ВИСОКА ШКОЛА АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА

„ДОСИТЕЈ“ БЕОГРАД

ЗАВРШНИ РАД

ТЕМА:

ОСНОВНА СРЕДСТВА У ФУНКЦИЈИ ПРЕДУЗЕЋА

Ментор: Студент:

Проф. др Миле Рајковић Драго Ковачевић

Београд, 2019
 Садржај

Увод у основна средства ..............................................................................................5

Анализа обима и структуре основних средстава .......................................................7
Анализа обима основних средстава ............................................................................8
Анализа структуре основних средстава .....................................................................9
Класификација основних средстава ..........................................................................11
Основна средства у припреми....................................................................................11
Основна средства у употреби или функцији ............................................................11
Основна средства ван потребе ...................................................................................11
Неупотребљива основна средства..............................................................................11
Материјална облик основних средстава ...................................................................12
Нематеријални облик основних средстава ...............................................................15
Новчана средства основних средстава ......................................................................16
Техничка структура основних средстава материјалног облика ..............................17
Техничка опремљеност рада ......................................................................................17
Вредност основних средстава ...................................................................................18
Фактурна вредност ......................................................................................................18
Набавна вредност ........................................................................................................18
Амортизована или отписана вредност .....................................................................18
Садашња или стварна вредност .................................................................................19
Тржишна вредност .....................................................................................................19
Ревалоризација основних средстава ..........................................................................20
Циљеви ревалоризације ..............................................................................................20
Метод процене .............................................................................................................21
Метод примене одређеног коефицијента .................................................................21
Амортизација основних средстава .............................................................................22

2
Економска суштина амортизације ............................................................................22
Физичко амортизовање ..............................................................................................23
Морално амортизовање ..............................................................................................23
Методе обрачуна амортизације .................................................................................24
Временска амортизације .............................................................................................24
Функционална амортизација ......................................................................................26
Обрачун амортизације по рачуноводственим и пореским прописима ..................27
Капацитет основних средстава ...................................................................................30
Нивои посматрања капацитета ...................................................................................30
Максимални или уграђени капацитет .......................................................................30
Реални капацитет .........................................................................................................31
Оптимални капацитет ................................................................................................31
Реализовани капацитет ...............................................................................................31
Фактори који утичу на коришћење капацитета основних средстава ....................32
Објективни фактори ...................................................................................................32
Субјективни фактори ..................................................................................................33
Капацитет основних средстава и ефикасност пословања предузећа ....................33
Пословне информације које се односе на основна средства ..................................35
Попис ............................................................................................................................35
Потпуни и редован попис ...........................................................................................35
Потпуни ванредни попис ...........................................................................................35
Делимичан ванредни попис ........................................................................................36
Књиговодствена евиденција основних средстава ....................................................37
Главна књига ...............................................................................................................37
Књига инвентара ..........................................................................................................37
Аналитичка евиденција ...............................................................................................37
Прибављање основних средстава ..............................................................................38

3
Куповина основних средстава ...................................................................................38
Изградња основног средства ......................................................................................39
Пријем без накнаде ......................................................................................................40
Вишак основних средстава .........................................................................................41
Отуђивање основних средстава .................................................................................42
Продаја основних средстава .......................................................................................42
Расходовање основних средстава ..............................................................................43
Принос основних средстава без накнаде ..................................................................44
Мањак основних средстава .........................................................................................44
Размена основних средстава .......................................................................................45
Размена основних средстава без накнаде .................................................................45
Размена основних средстава уз накнаде ...................................................................45
Међународни рачуноводствени стандарди (МРС) 16 ............................................46
Некретнине, постројења и опрема ............................................................................46
Признавање некретнина, постројења и опреме ........................................................49
Закључак ......................................................................................................................50
Литература ...................................................................................................................51

4
 УВОД У ОСНОВНА СРЕДСТВА

Пословна средства чине јединство основних и обртних средстава

предузећа. Та средства предузећа користе се у обављању одређених задатака у
оквиру своје делатности, тј. пословања. За извршење било ког задатка, било које
функције, морају се ангажовати у одговарајућој размери основна и обртна
средства. Трошење једних условљава трошење других, а тиме и њихово
заједничко репродуковање.
Основна средства добила су назив по томе што чине у одређеном смислу
основу рада. Основна или стална средства су трајна материјална основа
неопходна за функционисање предузећа. Њихов најважнији део је опрема или
средства за рад у ужем смислу. Осим опреме као виталног дела основних
средстава, у средства за рад у ширем смислу улазе и грађевински објекти,
земљиште, шуме и друга природна богатства. Осим средстава за рад, у ужем
смислу, у основна средства улазе и одређена права или нематеријална улагања,
као и новчана средства, односно дугорочна финансијска улагања.
Основна средства су шира категорија од средстава за рад. Међутим ова
средства за рад, према нашој квалификацији средстава, не улазе у основна
средства. Она средства за рад чији је век употребе краћи од једне године или
имају релевантно малу вредност, не спадају у основна средства (неки алати,
амбалажа, ситан инвентар и друга слична средства). Таква средства за рад се,
ради једноставнијег и прецизнијег евидентирања средстава воде као обртна
средства и поред тога што у основи врше функцију средстава за рад. Према
томе сва средства за рад немају карактер основних средстава и нису основна
средства.
Основна средства су део пословних средстава и представљају основу за рад и
функционисање предузећа. У процесу рада она се постепено троше, не мењајући
свој облик при употреби, преносећи истовремено адекватан део вредности на
нове производе.

5
 Под категоријом основних средстава сматрају се средства чије је време
употребе дуже од времена израде једног производа, чије је трошење постепено у
дужем периоду у којем се вредносно преноси адекватан део по део на нове
производе или услуге и код којих је постојаност физичког облика и употребне
вредности за све време коришћења средстава за рад.
Под појмом основних средстава подразумевају се сва средства која се у
процесу рада не троше, задржавају свој првобитни облик, већ долази до њиховог
моралног и физичког рабаћења. Обзиром да се њихова вредност током процеса
смањује, она се током процеса смањује, она се у току процеса рада преноси на
резултат рада (учинке) путем отписа (амортизације).
Код извора основних средстава постоје сопствени извори са којим се може
располагати без ограничења, а постоје и извори у виду кредита за које је
ограничено располагање, јер се кредити и дугорочне обавезе морају враћати по
унапред утврђеним условима.
Основна и обртна средства имају неке заједничке карактеристике, а то је
да је за набавку материјалних ствари и других потреба за пословни процес нужно
располагати одређеним финансијским средствима, које се након куповине,
производње и продаје поново враћају у новчани облик са којим се започиње нови
циклус и тако редом.
Између основних и обртних средстава (и поред предње сличности) постоје
неке разлике. Сва се уложена средства не враћају, истовремено у почетни тј. у
новчани облик. Новчана средства ангажована за набавку основних средстава,
постепено ће се враћати у новчани облик. Средства којима су набављене
сировине и материјал, биће брже враћене у новчани облик, али се она, без обзира
што се брже репродукују, поново враћају, јер се њима купује нови материјал и
врше друга улагања за нови репродуктивни циклус.
Основна средства у процесу функционисања иступају као хомогена
категорија, чији се економски квалитет манифестује у томе да се њиховим
коришћењем обезбеђује извршење задатака у репродукцији. Осим тога,
економски квалитет средстава за рад и других основних средстава, која имају
карактер ствари и права манифестује се у томе, да је опредмећени рад који је у

6
њима садржан способан да у адекватном делу пренесе своју вредност на вредност
новог производа. Новчани израз трошења основних средстава назива се
амортизација. Новчана средства добијена обрачуном амортизације и наплатом те
амортизације кроз продајну цену производа, служе за репродуковање основних
средстава. Преносећи део своје вредности, основна средства и даље задржавају
своју употребну вредност, до краја свог трајања.

АНАЛИЗА ОБИМА И СТРУКТУРЕ ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА

Анализом обима основних средстава, испитују се кретања и однос тих

кретања према другим величинама с којима су основна средства у међусобној
зависности. Отуда, анализа основних средстава може да се врши на краће или на
дуже временске периоде, као у току пословања тако и након завршетка пословне
године. У току пословања анализа се врши на краће временске периоде у току
пословне године, са циљем да се благовремено уоче и отклоне евентуални
поремећаји до којих може доћи у пословној активности у току године. Анализа
основних средстава по завршетку пословне године, врши се са циљем да се на
бази остварених резултата изврши корекција или допуна плана за наредни
период. На тај начин се проналазе најбоља решења за остварење постављеног
задатка. Без обзира да ли се та анализа врши у току или након завршетка
пословне године, намеће се потреба детаљне анализе свих фактора који утичу на
квалитет и квантитет пословања. Анализом основних средстава на дужи рок
откривају се тенденције кретања и понашања истих за дужи период. Како
основна средства чине основна средства у употреби и основна средства у
припреми, која после изградње (и стављањем у функцију) постају средства у
употреби, анализа обима појединих структура и њиховог учешћа у укупним
основним средствима је предмет аналитичара који се бави анализом основних
средстава.

