену конструкцију
једнакокраког троугла код кога нам је позната основица и углови на основици.
65
Тежишне дужи и тежиште
29. в), ђ), ж), з).
30. У оштроуглом троуглу.
31. 2:1.
32. ta = 6,3cm.
33. tb = 6,6cm
34. Нека је А1 средиште странице ВС. Уочимо троуглове АСА1 и АВА1. Важи ta > b – a ,
2
ta > c – a , одакле је 2ta > b + c – a. Аналогно је 2tb > a + c – b и 2tc > a + b – c. Ако саберемо
2
последње три неједнакости, имамо да је 2 ∙ ( ta + tb + tc) > O, одакле следи тврђење
задатка.
35. Нека су А1, В1, С1 средишта страница ВС, АС и АВ.
а) Најпре конструишемо троугао ВВ1A2 чије су нам странице познате. На правој АВ1
конструишемо тачку С тако да је А – В1 – С и АВ1 = В1С.
б) Нека је Р подножје висине из темена С на праву АВ. Најпре конструишемо правоугли
троугао СРС1 чију катету и хипотенузу знамо. Затим у тачки С1 конструишемо
кружницу полупречника c . У пресеку кружнице и праве РС1 добијамо темена А и В.
2
в) Нека је Е подножје висине из темена А на праву ВС. Најпре конструишемо правоугли
троугао АЕА1 чију катету и хипотенузу знамо. Затим конструишемо правоугли троугао
АВЕ код кога су нам познати катета АЕ и два налегла угла ( ВАЕ = 60°). Конструкцијом
овог троугла одредили смо тачку В. На правој ВЕ конструисаћемо тачку С тако да је
В–А1–С и ВА1 = А1С.
г) Означимо са Т тежиште троугла. Најпре конструишемо троугао АВТ код кога су нам
познате све странице (c, 2 ta, 2 tb). На правој ВТ конструисаћемо тачку В1 такву да је
3 3
В–Т–В1 и ВТ = 2ТВ1. На правој АТ конструисаћемо тачку А1 такву да је А–Т–А1 и АТ = 2ТА1.
У пресеку правих АВ1 и ВА1 налази се теме С.
36. Све значајне тачке се налазе на симетрали основице.
37. Све значајне тачке се поклапају.
66
рационални бројеви
6. Запиши рационалне бројеве: – 144 , 162 , –9 234 , – 1 111 и –18 018 као целе бројеве.
8 –3 27 11 –18
9. Запиши три позитивна рационална броја којима је збир бројиоца и имениоца једнак:
а) 8; б) –15; в) –20.
10. Запиши три позитивна рационална броја којима је разлика имениоца и бројиоца
једнака: а) 10; б) 0; в) –3; г) –14.
11. Запиши три негативна рационална броја којима је производ бројиоца и имениоца:
а) –8; б) –15; в) –4.
67
16. Која од следећих тврђења су тачна?
а) Z ⊂ Q; б) Z+ ∈ Q; в) N ⊂ Q; г) N Z– = Q; д) Q+ Q– = Q; ђ) Q \ Q– = N0?
а) – 2 и 0; б) 2 и 2 1 ; в) –5,4 и – 1 ; г) –4 и 7 ; д) – 3 и 2.
5 3 3 2 4 5
Супротан број.
апСолутна вредноСт рационалног броја
1. Одреди супротан број сваког од следећих рационалних бројева: 1 , 1 1 , – 1 , – 3 , 0,
3 4 2 5
–3 13 и 2 3 .
17 11
68
5. Попуни табеле:
1 2 –1 3 –4 1 –2 2 –2 1
x x
2 5 4 5 5 5
2 – 1
–x –x
3 3
–(–x) |x|
|x| + 1 |x| + 1 1
2
6. Да ли су тачне једнакости:
а) – + 4 = –4 ;
( ) б) – –2 = 2 ;
( ) в) – –4 = 4 ;
( ) г) – 1 = –1 ?
( )
3 –3 –3 3 5 –5 –4 4
7. Израчунај вредност израза:
а) 2 2 – –1 1 ; б) – – 5 : – 2 ;
| | ( )| | в) 3 1 · – 3 + 1 ; г) – –9
| | ( 23 ) + |–8 45 | –7 14 ;
3 2 6 5 3 5 2
д) – – 1 – 2 · 3 + – 1 ;
(( ) )(
2 5 4 4 | |) 4 5 ( | |) | 117 |.
ђ) 1 3 : 2 + – 1 + 5 : –
2 6
8. Које вредности из скупа Q може имати променљива a да једнакост буде тачна:
а) a = |a|; б) –a = |a|; в) a = –a; г) a = –(–a)?
69
5. Стави један од знакова <, > или = тако да тврђења буду тачна:
2 ___ 3 ; –2 1 ___ 1 2 ; – 1 ___ – 2 ; –2 4 ___ –3 1 ; – 4 ___ 6 и –2 8 ___ –2 12 .
3 4 5 7 3 6 9 3 7 11 15 23
6. Запиши три:
а) цела броја мања од – 3 ; б) рационална броја мања од – 1 , а већа од – 4 .
4 5 5
12. Одреди све целе бројеве m, такве да је: а) 2 < m ≤ 5; б) – 1 < m – 3 < 2 .
2 2 10 5
5. Одреди супротан број сваког од рационалних бројева: 1,25; –3,28; –5,34; 6,217 и –5,55.
6. Одреди апсолутну вредност сваког од следећих рационалних бројева: –0,5; –4,52; –7,11;
5,31; 9,741 и –6,35.
70
7. Одреди рационалне бројеве који имају апсолутну вредност: а) 0,8; б) 3,725; в) –2,1.
11. Између којих узастопних целих бројева се налази: а) –0,6; б) –3,16; в) –11,11?
12. Поређај по апсолутној вредности (од најмање до највеће) бројеве: 2,15; –1,28; –2,3 и –13.
13. Поређај од највећег до најмањег бројеве: –12,2; –2,22; 2,12; –12,12; –2,2; 2,2 и –11,22.
2. Израчунај: а) 1 + 1 ; б) 3 + 5 ; в) – 1 + – 2 ;
( ) г) –1 2 + – 7 ;
( ) д) – 11 + –3 2 .
( )
3 4 8 6 4 3 5 10 6 9
3. Израчунај: а) – 5 + 13 ; б) 4 + – 3 ;
( ) ( ) г) – 85 + 1 25 ; д) –7 + 107 .
в) 2 + – 7 ;
17 17 15 15 9 9
4. Израчунај: а) 4 + (– 7 ); б) – 3 + 2 ; в) 8 + (–1 3 ); г) – 5 + 2; д) – 17 + 1 11 .
3 2 8 4 21 14 36 24 15
71
7. Попуни табеле:
а) б)
–2 5 +
1
=
6 3
+ – 1 2 – 3 + + +
2 3 4
–1 1 –1 1 + –1 1 =
3 4 6
2 1
= = =
4
–3 1 + =
5
9. Одреди A + B ако је A = –1 3 + 2 + 1 и B = 5 + – 5
( ) ( ( )) + (–3 12 + (–1 13 )).
8 3 8 6
11. Израчунај збир свих рационалних бројева облика a , где је: а) –5 < a ≤ 2; б) –4 < a ≤ 3.
7
13. Израчунај збир свих различитих рационалних бројева чији су именилац и бројилац
међусобно различити и узимају вредности из скупа {–4, 1, –2}.
2. Израчунај: а) – 4 – – 7 ;
( ) б) –1 1 – – 5 ; ( ) в) – 4 – – 15 ;
( ) г) –2 – –1 4 .
( )
3 3 7 7 3 2 9
3. Израчунај: а) – 8 – 7 ; б) –5 – 1 ; в) – 13 – 5 ; г) –2 11 – 17 ; д) – 5 – 2 .
15 15 3 24 6 16 24 21 14
4. Израчунај: а) 7 – – 1 ;
( ) б) 1 – – 20 ;
( ) в) 1 1 – – 3 ;( ) г) 158 – (– 206 ).
8 8 17 10 5
72
6. Израчунај: а) – 5 – 3 – – 1 ;
( ) ( ) б) 4 – 2 1 – 7 ;
( ) в) – 5 – – 3 – –1 2 .
( ( ))
12 4 3 5 3 15 8 6 3
11. На бројевној правој је дато пет тачака, тако да је разлика између координата сваке две
суседне тачке 5 . Ако је највећа координата 1, одреди остале четири координате.
7
12. Попуни квадрате тако да збирови у свим врстама и колонама буду међусобно једнаки:
3 – 1
4 2
1 “
– 1 2 „–1 4 – 7
2 4
– 1 13
3 4
Да ли ће збирови по врстама и колонама бити једнаки и ако од сваког броја одузмеш –1 1 ?
4
73
3. Израчунај:
а) 15,97 + (–7,84); б) –11,35 + 13,635; в) –1 325,99 + 2 542,01; г) 5 + (–5,63).
4. Израчунај: а) –5,32 + 6,12 + (–4,6); б) –3,2 + (–1,68 + 5); в) (–4,023 + 3,22) + (2,13 + (–3,827)).
8. Израчунај:
а) –34 – 56,12; б) –23,42 – 34,2; в) –5,76 – 1,456; г) 8,43 – (–6,34); д) 0,26 – (–3,54).
74
12. Израчунај вредност израза:
а) збир бројева –3,5 и 4,8; б) од збира бројева –3,9 и –8,2, одузми број –1,1;
в) разлику бројева – 3 и –0,105, где је –0,105 умањилац, одузми од збира тих бројева.
24
13. Стојанов рачун у банци је у минусу за 3 497,29 динара. Стојан је на рачун уплатио 2 483
динара. Колико је Стојан у минусу након уплате?
14. Запиши два негативна и два позитивна децимална броја. Одреди збир сва четири броја
и збир и разлику најмањег и највећег записаног броја.
a b c a+b (a + b) + c b+c a + (b + c)
1
1,2 5
4
–2,3 0,005 – 1
8
– 3 –2,4 –1,5
5
3. Не рачунајући вредност израза, стави један од знакова <, > или = тако да тврђење буде
тачно:
а) – 2 + 3 ___ – 2 + 1 ; б) – 5 + – 6 ___ – 5 + – 6 ; в) –1 3 + 1 ___ 0,5 + – 10 ;
( ) ( ) ( )
9 4 9 2 6 7 8 7 7 2 7
г) – 5 + – 3 + 7 ___ – 3 + 7 + 5 ; д) – 3 + 1 2 – 1 ___ – 1 + 5 – 3 .
( ) ( ) ( ) ( )
6 2 11 2 11 6 5 3 10 10 3 5
75
5. Ако је a – b = –2 1 , израчунај вредност израза:
6
(
а) a – b – 1 1
)
; б) a + 3 – b;
( ) в) a – 1 – b + 2 3 ;
( ) ( ) г) a + 1 – b + 1 1 .
( ) ( )
3 2 12 4 4 2
76
10. Који број треба умањити за 0,3 да би се добио број једнак збиру бројева –3,2 и 5 ?
8
11. Ако непознати број одузмемо од збира бројева –1 2 и –1,6 добићемо разлику ових
5
бројева, где је –1,6 умањилац. Одреди непознати број.
12. Ако од збира бројева a и – 2 одузмемо разлику бројева –2 1 и 0,2 (умањилац је 0,2),
9 3
добићемо аритметичку средину три најмања различита природна броја. Одреди број a.
13. Одреди вредност променљиве k за коју израз – 1 – (k – 0,5) + 7 има вредност 1,25.
( )
3 4
14. Када се разлика бројева –4 2 и 1 (умањеник је –4 2 ) одузме од збира бројева 2 и
5 15 5 15
– 5 , добија се збир бројева 3 и n. Одреди број n.
3
8. а) |x| > 2 3 ; б) |x| ≤ 4,42; в) |x| > –2,55; г) |x| ≤ –5 4 ; д) 11 + (|x| – 2,625) > –1.
7 11 8
77
10. Реши неједначину 1 2 + (x + 0,5) – (a + 1,25) – 3 1 – 1 < –3 1 ако је a решење
( ) ( )
3 6 4 3
1 1 1 5
једначине a – 1(9
+ –1 –
3 6 ) ( =–
18
. )
11. Које бројеве можеш сабрати са –11 1 тако да добијеш број мањи од 3,2?
6
12. Које бројеве можеш одузети од збира бројева –5 7 и 3 5 тако да добијеш број не
мањи од 1? 12 6
13. Од ког броја можеш одузети збир бројева 0,52 и –2,4 да добијеш број већи од њихове
разлике, где је 0,52 умањеник?
14. За који број можеш умањити разлику бројева 17 и 13 , где је 13 умањилац, тако да
5 3 3
3 2
добијеш број не већи од збира бројева , –2 и – ? 1
4 3 5
15. Марко је првог јутра измерио температуру ваздуха. У подне је била виша за 7,2°С
него ујутру, а увече за 5,3°С нижа него у подне. Следећег јутра, Марко је измерио да
је температура за 3,9°С нижа него претходне вечери. Ако је термометар другог јутра
показивао мање од –2,6°С, колика је могла да буде температура првог јутра?
5. а) – 5 · 6 ; б) – 2 · – 4 ; в) –1 1 · – 3 ; г) 7 · – 16 ; д) –2 5 · –1 4 ; ђ) – 16 · 27 ;
( ) ( ) ( ) ( )
7 11 3 6 3 4 12 21 8 7 81 64
е) –8 4 · –1 7 ; ж) –11 11 · 5 ; з) – 8 · 3 · – 5 ; и) 25 · – 3 · – 24 .
