Mit i mitsko misljenje

Problem(pitanje koje treba resiti) mita jeste jedno od najcescih pitanja u humanistici kojim se
bave razlicite discipline. Mitom se bave etnolozi, psiholozi, antropolozi, teoreticari literature,
lingvisti. Otkuda potice tolika zainteresovanost razlicitih disciplina za resavanje pitanja vezanog za
mit?

Bez obzira na dvestogodisnju istoriju istrazivanja, mit i mitsko misljenje nisu postali dostupniji i
manje diskutabilniji. Razvijanjem misli o saznanju mita, razvila se i svest o njegovoj sustini i
slozenosti.

-Sagledavanje novih mitova

Mit i potreba za iracionalnim misljenjem nisu regresivni?

Mit kao integralno - imanentno - svojstvo ljudske psihe. Marginalizovanost savremenih pojava;
istrazivanje tradicionalnih formi.

Nekoliko pravaca nauke o mitu:

-Antropoloski ( " Neki autori isticu veci udeo psihickih cinilaca, neki isticu manji; ponekad je
naglasena uloga funkcije, a ponekad je predmet analize povezanost mita sa verovanjima i
ritualom kao teorijskom sponom izmedju verovanja i ritualnih obreda."); vecina antropologa
ogranicava mit na njegove davne i arhaicne forme, sto predstavlja zajednicki pristup vecini
antropoloskih istrazivanja; Malinovski je smatrao da se mit odnosi na primitivna drustva i
savremene strukturalisticke tradicije se bave tom poznatom, tradicionalnom formom mita ( Levi -
Stros, Bart i drugi)

-Psihoanaliticki ( "Podudarnost fantazije i mistifikacije u snu, u vizijama psihickih bolesnika i u

mitskoj poruci uticala je da mit postane predmet interesovanja psihoanaliticara."From, Jung :
Uloga psihe u procesu stvaranja mita; relacija izmedju mita, licnosti i njene psihe. Ova dva
psihoanaliticara posebnu paznju obracaju na mit kao simbol - simbolicko kodiranje informacija.)

-Fenomenoloski ( Elijad, Kasirer; Elijad tumaci mit kao kontrolni cinilac [stereotipi, moral] )

-Marksisticki ( Plemenski mit i mitsko misljenje izjednacavaju se sa misljenjem deteta, kao

opozicija misljenju odraslog savremenog coveka; digresija autora teksta ukazuje na njegovo
misljenje kada je u pitanju ova marksisticka teza - autor je smatra pogresnom - jer autor teksta
smatra da je mitski nacin misljenja podjednako zreo kao i nas savremeni s tim da je prilagodjen
drugom nivou kulture i zivota, drugoj tehnici i horizontima misljenja. Marksisticka teorija
zakljucuje da savremeni covek vise materijalno rezonuje nego covek proslih vremena(idealizam).
Marksisticki teoreticare cesto uporedjuju mit i religiju - medjutim trenutak kada mit prestaje da
obavlja sakralnu funkciju, ova teza postaje bajka; odnos arhaicnog, plemenskog mita prema
izvanracionalnim cinjenicama. Mozemo sumnjati da je ono izvanracionalno, za odredjenu kulturu
racionalno, samo ne sa stanovist nase logike i naseg predmetnog misljenja. Uticaj na psihu i
zadovoljenje unutarnjih covekovih potreba i njegovih nemira doprinosi da se mit ne moze nazvati
izvanracionalnim. // A zasto se mit ne bi mogao nazvati izvanracionalnim? Ukoliko mit za coveka
predstavlja nuznost i potrebu to ne znaci i ne garantuje da on nije izvanracionalan.

Ljubav i emocije su iracionalni ( izvanracionalni ) i zadovoljavaju covekove unutarnje potrebe a i

uticu na njegovu psihu (psihoanalitika; filozofija : duh). Uprkos takvom uticaju na coveka, mi ih,
ipak, nazivamo iracionalnim. Racionalnost i izvanracionalnost u ovom slucaju su relativni pojmovi
i posmatraju se na relaciji prema odredjenom kulturno - istorijskom kontekstu. Po autoru ovog
teksta, iako nije eksplicitno naglaseno, ne postoji univerzalna racionalnost. A ovaj tekst je
svojevrsna odbrana mitskog i njegove autonomije, po kome se, pojma mita ne moze oznaciti
jednostrasno - kao iracionalni fenomen.