7
 Анализа обима основних средстава – најважнији подаци за анализу су
показатељи о динамици основних средстава и њиховој структури, односу
основних средстава и броја запослених, односу основних средстава и резултата
пословања, коришћењу капацитета, односу обртних и основних средстава,
резултату пословања итд. Динамика укупних основних средстава анализом се
обухвата, упоређивањем односа основних средстава текућег у односу на базни
период или више периода.
Код анализе је значајно знати, да раст обима односно повећање основних
средстава може бити због набавке нових или реконструкције и модернизације
постојећих капацитета. Повећање настаје инвестирањем, а смањење продајом
или расходовањем основних средстава. Што се тиче односа основних средстава и
броја запослених, такође треба знати да између ова два елемента постоји
функционална веза. Већа опремљеност и бољи услови за рад воде ка већој
продуктивности. Стављањем у однос средстава за рад и радне снаге добија се тзв.
Техничка опремљеност за коју се користе два показатеља. Први је однос
средстава за рад по набавној вриједности и броја запослених. Поред овог
уобичајено је да се техничка опремљеност мери односом средстава за рад
изражених у снази и броја запослених. Овим се добија податак колико од
инсталиране снаге неког основног средства отпада на једног запосленог. Један
веома значајан показатељ за анализирање је однос оствареног финансијског
резултата и основних средстава који показују колико је динара основних
средстава ангажовано за остварење једног динара добити. Капацитет као
производна моћ, је интересантан за анализу пословања. Динамика ће показати
кретање капацитета, па је задатак аналитичара да утврди еквивалентно
одступање, разлоге за појаву истих и предложи мере за даљи рад. Анализа
кретања капацитета врши се динамички за дужи временски период, најчешће се
анализе праве по годинама, прати кретање и предлажу мере за наредни период.

8
Анализа структуре основних средстава – квалитет основних средстава је у вези
са утицајем спољних и унутрашњих фактора који директно делују на мењање
величине и структуре основних средстава. Отуда је и неопходно вршити
целовиту анализу на дужи период ради реалног планирања средстава и њихових
извора. Анализа треба да обухвати како основна средства у припреми тако и у
употреби. Основна средства у припреми су средства у изградњи која ће по
завршетку постати основна средства у употреби. Највећи део основних средстава
у припреми је ангажован у новчаним средствима и залихама инвестиционог
материјала а касније у изградњи и на крају по завршетку основног средства у
употреби. Из свега произилази да анализа основних средстава, треба да је стална,
свеобухватна и реална да би се сагледало право стање, донела одговарајућа одука
и водила исправна пословна и развојна политика. Структура основних средстава
по врстама се разликује. Уобичајено је да се основна средства појављују као:
основна средства у употреби, основна средства у изградњи – припреми, основна
средства ван употребе, основна средства у новчаном облику и основна средства у
облику права. Тиме какву улогу средства у пословном процесу имају, она су
подељена на основна средства у припреми и основна средства у употреби. Уз
њих се сусрећемо и са основним средствима ван употребе. Основна средства у
припреми чине потенцијалну снагу у будућем развоју. Средства у изградњи
показују и одређено усмеравање даљег развоја и активности у том правцу.
Основна средства у употреби су средства која се употребљавају у процесу рада и
чине основу за израчунавање степена искориштења капацитета. Основна
средства ван употребе могу бити неисправна или исправна али која се не користе
у процесу рада, јер за њих нема интереса. Овде се могу наћи и средства која нису
за употребу и која су намењена за расходовање. Анализом треба обухватити и
степен способности (функционалности) и степен истрошености (отписаности)
основних средстава за употребу. Основна средства се троше у процесу рада – тим
трошењем основних средстава долази до промена у њиховој способности –
функционалности па је вредност основних средстава у употреби све мања. У
структури основних средстава јављају се: набавна (ревалоризована) вредност као
основица за амортизацију, садашња и отписана вредност. Степен коришћења

9
основних средстава обухвата аналитичко посматрање свих фактора који утичу на
резултате привређивања. У том смислу обим расположивог капацитета је
најважнији фактор учинка. Могући или потенцијални капацитет је величина којој
треба тежити. За даљу анализу је потребно разликовати: укупан, инсталирани,
планирани и искоришћени капацитет.

10
 КЛАСИФИКАЦИЈА ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА

Критеријуми за класификацију основних средстава могу бити различити.

Најзначајнији су:

- њихово стање или степен њихове употребљивости и

- појавни облици – односно облици у којима се основна средства
јављају.

Према стању у којем се налазе основна средства могу бити у:

- припреми (изградњи)
- употреби (функцији)
- у резерви и
- неупотребљива основна средства.

Основна средства у припреми су започети радови на изградњи појединих

врста основних средстава: грађевинских објеката, опреме, дугогодишњих засада
у пољопривреди и друго. То су у суштини инвестиције у току, као и све залихе
грађевинских материјала (цигле, цреп, дрвена грађа и друго).

Основна средства у употреби или функцији су она средства која се

активно користе или функционишу у раду. Њиховим коришћењем се остварују
одређени задаци. Остваривањем задатака предузеће остварује одређене резултате
или ефекте.

Основна средства изван употребе су она средства која, из одређених

разлога, нису привремено у употреби и служе као одређена резерва (грађевински
објекти привремено ван употребе и сл).

Ако основна средства из било којих разлога више нису за употребу,

класификују се у неупотребљива основна средства.

11
 Према појавним облицима или облицима у којима се јављају, основна
средства иступају као:
- ствари, односно материјална улагања
- права, односно нематеријална улагања
- новчана средства основних средстава или дугорочна финансијска
улагања.

Материјални облик основних средстава, односно облик ствари су

основна средства исказана на рачунима групе 34. Ту се исказују земљиште,
грађевински објекти, инвестиционе некретнине и опрема узета у финансијски
лизинг, као и улагање у прибављање основних средстава. На рачунима групе 34
средства се вреднују сходно МРС 16, МРС 36, МРС 17, МРС 40 и осталим
релевантним стандардима.
Земљиште се исказује по трошку улагања и вредносном усклађивању.
Воде се на рачунима 340. Земљиште се одвојено евидентира од грађевинских
објеката који се на њему налазе.
Грађевински објекти исказују се на рачуну 341. Под грађевинским
објектима подразумевају се пословне зграде, прилазни путеви, платои и др. У
оквиру грађевинских објеката обухватају се ресторани, одмаралишта.
Трошак набавке грађевинских објеката обухвата више ставки:
1. фактурну вредност извођача радова или обрачунату цену коштања у
случају да је средство изграђено у сопственој режији и
2. директне зависне трошкове градње уколико нису укључени у фактурну
вредност извођача радова, као што су издаци за:
- пројектну документацију
- прибављање потребних дозвола
- припрема терена за изградњу
- прикључивање на водоводну, канализациону, електричну,
телефонску или друге мреже.

У оквиру овог рачуна на посебним аналитичким рачунима исказују се станови и

стамбене зграде који чине пословну имовину предузећа.

12
 Опрема се исказује на рачуну 342. У оквиру овог рачуна исказује се код
примаоца лизинга опрема узета у финансијски лизинг, као и алат и инвентар са
калкулативним отписом. Под опремом се подразумевају: транспортна средства,
намештај, канцеларијска опрема...
Трошак набавке средстава (набавну вредност) у случају да се опрема
набавља на тржишту чине:
- фактурна вредност добављача
- порез на додату вредност или порез на пренос апсолутних права
уколико конкретан промет није ослобођен плаћања тих пореза
- директне зависне трошкове набавке
- директни трошкови довођења у стање функционалне приправности
- камате и други трошкови позајмљивача
- негативне курсне разлике.

У оквиру рачуна 342 могао би се отворити посебан рачун за евидентирање

амортизације обрачунате у току године, да би у било ком тренутку у току
године могло да се има слагање синтетичког рачуна са одговарајућом
аналитичком евиденцијом.
Остала основна средства воде се на рачуну 343. Ту се исказују алат и
инвентар са калкулативним отписом, у сладу са усвојеном рачуноводственом
политиком, и вредности основних средстава која нису обухваћена другим
рачунима ове групе, као што су дела ликовне, вајарске, филмске и друге
уметности, музејске вредности, књиге у библиотекама и друга основна
средства.
Авански и основна средства у припреми воде се на рачуну 344 – исказују
се дати аванси за стицање свих облика основних средстава и улагања у све
облике основних средстава од дана улагања до дана почетка коришћења.
Инвестиционе некретнине исказују се на рачуну 345, које власник или
корисник лизинга, по основу финансијског лизинга држи ради остваривања
зараде од издавања некретнине или ради увећања вредности капитала или
ради једног или другог, а не ради:
- употребе за производњу или снабдевање робом или пружање услуга
или за административне сврхе; или

13
 - продаје у оквиру редовног пословања, у складу са МРС 40 и другим
релевантним МРС.

