Генитив без предлога

Опште значење: тицање, које обухвата три ужа значења:

1. посесивни (присвојни) генитив – потпуно тицање (припадање и др.)

2. партитивни (деони) генитив – делимично тицање
3. аблативни генитив – тицање по пореклу.

1. Квалитативни генитив је падеж који омогућава да се неки именички појам одреди

конкретизовањем вредности њеног карактеристичног аспекта; на пример:

човек високог раста, девојка црних очију, дечак живахних покрета, хаљина беле боје,
сандук великих димензија, сто овалног облика, течност необичног мириса.

Аспекат је именован именицом у генитиву, а његова вредност је спецификована

употребом придева. Дакле, придев је реч која пружа нову информацију, односно
представља синтагматски информативни фокус (и носи синтагматски акценат). Овакве
синтагме, дакле, можемо замислити као: човек... раста, с могућим конкретизацијама:
високог, ниског, средњег и слично; или: хаљина ... боје, с могућим конкретизацијама:
беле, црне, плаве и сл. (Пошто се уз именицу у генитиву мора јавити и придев, за
квалитативни генитив се каже да је блокирани падеж, тј. именица не може да се
употреби сама, него мора имати одредбу). Према томе, квалитативни генитив мора бити
исказан синтагмом.

Овај генитив обично (али не увек) можемо заменити конструкцијом са+инструментал:

девојка плавих очију / девојка са плавим очима. Али ако кажемо човек са плавим
шеширом, не можемо рећи и човек плавог шешира. Можемо рећи човек великог
поштења, али не и човек са великим поштењем.

Функције – падежни атрибут, актуелни квалификатив, апозитив, именски копулативни

предикатив.
2. Присвојно (посесивно) значење обухвата различите односе између два именичка
појма, почев од правог припадања, па до разних апстрактних веза. Но за исказивање
свих тих односа најтипичнији падежни облик је присвојни (посесивни) генитив:

оловка Тањине другарице, кућа мога деде, песма Десанке Максимовић, околина
Београда, садржај књиге, резултат утакмице, брзина светлости, однос снага, израз лица,
облик главе.

Кад год имамо посесију, односно припадност, можемо говорити о ономе што се
има (посесум) и ономе ко има (посесор). У примеру књига мога брата, генитивом је
означен посесор, онај који поседује. Посесивном генитивом се, дакле, означава посесор.
Посесивни однос можемо имати не само у овом, типичном случају, када је особа
власник неког предмета, већ се јавља и код многих других случајева: однос ауторства
(књига И. Андрића), родбински однос (родитељи моје другарице), део нечега (кула
старе тврђаве). Да бисмо препознали посесивни генитив, само ћемо синтагму
преформулисати у реченицу са глаголом имати, на пример - књига мога брата / мој брат
има књигу; кула старе тврђаве / стара тврђава има кулу. У овом значењу генитив се у
неким случајевима може употребити и с предлогом од: кров куће – кров од куће.
Именица или именичка синтагма која стоји у присвојном генитиву има најчешће
функцију атрибута. Ово је посесивни генитив у ужем смислу.

Две посебне врсте присвојног генитива су тзв. субјекатски и објекатски генитив.

Оба ова генитива се употребљавају у атрибутској функцији уз именице (најчешће
изведене од глагола) које означавају радњу, процес, догађање и сл. При томе се
именичком јединицом у субјекатском генитиву исказује носилац ситуације означене
именицом, а именичком јединицом у објекатском генитиву – појам који је обухваћен
ситуацијом.

Примери за субјекатски генитив: певање птица, долазак пролећа, залазак Сунца,

одјек експлозије, пад авиона, шум таласа.

Примери за објекатски генитив: гледање телевизије, слушање музике, играње

кошарке, прање улица, берба грожђа, прекид утакмице, пробој фронта, поправка
телевизора, приказ романа.
 Називи субјекатски и објекатски потичу отуда што се у одговарајућим
реченицама или глаголским синтагмама исти појмови исказују субјектом односно
објектом; уп.: певање птица – птице певају; гледање телевизије – гледати телевизију.