( ) ( ) ( )( )
15 8 15 11 15 4 12 36 10 75
6. а) – 2 · 7 + 1 ; б) 3 · –1 7 – 1 ; в) – 3 + 2 · 3 ;
( ) г) 1 1 – 2 · (– 3 ); д) – 2 + 1 · 2 .
3 4 6 8 9 12 5 5 4 6 9 10 5 4 3
78
7. а) – 3 · – 3 + 1 14 ;
( ) ( ) ( ) в) (– 49 + 1 13 ) · 163 ; г) –5 113 · (– 23 + 12
б) 5 – 5 · – 2 ;
29 )
.
4 5 15 8 6 5
13. Ако је умањилац збир бројева 2 и – 5 , а умањеник производ ових бројева, израчунај
разлику. 9 6
14. Израчунај:
а) 3,56 · 10; б) 5,2 · 1 000; в) 100 · 0,067; г) 2,3 · 4,8; д) 0,06 · 0,9; ђ) 5,513 · 1,15.
18. а) –6,2 · 3,8; б) 1,4 · (–3,5); в) –3,125 · (–4,8); г) –4,14 · (–3,25); д) 1,25 · (–0,8);
ђ) –0,07 · (–0,91); е) –0,54 · (–1,75); ж) –0,01 · 0,64; з) 5,2 · (–0,001);
и) –6,45 · (–2,08).
79
19. а) 2,4 + 3 · (–1,8); б) –5,4 – (–0,65) · (–1,2); в) 5,7 · (–0,3) + 2,41; г) –23,5 + (–4,2) · (–3,05).
20. а) (3,1 – 4,05) · 8 – 5,3 · 1,9; б) 1,9 + 4,2 · (2,8 – 3,3) – 4,8; в) –1,94 + 12,94 · (–1,3);
г) 1 · 3,2 – 4,8; д) –4 2 · 1,5 + 2,5 · 3 3 ; ђ) 3 – 0,25 · 3,6 · 5 – 2 ;
( )( )
2 3 5 4 8
е) –1,7 – 1,8 · –4,9 + 3 1 · 1 1 ; ж) 2,6 – 4,8 – 1 · 1,2 ·1 3 – 0,23;
( ) ( ( ))
15 2 8 4
з) –7 2 + 2,4 · 4 · 0,4 – 6 · 0,02 – 3 .
(( ) )
5 5 10
24. Напиши производ збира бројева –2,75 и –3 1 и 4 разлике тих бројева, где је –2,75
2 7
умањеник, па израчунај вредност тако добијеног израза.
26. Израчунај збир 4 броја ако је најмањи од њих –8, а сваки следећи је 1 претходног
броја. 4
27. Израчунај производ пет бројева ако је највећи од њих 1 1 , а сваки следећи је за 2
мањи од претходног. 2 3
80
2. Објасни како знаш да су тачне наведене једнакости и без рачунања:
а) – 2 · 5 = 5 · – 2 ; б) –0,54 · (–4,1) = –4,1 · (–0,54); в) – 8 · (–0,375) = –0,375· – 8 ;
( ) ( )
5 14 14 5 9 9
г) 2 · –4 2 · 0,25 = 2 · –4 2 · 0,25 ; д) (–1,5 · 0,125) · 4 = –1,5 · 0,125 · 4 .
( ( )) ( ) ( )
11 5 11 5 9 9
81
дељење рационалних бројева
1. Израчунај: а) 4 : 2 ; б) 7 : 6 ; в) 36 : 1 4 ; г) 1 19 : 1 3 ; д) 17 : 3 3 .
5 3 10 15 69 23 21 7 64 16
2. Израчунај:
а) 32 : (–2); б) –15 : 3; в) –18 : (–6); г) 515 : ( –5); д) –6 161 : (–61); ђ) –111 111 : (–111).
3. Израчунај (3–6):
а) 2 : (–3); б) – 1 : (–2); в) – 4 : 8; г) 8 : (–4); д) –2 1 : 3; ђ) –2 1 : (–20).
3 5 5 21 4 12
4. а) – 1 :4 ; б) 2 : –
( 34 ); в) – 3 : – 1 ; г) 7 : – 1 ; д) – 5 : – 7 ;
( ) ( ) ( )
3 7 5 8 14 9 2 7 10
ђ) – 3 : 9 ; е) 5 : – 5 ; ж) – 6 : 3 ; з) – 16 : – 4 ; и) – 12 : –7 1 ;
4 16 9 18 7 14 3 9 25 ( )
5 ( )
ј) –2 2 : 8 ; к) –10 2 : –1 1 ; л) 1 31 : –6 9 ; љ) –9 : 2 ; м) –12 : 3 ;
( ) ( )
15 35 7 7 32 16 7 16
н) –18 : –5 1 .
( )3
5. а) – 1 : (– 3 ) – 1 1 ; б) 2 3 : (–1 19 ) + 2 3 ; в) – 2 + 5 : 72 ; г) – 3 – 1 : (– 5 ).
4 8 6 5 20 19 9 6 15 4 4 12
– 9 – 2 5 – 36
20 5 21 –5 49
7. Одреди вредности двојних разломака: а) ; б) ; в) – ; г) ; д) .
3 14 –4 2 15 – 8
4 15 7 4 21
8. Шта је веће:
а) – 4 · 2 или – 4 : 2 ; б) 16 : – 8 или 8 – 16 ;( )
9 3 9 3 7 21 21 7
в) 3 – 2,5 или 3 – 2 : 3 – 1 ?
( )( )
8 5 8 4
9. Ако је a = – 3 , b = 9 и c = –1 7 , израчунај: а) a : b; б) a · c – b; в) (a · b) : c;
5 10 18
г) a ; д) c : (b · a).
c
82
12. Збир бројева –8 2 и 2 1 умањи за количник истих бројева, где је 2 1 делилац.
5 10 10
17. а) –32 : 1,6; б) 27 : (–0,9); в) –23,76 : (–0,5); г) 3,105 : (–0,2); д) –4,35 : ( –0,25);
ђ) –23,7 : 0,12; е) 0,026 : (–1,3); ж) –0,0015 : (–0,004); з) –41,657 : 7,7; и) 23,31 : (–0,037).
18. а) 8,798 : 4,15 – 17,37; б) 139,897 : (–19,9) + 100,003; в) –1 914 : 14,5 + 904,395.
19. а) –3,36 : (0,13 – 0,93); б) (–3,27 + 11,08) : (–5,5 · 0,2); в) (–28,749 : 821,4) · (342 : (–3,42)).
21. Петострукој вредности збира бројева – 5 и 1,295 додај количник –2,68 : 0,4.
8
22. Трећину збира бројева – 77 и 2,42 умањи за половину количника 9,9924 : 0,33.
25
27. Израчунај: а) ; б) ; в) ; г) .
83
28. Израчунај:
а) – 5 : 9 – 2 : 9 ; б) – 7 : 6 – 1 : 1,2 – 2 : 6 ; в) – 5 : 16 + 1 1 : 16 – 1 : 16 .
3 14 3 14 15 5 3 5 5 8 21 8 21 8 21
29. Израчунај вредност израза:
а) 3 1 + –2,125 + 1 2 · 12 ; б) 4 8 – 5 7 : 7 – 3 · 1,25;
( ) ( )
6 3 33 15 12 40 13
в) – 5 + – 6 · 14 : (–1 + 0,6) ; г) – 5 · 1 1 + – 7 –2 11 : 1 1 : 1 39 ;
( ( )) ( )
3 21 15 8 3 12 12 6 72
д) – 1 – 2 4 · 10 : 11 – 0,75 : – 9 ; ђ) 6,25 – 1 8 – 4,12 · 1 1 – 1,311 : (–0,23) ;
(( ) ) ( ) (( ) )
18 15 19 3 4 25 14
е) 1 – 2 1 – 1 1 : – 2 + 3 · 2 – 6,75 · –1 2 – 8 1 : (–10,5) .
( ( ( )) ) ( )
8 4 5 2 11 3 6
једнаЧине
1. Провери да ли је – 3 решење једначине:
4
а) x · 1 = – 3 ; б) 1 3 · y = 1 1 ; в) p : 2 = – 1 ; г) –4,5 : q = 6; д) 0,4 · r = – 3 ;
2 8 5 5 9 6 10
ђ) – 5 = – 5 : a.
9 12
2. Реши једначине (2–9):
а) x · 1 2 = –1 1 ; б) x · – 3 = 9 ; в) 7 · x = –1 2 ; г) x · (–0,5) = – 3 ; д) 2,16 = –0,2 · x.
( )
3 9 8 24 13 5 4
5. а) b · –2 1 = 1 5 ;
( ) б) –31,89 : b = – 6 ; в) 1,17 · b = –6,084; г) –0,625 = b : 4 .
3 9 5 5
84
7. а) x – 4 · 1 = – 5 ;
( ) б) (0,4 – x) : 3 = – 6 ; в) x – 3 · 1 3 : – 7 = (3,2 – 4,46) : 0,7.
( )( )
3 2 6 2 5 4 5 12
8. а) – 1 · y – 3 = – 5 ; б) y : 4 – 1 = – 5 ; в) – 1 – y : 0,375 = – 5 ;
2 4 12 4 12 4 12
г) 0,7 · – 5 + y · 2 – 1 = – 5 .
( ) ( )
6 3 2 12
9. а) ( 3 – (– 1 · k + 5 )) : 1 – 7 = –1 3 ; б) 9 · – 2 – k : 3 3 – 2 + 2 1 = – 1 .
(( ) )
4 2 6 3 5 4 5 3 5 3 3 6
12. Који број треба помножити са збиром бројева – 7 и 0,625 да би се добила разлика
бројева –9,3 и –0,675, где је –9,3 умањеник? 8
14. Зоран је уместо да подели неки број са – 4 тај број сабрао са – 4 и добио
15 15
резултат – 1 . Који би резултат Зоран добио да није погрешио?
3
16. Ако троструку вредност израза – 21 · x– 7 одузмемо од разлике –0,3 – 0,025, добијамо
број –0,15. Одреди x. 90 50
17. Здравко купује у продавници. Продавачици је дао новчаницу од 500 динара. Када је
она откуцала 2,3kg јабука, по цени од 87 динара за килограм, и 3 1 kg банана, рекла је
4
Здравку да му недостаје још 38 динара и 10 пара. Колико кошта килограм банана?
18. Марији је прошле године просечна плата за годину дана била 25 618,32 динара. Целе
године Марија је месечно трошила 24 500 динара. Када је на крају године од остатка
новца хтела да купи два пара скија, једне себи а друге сестри, недостајало јој је још
3 000,16 динара. Колико кошта један пар скија?
85
19. Одреди сва решења једначина:
а) 1 · x + 3 · 1 2 – 1 · x = 0; б) (0,5 · x – 0,7) · 5 : x + 3 = 0;
( )( ) ( )
2 5 3 3 12
в) 2 – 3 · x · – 8 : x + 4 = 0.
( )( )
7 14 3 9
2 2 д) |x| : – 3 = – 5 ; е) 2 1 · |x| – 4 = 1 3 ;
г) · |x| = ;
3 5 4 ( )
6
ђ) –0,2 : |x| = 0,01;
3 5
ж) – 5 : |x| + 2 = – 15 ; з) – 7 · |x + 1| + 3 = 1 ;
( )
7 9 28 16 2 3
и) ; ј) .
неједнаЧине
1. Реши неједначине и решења представи на бројевној правој:
а) x · 1 < 3 ; б) 2 · x < 8 ; в) 24 · x ≥ 16 ; г) x : 1 2 < 6 ; д) x : 3,21 > 0,7;
2 4 5 15 35 21 5 35
ђ) x : 1 2 ≤ 9 .
3 55
7. а) 2 · a + 3 < – 1 ; б) – 2 + 1 1 · a ≤ –1 1 ; в) –2 3 – 3 · a > 11 ;
3 4 6 5 2 4 4 7 14
г) – 5 · a – 3 : 4 1 ≥ –5 1 .
8 4 2 8
86
8. а) b : –2 1 – 16 > –1
( ) 3 ; б) b : 1 2 + 1 ≤ –1 2 ; в) 6 – b : 1 11 < 3,5;
3 21 14 3 4 5 13 15
г) 4 · 2,875 – b : 8 ≥ 2 5.
9 3 6
11. Реши неједначине: а) –1 1 < 2 · x < 2; б) –2,4 > 3 · x > –7,2; в) –1 3 < 2 · x + 1 < –1.
5 5 5
13. Бранко је замислио неки број. Када га је помножио са – 7 и добијеном производу додао
9
2 , добио је број не већи од 5 , а већи од – 8 . Који број је Бранко могао да замисли?
3 4 9
17. Аритметичка средина три цела негативна броја је већа од –4 1 . Ако су два броја –7 и
–2, које вредности може узети трећи број? 3
87
проценти
1. Представи проценте у децималном запису и у облику a (D(a,b) = 1):
а) 1%, 3%, 10%, 25%, 40%, 50%, 75%, 80%; b
б) 125%, 150%, 200%, 240%, 250%, 315%, 375%, 425%.
6. У парку је засађено 525 лала и ружа. Ако руже чине 44% од укупног броја садница,
колико је засађено лала?
7. Марко је од свог недељног џепарца одвојио 35% новца да би купио чоколаду. Ако је
Марков недељни џепарац 500 динара, колико кошта чоколада?
8. Кошуља кошта 1 250 динара. Колика је цена кошуље након снижења од 6%?
9. Жика је аутомобилску гуму платио 2 370 динара. Када је после два месеца дошао у исту
продавницу да купи још једну гуму, видео је да је поскупела за 7%. Колика је сада њена
цена?
10. Маја је на распродаји купила блузу и платила је 1 152 динара. Ако је на распродаји цена
блузе снижена за 36%, колико је блуза коштала пре распродаје?
