50 godina POLJA

Sava Damjanov

KAKO SMO ULAZILI U POLJA,

ALI I IZLAZILI IZ NJIH

Kada smo pre ~etvrt veka, krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih, ja i moja ge-
neracija ulazili u knji`evnost, uobi~ajeno je bilo da taj ulazak zapo~ne na stranicama stu-
dentskih listova i ~asopisa ("Student", "To jest", "Vidici", itd.), a da svoj vrhunac do`ivi na
stranicama tada vode}ih knji`evnih glasila – pre svega "Knji`evne re~i" i "Polja". Knji`evnu
politiku tih ~asopisa, ali i klimu knji`evnog `ivota u njima i oko njih kreirali su – naravno
– njihovi glavni urednicu, Gojko Teši} (koji je baš tada, 1980. preuzeo ~etvorogodišnje vo-
|enje "Knji`evne re~i") i Jovan Zivlak, koji je ve} du`e vremena urednikovao "Poljima" i na-
pravio od njih publikaciju najviših standarda. Ko se ne se}a antologijskih tematskih brojeva
"Polja" o Starom Egiptu, o smrti, o snu, o sre}i i mnogih drugih koje ja i dan danas ~uvam
u svojoj biblioteci?!
Kako je mlad pisac-po~etnik, posle "vatrenog krštenja" u pomenutim studentskim listo-
vima i ~asopisima, dospevao na stranice "Polja" i tako gubio oznaku po~etnika? Iz mog li~nog
iskustva, ali i iz iskustva ve}ine predstavnika moje generacije, najlakše bi se moglo odgovo-
riti – te`e i zamršenije nego na stranice "Knji`evne re~i". I nekako na kaši~icu... Ali, onda
se tu name}e niz potpitanja koja upravo svedo~e o razlici izme|u dva ure|iva~ka koncep-
ta, ali i dve razli~ite atmosfere koje su vladale u dvema redakcijama. Pošto je ovo pri~a o
"Poljima", o knji`evnoj koncepciji "Knji`evne re~i" (tj. o Gojkovoj knji`evnoj politici i atmo-
sferi koja je vladala u njegovoj redakciji) re~ito svedo~i upravo primer mog prvog objavlji-
vanja tamo: naime, ono se zbilo na nevi|eno, tako što je tada mladi kriti~ar Milivoj Nenin
kao saradnik "Knji`evne re~i" pri~ao njenom glavnom uredniku o mom istra`ivanju Kodero-
vog pesništva, a ovaj me je ve} sutradan pozvao telefonom i predlo`io mi da mu pošaljem
jedan prilog za temat o Koderu koji je spremao u martu 1981! Odmah posle toga usledio
je poziv redakcije da im pošaljem prozne i kriti~ke tekstove, tako da kada sad pogledam
moju bibliografiju iz osamdesetih uvi|am da sam ubedljivo najviše tekstova objavio baš u
"Knji`evnoj re~i"...
... Tako|e odmah posle, ali odmah posle mog prvog pojavljivanja u "Knji`evnoj re~i",
na svoj karakteristi~an na~in pozvao me i Jovan Zivlak da sara|ujem u "Poljima". Sada znam
(a onda to naravno nisam znao!) da taj njegov karakteristi~an na~in podrazumeva dozu
interesovanja pomešanu s dozom potcenjivanja, malo komunikacije uz višak prezira, do-
minaciju (njegovog) monologa a privid dijaloga, stvaranje iluzije ne~eg va`nog što je zapra-
vo za njega samog neva`no, re~ju – taj poziv je bio nekako PREKO KURCA. Naprosto,
prišao mi je posle neke knji`evne ve~eri na Tribini mladih i misti~nim, polurazumljivim ša-
patom izgovorio: "Mogao bi nešto da daš i za "Polja", nai|i ovih dana...", da bi se odmah
nakon toga okrenuo i nestao.

