Висока школа електротехнике и

рачунарства струковних студија

СЕМИНАРСКИ РАД
из предмета Енергетски извори
Одговори на испитна питања за други колоквијум

Професор: Студенти:
др Ивана Влајић-Наумовска

Београд, 2018.
1. Шта је a) ветротурбина, b) ветрогенератор, c) ветроагрегат?

a) Ветротурбина је уређај који служи за претварање механичке енергије у

електричну енергију.
b) Ветрогенератор је електрична машина која може бити синхрона или
индукациона, при чему може радити са фиксном или променљивом брзином
обртаја.
c) Ветроагрегат представља комплетан функционални склоп система за
електромеханичку конверзију ветра. Њега чине: ветротурбина, редуктор, генератор,
блок трансформатор, системи за контролу и управљање, помоћни системи (кран,
системи за хлађење, осветљење, итд.) и стуб са темељом.
2. Подела ветроелектрана.

Ветроелектране можемо поделити на:

a) ветроелектране које се граде на копну (onshore) и ветроелектране које се граде у
приобалном морском појасу (offshore),
b) ветроелектране са хоризонталном или вертикалном осовином.

3. Врсте генератора у ветроелектранама.

Асинхрони генератори:
а) са кавезним ротором,
b) са намотаним ротором,
c) са намотаним и променљивим отпором ротора,
d) двострано напајани индукациони генератори.
Синхрони генератори:
а) са намотаним ротором,
b) са сталним магнетима.

4. Шта је ветар? Подела.

Ветар је облик сунчеве енергије и представља усмерено кретање ваздушних маса.
Настаје као последица разлике у атмосферским притисцима, које су узроковане
неједнаким загревањем ваздушних маса. Подела ветра:
а) глобални или геострофски ветрови,
б) локални или површински ветрови.

1
5. Геострофски ветрови.

Геострофски ветрови настају због разлике у ваздушним притисцима који се јављају

због неравномерног загревања Земљине површине. Силе које узрокују геострофске
ветрове: градијентна сила притиска, кориолисова сила, гравитациона сила.

Основне карактеристике геострофских ветрова: дувају на висинама изнад 2

километра, на њих не утиче површина земље, нису од директно значаја за
ветроенергетику.

6. Површински ветрови.

Површински ветрови представљају кретање ваздушних маса у приземном слоју

атмосфере, на који доминантно утиче површина земље. Ови ветрови су последица
формирања центара ниског и високог притиска на мезо нивоу (10~100 км) као
последица локалних разлика у загревању тла, па се ови ветрови називају још и
термални. Утицај ротације земље на ветрове у приземном слоју (до 200м висине) је
обично занемарљив.

7. Локални ефекти ветра.

Локални ефекти ветра су веома важни са становишта избора турбине, јер се може
догодити да електрана буде лоцирана у ветровитом подручју, али да на месту
постављања електране ветровитост буде значајно мања. Главни локални ефекти
ветра су: храпавост терена у близини ветроелектране, променљивост брзине ветра,
турбуленције, препреке испред електране, ефекат слабљења ветра, ефекат парка,
ефекат тунела и ефекат брда.

8. Храпавост терена у близини ветроелектране.

У индустрији ветротурбина, познавање храпавости терена, утицаја препрека и

утицаја конфигурације терена означава се термином орографија области (описивање
рељефа области од интереса). Што је храпавост терена израженија то ће брзина
ветра бити нижа. При пројектовању и избору ветротурбине, храпавост терена се
обухвата преко класе храпавости или дужине храпавости (z0). Термин дужина
храпавости представља растојање од тла до тачке изнад површине тла у којој је
брзина ветра теоретски једнака нули.

9. Променљивост брзине ветра.

Брзина ветра се непрестано мења, тако да се мења и енергетски садржај ветра, а

тиме и енергија коју може да произведе ветроелектрана. Интензитет ових варијација
зависи од временских прилика, доба дана, постојања препрека и храпавости
површине. На већини локација на Земљи, ветар је интензивнији дању него ноћу,
што је, првенствено, последица тренда да температурна разлика између површине
мора и тла буде већа дању него ноћу.

2
10. Ефекат слабљења ветра и ефекат парка.

У ветроелектранама се електрична енергија добија из кинетичке енергије ветра, тако

да је енергија ветра након проласка кроз турбину мања од енергије ветра испред
турбине. Ово је ефекат слабљења ветра иза турбине, који се огледа и у већем
степену турбулентности у односу на ветар испред турбине. Да би се спречиле
превелике турбуленције, при постављању ветротурбина у парковима морају се
испоштовати растојања између њих, гледано из правца најчешћег дувања ветра, и то
у функцији пречника елисе (пропелера).

11. Ефекат тунела и ефекат брда.

Ефекат тунела: Приликом проласка између високих зграда или кроз уске
планинске пролазе може се уочити да је брзина ветра већа. Тада долази до
компресије ваздуха на ветровитој страин зграде или планине, тако да брзина ветра
значајно расте. Због овог ефекта, брзина ветра може да порасте и до 50% у односу
на првобитну. Ово је довело до идеје да се ветротурбине постављају на местима на
којима је изражен овај ефекат, чиме се добијају знатно већа енергија и снага. Ако су
околна узвишења груба и неуједначена могу се јавити значајне турбуленције, које у
потпуности могу да пониште позитивне резултате ефекта тунела.

Ефекат брда: Уобичајена је пракса да се ветротурбине постављају на узвишењима

или брдима са којих је добра видљивост. На тај начин се обезбеђује ветар без
препрека на путу до турбине. Такође, његова брзина је извесно већа него у нижим
областима.

12. Висински профил брзине ветра.

Услед трења ваздушних маса и површине тла, као и унутрашњег вискозног трења у
струји ваздуха, брзина ветра највише зависи од стања површине тла, односно од
храпавости тла и стабилности атмосфере. Глатке површине, као што је нпр. морска
површина, дају веома мали отпор струјању ваздуха, тако да је промена брзине ветра
са висином релативно мала. Са друге стране, копнени ветрови су прилично
успорени са препрекама, као што су на пример шуме и зграде, па је промена брзине
ветра са висином значајна. За практичне инжењерске прорачуне у ветроенергетици
користе се два математичка модела помоћу којих се описује висински профил
брзине ветра, логаритамски закон и експонентни закон.

13. Теоријски максимум снаге ветра. (Betz)

Теоријски максимум снаге ветра се израчунава из Бецовог израза за снагу:

1
= ∙ ∙ ∙ ∙ 0,59
2

3
где је:

 густина ваздуха ρ,
 површина попречног пресека кроз који струји ваздух A,
 брзина струјања ваздуха V.

