¸

INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRČKO

SAOBRAĆAJNI FAKULTET
DRUMSKI SAOBRAĆAJ

SEMINARSKI RAD
PREDMET: SAOBRAĆAJNO OBEZBIJEĐENJE
TEMA: STRATEGIJA BEZBIJEDNOSTI SAOBRAĆAJA

Mentor Student
Prof. Dr. Stojan Aleksić Haris Džombić

OS-511/15

0
 Brčko, 2019. godine

SADRŽAJ:

1. Uvod 2

2. Razvoj sistema bezbednosti 3

3. Bezbednost saobraćaja i ljudska prava 3

4. Upravljanje bezbednošću saobraćaja 4

5. Društveni mehanizam u oblasti bezbednosti saobraćaja 6

5.1. Uvodne napomene društvenog mehanizma u oblasti bezbednosti

saobraćaja 6

5.2. Struktura društvenog mehanizma u okviru bezbednosti saob. 8

5.3. Organizacija društvenog mehanizma u oblasti bezbednosti saob. 9

6. Zaključak 11

7. Literatura 12

1. UVOD

1
Efikasno reagovanje društva na negativne pojave u saobraćaju zahteva stvaranje smišljenog,
razgranatog, planskog, razrađenog, sinhronizovanog sistema raznovrsnih i uzajamno povezanih
organizacionih socijalnih, vaspitnih, obrazovnih, tehničkih, ekonomskih i drugih mera i aktivnosti
zasnovanih na rezultatima nauke, kojima će se rizik koji prati odvijanje složenog i sada već
glomaznog sistema kretanja ljudi i robe svesti u društveno prihvatanje razlike.
Poboljšanje bezbednosti saobraćaja ima širi značaj i predstavlja u krajnjoj liniji poboljšanja
kvaliteta života savremenog života.

Sva kretanja čoveka mogu biti dobar izvor određenog rizika za čoveka i okolinu.
Već samo uključivanje u savremen saobraćaj donosi i stvara apstraktnu opasnost, a to znači
eksponiranje riziku koji prati odvijanje saobraćaja, gde i najmanja nepažnja može dovesti do
saobraćajne nezgode.
Zbog tih i drugih brojnih specifičnosti teško je koncipirati system mera koje će osigurati bezbedniju
sredinu za korisnike puta, a da zbog velikih troškova i restriktivnog karaktera ne utiču na
ekonomske i druge aktivnosti.

2. Razvoj sistema bezbednosti

U svakom periodu razvoja ljudi su se morali prilagođavati uslovima u kojima su živeli. U okviru
tog prilagođavanja morali su izgrađivati i različite odbrambene mehanizme, zavisno od izvora i
prirode opasnosti kojoj su u pojedinim periodima bili izloženi.

Od efikasnosti tih sistema u velikoj meri zavisila je sposobnost ljudi da adekvatno, racionalno i
efikasno reaguju na probleme koji su ih opterećivali.

Potreba za stvaranjem sistema bezbednosti u saobraćaju je relativno nova, jer su i pojave zbog kojih
društvo mora stvarati ovaj sistem novijeg datuma. Zbog brojnih specifičnosti mnogo koristi iskustva
u razvoju odbrambenih sistema koje je ljudsko društvo ranije stvaralo.
2
Prevencija za koju se posebno zalažemo, mora pre svega počivati na fenomenolo- škim i etiološkim
saznanjima. Efikasne mere i akcije ne mogu biti vođene dobrim namerama i intuicijom nego
zasnovane na rezultatima nauke. Moramo prihvatiti i činjenicu da su u vezi sa problematikom
kojom se bavimo na mnoga pitanja nauka tek treba da odgovori.

3. Bezbednost saobraćaja i ljudska prava

U saobraćaju kao legalnoj delatnosti više stradaju ljudi nego u svim ilegalnim delatnostima zajedno.
Postavlja se pitanje gde je mesto prava na bezbednost među opšte poznatim univerzalnim ljudskim
pravima i građanskim slobodama.
Pored prava na život i slobodu, pravo na bezbednost trebalo bi biti tretirano od strane državnih
organa kao pitanje visokog prioriteta. Pravo na bezbednost se tek izgrađuje.
U oblasti bezbednosti saobraćaja ovo pravo sadrži obavezu države da rizik koji prati saobraćaj
svede u druš- tveno prihvatljive okvire i da izgradi sistem pravila i mehanizme putem kojih će
garantovati zaštitu korisnika puta, a tamo gde to ne može obezbediti da brini o žrtvi, odnosno da
garantuje brzu pomoć i pravičnu naknadu žrtvi saobraćajne nezgode. Između ostalog i pravičnost u
društvu je jedno od najefikasnijeg sredstva prevencije.