49
 Naravno, odneo sam ubrzo neki teksti} u "Polja" (bilo je ~ast objaviti tada tamo bilo
šta!), i tako|e ubrzo uvideo suštinu. Taj je ~asopis naime bio struktuiran kao provincijalni
carski dvor, sa svim (naravno, provincijalno-simplifikovanim!) aspektima istog: spletke i
ogovaranja, autokratska nepredvidljivost cara, dodvoravanje istom, izdaje i ljubavi, pa ~ak
i miris smrti. Jedno mi je ipak bilo neobi~no: car Jovan je imao maniju da stvara i uništava
sopstvene idole, na naslovnim stranicama i iza njih po kuloarima (bio je mo}an u vezama,
knji`evnim naravno). Ko sve nije prošao taj ritualni put? Fr`ovi}, Grabovac, Gruji~i}, Negri-
šorac, Mamula i ini, koji jesu ili nisu ostali u knji`evnosti zahvaljuju}i samo sebi samima a
ne Zivlakovoj toplo-hladnoj igri. Ja, sre}om, nikada nisam bio carev miljenik, niti me je
forsirao (kao pomenute dvorske pesnike, dok ne bi našao druge ili se ovi sami zamorili od
dodeljene im uloge), niti me previše mrzeo da bi mi odbijao tekstove, jednostavno – tole-
risao me je i pri~ao. A te pri~e, tipi~ne za jednog autodidakta (svršenog |aka srednje gra-
|evinske), bile su uvek vezane za literaturu koja mu trenutno stoji na stolu. Izdr`avao sam
ih, do nekog vremena, kada smo zbog izbora nove redakcije i novog glodura, prekinuli da
govorimo (svedoka ima puno, Milivoj Nenin se sigurno se}a te `urke pune dobrog vina i
još boljih riba!). Na~in koji je nametao Zivlak, pun vršljanja po partijskim komitetima i još
opasnijim mestima, ne slu`i na ~ast: sada bih rekao da je svim akterima, bilo posrednim
bilo neposrednim, doneo manje dobra nego zla, ali je meni drago da sam tad ostao ~istog
obraza, doduše bez privilegije da sa carem govorim nekoliko godina... I tako smo, ja i naj-
ve}i deo moje generacije, po~eli polako ali neumitno da izlazimo iz "Polja", sa sveš}u da
je boravak u njima bio odli~na škola (knji`evnog) `ivota, za koji smo posle tih nekoliko go-
dina bili gotovo savršeno pripremljeni...
Ali, iz tih godina ostala su mi neka prijateljstva – od sedeljki u legendarnoj kafani "Gur-
man", sa Simom Grabovcem koji me upozoravao da objaviti u "Poljima" podrazumeva iz-
vesni KRITERIJUM, preko pijanki sa Nedeljkom Mamulom koji me uveravao da postoje
samo tri knjige koje valja ~itati (Kafka, Biblija i Borhes) – a zapravo niko nije znao koji je
od nas dvojice gori kada se napije, pa sve do u~enih pri~a sa Draganom Stani}em, tj. Iva-
nom Negrišorcem, ili zanosa Vinaverovom ulicom koji je sa mnom najintenzivnije delio
ve} pominjani Nenin... Naravno, pio sam u "Gurmanu" i sa Franjom Pertrinovi}em, koji }e
preuzeti uredništvo "Polja" od Zivlaka i morati da se posva|a sa njim kako bi objavljivao
svoju (našu) generaciju i neke nove talente (L. Blaškovi}. S. Radonji}, M. Kajtez, A. Cari} i
drugi). Tako smo, ponovo, na jedan nov na~in ušli u "Polja": Franjino vreme osta}e zapam-
}eno po toleranciji, kao i po ~injenici da su "Polja" zadr`ala najviši kvalitet, ali da istovre-
meno nije bilo teško i zamršeno pojaviti se na njihovim stranicama. Osim toga, ukinuta je
struktura provincijskog carskog dvora, novi glavni urednik nije više vodio samo monologe
ve} bio spreman i za dijalog, otvoren za sugestije saradnika i sl. Devedesete su kao i u sve-
mu donele zastoj, pojavilo se tek nekoliko brojeva ~asopisa te ni Zoran \eri}, iako pesnik
sa uredni~kim iskustvom, nije mogao da promeni tu situaciju. Ali sam zato s radoš}u video
obnovljena "Polja" (ne samo finansijski ve} i koncepcijski), na samom po~etku 21. veka pod
uredni~kim vo|stvom Lasla Blaškovi}a, i sa istom takvom radoš}u po~eo da sara|ujem u
njima... Doduše, sada više ne kao pisac-po~etnik, niti kao generacijski autor, ali sa ose}a-
njem sli~nom onom mladala~kom: da sara|ujem u jednom od trenutno najboljih, vode}ih
~asopisa u zemlji.