Ово је снага која се може добити из ветра под претпоставком да се конверзија

обавља без икаквих губитака. Претходни израз важи у радном опсегу брзина
ветротурбине, односно између минималне брзине Vmin и назначене брзине Vn.

14. Радни опсег брзина ветротурбина. Шта је ефекат хистерезиса?

Радни опсег брзина ветротурбине, у складу са Бецовим законом, је између

минималне брзине Vmin и назначене брзине Vn. Минимална брзина (cut-in speed) је
она брзина ветра при којој турбина почиње да ради. Типична вредност брзине ветра
при којој турбине почињу да раде је у опсегу Vmin=(2,5÷3,5) m/s. Већина турбина
достиже назначену снагу у опсегу брзина Vn=(10÷13) m/s, за мање ветровите
локације и Vn=(14÷17) m/s за веома ветровите локације. За брзине веће од
максималних Vmax=25 m/s, турбине престају да раде (cut-out speed), да би се избегла
механичка оштећења, због великих напрезања. Постоје модели модерних турбина
код којих је Vmax>30 m/s. Ако брзина ветра премаши неку од граница искључења,
ветроагрегат се искључује са мреже а ветротурбина зауставља, поставља у положај
минималног притиска ветра и фиксира хидрауличком диск кочницом. За поновно
укључење потребно је да се брзина ветра смањи испод брзине поновног укључења,
која је типично у опсегу брзина ветра од (20÷22) m/s. Дакле, у зони врло јаких
ветрова крива снаге није једнозначна већ постоји хистерезис, као што је приказано
на слици 1 (тзв. ефекат хистерезиса).

Слика 1 Крива снаге турбине назначене снаге 1500 kW

15. Крива снаге турбине.

На сликама 2 и 3, су представљене крива снаге турбине, назначене снаге 1500 kW,

односно карактеристика турбине са постепеним смањивањем произведене снаге са
порастом брзине ветра.

Слика 2 Крива снаге турбине назначене снаге 1500 kW

Слика 3 Карактеристика турбине са постепеним смањивањем произведене снаге са

порастом брзине ветра
16. Предности употребе ветроелектрана.

Ветроелектране се сматрају чистим изворима енергије, у еколошком смислу.

Енергија ветра је расположива свуда, за разлику од нафте и гаса, чија су налазишта
ограничена на неколико области у свету. Употреба ветра, у технолошком погледу,
представља један од најјефтинијих начина за добијање електричне енергије.
Ветроелектране се могу прикључити на мрежу било ког напонског нивоа, могу се
градити појединачно или као фарме или паркови ветроелектрана, што омогућава
њихову изградњу свуда где су повољне прилике са становишта брзине ветра и броја
ветровитих дана. Ветроелектране прикључене на дистрибутивну мрежу омогућавају
извесну аутономност дистрибутивног система и већи комфор у локалном
управљању напонским приликама у дистрибутивној мрежи.

17. Недостаци употребе ветроелектрана.

Са становишта цене произведене електричне енергије, ветроелектране још увек

нису конкурентне конвенционалним изворима (ХЕ и ТЕ). Ветар је интермитентна
појава и не дува увек када је потребна електрична енергија. Употреба система за
акумулирање електричне енергије, ради превазилажења овог проблема у великим
ветроелектранама, довела би до неприхватљиво високих трошкова. Локације са
добром ветровитошћу су, најчешће, удаљене од великих потрошачких центара, што
захтева изградњу дугих водова одреденог напонског нивоа. Изградња
ветроелектране захтева закуп или куповину одређене површине земљишта, које се,
са друге стране, може искористити за посао који је профитабилнији од производње
електричне енергије.

Велике варијације у генерисању снаге стварају низ техничких проблема у погледу

планирања производње у систему, стабилности рада, како ветрогенератора тако и
целокупног ЕЕС-а, и варијација напона у дистрибутивној мрежи. Немогућност
потпуне планске производње електричне енергије у ветрогенераторима ограничава
максимално процентуално учешће ветрогенератора у производњи електричне
енергије у једном ЕЕС-у и захтева повећање регулационе резерве у ЕЕС-у.

18. Препреке на путањи ветра испред електране.

Зграде, висока стабла, стене и друге препреке, могу знатно да умање брзину ветра и
да изазову стварање тубуленција испред ветротурбине. Што је турбина више изнад
горње ивице препреке, то ће утицај препреке бити мањи. Испитивања су показала да
се утицај препреке осећа на висинама које су и до пет пута веће од висине саме
препреке. Ефекат је нарочито неизвестан, и тада је потребна детаљна анализа, ако је
препрека виша од половине висине стуба. Растојање између препреке и турбине је
значајно због ефекта заклона. Утицај ефекта заклона опада са удаљавањем од
препреке. У областима са веома малом храпавошћу (на пример, водене површине),
утицај заклона (на пример, острва) се осећа и на растојањима до 20 километара.

6
19. Мерење параметара ветра на микролокацији.

Основни предуслов за анализу техно-економске оправданости развоја пројекта

ветроелектрана јесте поуздано познавање ресурса енергије ветра на локацији
потенцијалне ветроелектране. Да би се извршила анализа ресурса енергије ветра
неопходно је извршити мерења утицајних параметара са наменском мерном
опремом. Мерење брзине ветра мора се вршити калибрисаном мерном опремом
високе класе тачности јер и мала грешка у мерењу брзине ветра, с обзиром на кубну
зависност снаге ветра од брзине, уноси велику грешку у мерењу снаге ветра, а тиме
и у процену годишње производње електричне енергије ветроагрегата. Поред брзине
ветра, неопходно је вршити мерења смера ветра, температуре ваздуха и
атмосферског притиска.

20. Анемометри. Подела.

За мерење брзине ветра користе се различите врсте анемометара. У ветроенергетици

се углавном користе анемометри следећих типова: анемометри са шољицама,
анемометри са пропелером, ултразвучни анемометри, ласер допплер анемометри.

21. Ултразвучни анемометри.

Ова врста анемометра мери брзину ветра на основу промена брзине простирања
звука у ваздуху у мирној атмосфери и у условима ветра. Састоји се од три шиљка на
чијим се врховима налазе емитори/рецептори звучног сигнала. Ултразвучни
анемометри немају покретних делова што их чини веома поузданим (нема проблема
услед залеђивања). Могу прецизно мерити брзину ветра у распону (0 - 65) m/s.
Поред мерења интензитета брзине ветра ови анемометри дају информацију и о
смеру ветра. Ова врста анемометара се често користи за мерење брзине и смера
ветра у контролно управљачким органима ветроагрегата.