Средства која се могу сврстати као инвестициона некретнина су земљиште и

грађевински објекти. У инвестициону некретнину могу се сврстати и делови ових
средстава (нпр. једно крило зграде). Да би се ова средства сврстала у
инвестициону некретнину, неопходно је да буду испуњени следећи услови:
- да предузеће поседује средство због зараде од њеног давања у закуп или/и
- због очекиваног пораста вредности те некретнине.
Разлика између инвестиционе некретнине и некретнине коју користи власник у
томе што инвестициона некретнина самостално генерише готовину, углавном
независно од других средстава предузећа, док то није случај са некретнинама које
користи власник. Наиме те некретнине не генеришу самостално готовину, већ
готовински ток произилази из заједничког коришћења свих средстава предузећа
или одређене групе. Накнадно признање у вези са инвестиционим некретнинама
односи се на накнадне издатке у те некретнине. Као саставни део инвестиционе
некретнине признају се: опрема, попут лифтова или клима уређаја који су
саставни део објекта, тј. не врши се засебно исказивање основних средстава;
намештај који се издаје заједно са некретнином, тј. тај намештај се не исказује
као засебно средство.
Почетно вредновање – улагање у инвестиционе некретнине приликом
њиховог активирања вреднује се по набавној вредности, тј. по трошку набавке. У
случају куповине набавну вредност чине: фактурна вредност и директни зависни
трошкови набавке. У случају када је плаћање добављачима одложено, набавна
вредност је једнака износу готовине која би се платила да се плаћање врши на
дан куповине. Разлика између овог износа и износа укупног плаћања признаје се
као расход периода.
За накнадно вредновање инвестиционих некретнина дозвољава се избор између
једне од следеће све методе: метод фер вредности или метод набавне вредности.
Опрема узета у финансијски лизинг воде се на рачуну 346, при чему се под
финансијским лизингом подразумева лизинг којим се у највећој мери преносе сви
ризици и користи који произилазе из власништва над предметом лизинга, док

14
право власништва може али не мора бит коначно пренето, у складу са МРС 17 и
другим релевантним стандардима.
На посебним аналитичким рачунима у оквиру сваког основног рачуна
основних средстава обезбеђује се евиденција и о набавној вредности и о
исправци вредности основних средстава.

Права односно нематеријална улагања представљају улагања у

одредиво немонетарно средство без физичког садржаја, које служи за
производњу или испоруку робе или услуга, за изнајмљивање другим лицима или
се користи у административне сврхе (улагање у развој, концесије, патенте,
лиценце и слична права, улагање у прибављање нематеријалних улагања и
улагања изнад књиговодствене вредности – goodwill). Воде се на рачунима групе
33, а вреднују у складу са МРС 38, МРС 36, МРС 17 и другим релевантним
стандардима.
Улагање у развој обухвата улагања чији се ефекти очекују у периоду
дужем од једне године. Под развојем се подразумева примена резултата
истраживања или другог знања ради производње ових значајније побољшаних
материјала, уређаја, производа, процеса, система или услуга пре приступања
комерцијалној производњи или коришћењу. Улагања у развој сматрају се
нематеријалним улагањем под условом да задовољавају услове дефинисане МРС
38. Воде се на рачуну 331.
Концесије, патенти, лиценце и слична права, воде се на рачунима 332, а
представљају издатке за прибављање права на патент, лиценцу, концесију, модел,
узорак и жиг и права на коришћење производно – техничке документације.
Патент је искључиво право проналазача да користи свој проналазак (изум),
односно да га уступи другом на коришћење.
Лиценца је право на коришћење туђег проналаска (туђег права).
Концесија као основно средство представља сваки облик уступка, одобрења или
повластица које предузеће има као и дозвола за вршење неког посла или
експлоатисање неког добра.
Куповином стечени „goodwill“ обухвата пословну вредност имовине која
представља разлику између плаћене и књиговодствене вредности нето имовине
(капитала), ка разлику проистеклу из обавезе процењивања у случајевима

15
предвиђеним законом (спајање, припајање, промена облика организовања и др.).
Воде се на рачуну 333.
Аванси и нематеријална улагања у припреми воде се на рачуну 334 а
представљају дате авансе за нематеријална улагања и инвестиције за
нематеријална улагања.
Остала права представљају издатке за закупнину и лизинг плаћени за
период дужи од једне године и издаци за стицање осталих нематеријалних права
која се користе у периоду дужем од једне године. Остала права се водена рачуну
335.
На посебним аналитичким рачунима, у оквиру сваког основног рачуна
нематеријалних улагања обезбеђује се евиденција о набавној вредности (или
цени коштања) и исправци вредности нематеријалних улагања.
Новчана средства основних средстава или дугорочна финансијска
улагања су сва улагања предузећа у хартије од вредности, дати депозити,
дугорочни кредити у земљи и иностранству...
Класификација основних средстава је значајна за формирање праве слике о
основним средствима у појединим групама или врстама средстава, ради праћења
њихове структуре или састава.

16
 ТЕХНИЧКА СТРУКТУРА ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА МАТЕРИЈАЛНОГ
ОБЛИКА

Техничка структура основних средстава материјалног облика

представља удео појединих врста основних средстава – ствари, у укупним
основним средствима и њихов међусобни однос. Она изражава употребни
квалитет основних средстава као роба и њихову функционалну намену у процесу
стварања других роба.
Анализом техничке структуре било ког предузећа може се утврдити степен
опремљености рада и, истовремено, услови рада предузећа. Релевантно веће
учешће опреме у укупним основним средствима материјалног обила, при другим
неизмењеним условима, указује на већу опремљеност рада, а тиме, и могућност
за повећање пословне способности предузећа. На основу евиденције основних
средстава (статистике основних средстава) може се утврдити њихова техничка
структура преко учешћа грађевинских објеката, опреме, земљишта и осталих
основних средстава – ствари, у укупним основним средствима материјалног
облика.
Техничка структура основних средстава предузећа може бити различита.
Техничка структура основних средстава подложна је сталним променама.
Промена техничке структуре основних средстава под дејством научно –
техничког процеса води еволуцији пословних средстава, па тиме и еволуцији
предузећа као система као целине.

У анализи техничке структуре основних средстава значајна је и анализа

техничке опремљености рада средствима. Она се изражава степеном
концентрације основних средстава на јединицу рада, или опремљеношћу радника
основним средствима. Техничка опремљеност представља однос између
вредности основних средстава и броја радника.

17
 ВРЕДНОСТ ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА

Свако основно средство има своју вредност. Вредност основних средстава

се евидентира и прати преко цена основних средстава. Цена основног средства је
његова вредност изражена у новцу.

Основна средства се евидентирају и прате по:

- фактурној вредности
- набавној вредности
- амортизационој или отписаној вредности
- садашњој вредности

Фактурна вредност је вредност, новчани износ на фактури добављача

односно продавца. Она може да буде и продајна вредност основног средства,
уколико добављач преузме обавезу за изврши превоз и монтажу на фактурисану
вредност. Фактурна вредност основног средства је цена по којој је купљено
основно средство.

Набавна вредност основног средства је вредност по којој је основно

средство набављено. Основица за утврђивање набавне вредности је фактурна
вредност основног средства. Набавна вредност се утврђује тако што се фактурна
вредност увећа за све зависне трошкове набавке основног средства (трошкови
монтаже, трошкови осигурања на путу, трошкови обуке кадрова, трошкове
транспорта и друге зависне трошкове основних средстава). Набавна вредност је
увек основица за обрачун степена трошења тог основног средства, односно
обрачун амортизације.

Амортизована или отписана вредност основног средства представља

износ који показује колико је смањена или отписана вредност основног средства
до одређеног момента. То је, у суштини, укупан износ амортизоване вредности
основног средства до одређеног момента. Набавна вредност основног средства је

18
основица за обрачун његовог трошења (амортизовања). Током употребе основна
средства се постепено троше и тиме преносе вредност на нове производе. Ово се
односи првенствено на средства за рад. Трошење и преношење вредности се мора
обрачунавати. За тај износ обрачунатог трошења умањује се набавна вредност
основног средства.

Садашња или стварна, односно неотписана вредност основног средства

представља разлику између његове набавне вредности и укупне, до тада
формиране амортизоване вредности, односно укупног износа амортизације.