50
 ZLATORUNI POTPI^AK

Bila jedna princezica koja je po vasdan provodila u šumama oko roditeljskih dvora,
igraju}i se malenim lukom i strelom što su joj su|aje podarile pri ro|enju. Nije ona bila
zla, ali je volela tu i tamo da isprobava svoju veštinu, ga|aju}i sve što je svojom veli~inom
pogodovalo njenom luku i strelici. Jednom tako borave}i na svom omiljenom proplanku,
spazi nešto si}ušno a runasto, nešto što je sijalo ~udnim zlatnim sjajem kao da je samo
sunce. Nanišani princezica i taman što }e odapnuti strelicu, za~u piskav glas:
– Ne ~ini to, bajna devo! Baš da bi došla do mene su|aje su ti davno podarile ovaj
dar. Ako me ustreliš, ne}eš imati ono što bi uz mene mogla...
– A šta bih to mogla imati i ko si zapravo ti?!
– Ja sam zlatoruni potpi~ak Ako me uzmeš i staviš u svoju pi~kicu, nikada ti divlji
kurac ne mo`e nauditi kada opštiš sa demonima i zverima, naprotiv: uz moju pomo}
pretvara}eš divlje u šuplje kur~eve, kojima }eš gospodariti kako te volja. Pazi dobro:
tvoja baka nije poslušala moju ve} ju je bacila u dubinu gorskog jezera, pa ti je bakicu
jedan opak jebavatelj, polu~ovek-polukonj, razbio u parampar~ad svojom kiteskarom!
To ti sigurno od stida nisu ispri~ali tvoji...
– Ali ja se samo sa svojom bra}om i sestrama jebavam, niko nam drugi ne treba! Naj-
bolje da sve ostane u porodici, zar ne?
– Ne la`i, kurvice mala! Izgledaš kao da si tri no}i magarcu pušila a ~etvrte mu se
podmetala!!!
Princezica se našla u nebranom gro`|u. Nije joj bilo jasno odakle zlatorunom pot-
pi~ku takva mudra procena. Doduše, u njenom slu~aju nije bila re~ o magarcu nego o
medvedu: pre mesec dana nabasala je na jednog u nekoj pe}ini i ne razmišljaju}i ni ~asa
odmah legla sa njim. Me|utim, njegov divlji kurac tako je zuknuo da njena pi~kica evo
sve do danas gorko pla~e od bola. Sre}om, nije prošla kao njena baka, za ~iju je sudbinu
sada prvi put ~ula, ali je mu~io strah da je mogla otrbaviti pa roditi ko zna kakvog mon-
struma! Piskavi glas prekinuo je princezicu u mislima, kao da je i njih same jasno razaz-
navao:
– Ovog puta nisi otrbavila, dete. Imala si sre}e više no tvoja pi~kica pameti i dla~ica
skupa! Ali, za ubudu}e znaj: uzmi me pa }u te i od toga ~uvati...
Nije se puno dvoumila princezica posle svega što je ~ula, a iskreno govore}i i zla-
toruni potpi~ak mnogo joj se svideo. Nalikovao je na neku sla|anu-mla|anu vulvicu, svu
obraslu mekim zlatastim krznom, vulvicu (nevoljno je zaklju~ila princezica) mo`da ~ak
privla~niju od njene majušne pi~kice! Pomislila je: "Pone}u to stvorenje sa sobom, ne
mo`e mi štetiti, mo`e mi samo pomo}i (ako je govorilo suštu istinu); s druge strane, ja i
moja bra}a i sestre nau`iva}emo se u njemu do mile volje". Zato ne`no uze zlatoruni
potpi~ak i spusti ga u nedra: nije `elela odmah da ga utrpa na pravo mesto kako bi najpre