11. Након поскупљења од 18%, књига кошта 294,41 динар. Колика је била цена књиге пре
поскупљења?
88
13. Бака Мара прави колаче. Тесто је замесила са 200g брашна, 40g шећера, 100g млека и
20g маслаца. Колико процената брашна, а колико шећера има у тесту?
14. Ђачка торба кошта 1 150 динара. Колико процената је појефтинила торба ако сада
кошта: а) 1 058 динара; б) 989 динара; в) 885,5 динара?
15. Секција за путеве је прошле године асфалтирала 500km путева. За колико процената
више је асфалтирано ове године, ако је асфалтирано:
а) 550km путева; б) 625km путева; в) 695km путева?
16. После снижења од 13%, цена кишобрана је за 26 динара нижа. Колика је цена
кишобрана после снижења?
17. У школу данас није дошло укупно 30 ученика. Ако је то 2,4% од укупног броја ученика,
колико деце похађа ову школу?
18. Цена претплате за кабловску телевизију је повећана за 17%, то јест за 88,4 динара.
Колика је била цена претплате пре поскупљења, а колика је после поскупљења?
19. Шљиве при сушењу губе 64% своје масе. Колико је свежих шљива потребно за 23,4kg
сувих шљива?
20. Првог септембра патике су коштале 2 200 динара. Петнаестог септембра су поскупеле
за 15%, а 30. септембра су појефтиниле за 15%. Да ли су патике јефтиније 1. или 30.
септембра и за колико?
21. Тања је уштедела 3 540 динара. Потрошила је 30% уштеђевине, а затим је своју
уштеђевину повећала за 30%. Колика је сада Тањина уштеђевина?
22. Бензин кошта 92,5 динара. Прво је поскупео за 2%, а затим за још 6%. Колико после оба
поскупљења треба да се плати 10 литара бензина?
23. Сава је замислио један број. Када га је умањио за 25%, а затим за још 22%, добио је број
468. Који број је Сава замислио?
24. Паковање чаша кошта 250 динара. Власник продавнице је снизио цену чаша за 20%. За
колико процената треба повећати цену да би била иста као пре снижења?
25. Број 400 је повећан за 25%. За колико процената ћеш умањити нови број да би поново
добио број 400?
26. Странице правоугаоника су 5cm и 4cm. Ако се већа страница повећа за 20%, а мања за
25%, за колико процената ће се повећати обим и површина правоугаоника?
27. Две наспрамне страница квадрата су повећане за 10%, а друге две смањене за 10%. Коју
фигуру смо добили? Како и за колико процената су се променили обим и површина
нове фигуре у односу на квадрат?
89
ТЕСТ – САБИРАЊЕ И ОДУЗИМАЊЕ У Q
90
теСт – множење и дељење у Q
8. После поскупљења од 16%, патике коштају 2 436 динара. Цена патика пре поскупљења
била је:
а) 2 825,76 динара; б) 336 динара; в) 2 772 динара; г) 2 100 динара; д) 389,76 динара.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
91
рационални бројеви – решеЊа
14 –3 1 0 2 5
– –2
4 2 2
92
2.
1 3 1 1 0 1
–1 – – –
4 4 2 4 2
3.
–1 2 1 0
– –
3 3
4.
9 7 6 7 0 1 1
–1 – – –
10 5 5 10 5 2
5. а) 6 ; 2 2 ; 4 ; 2 1 ; б) 4 – 3 = 7 ; 12 – 5 = 23 = 1 3 ; 2 + 5 = 3 ; 15 + 4 = 3
7 3 7 2 3 4 12 5 4 20 20 3 6 2 9 3
6. а) – 1 ; б) 1 1 ; в) –2,95; г) –1 1 ; д) 7 .
5 2 8 10
93
ђ) 1 3 : 2 + – 1 + 5 : – 7 = 7 : 2 + 1 + 5 : 7 = 7 : 9 + 5 · 11 =
( | |) | | ( )
4 5 2 6 11 4 5 2 6 11 4 10 6 7
= 7 · 10 + 55 = 35 + 55 = 3 16 .
4 9 42 18 42 63
8. а) a ∈ Q {0}; б) a ∈ Q {0}; в) a = 0; г) a ∈ Q.
+ –
9. а) 4; б) 1.
10. а) 1 ; 1; – 5 ; б) 1 ; – 3 ; 6 ; –2; – 17 .
4 3 2 4 5 5
94
3. а) 0,375; б) –0,75; в) –0,4; г) –4,25; д) –2,75; ђ) –2,8; е) –6,4; ж) –12,05.
4. а) 13 ; б) – 1 ; в) – 6 ; г) – 33 ; д) – 56 ; ђ) – 1 ; е) – 39 .
4 2 5 8 25 4 000 8
5. –1,25; 3,28; 5,34; –6,217; 5,55.
6. 0,5; 4,52; 7,11; 5,31; 9,741; 6,35.
7. а) –0,8 или 0,8; б) –3,725 или 3,725; в) не постоје такви бројеви.
8. а) 44,4 – |–22,2| = 44,4 – 22,2 = 22,2; б) 2,24; в) 1,8; г) 7,05;
д) |–(+7,04)| + 1 + 6,75 – |–3,25| = 7,04 + (0,5 + 6,75) – 3,25 = 11,04; ђ) 7,77.
( )
2
9. а) 2,14 < 2,4; б) 3,12 > 3,002; в) –5,12 < 1,45; г) –8,22 < –5,22;
д) –12,12 < –4 2 ; ђ) –3,3 < –3,13; е) –1 1 < –1,0005; ж) – 1 < –0,33.
5 2 3
10. а) –8, –7, –4; б) – 9 , – 7 , – 5 .
2 2 2
11. а) –1 и 0; б) –4 и –3; в) –12 и –11.
12. –1,28; 2,15; –2,3; –13.
13. –12,2; –12,12; –11,22; –2,22; –2,2; 2,12; 2,2.
14. а) – 1 = 0,(3); б) –0,8(3); в) –0,(1); г) –2,2(7).
3
15. а) – 1 ; б) – 71 ; в) – 274 .
3 33 225
16. –2,35; –5,18; –22,40; –0,78.
17. –19,667; –0,241; –2,214.
95
7.
а) б)
–2 5 +
1
= –2 1
6 3 2
+ – 1 2 – 3 + + +
2 3 4
–1 1 –1 5 – 2 –2 1 –1 1 + –1 1 = –2
5
3 6 3 12 4 6 12
2 1 1 3 2 11 1 1
= = =
4 4 12 2
–3 1 –3 7 –2 8 –3 19 –4 1 + – 5 = –4
11
5 10 15 20 12 6 12
8. а) a + b = – 2 ; б) (a + (–b)) + (–a) = 1 .
15 4
9. A = 7 , B = –5 1 , A + B = –4 3 .
24 24 4
10. – 5 + 7 = – 1 .
3 6 2
11. а) – 4 + – 3 + – 2 + – 1 + 0 + 1 + 2 = –1; б) 0.
( ) ( ) ( )
7 7 7 7 7 7
12. – 26 + 9 + – 26 + 9 = 23 + 49 = 3.
( ) (| | | |)
48 6 48 6 24 24
13. Сви тражени бројеви су – 4 , – 2 , – 1 , – 1 , –2 и –4 , а њихов збир је –4 1 .
1 1 2 4 –4 –2 4
96
10. а) –2 1 ; б) –1 1 ; в) – 1 .
12 12 3
11. –1 6 , –1 1 , – 3 , 2 .
7 7 7 7
12.
3 11 –1 3 – 1 – 1 –3
4 12 4 2 3
7 1 “
– 1 2 –1 „–1 4 – 7 3 –2 5
2 12 4 4 6
– 1 –3
13 –1 7 –4 1 2
3 4 12 4
Збирови у врстама и колонама ће и после одузимања бити једнаки.
13. – 4 – 3 – –8 1 + 2 1 = 3 13 .
( )( )
5 2 2 3 15
97
СвојСтва СабираЊа рационалних бројева
1.
a b c a+b (a + b) + c b+c a + (b + c)
1
1,2 5 6,2 6,45 5,25 6,45
4
–2,3 0,005 – 1 –2,295 –2,42 –0,12 –2,42
8
– 3 –2,4 –1,5 –3 –4,5 –3,9 –4,5
5
2. а) – 1 + –1 1 + 3 = – 5 ; б) –2 5 + 2 + 1 1 = – 5 ; в) – 9 ;
( ( )) ( )
2 2 4 4 6 3 3 6 10
г) (0,56+2,4) + 1,44 = (2,4 + 0,56) + 1,44 = 2,4 + (0,56 + 1,44) = 2,4 + 2 = 4,4; д) 0; ђ) 10.
3. а) – 2 + 3 > – 2 + 1 , јер је 3 > 1 ; б) – 5 + – 6 < 5 + – 6 ; в) –1 3 + 1 = 0,5 + – 10 ;
( ) ( ) ( )
9 4 9 2 4 2 6 7 8 7 7 2 7
г) – 5 + – 3 + 7 < – 3 + 7 + 5 ; д) – 3 + 1 2 – 1 = – 1 + 5 – 3 .
( ) ( ) ( ) ( )
6 2 11 2 11 6 5 3 10 10 3 5
1 2 1 11 2 1 1 2 2 3 – 1 = –1 11 .
(
4. а) a –
4) +b=– – =–
3 4 12
; б) – + = – ; в) – ; г) – –
3 3 3 3 3 4 ( 2 )
12
5. а) a – b – 1 1 = –2 1 + 1 1 = – 5 ; б) –2 1 + 3 = – 2 ; в) –2 1 – 1 – 2 3 = –5; г) –3 5 .
( ) ( )
3 6 3 6 6 2 3 6 12 4 12
6. а) 7 ; б) –1 1 ; в) 1 3 ; г) 1; д) –1 4 .
10 10 10 5
98
6. а) x = 1 28 ; б) x = 9 ; в) x = 13,84; г) x = 1 .
45 10 5
7. а) z = –2; б) b = –6 9 ; в) x = 1 2 ; г) x = –1,3; д) z = –2 11 ;
20 9 28
ђ) a = –3 3 ; е) x = 5 2 ; ж) y = –8 19 .
8 3 30
8. а) y = –5 7 или y = 5 7 ; б) y = –1 11 или y = 1 11 ; в) |y| = – 17 , па једначина нема
12 12 12 12 20
решења; г) y = 3 1 или y = –5 1 ; д) y = – 11 или y = 1 1 ; ђ) y = –1 13 или y = 3 5 .
2 2 24 8 72 8
9. x + – 7 = 1 , па је x = 1 1 .
( ) 8 4 8
10. x – 0,3 = –3,2 + 5 , па је x = –2 11 .
8 40
11. –1 2 + (–1,6) – x = – 1 2 – (–1,6), па је x = –3 1 .
( )
5 5 5
12. a + – 2 – –2 1 – 0,2 = 1 + 2 + 3 , па је a = – 14 .
( ( )) ( )
9 3 3 45
13. – 1 – (k – 0,5) + 7 = 1,25, па је k = –2 5 .
( )
3 4 6
14. 2 + – 5 – –4 2 – 1 = 3 + n, па је n = – 1 .
( ( )) ( )
15 3 5 15 15
99
9. a < –2 11 , па је a = –3.
30
10. Из a = 2 1 заменом добијаш x < 1.
3
11. Значи, –11 1 + x < 3,2, одакле је x < 14 11 .
6 30
12. Значи, –5 7 + 3 5 – x ≥ 1, одакле је x ≤ –2 3 .
( )
12 6 4
13. Значи, x – (0,52 + (–2,4)) > 0,52 – (–2,4), одакле је x > 1,04.
14. Значи, 17 – 13 – x ≤ 3 + –2 2 + – 1 , одакле је x ≥ 1 11 .
( ) ( ) ( )
5 3 4 3 5 60
15. У подне температура је била x + 7,2 степена Целзијуса, увече (x + 7,2) – 5,3, а следећег
јутра ((x + 7,2) – 5,3) – 3,9 < –2,6, одакле је x < –0,6. Дакле, температура је била нижа од
–0,6 степени Целзијуса.
3. а) 3 · 1 = 3 ; б) 2 · (– 3 ) = –1 1 ; в) 4 · (– 2 ) = – 8 ; г) 3 · (– 5 ) = –1 7 .
5 5 4 2 9 9 8 8
4. а) –3 1 ; б) –1 1 ; в) –6; г) 0; д) 11 1 ; ђ) 10 1 .
5 3 3 2
5. а) – 30 ; б) 4 ; в) 1; г) – 4 ; д) 4 1 ; ђ) – 1 ; е) 15 1 ; ж) –5 1 ; з) 1 ; и) 1 .
77 9 9 8 12 2 3 6 15
6. а) –1; б) – 3 ; в) – 3 ; г) 1 7 ; д) – 7 .
4 10 30 30
7. а) –1; б) 1 ; в) 1 ; г) 1 1 .
12 6 3
8. а) – 5 ; б) 1; в) 1 ; г) 1 23 ; д) – 3 .
12 3 27 8
9. а) – 3 ; б) 1 9 ; в) –1 1 ; г) 21 .
10 20 2 40
10. 3 · – 10 – – 3 = 1 .
() ( )
5 21 7 7
100
12. –1 3 · 8 – 5 · 8 = – 1 .
8 33 16 15 2
13. 2 · – 5 – 2 + – 5 = 23 .
( ) ( ( ))
9 6 9 6 54
14. а) 35,6; б) 5 200; в) 6,7; г) 11,04; д) 0,054; ђ) 6,33995.
15. а) 3 · (–2,3) = –6,9; б) 4 · (–0,04) = –0,16; в) 2 · (–8,8) = –17,6.
16.
