Средња техничка ПТТ школа

Здравка Челара 16

МАТУРСКИ РАД
ИЗ ПРЕДМЕТА: СИСТЕМИ ПРЕНОСА

Линијски кодови, карактеристике и

реализација

Предметни професор: Ученици:

Вела Чоја Топаловић Мирко
Поткоњак Александар

Београд, јун 2008. године

 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

САДРЖАЈ

1. УВОД......................................................................................................................................3

2. ЛИНИЈСКО КОДОВАЊЕ.....................................................................................................4
2.1. Кодер.............................................................................................................................5
2.2. Детекција сигнала.........................................................................................................6

3. БИНАРНИ КОДОВИ
3.1. Такт.................................................................................................................................7
3.2. NRZ код..........................................................................................................................8
3.3. RZ код.............................................................................................................................9

4. ЛИНИЈСКИ КОДОВИ...........................................................................................................10
4.1. AMI код.........................................................................................................................10
4.2. HDB-3 код.....................................................................................................................13

5. ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................16

Прилог 1. – Реализација штампане плоче АМI кодера

Електрична шема у EWB-у

Eлектрична шема у PROTEL-у

NET – листа

PCB design – изглед штампане плоче

Прилог 2. – Практикум за реализацију лабораторијских вежби из линијског кодовања

Вежба 1. – RZ кодовање и декодовање

Вежба 2. – АMI кодовање и декодовање

Вежба 3. – Бифазно кодовање и декодовање

Вежба 4. – М-арно кодовање и декодовање

2
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1. УВОД
Најједноставнији комуникациони систем (систем за пренос) састоји се од три
склопа: предајника, преносног медијума и пријемника. Предајник има задатак да одређену
поруку, коју треба пренети до пријемника, претвори у електрични сигнал који је погодан
са становишта преноса. Преносни медијум повезује предајник и пријемник, односно
представлја средину кроз коју се преноси сигнал. То може да буде физички вод (нпр.
коаксијални кабл, таласовод, оптичко влакно) или слободан простор кроз који се простиру
електромагнетни таласи. Пријемник обавља операцију супротну оној коју обавља
предајник. У пријемнику се електрични сигнал претвара у првобитну поруку.
У преносу података од изворишта до одредишта мора се водити рачуна о природи
података, о уређајима који обезбеђују преношење података, о томе какво процесирање или
прилагођавање се може захтевати дуж преносног пута, а које би обезбедило разумљиве
пријемне податке. За све анализе најважније је да ли се ради о аналогним или дигиталним
сигналима. Аналогни сигнал је континуални сигнал који се може простирати преко
различитих медијума, зависно од његовог спектра. Дигитални сигнал је дискретан сигнал
чије су вредности представљене цифрама неког бројног система. Због постојања шума, у
случају аналогног преноса се дуж преносног пута постављају појачавачи, а у случају
дигиталног преноса регенератори. Дигитални комуникациони системи су квалитетнији од
аналогних. Предности дигиталних система огледају се у: брзини, могућности регенерације
дуж преносног пута, мањим грешкама. Дигитални комуникациони системи имају и
одређене недостатке, као што су повећана ширина потребног преносног опсега и потреба
за синхронизацијом. Аналогне поруке се, такође могу преносити дигиталним сигналима.
Да би то било могуће потрбно је извршити дигитализацију сигнала.
Због конструкције дигиталних електронских кола најчешће се користи бинарни
дигитални сигнал јер је најједноставнији (има само две вредности логичку нулу и логичку
јединицу односно паузу и знак). Постоје три врсте бинарних сигнала:
• Униполарни – има два стања: 0 - кад нема сигнала и 1 – кад има сигнала.
• Поларни – логичким нулама одговарају негативне вредности, логичким јединицама
позитивне.
• Биполарни – логичка нула се представља нултим напоном, а логичка јединица
наизменично позитивним и негативним напоном.
Главни недостатак униполарног бинарног сигнала је што садржи једномерну
компоненту. Један од проблема који се може појавити је и велики број узастопних нула
што има за последицу непоуздано издвајање основне дигитске учестаности, а то утиче на
квалитет регенерације сигнала. Да би се решили ти проблеми и да би се сигнал што боље
прилагодио изабраном преносном медијуму врши се скрембловање и линијско кодовање.

