Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Wiwiwiw

    Uploaded by

    dzilexx
    14 views5 pages
    hegelica

    Original Title

    wiwiwiw

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    hegelica

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    14 views5 pages

    Wiwiwiw

    Uploaded by

    dzilexx
    hegelica

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 5
    hegelov stav o kraju umetnosti i problem filozofije umetnosti posle hegela’ willi oelmiieller sans sn me nga a lin ea a tetie ae e ne aeh wel Sel, eats mene osean syle i’araupmts i saa Rete toe fy Senay ses ete TASai en on er dere aesthetic nate Senne ieee si cnt We aaa Sy Toa ate nna ers shetice gah ne fact een elec Samay seers tacit sono wares Egos gies ha rt gt ea onside etek ae sgptancntt eter vnc eins some sabcretiritca mina net ecg ioe Sorte ai mt Seite sia sp pera nen Sean aes Sn athe ea ie Semi tat eato nar cheesy ay secictt cnn repre i mes wot ise co ean aa Bonet ern Sn an ap sf enon etd cng ole Sole lea earns ico ep Tea ase cee nonce as as Sven ne cers Ges Ropes este teenth Fa an tec trime ona ll t ss Pesca Satay ago rin qu won serra igen a ae can Peet it eicece tere tet Solace setpas vate erecta lean cae riesiar UStettae ogee Net ore ye Seite ta eo secant a siataea ce neuen or eg one ant nace met ant Eich ry moans e Sosa tot ata tna ee ics ion ono era Sn | inate rs Bie cnr a maces ely eh Chey at eee Raperea rt ck Se et tera oc Pra eit Teen ae eres me ES acta ans Sec refeeynepts oes ee et Bele ier toa Cs an cine veel nbn ately ant soa Mctbon tos sets ss oor eee oo ce cent sear of ccc cs ea Se ags Set ch nara ‘Soy na atettn eens unr semors Sue von ana teat Sot oe tiers arate ‘sca the loa aot soot marksitckh teorija umetnast, | ukazujame na nekolie danas na IstoKt | ‘Fopedu diskutovene, bine Narxem s8 engazovene teore. “Sam Mors nije bio zainteresoven ms 2a neko novo utemelinje umetno- sti nit sJegen, u osnov samo uxputni,stavovo umetnost | eraturu Gopu- Beetiledicnje neko posebne fozohje umeinost Unutarsoclalst¢xos ‘Sruve poxutavaju danas nape Burow | Coch Jecno novo rezumevanje um Stnost Feo nekog organona skin | drusivenh sklopova, kei ne mogu Si oni pasa marsha prredrom | Geno pao, | {ukacs, ostonjon na Lanjinov leon o4raza, Kos, Kao &1 je pozmato, ro Lec farcovin ‘eorlama, razume umeinost, posebno poststall iste oli soejelstckeg reskzma, Kao naspram nauke adekvatnje odrzavenio covbsnog avela Ove to danas unutar socjalstickog crusiva gonna Tavs cove imetnoel moze se tumecit samo Kao manfestacia bogatswe £0- Vola | nlegovog povesnog svete, koje merksistka Weciogie | pogted na rot wun mogu adekvatno pojmtl ‘Sloct "sade v zapacrom svet ~ polazeel od svojeflozotie nade, razume umetnost kao =resin oj (Vor-Sehein | antiipaciy opie Koja Cereslzufe u proseau prroce!