22. Карактеристике атмосфере у погледу њене стабилности.

Неутрална атмосфера одговара адијабатским условима, односно условима у којима

нема размене топлоте између површине земље и ваздуха (топлотни флукс је
практично једнак нули).

Услови за нестабилну атмосферу се типично јављају у току ведрог дана када сунце
интезивно загрева површину земље, која постаје топлија од ваздуха у приземном
слоју.

Услови за стабилну атмосфверу се типично јављају ноћу када земља постаје

хладнија од ваздуха, па је трансфер топлоте супротан у односу на период дана, тј.
Земља хлади приземне слојеве ваздуха.

7
23. Проблеми при мерењу брзине ветра.

Проблеми при мерењу брзине ветра су: утицај сенке стуба на тачност мерења,
утицај сенке громобранског шиљка на тачност мерења, утицај конзоле (носача)
аненометра на тачност мерења, утицај сенке крутих сајли на тачност мерења,
посолица и други атмосферски талози, залеђивање опреме …

24. Статистичка обрада мерених података ресурса енергије ветра.

Период мерења брзине ветра на некој локацији у циљу истраживања

ветрогенераторског потенцијала је минимално једну годину. За сваки сензор
(анемометар, показивач смера ветра, термометар), у сваком десетоминутном
интервалу меморишу се 4 податка: средња десетоминутна вредност мерене
величине, максимална вредност, минимална вредност и стандардна девијација.
Након мерења је потребно филтрирати и избацити непотребне податке који нису
валидни.

25. Статистичка анализа мерених података ресурса енергије ветра.

Статистичком анализом могу се добити показатељи ресурса енергије ветра на

мерном месту и мереној висини. Основни статистички показатељи су: ружа ветрова,
средња годишња брзина ветра, хистограм брзине ветра, функција густине расподеле
вероватноће учестаности јављања ветра.

26. Ветротурбине са вертикалном осовином.

Код ветротурбина са вертикалном осовином ветар струји нормално на осу ротације,

па се оне не морају усмеравати према смеру дувања ветра. Код њих се генератор и
трансформатор постављају у подножју турбине. Ветротурбине са вертикалном
осовином генерално имају низак степен искоришћења, па се из тог разлога не
користе за ветрогенераторе већих снага.

27. Darriusova ветротурбина.

Dariusova ветротурбина се обично прави са два или три лука. Ова врста турбине
спада у брзоротирајуће турбине, што је погодно у погледу електромеханичке
конверзије јер омогућава употребу генератора са малим бројем полова.
Ветрогенератор је смештен на тлу, чиме се елеминише потреба за стубом. Брзина
ветра близу тла је мала па је и ефикасност мала. Dariusovе ветротрурбине имају
доста недостатака. Брзина ветра близу тла је мала па је и ефикасност ветротурбине
мала. Ветротурбина није самостартујућа, односно овај тип турбине захтева моторно
залетање. Dariusova ветротурбина је развијена за релативно велике снаге.

8
28. Savoniusova ветротурбина.

Добила је назив по конструктору S.Ј. Savoniusu. Принцип рада ове турбине је

потпуно различит у односу на Dariusovu турбину. Ова врста турбине је спороходна
турбина. Ова турбина се састоји од два полуцилиндра, и ради на принципу разлике
аеродинамичних коефицијената отпора за цилиндрични конвексни и конкавни део.

29. H ветротурбина.

Ове турбине су у суштини напредније решење Darriusove ветротурбине и раде на

принципу силе потиска која се јавља на лопатицама турбине, као последица разлике
притисака при струјању ветра око лопатице. Могу имати две, три и више лопатица.
Врло су робусне и могу се користити у регионима са екстремним климатским
условима и екстремним ветровима. Ова врста турбине данас налази примену за
напајање изолованих потрошача, као што су нпр. телекомуникациони антенски
објекти.

30. Ветротурбине са хоризонталном осовином.

Ветротурбине са хоризонталном осовином се данас доминантно користе, како за

велике, тако и за мале снаге. Ветротурбине са хоризонталном осовином могу бити
постављене уз и низ ветар. Ветротурбине постављене низ ветар се саме
прилагођавају смеру ветра и не захтевају посебне механичке системе (yaw control).

Пречник ротора ових турбина зависи од снаге и креће се од 30 метара за снагу од

300 кW до 164 метара за снагу од 8 МW (Vestas V164). Ветротурбина се поставља на
вертикални стуб који, у зависности од пречника ротора турбине, може бити висок и
преко 140 метара. Стуб се најчешће гради као челични конусни или хибридни
челично λбетонски, а за мале снаге може се градити челично-решеткаста
конструкција. Могу имати различит број лопатица, али се најчешће користе
ветротурбине са три лопатице, јер дају највећи степен искоришћења и најмању
осцилацију механичког момента.

31. Елементи битни за управљање ветротурбином.

За ветротурбину дефинише се величина λ - tip speed ratio која претставља однос

периферне брзине врха лопатице ветротурбине према брзини ветра:

Ω ∙
=

где je:

 брзина обртања ветротурбине Ω ,

 полупречник турбине R,
 брзина ветра V.

9
Угао закретања лопатице ветротурбине β (pitch ange) и параметар λ (tip speed ratio)
су два најбитнија елемента у стратегији управљања ветротурбином.

32. Карактеристичне области на идеалној кривoj снаге ветротурбине.

Слика 4 Карактеристичне области на идеалној кривoj снаге ветротурбине

Област I у којој је ветротурбина закочена због недовољне брзине ветра.

Област II је радна област у којој се одржава стратегија максималног степена

искоришћења.

Област III је радна област у којој се одржава стратегија константне (номиналне)

снаге.

Област IV у којој је ветротурбина закочена због превелике брзине ветра.

33. Концепти управљања снагом реалних ветротурбина.

1. Константном брзином обртања и фиксним углом лопатица (Fixed-speed fixed-

pitch).