3
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2. ЛИНИЈСКО КОДОВАЊЕ
Линијско кодовање је врста трансформационог кодовања чија је улога да обезбеди
оптимални облик сигнала на линији, имајући у виду карактеристике преносног медијума и
уређаја који се у преносу користе. У поступку линијског кодовања веома су заступљени
тернарни кодови, и то: AMI, HDB-3, 4B/3T, B6ZS итд. За оптички пренос најчешће се
користе CMI и MCMI код. Скрембловање представља вид кодовања којим се обезбеђује
добијање дигиталног сигнала са приближно подједнаком вероватноћом оба бинарна
стања. Поступком скрембловања добија се бинарни сигнал који је ослобођен
специфичности појединих преношених порука и не зависи од оптерећености појединих
канала мултиплексног система. Дакле, захваљујући скрембловању дигитални преносни
систем је способан за пренос практично свих сигнала (говорних, видеотелефонских,
телетекста, ТВ сигнала итд.). Међутим, овако добијен сигнал ипак није потпуно
прилагођен условима преноса. Постоје следећа три недостатка:

• да би се обезбедило даљинско напајање из линијског терминала, линијски

регенератори се прикључују на вод преко преносника који не преносе једносмерну
компоненту и знатно слабе компоненте у спектру на ниским учесталостима, а у том
опсегу је концентрисан велики део енергије линијског сигнала;
• иако се скрембловањем постиже равномерна заступљеност оба бинарна стања, ипак
су могући случајеви када постоје дугачки низови „нула", који су критични, за
поступак издвајања дигитског такта. Појава дугачког низа „нула", тј. стања када
нема импулса, неповољно утиче на кола за аутоматско прилагођавање условима
преноса на линији, јер ова кола раде на принципу праћења вршне вредности
линијског сигнала;
• бинарни пренос је неповољан због немогућности контроле исправности сигнала.
Наиме, све кодне комбинације бинарног низа су дозвољене, па се на пријемном
крају не може утврдити да ли је у току преноса дошло до грешке или није.

Поменути недостаци се могу отклонити додатним линијским кодовањем

скремблованог низа. При том је могуће:
• задржати бинарну природу прекодованог сигнала, уз повећање брзине преноса;
• добити сигнал са више нивоа, а задржати исту дигитску брзину;
• повећати број нивоа, уз снижавање брзине преноса.

Постоје одређени захтеви који се постављају линијском коду:

• транспарентност- не сме доћи до ометања која се односе на природу сигнала

• јединственост декодовања - што значи да за примљену кодну реч постоји
јединствена излазна реч;
• могућност екстракције такта - потребно је да код омогући екстракцију такта из
пријемне поворке импулса;
• детекција грешке - код које треба омогућити надгледање линије, а негде и
надгледање регенератора;
• мала могућност мултипликације грешке - једна грешка у преносу може изазвати
више грешака у детекцији и уколико је мултипликација грешке мања, утолико је
код бољи;
• мали садржај ниских фреквенција - одабрани код треба да има максимум
енергије скоцентрисан ван опсега ниских фреквенција.

4
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2.1. Кодер

У процесу дигитализовања континуалног сигнала кодовање је завршна операција

на предајној страни преносног система, а декодовање је полазна операција при
реконструкцији континуалног сигнала на пријемној страни. Међутим, било би погрешно
мишљење да се функција кодера своди само на цифарно представљање континуалног
сигнала. Напротив, у дигиталној телекомуникационој мрежи распрострањена је операција
трансформације кодова при чему се улазни дигитални сигнал претвара на излазу кодера у
трансформисани дигитални сигнал нових статистичких особина. На пример, на улазу у
дигиталну линију везе обично вршимо тзв. ,,линијско кодовање'' којим се трансформише
спектрална густина снаге сигнала да би се овај успешније прилагодио особинама линије.
Даље у разгранатој дигиталној телекомуникационој мрежи могу да постоје терминали
различитих карактеристика, па је задатак трансформационог кодовања да усклади
различите законе компресије.

КОДЕР

{z} = z1 , z 2 …, z k {x} = x1 , x2 ..., xm

n<q m<q

Слика 1. Принцип кодовања

Према унапред усвојеној конвенцији, која се записује у виду ,,кодне листе'' или
,,кодне таблице'' сваком од дозвољених низова са листе улазних симбола Z= Z1, Z2…, Zk
додељује се један одређен низ симбола са излазне листе Х= Х1, Х2…, Хm. Oво је општи
модел кодовања који обухвата све врсте кодовања.

5
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2.2. Детекција сигнала

У теорији и пракси познат је већи број различитих метода за идвајање дигитског
такта. Управо нам такт даје тренутак одлучивања који би требало да буде на средини
приспелог импулса у случају оптималног избора. Пошто често радимо са импулсима са
повратком на нулу, а они могу бити проширени и изобличени онда ће тренутак
одлучивања бити на средини импулса што се види на слици 2.
Дешава се да импулси дуж регенеративне линије трепере дуж временске осе услед
појаве зване ,,џитер'' (која ће бити детаљније описана у поглављу 3.1.).

