Genetika učenja

Studije genetičke osnove memorije (učenja) kod čoveka su u povoju (začeću). Predstavićemo trenutna
dostignuća na ovom polju sa ciljem olakšavanja i rasvetljavanja procesa učenja.

I Proces učenja
Učen je složena psihička funkcija. To je proces vezan za čula i nervni sistem, a kao adaptacija na
odgovor iz spoljašnje sredine. Fiziološku osnovu učenja čini posebna osobina nervnog sistema poznata
pod imenom plastičnost. Ona se ogleda u tome što svaki nervno-moždani proces ostavlja za sobom trag
koji omogućava da se ponovo javi čak i kada na čulne organe ne deluje nikakava draž. Ovaj trag koji
nastaje kao ’’urezivanje’’ u moždanom tkivu pri upamćivanju, poznat je pod imenom engram. Fiziološki
odnosno biohemijski mehanizam stvaranja engrama nejasan je i danas. Ispitivanja na životinjama su
pokazala da su RNK i proteini značajni za ovaj proces.
Po nama, ’’Učenje je proces vremenskog zadržavanja informacija u mozgu.’’ Pod informacijom u
ovom slučaju se podrazumevaju: navike, informacije u užem smislu, znanja, veštine i sposobnosti.
Anatomski posmatrano za ovaj proces su najvažniji interneuroni centralnog nervnog sistema (CNS).
Međutim, učenje je nemoguće bez senzorne komponente gde spadaju čula i senzitivni neuroni, kao i
motorne komponente gde spadaju motorni neuroni i muskulatura. Ako se tako posmatra može se reći da je
proces učenja izuzetno složen i kompleksan proces i zavise u prvom redu od karaktera učenja.
Pokazaćemo na primeru učenja vožnje automobila. Da bi neko naučio da vozi (upravlja) automobilom
potrebno je da ima dobar refleksni luk. Međutim, zamislimo ovakvu situaciju, osoba ima dobre senzorne
receptore, senzorni neuroni dobro prenose signal, asocijativni donose adekvatnu odluku na osnovu
predhodno stečenih iskustava, dobro šalju efektornim neuronima, ali sami efektori ne reaguju kako treba
u ovom slučaju poprečno-prugasti mišići ekstremiteta. Takva osoba zbog ove komponente nikada neće
’’naučiti’’ da vozi. Za nju kažemo da nezna da vozi. Iz ovoga sledi da učenje neke veštine ili sticanje
nekog novog iskustva zavisi u prvom redu od karaktera veštine, odnosno iskustva i šta se pod naučenim
smatra.
Iz svega napred navedenog sledi da učenje obuhvata sve tri komponente refleksnog luka: receptorni,
asocijativni i efektorni deo refleksnog luka. Da bi se stekla nova iskustva mora da iskustvena informacija
prođe određeni put i zadrži se izvesno vreme kao znanje (novostečeno iskustvo). Put koji prođe
informacija uključuje: čula, senzorne neurone, asocijativne neurone (interneurone). Informacija se
zadržava u asocijativnim kolima (interneuronskom krugu) i to je memorija. Kada dođe nova informacija
ona se kombinuje sa predhodnim već postojećim znanjima (iskustvima) u asocijativnim kolima i donosi
se efektorna odluka. Pod učenjem se dakle podrazumeva i efektorna komponenta refleksnog luka. Neko je
dobar u verbalnom izražavanju, drugi u likovnom ili muzičkom izražavanju zato što između ostalog ima
dobru efektornu komponentu refleksnog luka.
U ovom radu mi ćemo se opredeliti na proces učenja u užem smislu i kažemo: ’’Učenje je proces
vremensko zadržavanje informacija u interneuronskom krugu.’’ Kapacitet zadržanih informacija je
memorija. Mišljenje ili razmišljanje (kognicija) je sposobnost kombinovanja postojećih memorisanih
informacija i eventolno novih informacija i donošenje efektorne odluke. Nova informacija u procesu
učenja zauzima svoje mesto u CNS u zavisnosti od senzornog puta kojim se unosi. Nova informacija
obično uzrokuje seriju kognitivnih procesa i karakterističnu efektornu reakciju, a što obično zovemo
reakciju na okruženje.
Da bi se na pravi način razumeo proces učenja neophodno je ukratko predstaviti evolutivni
razvoj nervnog sistema, kao preduslova uspostavljanja procesa učenja. Na početku su bili samo
senzorni i efektorni (motorni) neuron (Slika Slika1.). Kasnije se umetnuo interneuron
(asocijativni neuron). Razvojem interneuronskog kompleksa je očigledno najintezivniji bio kod
čoveka. Upravo se tu ogleda i evolutivna prednost čoveka nad ostalim životinjskim vrstama. Sa
razvojem interneuronskog kompleksa čovek je bio u stanju da zadržava informacije (uči) i da iste
iskoristi i bude u prednosti nad ostalim živim bićima. To znači da je čovek u stanju upravo zbog
razvoja interneuronskog kompleksa da predhodna iskustva iskoristi u donošenju adekvatne
odluke. Iskustva se stiču razvojem mozga i tako ide i ontogenetski razvoj. Deca skuplja iskustva
odnosno uče, a i u tom procesu jača interneuronski kompleks, odnosno mozak.

