Klasične sociološke teorije

UPUTSTVO ZA IZRADU PISANE FORME REFERATA

Tema i sadržaj
Tema pisane forme referata jeste ista kao u slučaju usmenog izlaganja. Drugim rečima, ova
predispitna obaveza podrazumeva pisnje teksta obima dve strane (približno 700 reči, paragraf
justified, line spacing 1.5, font Times New Roman) čija je tema identična onoj koja vam je
dodeljena za usmeno izlaganje na prvom času kursa. Od vas se očekuje da u pomenutom radu
iznesete ključna mesta iz tekstova koji ste imali usmeno da izlažete. Ukoliko iznosite neke kritike
autoru čiji ste tekst obradili, one moraju biti adekvatno argumentovane. Pisanje vašeg rada ne
podrazumeva prepisivanje iz tekstova koji ste obradili i ukoliko se dogodi da vaš rad
predstavlja skupinu prepisanih rečenica, takav tekst biće vraćen i podrazumevaće se da
NISTE ISPUNILI PREDISPITNU OBAVEZU. Isto važi i za plagiranje tekstova dostupnih
na internetu. Sa druge strane, od vas se očekuje da adekvatno obeležite citate, parafraze i
korišćenu literaturu. Radovi koji ne ispunjavaju navedene sadržinske i formalne kriterijume biće
vraćeni.
Rad najkasnije šaljete tri nedelje pre završetka semestra.

Citiranje
- U spisku literature, korišćeni radovi se navode na sledeći način:
1) Celovita knjiga:
Prezime, Ime autora. Godina izdanja. Naslov knjige, Izdavač, Mesto.
primer:
Lalman, Mišel. 2004. Istorija socioloških ideja, tom II, Zavod za udžbenike, Beograd.
Pažnja: celovite knjige (koje nisu zbornici, dakle nisu sastavljene iz više različitih radova
različitih autora), navode se u celini, bez obzira na to koliko ste stranica iz njih koristili.

2) Pojedinačan rad objavljen u zborniku:

Prezime, Ime autora rada. Godina. «Naslov članka», u: Naslov zbornika, ime priređivača,
Izdavač, Mesto, strane gde se nalazi rad od-do.
primer:
Blumer, Herbert. 1998. «Društvo kao simbolička interakcija», u: Interpretativna
sociologija, priredila Ivana Spasić, Zavod za udžbenike, Beograd, str. 35-44.
Pažnja: tekstovi iz zbornika ne navode se prema imenu priređivača i naslovu zbornika, nego
prema autoru i naslovu konkretnog teksta, onog koji ste koristili.

3) Članak u časopisu:
Prezime, Ime autora. Godina. «Naslov članka», Naslov časopisa, volumen, broj, strane
od-do.
primer:
Collins, Randall. 1981. »On the microfoundations of macrosociology«, American
Journal of Sociology, Vol. 86, No. 5, str. 984-1015.

- U samom tekstu, kod svakog doslovnog citata ili bliske parafraze iz literature mora da stoji
precizno mesto odakle je citat preuzet. Na izvor se upućuje u sledećoj formi:
(Prezime autora, godina: broj strane)
primer za doslovan citat:
«'Živeti u svetu' – ako je reč o svetu pozne modernosti – podrazumeva razne vrste tenzija
i teškoća na razini sopstva» (Gidens, 1998: 194).
primer za parafrazu:

1
 U svom poznatom radu o devijantnosti Beker ističe da su društvene grupe te koje stvaraju
pravila, prema kojima neko ponašanje postaje «ispravno» ili «pogrešno» (Beker, 1998:
75).

- Osim doslovnih citata i parafraza pojedinih mesta, postoji i uopšteno upućivanje na neko delo,
kada želite da ukažete na njegovu opštu zamisao i značaj za istoriju teorije. U tom slučaju, ne
navodi se broj stranice.
primer:
O postmoderni je među prvima pisao Žan-Fransoa Liotar, u svojoj knjizi Postmoderno
stanje (Liotar, 1988).
Svaki izvor koji se na bilo koji od ovih načina pominje u vašem tekstu mora biti valjano naveden
u spisku literature na kraju rada.

- I u spisku literature i u uputnicama unutar vašeg teksta navode se jedino one jedinice literature
koje ste sami čitali. Ukoliko neki izvor citirate iz druge ruke, dakle preko posrednika (original
niste čitali, nedostupan vam je), onda original ne navodite ni tokom teksta niti u spisku literature;
umesto toga, upućujete na posredni izvor, a ime autora i naslov originalnog dela dodajete u
zagradi.
primer:
Ann Oakley tvrdi da muški pristup vođenju intervjua podrazumeva manipulaciju
ispitanicima kao «predmetima istraživanja/izvorima podataka» (Ann Oakley,
«Interviewing Women», navedeno prema: Haralambos, 2002: 988).