-Savremene forme mita i mitskog misljenja ( Analize novonastalih mitova i principa njihovog
stvaranja koji nastaju iz masovne kulture, uticaja televizije i drugih sredstava masovnog
informisanja; futuristicke vizije drustva u kojem ce doci do nestajanja i potpunog odumiranja
mita i mitskog misljenja.)

Mozemo se zapitati da li je mit vrsta svesti koja nestaje ili se njegova forma i izraz menjaju usled
novih drustvenih sistema i druge vrste kulturnih realnosti. Sta se sve moze podvesti pod pojam
mita u danasnje vreme? Davanje prednosti znacenju i funkciji naspram forme i sadrzaja. Takav
pristup mitu povecava obim pojma mita u savremenom obliku. Autor kaze da sve dok bude
postojala potreba za ljubavlju, ambicijom, dobrom, pravdom postojace potreba i za mitskim
misljenjem. Da li je to stoga sto su ovi pojmovi iskljucivo apstrakcije?

Mesto gde se prica o sustini mita, njegovoj ulozi i uticaju na drustvo i coveka uopste, sadrzi -
analogno - slicne osobenosti sa kojima se susrecemo i kada su u pitanju filozofija ili religija.

Relacija saman - politicki lider

Mit ( izvesna ideja cilja ) , a ostali oblici ( ideje za sebe )

Potencija realizacije

"Mozda mit mora biti fikcija da bi postao mit, a realizacija unistava i njega i njegov sadrzaj."
(teznja, cilj, ideja)

-Savremeni mit krace traje(pojam vremena ima drugu vrednost, ritam zivota je drugaciji)

-Forme mitova se menjaju, neki mitovi usled istorijskih korena pocinju da gube na znacaju, ali
mitsko misljenje je uvek prisutno

-Dinstikcija izmedju plemenskog i savremenog mita ( individualizacija ovih drugih )

-Zavisnost od kulture; nadkulturna svojstva

-Promene mita zavise od evolucije drustvenih vrednosti i potreba.

-Mit kao suprostavljanje realnosti

-Religiozni pokreti koji napustaju religiozni kontekst i dobijaju mitski karakter.

-Deo drustva kome je potreban mit i deo drustva kome nije potreban. Zadovoljene potrebe
(ekonomske,psihicke) i stabilnost.

*****

Leh Mruz, poljski antropolog, napisao je problematican tekst "Mit i mitsko misljenje", koji je po
recima prevodioca neka vrsta "signalizacije", a ne pokusaj resavanja ovog problematicnog
fenomena. Cak i prevodilac naglasava diskutabilnost Mruzeovog teksta, o cemu ce biti reci malo
kasnije. Karakter ovog teksta, s obzirom da se kritikuju gotovi svi vidovi teorije o mitu i mitskom
misljenju, na nekoliko mesta sadrzi i izvesne protivurecnosti.

Pre svega, Mruz ukazuje na to da je pojam mita i mitskog misljenja predmet proucavanja velikog
broja razlicitih disciplina : lingvistike, psihologije, antropologije, teorije literature, etnologije.
Zainteresovanost za ovaj pojam nije nesto sto narocito iznenadjuje, s obzirom da svaka od
navedenih disciplina proucava ovaj fenomen kao kulturoloski proizvod coveka i uz to, proucava
na podrucju sopstvene nauke : specificne metodologije i nacina proucavanja u najsirem smislu.
Medjutim izmedju ovih disciplina postoje i izvesna neslaganja u vezi ovog pojma.

Problem do kog dolazi Mruz, tice se kompleksnosti fenomena mita i zaostajanja citave tradicije
proucavanja kada je u pitanju tradicionalni - plemenski - oblik mita, te nemogucnosti
sagledavanja njegovih modifikovanih formi u savremenom dobu. Stoga, Mruz zakljucuje da je
proucavanje savremenih oblika mita i mitskog misljenja marginalizovano, iako postoje izvesne
teorije koje se bave tim problemom.