Evolutivni razvoj nervnog sistema

Slika 1.
II Posebne karakteristike neurona
interneuronskog kompleksa značajne za proces
učenja
Svaka ćelijska vrsta ima posebne strukturalne karakteristike koje su preduslov njene funkcije. Nervna
ćelija je u tom pogledu tipična. Nju izdvajaju dve karakteristike koje su je adaptirale za sprovođenje i
zadržavanje informacija. To su: obrazovanje specifičnih međućelijskih komunikacija-sinapsi; i sposobnost
grananja i uspostavljanja novih veza. Takođe, nemali značaj ima sprovođenja impulsa zašto je potrebna
velika energija zarad održanja jonskog potencijala, ali to nije tipično samo za neuron i druge ćelijske
vrste (mišićna ćelija, neke epitelne ćelije itd.) imaju svoj membranski potencijal ali sprovođenje impulsa
(nadražaja) je ipak karakteristika nervne ćelije.
Karakteristike sinapse
Sinapse predstavljaju mesto spajanja neurona, komunikacija između neurona. Sinapse mogu biti
ekscitatorne ili inhibitorne i mogu povećati i smanjiti aktivnost u ciljnom neuronu. Postoje elekrične i
hemijske sinapse. Električne sinapse ostvaruju električnu vezu između ćelija. U slučaju hemijskih sinapsi
veza se ostvauruje hemijskim molekulima, neurotransmiterima. Hemijska transmisija ide tako što akcioni
potencijal na kraju aksona otvara voltažno zavisne kalcijumske kanale, sledi influks kalcijuma a
sinaptičke vezikule se stapaju sa membranom i oslobađaju neurotransmitere u sinaptički prostor i aktivira
receptore na postsinaptičkom neuronu. Mozak čoveka sadrži ogroman broj sinapsi. Svaki od 10 11 neurona
u proseku ostvaruje oko 7.000 sinapsi sa drugim neuronima. Prema nekim procenama mozak deteta od tri
godine ima oko 1015 sinapsi. Ovaj broj opada sa odrastanjem i stabilizuje se nakon odrastanja negde
između 1x1014 i 5x1014.
Karakteristike grananjanja
Jedna od karakteristika neurona je da se grana i obrazuje nastavke a to su akson i dendriti. Broj aksona je
najčešće jedan a broj dendrita može biti veoma različit. Tako na primer, Purkinjieove ćelije cerebeluma
mogu imati preko 1.000 dendritskih nastavaka i obrazuju na desetine hiljada veza sa drugim ćelijama, sa
druge strane, neuroni kao što je magnocelularni neuron supraoptičkog nukleusa ima samo jedan ili dva
dendrita i svaki obrazuje u proseku oko 1.000 sinapsi. Ova sposobnost neurona da se grana i ostvaruje
nove veze je jako značajna za proces učenja.
Sprovođenje impulsa
Ćelijska membrana aksona i tela neurona sadrže voltažno-zavisne kanale koji omogućavaju generisanje i
propagaciju električnih signala (akcionog potencijala). Ovi signali se generišu i propagiraju transportom
jona natrijuma, kalijuma, hlora i kalcijuma.
Postoje različiti stimulusi koji izazivaju električnu aktivnost uključujući pritisak, hemijske transmitere,
istezanje itd. Menjajući električni potencijal na ćelijskoj membrani. Stimulusi uzrokuju otvaranje
specifičnih jonskih kanala, uzrokujući protok jona kroz ćelijsku membranu, menjajući membranski
potencijal.
Svi neuroni su električno ekscitabilni, održavajući voltažni gradijent kroz membrane putem metabolički
kontrolisane pumpe, koje su u vezi sa jonskim kanalima uzrokujući koncentracioni gradijent jona
natrijuma, kalijuma, hlora i kalcijuma. Voltažne promene na nivou membrane mogu promeniti funkciju
voltažno-zavisnih jonskih kanala. Ako je promena u voltaži dovoljna nastaje ili ne (sve ili ništa)
elektrohemijski puls koji se naziva akcioni potencijal, koji se prostire veoma brzo po aksonu i aktivira
sinaptičke veze drugih ćelija gde stigne.
Potvrda ovim karakteristakama je da nervna ćelija gubi sposobnost deobe jer je to neekonomično a i
neizvodljivo da ćelija koja se razgranala uspostavila različite komunikacije krene da se deli. Pa to je
nemoguće. Drugo upravo je za ovu ćeliju karakteristična značajna sinteza proteina jer su proteini jako
potrebni, jonski kanali, sinteza i degradacija neurotransmitera, strukturni prioteini citoskeleta koji su
potrebni za grananje itd. Takođe za ovu ćeliju je karakteristično da nemože dugo da ostane bez energije
jer nemože da održi jonskui potencijal koji je neophodan. ITD ITD