2. Константном брзином обртања и променљивим углом лопатица (Fixed-speed

variable-pitch).
3. Променљивом брзином обртања и фиксним углом лопатица (Variable-speed fixed-
pitch).
4. Променљивом брзином обртања и променљивим углом лопатица (Variable-speed
variable-pitch).
33. Опрема за аквизицију мерних података ресурса енергије ветра.
За аквизицију података користи се дигитални data logger који може да узима
одбирке са учестаношћу од најмање 0,2 Hz и да статистички бележи податке
добијене од сензора у интервалима од 10 мин. Након сваког десетоминутног
интервала data logger врши обраду података и меморисање одговарајућих величина.
Стандардно се врши аквизиција следећих величина: средња десетоминутна
вредност брзине и смера ветра, максимална и минимална вредност средње
двосекундне брзине ветра у одговарајућем десетоминутном интервалу, стандардна
девијација брзине и смера ветра за сваки десетоминутни интервал, средња
десетоминутна вредност температуре ваздуха, средња десетоминутна вредност
атмосферског притиска.
Data logger мора имати: одговарајућу заштиту од стране утицаја околине, интерну
батерију са аутономним напајањем (најчешће преко екстерног соларног модула),
капацитет меморије за смештање података за најмање једну годину, лак начин
преузимања података (меморијску картицу).
34. Монтажа мерне опреме на анемометарски мерни стуб.
Монтажу инструмената на стуб треба вршити у складу са IEC препорукама
(Standard IEC 61400-12-1). Посебно треба водити рачуна о утицају конструкције
стуба на тачност мерења брзине ветра. Мерење брзине ветра са мерном опремом
монтираном на стуб спада у инвазивне методе јер стуб, сајле, конзоле и сензори
утичу на струјање ваздуха у његовој околини, тако да уносе одређену грешку у
мерењу брзине ветра. Ниво грешке зависи од геометрије стуба и конзола (носача
инструмената) и оријентације конзола у односу на смер ветра.
35. Шта је stall ефекат?
За мале вредности нападног угла, коефицијент узгона расте практично линеарно са
нападним углом, док се коефицијент отпора практично не мења и приближно је
једнак нули. Међутим, при нападном углу од око 13° (који зависи од Reynoldsovog
броја, тј. од карактеристика ваздуха и аеродинамичког профила лопатице), долази
до наглог пада коефицијента узгона и до наглог пораста коефицијента отпора. Ово
је тзв. stall ефекат.
Узрок ове појаве лежи у чињеници да при посматраном критичном нападном углу,
струјање ваздуха око лопатице турбине престаје да буде ламинарно и струјнице
ваздуха се одвајају од површине лопатице, стварајући вртложно кретање на горњој
страни профила (страни ниског притиска ваздуха), што поништава разлику
притисака између предње и задње стране лопатице и доводи до колапса силе узгона.
36. Разлика између генератора које погоне ветротурбине и класичних
генератора који се могу срести у хидроелектранама или термоелектранама.
Ветрогенератори морају задржати стабилност рада у условима реалних варијација
брзине ветра, односно погонског момента ветротурбине. Због варијабилне брзине

11
ветра, у циљу одржавања високе ефикасности конверзије, потребно је да
ветрогенератори имају могућност промене брзине обртања, односно управљања
моментом. Ветрогенератори, као јединице релативно мале снаге, се често
прикључују на средњенапонску дистрибутивну мрежу, па морају бити “отпорни” на
варијације напона које су реалтивно честе у слабој дистрибутивној мрежи.
37. Ветроагрегат са индукционом машином са краткоспојеним кавезним
ротором.
Већина ветроагрегата инсталираних током осамдесетих и деведесетих година
прошлог века су овог типа и у функцији су и данас. Систем је једноставан, поуздан,
робустан и доказан у пракси, што су његове главне предности. Како су раније били
заступљени код данских произвођача називају се и “дански концепт”.
Теоријски било би могуће користити и асинхрону машину са великим бројем пари
полова без редуктора, али би таква машина била велике масе, што није прихватљиво
за рад у оквиру ветроагрегата где се захтевају компактна решења, јер се
ветрогенератори постављају на високе стубове и тежи се да имају што мањи габарит
и масу.
38. Софт стартер за прикључење кавезног индукционог ветрогенератора.
Када се велика индукциона машина директно прикључује на мрежу, неопходно је
имати уређај за пуштање у рад како би се ограничиле велике полазне струје и
ударни динамички момент при укључењу. Ветроагрегат са индукционом машином
са краткоспојеним кавезним ротором велике полазне струје и ударни динамички
момент при укључењу. У ту сврху најчешће се користи тзв. софт стартер, који у
току залетања ветротурбине фино регулише напон (постепено повећава напон) на
статорском намоту и на тај начин постепено успоставља магнетски флукс у машини
и ограничава струју магнећења са статорске стране. Како се заснива на коришћењу
тиристора, софт стартер је много јефтинији од уређаја исте намене који се заснивају
на употреби транзистора. Након пуштања у рад, софт стартер се кратко преспаја и
ветрогенератор наставља рад директно прикључен на мрежу.

Слика 5 Софт стартер за прикључење кавезног индукционог ветрогенератора

39. Ветроагрегат са индукционом машином са намотаним ротором и
променљивим отпроником у роторском колу.
Главни недостатак претходног концепта - фиксна брзина обртања, донекле је
превазиђен применом ветроагрегата са намотаним ротором и роторским
отпорником. Познато је да се променом отпорности кола роторског намота код
асинхроних машина мења нагиб механичке каракристике, односно радно клизање
асинхроне машине, што омогућава одређену промену брзине обртања. Употребом
енергетске електронике врши се динамичка промена отпорности екстерног
роторског отпорника, чиме је омогућена континуална промена брзине обртаја.

Слика 6 Ветроагрегат са индукционом машином са намотаним ротором и

променљивим отпроником у роторском колу

40. Ветроагрегат са индукционом машином са кавезним ротором и

претварачем у статорском колу.
Овакав концепт ветроагрегата омогућава потпуно променљиву брзину обртаја
(variable-speed system). Систем се заснива на употреби претварачке групе исправљач
- инвертор димензионисане на пуну снагу ветроагрегата, која омогућава пун опсег
промене брзине обртаја (од 0 до 100 % номиналне брзине обртаја).
Управљање моментом генератора, односно брзином обртања, се врши векторском
контролом струја статора која се остварује преко инвертора са стране намота
статора (AC-DC конвертор).

13
 Слика 7 Ветроагрегат са индукционом машином са кавезним ротором и
претварачем у статорском колу
41. Ветроагрегат са синхроном машином са перманентним магнетима.
Овај концепт ветроагрегата данас је најзаступљеније решење код комерцијалних
произвођача ветроагрегата. Спада у категорију ветроагрегата са променљивом
брзином обртаја (full scale variable speed). Статорски намот је директно прикључен
на мрежу, док је роторски намот на мрежу прикључен преко претварачке групе. За
разлику од асинхроне машине са кавезним ротором, коју можемо посматрати и као
елемент са једним приступом, намотана асинхрона машина је елемент са два
приступа (са стране статора и са стране ротора).

