ЧОВЈЕЧНОСТ СВИХ ТРЕНУТАКА

Радивоје Круљ

Док покушавам наћи ријеч достојну да нас уведе у ово Алексино пјесничко
наслијеђе, овај неуништиви документ и споменик ономе што се оправдано
може назвати мостарском цивилизацијом,оном, која својим великим дијелом
јесте мистични, али свељудски, оријент проживљен и доживљен словенским
и православним духом, у мислима, спокојно попут молитве теку стихови
Фернанда Песое:

Ћутјети све на све начине, живјети све са свих страна, бити иста
ствар у свим могућим облицима у исто вријеме,остварити у себи
човјечност свих тренутака у само једном тренутку расплинуту,
расипну, потпуну и далеку...

Ћутјети и живјети све и са свих страна је суштина нашег земаљског пута.

Свети апостол Павле је прије готово 2000 година у Посланици Римљанима,
записао Богом надахнуте ријечи бивања исте ствари у свим могућим
облицима:

Благосиљајте оне који вас гоне, благосиљајте, а не куните, радујте се с

радоснима и плачите са онима који плачу... немојте гордо мислити,
него се дружите са смиренима, не сматрајте себе мудрим. Никоме не
узвраћајте зло за зло; настојте добро чинити пред свима људима. Ако
је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.
 (Римљанима 12:9-17)

Без суучесништва у патњи, нема ни заједничарења у радости. У гордом

игнорисању човјечности других, охладњеће и љубав других према нама, а без
ње смо изгубљени, вјечити, сами од себе отргнути, странци. Ако само себе
сматрамо мудрима, заглупићемо и постати зли, нећемо живјети «све са свих
страна». Доћи ћемо до тога да на факторе растављамо Алексине пјесме и
Алексу самога, па да један његов «дио» оставимо «себи», а онај други дамо
«њима». И да она копнимо и умиремо у зависти ко је бољи дио добио и
злурадости ишчекивања, ко ће га са нижим поривом бацити у прашину и
погазити. Књига пред нама свједочи да се ипак нисмо утолико унизили и да
наш Алекса баш није залуд зазивао заборав зла:

Што да нас вјере на злу мржњу гоне

Кад наша срца једном ватром бију?
Кад наше мајке покрај чеда бдију
Зар једну пјесму не пјевају оне?
Једног смо стабла огранци и грана,
Па не питајмо ко је вјере које;
Ми ћемо учит јеванђеље своје,
А ви се свога држите корана.

Заборавимо! Једна нам је мати –

Једна нас земља једним хљебом храни,
Па нека брата брат рођени брани,
И Бог и Алах добра ће нам дати.

То је та човјечност свих тренутака.