Тржишна вредност основног средства представља његову вредност у

одређеном временском периоду на тржишту. Ову вредност формира тржиште,
односно његови услови који се првенствено изражавају као односи понуде и
тражење за конкретним основним средством. Док се набавна, амортизована и
садашња вредност обавезно воде у пословним књигама предузећа, тржишна
вредност се не води у пословним књигама. Тржишна цена, па самим тим и
тржишна вредност се често мењају. Због тога се може догодити да се цена
(вредност) појединих основних средстава после неколико година употребе знатно
разликују од цена коју су та средства имала у моменту набавке. Због тога је
потребно да се набавна вредност, по којој се воде основна средства у евиденцији,
ускладе са тржишном вредношћу тих средстава после одређеног временског
периода.

19
 РЕВАЛОРИЗАЦИЈА ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА

Ревалоризација је метод усаглашавања набавних са тржишним ценама

основних средстава. Ревалоризација основних средстава у суштини представља
поновно одређивање основних средстава, то јест, нову процену њихове
вредности.

Циљеви ревалоризације:

- да се реално процени, прикаже и прати вредност имовине предузећа,

односно вредности сталних средстава и евентуално залиха предмета рада и
готових производа
- да се обезбеди реални обрачун износа амортизације, односно обрачунатог
трошења основних средстава па тиме и надокнада њихове утрошене
вредности
- реалније приказивање и исказивање (обрачун) укупних расхода предузећа,
па тиме и реалније исказивање добити, као и разлике укупног прихода и
укупног расхода предузећа
- да се обезбеди реалнија процена могућности развоја предузећа, и друго.

Ревалоризацијом основних средстава врши се усклађивање њихове евидентиране

(књиговодствене) набавне вредности са њиховом стварном вредношћу која се
исказује на основу тржишне цене. Повећањем вредности основних средстава
путем ревалоризације повећавају се набавна и садашња вредност основних
средстава, као и износ отписане вредности или амортизације.

Ревалоризација основних средстава може се вршити помоћу две методе:

 методом процене или

 методом примене одређених коефицијената.

20
 Методом процене се директно, од стране стручне комисије, утврђује нова
тржишна вредност сваког основног средства или појединих група основних
средстава, и на основу процене се утврђује нова набавна и садашња вредност.
Метод примене одређеног коефицијента се састоји у томе што се за
сваку групу основних средстава примењује одређени коефицијент ревалоризације
да би се добила нова, ревалоризована набавна вредност основног средства.
Применом овог метода исти коефицијенти се примењују за исте врсте основних
средстава различитих банака, што није случај са применом методе процене.
Недостатак методе процене управо је у томе што је процена вредности
основног средства препуштена субјективној оцени сваког предузећа, па исто
основно средство може, код различитих банака, бити различито ревалоризовано.
Осим тога метод промене одређених коефицијената може се сматрати
економичним методом у односу на методу процене, код које некада трошкови
ревалоризације могу бити већи од користи од ревалоризације.
За метод коефицијената је карактеристично да га прописује надлежни
орган друштвене заједнице за све групе или подгрупе основних средстава.
Применом прописаног коефицијента на евидентирану вредност основних
средстава добија се нова ревалоризована вредност.

Одлуком о ревалоризацији могу бити захваћена са основна средства,

општа ревалоризација, или само поједине групе основних средстава,
делимична ревалоризација.
Без обзира на ниво захвата ревалоризације циљ је увек исти, а то је да се реално
искаже набавна вредност основних средстава.

21
 АМОРТИЗАЦИЈА ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА

Амортизација основних средстава представља смањење вредности

основних средстава због тога што се у току пословања троше.

Амортизација основних средстава се може анализирати према:

- њеној економској суштини и
- методама обрачуна амортизације

Економска суштина амортизације

У економском смислу амортизација је новчани израз трошења основних
средстава у току пословања. Смањена вредност основног средства зарачунава се
у вредност новог производа као пренета вредност. Основна средства, ствари и
права која чине основна средства, троше се у својим пословним функцијама:
производњи и промету. То трошење је постепено. У процесу трошења она
преносе део по део своје вредности на нове производе. То преношење вредности
на нове производе је обрачунско, а не материјално, јер се утрошак ствари и права
која чине основна средства не може прецизно утврдити. Утрошак се може
претпоставити и обрачунати у одређеној вредности.
Амортизација је, дакле, новчана вредност урачуната у нове производе и
услуге на име утрошка одређених основних средстава. Амортизација је, према
томе, економска категорија која представља смањење вредности основних
средстава, с једе стране, и преношење адекватног дела те вредности на нове
производе и услуге, с друге стране. Амортизацијом се врши трансформисање
натуралних основних средстава у новчана средства.
Уколико се новчана средства амортизације користе за замену постојећих
основних средстава, која може бити у другачијем примерку и вредности него што
су утрошена основна средства, у том случају средства амортизације служе за
проширену репродукцију основних средстава.

22
 Осим дотрајалости основних средстава која настају због њиховог физичког
трошења, и која се због тога назива физичка амортизација, у пракси постоји и
такозвана морална амортизација.

Физичко амортизовање основних средстава настаје: због физичког

трошења услед функционисања; због дејства природних чинилаца, односно због
утицаја климатских фактора, чак и у оним случајевима када средство не ради,
због разних оштећења у процесу функционисања, било због дејства неких
спољних фактора или због нестручног руковања средствима и друго.

Фактори који утичу на физичко трошење основних средстава:

- техничко – технолошка својства конкретних средстава

- функционисање средстава у репродукцији, односно намена за коју се
одређено средство користи
- начин на који се средствима рукује
- услови у којима се средство користи и друго.

Морално амортизовање настаје углавном, због тога што услед техничког

прогреса долази до производње нових средстава чија је функционална намена
иста, али је њихова ефикасност много већа.

Фактори који утичу на морално амортизовање, односно економско

застаревање основних средстава су:
- појава нових врста средстава која су у стању да ефикасно врше исте
функције
- појава на тржишту нових производа чија је употребна вредност већа и због
којих престаје потреба за производима који су произведени одређеним
средствима и друго.

23
 Методе обрачуна амортизације
Основица за обрачун амортизације, како је раније наглашено, је набавна
вредност основних средстава. Износ које се добије обрачуном амортизације
назива се амортизациона квота, односно годишњи износ амортизације, а у
књиговодству отпис.

За обрачун амортизације се углавном користе две методе:

 метод временске амортизације
 метод функционалне амортизације

Амортизација се може обрачунавати:

 појединачно за свако основно средство, посебно
 по групама основних средстава
 комбиновано, појединачно за одређене врсте средстава

Временска амортизација представља такав начин обрачуна амортизације

по којем се на набавну вредност основних средстава, као основице за
амортизацију, примењује одређена амортизациона стопа. Тиме се добија
годишњи износ амортизације који се распоређује на месечне, односно
обрачунске износе.

Временска амортизација може бити:

 равномерна
 дегресивна и
 прогресивна.

Равномерни начин обрачуна се карактерише тиме што се амортизација

врши по једној непроменљивој стопи, основици за обрачун која чини набавну
вредност основних средстава. Обрачун амортизације равномерном стопом има
својих предности али и недостатака. Предност је у томе што је овај обрачун
прост и једноставан, лак за обрачун, јер се у истом примењују стално исте
непроменљиве стопе са истом основицом, годишња квота амортизације као
фиксни трошак је иста за све године и друго. Недостатак се огледа, пре свега у

24
томе што су амортизациона стопа и годишња квота исте, без обзира на степен
коришћења основних средстава у процесу репродукције.

Обрачун амортизације равномерним отписом

Године НвОС Амс (%) Амг УАм СвОС

1. 20.000 20 4.000 4.000 16.000
2. 20.000 20 4.000 8.000 12.000
3. 20.000 20 4.000 12.000 8.000
4. 20.000 20 4.000 16.000 4.000
5. 20.000 20 4.000 20.000 -------

Прогресивни метод обрачуна амортизације полази од тога да је

амортизациона квота у почетку мања а касније, из године у годину, све већа и на
крају века трајања највећа. Оправдање се тражи у поставци да предузећа због
неуходаности опреме у почетку користе мањи а касније све већи капацитет. То
значи да се у првој години експлоатације основног средства, обрачун врши са
најнижом стопом а у последњој години са највећом тј. амортизациона стопа и
квота прогресивно расту.