3. Временско значење – временски (темпорални) генитив

Одговара на питање Кад? и можемо га заменити темпоралним акузативом. Има

функцију одредбе времена.

Примери: тог дана, сваког јутра, прошле среде, следећег априла, прошлог лета.

Такође, темпорални генитив не може бити једна реч, већ мора бити синтагма, што значи
да је и он блокирани падеж.

4. Партитивни или деони генитив (назив потиче од латинске речи pars, partis, f.) има
партитивно значење, које показује да именички појам није обухваћен допунском
функцијом у целини (потпуно), него се ради о делимичном тицању.

а) Партитивни прави објекат стоји у облику партитивног генитива, који означава

известан број појмова или извесну количину неког појма; тај партитивни генитив може
се заменити акузативом, уз губљење значењске нијансе партитивности:

Узми колачâ. Јели смо колачâ. (Може и: Узми колаче. Јели смо колаче.)

Дај ми воде. Пила сам воде. (Може и: Дај ми воду. Пила сам воду.)

Такође, прави објекат у облику генитива без предлога употребљава се и уз глагол имати
(и у потврдном и у одричном облику): имати / немати времена, новца, талента.

б) Партитивни генитив може се употребити и неправи објекат – ако је употребљен уз

непрелазне глаголе. Тада се, за разлику од оног у функцији правог објекта, не може
заменити акузативом без предлога.

Најели смо се колачâ. Напили смо се воде. Латили смо се посла.

в) Партитивни генитив може имати и функцију логичког субјекта, уз безлично

употребљен глагол имати/бити:

Нема никога у близини.

Пожури, више нема времена за губљење.

Јуче на небу није било сунца.

Уради посао на време, да не би било проблема.

Данас има / нема наставе. Јуче (ни)је било наставе. Сутра (не)ће бити наставе.

Логичким субјектом у генитиву не означава се носилац стања, него појам чије се

постојање тврди или пориче. Употребљава се у тзв. егзистенцијалним реченицама, у
којима функцију предиката има глагол имати / бити, употребљен у безличном облику (у
презенту се употребљава глагол имати, а у осталим глаголским облицима глагол бити).

г) У партитивним синтагмама генитив има функцију партитивне допуне. Употребљава

се уз прилоге за количину (много воде, мало хлеба, неколико јабука), основне бројеве
(осим бројева један, два, три и четири), бројне именице, збирне бројеве (пет писама,
седморо деце, двојица студената, стотину људи, десет километара), као и именице које
означавају неку запремину или количину (гутљај течности, залогај хране, шоља чаја,
метар канапа).

д) Рекцијска допуна у придевским синтагмама:

достојан нечега, пун нечега, жељан нечега, свестан нечега.

5. Одрични прави објекат допуњава неке глаголе у одричном облику и стоји у облику
тзв. словенског генитива (назива се словенски зато што је у словенским језицима
некада уз глаголе у одричном облику био обавезан прави објекат у облику генитива без
предлога). У савременом српском језику углавном је ограничен на неке устаљене
изразе, а у другим случајевима звучи архаично:

Није рекао ни речи. (Није рекао ни реч.)

Целу ноћ нисам ока склопила.

6. Аблативни генитив – у генитиву стоји име појма од којег нешто потиче, одваја се
или удаљава. Именица (или именичка синтагма) у генитиву тада има функцију неправог
објекта:

Ослободих се беде. Спасли смо се пропасти. Гнуша се лажи.

(У неким случајевима у овом значењу може се употребити и генитив с предлогом од:

Спасли смо се од пропасти)

Глаголи који траже аблативни генитив: клонити се, чувати се, бојати се, ослободити се,
одрећи се, сећати се, стидети се.
Постоји разлика уколико уз глагол стидети се употребимо именицу у генитиву или ако
употребимо именицу у ППК: од + генитив.

Стидети се брата – разлог за стид је брат, његове особине, поступци...

Стидети се од брата – значило би нпр. стидети се од тога што нас брат посматра.

7. Генитив заклетве

вере ми, детета ми.

8. Генитив изненађења

Боже мили, чуда великога!