· 10 100 1 000 10 000 100 000
–5,93 –59,3 –593 –5 930 –59 300 –593 000
–1,506 –15,06 –150,6 –1 506 –15 060 –150 600
–0,0037 –0,037 –0,37 –3,7 –37 –370
101
2. Применом својстава асоцијативности и комутативности за множење, директно следе
дате једнакости.
3. а) – 7 ; б) –0,69; в) 4,68; г) 1 ; д) –10,2.
47 4
2 1
4. а) 2 ; б) – ; в) 7,37; г) 1 .
3 3 18
5. а) 2 · 2 + 2 · 1 = 2 · 2 + 1 = 2 · 1 = 2 ; б) –0,25; в) 1 ; г) 2 ; д) 7 ; ђ) –24.
( )
5 3 5 3 5 3 3 5 5 6 7 15
6. а) –1 5 ; б) 0,7; в) 3,3.
9
7. а) –21; б) –1 1 ; в) 4 1 ; г) 1 ; д) – 1 .
2 5 2 3
8. 1 ; – 1 ; –23; –30; 1 2 ; –4 1 ; – 4 ; 2 1 ; – 4 .
2 3 5 2 17 2 21
9. Бројеви 1 и –1 су једнаки својој реципрочној вредности. Број 0 нема реципрочну
вредност.
10. А = 1 и В = 3 , па је тражени производ 1 2 .
5 3
102
12. –8 2 + 2 1 – –8 2 : 2 1 = –2 3 .
( ) ( )
5 10 5 10 10
13. –1 1 : 3 3 – –5 7 + 3 1 = 1 25 .
( ) ( )
2 8 18 4 36
14. а) 26,4; б) 1,695; в) 0,00234; г) 5,2; д) 334,58; ђ) 1 376.
15.
: 10 100 1 000 10 000
–3,4 –0,34 –0,034 –0,0034 –0,00034
–15,027 –1,5027 –0,15027 –0,015027 –0,0015027
–0,314 –0,0314 –0,00314 –0,000314 –0,0000314
16. а) –1,8; б) –1,3; в) 0,51; г) –0,1632; д) –3,428; ђ) –0,0035.
17. а) –20; б) –30; в) 47,52; г) –15,525; д) 17,4; ђ) –197,5; е) –0,02; ж) 0,375;
з) –5,41; и) –630.
18. а) –15,25; б) 92,973; в) 772,395.
19. а) 4,2; б) –7,1; в) 3,5.
20. (–5,25 : 0,15) – (–4) = –31.
21. 5 · – 5 + 1,295 + (–2,68 : 0,4) = –3,35.
( )
8
22. 1 · – 77 + 2,42 – 1 · (9,9924 : 0,33) = –15,36.
( )
3 25 2
23. (–0,35 : 0,5) – 3 1 · 0,8 = –3,3.
( )
4
24. (–2,31 + 1,2) : (–2,31 · 1,2) = 185 .
462
25. –1 3 – = –1 5 .
5 7
26. а) – 1 + 3 + – 5 : 3 = – 1 ; б) – 9 ; в) –0,464.
( ( ))
2 4 8 8 32
27. а) 1 1 ; б) – 15 ; в) –3 2 ; г) 17 2 .
3 23 11 5
28. а) –3 17 ; б) –1; в) 63 .
27 128
29. а) 3; б) 6 15 ; в) –1; г) –2 5 ; д) 0; ђ) 3 11 ; е) 5 1 .
52 6 20 2
једнаЧине
1. а) јесте; б) није; в) није; г) јесте; д) јесте; ђ) није.
2. а) x = – 2 ; б) x = –1; в) x = –2 3 ; г) x = 1 1 ; д) x = –10 4 .
3 5 2 5
3. а) y = – 1 ; б) y = –1; в) y = –6,941; г) y = –40 10 ; д) y = 6 3 .
4 11 5
4. а) a = –1 1 ; б) a = 5 ; в) a = –1,5; г) a = –8; д) a = 15.
3 18
103
5. а) b = – 2 ; б) b = 26,575; в) b = –5 1 ; г) b =– 1 .
3 5 2
6. а) d = 1 ; б) d = 4,12; в) d = –4 12 ; г) d = 5 3 ; д) d = 17 ; ђ) d = – 4 ; е) d = 1;
2 29 4 50 5
ж) d = 26 13 ; з) d = –1.
21
7. а) x = – ; б) x = 2 1 ; в) x = 2 1 .
1
3 5 4
8. а) y = – 2 ; б) y = – 2 ; в) y = 1 ; г) y = 1.
3 3 16
9. а) k = – 1 ; б) k = 1 .
15 5
10. Како је x · –1 1 = – 3 , онда је x = 2 .
( )
8 4 3
11. Како је x : – 5 = –1 11 , онда је x = 9 .
( )
16 25 20
12. Како је x · – 7 + 0,625 = –9,3 – (–0,675), онда је x = 34 1 .
( )
8 2
13. Из a = 1 и c = 3 1 заменом добијаш b = 9 .
2 5 16
14. x + – 4 = – 1 , па је x = – 1 . Да није погрешио, Зоран би добио – 1 : – 4 = 1 .
( ) ( )
15 3 15 15 15 4
3 1 1 2
(
15. 4 · –
16
· x–
8
– – ) ( )
4
= 2 · (0,8 + (–5,2)). Одавде је x = 11 .
5
16. (–0,3 – 0,025) – 3 · – 21 · x – 7 = –0,15. Одавде је x = – 7 .
( )
90 50 20
17. 500 – 2,3 · 87 + 3 1 · x = –38,1. Килограм банана кошта 104 динара.
( )
4
18. 12 · (25 618,32 – 24 500) – 2 · x = –3 000,16. Један пар скија кошта 8 210 динара.
19. а) x = –1 1 или x = 5; б) x = 1 2 или x = – 5 ; в) x = 1 1 или x = 6; г) x = 3 или x = – 3 ;
5 5 36 3 5 5
д) x = 5 или x = – 5 ; ђ) нема решења; е) x = 2 2 или x = –2 2 ; ж) x = 1 1 или x = –1 1 ;
8 8 5 5 9 9
з) x = 1 2 или x = –3 2 ; и) x = 2 2 ; ј) x = 7 .
3 3 3 8
неједнаЧине
1. а) x < 1 1 ; б) x < 1 1 ; г) x < 6 ; д) x > 2,247; ђ) x ≤ 3 .
в) x ≥ 1 1 ;
2 3 25 9 11
2. а) {0, 3}; б) сви бројеви; в) –2, – 1 , – 3 , 0, –1 1 ; г) {3}; д) {3}.
{ }
2 4 3
3. а) p < –4; б) p < –5; в) p ≤ 7; г) p < –6; д) p ≥ –25; ђ) p < 24.
4. а) y > – 3 ; б) y ≤ – 5 ; в) y < – 3 ; г) y ≤ 5 1 ; д) y ≥ 1 1 .
4 3 4 5 2
104
5. а) x > – 2 ; б) x < –0,6; в) x > –3,3; г) x ≤ 18; д) x > – 1 .
3 6
6. а) p > –2; б) p > –3; в) p < 1 1 ; г) p < –16; д) p < –6.
6
7. а) a < –1 3 ; б) a ≤ – 17 ; в) a < –8 1 ; г) a ≤ 7 14 .
8 30 4 15
8. а) b < 1 1 3
; б) b ≤ –2 ; в) b > –5 4 ; г) b ≤ –4 4 .
18 4 15 27
9. а) x < –1; б) x < –24 2 ; в) x ≥ –29 1 ; г) x ≥ –3; д) x < –178; ђ) x < –5; е) x < – 1 .
3 2 18
11. а) – 3 < x < 1; б) –2,4 < x < –0,8; в) –6,5 < x < –5.
5
12. Како је – 4 · a – 2 ≤ – 3 , то је a ≥ –17 1 .
35 70 8
13. Како је – 8 < x · – 7 + 2 ≤ 5 , то је Бранко могао да замисли број не мањи од – 3 , а
( )
9 9 3 4 4
мањи од 2.
14. –3, –2, –1.
15. –3.
16. a > –2.
17. (–7 + (–2) + x) : 3 > –4 1 , одакле је x > –4, па трећи број може бити –3, –2 или –1.
3
18. а) x < 0; б) x < 0; в) x < –4 или x > 0; г) –3 < x < 0; д) x < 0 или x > 2,1; ђ) 1 < x < 1;
3
3
е) –22,4 < x < 1,6; ж) x < 0 или x > 5; з) < x < 3.
4
проценти
1. а) 1 , 3 , 1 , 1 , 2 , 1 , 3 , 4 ; б) 5 , 3 , 2, 12 , 5 , 63 , 15 , 17 .
100 100 10 4 5 2 4 5 4 2 5 2 20 4 4
2. Следеће бројеве изрази у процентима:
а) 9%, 13%, 39%, 50%, 71%, 99%; б) 133%, 217%, 311%, 512%, 917%;
в) 0,4%; 2,1%; 10,1%; 51,3%; 75%; г) 50%, 75%, 40%, 310%, 35%, 32%, 158%;
д) 100%; 25%; 60%; 20%; 325%; 850%; 175%; 200%; 150%;
ђ) 12,5%, 7,5%, 62,4%, 40,2%; е) 66,67%, 41,67%, 72,73%, 1 216,67%.
3. а) 50% · 42 = 1 · 42 = 21; 50% · 18 = 1 · 18 = 9; 8,5; 12,95; б) 30% · 250 = 30 · 250 = 75;
2 2 100
3,3; 9 ; 1 ; в) 9,472; 9,694; 384,8; 1 ; г) 197,8; 9,245; 2,15; 3 7 .
40 8 5 8
4. а) x · 5% = x · 0,05 = 10, одакле је x = 200; б) 160; в) 260; г) 1 440; д) 624; ђ) 12 1 .
5. Дечака има 720 · 45% = 324, а девојчица 720 · 55% = 396. 2
6. Ако ружа има 44%, онда лала има 56%. Значи, засађено је 525 · 56% = 294 лале.
7. Чоколада кошта 500 · 35% = 175 динара.
8. Након снижења од 6%, цена кошуље је 94% почетне цене, то јест 1 250 · 94% = 1 175
динара.
105
9. Садашња цена је 107% почетне цене, то јест 2 370 · 107% = 2 535,9 динара.
10. Ако је цена снижена за 36%, садашња цена је 64% почетне. Значи, x · 64% = 1 152, па је
блуза коштала 1 800 динара.
11. x · 118% = 294,41. Цена књиге пре поскупљења је 249,5 динара.
12. Одличних – 25%, врло добрих – 33,33%, добрих – 16,67%, довољних – 25%.
13. Укупна маса теста је 360g. Брашна има 55,56%, а шећера 11,11%.
14. а) Из x · 1 150 = 1 058 динара добијаш да је x = 92 = 92%.
100
Дакле, торба је појефтинила за 8%; б) 14%; в) 23%.
15. а) 10%; б) 25%; в) 39%.
16. 13% цене кишобрана је 26 динара. Значи, x · 13% = 26, па је цена кишобрана пре
снижења била 200 динара, а после снижења 200 – 26 динара, односно 174 динара.
17. 1 250 ученика.
18. Пре поскупљења – 520 динара, а после поскупљења – 608,4 динара.
19. 65kg свежих шљива.
20. 1. септембра – 2 200 динара. 15. септембра 2 530 динара. 30. септембра 2 150,5 динара.
Дакле, патике су јефтиније 30. септембра, за 49,5 динара.
21. Када је потрошила 30%, имала је 2 478 динара. Сада има 3 221,4 динара.
22. Након првог поскупљења, литар кошта 94,35 динара, а након другог поскупљења,
100,011 динара. Дакле, 10 литара кошта 1 000,11 динара.
23. (x · 75%) · 78% = 468. Сава је замислио број 800.
24. После снижења од 20%, цена чаша је 200 динара. Како је x · 200 = 250, онда је x = 125%.
Дакле, цену чаша треба повећати за 25%.
25. За 20%.
26. Обим правоугаоника пре промене страница је 18cm, а површина 20cm2. Након промене
обим је 22cm, а површина 30cm2. Обим се повећао за 22,22%, а површина за 50%.
27. Добили смо правоугаоник. Означи страницу квадрата са a. Дужа страница
правоугаоника је 110% · a = 11 · a, а краћа 90% · a = 9 · a. Обим правоугаоника је 4 · a,
10 10
а површина 99 · a2 = 99% · a2. Дакле, обим је остао непромењен, а површина се
100
смањила за 1%.
106
ЧЕТВОРОУГАО
ПОЈАМ ЧЕТВОРОУГЛА
1. Нацртај произвољан четвороугао и обележи његова темена, странице и углове.
УГЛОВИ ЧЕТВОРОУГЛА
1. Провери да ли дати углови могу бити унутрашњи углови конвексног четвороугла:
а) 79°, 85°, 42° и 154°; б) 60°, 99°, 31° и 119°;
в) 100°, 82°, 44° и 144°; г) 55° 30’, 88°, 78° 30’ и 138°.
2. Углови четвороугла су β = 74°, γ = 63° и δ = 138°. Израчунај четврти угао α тог четвороугла
и сваком од ових углова одреди одговарајући спољашњи угао.
107
6. Дијагонала АС дели углове α и γ на ВАС = 32° и САD = 30°, односно ВСА = 58° и
АСD = 30°. Колики су унутрашњи углови тог четвороугла?
D
7. Дијагонала ВD дели четвороугао АВСD на два
једнакокрака троугла АВD и ВСD, тако да је АВ = ВD 140° С
и ВС = СD. Ако је α = 50° и γ = 140°, одреди углове β
и δ четвороугла АВСD. 50°
А В
D
154°
8. Дијагонала АС дели четвороугао АВСD на два А С
једнакокрака троугла, тако да им је АС заједничка 57°
основица. На основу података са слике израчунај
све углове четвороугла.