4. Upravljanje bezbednošću saobraćaja

Bezbednost ljudi i imovine saobraćaju ulazi u fond univerzalnih vrednosti ne samo na nacionalnom
nego i na međunarodnom nivou. To je višekriterijumski i odgovoran zadatak za svaku državu.
Društvo je obavezno da oblikuje mehanizme i mere, kvalifikuje odgovornost institucija, izvrši izbor
modaliteta koji mogu motivisati pojedinca na ispravna ponašanja i da prevenciju uspešno locira na
realna zbivanja u saobraćaju.

Pravna ponašanja i da prevenciju uspešno locira na realna zbivanja u saobraćaju.

Upravljanje bezbednošću saobraćaja postaje veliki izazov za svaku državu zbog kompleksnih i
raznovrsnih sadržaja aktivnosti i specifične taktike i metodike sprečavanja saobraćajnih nezgoda.
Države ove izazove rešavaju na različite načine.
3
Neke države su uspešno razvile i koordiniraju nacionalnu strategiju sa ciljem redukovanja ovih
pojava. Ovakva politika i programi bezbednosti saobraćaja koji su proistekli iz nje dala je dobre
rezultate u smanjenju saobraćajnih nezgoda i ukupnih šteta koje u njima nastaju.
Njihova iskustva, između ostalog, pokazuju da upravljanje bezbednošću saobraćaja zahteva jako
rukovodstvo na nacionalnom nivou, utvrđivanje dugoročnih i kratkoročnih ciljeva, strateških
aktivnosti kojima će se ti ciljevi ostvariti i odgovornost institucija za njihovu realizaciju.
U neefikasnom sistemu bezbednosti praktično su zaštićeni uzroci nezgoda a ugroženi ljudi, a u
efikasnom sistemu bezbedni su ljudi a ugroženi uzroci ovih pojava.
Kvalitet bezbednosti saobraćaja treba da bude dobro definisan i pogodan za kvantifikaciju.

Ako želi da zaštiti ugrožene društvene vrednosti u saobraćaju društvo mora imati snage koje će biti
u stanju da se uspešno konfrotiraju izvorima negativnih pojava u ovoj oblasti. Svi osnovni elementi
sistema bezbednosti saobraćaja u krajnjoj liniji zavise od odnosa društva prema ovoj problematici i
načina na koji je organizovalo zaštitu vrednosti u ovoj oblasti društvenog života.

Globalno gledano ishod zavisi od izbalansiranosti, srazmere i odnosa između jačine izvora
opasnosti i kontraakcija – protivmera društva.
I uzroci nezgoda (izvori opasnosti) i reagovanje (protivmera) društva imaju svoju: prirodu,
dinamiku, strukturu, intenzitet, jačinu, obim, neposrednost uticaja, širinu i domašaje.
Prvi „proizvode“ ugroženost a drugi eliminisanjem ili ublažavanjem izvora opasnosti „proizvode“
bezbednost.
Od odnosa između izvora opasnosti i efekata reagovanja društva zavisi koliki će biti stepen
ugroženosti, odnosno stepen bezbednosti.

4
5
5. Društveni mehanizam u oblasti bezbednosti saobraćaja

Da bi društvo moglo uspešno kontrolisati pojave u saobraćaju i efikasno upravljati resursima

bezbednosti saobraćaja ono pre svega mora osposobiti mehanizam preko koga će obezbediti
efikasno reagovanje u ovoj oblasti

5.1. Uvodne napomene društvenog mehanizma u oblasti

bezbednosti saobraćaja

Efikasnost reagovanja društva, odnosno sistema bezbednosti saobraćaja zavisi pre svega od
društvenog mehanizma kome je poverena zaštita društvenih vrednosti u ovoj oblasti. Osnovne
komponente od kojih zavisi efikasnost ovog mehanizma su njegova struktura, organizacija i
funkcionisanje.