Tα

Слика 2.

Можемо издвојити три основна разлога због којих настаје џитер на излазу екстрактора
дигитског такта, а они су:

a) Нестабилност дигитског такта побудног сигнала, која опет настаје због

нестабилности осцилатора основног такта у предајном делу дигиталног уређаја
(присуство џитера у преносу је неминовно, било да је он настао услед грешака у
раду екстрактора такта, било услед неких других узрока на линији).

b) Присуство сметњи на линији које се састоје од основног шума у преносном

медијуму, импулсних сметњи и преслушаних сигнала других дигиталних система
који користе заједнички медијум. Утицај сметњи је утолико мањи што је однос
снага сигнал-шум на улазу у регенератор већи, а пропусни опсег филтра
пропусника опсега у екстрактору дигитског такта мањи.

c) Џитер се такође јавља услед несавршености екстрактора такта и може се

класификовати као: џитер проузрокован раздешеношћу осцилаторног кола,
проузрокован амплитудско-фазном конверзијом при нелинеарном уобличавању у
делу за предобраду сигнала, затим џитер проузрокован прагом одлучивања V0≠0
код детектора пресека временске осе.

6
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3. БИНАРНИ КОДОВИ

3.1. Такт

Такт представља врсту сигнала (у случају линијских кодова је бинарни сигнал,

наизменична поворка бинарних 0 и 1) који даје такт рада дигиталним уређајима као и
кодерима (декодерима) линијских сигнала.
Веома је битно за рад поменутих дигиталних уређаја да такт буде стабилан и да се
његова екстракција изврши прецизно. Једна од појава која изазива нестабилност такта је
џитер.
Џитер је непожељна појава која се најлакше може представити као одступање
предњих или задњих ивица правоугаоних импулса реалног сигнала бинарног такта од
идеалних, референтних положаја који се периодично понављају са периодом Тb. То значи
да се џитер рачуна у односу на идеалне временске положаје одређене предњом, односно
задњом ивицом правоугаоних импулса дигитског такт сигнала. Одступање импулса
реалног дигитског такта од идеалних положаја може се изразити у функцији времена - и
тада је у питању тзв. временски цитер. Као узроке настанка џитера треба нарочито истаћи:
• Нестабилност дигитског такта побудног сигнала
• Присуство сметњи на линији
• Несавршеност екстрактора такта

7
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.2. NRZ код

Униполарни бинарни сигнал без повратка на нулу - NRZ (Non Return to Zero),
назива се још и једносмерни сигнал. Одговарају му два електрична стања: 0 - кад нема
сигнала и 1 - кад има сигнала. Садржи једносмерну компоненту која се преноси заједно са
сигналом. Кoд NRZ, као линијски кoд, нема никаквог значења, али се ипак користи у
дигиталним спојним мрежама, као и при преносу радио-уређајима.

Слика 3. Униполарни бинарни сигнал

Ако је амплитуда импулса U, средња вредност сигнала за униполарне бинарне

сигнале ће износити U/2 уколико је вероватноћа појављивања „нула" и „јединица" иста
(што имамо код поворке квадратних импулса).
Код униполарног бинарног сигнала без повратка на нулу не могу се разликовати
границе између битова уколико се у краћем временском интервалу јавља низ импулса исте
врсте. Овај недостатак се отклања RZ сигналом.

8
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Слика 4. Поларни NRZ koд

Одлика поларних бинарних сигнала је да логичким нулама одговарају негативне

вредности (негативан напон), а логичким јединицама - позитивне вредности сигнала
(позитиван напон). Средња вредност оваквог сигнала јед-нака је нули ако се и нуле и
јединице у низу јављају са истом вероватноћом. Поларни бинарни сигнал приказан је на
слици 4.

9
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

3.3. RZ кoд
Код униполарног бинарног сигнала са повратком на нулу - RZ сигнала (Return to
Zero), ниво између појединих битова се увек враћа поново на нулу. Код ових сигнала само
током једне половине битског интервала постоји импулс, док је у другој половини враћен
на нулу. Ако повратак на нулу није остварен у току битског интервала, могло би да дође
до губитка синхронизације у пријемнику (који је синхронизован на сам сигнал), па би
било немогуће извршити екстракцију - издвајање такта основне дигитске учесталости.