Na jednom mestu Mruz kaze:

"Cak ako odredjeni magicni postupak ili mit povezan sa njim, nije neposredno uticao na
ostvarenje zamisli, onda uticaj na psihu i zadovoljenje unutarnjih covekovih potreba i njegovih
nemira doprinosi da se mit ne moze nazvati izvanracionalnim".
Naime, na osnovu toga sto mit utice na psihu i zadovoljenje unutarnjih covekovih potreba, ali i
nemira ne moze se zakljuciti da mit nije izvanracionalan (iracionalan). Autor teksta ne donosi
zakljucak na osnovu karaktera i sadrzaja mita, vec na osnovu njegove uloge eliminise njegovu
iracionalnost. Pored toga, autor pominje da on utice na psihu. Psiha je pojam analiticke
psihologije, pod kojim se podrazumeva celina svesno-nesvesnih sadrzaja. Za pojam psihe, koriste
se razliciti termini kao sto su dusa, duh, um.

U poslednjem pasusu teksta Mruz pise:

"Do nestanka mita i mitskog misljenja doci ce sa pobedom razuma (tako makar smatra Van Lier),
no da li je moguce govoriti o razumu kao necem dominantnom ako postoji covek sa svojom
psihom i njenim potrebama koje su tako cesto u opoziciji spram razuma; jer otkada postoji covek
otada zeli nesto vise, bezi od stvarnosti. Potreba za izvanracionalnim ciniocem jeste veoma
nesavremena potreba, ali je, kako svedoci istorija, a to ne porice ni savremena stvarnost, cisto
ljudska, opsta osobina".

U poslednjem pasusu dolazi do ambivalentnosti autorove misli. Autor se u zakljucku teksta,

odnosi prema mitu suprotno od misli iznesenih u citiranoj recenici pre ove. Polazeci od stava da
je mit fenomen koji ne moze biti iracionalan (ili izvanracionalan, kako on kaze), autor iznosi stav
(Van Liera) da ce mit i mitsko misljenje nestati sa pobedom razuma. Premda je prvo izneo stav
povodom nemogucnosti iracionalnosti mita, dakle, tretirajuci ga kao nesto suprotno od
iracionalnosti, sada, autor govori o potrebama - u kontekstu ovog teksta, potrebama vezanim za
mitsko misljenje - kao iracionalnim (izvanracionalnim), smatrajuci da je psiha sa njenim
potrebama "u opoziciji spram razuma". Kasnije se, u poslednjom recenici, potvrdjuje
izvanracionalna karakteristika koju autor pripisuje mitskom misljenju, a koja je naime, opsta
osobina coveka.

Osim ovih kontradiktornosti, tekst sadrzi zanimljiva razmisljanja o ovom problematicnom

fenomenu, mada i tu se naidje na nejasna i problematicna mesta. Naime, autor u nekoliko
navrata, govoreci o mitu ciji je pojam problematican, upotrebljava one osobenosti koje se
najcesce koriste za pojam filozofije ili pojam religije.

Analogija izmedju plemenskog sama i politickog lidera, kao relacija spontanog i namernog
(svesnog) mitskog misljenja i kreiranja mita, autora je navela na zakljucak o mitskom misljenju
kao imanentnom svojstvu ljudske psihe.

Socijalne razlike (potrebnost/nepotrebnost) mitskog misljenja

Opasnost za kulturu i sistem

Integrisuca uloga mita ( zatvorenici, politicke ideje, hipici )

Stvaranje mita kao forma bekstva i oslobadjanja od strahova

 ******

Strukturalizam je metodoloski pristup (strategija) i istrazivacki postupak u drustvenim naukama,

koji se razvio 60-ih godina XX veka u Evropi. Proistekao je iz lingvistickig teorija Ferdinanda de
Sosira i kulturnih teorija Klod Levi - Strosa. Sluzi kao osnova za istrazivanje etickih, lingvistickih,
kulturnih i socijalnih celina.

Najopstija definicija pojma "struktura" je : "Struktura je celina koju tvore solidarne pojave, tako
da svaka zavisi od drugih i moze biti ono sto jeste samo po odnosu prema njima". To bi znacilo da
struktura predstavlja skup medjusobno zavisnih i usko povezanih slozenih pojava i da se svaka
moze odrediti na osnovu odnosa prema drugim pojavama iz te strukture.

hatred - mrznja

reared - odgajani

fumes - isparenja

worshipping - obozavanje

nowhere - nigde

upon - na