Слика 8 Ветроагрегат са синхроном машином са перманентним магнетима

14
42. Енергетски претварачи код ветрогенератора великих снага.
Улога претварача код ветрогенератора са кавезном индукционом машином је да
ограниче струју прикључења ветрогенератора на електроенергетски систем и да
обезбеде захтевани фактор снаге у условима варијабилне производње коју диктира
брзина ветра (софт стартер и компензатор реактивне снаге). У конфигурацијама
ветрогенератора са асинхроном машином са намотаним ротором и динамичким
отпором у колу ротора, енергетски претварачи се користе за континуалну промену
отпорности у колу ротора у циљу промену клизања, односно брзине обртања, у
одређеном опсегу. Конфигурација са back-to-back PWM напонским инвертором као
претварачем за пуну снагу се примењује код синхроних генератора са намотаним
ротором или са перманентним магнетима.
43. Утицај метеоролошких фактора на ветроагрегат.
 Утицај промене густине ваздуха на криву снаге ветроагрегата,
 Утицај метеоролошких падавина (киша, снег и град) на ефикасност и
животни век ветроагрегата,
 Утицај турбулентности ветра на криву снаге ветроагрегата.
44. Извори и карактеристике механичких напрезања ветроагрегата.
 Радне брзине ветра - статичко радно оптерећење,
 Висински профил брзине ветра – Пулсационо циклично оптерећење,
 Турбулентност – стохастичко оптерећење,
 Удари ветра – транзијентно оптерећење.
45. Кључни технички аспекти при избору локације за градњу ветроелектране.
 Познавање потенцијала енергије ветра циљне локације,
 Урбанистички услови за градњу,
 Услови прикључења на мрежу,
 Услови транспорта опреме,
 Геомеханичке карактеристике тла,
 Негативан утицај ветроелектране на околину.
46. Кључни елементи при пројектовању ветроелектране.
 Избор типа ветроагрегата,
 Простони распоред ветроагрегата унутар ветроелектране,
 Интерна електрична мрежа, Уклапање ветроелектране у ЕЕС,
 Процена годишње производње ветроелектране.
47. Избор ветроагрегата.
Избор ветроагрегата је један од кључних задатака у фази планирања и пројектовања
ветроелектране. Формално математички, овај задатак представља минимизацију

15
трошкова производње електричне енергије у ветроелектрани. При решавању овог
проблема постоји низ ограничења која се могу категорисати у следеће три групе:
 ограничења која су везана за локацију ветроелектране,
 ограничења која су везана за услове рада ветроелектране у ЕЕС,
 ограничења која су везана за карактеристике ветра.
48. Избор класе ветротурбине.
У погледу карактеристика ветра, модерне мултимегаватске ветротурбине се
пројектују у четири класе. Та класификација узима у обзир следеће елементе:
 средњу годишњу брзину ветра на висини осовине ветротурбине,
 интензитет турбулентности ветра,
 екстремне брзине ветра на висини осовине ветротурбине.
Код ветроелектрана реализованих са више ветротурбина, за избор ветроагрегата
меродавна је ефективна турбулентност, односно турбулентност ветра која узима у
обзир, поред природне турбулентности ветра и турбулентност ваздушног тока која
је последица рада осталих ветроагрегата.
49. Оптималан избор компоненти ветроагрегата.
 Висина стуба,
 Пречник ветротурбине,
 Називна снага ветрогенератора,
 Cost-benefit трошкови.
Уважавањем дефинисаних ограничења, добија се одређени простор за оптимизацију
ветроагрегата. Избор главних компоненти ветроагрегата представља, уз задата
ограничења, оптимизациони проблем који се решава на основу расположивих
мерења брзине ветра. Циљна функција су трошкови производње електричне
енергије, које је потребно минимизовати.
50. Избор висине стуба ветроагрегата.
Када се мерењем установи класа ветра, сагледају ограничења у погледу габарита
ветроагрегата потребно је одабрати неколико модела ветроагрегата који су
доступни на тржишту. Сваки модел ветроагрегата на тржишту се обично нуди са
више могућих висина стубова. Потребно је, за сваки од потенцијалних модела
ветроагрегата, варирати висину стуба и вршити прорачун годишње производње и
просечне цене произведеног MWh.
51. Микролоцирање ветроагрегата при пројектовању ветроелектрана. Ефекат
заветрине код ветротурбина.
Микролоцирање ветроагрегата при пројектовању ветроелектрана представља
комплексан задатак коме се мора посветити посебна пажња. Урбанистички услови,
међусобни утицај ветротурбина, топографија терена, утицај ветроелектране на

16
животну средину, расположивост и цена земљишта, постојећа путна мрежа и
трошкови изградње нових прилазних путева, постојећа електроенергетска мрежа и
трошкови изградње електричне мреже, су кључни фактори који се морају
разматрати при оптимизацији микролоцирања ветроагрегата при планирању
ветроелектране. Ефекат заветрине је доминантан фактор који дефинише иницијалан
распоред ветроагрегата унутар ветроелектране. Ветротурбине представљају
препреке за ветар, тако да је ветар иза ветротурбине мање брзине и снаге и веће
турбулентности. Овај ефекат се назива ефекат заветрине (wake effect).
52. Структура трошкова изградње ветроелектране.
Структура специфичних инвестиционих трошкова (трошкова по MW инсталисане
снаге) може у великој мери разликовати за различите ветроелектране. Трошкови
изградње ветроелектране се могу поделити на:
 инвестиционе трошкове - трошкови куповине, транспорта, изградње и
прикључења ветроагрегата на ЕЕС,
 оперативне трошкове - одржавање ветроелектране, поправка ветроагрегата,
рентирања земљишта, сопствена потрошња електране и слично,
 финансијске трошкове - банкарска камата на уложени капитал.
53. Негативни утицаји ветроелектрана на животну средину.
Негативни утицаји ветроелектрана на животну средину су:
 утицај ветроелектрана на птице и слепе мишеве,
 утицај ветроелектрана на ниво буке,
 треперење сенке ветротурбине, визуелни утицај.
54. Атлас ветра.

Атлас ветра служи за идентификацију шире области у којој постоји могућност

коришћења енергије ветра. За одређивање конкретне локације за изградњу
ветроелектране неопходна су специјализована мерења карактеристика ветра на
неколико висина изнад тла, као и мерења других метеоролошких величина:
температуре, притиска и влажности ваздуха.