Upravo napred navedene specifičnosti neurona omogućavaju ovoj ćeliji zadržavanje informacija, odnosno
učenje kao složen proces karakteristačan posebno za čoveka.

III Mogući geni odgovorni za proces učenja

Ako proces učenja podrazumevamo kao proces zadržavanja informacija u interneuronskom krugu i stim u
vezi uključene biohemijski procesi na nivou neurona interneuronskog kruga sledi da je učenje
poligenetska karakteristika jer je u ovaj proces uključeno veliki broj gena. Geni važni za proces učenja se
mogu podeliti u dve velike grupe:
(A) OPŠTI (ZAJEDNIČKI)-geni odgovorni za opšte funkcionisanje nervnih ćelija, čula i efektora;
(B) SPECIFIČNI (POSEBNI)-geni odgovorni za zadržavanje i komparaciju informacija; geni odgovorni
za ’’posebne karakteristike neurona interneuronskog kompleksa značajne za proces učenja’’.
(A) Opšti ili zajednički geni su geni zajednički za sve ćelije i neophodni za normalno funkcionisanje
ćelije. Tu se pre svega misli na gene odgovore za regulaciju metabolizma, odnosno energetskog statusa
ćelije. Ovi geni su univerzalni u svim ćelijama i njihova aktivnost je značajna za funkcionisanje neurona i
održanja jonskog potencijala ćelijske membrane neurona. Tu spadaju geni mitohondrije kao i drugi geni
koji se nalaze u nukleusu a koji su važni za metabolizam neurona. Sa energetskog stanovišta nervna ćelija
je jako zahteva i mutacije u ovim genima obično uzrokuju različite neurološke poremećaje. Primer su
Leberova nasledna optička neuropatija (LHON), mitohondrijalna encefalomiopatija (MELAS), pojedine
forme Alchajmerove i Parkinsonove bolesti itd.
(B) Specifični ili posebni geni su odgovorni odgovorni za ’’Posebne karakteristike neurona
interneuronskog kompleksa značajne za proces učenja’’. To su geni odgovorni za međusobno
povezevanje nervnih ćelija, odnosno obrazovanje sinapsi i sve što je povezano sa sinapsama i geni
odgovorni za grananje nervne ćelije i uspostavljanje novih veza. Naravno ovi geni postoje i u drugim
ćelijskim vrstama ali je aktivnost ovih gena posebno značajna za nervne ćelije. S tim u vezi specifični
geni određuju (kodiraju): (I) plastičnost sinapsi i karakteristike sinapse i (II) grananje neurona i
uspostavljanje novih veza.
I plastičnost sinapsi i karakteristike sinapse
-U centralnom nervnom sistemu (CNS), sinapse su specijalni kontaktni kompleks pomoću kojih
aksoni i dendriti ostvaruju različite neuronske interkomunikacije. Promene u efikasnosti
sinaptičke transmisije je veoma važna za brojne aspekte neronske funkcije. Mnogo je istraživanja
koja su usmerena na istraživanja sinaptičke modifikacije i memorisanja informacija, ali pravi
molekularni mehanizmi koji su u osnovi ovih modifikacija su još nerazjašnjeni.Veoma je važno
okarakterisati molekule koji su uključeni u procesu memorisanja informacija, kao i molekularnog
mehanizma memorije. Dobar kandidat za ovaj proces je Ca(2+)/kalmodulin zavisna protein
kinaza II (CaM kinase II). CaM kinase II je jedna od najvažnijih kinaza, prisutna u gotovo svim
tkivima ali je najzastupljenija u mozgu. Neuralna CaM kinase II kontroliše važne neuralne
funkcije uključujući: sintezu neurotransmitera, oslobađanje neurotransmitera, modulaciju
aktivnosti jonskih kanala, ćelijski transport, ćelijsku morfologiju i istezanje neurita, plastičnost
sinapsi, učenje i memoriju, i ekspresiju gena. Studije usmerene na ovu kinazu otvaraju vrata
molekularne osnove nervnih funkcija (funkcija neurona), posebno učenja i memorije.
- Ca(2+)/kalmodulin-zavisna protein kinaza II (CaMKII) je jedna od najzastupljenijih kinaza u
mozgu sisara, a posebno u hipokampusu. (CENTAR MEMORIJE KOD ČOVEKA). Neuralna
CaMKII je multifunkcionalni medijator, a njena aktivnost zavisi od povećanja nivoa Ca(2+) u
eksitiranim (aktiviranim) ćelijama. Ovaj inzim ima važnu ulogu u sinaptičkoj plastičnosti,
uključujući učenje i memoriju i može se reći za njega da je ’’memorijski molekul’’. Ekspresija
kinaze značajno uvećana za vreme aktivne faze obrazovanja sinapsi u posnatalnom mozgu i
ostaje na visokom nivou posle sinaptičke maturacije, a što ukazuje da je aktivnost ovog enzima
pažljivo regulisana u pogledu prostorno-vremenske genske ekspresije. Ona se akumulira u
postsinaptičkoj gustini (PSD) koja je centralna (bitna) u sinaptičkoj transmisiji.