| povest ¥. Marcuse | Adorno, Kol ge ociéu Ldasne borbe | polticerevousie | edbacuju [stor}sko-dllektieki materi saan eornacen! svelonazor | laeclogiv, hoe da na izvestan naéin do June Marca Freudom, Obojica se nadajuprotv svake nade ~ i prot rezul fis Erevgeve anaize —nekom buducer crustvu bez vast ugnjelavane Prcbojeu umetnost pri tom dobija posebnu funk, Dok one za Marcuses Ffimarso ukasale na neku Zeljenu bucue kultury bez ugojetevania \ potis\- Paine sa Adorn fe ona prearmo negacla pastoleceg drusve | putokaz ka ‘ekomn buducer, zamsivom, ai fede Jos Zellenom, zdravom svetu, W Ko- Jam sama umetnost odumir. Sere avae grupo sucirane, drektno il ndeektno protv Hegelovag ‘tava 0 kraj umotnosl razvijne Teor} moderne umetnost, koje su med si Me o'ayome nou ula rant, mogu se pojecinatno rezumeti tepetoveth drativens, poltigknaueno-povesn it ruc, | ako 26 |r umevaju dskutuje Sve ove tore imal Ipakzajedni6ko to Sto one, ako Ze sure otvaralu mage nove aspekte moderne umetnost, este za Seoom aku duboku nelagodnost.oferisu kadre da na zedovoliova)ina- Jin ebissne prsutnost umetnestu sadasnjem svetU ni umatnoseu Kon kno skagen | kusivu istna. One nisu kadre da potpuno rastumate Senge jos umetno8éu | samo umetnoseu postedovane carsive duhovnog | danas ee juste, nt obi | wobleenia sedesnje umetnost Stoga one Ne Frogu palego!provo rato da su svoje vere obunvaéeno w misima ‘ohade ou fre otprlke stotina godina pojedine nauke Umetnost, npr achitokture, stkarotvy | muzika, fave svoje sopsivene metode | prince Senodunje's umetnoséy, Koi ne seme da cdstupalu od ofelelne fozothe eRrcineahs nego 8u jo, |Opreént Stoge su cla velki umetncl Keo Straw ip Passo, Ree, Valery, Gide, lot Brecht, Benn, Broch, Musil Thomas Aili saseh svoje sopstrene teorjo umetnost Kojenisu Wek | pre sveas Nau'nuzno gore nego teonfe Bkolske flozotje, Otuda danas obrazovant {Jsdl urine kritear esto ne tve 8 umetnedéu zb0g, vee uprkos oic- Jfinog flozoil umetnosti poste Mego. "Sve ta ito 9 ove ne razumeva Koo simptom kta flozotle umetnost | thozoja uopste, vo kao simptom rmotda opravseva pokuta dag Jo Jecnom razmoti He Pektne posthegetovskom fiezotjom wmetnostl Mi pitamo moBe Ii Hegeiov ‘Sav'o tray umetnost potpomod temeljne duhowmo | povesnoiekustvo pri HEimevanu moderne umemost 9 pr tore se svesno ogranéavamo na (agcctke Hogolowe skustve, Nje na sala ~ neka to ved sad Bude jasno Ratan nido aivaog, nekritckog sktvlizovanje Hegelove ozotie ue eat ‘ni do, nekep negelimanentnog, istoreko-iole$Kog Komentarisan) Seta, ovde ost narazmotrena Kako |e | za8lo s3m iF vo] aia | svojom nikad bez skokova napredulucom fle ‘Silom epaviuineg dene | svojom tealiom prroane lepog. Takode, ne pl- Jama odskore Heller, Luce, Preisencane, ds I'set ako mogu Hoguio- Yor aioucomn portivnointerpretratspecjai moment moderne unetn ‘SRejona duseunost. nena epstrakinos,njon humor). Takode, ne pitamo ni Splandaneal graivel Aegeloveg tumatenia pojedinaénih Umetnost. Stevo kreju najvibeg odradenja umetnost iz Hegelovin predavania o est A eles i alan tennow | njagewh vein recent i Soiget, josie eanatna formuac|a jednog. za nega semog 09). ‘nog usta led Hegel Ka9 'Schiler | Holder, fai zBog podvo- Fence wemenat on eskutuje pretesno teclotke pokusaje resenia | pol {Soceestetst Gezne za minim potsom | jegovor lapom religlom. Posie Wefoeeteetele atnon, sz svete, je be adekvatno IskAZND lopotom:opotaje mnogo vide veo Koj. pokriva tinu nego njeno prkazva ree ako. dabore, U nasa vremena 2h svet ne gradi u sebl umetnigko So, emeinke mors premesti evolu uobrazilu U neki pros svet; on mora Ge cana nok ave al To jegovom delu doje | Karaktersanjarenje i ne2vo!