Е
9. Продужеци страница АD и BC четвороугла АВСD С
секу се у тачки Е, тако да је троугао АВЕ једнакокрак 112°
D
и правоугли. Ако је ВСD = 112° , одреди углове
четвороугла АВСD.
А В
А 45º
В
42°
11. Израчунај углове четвороугла АВСD (види слику),
ако су троуглови АЕD и АВF једнакокраки (AE = ED D
С
и AF = FB).
42°
А В Е
108
ПАРАЛЕЛОГРАМ
6. Ако је један спољашњи угао паралелограма 135°, одреди остале спољашње и све
унутрашње углове тог паралелограма.
9. Израчунај углове паралелограма ако се два његова суседна угла разликују за 48°.
109
11. Одреди унутрашње углове паралелограма ако је:
а) један спољашњи угао три пута већи од њему суседног унутрашњег угла;
б) један спољашњи угао за 36° мањи од њему суседног унутрашњег угла;
в) спољашњи угао паралелограма једнак 5 њему суседног унутрашњег угла.
4
14. Из темена D паралелограма ABCD повучене су висине на странице АВ и ВС. Ако је угао
између тих висина 40°, израчунај углове паралелограма.
16. Симетрала унутрашњег оштрог угла ВАD паралелограма ABCD сече страницу CD у тачки
Е, тако да је DЕ = 5cm и ЕС = 2cm. Нађи дужине страница паралелограма.
17. Израчунај обим паралелограма ако је дужина једна страница 9cm, а дужина друге три
пута мања од ње.
18. Израчунај дужине страница паралелограма ако је једна дужа од друге за 4cm, а обим тог
паралелограма је 28cm.
20. Нацртај произвољну кружницу k и повуци два произвољна пречника. Докажи да крајње
тачке тих пречника одређују темена правоугаоника.
23. У троуглу АВС нацртана је тежишна дуж АА1. Продужи ту тежишну дуж за њену дужину
(АА1 = DА1), па спој тачку D са теменима В и С троугла. Докажи да је добијени четвороугао
АВDС паралелограм.
110
ПРАВОУГАОНИК, РОМБ И КВАДРАТ
1. Симетрала угла код темена А правоугаоника АВСD дели страницу СD на одсечке од 3cm и
4cm. Израчунај обим тог правоугаоника.
4. Ако је краћа дијагонала ромба једнака страници ромба, одреди углове тог ромба.
5. Висина ромба, повучена из темена тупог угла, образује са једном страницом угао од 30°.
Одреди углове ромба.
7. Дијагонала ромба образује са страницом угао од 35°. Одреди углове тог ромба.
9. Израчунај углове ромба ако је страница ромба два пута већа од његове висине.
10. Из темена тупог угла ромба конструисане су висине. Ако је угао између тих висина 70°,
израчунај углове ромба.
11. Спољашњи угао ромба једнак је 1 њему суседног унутрашњег угла. Одреди угао који
5
граде висина и дијагонала повучене из истог темена.
111
ПАРАЛЕЛОГРАМИ И СИМЕТРИЈЕ
В
2. Дату дуж АВ пресликај централном симетријом у
односу на дату тачку О.
А О
О
С
КОНСТРУКЦИЈЕ ПАРАЛЕЛОГРАМА
1. Конструиши паралелограм ABCD ако је дато:
а) АВ = 6cm, AD = 4cm, А = 45°;
б) АВ = 6cm, BC = 4cm и дијагонала AС = 8cm;
в) АВ = 6cm, ВС = 4cm, В = 105°;
г) АВ = 6cm, AD = 4cm, α1 = 120°.
6. Конструиши квадрат ако је дата тачка пресека дијагонала и једно теме квадрата.
10. Конструиши правоугаоник ако је његов обим 22cm, а једна страница је дужа од друге за
3cm.
113
ТРАПЕЗ
1. На датој слици обој трапезе црвеном бојом.
2. Нацртај:
а) трапез; б) једнакокраки трапез;
в) правоугли трапез, па обележи његова темена, странице и углове.
53° α
38° α
6. Продужеци кракова једнакокраког трапеза образују угао од 80°. Одреди углове тог
трапеза.
7. Продужеци кракова правоуглог трапеза образују угао од 50°. Одреди углове тог трапеза.
114
8. Симетрала оштрог угла једнакокраког трапеза нормална је на наспрамни крак. Израчунај
углове тог трапеза.
10. Дијагонала једнакокраког трапеза образује са страницама углове од 48° и 25°. Одреди
углове тог трапеза.
11. Дијагонала једнакокраког трапеза образује са већом основицом угао од 38°. Ако су
мања основица и крак једнаки, одреди углове тог трапеза.
12. Одреди углове једнакокраког трапеза ако је збир два унутрашња угла:
а) 70°; б) 200°.
13. Одреди углове једнакокраког трапеза ако је збир три унутрашња угла 235°.
14. Симетрала оштрог угла једнакокраког трапеза образује са другом основицом угао од
32°. Одреди углове тог трапеза.
17. Дијагонала трапеза дели средњу линију трапеза на одсечке од 2cm и 4cm. Одреди
основице тог трапеза.
18. Дијагонала једнакокраког трапеза дели средњу линију трапеза на одсечке од 3cm и
3,5cm. Ако је крак тог трапеза 4cm, израчунај обим трапеза.
115
21. Конструиши једнакокраки трапез ако је дато:
а) основицa a = 5,5cm, крак c = 4cm, угао α = 75°;
б) основицa a = 6cm, крак c = 4cm и дијагонала d = 5cm;
в) основицa b = 4cm, крак c = 3cm, угао γ = 120°;
г) основицa b = 4cm, крак c = 3,5cm и дијагонала d = 6cm;
ДЕЛТОИД
1. Одреди остале углове делтоида ABCD (AB = AD, CB = CD) ако су:
а) углови између једнаких страница 64° и 78°;
б) углови ВAD = 52°, АВС = 123°.
3. Наспрамни углови делтоида су 65° и 113°. Израчунај друга два угла делтоида.
116
ТЕСТ – ЧЕТВОРОУГАО
2. Један угао паралелограма је 75°. Збир два унутрашња угла тог паралелограма је:
а) 230°; б) 220°; в) 210°; г) 200°.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
3. Збир два унутрашња угла ромба је 76°. Један спољашњи угао тог ромба има:
а) 104°; б) 38°; в) 76°; г) 142°.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
5. Дијагонале правоугаоника секу се под углом од 48°. Углови које дијагонале образују са
страницама правоугаоника су:
а) 24° и 66°; б) 42° и 48°; в) 132° и 48°; г) 33° и 57°.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
6. Збир два наспрамна унутрашња угла делтоида је 200°, а трећи има 90°. Збир два суседна
угла тог делтоида може имати:
а) 180°; б) 170°; в) 160°; г) 150°.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
117
8. Конструиши једнакокраки трапез ако је дато: а = 6cm, α = 75° и d = 6,5cm.
9. Конструиши делтоид ако су дате странице а = 3cm и b = 7cm и дијагонала која је оса
симетрије d1 = 8cm.
118
ЧЕТВОРОУГАО – РЕШЕЊА
ПОЈАМ ЧЕТВОРОУГЛА
1. С
c
D γ
δ
b
d
α β
А a В
2. а) BC и AD; б) BC; в) α и γ; г) наспрамни.
3. ABCD, ABCE, ABDE, ACDE, BCDE; 5 четвороуглова.
4. а) 2; б) 360°; в) 360°.
УГЛОВИ ЧЕТВОРОУГЛА
1. а) 79° + 85° + 42° + 154° = 360°, да; б) не; в) не; г) да.
2. α = 360° – 275° = 85°, α 1 = 95°, β1 = 106°, γ1 = 117°, δ1 = 42°.
3. а) δ = 87°, γ = 360° – 218° = 142°;
б) α = 63°, γ = 128°, δ = 125°;
в) 3β = 360° – 114°, 3β = 246°, β = 82°;
г) α = 42°, β = 74°, γ = 106°, δ = 138°;
д) β = δ = 90°, α = 120°, γ = 60°;
ђ) α = 30°, β = 60°, γ = 120°, δ = 150°;
е) α = 30°, β = 90°, γ = 160°, δ = 80°.
4. a) б)
119
ПАРАЛЕЛОГРАМ
1.
2. D a
δ γ C
b
b
α β
A a B
3. D C
γ ∆ABD, ∆CDB
BD = BD УСУ
=>
ABD = CDB (углови са паралелним крацима)
α
A B BDA = DBC (углови са паралелним крацима)
120
16. а = 5cm + 2cm = 7cm
Е
BAE = α
D C
DAE =
2
DEA = BAE (углови са паралелним крацима)
Па је DAE = DEA= α , а онда је AD = DE = 5cm,
A B 2
то јест b = 5cm.
17. а = 9cm, b = a : 3 = 9cm : 3 = 3cm, O = 24cm.
18. а = b + 4cm, O = 2a + 2b, 28 = 2 ∙ (b + 4) + 2b, 28 = 2b + 8 + 2b, 28 = 4b + 8, 4b = 20,
b = 5cm, a = 9cm.
19. Посматрамо ∆ABF и ∆CDE.
D C
AB = CD (a)
Е F FAB = ECD (углови са паралелним крацима)
ABF = CDE (90° – φ)
A B
Према ставу УСУ је ∆ABF ∆CDE, а онда је BF = DE.
20.
C Посматрамо ∆ABO и ∆CDO
D
Oα AO = CO (r) СУС, па је
β BO = DO (r) ∆ABO ∆CDO и
B
AOB = COD (унакрсни) АB = CD.
A
Слично се показује да је AD = BC, па следи да је четвороугао ABCD паралелограм. Угао α
121
ПРАВОУГАОНИК, РОМБ И КВАДРАТ
1. D E C
45° Видиш да је a = 3cm + 4cm = 7cm и DAE = 45°= DEA.
Ако је AD = DE = 3cm, онда је
45° O = 20cm, а ако је AD = DE = 4cm, онда је O = 22cm.
А B
2. D G C
A E B
А B
6. Посматрај ∆ABС и ∆ADC. Како је AC = AC, AB = AD и
D C BC = DC = а, то је ∆ABС ∆ADC (ССС). Сада је
122
9. D C
а
h У ∆AED је a = 2h, па је α = 30° и β = 150°.
α
А а E B
10. D C
70°
У четвороуглу EBFD је 90° + 90° + 70° + β = 360°, па је
F
β = 110° и α = 70°.
β
А E B
11. D E
C Како је α1 = 1 α и α + α1 = 180°, добијаш α + 1 α = 180°,
5 5
d1 6 α = 180°, па је α = 150° и β = 30°. Даље је BED = 90°,
5
А B EDB = α = 75°, па је DBE = 180° – (90° + 75°) = 15°.
a 2
ПАРАЛЕЛОГРАМИ И СИМЕТРИЈЕ
1.
паралелограм правоугаоник ромб квадрат
оса симетрије 0 2 2 4
2. В
А · A’
О
B’
123
3. B
A
C1
O
C
A1
B1
4. D
B1 A1
C = C1
A B
D1
5. D = B1 C = A1
A = C1 B = D1
КОНСТРУКЦИЈЕ ПАРАЛЕЛОГРАМА
1. a) Конструиши ∆ABD (СУС): страница АВ, А, страница АD. Тачка С се добија допуном
∆ABD до паралелограма;
б) Конструиши ∆ABС (ССС): страница АВ, страница ВС, дијагонала АС. Тачка D се добија
допуном ∆ABС до паралелограма;
в) Конструиши ∆ABС (СУС): страница АВ, В, страница ВС. Тачка D се добија допуном ∆ABС
до паралелограма;
г) Из α1 = 120° је α = 60°, па као у примеру под а).
124
2. а) Конструиши ∆ABС (СУС): дијагонала АС, АСВ, страница ВС. Тачка D се добија допуном
∆ABС до паралелограма;
б) Конструиши ∆ABС (ССУ): страница АВ, дијагонала АС, В. Тачка D се добија допуном
∆ABС до паралелограма;
в) Нека је тачка О пресек дијагонала, дијагонале паралелограма се полове. Конструиши
∆BСО (СУС): дуж CО (половина дијагонале АС), СОВ (угао између дијагонала), дуж ОВ
(половина дијагонале ВD). Продужи дужи СО и ВО преко тачке О и пренеси половине
дијагонала да добијеш тачке А и D.
3. а) Нека је тачка О пресек дијагонала, дијагонале паралелограма се полове. Конструиши
∆АBО (ССС): страница АВ, дуж АО (половина дијагонале АС), дуж ОВ (половина
дијагонале ВD). Продужи дужи АО и ВО преко тачке О и пренеси половине дијагонала
тако да добијеш тачке С и D;
б) Нека је тачка Е подножје висине из темена D на страницу АВ. Конструиши
∆AЕD (УСУ): висина ЕD = ha, АЕD = 90°, ЕDА = 90° – α = 90° – 60° = 30°. Продужи
дуж АЕ преко тачке Е и нанеси страницу АВ. Тачка С се добија допуном ∆ABD до
паралелограма;
в) Нека је тачка Е подножје висине hb из темена В на страницу АD. Конструиши
∆AВЕ (ССУ): висина ЕВ = hb, станица АВ, ВЕА = 90°. Продужи дуж АЕ преко тачке Е и
нанеси страницу АD (АD = ВС). Тачка С се добија допуном ∆ABD до паралелограма.