Обрачун амортизације прогресивним отписом

Године НвОС Амс (%) Амг УАм СвОС

1. 20.000 4 800 800 19.200
2. 20.000 12 2.400 3.200 16.800
3. 20.000 20 4.000 7.200 12.800
4. 20.000 28 5.600 12.800 7.200
5. 20.000 36 7.200 20.000 -------

Дегресивни начин обрачуна амортизације код овог метода у примени је

стална непромењена стопа али не на набавну, већ на садашњу вредност или
опадајућа амортизациона стопа на набавну вредност основног средства. Овај

25
метод обрачуна је обрнуто пропорционалан прогресивном. Отуда је
амортизациона квота код дегресивног обрачуна у првој години највећа, сваке
наредне године мања, да би на крају века трајања била најмања. Дегресивни
метод који се примењује на групе средстава који је прописан пореским
прописима није примењив за обрачун амортизације у књиговодству јер се
амортизација мора обрачунавати за свако појединачно осново средство.
У принципу могу се разликовати сва начина дегресије: аритметичка и
геометријска.

Обрачун амортизације дегресивним отписом

Године НвОС Амс (%) Амг УАм СвОС

1. 20.000 36 7.200 7.200 12.800
2. 20.000 28 5.600 12.800 5.600
3. 20.000 20 4.000 16.800 3.200
4. 20.000 12 2.400 19.200 800
5. 20.000 4 800 20.000 -------

Функционална амортизација представља такав начин обрачуна

амортизације који не полази искључиво од века употребе основног средства.
Функционална амортизација се, према томе, обрачунава у директној зависности
од употребе основног средства и од његовог корисног учинка.
Амортизовањем средстава смањује се њихова физичка способност. Физичка
способност основних средстава изражава се степеном њихове употребљивости,
односно степеном способности основних средстава да обављају своју функцију у
репродукцији.
Функционални метод се користи за обрачун амортизације средстава чији се
интензитет коришћења може мерити учинком, израженим у количини производа,
обиму производње, степену коришћења капацитета и на други начин. У овом
случају корисни век трајања средстава изражава се укупним очекиваним учинком
средстава.

26
Такође, потребно је измерити и годишњи остварени учинак да би се могла
утврдити стопа амортизације за ту годину.

Обрачун амортизације по рачуноводственим и по пореским

прописима
По дефиницији (МРС 16 став 16), амортизација је систематско отписивање
основице за амортизацију једног средства током његовог корисног века трајања.
Другим речима, набавна, односно неотписана вредност неког средства исказана у
пословним књигама, путем обрачуна амортизације, преноси се и на трошкове у
веку употребе тог средства.
По пореским прописима, сталним средствима која подлежу обрачуну
амортизације сматрају се средства чији је век трајања дужи од једне године и чија
је појединачна набавна цена у време набавке већа од просечне бруто зараде по
запосленом у Републици. Обрачун пореске амортизације се примењује на сва
основна средства затечена на дан 31.12., без обзира на њихову набавну вредност.
Средство се не амортизује док није стављено у употребу, како је то и
прецизирано изменама МРС 16 које се примењује од 1. Јануара 2005. Године.
Рачуноводственом политиком се утврђује од којег тренутка почиње обрачун
амортизације.
Основицу за обрачун амортизације нематеријалних улагања чини набавна
вредност умањена за преосталу вредност нематеријалног улагања. Када су у
питању некретнине, постројења и опрема, онда основица за обрачун
амортизације зависи од примљеног поступка мерења основних средстава. Ако је
примљен основи поступак, онда основицу за обрачун амортизације чини набавна
вредност умањена за преосталу вредност. Према МРС 16, преостала вредност је
нето износ који предузеће очекује да ће добити за средство на крају његовог
корисног века трајања, по одбитку очекиваних трошкова отуђења. Уколико је та
вредност безначајна, предузеће не утврђује преосталу вредност. Преосталу
вредност треба утврђивати само у оним случајевима када постоји јасна политика
предузећа да се средства отуђују пре истека рока трајања или када је вредност на
крају експлоатације (вредност отпада) значајнија.

27
 Основица за обрачун амортизације приликом накнадних издатака који
увећавају вредност основног средства (додатна улагања) – само додатно улагање
се мери као и осново средство, дакле по набавној цени, а ако је спроведено у
сопственој режији, онда по цени коштања. Стандарди не прописују како ће се у
пословним књигама исказати додатно улагање, сем да то додатно улагање
увећава раније признату вредност основног средства.
Утврђивање корисног века трајања (стопе амортизације) – Стандардима се
не прописују стопе за обрачун амортизације, нити то сада прописује Закон о
рачуноводству и ревизији. То значи да предузећа сама утврђују ове стопе и да то
морају уредити својом рачуноводственом политиком. У ствари, процењује се
корисни вел трајања средстава, а стопе се изводе из процењеног корисног века
трајања средстава.
Преиспитивање корисног века трајања – Према МРС 16 став 49 корисни
век трајања некретнине, постројења и опреме преиспитује се периодично и ако су
очекивања заснована на новим проценама значајно различита од претходних,
обрачун трошкова амортизације за текући и будући период се коригује.
Приликом додатних улагања неопходно је преиспитати преостали корисни век
трајања, јер додатно улагање за последицу често има продужавање тог периода.
Преиспитивање метода амортизације – Стандарди дозвољавају измену
метода амортизације, ако се утврди да примењивани метод није одговарајући.

Основна средства (некретнине, постројења, опрема) су материјална средства која

предузеће држи за употребу или пружање услуга, за изнајмљивање другим
лицима или административне сврхе и за које очекује да ће се користити дуже од
једног обрачунског периода.

Некретнине, постројења и опрема признају се као средства:

А) када је вероватно да ће будуће економске користи по основу тог
средства притицати у предузеће и

28
 Б) када набавна вредност или цена коштања тог средства може поуздано да
се измери

Почетно мерење некретнине, постројења и опреме који испуњавају услове

за признавање за средство врши се по набавној вредности или по цени коштања.
Накнадни издатак за некретнину, постројења или опрему признаје се као
средство само када се тим издатком побољшава стање средства изнад његовог
првобитно процењеног стандардног учинка.
Вредновање грађевинских објеката (сем грађевинских објеката који су
инвестициона некретнина), постројења, опреме, алата, инвентара и осталих
основних средстава, након почетног признавања врши се применом основног
поступка предвиђеног МРС 16 – некретнине, постројења и опрема.
За обрачун амортизације основних средстава примењује се:
пропорционални метод отписивања и задржавамо досадашњу номенклатуру. За
пореске потребе некретнине, постројења и опрему отписујемо путем
амортизације. Некретнине се амортизују применом пропорционалне методе, а
постројење и опрема применом дегресивне амортизације поступцима утврђених
чланом 7. Закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит.
Вредновање инвестиционих некретнина након почетног признавања врши
се применом допуштеног алтернативног поступка предвиђеног МРС 40
Инвестиционе некретнине. За обрачун амортизације примењује се
пропорционални метод отписивања процене вредности на датум сваког биланса,
као на дан превођења у инвестициону некретнину врши комисија, која је дужна
да изврши проверу преосталог века коришћења инвестиционе некретнине коју
одреди финансијски директор.

29
 КАПАЦИТЕТ ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА

Најшире посматрано капацитет је техничка моћ производње неког објекта,

на пример: капацитет машине, капацитет постројења, погона или целе
организације. Он је у основи могући учинак неког система.
Капацитет се може различито посматрати и дефинисати: у границама
предузећа као њен производни резултат или учинак; као капацитет основних
средстава; као капацитет производне и друге опреме и слично.
Капацитет је економско-техничка промењива величина, која при
неизмењивим материјалним и другим усовима привређивања, зависи од учинка
произвођача.

Нивои посматрања капацитета

Капацитет предузећа изражава његове производне резултате, или његове
пословне могућности у целини. Одређује се количином произведених
материјалних добара или извршених услуга у одређеном временском периоду.
Капацитет основних средстава представља уже посматрање капацитета, односно
нижи ниво у односу на капацитет предузећа.

Капацитет се може посматрати као:

- максимални
- реални
- оптимални
- реализовани

Максимални или уграђени капацитет (Кмах), представља ону

производну могућност основног средства која би се могла остварити када би
средство радило 24 сата, у току цијеле године, са највећом брзином и
оптерећењем. То је према томе могућност највеће производње основног средства
за одређено време, уз идеалну повезаност конкретног основног средства са
другим средствима,

30
уз примену савремених технолошких метода и уз оптималну организацију рада.
Максимални капацитет се назива и теоријски или идеални капацитет.

Реални капацитет (Кre), представља стварну могућност основних

средстава, која је условљена њиховим техничким могућностима, обавезним
прекидима и застојима који настају због: чишћења, одржавања, замене делова...
Ти застоји се могу третирати као планирани губици радног времена (Gp). Реални
капацитет представља у суштини разлику између максималног капацитета и тих
планираних губитака, односно:
Кre = Кмах – Gp
За оцену нивоа реалног капацитета основних средстава мора се узети у обзир
производна способност оних основних средстава чији је капацитет најмањи, а
која својим функционисањем условљавају ритам рада и резултате других
средстава у одређеној групи (грло производње).