51
sa bra}om i sestrama podelila sopstveno divljenje. Tako to biva kada su bra}a i sestre ple-
menitog roda, a još se pri tom besomu~no me|usobno pampr~e!!!
Elem, zaputi se tako princezica roditeljskim dvorima, sve sa zlatorunim potpi~kom u
nedrima, a leptiri}i u stomaku rade li rade da ve}e miline ne mo`e biti! A to je, u stvari,
malecki vulvasti nestaško radio svoj posao: šašoljio je i vla`io njene sisice, malo puštao
pipke i nani`e, kanda mu se ~inilo da joj je pi~kica nešto zar|ala. Kako bilo da bilo, u
neko doba pojavi se pred njima ogroman vepar, strahota ga je pogledati, al opet najve}a
dragota zirnuti njegov ogromni kalabaster. Ve} dobrano popaljena, princezica mu se sta-
de nasa|ivati ali je zlatoruni potpi~ak upozori:
– Ovo je divlji kurac, bajna devo, brzo me stavi tamo!
Više nevoljno no voljno, princezica ipak posluša te se br`e-bolje svu~e sa veprovog
i strpa vulvoliko stvorenjce u pi~kicu, što je dublje mogla. Potom se još ja~e stade nasa-
|ivati na taj ogromni kalabaster, ali vepru to kao da nije bilo dovoljno nego je preokrene
i tako joj zakrka da se sigurno u celoj šumi moglo ~uti! Fljas-pljas, istrese se poprcljiva šte-
to~ina pre nego što je princezica došla do daha, ali joj opet bilo slatko kao da je od glave
do pete puna kurca! Ni zlatoruni potpi~ak nije se mogao po`aliti, stalno je primao slatke
udarce, a i napojio se `u|enog soka toliko da se u jednom momentu ~ak i zagrcnuo. Kad
se krkanluk svršio i veprina nestala u šumi, obrati se on princezici pou~no:
– Vidiš kako sam ti suštu istinu govorio?! Da me nisi na vreme stavila tamo gde treba,
sada bi bila raš~ere~ena: ni sto doktora ne bi ti moglo zašiti pi~kicu i sve ostalo od takvog
divljeg kurca. A ja sam ga pretvorio u šupalj, što zna~i da jebava a ne kida, niti pak od
njegovog semena mo`eš otrbaviti!
– Hvala ti ko ocu, malecki, od danas }u te uvek slušati! ^ak }u te stavljati i kad me
on sam, moj dragi otac, oprcava mada me nikad nije o tebi pou~avao i mada mu klin~i}
i nije baš neki, veruj mi: više mu dajem iz poštovanja negoli što mi (poput bra}e i sestri-
ca) usre}uje pi~kicu!
Ovako zadovoljni, i princezica i zlatoruni potpi~ak, kona~no su stigli i do dvora nje-
nih roditelja, pri ~emu ga ona nikako nije vadila odlu~ivši da bra}a i sestrice njegovu slast
osete onako kako je i red: svojim kur~evima, jezicima ili prstima. Naravno da je usput
zauvek odbacila dar kojim su je su|aje na ro|enju darivale, jer joj je vulvoobrazno stvo-
renjce lepo objasnilo kako je to bio samo putokaz koji je vodio do njega. Pa ako je sve
ovo sušta istina, a uverila se da jeste, onda ona sada poseduje nešto poput amajlije ~ije
su ~arobne mo}i ve}e ne samo od malenog luka i strele nego i od svih sli~nih ma|ija za
koje je ~ula. Sa tom radosnom mišlju je usnula, a skupa sa njom u toplini njene pi~kice
usnuo je i zlatoruni potpi~ak.
Kada se sutradan kasno probudila, prvo što je u~inila bilo je da pozove svoju bra}u
i sestre na jebnu gozbu kakvu do sada nisu do`iveli. Naravno da su se ti pi~koljupci i pi-
~koljubke (to jest kurcoljupci i kurcoljupke) rado odazvali ovakvom pozivu i svi d`umle,
njih dvanaestoro na broju, smesta pohrlili u sekicine odaje. Sekica pak lepa i dašna, ni-
kome nije odbila ni najmanju ludoriju vode}i puno ra~una o tome da se i dra`esno vulvo-
obrazno stvorenjce što bolje ovajdi. Ostalo je upam}eno da je njihova neopisiva zabava,
njihovo tandarenje i nadtandarivanje, njihovo punjenje i pra`njenje svih otvora i otvor~i-
}a, da je ta jebna gozba trajala više dana i no}i nego što su svi skupa u zbiru imali godina!