Слика 3.3.1.
Униполарни RZ код

Што се тиче техничке реализације кодовања и декодовања RZ кода, на слици 6. дат

је један такав пример. RZ кодовање може да се реализује преко елементарног I кола тако
што му се на улаз доведу такт сигнал (са слике фреквенције 8 kHz) и сигнал који треба да
буде кодован ( из DATA генератора). Декодовање се обавља преко RZ/NRZ регенератора
који на свом излазу од RZ кода даје NRZ код. На слици још имамо и ЕX-ILI koло које
служи да се такт закасни за 90 o како не би дошло до преклапања ивица такта и RZ што
може довести до погрешне детекције RZ кода.

Слика 6. RZ кодовање и декодовање

10
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

4. ЛИНИЈСКИ КОДОВИ
4.1. АМI код

Код АМI је алтернативно биполарни код ( Alternative Mark Inversion). То је код код
којег се бинарна порука представља у виду сигнала са три нивоа (тј. помоћу три елементарна
симбола). Познат је и као 1В/1Т кoд (један бинарни симбол се преводи у један тернарни). Код
биполарног АМI кода бинарна нула се представља одсуством сигнала, а бинарна јединица -
позитивним или негативним импулсом истог нивоа. Импулси бинарне јединице морају
наизменично да мењају поларитет.
У односу на поменуте бинарне кодове АМI кoд има одређених предности, и то:
• спектар сигнала је знатно ужи од спектра NRZ сигнала;
• овим кодовањем сваки следећи бит бинарног сигнала има супротан поларитет у
тернарном сигналу, чиме се постиже да је средња вредност једносмерне компоненте
практично сведена на нулу;
• смењивање позитивних и негативних импулса омогућава регенераторима да генеришу
такт за своју синхронизацију. Појава дугачког низа „јединица" неће довести до
губитка синхронизације. Свака „јединица" доводи до транзиције (промене) и
захваљујући тој транзицији пријемник може да се ресинхронизује.
Ипак, АМI код има и својих недостатака. Дужи низови „нула" у сигналу нису
елиминисани, што онемогућава регенерацију јер је непоуздано издвајање основне дигитске
учестаности сигнала. Поред тога, недостатак је и то што се евентуална грешка настала
приликом преноса, код декодовања АМI кодоване секвенце простире на суседне битове. АМI
сигнал, добијен од датог бинарног сигнала, приказан је на слици 7.

Слика 7. А-такт, В-NRZ код, C-AMI koд

11
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

На слици 8. приказана је реализација АМI кодовања.

Слика 8. АМI кодовање

На слици 9. приказан је теоријски модел кодера АМI кода. Као што се са слике види,
АМI код добијамо када орегинални низ најпре диференцијално кодујемо, а затим два
међусобно закашњена низа одузмемо један од другог. Често се АМI код генерише на
принципу разлаганја побудног низа на позитивне и негативне низове чијим се офузимањем
добија алтернативно биполарни код. Позитивна поворка састоји се од сваке друге јединице
орегиналног низа, док су остали њени симболи нуле. Негативна поворка састоји се од
преосталих јединица орегиналног низа док је остатак такође испуњен нулама. Шематски
приказ АМI кодера који генерише позитивне и негативне импулсе приказан је на сл. 10. У
суштини, диференцирани кодер коме је додат и један инвертор има функцију бројачког флип
– флопа, па се тако у пракси и реализује. Излази Q и Q флип – флопа заједно са оригиналним
низом доводе се на I – кола, па се на излазима I – кола добијају “ позитивни , односно – “
негативни “ низови. У пракси коло за одузимање реализује се помоћу трансформатора којим
се уједно врши спрега с водом.

12
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Линијско декодовање алтернативно биполарног низа постиже се једноставним

исправљањем а контрола исправности преноса врши се помоћу детектора повреде
биполарности у којем се прати наизменични ток јединица позитивног и негативног низа.
Блок шема овог детектора приказана на слици 11., такође су дати таласни облици који
објашњавају његов рад. На излазе Ј и К флип – флопа доводе се позитивни и негативни
импулси АМI низ. Такт који одређује тренутке реаговања флип – флопа подешен је тако да до
промене станја дође одмах по престанку импулса. При томе, позитивни импулси ће увек
проузроковати стање Q = 1 а негативни стање Q = 0. Због тога када се позитивни и негативни
импулс наизменично јављају оба I кола ће на излазу стално имати вредност “0” па ће и излаз
из детектора бити “0”. Међутим, ако у АМI коду наступи грешка тако да се јаве два суседна
импулса истог поларитета, други по реду импулс ( мада не мора да буде погрешан ) појавиће
се на излазу одговарајућег I кола, односно преко ILI кола и на излазу детектора.