Napomenimo kinaze su enzimi koji vrše fosforilaciju regulatornih proteina i time menjaju
ekspresiju (uglavnom povećavaju) različitih gena. Upravo su eksperimentalni podaci pokazali da
je postsinaptička sekrecija pojedinih neutrofina (faktora rasta neurona) u hipokampalnim
neuronima zavisi od signala kalcijum kalmodulin kinaze II (CaMKII). Neurotrofini sisara (NTs)
NGF, BDNF, NT-3 i NT-4 predstavljaju familiju sekretornih neuralnih faktora. Dodatno ovi
molekuli su uključeni u nekim oblicima aktivacije sinaptičke plastičnosti. Rezultati su pokazali
strogu zavisnost postsinaptičke sekrecije NT-a od influksa Ca2+, Ca2+ oslobođenog iz internih
zaliha, aktivacije CaMKII i signala posredstvom cAMP/protein kinaze A (PKA), dok Trk signali
i aktivacija Na+ kanala nije imala efekta.
-Neurotrofini, kao što je brain-derived neurotrophic factor (BDNF), je jedinstvena familija polpeptidnih
faktora rasta koji je bitan za diferencijaciju i opstanak neurona u nervnom sistemu u razvoju. Kasnije,
nakokon odrastanja BDNF je važan u regulaciji sinaptičke plastičnosti i kognicije.
-Takođe ne treba zapostaviti i gene koji su uključeni u metabolizam neurotransmitera. Tako na primer,
Frank i njegove kolege su ustanovili vezu između procesa učenja i tri odvojena gena koja su u vezi sa
dopaminom. Ovi geni su DARPP-32, DRD2 i COMT. Sva tri gena su u vezi sa dopaminskom funkcijom
u mozgu, ali na različite načine i u različitim delovima mozga. Isto tako postoje eksperimentalna
istraživanja koja ukazuju na vezu receptor D4 za dopamin i potreba za novinama odnosno za nova otkrića
i istraživanja.
Iz svega napred navedeno sledi da su sinaptičke modifikacije i proces učenja u direktnoj korelaciji
sa pojedinim genima odgovornim za stanje međućelijske komunikacije neurona CNS, odnosno
interneuronskog kruga. Međutim, ovo u ovoj oblasti predstavljaju pionirski radovi ostaje da se
otkriju pravi molekularni mehanizmi sinaptičke modifikacije u procesu učenja i geni odgovorni
za iste.
II grananje neurona i uspostavljanje novih veza
Jedna od značajnih karakteristika neurona je sposobnost grananja i uspostavljanja novih veza. Verovatno
se tako ostvaruje trajnije zatržavanje podataka. Međutim za ovo je potrebna permanentna stimulacija
neurona. To je ponavljanje prilikom učenja. Kratkotrajna memorija se ostvaruje prolaznim obrazcima
neuralnih komunikacija. Dugotrajna memorija se ostvaruje mnogo stabilnijim i permanentnim (stalnim)
promenama u neuralnim vezama.
Grananje neurona je složen proces i verovatno zahteva aktivaciju velikog broja različitih gena. Jedan od
gena interesantnih u poslednje vreme je KIBRA gen. Naime nove genome-wide association studije
sprovedene u 2006 godini su ukazale da je polimorfizam KIBRA gena povezan sa epizodičnom
(slučajnom) memorijom. Malo je poznato o funkciji ovog gena, ispitivanja su u toku, a prema nekim
nalazima protein koji nastaje kao produkt ovog gena ima strukturnu ulogu u ćeliji, jer reaguje sa
dendrinom, proteinom povezanim sa citoskeletom.
U tom pogledu je posebno interesantan rad Suttona i Schumana koji ukazuje da neki od novosintetisanih
proteina nastaju kroz lokalnu translaciju u dendritima neurona, a što je preduslov nastanka novih delova
ćelije. Značajan broj podataka ukazuje (sugeriše) da formiranje dugotrajne memorije zahteva
kritičan period za sintezu proteina. Takođe, stanovište da neki od novosintetisanih proteina nastaju
(vode poreklo) kroz lokalnu translaciju u dendritima neurona sve više dobija potvrdu (težinu). U ovom
radu mi objavljujemo eksperimentalnu potvrdu ovakve ideje i rasvetljavamo neka ključna pitanja iz ove
oblasti. (Sutton MA, Schuman EM; Nature. 2006 Jan;439(7074):283-9)
Takođe, postoje eksperimentalni podaci i da moždano specifična microRNAreguliše pojavu izraštaja na
dendritima.
Kada se uzme u obzir sve napred navedeno kao i funkcionisanje samog neurona (akcioni potencijal i
oslobađanje neurotransmitera) nameće se logičan sled događaja a to je veza između aktivacije neurona,
sinapse i aktivacije gena u nukleusu neurona radi realizacije grananja i uspsotavljanja novih sinapsi u
procesu uspostavljanja trajnih veza odnosno dugotrajne memorije. U narednom delu će biti reči o tome.