Danas ne postoji ni jedna zemlja u svetu koja je u potpunosti zadovoljna sa efikasnošću svog
društvenog mehanizma u ovoj oblasti. Čak i one najuspešnije uporno i sistemski rade na
preispitivanju i usavršavanju sistema bezbednosti saobraćaja.
Najznačajniji razlozi prisutnih teškoća i nedoumica u izgrađivanju efikasnog sistema zaštite u
saobraćaju nalaze se pre svega u složenosti, brojnosti, raznovrsnosti, prirodi i dubini izvora iz kojih
se rađaju pojave koje nazivamo saobraćajnim nezgodama

Osposobljen, racionalno organizovan i efikasan društveni mehanizam može na osnovu stanja,

stepena ugroženosti, postojećih resursa, stepena razvoja društva obezbediti osnovne pretpostavke za
efikasno reagovanje društva, a posebno:

- Utvrditi pojavne oblike, uzroke i druge faktore zbog kojih nastaju saobraćajne nezgode;

- Utvrditi ciljeve, odrediti i razraditi strateške aktivnosti (programe u koje su ugra- đeni svi
instrumenti);

- Odrediti potencijalne prioritete po kriterijumu relevantnosti;

- Utvrditi organizaciju, sistem mera, mehanizam, način i sredstva putem kojih će se ostvariti
utvrđeni ciljevi;

- Na osnovu evaluacije rezultata odrediti vrednosni rang pojedinih mera i aktivnosti kako u odnosu
na postavljene ciljeve tako i u odnosu na ekonomski kriterijum odnosno koliko prosečno košta
smanjenje jedne nezgode kroz određenu meru ili aktivnost.

6
Stvaranje efikasnog sistema bezbednosti saobraćaja, između ostalog, zahteva i angažovanje
značajnih finansijskih sredstava.
Međutim, osposobljen, racionalno organizovan i efikasan društveni mehanizam može se relativno
malim sredstvima, adekvatnim, relativno jeftinim merama značajno reducirati broj saobraćajnih
nezgoda.
Takođe, bez finansijskih izdataka na stanje bezbednosti saobraćaja može se povoljno uticati i kroz
brojne faktore čiji je uticaj teško kvanticirati (kulturni, moralni, istorijski, ekonomski i dr.).

Globalno gledano sa šireg društvenog aspekta najskuplja je nedovoljna efikasnost sistema

bezbednosti saobraćaja koja svoje korene može imati i u neadekvatnoj organizaciji društva.
Nedoumice prisutne na bilo kom mestu gde se projektuje i realizuje strategija sprečavanja nezgoda
umanjuje efikasnost reagovanja društva.
Nerealne želje stvaraju nepotrebne troškove, dovode u zabludu, oduzimaju vreme, sredstva i snage,
a ostaje se na istoj udaljenosti od cilja.

7
5.2. Struktura društvenog mehanizma u okviru bezbednosti
saob.

Strukturu društvenog mehanizma kome je poverena zaštita vrednosti u saobraćaju sačinjavaju

institucije i subjekti uključeni u razne aktivnosti vezane za bezbednost saobraćaja.
Pretpostavka za efikasno funkcionisanje sistema zavisi od broja i uključenih institucija.
Siromašna struktura ne omogućava efikasan sistem zaštite, zbog toga treba nastojati da se ova
struktura obogati kroz uključivanje što većeg broja raznih institucija u aktivnosti vezane za
stvaranje bezbednije sredine za korisnike puta.

Ovu strukturu možemo posmatrati i analizirati na više načina:

- prema nivou administrativnog organizovanja

- prema karakteru delatnosti institucija,
- prema karakteru funkcije,
- prema kvalitativnim i kvantitativnim mogućnostima,
- prema izvorima finansiranja (finansiranje iz budžeta ili one koje su okrenute tržištu i kroz učešće
ostvaruju profit).