Слика 11. Блок-шема

Слика 10.заАМI
контролу
кодер исправности преноса

13
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

4.2. HDB-3 код

Кoд НDВ-3 (High Density Bipolar of order 3) представља модификован биполарни АМI
кoд, који омогућава смањивање низа од (3+1) узастопне нуле. У поступку кодовања
узастопне нуле се мењају секвенцама које садрже јединице, а могу се при том једнозначно
декодовати.
Да бисмо објаснили кoд НDВ-3 увешћемо симболе који имају следеће значење:
0 - представља нулу у тернарном коду,
В - представља симбол „+1" или „-1" који је супротног знака у односу на претходну
јединицу у тернарном коду,
V - представља симбол „+1" или „-1" који је истог знака као и претходна јединица
тернарног кода.
Дакле, кoд НDВ-3 добија се на тај начин што се четири узастопне нуле у низу импулса
замене једном од следећих секвенци: ВООV или ОООV. При томе је правило да увек између
два V-импулса буде непаран број В-импулса. Тиме се постиже да само секвенце В и V-
импулса буду за себе алтернативно биполарне, као што се уочава са слике 14.
Евентуална грешка приликом преноса, доводи до тзв. повреде биполарности кода, на
основу које се детектује (открива) сама грешка, а затим одговарајућим поступцима и
коригује.
На пријемној страни, у пријемном делу РСМ терминала, обавља се поступак НDВ-3
декодовања. Поступак декодовања своди се на проналажење импулса који нарушавају
алтернативност знака, као и на замену откривеног V-импулса, али и на замену претходних п
импулса у поворци са нулама. Поворка нула треба да буде на истом месту у низу као на
предаји пре линијског кодовања.
Како се HDB-3 код примењује у практичним европским системима, основна блок
шема кодера приказана је на сл.12. а декодера на слици 13. Читаву шему можемо поделити на
три дела: блок I који обухвата контролно коло за детекцију 4 нуле и супституцију јединица
НDВ-3 секвенце, блок II који садржи контролни део за промену поларитета V знакова и
стандардни биполарни кодер ( блок III ).

14
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Слика 12. Блок-шема HDB-3 кодера

Слика 13. Блок-шема HDB-3 декодера

15
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Оригинални бинарни низ доводи се на улаз контролног кола у блоку ( I ) које се

састоји од померачког регистра с три ћелије, декодера 4 узастопне нуле ( NILI – кола), ILI –
кола за убацивање јединице на месту V импулса ( ILI – 1) и логике за убацивање “1“ на месту
В импулса НDВ-3 секвенце (НDВ-3 секвенце су 000V или В00V ). Ако не постоје 4 узастопне
нуле на излазу Z контролног блока ( I ) добија се непромењени оригинални бинарни низ ( али
закашњен ). У том случају излаз Х има вредност “0”. Овај излаз блокира I коло I – 1 не
побуђује блок II, на чијем излазу W имамо или стање “0” или стање “1”. Блок III који се
побуђује преко излаза Z ради као нормални алтернативно биполарни кодер.
Међутим, када се појави низ од 4 узастопне нуле на излазу Х јавља се “1”. У следећем
такт интервалу ова јединица се уписује у прву челију померачког регистра, после чега Х
прелази у стање “0”. Такође, ако је у тренутку појаве стања “1” на Х излазу и излаз Y у стању
“1”, то значи да је од појаве претходног стања “1” на том излазу постојао непарни број В
импулса, па се преко I кола убацује додатни В импулс, то јест онај који припада уметнутој
секвенци В00V. Ако је излаз Y у стању 0 то значи да је прошао паран број В импулса. Тада се
умеће НDВ-3 секвенца 000V, па је стога I коло I- 1 блокирано. Коначно за сваки V импулс,
после кашњења од два такт интервала мења бинарно стање на излазу W, што обезбеђује
алтернативност издвојених V импулса.
На слици 13. дата је блок – шема линијског декодера за НDВ-3 код. Поред детектора
нарушавања биополарности који је детаљније приказан на сл. 11. линијски декодер садржи и
померачки регистар и два I кола која служе за брисање В и V импулса у “уметнутим“
секвенцама ВООV или OOOV. До брисања долази у тренутку када детектор повреде
биополарности детектује ове секвенце.

Слика 14. Принцип HDB-3 кодовања

16
 линијски кодови, карактеристике и реализација
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Литература:

„Основе технике дигиталног преноса“ – Вела Чоја

„Дигиталне телекомуникације“ – Лукатела, Драјић, Петровић

„Основи телекомуникација“ – Стојановић И.

„Примена рачунара у електротехници“ – група аутора

17