Оптимални капацитет (Коpt) представља такав ниво коришћења

основних средстава при коме се остварују најнижи трошкови по јединици
производа или услуга. Он са друге стране представља постојање складног односа
између појединих основних средстава која се укључују у извршавање конкретног
пословног задатка. Ако такав складан однос не постоји јавља се грло производње
на једној страни, а неискоришћени капацитет на другој страни.
Грло производње, према томе представља она основна средства која имају
најмању пропусну моћ, односно она средства чији је капацитет мањи од осталих
са њима повезаним основним средствима. Грло производње се може отклонити:
куповином нових машина, изнајмљивањем машина које представљају грло
производње путем лизинга или продајом или изнајмљивањем вишка капацитета.

Реализовани капацитет представаља капацитет који је остварен у одређеном

временском периоду (Коs). Мањи је од реалног капацитета за све непланиране
губитке времена у производном процесу. Реализовани капацитет се испољава као

31
разлика реалног капацитета и непланираних губитака у радном времену основних
средстава, дакле:
Kos = Kre – Gp
Степен коришћења капацитета или коефицијент искоришћења основних
средстава (Kka) може се пратити односом оствареног и реалног капацитета,
односно:
Kka = Kos / Kre x 100
Осим временског раздобља у којем се изражава способност основних средстава,
капацитет се може изражавати и:
- количином готових производа или извршених услуга које се могу
остварити помоћу основног средства у јединици времена
- количином сировина које основно средство може да преради у јединици
времена
- распоредом и радом по сменама и др.

Фактори који утичу на коришћење капацитета основних средстава

На капацитет основних средстава делују многи фактори. Они могу бити:
објективни и субјективни. На објективне факторе радни колектив не може
утицати или је тај утицај врло мали.
Субјективни фактори су најчешће организационе природе и на њих радни
колектив може утицати, односно они се испољавају као фактори радног
колектива.
Објективни фактори који утичу на капацитет основних средстава се
морају узети у обзир код опредељења за утврђивање нивоа оптималног
капацитета основних средстава, као и код утврђивања свих задатака предузећа.
Најзначајнији објективни фактори који утичу на капацитете основних средстава
су:
- захтеви тржишта
- расположивост и квалитет предмета рада
- усклађеност основних и обртних средстава и друго
Захтеви тржишта нису последица само интересовања купаца за производе
или услуге предузећа, већ су условљени кредитном способношћу потрошача
конкретних материјалних добара.

32
 Расположивост и квалитет предмета рада такође утичу на могућност
коришћења капацитета основних средства. Недостатак репродукционог
материјала, као објективан фактор може бити узрочник мањег коришћења
капацитета.
Усклађеност основних и обртних средстава у предузећу се такође
испољава као објективни фактор који лимитира коришћење капацитета основних
средстава.
Субјективни фактори који могу неповољно утицати на коришћење
капацитета основних средстава су бројни.
Међу њима су најзначајнији:
- слабост у организацији пословања
- неповољна квалификациона структура запослених
- ритам реализације готових производа и друго

Капацитет основних средстава и ефикасност пословања предузећа

Ефикасност пословања предузећа је у директној зависности од степена
коришћења капацитета основних средстава. При другим неизмењеним усовима
степен коришћења капацитета представља битну детерминанту ефикасности
пословања предузећа. Степен коришћења капацитета је функција ефикасности
пословања предузећа као економског система.
Ефикаснија употреба основних средстава увећава ефекте пословања
предузећа без повећаних улагања, или са незнатним улагањима, осим тога
повећањем коришћења капацитета при осталим неизмењеним условима
предузећа ствара могућност за смањење трошкова по јединици производа, а тиме
снижење цене коштања производа и повећање своје конкурентске способности
на тржишту. Наиме, приближавање стварног коришћења капацитета оптималном
директно се одражава на смањење трошкова по јединици производа.
У циљу бољег коришћења капацитета и ефикаснијег управљања
средствима предузећа доноси годишњи план коришћења капацитета који се
временски рашчлањује на тромесечне, месечне, недељне и дневне планове.

33
Планове коришћења капацитета предузеће доноси на основу одређених
информација, а у складу са пословном политиком и годишњим планом рада.
Основна средства представљају значајан агрегат предузећа. Ефикасност
њиховог коришћења је значајно мерило ефикасности пословања предузећа. Ту
ефикасност најопштије треба посматрати као способност основних средстава да
утичу на стварање одређених резултата. Однос вредности резултата који су
остварени и ангажованих основних средстава за остварење тих резултата
представља квантитативни израз ефикасности функционисања основних
средстава или рандман основних средстава.
Ефикасност коришћења основних средстава се у том случају јавља као
однос остварених резултата изражених у вредности производње у одређеном
времену и ангажованих основних средстава за остварење тих резултата у том
времену.
Оцена рандмана основних средстава је оцена привређивачке способности
предузећа и оцена правилног усмеравања њене пословне политике.

34
 ПОСЛОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ОСНОВНА
СРЕДСТВА (ЕВИДЕНЦИЈА ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА)

Основна средства (грађевински објекти, опрема, земљишта, шуме и остала

основна средства) представљају групу средстава чија је номенклатура врло
разуђена. О свим основним средствима се мора водити прописана евиденција као
саставном делу пословних књига предузећа.
Основна средства се морају евидентирати по натуралним или физичким
јединицама мере и по вредности. Евиденција у натуралним вредностима или
физичким јединицама мере пружа тачан увид у стање основних средстава по
врстама. Свако основно средство мора имати регистрацијски број групе основног
средства којој припада и назив групе основног средства. На основу овакве
евиденције увек се зна са колико и каквим средствима располаже предузеће и
поједини њени делови. Предузеће је дужно да на крају сваке године изврши
попис свих основних средстава и њихових извора и да упореди стање основних
средстава утврђено пописом са стањем у књиговодственој евиденцији.

Попис (инвентарисање) основних средстава може бити: редован и

ванредан. И један и други може бити: потпуни, када се врши попис свих
основних средстава; и делимичан, када се врши попис само дела основних
средстава.

Потпуни редован попис врши се на крају сваке пословне године. Циљ

пописа је да се утврди стварно стање основних средстава и да се упореди са
књиговодственим стањем, и да се у случају одступања утврде вишкови или
мањкови, основних средстава и узроци таквих стања.

Потпуни ванредан попис врши се у одређеним ситуацијама: приликом

статусних промена у предузећу, у случају покретања поступка за редовну
ликвидацију или стечај...

35
 Делимичан ванредан попис врши се приликом примопредаје дужности
лица која рукују имовином предузећа: материјалним и новчаним вредностима.
Пописом се обухватају сва основна средства у употреби и привремено ван
употребе по врстама и категоријама основних средстава.
Евиденцијом основних средстава по врсти обезбеђује се тачан увид у: набавну
вредност као основицу за амортизацију и за осигурање основних средстава;
укупну амортизовану вредност; неамортизовани део вредности, односно
садашњу вредност основног средства, и друго.

36
 КЉИГОВОДСТВЕНА ЕВИДЕНЦИЈА ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА

Евиденција основних средстава врши се тако да се у сваком моменту може

утврдити структура основних средстава, њихова вредност, степен отписаности,
локација и сл. Да би се то обезбедило, у предузећу, воде се следеће евиденције
основних средстава:
 Главна књига
 Књига инвентара
 Аналитичка картица основних средстава.

У Главној књизи основних средстава вод се евиденција по групама

основних средстава (опрема, земљиште, грађевински објекти, основно стадо и
др.). За евидентирање основних група основних средстава прописани су одређени
рачуни (конта), преко којих се прати стање и кретање основних средстава само
по вредности.

У Књизи инвентара, евидентира се свако основно средство које је

предузеће прибавило, по било ком основу. Књига инвентара садржи, по правилу,
следеће податке: инвентарни број, номенклатурни број, назив основног средства,
назив и седиште добављача, број и датум документа на основу којег је
прибављено основно средство, век трајања основног средства, датум стављања
основног средства у употребу, стопу амортизације, ознаку да ли се врши
ревалоризација, набавну вредност, увећање набавне вредности на основу
ревалоризације и други подаци по потреби предузећа.

Аналитичка евиденција основних средстава води се на слободним

листовима – картицама. За свако основно средство отвара се посебна картица. На
картици се обезбеђују подаци који су садржани и у књизи инвентара. На
полеђини картице су подаци о вредности основног средства (набавна, отписана и
садашња вредност), а на предњој страни остали подаци који су садржани и у
књизи инвентара.