~ Fost, prosiosti. Hage sa, modu ostlog, pokusava utemeljene raz Pee tlcteme apsoluinefiozotle u uvex nov stavovima, Koj kad ne nape Ghju Ber skokova. Od 1820. ked Hegela cenrainauloguigrau pojam | svar Gradanstog industiekag crustvanjegove probleme on je bo ciskutovao a ahketcanie. u Kelogoriama kasene, Arstotlom viemeljene, pak line tlezote. Iokuswva, stetena u ovom ovse samo nagovestenom raz, stoje & snot Hegeioveg stava, To je vazno 28 nas Kontekst: Hegel ne deste ct oot hao Si Je fo uci Platon -Dr2avie = nasuprot Aistotel trees subko.poltichin | ontleskin mois inorpretiren | cestrutrao umet- age? pomc avog na dvostruki nagin protumacenog polme mimesisa [est ond atau stele uosnoM caredena duhovne | povesne sku (ala auto isxusta? Mi ae ovde svesno ogranizavame nat iskusiva soja sa Hegela Zine jonni da jo umetnost nepowatno lagubla svoj ode ‘Senje najeg ergarona istne 1, Posl 1800, Hage! je konagno razvio Kategorie Kojima mis a mote = Bik Ceatnly SeresEai Blane pastime Se shel un polja 273, Yerzan povesn! | polit eet Kol 98 ostarue, Gredanakoindusrisko {ris °oede ge upreviom, pre svege, po radovina 4 itera ~ sata Se kao ~nce podjnfe tases uracil prema Sisto) cvs: wom Susy crultoraprkea u opoci prema procmaderne TEHNE |mostr- oj abi, le ber odnows prom tort. Nepro, ong 9, pe svege, Kor Shue proke modern nau U tom aruat obssbotsnd prose pos ‘raterldrswvone pro, U njmu sa awsaraukianj stad, razor ‘je Kaa, procoratavanj cea pitiujoceg bur, cts Usstrn Poveda it proces poston pojtnjve se Hegalu ra modero] rsa | a's nol zastupjanom leon pki | prownh,posredover- Ab ‘iraine pave nab modern Gav Koj zolue pojedhes, tog pejedincs ‘he peaje 2 cotnom seme W rjegove) seat, nege | umlegovel rake Sve fo 20 kannoy Hogoleu oped renim,eprkos mogih meres srobima, jo gublk nego Sobiak: Modems za cigar verso | Spehosnu opeStanchu Coveks (206-200), a calobade Sovecs Zo 6udo- ‘ane, nove {rolgloze povesanest Gna rau utomolne Su no frincbusubjetivneet Modornim gradansiim drustom mogersom Gr Som prncipelno omogusene siobeda 1 aubjectmost sv jc, 2 Hogola $nebte emu nau mal svest ni Skra, mi Pton, ri Aetota Tojo Stao tak'n| Paton, nl Arata (148). Stave, sicbode | subjaktimost ‘Moge su vey po Tlegeh, awa plezeci oa ngrékog éudoroce: I opi {orate rte. somo toe poke moe snitoven an moderne crave | moderog cuss 2a Hogola nije mo- ei pole, Sle norede prods ez sa Bo 36 se ‘esizovnje moderne eriva | moderne crave ina Kongekvenco 22 umeinst state daneinje mesine | Tabi 2a soln protzvodine, kao | ‘ipttenain Kon sasovalomame svoj aplesje totns potrebe, poo tran avo ko | modora érane orgniznce, 8 eprimrent no] poz voto lj vor eps (88) =Posndna 2hotae ore ‘09 spa reamodeme unetrost opts este Hegolom ake racrane“he- {Dike stews sats: Cvo fo cbotetoro te omy nom Bove! ego {Futiven' pols vet Bl sdatno zoro pric umetnosea Kao ek Stpstanlafs Totti To herojeko stnja seta 2a Hogs Je, principio ‘nat gfékim potsom | lozolym i rnsism pravomyskoneéno pak hi {Exton medernm crusorn|tmademom Gravor Sein ova met ‘ic taxods, ne sta) sepa vob sunk | tude noprevadwo pode In abn an wont Umeta nj uo rl atv | {Tonetne delsnot ngulo neposredno [eases spre avetom Siren uo, pookejenost | jo mora da Sv Stave dl un ‘inc ne tra sare de, rocimo nagovorenreteksom koja se Sok ‘Siege, psim oesjom mien |sudenj © umatkom cei som vo} eine be mish: naproty, eas jo doowna Obrazovanost od ave wto son som sol unutartnvog roektuuteg Bete rjogovh exhose ee a (age astrahovel reco, vllorn