4. а) Конструиши ∆ABС (СУС): страница АВ = а, В = 90°, страница ВС = а. Тачка D се добија
допуном ∆ABС до квадрата;
б) Како су дијагонале квадрата једнаке, полове се и узајамно нормалне, конструиши
једну дијагоналу, на пример, АС = d, затим симетралу дужи АС. На симетралу нанеси и
са једне и са друге стране половину дијагонале d. Тако добијаш тачке В и D.
5. О = 22cm, а = 22 : 4 = 5,5cm, па даље као 4. под а).
6. Нека је тачка О пресек дијагонала и нека је дато теме А. Дуж АО је половина дијагонале
квадрата, па се дијагонала може добити када продужиш дуж АО = d преко тачке О за
2
d , а затим као 4. задатак под б).
2
7. а) Конструиши ∆ABС (СУС): страница АВ = а, В = 90°, страница ВС = b. Тачка D се добија
допуном ∆ABС до правоугаоника;
б) као пример под а).
8. а) Конструиши ∆ABС (ССУ): страница АВ = а, дијагонала АС = d, В = 90°. Тачка D се добија
допуном ∆ABС до правоугаоника;
б) Конструиши ∆ABС (УСУ): дијагонала АС = d,
ВАС = 30°, АСВ = 60°. Тачка D се добија допуном ∆ABС до правоугаоника;
в) Дијагонале правоугаоника су једнаке и полове се. Нека је тачка О пресек дијагонала.
Конструиши ∆АBО (СУС): дуж АО (половина дијагонале АС = d), АОВ = 105°, дуж
ОВ (половина дијагонале ВD = d). Продужи дужи АО и ВО преко тачке О и пренеси
половине дијагонала тако да добијеш тачке С и D;
г) Дијагонале правоугаоника су једнаке и полове се. Нека је тачка О пресек дијагонала.
∆АBО је једнакокраки, ВАО = АВО = (180° – АОВ) : 2 = (180° – 60°) : 2 = 120° : 2 = 60°.
Конструиши ∆ABО (УСУ): страница АВ = а, ВАО = 60°, АВО = 60°. Продужи дужи АО и
ВО преко тачке О и пренеси половине дијагонала. Тако добијаш тачке С и D.
125
9. a) E
126
г) C
d2 E
D ∆ВЕО је једнакокрако правоугли јер је ВО = ОЕ
d2
2
и ( )
O
2 ВОЕ = 90° па је ВЕО = 45°. Конструиши ∆АВЕ (ССУ): дуж
d1 d + d2
2 d2
АЕ = 1 , АВ = а, ВЕА = 45°. У пресеку симетрале
2
2 дужи ВЕ и дужи АЕ биће тачка О. Продужи дужи АО и
A B
ВО преко тачке О и пренеси половине дијагонала да
добијеш тачке С и D.
ТРАПЕЗ
1.
2.
а) б) в)
D b C
D b C D b C
γ δ γ
δ β β
d c c с d c
α β α α α β
А a B А a B А a B
3. а) α + δ = 180°, δ = 180° – 72° = 108°, β + γ = 180°, γ = 180° – 49° = 131°;
б) α = 37°, γ = 99°; в) α = 55°, β = 30°, γ = 150°.
4. а) α = 53°, β = 53°, γ = 127°, δ = 127°;
б) α = β = 67°, γ = δ = 113°;
в) δ = 3α, α + δ = 180°, α + 3α = 180°, 4α = 180°, α = 45°, β = 45°, γ = δ = 135°.
5. а) α = δ = 90°, β = 38°, γ = 142°;
б) α = 65°, δ = 115°, β = γ = 90°;
в) α + α + 80° = 180°, α = 50°, β = α + 80° = 130°, γ = δ = 90°.
6. Е
127
7.
50°
α = δ = 90°, β = 40°, γ = 140°.
8.
9.
α + α + 134° = 180°, α = 46°, β = 134°.
α α 2 2
2 2
10.
48° α = 48° + 25° = 73°, β = 107°.
25°
11. D C
β 38°
Из AD = CD следи DAC = DCA = 38°, β + 2 ∙ 38° = 180°,
38° β = 104° и α = 76°.
A 38° B
12. a) 2α = 70°, α = 35°, β = 145°; б) 2β = 200°, β = 100°, α = 80°.
13. 2α + 2β = 360°, 235° + β = 360°, β = 125°, α = 55°.
14. Како је BAE = DEA (углови са паралелним крацима) и Е C
D
α = 32°, то је α = 64°, а онда је β = 116°. 32°
2 α
2α
А 2 B
15. a) m = 5,5cm; б) 7,1cm.
16. a) b = 4cm; б) a = 9cm.
17. D C
Како је ES средња линија ∆AСD, то је ES = DC ∕ 2, односно
E 2 4 F DC = 2 ES, па је DC = 4cm;
S
Слично, FS је средња линија ∆ABC, па је FS = AB ∕ 2,
А B AB = 2FS, односно AB = 8cm.
18.
3 3,5 Из m = 6,5cm добијаш да је a + b = 13cm, па како је
O = a + b + 2c, видиш да је О = 13 + 2 ∙ 4 = 21cm.
19. а) Конструиши ∆АВD (СУС): страница АВ, угао α, страница АD. Конструиши праву р,
паралелну са АВ, кроз тачку D. У пресеку праве р и кружнице k(В, ВС) је тачка С
(задатак има два решења);
б) Конструиши ∆АВD (СУС): страница АВ, угао α, страница АD. Затим конструиши праву р,
паралелну са АВ, кроз тачку D. У пресеку праве р и другог крака угла β биће тачка С;
в) Конструиши ∆АВD (ССС): страница АВ, страница АD, дијагонала ВD. Кроз тачку D
конструиши праву р, паралелну са АВ. На праву р нанеси дуж СD да добијеш тачку С;
г) Конструиши ∆АВС (ССС): страница АВ, страница ВС, дијагонала АС. Кроз тачку С
конструиши праву р, паралелну са АВ. У пресеку праве р и кружнице k(А, АD) биће
тачка D;
д) Конструиши ∆АВС (ССУ): страница АВ, дијагонала АС, угао β. Кроз тачку С конструиши
праву р, паралелну са АВ. У пресеку праве р и другог крака угла α биће тачка D.
128
20. а) Нека је тачка Е подножје висине трапеза из тачке D на страницу АВ. Конструиши
∆АЕD (УСУ): висина DЕ = h, DЕА = 90°, АDЕ = 90° – α = 30°. Продужи дуж АЕ преко
тачке Е и нанеси страницу АВ. Конструиши праву р, паралелну са АВ, кроз тачку D. На
праву р наноси дуж СD = b да добијеш тачку С;
б) Нека је тачка Е подножје висине трапеза из тачке С на страницу АВ. Конструиши
∆ЕВС (ССУ): висина СЕ = h, страница ВС = с, СЕВ = 90°. Продужи дуж ВЕ преко тачке Е
и нанеси страницу АВ = а да добијеш тачку А. Конструиши праву р, паралелну са АВ,
кроз тачку С. У пресеку праве р и другог крака угла α биће тачка D;
в) Нека је тачка Е подножје висине трапеза из тачке D на страницу АВ. Конструиши
∆АЕD (ССУ): висина DЕ = h, страница АD = d, DЕА = 90°. Продужи дуж АЕ преко тачке
Е и нанеси страницу АВ = а. Кроз тачку D конструиши праву р, паралелну са АВ. У
пресеку праве р и кружнице k(В, с) биће тачка С;
г) Нека је тачка Е подножје висине трапеза из тачке D на страницу АВ. Конструиши
∆АЕD (УСУ): висина DЕ = h, DЕА = 90°, АDЕ = 90° – α = 15°. Продужи дуж АЕ преко
тачке Е и нанеси страницу АВ = а. Конструиши праву р, паралелну са АВ, кроз тачку D.
У пресеку праве р и другог крака угла β биће тачка С.
21. а) Конструиши ∆АВD (СУС): страница АВ = а, ВАD = α, страница АD = с и затим
∆АВС (СУС): страница АВ = а, АВС = α, страница ВС = с;
б) Конструиши ∆АВD (ССС): страница АВ = а, дијагонала ВD = d, страница АD = с и затим
∆АВС (ССС): страница АВ = а, дијагонала АС = d, страница ВС = с;
в) Конструиши ∆АСD (СУС): страница DС = b, СDА = γ, страница АD = с и затим
∆ВСD (СУС): страница DС = b, DСВ = γ, страница ВС = с;
г) Конструиши ∆АСD (ССС): страница DС = b, дијагонала АС = d, страница АD = с, а затим и
∆ВСD (ССС): страница DС = b, дијагонала ВD = d, страница ВС = с.
22. а) D b C
Конструиши ∆АED (ССС): страница АЕ = а – b, страница
c c c АD = с, страница ЕD = с. Продужи дуж АЕ преко тачке Е и
нанеси страницу АВ = а. ∆DEВ допуни до паралелограма.
А a–b E В
б) Нека је тачка Е подножје висине трапеза из тачке D на страницу АВ. Конструиши
∆ЕВD (ССУ): висина DЕ = h, дијагонала ВD = d, DЕВ = 90°. Продужи дуж ВЕ преко тачке
Е и нанеси страницу АВ = а . Конструиши праву р, паралелну са АВ, кроз тачку D. У
пресеку праве р и кружнице k(А, АС = d) биће тачка С.
в) D b C
Конструиши ∆АEC (ССС): страница АЕ = а + b,
d c d дијагонала АC = d, страница ЕC = d. У пресеку
дужи АЕ и кружнице k(С, СВ = с) биће тачка В.
А a В b E ∆ВЕС допуни до паралелограма.
129
23. D b C
а) Конструиши ∆АBD (СУС): страница АВ = а,
с ВАD = 90°, висина АD = h. Конструиши угао
h
δ = 90° и на други крак тог угла нанеси дуж СD = b;
б) Конструиши ∆АBD (СУС): страница АВ = а,
А a B ВАD = 90°, висина АD = h. Конструиши δ = 90°, у
пресеку другог крака тог угла и кружнице k(В, ВС = с) биће тачка С;
в) Конструиши ∆АBС (СУС): страница АВ = а, АВС = β, страница ВС = с. Конструиши
затим угао α = 90° и праву р, паралелну са АВ, кроз тачку С. У пресеку другог крака
угла β и праве р биће тачка D;
г) Конструиши ∆АСD (ССУ): висина АD = h, дијагонала АС = d1, АDС = 90°. Конструиши
праву р, паралелну са CD, кроз тачку А. У пресеку праве р и кружнице k(С, ВС = с) биће
тачка В.
24. а) Конструиши ∆АСD (СУС): висина АD = h, АDС = 90°, страница DС = b. Конструиши
праву р, паралелну са CD, кроз тачку А. У пресеку праве р и другог крака угла γ биће
тачка В;
б) Конструиши ∆АВD (ССУ): страница АВ = а, дијагонала ВD = d2, ВАD = 90°. Конструиши
праву р, паралелну са АВ, кроз тачку D. У пресеку праве р и кружнице k(D, DС = b) биће
тачка С;
в) Конструиши ∆АВС (ССС): страница АВ = а, дијагонала АС = d1, страница ВС = с.
Конструиши праву р, паралелну са АВ, кроз тачку С и угао α = 90°. У пресеку праве р и
другог крака угла α биће тачка D;
г) Нека је тачка Е подножје висине трапеза из тачке С на страницу АВ. Конструиши
∆ЕВС (СУС): страница ЕВ = а – b, ВЕС = 90°, висина СЕ = h. У пресеку праве којој
припада дуж ЕВ и кружнице k(С, АС = d1) биће тачка А. ∆АЕС допуни до правоугаоника.
ДЕЛТОИД
1. a) α = 64°, γ = 78°, β = δ = 109°; б) α = 52°, β = δ = 123°, γ = 62°.
2. a) 3; б) 3.
3. α = 65°, γ = 113°, β = δ = 91°.
4. а) Конструиши ∆АВС (ССС): дијагонала АС = d1, страница АВ = а, страница ВС = b, а затим и
∆АСD (ССС): дијагонала АС = d1, страница АD = а, страница СD = b;
б) Конструиши ∆АВС (СУС): страница АВ = а, угао АВС = β, страница ВС = b, а затим и
∆АСD (СУС): страница АD = а, угао АDС = β, страница СD = b;
в) Конструиши ∆АВС (СУС): дијагонала АС = d1, угао ВАС = α , страница АВ = а, а затим
2
∆АСD (СУС): дијагонала АС = d1, угао DАС = α , страница АD = а.
2
5. а) Конструиши ∆АВD (ССС): дијагонала ВD = d2, страница АВ = а, страница АD = а. У пресеку
симетрале дужи ВD и кружнице k(А, АС = d1) биће тачка С;
б) Видиш да је АВD = АDВ = (180° – α) : 2 = 22°30’. Конструиши ∆АВD (УСУ): угао
АВD = 22°30’, дијагонала ВD = d2, угао АDВ = 22°30’. У пресеку симетрале дужи ВD и
кружнице k(А, АС = d1) биће тачка С;
в) Како је γ = 180° – α + β = 45°, γ = 90°, конструиши ∆АВС (УСУ): угао ВАС = α ,
( )
2 2 2
дијагонала АС = d1, угао АСВ = γ , а затим и ∆АСD (СУС): угао DАС = α , дијагонала
2 2
АС = d1, угао АСD = γ .
2
130
ПОВРШИНА ЧЕТВОРОУГЛОВА
И ТРОУГЛОВА
ПОЈАМ ПОВРШИНЕ
1. Допуни шта недостаје:
а) 5m = ____ dm = ____ cm = ____ mm;
б) 26dm = ____ m = ____ cm = ____ mm;
в) 7cm = ____ m = ____ dm = ____ mm.
3. Обој црвеном бојом геометријске фигуре чија је површина 8 јединица мере, а плавом
бојом геометријске фигуре чија је површина 12 јединица мере.