За пројектовање ветроелектране неопходна су континуална мерења у трајању од

најмање једне године, тако да се обухвате карактеристике свих годишњих доба.

55. Најпогодније локације за изградњу ветроелектрана у Србији.

Најпогодније локације за изградњу ветроелектрана у Србији су:

 јужни Банат, посебно околина Вршца,

 источни делови Србије – Стара Планина,
 Власина, Озрен, Ртањ, Дели Јован, Црни Врх итд.

17
Златибор, Копаоник, Дивчибаре су планинске области где би мерењем могле да се
утврде погодне микролокације за изградњу ветрогенератора.

56. Предности малих хидроелектрана.

Мале ХЕ су веома поуздане и еластичне у раду. Однос профита оствареног

оствареног током експлоатационог периода и укупних трошкова је веома повољан.
Просечан период отплате средстава уложених у изградњу мале ХЕ је у просеку (2-4)
год/кW. Мале ХЕ могу да раде без сталних посада и да се контролишу даљински.
Електрична опрема која се уграђује у мале ХЕ је лако уградива и заменљива, са
кратким периодима накнадне испоруке.

57. Мане малих хидроелектрана.

Могу да имају значајан утицај на екологију места где се граде. Ако се граде са
браном може доћи до поремећаја репродуктивног циклуса риба или, чак, њиховог
угинућа. Такође, дешава се да јата риба буду уништена проласком кроз обртно коло
турбине. Пропуштање воде кроз преливне елементе може да узрокује презасићење
воде гасовима из ваздуха што, такође, може да поремети рибљу популацију.

Постојање резервоара или акумулације доводи до “раслојавања“ акумулиране воде.

Горњи слојеви су топлији од доњих, што узрокује да у доњим слојевима буде мање
кисеоника, тако да долази до уништења биљног и животињског света.

Крчење шума на терену око хидроелектране доводи до појаве клизишта, што може
да изазове промену тока текућих вода.

58. Опис мале хидроелектране.

Мала ХЕ се састоји од грађевинског, механичког и електричног дела.

Грађевински део чине брана или устава и елементи за довод и одвод воде. Главне
механичке и електричне компоненте су турбине и генератори. Велики број турбина
је пројектован тако да покрије најшири опсег комбинација протока и падова који
који се јављају, уз максималан степен искоришћења. Генератори који се користе у
малим ХЕ могу бити синхрони и асинхрони.

59. Подела малих хидроелектрана.

Подела малих хидроелектрана је на:

 проточне (без постојања акумулације),

 са недељном акумулацијом воде. У ову групу спадају мале ХЕ са великим
падом и назначеном снагом већом од 1МW и,
 са вишенедељном акумулацијом воде. Ако за горњу границу назначене снаге
усвојимо вредност од 10 МW, практично, нема малих ХЕ са вишенедељном
акумулацијом воде.

18
60. Проточне мале хидроелектране.

Проточна мала ХЕ користи проток расположив у датом тренутку. Пошто нема

акумулиране воде, произведена снага се мења са променом протока. Ако вредност
протока опадне испод минималног нивоа потребног за рад производња електричне
енергије се прекида.

У проточним малим ХЕ нема бране, тако да оне практично немају негативан утицај
на еко-систем.

61. Мале хидроелектране са акумулацијом воде.

Изградња већих акумулација у склопу малих ХЕ, што би омогућило дугорочно

планирање погона, није економски оправдана. Међутим, ако је акумулација већ
изграђена из неких других разлога (асанација бујица, наводњавање наводњавање,
обезбеђивање напајања насеља водом, рекреативне активности) може се обезбедити
производња електричне енергије, уз поштовање примаме намене акумулације и
дотока воде. Проблем који тада треба решити је како воду довести до турбине и
како је одвести.

62. Планирање изградње мале хидроелектране.

Пројекат изградње мале ХЕ представља резултат сложеног итеративног поступка,

током кога се разматрају еколошки аспекти и различита решења. За све разматране
опције спроводи се техничко-економска анализа.

Листу анализа које треба спровести чине:

 тополошка и геоморфолошка студија локације за изградњу ХЕ,

 процена процена водног потенцијала потенцијала и могуће производње,
 избор локације и основне конфигурације мале ХЕ,
 избор турбина, генератора и система за регулацију,
 процена утицаја мале ХЕ на еко-систем и мере за њихово ублажавање,
 економска процена пројекта и обезбеђивање финансијских средстава,
 административна процедура за добијање потребних дозвола.
63. Корисна снага мале хидроелектране.

Корисна снага мале хидроелектране:

[ ]≈ ∙ ∙ [ ]∙ [ ⁄ ]

где je:

 kорисна снага мале хидроелектране ,

 проток воде ,
 нето пад речног тока ,

19
  степен корисног дејства ,
 убрзање земљине теже .

64. Губици у цевоводу код малих хидроелектрана.

Губици у цевоводу су функција пречника цеви, протока, дужине цеви, храпавости

површине, броја вентила и др.

Слика 9 Губици у цевоводу код малих хидроелектрана

65. Крива трајања протока.

Крива трајања протока је дата на слици 10.

Слика 10 Крива трајања протока

20
66. Методе за мерење протока.

1) Основна метода - примењује се на токовима са малим падовима или малим

протоцима.

2) Побољшана метода I - на дну реке брзина воде је нула, а на површини је

максимална Vмаx.

3) Побољшана метода II - на брзим токовима није потребна нарочито тачна.

4) Прецизна метода - ова метода се користи за мерења на великим токовима од

стране професионалних хидрогеолога.

5) Мерење помоћу преграде - ако је потребно мерити проток током целе године на
датом току, прави се брана-преграда са посебно калибрисаним отвором.

67. Основна метода за мерење протока.

Основна метода за мерење протока се примењује на токовима са малим падовима

или малим протоцима. Река се прегради и на одговарајући начин (обично цевима)
вода се доведе до суда чија запремина V је позната. Мери се време t за које се суд
напуни водом: Q = V/t.

68. Мерење протока помоћу преграде.

Мерење помоћу преграде - ако је потребно мерити проток током целе године на
датом току, прави се брана-преграда са посебно калибрисаним отвором.

На основу промене висине воде пре и после изградње ове преграде утврђује се
вредност протока.

Отвор у овој прегради може бити различитог облика: правоугаони, троугаони или
трапезоидни. Отвор се калибрише према лабораторијском моделу. Овај начин
мерења протока се, најчешће, примењује на рекама са средњом вредношћу протока
или на токовима са изразитим сезонским варијацијама.