52
A bilo ih je, bilo ih je trinaest na jednoga, s obzirom da je glavna meta njihovih nevaljal-
ština uvek bio baš novajlija u ovoj dru`bi – niko drugi do zlatoruni potpi~ak, ne glavom
i bradom ve} krznom i rupicom li~no...
Ma koliko zvu~alo neverovatno, ispostavilo se da je ovaj doga|aj samo pa~ija školi-
ca naspram jednog drugog, koji je usledio samo par dana za njim. Naime, tih par dana
princezica i njeno vulvasto ljubim~e provodili su u odmoru, sabiranju utisaka i ugodnim
razgovorima. Jedne tihe ve~eri, baš dok su pri~ale o prirodnim lepotama kur~evih muda
i jezika-planinara koji po njima hodi, u njihovu odaju uletelo je nešto jezovito, ogrom-
no i mra~no. Šta drugo re}i za tu pojavu do da bi se od samog njenog glasa svakom `i-
vom stislo dupe ili bi se ve} usrao od straha?! A to nešto upravo je zagrmelo:
– Šta to moje uši iz daljine ~uju?! Kakva pri~a, kakvi bakra~i: kad vam ga ja oprem
ima da na pr~evinu doveka bazdite!!!
– Ovo nam je Zmaj od No}aja, bajna devo, poznajem ga po ki}enom kurcu – prišap-
nu zlatoruni potpi~ak svojoj ljubljenoj dru`benici, ali se zapravo dalo poznati da ga `ari
i pali zmajeva grubost.
Princezica pomalo srame`ljivo spusti pogled tamo gde su upu}ivale re~i njenog vul-
vastog ljubim~eta i zabezeknu se od radosti: kuraga taj grdni bio je prepun raznih ukrasa,
drangulija i d`id`amid`a – pljunuti ki}eni svatovi; no ipak, odavala ga je izvesna nemilos-
rdnost u dr`anju i nadljudska veli~ina. Tako nešto veliko princezica u svom `ivotu još nije
videla, mada je videla svašta, ne samo što se kitica, kita i kiteskara ti~e nego i ostalih pri-
rodnih lepota o kakvima je do malopre ugodno razgovarala.
Nije još ni deli} maštarija probu|enih ovom ~udesnom pojavom stigla da ostvari
ne`na princezica a zmaj~uga je ve} bila svuda po njoj, dok je u njoj rovarila i ~ere~ila
sve što stigne njegova natprirodna topuzina. Nije da joj se nije dopao taj novi ugo|aj, ali
se negde u dnu duše zabrinula za sudbinu malenog vulvolikog bi}a, koje joj je maltene
od prvog susreta priraslo k srcu pi~kice. Zato se kroz jecaje, umiljato a istovremeno pri-
tvorno (da ga ne bi razgnevila!), obrati svom drndad`iji:
– Gospodine, molim vas malo lakše... obuzdajte mal~ice, samo mal~ice vaše spolovi-
lo... tamo dole mi je najdra`e ljubim~e, zlatoruni potpi~ak! Bojim se proburazi}ete ga:
što se mene pak ti~e, ~inite šta vam je volja... prava je ~ast biti vaša pokorna robinjica!
– Moj ti kurac o~i nema, mala – arlauknu Zmaj od No}aja i još dodade ovo: – A i
da ih ima, bolelo bi ga dupe za tu propalicu i la`ova i nezasitu pizdekaru! Umukni! Kuš
dok te ja nagnavam...
Ove re~i princezica je razumela kao nare|enje, kao zapovest iskonskog gospodara,
a upravo tako šta ona je volela da oseti dok je jebana iliti prcana, svejedno. Zato je o~as
posla lakomisleno zaboravila na svoje ljubim~e-mezim~e i sva sre}na se predala na mi-
lost i nemilost ~eljustima nemilosrdnog zmaja. A te su je ~eljusti, bogme, baš onako pro-
pisno kidale i mrcvarile dok je njegov ki}eni kurac potmulo zvonio i odjekivalo: ni ona ni
zlatoruni potpi~ak nisu mogli da odrede je li to zvon ve~ernjih zvona kojima je urešen,
ili mo`da odjek truba sudnjeg dana, kojima je tako|e bio urešen. Maleno ljubim~e-me-
zim~e ve} je i samo došlo u iskušenje da zamoli njihovog opakog jeba~a za milost prema
princezici, ali ni ta molba ne bi bila sasvim iskrena jer je u njenoj pozadini stajala `elja da
ono samo dobije više i ja~e od svoje mile dru`benice. Zmaj od No}aja kao da je osetio