Јединица мере
131
5. На квадратној мрежи нацртај 4 различите геометријске фигуре површине:
а) 6 јединица мере
б) 16 јединица мере
132
8. Нацртај произвољан паралелограм, па затим нацртај троугао једнаке површине као
нацртани паралелограм и
а) тако да имају исту по једну висину,
б) тако да имају исту по једну страницу.
10. На квадратној мрежи одреди јединицу мере за површину, па нацртај бар 4 различита
правоугаоника површине 24 јединице мере.
11. На квадратној мрежи дат је ромб. Нацртај правоугаоник чије су дужине страница
једнаке са дијагоналама ромба. Покажи да је површина правоугаоника два пута већа од
површине ромба.
ПОВРШИНА ПРАВОУГАОНИКА
a b O P
6 15
9 22
8 80
133
3. Израчунај обим и површину правоугаоника ако му је једна страница 15cm, а друга:
а) за 6cm краћа од прве; б) 2 дужине прве странице.
5
4. Деда Бранко има њиву дужине 70m и ширине 32m. Колика је површина његове њиве у
арима?
8. Израчунај површину правоугаоника чији је обим 44cm, а једна страница износи 5 друге
странице. 6
10. Израчунај дужину лепљиве траке намотану на котур, чија је површина 6m2, ако је
ширина траке 2cm.
11. Колико m2 папира се утроши за једну збирку задатака од 200 страна ако су димензије
једног листа 21cm и 30cm?
12. На фудбалском терену дужине 105m и ширине 55m треба посејати траву. Колико семена
за траву треба купити ако је за 1m2 потребно 10g семена?
13. Колико боје је потребно за кречење плафона учионице димензија 8m и 15m ако се за
10m2 утроши 0,5kg боје?
14. Колико дашчица паркета површине 80cm2 је потребно за паркетирање пода учионице
димензија 8m и 13m?
16. Површина правоугаоника је 12cm2. Једна његова страница једнака је 1 друге странице.
Одреди обим тог правоугаоника. 3
17. Једна учионица је дуга 12m, широка 5,5m и висока 3,5m. Колико је боје потребно за
њено кречење ако се са 1kg боје може окречити 25m2 зида? (Занемарити отворе за
врата и прозоре и кречи се све осим пода.)
18. Израчунај обим правоугаоника ако се дужине његових страница односе као 1 : 2,
а површина је 128cm2.
19. Израчунај површину правоугаоника ако се дужине његових страница односе као 2 : 3,
а обим му је 60cm.
134
20. Око огледала димензије 1,5m и 0,6m треба поставити рам ширине 5cm. Колика ће бити
површина дрвеног рама?
21. Колико килограма боје је потребно за бојење унутрашњих страна базена који је дуг
20m, широк 12m и дубок 1,8m ако се са 1kg фарбе може офарбати 24 m2.
25. Обим квадрата једнак је обиму правоугаоника са страницама 8cm и 10cm. Израчунај
разлику њихових површина.
26. Странице правоугаоника су 16cm и 6cm. Одреди дужину странице квадрата који има
обим једнак обиму датог правоугаоника. За колико се разликују површине добијеног
квадрата и датог правоугаоника?
27. Квадрат и правоугаоник имају једнаке обиме, по 32cm. Ако се странице правоугаоника
разликују за 2cm, одреди за колико се разликују њихове површине?
28. Око школе основе облика квадрата и обима 146m изграђена је стаза ширине 1,5m.
Колика је површина стазе?
29. Колико плочица облика квадрата са страницом 20cm је потребно за поплочавање пода
кухиње димензија 6,5m и 3,5m?
30. Два квадрата имају странице дужине 3cm и 4cm. Одреди дужину странице квадрата чија
је површина једнака збиру површина ова два дата квадрата.
ПОВРШИНА ПАРАЛЕЛОГРАМА
1. Упореди површине паралелограма на датој квадратној мрежи. Измери и упореди дужине
страница тих паралелограма.
135
2. Правоугаоник, страница a = 8cm и b = 5cm, трансформиши у паралелограм (који није
правоугаоник), страница a = 8cm и b = 5cm. Измери висину паралелограма која одговара
страници a. Израчунај површину добијеног паралелограма. Колика је површина
добијеног паралелограма у односу на површину датог правоугаоника?
8. Нађи растојање између страница паралелограма чије су дужине 18cm, ако је површина
тог паралелограма 90cm2.
10. Висине паралелограма су 8,5cm и 4,25cm. Ако је површина тог паралелограма 51cm2,
израчунај дужине страница тог паралелограма.
11. Висина паралелограма је два пута мања од одговарајуће странице. Ако је површина тог
паралелограма 32cm2, нађи дужину те странице и њој одговарајуће висине.
13. Ако је обим паралелограма 42cm, а дужине страница се односе као 4 : 3 и оштар угао
α = 30°, израчунај површину тог паралелограма.
16. Површина ромба је 70cm2, а висина 5cm. Израчунај обим тог ромба.
17. Обим ромба је 60cm, а висина 6cm. Израчунај површину тог ромба.
136
18. Израчунај површину ромба ако је његов обим 36cm, а растојање између наспрамних
страница је два пута мање од дужине странице.
20. Израчунај обим и површину ромба странице а = 6cm, ако је оштар угао ромба 30°.
21. У новом хотелу и у сваку собу треба поставити огледала у облику ромба, странице
а = 40cm и висине h = 25cm. Колико m2 огледала је потребно да би се направила
огледала за цео хотел, који има 60 соба, ако при резању огледала отпадне 1 материјала?
5
22. У травнатом парку дужине 36m и ширине 16m (види
слику) асфалтирана је стаза дужине 22m, која је широка
1,5m. Колико је m2 асфалтирано, а колико m2 је остало под
травом?
ПОВРШИНА ТРОУГЛА
1. Одреди површине троуглова датих на квадратној мрежи са датом јединицом мере:
5
4 3
3
6 5 6 4
137
3. Израчунај површину троугла ако је:
а) страница а = 16cm и висина ha = 9cm;
б) страница b = 8,5cm и висина hb = 4,4cm;
в) страница c = 6,8cm и висина hc = 13,3cm.
6. Површина троугла је 28cm2. Ако је једна његова страница а = 7cm и висина hb = 2cm,
израчунај висину ha која одговара страници а и дужину странице b.
7. У троуглу АВС, страница а = 10cm, висина ha = 6cm и hc = 15cm. Одреди дужину странице c.
8. Обим троугла је 36cm, а странице се редом разликују за 2cm. Висина која одговара
најдужој страници је 5cm. Израчунај површину тог троугла.
9. Страница троугла је три пута већа од одговарајуће висине. Ако је површина тог троугла
96cm2, израчунај дужину те странице.
10. Висина троугла је пет пута већа од одговарајуће странице. Одреди површину тог
троугла ако је збир те висине и одговарајуће странице 30cm.
11. Ако су странице троугла а = 15cm, b = 14cm и c = 13cm, а висина hb = 12cm, израчунај
висине које одговарају страницама а и с.
12. Израчунај обим троугла ако је једна његова страница а = 8cm, а висине тог троугла су
hа = 10,5cm, hb = 6cm и hс = 7,5cm.
14. Израчунај површину троугла ако је размера једне странице и њој одговарајуће висине
4 : 3, а страница је за 3cm дужа од висине.
15. Израчунај површину правоуглог троугла ако су дате дужине његових катета:
а) а = 9cm, b = 14cm; б) а = 7,6cm, b = 5,5cm.
16. Израчунај површину правоуглог троугла ако су дате дужина хипотенузе и њој
одговарајућа висина:
а) c = 19cm, hc = 8cm; б) c = 12,5cm, hc = 6,6cm.
17. Израчунај површину једнакокраког правоуглог троугла чија је катета дужине 9,8cm.
18. Површина правоуглог троугла је 97,5cm2, а једна катета је дужине 7,8cm. Одреди дужину
друге катете.
138
19. Површина правоуглог троугла је 42,5cm2, а хипотенуза је дужине 12,5cm. Одреди висину
која одговара хипотенузи.
20. Катете правоуглог троугла су дужине 24cm и 7cm, а хипотенуза 25cm. Израчунај висину
која одговара хипотенузи.
21. Једна катета правоуглог троугла је дужине 6cm, хипотенуза 10cm, а висина која
одговара хипотенузи 4,8cm. Израчунај обим тог троугла.
22. Израчунај површину правоуглог троугла ако је дата висина која одговара хипотенузи
hc = 5cm и тежишна дуж која одговара хипотенузи tc = 6cm.
23. Основица једнакокраког троугла је дужине 8cm, а његова површина 12cm2. Израчунај
обим тог троугла ако је висина која одговара краку дужине 4,8cm.
24. Основица једнакокраког троугла је 12cm, а краци су 10cm. Ако је висина која одговара
основици hа = 8cm, израчунај висину која одговара краку.
25. Обим једнакокраког троугла је 18cm, а дужина крака је 6,5cm. Висина која одговара
основици је дужине 6cm. Одреди површину тог троугла.
26. Обим једнакокраког троугла је 32cm. Крак је за 2cm краћи од основице, а висина која
одговара основици је 8cm. Израчунај површину тог троугла.
27. Израчунај површину једнакокраког троугла ако је дужина његовог крака 12cm, а угао
при врху 30°.
28. Израчунај површину једнакокраког троугла ако је висина која одговара краку 8cm, а
угао на основици 75°.
2 6
4 4 8
2
139
30. Израчунај површине осенчених делова квадрата дужине странице 4 cm:
а) б) в) г)
2 2 2 2
4 4 4 4
31. Нацртај квадрат ABCD странице 6cm. Тачке Е и F су редом средишта страница АВ и ВС
квадрата ABCD. Израчунај површину троугла CEF.
ПОВРШИНА ТРАПЕЗА
1. На сликама је показано како од датог трапеза резањем и поновним спајањем можемо
добити троугао који има површину једнаку површини почетног трапеза.
140
2. Израчунај површину трапеза ако су дате дужине основица и висине:
а) а = 10cm, b = 6cm, h = 5cm;
б) а = 9,2cm, b = 5,8cm, h = 4,2cm.
3. Површина трапеза је 56cm2, а основице су 12cm и 4cm. Израчунај висину тог трапеза.
4. Дужа основица трапеза је дужине а = 14cm, а висина 5,5cm. Ако је површина тог трапеза
49,5cm2, израчунај његову краћу основицу.
6. Ако је једна основица трапеза 17,8cm, а средња линија 12,5cm, одреди другу основицу
трапеза.
8. Одреди висину трапеза ако је средња линија тог трапеза 10cm, а површина 191cm2.
9. Површина трапеза је 36cm2, а висина 3cm. Израчунај основице тог трапеза ако је једна
основица три пута дужа од друге.
10. Површина трапеза је 49cm2, једна основица дужине а = 8cm, а друга b = 3 а. Одреди
висину тог трапеза. 4
11. Дужине основица правоуглог трапеза су 18cm и 8cm, а нормални крак је дужине 5cm.
Израчунај површину тог трапеза.
12. Израчунај површину правоуглог трапеза чије су основице 16cm и 6cm, а оштар угао 45°.
13. У правоуглом трапезу дужина веће основице је 9cm, а висина 6cm. Ако је туп угао 135°,
одреди површину тог трапеза.
14. Основице једнакокраког трапеза су 15cm и 5cm, а оштри углови 30°. Ако је обим овог
трапеза 40cm, израчунај његову површину.
141
15. У једнакокраком трапезу већа основица је дужине 16cm, висина 5cm, а оштри углови
су 45°. Израчунај површину тог трапеза.
5 20
17
45°
45° 60°
12
2 6
8 6
a) б) в)
5 5 4
г) д)
6
4
4 2
142
ПОВРШИНА ЧЕТВОРОУГЛА
4. Дечак је направио змаја у облику делтоида. Ако су дужине летвица које спајају наспрамна
темена тог делтоида 45cm и 20cm, колико је папира морао да утроши за прављење тог
змаја?
5. Одреди дужине дијагонала делтоида ако је једна дијагонала четири пута дужа од друге, а
површина тог делтоида је 18cm2.
7. Израчунај површину ромба код кога је једна дијагонала три пута дужа од друге, а збир
дијагонала је 20cm.
8. Површина ромба је 80cm2, а дужина једне дијагонале је 20cm. Колика је дужина друге
дијагонале?
10. Квадрат и ромб имају једнаке површине. Ако је дијагонала квадрата 12cm, а једна
дијагонала ромба 16cm, одреди дужину друге дијагонале ромба.
11. Дијагонале ромба су 12cm и 16cm, а висина ромба је 9,6cm. Израчунај обим тог ромба.
12. Страница ромба је 20cm, оштар угао 30° и једна дијагонала 16cm. Израчунај дужину
друге дијагонале ромба.
143
ТЕСТ – ПОВРШИНЕ
5. Основице једнакокраког трапеза су 10cm и 6cm, а оштри углови 45º. Површина тог
трапеза је:
а) 32cm2; б) 40cm2; в) 16cm2; г) 20cm2.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
6. Дијагонале ромба су 6cm и 8cm, а висина 4,8cm. Обим тог ромба је:
а) 20cm; б) 32cm; в) 16cm; г) 28cm.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
8. Обим једнакокраког трапеза чија је краћа основица једнака краку, а један унутрашњи
угао је 60°, је 30cm. Површина тог трапеза је:
а) два пута б) три пута в) четири пута г) пет пута
већа од површине једнакостраничног троугла странице 6cm.
(Заокружи слово испред тачног одговора.)
