Professional Documents
Culture Documents
Серафим Саровски
Серафим Саровски
Садржај
Биографија
Види још
Референце
Спољашње везе
Биографија
Родио се у Курску, у Русији, 19. јула 1759. године, од имућних
родитеља. На крштењу је до ио име Прохор. Кад је навршио 17 Датум рођења 19. јул 1759.
година, мајка га је послала да се посвети монашком животу. На
Место рођења Курск
растанку му је наводно поклонила мали крст, од кога се он никада
Руска Империја
није одвајао. Најпре је отишао у Кијевско-печерску лавру, а потом га
је старац Доситеј упутио да се спашава у саровској пустињи. Не
Датум смрти 14. јануар 1833. (73 год.)
задовољавајући се тишином и езмолвијем саровске о итељи, Место смрти Саров
угледајући се на неке манастирске старце, са лагословом свог Руска Империја
старца, у сло одним часовима повлачио се у густу шуму ради
молитвеног усамљеничког тиховања. Средом и петком није ништа јео, а у друге дане само једном дневно.
Прохор се 18. августа 1786. године, удостојио подстрига у монашки о раз, при чему до и име Серафим. Серафим
удвостручи своје трудове и живљаше још усамљеничкије, ронећи у унутарње огомислено созерцање. Увек у једној истој
одећи, зими је скупљао грање, лети чувао пчеле и радио у својој малој градини. Уз велике телесне трудове, даноноћно је
појао тропаре и црквене песме, и предавао се узвишеним радовима ума и срца. Пуно је читао, нарочито свето Писмо.
Издржавао је велика ђавоља искушења и замке. Да и се још усрдније орио против истих, узео је на се е велики подвиг.
Хиљаду дана и ноћи на гранитом камену произносио је из ду ине душе царникову молитву: „Боже, милос ив у и мени
ре номе!“
„Ја знам твоје невоље, твоје патње, твоје ор е и сла ости твог живота. Ја знам твој кукавичлук, твоје
грехе и упркос њему кажем ти: „Дај ми срце твоје, љу и ме какав јеси!" Ако чекаш да постанеш анђео да
и се предао љу ави, онда ме никад нећеш љу ити. Ако си сла у испуњавању својих дужности и у
веж ању својих врлина, а ако често падаш у оне грехе које не желиш више да чиниш, Ја ти допуштам да
ме волиш. Љу и ме такав какав јеси!”
Питали су Светог Серафима Саровског: Шта је циљ нашег живота? Враћање у наручје Оца Не еско .
Дана 2. јануара/14. јануара 1833. године старац Серафим је завршио свој живот на земљи, у својој о ичној елој подраси,
клечећи на коленима на свагдашњем месту својих молитвених подвига, пред иконом Божје Матере „Умилење“. О врату
му је висио мали крст са распећем. Руке су му иле прекрштене на грудима. Српска православна црква га празнује као
Преподо ног Серафима Саровског 2. јануара по црквеном, а 15. јануара по грегоријанском календару.
Године 1970. замонашио се Јуџин Денис Роуз и узео име Серафим - у част Светог Серафима Саровског.
Види још
Молитвено правило Светог Серафима Саровског
Храм Серафима Саровскога (Мокро)
Референце
1. "Свевиђе“, број 1, 2002. година. стр. 10.
Спољашње везе
Радости моја, Христос Воскресе - филм посвећен Светом Серафиму Саровском (https://www.youtube.com/
watch?v=iEJUleTsKuQ)
Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охри ско роло а Николаја Велимировића.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Серафим_Саровски&oldid=20874613”
Ова страница је последњи пут уређена на датум 15. септембар 2018. у 10:03 ч.
Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и
додатни услови. Погледајте услове коришћења за детаље.