oaucom i posebrim farjrn i uaelevoiam oa Bein odnoes nit | ester seb nek ‘rotnost koe nadometia zguoono: (1). -Opet eb ako res, supa [Bno rievolt mite svetonazor, hi se peat ur nek od th ose je ‘Remoguée: Monar, covnix, general, Ko} sada uaa dine Kerker th ‘ost, upreve | vodenia ral, isu vise, Kao poplaveri Kod Homers | kale! od Sekepire skovu im so radrjama | cosivjlima dade 2ormo predstavl Jedlnstvo lénog karaktere.s opftom cudorednom | polliékom celinm. Jektvne'|objektvne fork, ‘a. pesto (sndeaje)stenje rata legove povezanostprkade umot- ‘oseu'pe Hegsks maine vol Go -oreacth soporte opsth rtokajo (88, do sbae, do sink Ikaria (60) Prva postoene, Ce b bab mora pobedet pred atom svetskog a ol se revizuje U poveate {G30}, ko to fome ved! pokut Ge ao 0 rachtme | dogaan}ima pri2s ude, povidenie | sruge supstaelane duhowne moet rN ako be ono Eto'ee zoha ne sprovodkeo Korkretno elo, unctrenjaswrha, strat p= fe Lesterenj ccredenn junaka She ndvidveInost dejo obi eda] co- (3}oj svernost onda se Zien ustajva uavom uxoeenom sadr3aju Koji 2 val am 2a sobe Kao povestnekog erode, earaved- sPoesKi obi 2 se una edo note oteane alogorie opsthrftekaja 0 odreden Hus og rode '0nogovom woptavana,o elu hunentae, eval savéonost Iiftema) kako bi ve tala uta sirhu povest= (58), eke se unm fe prkazuj subjektinost Eoveke, ‘Ono to so ovderassényave za Hogol ima Jono optte znatenje.Po- ‘za njoga umotnest punjava svole naive odredenje samo onde sko je kara cu adokvatno priate Coveks rjogov prautn evet Keo totale 0. Gna U svelu obeledenom modemim crustvom | mosernom SrBavorn Ko” pak, kaso {Ee \nodemneg svete: nove vreme u suprotnoet prema sterom vremen ‘eatlo ome poste Hrsta Za kesnog Hegel osvedotlas0 oval samo ova 274 polja adatnjog svt, 281 o iScanewvom pobjen zahtey umetnost da J ke Stade tkaeal ej vau ttn. okra stanou8ia moderrog aves Jose ovo (scanetvom sprovedene)prodblvenjo solos aed sia ce {Si fora ane Kao ossconaene (to tebu 0 ask aa suprommosey ihe ge fe pokrantia: ss tojom je van Piajo J 9a kako Nom tebe tail Scns tu Sanam aaa boda et a oniavfen a meu, ole ea one aanestoge osje cro. Jo fog posvaana koje mated podnase ‘One, now | edinstveno hiscanake reli | inkernec Boga Hogol vi 1 tome fo otad otkrWvena lstina rife vie, kao Isina indo rkarnaclae (G58) 1 gréke umetno Uinetnost ste sade ‘og je postan meso, roden, veo, stredao, ura | veskrsao. To Je sada Koj nie olla Umethost, vee Ja on pastojaotaven nj, to ga ona otuca nile ‘Stora sebe- (464), Bog otkrvaneraigle, Ko Jo po eadr2ahu i orm a fa etal Bog, Kome bl upravo time njogow protwine| bil puko biée prod Stave, Koll mu 36 ne mogu suprotstavt Al na Kejam Toren (488). To po- Veen preobradanjo sveiahrigeeneivor, 2a Hogola, svarno stu osnow preabratenja eta modorrim crustvom | modernom drsavor | ono (preo- Eratonje) ~ berom za Hegela ~ ne moze bi nl ukinuto, ni nadmabone, i neutrakzovene modernim grustvom | modernom dr2avor (685). ‘Pojam Kojim Hegel oznagave nov svarnost omogucenu Figéanstvory fadenu tok prinepom sever, 8 religjsh gledano, protestentizmom’, elem subjektvnost ‘Ua pe blero Unapred pogreéno razumell ov pojam. neophodna su Za Hoge se (ok filcanstvom olka stinska sub Sivagera ni Kini na ( (R370 stata supjektvnest, ‘rmge bogat,infenaivnl | etoge maego kasnil pol opie me taba tras (7,7) jul kao zbiske