Nova kultura u prevenciji saobraćajnih nezgoda na putevima inspirisana je obimom, prirodom i

štetnim domašajima ovih pojava.
Postavlja nove zahteve kako u pogledu subjekata koji ovaj mehanizam treba da sačuvaju, tako i u
pogledu sadržaja mere društvene intervencije koju preduzimaju.
U pogledu društvenog mehanizma to zahteva pokretanje i mobilisanje mnogo većeg broja
socijalnih, kulturnih, informativnih, privrednih, obrazovnih, društvenih i drugih institucija.
U pogledu sadržaja aktivnosti, životna stvarnost zahteva povećanje humanog, a smanjenje
represivnog delovanja. U ovim nastojanjima za obogaćivanje strukture društvenog mehanizma to
zahteva pokretanje i mobilisanje mnogo većeg broja socijalnih, kulturnih, informativnih, privrednih,
obrazovanih, druš- tvenih i drugih institucija.
U pogledu sadržaja aktivnosti, životna stvarnost zahteva povećanje humanog, a smanjenje
represivnog delovanja.
U ovim nastojanjima za obogaćivanje strukture društveno mehanizma i strukture aktivnosti u ovoj
oblasti, posebnu ulogu može imati javnost kao faktor socijalne prevencije.

8
5.3. Organizacija društvenog mehanizma u oblasti bezbednosti
saob.

Pored strukture, organizacije društvenog mehanizma je druga značajna komponenta efikasnosti

sistema jer, pored ostalog, obuhvata podelu posla, nadležnosti, ovlašćenja i odgovornosti u ovoj
oblasti društvenog života.

Efikasnost organizacije, a preko nje i celog sistema bezbednosti saobraćaja pre svega zavise od:

- broja i strukture nivoa na kojima je organizovano obavljanje poslova bezbednosti saobraćaja,

- odnosa i izbalansiranosti nadležnosti između nivoa organizovanja,

- hijerarhija između institucija u sistemu,

- organizacija aktivnosti koje sprovode više institucija na istom ili raznim nivoima organizovanja

Efikasan društveni mehanizam u ovoj oblasti mora, pored ostalog, obezbediti da institucije efikasno
funkcionišu na svakom nivou organizovanja društva.

Analiza efikasnosti društvenog mehanizma u pogledu organizacije i sadržaja rada, u cilju

identifikovanja prostora za unapređenja, može se vršiti na više načina, osnovno je da ova analiza
obuhvati sve elemente relevantne za efikasnost ovog sistema, od globalne organizacije,
horizontalnih i vertikalnih veza i odnosa između institucija koji ovaj mehanizam usavršavaju, do
načina na koji pojedini nosioci funkcija ostvaruju svoju funkciju.

9
6. Zaključak

Taktika i strategija sprečavanja saobraćajnih nezgoda mora počivati na naučnim fenomenološkim i

etiološkim saznanjima, odnosno na analizi objektivnih zakonitosti nastanka ovih pojava.

10
Ona mora uklanjati uzroke nastanka saobraćajnih nezgoda i sprečavati procese i pojave koje leže u
njihovoj osnovi, kao i faktore koji hrane uzroke ovih pojava.
Da bi se prekinuo lanac između uzroka i posledice, pre nego što posledica nastupi, moraju se
uvažavati svi faktori koji doprinose nastanku saobraćajnih nezgoda (društveni, tehnički, prirodni i
subjektivni) i njihova dinamička povezanost.

Sprečavanje saobraćajnih nezgoda nije kriminalna politika u klasičnom smislu, već se pre svega
radi o preventivnim merama od kojih su mnoge uperene na objektivne faktore (put, vozilo,
regulisanje, organizaciju, upravljanje saobraćajem…) kao in a ponašanja ljudi koja nisu
inkriminisana.
Ono što je u okviru kriminalne politike jedne zemlje usavršavanje kaznenog sistema to je u okviru
politike suzbijanja saobraćajnih nezgoda usavršavanje sistema preventivnih mera.

7. Literatura

1. Dragač, R., Vujanić, M., Bezbednost saobraćaja, II deo, Beograd, 2002.

2. Hadžić, D., Upravljanje bezbednošću saobraćaja sa posebnim osvrtom na
izgradnju institucionalnih kapaciteta, magistarski rad, Beograd, 2008.
3. Kukić, D, Nivo bezbednosti saobraćaja u lokalnim zajednicama, Magistarski
rad, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, 2009.

11
12