Ивице отвора морају бити оштре, а пад мора бити тако обликован да не долази до
таласања на улазу у отвор, већ да вода отиче глатко.

69. Ружа ветрова.

Ружа ветрова представља једну врсту поларног дијаграма којим се описује

учестаност појављивања ветра из одређеног смера. Цео хоризонт (360°) се обично
подели на 12 сектора (сваком сектору одговара сегмент од 30°). Референтна оса, у
односу на коју се рачуна смер ветра, је по конвенцији географски север.

21
70. Могућност прикључења ветроелектрана на електричну мрежу. Колика је
укупна инсталисана снага у збиру свих ветроелектрана у Србији („квота“)?

Основни услов за планирање изградње ветроелектране је постојање технички

искористивог енергетског потенцијала ветра. Постоје и други неопходни технички
услови за рад електране на ветар.

Да би ветроелектрана веће снаге снабдевала енергијом потрошаче, мора бити

прикључена на преносну или на дистрибутивну електричну мрежу. Неопходно је да
електроенергетски систем током времена буде балансиран, односно да производња
електричне енергије буде једнака потрошњи. Одсуство баланса доводи до промене
фреквенција напона у мрежи, а код већих поремећаја и до распада система.

У Србији је утврђена укупна инсталисана снаге свих ветроелектрана у збиру

(„квота“) од 500 MW.

71. Примери ветроелектрана у Србији.

Први ветроагрегат у Србији је у саграђен у Тутину, Назив је Дервеч 1, инсталисаног

капацитета 500 кW. Још неки примери су: ветропарк Кула, ветропарк La Piccolina,
ветропарк Малибунар, а до краја 2018., у плану је отварање ветропарка Алибунар и
Кошава, а до 2019. ће бити отворени и Ковачица и Чибук.

72. Хидрауличке турбине. Делови.

Хидрауличка турбина било ког типа састоји се од три главна елемента: делова за
довод воде обртном колу, обртног кола (ротора) и делова за одвођење воде из
обртног кола.

73. Врсте турбина за мале хидроелектране.

Врсте турбина за мале хидроелектране Пелтонова, Франсисова, Капланова,

Пропелерна, Цевна, Банки , Турго турбина.

74. Акцијске турбине.

Турбине које користе само акцијску компоненту рада струјног тока воде зову се
акцијске турбине. Код ових турбина енергија воденог тока претвара се у кинетичку
енергију у доводном органу-млазнику. Притисак воде у области радног кола једнак
је атмосферском, па се зато ове турбине још зову и турбине са слободним млазом. У
ову групу спадају Пелтонове турбине, Турго турбине и Банки-Мичел-Осбергерове
турбине.

Акцијске турбине су најчешће коришћене турбине у малим ХЕ. Генерално, користе

се на местима са малим протоцима.

22
75. Пелтонове турбине.

Пелтонове турбине, користе се за падове веће од 100 метара. Монтирају се на

хоризонталне и на вертикалне осовине.

Димензије ротора и број млазника варирају зависно од захтева пројекта.

Турбине са једним млазником могу да раде при протоцима Q≥0,3Qinst (Qinst -

инсталисани проток), а турбине са више млазника при протоцима Q≥ 0,1Qinst.

76. Турго турбине.

Турго турбине се користе за падове у опсегу (50-250) m. Могу да раде при

протоцима Q ≥ 0,2 Qinst. Максималан степен искоришћења је η max=0,85.

77. Банки турбине.

Банки-Мичел-Осбергерове турбине (изумитељ-иноватор-произвођач), користе се за

падове у опсегу (5-200) m и протоке од 20 l/s - 10 m3/s. Степен искоришћења им је
знатно нижи у поређењу са осталим типовима турбина, јер је губитак пада у њима
веома висок, и јефтиније су. Поузданост им је слаба, због високих механичких
напрезања. Користе се у случајевима ограничених инвестиционих фондова, на
пример при електрификацији руралних подручја.

78. Реакцијске турбине.

Турбине које користе акцијску и реакцијску компоненту рада воденог тока зову се
реакцијске турбине. У ову групу спадају Францисове и Капланове турбине.
Реакцијске турбине се најчешће користе на местима са малим и средњим падовима
и великим протоцима.

79. Францисове турбине.

Францисове турбине се често користе за падове у опсегу (10-500) m. Могу бити са

хоризонталном или вертикалном осом. Вода до турбине се може доводити и
отвореним каналом и цевоводом. Статорске лопатице су непомичне и усмеравају
воду ка спроводном апарату турбине. Спроводни апарат је регулациони елемент,
чије лопатице су покретне и служе за регулацију воде кроз турбину. Максималан
степен искоришћења Францисове турбине је ηmax=0,94.

80. Капланове турбине.

Капланове турбине омогућавају реализацију највећег броја комбинација падова и

протока. Њихов избор је критичан за случај конфигурације са малим падом и
великим протоком. За падове у опсегу (2-5) m и протоке (10-100) m3/s пречник
ротора турбине је у опсегу (l,6-3,2) m. Капланове турбине могу да раде при

23
протоцима Q>0,15Qinst. Максимални степен искоришћења Капланових турбина са
двојном регулацијом је ηmax=0,93, а пропелерних η max=0,91.

81. Специфични број обртаја турбине.

Број обртаја n, модела турбине при коме се добија максималан степен искоришћења
η max, назива се специфичан број обртаја ns за неки тип турбине. Турбина произвољне
снаге PT при произвољном нето паду HN има максималан степен искоришћења при
повољној брзини обртања. Специфични број обртаја n q дефинише се као број
обртаја турбине која има толики пречник да при нето паду од 1 m искористи проток
од 1 m3/s, а да степен искоришћења турбине буде максималан.

82. Уређај за подешавање брзине обртања турбине.

Ако турбина и генератор имају исту брзину обртања директно спрезање је најбоље
решење. Произвођач турбине препоручује врсту спрезања. Међутим, у већини
случајева брзина обртања турбине је знатно нижа од брзине обртања генератора,
тако да је неопходна употреба уређаја за прилагођавање брзина. Ови уређаји се у
литератури, обично, називају повећавачи брзине.

Према врсти употребљеног преносног механизма, повећавачи брзине могу бити:

 са преносником са косим зупцима на паралелној осовини,

 са преносником са конусним зупчаницима и,
 са ременастим преносником.

83. Регулација турбине.