37
 ПРИБАВЉАЊЕ (ПОВЕЋАЊЕ) ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА

Предузећа могу основна средства да прибаве на један од следећих начина:

- куповином
- изградњом
- пријемом без накнаде
- на остале начине

Куповина основних средстава

Предузећа по правилу до основних средстава долазе набавком на тржишту.

Куповину основних средстава врше предузећа у складу са својом развојном
политиком, ради замене дотрајалих основних средстава или ради проширења
постојећих капацитета.
Финансирање набавке основних средстава врши се из сопствених или
позајмљених извора.
Евидентирање пословних промена по основу набавке основних средстава
условљено је одређеним околностима, и то:
 од извора финансирања набавке основних средстава
 да ли се врши набавка нових или коришћених основних средстава
 да ли се основно средство ставља у употребу у купљеном стању или се
мора доградити, монтирати, или на други начин прилагодити
употреби
 да ли се прилагођавање употребе врши у сопственој режији или уз
коришћење услуга других предузећа

а) Куповина нових средстава

Предузећа могу до основних средстава доћи куповином нових средстава на
тржишту, у облику у ком их могу одмах укључити у процес рада или их морају
на одређени начин прилагодити намени. Уколико је на тржишту купљено осново
средство које се не може одмах укључити у процес рада већ је потребно

38
извршити одређене радње (допремити, монтирати средства), онда се у набавну
вредност основног средства укључују издаци по том основу.

б) Куповина употребљаваних основних средстава

Предузећа могу своје потребе за одређеним основним средствима да задовоље и
куповином употребљаваних основних средстава. Куповна вредност ових
средстава зависи од тржишних услова, те се употребљавана средства могу купити
по вредности која одговара садашњој вредности основних средстава, као и по
вредности која је већа или мања од садашње вредности. Приликом набавке
употребљаваног основног средства, могућа је ситуација да се на таквом средству
морају извршити одређене радње (поправка, монтажа и сл.), у сопственој режији
или коришћењем услуга другог предузећа. За вредност извршених радова увећава
се набавна вредност основног средства.

Изградња основног средства

Када предузеће није у могућности да обезбеди потребна основна средства
куповином на тржишту готових средстава, оно их обезбеђује изградњом, односно
израдом. Изградња, односно израда се може вршити у сопственој режији или
ангажовањем других предузећа. Финансирање изградње, односно израде
основних средстава може се вршити из сопствених средстава или из позајмљених
средстава. Обзиром да се изградњом прибављају основна средства великих
вредности, то њиховој набавци претходе одређене анализе које су основ за
доношење одлуке о изградњи основних средстава. На основу одлуке о изградњи
израђује се инвестициони програм, којим се утврђује предрачун радова и извори
финансирања изградње. На основу инвестиционог програма приступа се
уговарању изградње са извођачима радова, којим се уређују сви односи између
наручиоца изградње (инвеститора) и извођача радова (добављача).

а) Изградња основних средстава од стране извођача радова

Изградња основних средстава се по правилу врши од стране предузећа којима је
изградња основна делатност, са којим инвеститор закључује уговор о грађењу.

39
Уговором се одређују међусобни односи по основу вредности радова, рокова
изградње, начину и роковима плаћања, квалитету радова и слично. Извођачу
радова се исплаћује пре почетка радова аванс, за куповину инвестиционог
материјала, отварање и уређење градилишта и слично.
Извођач радова извршене радове обрачунава сукцесивно, путем привремених
ситуација, а по завршетку радова испоставља окончану ситуацију. На основу
привремених ситуација врши се и плаћање обавеза за извршене радове. Након
завршетка изградње, након испостављања окончане ситуације од стране извођача
радова, врши се стављање у функцију изграђеног основног средства.

б) Изградња основних средстава у сопственој режији

Предузећа која располажу условима за изградњу могу основна средства за своје
потребе да изграде у сопственој режији. То је најчешће случај код предузећа чија
је основна делатност грађевинарство. Такође и предузећа која имају функцију
основних средстава код предузећа која су их купила, могу такве своје производе
да користе као основна средства.

в) Изградња заједничких основних средстава

Два или више предузећа могу имати заједничка основна средства, прибављена
заједничком изградњом или заједничком набавком. У том случају свако
предузеће у свом књиговодству исказује део вредности заједничког основног
средства које њему припада.
Заједничка изградња, односно набавка између два или више предузећа уређује се
уговором, којим се утврђују међусобни односи по основу: вредности средстава
која улаже свако предузеће, ко је носилац послова односно главни инвеститор,
начин коришћења заједничког основног средства и др.

Пријем основних средстава без накнаде

Предузеће може набавити основна средства и пријемом без накнаде од другог
предузећа. Начин књижења пријема основних средстава без накнаде зависи од
чињенице да ли се пријем врши у поступку статусне промене или се пренос врши

40
по другом основу. Уколико се пријем основног средства врши по основу статусне
промене онда се за неотписану вредност увећава капитал предузећа, а уколико се
пријем врши по другом основу онда се за неотписану вредност исказује приход.

Вишак основних средстава

Пописом основних средстава на крају пословне године или приликом ванредног
пописа у току године могуће је утврдити да се одређена основна средства налазе
у употреби а да нису исказана у књиговодству основних средстава. Таква
средства се накнадно исказују у књиговодству на основу записника о вишку, по
вредностима утврђених проценом од стране стручне комисије. Проценом се
утврђује набавна вредност и отписана вредност и по процењеној вредности се
исказују основна средства у књиговодству.

41
 ОТУЂИВАЊЕ (СМАЊЕЊЕ) ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА

Предузећа могу да отуђе основна средства која им више нису потребна и

чије би постојање у предузећу имале за резултат непотребне трошкове.

Отуђење основних средстава може се извршити на следеће начине:

- продајом основних средстава

- расходовањем основних средстава
- преносом без накнаде

Продаја основних средстава

Приликом продаје основних средстава могу настати три случаја:
- да је продајна вредност једнака неотписаној – садашњој вредности
- да је продајна вредност нижа од неотписане – садашње вредности
- да је продајна вредност виша од неотписане – садашње вредности

У случају када је продајна вредност основних средстава једнака

неотписаној вредности не долази до смањења вредности имовине са којом
предузеће располаже, већ долази само до промене структуре имовине предузећа.
За продајну вредност смањује се вредност основних средстава, а повећава
вредност потраживања од купца.
У случају када је продајна вредност основног средства нижа од неотписане
садашње вредности, долази до смањења вредности имовине предузећа и та
разлика чини расход.
У случају да је продајна вредност основних средстава виша од неотписане
садашње вредности долази до повећања вредности имовине предузећа. Остварена
разлика се књижи у корист прихода.

42
 Расходовање основних средстава
Предузећа могу да расходују основна средства због физичке дотрајалости или
техничке застарелости. Расходовање основних средстава врши се на основу
одлуке органа управљања предузећа.

Приликом расходовања основних средстава могу се јавити следећи

случајеви:

- да се расходује основно средство које је у целости отписано, а да по

основу расхода остану отпаци који се могу продати
- да се расходује основно средство које није у целости отписано, а да по
основу расходовања остане отпадни материјал, чија је вредност иста,
нижа или виша од неотписане садашње вредности
- да по основу расходовања настану одређени трошкови

У случају да је расходовано основно средство које је у целости отписано, а

по основу расхода није остало отпадног материјала, не долази до промене у
вредности имовине предузећа, већ се врши брисање расходованог основног
средства из евиденције основних средстава.

У случају да је предузеће расходовало основно средство које је у целости

отписано, а по основу расхода остао отпади материјал који има одређену
тржишну вредност, долази до повећања вредности имовине предузећа за
вредност отпадног материјала.

У случају кад је расходовано основно средство које није у целости

отписано, а по основу расхода има отпадног материјала, чија је процењена
вредност нижа од неотписане садашње вредности основног средства, долази до
смањења имовине предузећа.

43
Пренос основних средстава без накнаде
Предузеће може отуђити основна средства и преносом без накнаде другом
предузећу, у поступку статусне промене или по другом основу. Кад се пренос
врши по основу статусне промене за садашњу вредност основног средства
смањује се капитал предузећа, а преносом по другом основу за садашњу вредност
се увећавају расходи. Са преносом основног средства може се пренети и обавеза
по основу враћања кредита, уколико је набавка основног средства вршена из
средстава кредита, делимично или у целости.
Уколико се са основним средствима преноси и обавеза према предузећу из чијих
је средстава финансирана набавка таквог средства, онда сагласност на уговор о
преносу обавезе мора дати и поверилац, односно давалац кредита.

Мањак основних средстава

Приликом пописа основних средстава може се утврдити да недостају одређена
основна средства, односно да су она исказана у књиговодству основних
средстава, а да их нема у употреби. Кад се утврди мањак основних средстава
утврђује се комисијски одговорност за постојање мањка. Уколико се утврди да је
за настали мањак основних средстава крив одговорни радник, онда се он
задужује за вредност утврђеног мањка, а уколико се утврди да не постоји
одговорност радника онда се утврђени мањак књижи као повећања расхода
предузећа, на рачуну ванредни расходи.