144
ПОВРШИНЕ ЧЕТВОРОУГЛОВА
И ТРОУГЛОВА – РЕШЕЊА
ПОЈАМ ПОВРШИНЕ
1. а) 5m = 50dm = 500cm = 5 000mm;
б) 26dm = 2,6m = 260cm = 2 600mm;
в) 7cm = 0,07m = 0,7dm = 70mm.
3.
Јединица мере
4. a) 53; б) 36.
5. a)
145
б)
6. а) б)
7.
146
8.
a)
h h
b)
a a
9.
a)
b)
10.
147
11.
ПОВРШИНА ПРАВОУГАОНИКА
1. а) 60cm2; б) 374 cm2; в) 22 1 cm2.
2
2. a b O P
6 15 42 90
9 2 22 18
10 8 36 80
3. a) b = 9cm, O = 48cm, P = 135cm2; б) b = 6cm, O = 42cm, P = 90cm2.
4. P = 2240m2 = 22,4а.
5. P = 7,5ha = 75 000m2, a = 1 500m.
6. b = 0,5dm, O = 5dm.
7. O = 56cm, a = b + 4cm, O = 2a + 2b, 56 = 2 ∙ (b + 4) + 2b, 56 = 2b + 8 + 2b, 56 = 4b + 8,
b = 12cm, a = 16cm, P = 192cm2.
8. a = 5 b, O = 2a + 2b, 44 = 2 ∙ 5 b + 2b, 44 = 5 b + 2b, 44 = 11b, b = 12cm, a = 10cm, P = 120cm2.
6 6 3 3
9. На пример: a = 1cm, b = 30cm; a = 2cm, b = 15cm; a = 3cm, b = 10cm.
10. P = 6m2 = 60 000cm2, b = 30 000cm = 300m.
11. P1 = 21 ∙ 30 = 630 cm2, 200 страна је 100 листова, па
P = 100 ∙ P1 = 100 ∙ 630 = 63 000cm2 = 6,3m2.
12. P = 5 775m2, 5 775 ∙ 10 = 57 750g = 57,75kg.
13. P = 120m2, (120 : 10) ∙ 0,5 = 12 ∙ 0,5 = 6kg боје.
14. P = 104m2 = 1 040 000cm2, 1 040 000 : 80 = 13 000 дашчица.
15. Pp = 15 ∙ 10 = 150cm2, Pk = 4,5 ∙ 3 = 13,5m2 = 135 000cm2, 135 000 : 150 = 900 плочица.
16. a = 1 b, P = a ∙ b, 12 = 1 b ∙ b, 12 = 1 b2, b2 = 36, b = 6cm, a = 2cm, O = 16cm.
3 3 3
17. P = 12 ∙ 5,5 + 2 ∙ 12 ∙ 3,5 + 2 ∙ 5,5 ∙ 3,5 = 188,5m2, 188,5 : 25 = 7,54kg боје.
18. P = 128cm2, а : b = 1 : 2, b = 2a, a = 8cm, b = 16cm, O = 48cm.
19. а : b = 2 : 3, а : b = 2 , a = 2 b, b = 18cm, a = 12cm, P = 216cm2.
3 3
20. P = 2 ∙ (150 + 10) ∙5 + 2 ∙ 60 ∙ 5 = 2 200cm2 = 0,22m2.
21. P = 20 ∙ 12 + 2 ∙ 20 ∙ 1,8 + 2 ∙ 12 ∙ 1,8 = 355,2m2, 355,2 : 24 = 14,8kg боје.
22. а) О = 16cm, P = 16cm2; б) О = 48cm, P = 144cm2; в) О = 31,2cm, P = 60,84cm2;
г) О = 20 4 cm, P = 27 1 cm2.
5 25
23. а) а = 7cm, P = 49cm2; б) а = 21,3cm, P = 453,69cm2.
148
24. а) а = 10cm, О = 40cm; б) а = 5cm, О = 20cm; в) а = 8cm, О = 32cm.
25. Оp = 36cm, Ok = 36cm, ak = 9cm, Pk = 81cm2, Pp = 80cm2, Pk – Pp = 1cm2.
26. Op = 44cm, Ok = 44cm, ak = 11cm, Pk = 121cm2, Pp = 96cm2, Pk – Pp = 25cm2.
27. Ok = Op = 32cm, ak = 8cm, ap = bp + 2cm, bp = 7cm, ap = 9cm, Pk = 64cm2, Pp = 63cm2,
Pk – Pp = 1cm2.
28. а = 36,5m, P = 4 ∙ Pp = 4 ∙ ap ∙ bp = 4 ∙ (36,5 + 1,5) ∙ 1,5 = 228m2.
29. P1 = 6,5 ∙ 3,5 = 22,75m2 = 227 500cm2, P2 = 20 ∙ 20 = 400cm2. Како је 227 500 : 400 = 568,75,
потребно je најмање 569 плочица.
30. a1 = 3cm, a2 = 4cm, P3 = P1 + P1, a3 2 = a1 2 + a2 2, a3 2 = 3 2 + 42, a3 2 = 25, a3 = 5cm.
ПОВРШИНА ПАРАЛЕЛОГРАМА
1. P1 = P2 = P3 = 36, a1 = a2 = a3, b1 < b2 < b3, али h1 = h2 = h3.
2. Могуће је да је h = 4cm и онда Ppa = a ∙ ha = 32cm2, Ppr = a ∙ b = 40cm2, Ppr > Ppa.
3. a) P = 84cm2, б) P = 61,64cm2.
4. Ако је a2 = 2a1, oнда је ha1 = 2ha2.
5. ha = 8cm.
6. Ако је растојање између дужих страница 6cm, онда је P = a ∙ ha = 72cm2, па је P = b ∙ hb и
hb =9cm, а ако је растојање између краћих страница 6cm, онда је слично hb = 4cm.
7. P = 90cm2, hb = 6cm.
8. ha = 5cm.
9. ha = 5cm, hb = 8cm.
10. a = 6cm, b = 12cm.
11. a = 2h, P = a ∙ ha, 32 = 2 ha ∙ ha, ha2 = 16, ha = 4cm, a = 8cm.
12. α = 30° па је ha = b односно ha = 2cm и P = 12cm2.
2
b ha
α = 30º
a
149
ПОВРШИНА ТРОУГЛА
1. а) 18; б) 24; в) 6; г) 12; д) 24; ђ) 14; е) 14.
2. а) 12; б) 12,5; в) 9; г) 6.
3. а) Р = 72cm2; б) Р = 18,7cm2; в) Р = 45,22cm2.
4. ha = 17cm.
5. с = 12cm.
6. ha = 8cm, b = 28cm.
7. Р = 30cm2, с = 4cm.
8. Како је a = x, b = x + 2cm, c = x + 4cm и O = a + b + c, односно 36 = x + x + 2 + x + 4, то је
36 = 3 x + 6 и x = 10cm. Сада је a = 10cm, b = 12cm и c = 14cm и како је hc = 5cm, то је
Р = 35cm2.
9. Како је a = 3 ha , то је P = 1 a ∙ ha, односно 96 = 1 3 ha ∙ ha. Сада је 3 ∙ ha2 = 192, ha2 = 64, па је
h = 8cm и a = 24cm. 2 2
a
10. Како је ha = 5a то је ha + a = 30, односно 5a + a = 30, па из 6a = 30 добијамо a = 5cm и
ha = 25cm, а одатле и Р = 62,5cm2.
11. Р = 84cm2, ha = 11,2cm, hc = 12 12 cm.
13
2
12. Р = 42cm , b = 14cm, с = 11,2cm. О = 33,2cm.
13. Половина површине паралелограма је троугао са страницом од 7cm и одговарајућом
висином од 3cm, па је Pp = 2 ∙ Pt = 2 ∙ 1 ∙ 7 ∙ 3 = 21cm2.
2
14. Како је а : ha = 4 : 3, односно a = ha и a = ha + 3, то је 4 ha = ha + 3, ha = 9cm и a = 12cm,
4
па је P = 54cm2. 3 3
15. а) Р = 63cm2; б) Р = 20,9cm2.
16. а) Р = 76cm2; б) Р = 41,25cm2.
17. Р = 48,02cm2.
18. b = 25cm.
19. hc = 6,8cm.
20. Р = 84cm2, hc = 6,72cm.
21. Р = 24cm2, b = 8cm, О = 24cm.
22. с = 2 tc = 12cm, Р = 30cm2.
23. ha = 3cm, b = 5cm, О = 18cm.
24. hb = 9,6cm.
25. a = 5cm, Р = 15cm2.
26. Из a = b + 2 и О = a + 2b добијамо да је 32 = b + 2 + 2b, 32 = 3b + 2, b = 10cm и a = 12cm,
па је Р = 48cm2.
27. Из γ = 30° закључујемо да је hb = b , hb = 6cm, па је P = 36cm2.
2
28. Слично као у претходном задатку α = 75° и γ = 30°, па је hb = b , b = 2 hb, b = 16cm, а онда
је P = 64cm2. 2
29. а) Pf = Pp = a ∙ b = 9 ∙ 4 = 36;
б) Pf = Pp + 2 ∙ Pt = 6 ∙ 4 + 2 ∙ 1 ∙ 6 ∙ 2 = 36;
2
в) Pf = Pk + 4 ∙ Pt = 2 ∙ 2 + 4 ∙ 1 ∙ 2 ∙ 2 = 12.
2
150
30. a) Pf = Pk – 2 ∙ Pt = 4 ∙ 4 – 2 ∙ 1 ∙ 2 ∙ 2 = 12;
2
б) Pf = Pk – 2 ∙ Pt = 4 ∙ 4 – 2 ∙ 1 ∙ 2 ∙ 4 = 8;
2
в) Pf = Pk – (2 ∙ P1 + P2) = 4 ∙ 4 – (2 ∙ 1 ∙ 2 ∙ 4 + 1 ∙ 2 ∙ 2) = 6;
2 2
1
г) Pf = Pk – (2 ∙ P1 + P2) = 4 ∙ 4 – (2 ∙ ∙ 2 ∙ 4 + 2 ∙ 2) = 4.
2
31. Pt = PEBC – PEBF = 1 ∙ 3 ∙ 6 – 1 ∙ 3 ∙ 3 = 4,5cm2.
2 2
ПОВРШИНА ТРАПЕЗА
1.
a)
б)
2. а) Р = 40cm2; б) Р = 31,5cm2.
3. h = 7cm.
4. b = 4cm.
5. а) m = 51mm; б) m = 11,6сm.
6. b = 7,2cm.
7. а) Р = 58,5cm2; б) Р = 46,4cm2.
8. h = 19,1cm.
9. a = 3b, P = a +b ∙ h, 36 = 3b +b ∙ 3, b = 6cm, a = 18cm.
2 2
10. b = 6cm, h = 7cm.
11. Р = 65cm2.
12. Како је β = 45°, то је h = a – b, односно h = 10cm, па је Р = 110cm2.
13. Из γ = 135° добијамо β = 45°, па је h = a – b, односно b = 3cm. Дакле, Р = 36cm2.
14. Из O = a + b + 2c, 50 = 2 ∙ 15 + 2c добијамо c = 10cm. Како је α = 30°, то је h = c ,
односно h = 5cm, па је P = 50cm2. 2
151
15. Из α = 45° добијамо да је b = a – 2 ∙ h, па је b = 6cm и P = 55cm2.
16. Pt = Pp, ht = hp = h, Pt = 6h = Pp, a = 6cm.
17. a) h = b = 8cm, P = 80cm2;
б) а = 13cm, P = 40cm2;
в) из α = 60° добијамо a – b = c ,односно a – b = c, па је a = 60cm и P = 850cm2.
2 2
18. a) Како је a1 = 8, то је Pf = 1 ∙ 1 ∙ 1 ∙ 8 ∙ 8 = 8;
2 2 2
б) Pf = Pk – 2 ∙ Pt = 6 ∙ 6 – 2 ∙ 6 + 2 ∙ 2 = 20.
2
1
19. a) Pf = Pk – 4 ∙ Pt = 5 ∙ 5 – 4 ∙ ∙ 2 ∙ 3 = 13; б) Pf = 2 ∙ Pt = 2 ∙ 5 + 3 ∙ 2,5 = 20;
2 2
в) Pf = 4 ∙ Pt = 4 ∙ 1 ∙ 1 ∙ 1 = 2; г) Pf = Pt = 1 ∙ 6 ∙ 4 = 12;
2 2
д) Pf = Pk – (Pt1 + Pt2) = 4 ∙ 4 – ( 1 ∙ 2 ∙ 2 + 1 ∙ 4 ∙ 4) = 6.
2 2
ПОВРШИНА ЧЕТВОРОУГЛА
1. а) P = 102cm2; б) P = 59,29cm2.
2. P = 19,98cm2.
3. d2 = 5cm.
4. P = 450cm2.
d1 · d2 4d1 · d2
5. Из d1 = 4 ∙ d2 и P = добијамо 18 = , односно 4 ∙ d22 = 36, па је d22 = 9,
2 2
d2 = 3cm и d1 = 12cm.
6. a) P = 96cm2; б) P = 27,84cm2.
7. Како је d1 = 3d2 и d1 + d2 = 20, то је 3d2 + d2 = 20, 4d2 = 20, d2 = 5cm и d1 = 15cm.
Сада је P = 37,5cm2.
8. d2 = 8cm.
9. а) P = 18cm2; б) r = 5cm, d = 2r = 10cm, P = 50cm2.
d ·d
10. Како је Pk = Pr , односно d · d = 1 2 , то је d2 = 9cm.
2 2
d1 · d2
11. Из P = , P = 96cm2 и P = a ∙ h добијамо a = 10cm и O = 40cm.
2
12. Како је α = 30°, то је h = a , односно h = 10cm, па је P = a ∙ h, P = 200cm2 и d2 = 25cm.
2
152