Турбине се бирају тако да остваре највиши степен искоришћења при одређеном

паду и протоку. Било какво одступање од пројектованих вредности мора се
компензовати отварањем или затварањем одређених контролних уређаја (испусни
вентили, пумпе, млазници), ради одржавања нивоа воде или протока или
произведене снаге на прописаном/жељеном нивоу. У малим ХЕ које напајају
изолована потрошачка подручја параметар који се мора контролисати је брзина
турбине, која одређује учестаност напона на крајевима генератора. Када се ради о
регулацији учестаности постоје два приступа:

 у првом приступу, регулација учестаности се врши подешавањем протока.

Када се за тренутну величину отвора спроводног апарата изврши прорачун,
актуатор шаље потребне податке серво-мотору, који врши евентуалну
корекцију величине отвора, ради добијања жељене вредности протока.
 други приступ се заснива на претпоставци да ће се при пуном оптерећењу,
константном паду и протоку турбина обртати назначеном брзином,
одржавајући тако и назначене вредности снаге и напона на крајевима
генератора.

24
84. Генератори у малим хидроелектранама.

У малим ХЕ искључиво се користе трофазни генератори који могу бити синхрони

или асинхрони. Синхрони генератори побуђују се једносмемом струјом или имају
обртни или статички побудни систем са сталним магнетима. Такође, имају и
регулатор напона, ради усаглашавања са напоном мреже. Асинхрони генератори су,
заправо, индукциони кавезни мотори, без могућности регулације напона, а брзина
обртања им је одређена мрежном учестаношћу. Побудну струју узимају из мреже,
као и потребну реактивну снагу. За снаге мање од 1 МW синхрони генератори су
знатно скупљи од асинхроних. Синхрони генератори се, у том случају, користе у
мрежама где они својом производњом покривају знатан део потрошње.

85. Регулација напона и синхронизација у малим хидроелектранама.

Асинхрони генератори апсорбују реактивну снагу из мреже на коју су прикључени.

Мрежа, дакле, дефинише учестаност обртног поља, а тиме и синхрону брзину
обртања. При старту, турбина се убрзава до брзине која је нешто виша од синхроне
брзине генератора. Од надсинхроне брзине обртања, брзина генератора ће се
смањити на синхрону вредност чим генератор почне да даје снагу у мрежу.
Варијације брзине изнад синхроне узроковаће отпоми моменат који ће одржавати
машину у зони стабилног рада.

Синхрони генератори почињу да се окрећу пре прикључења на мрежу. Након

постепеног повећања брзине обртања, мора се обавити синхронизација са мрежом,
подешавање напона, учестаности и фазног угла. Када су све ове величине подешене
и када је омогућена њихова контрола, врши се прикључење генератора на мрежу.
Ако генератор ради у острвском режиму, регулатор напона одржава претходно
утврђену вредност, независну од оптерећења.

87. Управљање, заштита и мерења у малој хидроелектрани.

Законска регулатива у већини земаља обавезује произвођаче електричне енергије да

сигурност напајања и квалитет испоручене енергије одржавају унутар прописаних
граница. У том смислу, неопходна је употреба великог броја електричних уређаја у
малим ХЕ. Контролна и заштитна опрема која се уграђује мора да ,,покрије“ сву
крупну опрему у електрани (генератори, главни енергетски трансформатори и
кућни трансформатор), као и повезну опрему између електране и мреже или
електране и изолованог потрошачког подручја. Ради заштите, користе се
генераторски прекидачи. Мерни и заштитни уређаји прикључују се на секундарне
крајеве струјних и напонских мерних трансформатора. Контролни уређаји
контролишу напон на крајевима генератора, фактор снаге и степен оптерећења.

25
88. Примена аутоматских уређаја у малим хидроелектранама.

Мале ХЕ су, обично, без сталне посаде, тако да је неопходна примена аутоматских
контролних система. С обзиром на разлике које постоје између електрана, није
могуће генерализовати степен аутоматизације сваке мале ХЕ појединачно, већ се
могу дати само неки општи захтеви који морају бити испуњени:

 систем мора да садржи релеје и уређаје који ће детектовати све озбиљније

поремећаје и реаговати тако да погођени део или читаву електрану безбедно
доведу у безнапонско стање,
 релевантни погонски подаци се морају прикупљати на такав начин да у
сваком тренутку буду расположиви, ради доношења одређених оперативних
одлука, и чувати ради каснијих процена стања и карактеристика електране,
 препоручена је употреба интелигентних контролних система, ради праћења
рада непоседнутих електрана,
 мора постојати могућност даљинског приступа подацима и извршавања било
којих даљинских команди,
 систем мора имати могућност комуникације са сличним јединицама, ради
оптимизације погонских процедура,
 систем за предвиђање грешака може се инсталисати на постојећи класични
систем контроле. На основу постојећих база података, експертни систем
врши процену стања и детектовање поремећаја у раној фази развоја и доноси
одлуку о активностима које треба предузети да би се спречило даље ширење
квара.

89. Електрична опрема у малим хидроелектранама.

Трансформатор за напајање сопствене потрошње. За електране инсталисане снаге

веће од 500 KW сопствена потрошња износи (1-3)% инсталисане снаге. За електране
мање снаге удео сопствене потрошње је нешто већи. У незапоседнутим
електранама, пожељно је имати могућност резервног напајања сопствене потрошње,
са аутоматским пребацивањем.

Обезбеђење jедносмерног командног напона. У малим ХЕ са даљинским

управљањем морају се имати акумулаторске батерије ради обезбеђења напајања
мерних и заштитних уређаја и средстава комуникације у случају нестанка напона из
мреже. Инсталисани капацитет ових батерија мора бити такав да омогући несметан
рад електране док се квар не отклони.

Праћење нивоа горње и доње воде. Најједноставнији начин да се во уради је

уградња мерних летви до којих особље може безбедно да приђе и изврши
очитавање. Уколико је електрана непоседнута, користе се електронски давачи
везани на рачунар, који врши меморисање прикупљених података.

26
Постројење за спољашњу монтажу- расклопна опрема, уређаји за мерење, релејни
уређаји, одводници пренапона, ожичење и повезна опрема.

90. Цена изградње мале хидроелектране.

Цена изградње мале ХЕ зависи од:

 типа мале ХЕ (са или без бране, проток, дужина цевовода),

 инсталисане снаге и броја генератора,
 искористивог пада,
 капацитета акумулације,
 локације (конфигурација терена, дужина и висина насипа, хидролошки
услови, цена земљишта, удаљеност од постојеће мреже).

Није могуће дати јединичну цену изградње мале ХЕ за све случајеве. Зависно од
услова на месту изградње, за исту снагу, на различитим локацијама граде се
различите хидро-техничке грађевине и користе различите турбине и електрична
опрема.

27