53
ovu prefriganu nameru zlatorunog potpi~ka pa se onako muški izbljuvao po njemu, a
princezicu-robinjicu za kraj nagradio tako što joj ga je i nemilosrdno i nadljudski u isti
mah geknuo duboko, duboko u guzu! Potom je ponovo zagrmeo, raširio krila i odleteo
u no}...
... U koju no} po redu, to nisu znali ni princezica ni njeno miljen~e, jer im se ~inilo
da je zmajevo pirovanje i pro`diranje njihovih utrobica moglo trajati kako godinama tako
i samo par sekundi. I princezica i zlatoruni potpi~ak bili su ne jebani ve} prejebani, pa
su isprva }utke pokušavali da saberu svoje raskomadane deli}e pokušavaju}i tako da sa-
beru i sami sebe, posle onakvog natprirodnog šibanja! U neko doba oglasi se princezica:
– Sad ne razumem jedno, predrago moje mezim~e: zašto me nisi zaštitilo od ovog
divljeg kurca, kao što si mi obe}alo i kao što si onomad ve} u~inilo?!
Na šta joj zlatoruni potpi~ak odgovori, potmulo i bolno, iz dubine onoga što se neka-
da nazivalo divnom, predivnom utrobicom jedne princezice:
– Sve }u ti po redu i istini ispri~ati, bajna devo, ali te unapred molim: ne zameri mi
ništa! Elem, nije za d`abe naš neznani gost onako pogrdno govorio o meni kada si usred
njegovog d`inovskog prca zavapila da me pripazi. On me je, jadnog, raskrinkao: jer on
uistinu i nije Zmaj od No}aja ve} tebi iz pesama znani Kokan-~elebija, onaj što nit je
~ovek niti demon ali kitom svojom stenje razbija. Jednom sam ga u tom poslu susreo i
na prvi pogled se zaljubio, ve} slutiš – manje u njega samog a više u ono što nikako druk-
~ije ne mogu nazvati negoli nebeskom buzdovan~inom, iliti paklenom topuzinom, sve-
jedno. Naravno, odmah sam hteo da mu se ceo dam, što meni i nije neki problem jer
kao što si videla sav sam vulvolik, vulvoobrazan i vulvast, zapravo i nema na meni ni~ega
što nije jedna si}ušna pizdica. A upravo zbog te moje prefinjene gra|e on me je surovo
odbio, rekavši otprilike ovo: "Be`i malecki, ako te ošinem ne}e te biti: ovim što vidiš ja
sam i d`inove razbijao!". Bio sam povre|en, a ti ne bi?! No kako ~ista i nepokvarena ljubav
~ini ~uda (a moja je baš takva bila!), srce mi je dalo putokaz: po~eo sam se predstavljati
lepoticama onako kako sam se i tebi predstavio, znaju}i da }e moj ljubljeni pohotnik ne-
pogrešivo do}i do njih, jer on lepotu ni za `ivu glavu ne bi propustio. Pazi, bajna devo:
ja uistinu jesam zlatoruni potpi~ak, ukleti komadi} jedne drevne pi~kice ~ija se vlasnica
toliko na sve strane oprcavala da su je bogovi kaznili tako što sam nakon njene smrti ostao
ja, koji }u `iveti ve~no ali nikada ne}u na}i mir. Bogovi mi, zbog njenih greha, osim ovog
prokletstva ništa drugo nisu podarili, pa ni ~arobne mo}i i magije kojima sam zamajavao
tebe i tvoje prethodnice, samo zato da bih domamio svog ljubljenog Kokan-~elebiju i u
potaji vaših pica osetio njegovog preogromnog ki}enog kuragu! Ostaje još da ti odam šta
me je privuklo k tebi, osim tvoje lepote, princezice: ti si imala naju`u i najdivniju pi~kicu,
kao i najdašnije dupence od svih koje sam do sada sreo; mo`da me je baš zato onaj mo}ni
jebad`ija i prepoznao? Ali baš zato te i molim: oprosti mi i usvoji me, ja nigde nikog na
svetu nemam a opet nikada nisam bio sre}niji nego ovde, u dubinama tvojim...
Ovako tu`na pri~a njenog mezim~eta nije mogla ostaviti milosrdnu princezicu ravno-
dušnom, tim pre što je dobro shvatala i ~ar i kob jedne takve ljubavi. Kroz reku suza koje
su skvasile njeno skrhano telo i stigle ~ak do razorene utrobice, ona je saopštila zlatoru-
nom potpi~ku da ga istog ~asa usvaja. Pa su posle `iveli dugo i sre}no: princezica sve do
smrti, a zlatoruni potpi~ak onako kako su to još davno, davno odlu~ili gnevni bogovi...

54