subJeithmost« (498) optim je prncipom postalo tok iifGanstvom, Seda Je Govek, a ne Kosten, mesto na Kojem Boy mote Bit seznat 200) tn sPostojanjom Boge EoveKome Hogolom pez ‘rvaten sntfopomortzam doteran Te mnogo dalle (423) mogo 1 gfCko} Umetnost on fe, Blade, sposvecen (485, up 11 828-208; 18, 118), ‘Sida "bog ne samo neid ha EoveKow pri oblKoyant indivi, vee ‘Sharan pledieén’ Indkicuum, sav Bog | sav svar Bovek, zagaio ove {slows epatojaio, ane nek! samo fudok obfkovan deal lepote | umetno™ ‘i U25) Tm Jo ead potsstvowena ova elesnest, meso, Kotke god Frrodne i Guo Enano kao negetimo.»eftropomariéne posveceno; ‘Svomom opstojonu tebe sacha! Boge 88). Pogovetenjem oktriveno bivsvo Boge i Zoveka kao subjektvnest, za Hegel se sae use ne mote melt kao io) nekog opétjog poma Date 1'bléa meds rug bieima ra horizon prtode. Covek sad vibe ie, Kao od Grin, neko Bice urabuneto'u Keamoe, koje se 03 Besmrnh Boge bine reste samo time Sto Jo smrino. Covek vigo ne veel Kao bis koje Zed bogovima to pod hajvilim zakonom sudbine | nepromertive ‘unos. Covak ae vide ne mede ocreul kao puka akcidendhe bosons, ao pul ln eave = filcaakom vel suljekt ne eba da bude ate: en fag puka akcrdone Dosen, vee kao beskonetha svha u samom Seb. ako Ga owe opsta she, Dots pravednostuprokinjenju | Dagosie ‘iu. uiat man mote Ga ae poet kao Imanentna ster, ota interes Beto je raprosto do Indvigueu ‘spas opti, drfove: no ‘Todnosu na Boge bodjem cast Indiv Je po oabl| Za seb thas (888). Hoot Je svestan fogs da subjektiost mote da bude Izvor alla na- protta'propadanias (11348) Za nog postoll dobre aubjektvnos Feta le romamtearske subjektimast u umetnost {oven wremana | pokuta) dase subjekivnost nova {finest supstanilnont sadasnyem oremend Jesu opsta | pone toma Hepelove tlozoffe, Subjektivnest > tamo gd Jo nasuprot Hegel "oarotona od svofh ivséanskh prepostavk & fnsGansivo odbateno ao babica moderne subjokivmestGuboko bestemsie aublektimoat Koj fe hoce wna Vee je pojam sublektnost! Kos flozoil po prv put 20 ltl do opsteg znatenjau razracunavanjs ranscundentanm (allman, {7 preko Jacabl, 1792. proko Schluze-Asnesisimuse, 1801. preko Rein= hola jecan polaméki pojem.Subjektivnst Je tsa subjektvnost, sublok- ‘zum Koj se mora prevodi | Ko} so hots prevadat, 23 Reinhold pr. wolektvnoet jo srodsto U sob Kruboéa =novfo | najnovie tozoes, I: {covstraeingoveka subimecia Kartovog Wanscenderainogieatam=" ‘Beeb Sere | emnnold hel su kao reas Ga prevagatranecenden {ah zotiu kao oblk fe sublektveti¢ks flozote polzetl od nepos- ‘eae veoh Enjenia yest, Ses rol ep ‘Emad ota [stinom neposredovanu estete norte postulate subjekthmest kao lose, gresne, 20 subject: ‘koje proble U seble (400) Ta subjoktinost Ko Dustotonje u umetnost reli ozot, moralu {poli Jes Joktvnost koje prebia seb UUprkcs rit! loBe ‘aubjekitmost!. Hegol zadréavehri8éenstvom otk- ‘vont nojoubtl bik subjektvnost,rjenog podvelanje | pomenje | in go Drineipom svoj flozotie, Daleko od toga, subjektiost |e posle Hegel, Raprotv bez Bibi ratikovan ‘tinagin Koj 80 mil da |e 86 mo Cndentalnom reflekelom rank matljatvn! il. Rezapaméen!temel Bieta, drustonim palin fa 10008 Jos Bve Toolbake | flozot fsa, Uprkos,duboko) dvosmslenost « Kojom Hegel mist dase U Novo] ‘poh Svetskeg dune, dosognuto] poste Karte | Schelings, maze | mora uz-

    You might also like