44
 РАЗМЕНА ОСНОВИХ СРЕДСТАВА

У предузећу по основу коришћења основних средстава могу настати

одређене пословне промене које немају карактер ни прибављања ни отуђења
основних средстава. Најчешћа промена такве врсте је размена основних
средстава. Наиме предузећа могу прибављати потребна основна средства
међусобном разменом. Размена се може вршити без накнаде или са накнадом
веће вредности замењеног основног средства.

Размена основних средстава без накнаде

Уколико се врши размена основних средстава без накнаде веће вредности
замењеног основног средства, онда предузеће које даје у замену основно
средство веће вредности има повећање расхода, а предузеће које прима такво
основно средство има повећање прихода.

Размена основних средстава уз накнаду

Уколико се врши размена основних средстава уз накнаду веће вредности
замењеног основног средства, онда предузеће које прима замењено основно
средство веће вредности има обавезу да надокнади разлику.

45
 МЕЂУНАРОДНИ РАЧУНОВОДСТВЕНИ СТАНДАРД (МРС) 16

Некретнине, постројења и опрема

Циљ овог стандарда је да пропише рачуноводствени поступак за некретнине,
постројења и опрему. Главна питања рачуноводственог обухватања некретнина,
постројења и опреме су моменат признавања средстава, утврђивање износа по
којима се исказују и признавање припадајућих трошкова амортизације. Овај
стандард захтева да се ставка некретнине, постројења и опрема призна за
средство када задовољи дефиницију и критеријуме за признавање средства из
Оквира за припремања и приказивање финансијских извештаја.
Овај стандард се примењује у рачуноводственом обухватању некретнина,
постројења и опреме, осим у случајевима када се другим међународним
рачуноводственим стандардом захтева или допушта другачији рачуноводствени
поступак.

Некретнине, постројења и опрема су материјална средства:

- која предузеће држи за употребу у производњи или испоруку робе или

пружање услуга, за изнајмљивање другим лицима или у
административне сврхе, и
- за која се очекује да ће се користити дуже од једног обрачунског
периода.

Амортизација је систематско отписивање основице за амортизацију једног

средства током његовог корисног века трајања.
Основица за амортизацију је набавна вредност или цена коштања средства или
други износ, као субститут набавне вредности или цене коштања за исказивање у
финансијским извештајима, умањен за преосталу вредност средства.
Корисни век трајања је временски период током којег се очекује да ће
предузеће употребљавати средство или број производних и сличних јединица за
које се очекује да ће их предузеће остварити тим средством.

46
 Преостала вредност је нето износ који предузеће очекује да ће добити за
средство на крају његовог корисног века трајања, по одбитку очекиваних
трошкова отуђења.
Поштена вредност је износ за који средство може да се размени у
трансакцији између добро обавештених и вољних страна, међусобно суочених.
Губитак због обезвређења је износ за који исказани износ средство премашује
износ по којем то средство може да се поврати.
Исказани износ је износ по којем је неко средство признато у билансу
стања по одбитку укупне амортизације и укупних губитака због његовог
обезвређења.
Некретнина, постројење и опрема признају се као средство:

- када је вероватно да ће будуће економске користи по основу

коришћења тог средства притицати у предузеће
- када набавна вредност или цена коштања тог средства може поуздано
да се измери.

Почетно мерење некретнине, постројења или опреме који испуњавају

услове за признавање за средство, врши се по набавној вредности или по цени
коштања (која се састоји од куповне цене, укључујући и увозне дажбине и
неповратне порезе на промет и свих трошкова довођења средства у радно стање
за његову намеравану употребу).
Некретнину, постројења и опрема могу се стећи заменом или делимичном
заменом за неко средство које има сличну употребу у истој делатности и које има
приближно исту поштену вредност.
Накнадни издатак који се односи на већ признату некретнину, постројење
и опрему приписује се исказаном износу тог средства, ако је вероватно да ће
прилив будућих економских користи бити већи од првобитно процењене стопе
приноса тог средства. Сваки други накнадни издатак признај се као расход у
периоду у којем је настао.

47
Након што се призна као средство некретнина, постројење и опрема исказују се
по набавној вредности или по цени коштања умањеној за укупан износ
обрачунате амортизације и укупан износ губитака због обезвређивања. Исказује
се и као средство по ревалоризованом износу, који изражава њихову поштену
вредност на дан ревалоризације, умањеној за укупан износ исправки вредности
по основу амортизације и укупан износ исправки вредности по основу губитака
због обезвређивања. Ревалоризација се врши онолико редовно колико је довољно
да се исказани износ не разликује значајно од износа који би се утврдио да је
примењен поступак исказивања по поштеној вредности на дан биланса стања.
Када због ревалоризације дође до повећања исказаног износа средства, позитиван
учинак ревалоризације се исказује непосредно у корист сопственог капитала као
ревалоризациона резерва. Када због ревалоризације дође до смањења исказаног
износа средстава, негативан учинак ревалоризације признаје се као расход.
Износ некретнине, постројења и опреме која подлеже амортизацији,
отписује се систематски током њиховог корисног века трајања. Метод
амортизације који се примењује изражава начин на који предузеће троши
економске користи садржане у средству. Обрачунат трошак амортизације
признаје се као расход периода у коме је настао, осим ако није укључен у
исказани износ неког другог средства.
Корисни век трајања некретнине, постројења и опреме преиспитује се
периодично и ако су очекивања заснована на новим проценама значајно
различита од претходних, обрачун трошкова амортизације за текући и будући
период се коригује.
Метод обрачуна амортизације који се примењује на некретнину, постројење и
опрему преиспитује се периодично и уколико је дошло до значајне промене у
очекиваном обрасцу трошења економских користи од тих средстава, метод се
мења тако да одражава тај измењени начин. Када је таква промена метода
обрачуна амортизације неопходна, онда се она рачуноводствено обухвата као
промена рачуноводствене процене, а обрачунати трошкови амортизације за
текући и будући период се коригују.

48
 Некретнине, постројења и опрема престају да се исказују у билансу стања,
након отуђивања или када је средство трајно повучено из употребе и када се од
његовог отуђења не очекују никакве будуће економске користи. Добици или
губици који проистекну из расходовања или отуђења некретнина, постројења и
опреме утврђују се као разлика између процењених нето прилива од продаје и
исказаног износа средства и признају се као приход или расход у билансу успеха.

Признавање некретнина, постројења и опреме

Овај поступак има две фазе:
 прва фаза обухвата признавање издатака за набавку, изградњу,
реконструкцију и сл., као средства или као расхода
 а у другој фази се, након опредељења да се ради о средствима, врши
сврставање на стална или текућа средства

49
 ЗАКЉУЧАК

Основна или стална средства су трајна материјална основа и она су

неопходна за функционисање предузећа. Најважнији део основних средстава је
опрема или средства за рад у ужем смислу.
Основна средства су део пословних процеса и представљају основ за рад
предузећа. Обзиром да се вредност основних средстава током процеса рада
смањује, она се у току процеса рада преноси на резултат рада (учинке) путем
отписа (амортизације).
Анализом обима основних средстава, испитују се кретања и однос тих
кретања према другим величинама с којим су основна средства у међусобној
зависности. Отуда анализа основних средстава може да се врши за краће или
дуже временске периоде како у току пословања, тако и након завршетка
пословне године. У току пословања анализа се врши са циљем да се
благовремено уоче и отклоне евентуални поремећаји до којих може доћи у
пословној активности у току године. Анализа основних средстава по завршетку
пословне године врши се са циљем да се на бази остварених резултата изврши
корекција или допуна плана за наредни период. На тај начин се проналазе
најбоља решења за остварење постављеног задатка.
Без обзира да ли се анализа врши у току или након завршетка пословне
године, намеће се потреба детаљне анализе свих фактора који утичу на квалитет
и квантитет пословања.

50
 ЛИТЕРАТУРА

 Шкарић – Јовановић др Ката, Татић мр Витомир, Медојевић мр Мирјана,

Самар ђић мр Илија, „Рачуноводство“, Виша пословна школа, Београд,
2000.

 Кисић мр Светлана, Перовић – Јовановић мр Милева, „Економска

предузећа“, Виша пословна школа, Београд, 2002.

 Никола Цицмил, „Збирка прописа о банкама и бакарском пословању“,

Београд, 2006.

 Секуловић др Богдан, „Анализа пословања предузећа“; Београд, 2004.

 Петровић Зоран, Ракочевић Ђорђије, „Приручник за примену МРС“,

Београд, 2004.

51