IV Veza sinaptičke aktivnosti i genske ekspresije

Senzorno iskustvo je kritično za pravilan razvoj i plastičnost mozga kroz život. Senzorno-izazvane
aktivnosti, uzrokuju sinaptički promene u neuronima unutar interneuronskim ciklusima (krugovima),
inicirajući depolarizaciju membrana i influks kalcijuma u citoplazmu. Kalcijumski influks (ova vrsta
signala) pokreće molekularne mehanizme koji su u osnovni nervnih adaptacija, uključujući aktivaciju
transkripciono zavisnih programa koji upravljaju sintezom efektornih molekula neophodnih za trajnije
promene nervnih funkcija. (Slika 2.)
Jedan od načina kako influks kalcijuma uzrokuje remodelovanje sinapsi neurona je putem aktivacije
ekspresije novih gena. Studije novijeg datuma su identifikovale (otkrile) mnoge signalne puteve koji su
povezani sa aktivacijom transkripcije u neuronima, kao i transkripcione faktore i regulatorne gene
uključene u ovom procesu. Ove studije ukazuju da neuralna aktivnost reguliše kompleksan program
genske ekspresije koji je uključen u mnoge aspekte neuralnog razvoja, uključujući grananje dendrita,
maturaciju sinapsi i eliminaciju sinapsi. Sinaptička aktivnost je neophodna za mnoge aspekte
posnatalnog neuralnog razvoja, uključujujući dendritski obrazac grananja, obrazovanje sinapsi,
eliminaciju sinapsi i igra važnu ako ne i glavnu ulogu u sinaptičkoj plastičnosti odraslih.
(MOJE: Ključna je signalna komunikacija između sinapse i nukleusa).
Mnoga pitanja ostaju otvorena kada je u pitanju karakter i priroda pojedinačnih molekula uključenih u
bidirekcionalnoj komunikaciji između sinapse i nukleusa.
MOJE: Strukturne i funkcionalne promene u interneuronskom ciklusu uključene u zadržavanju
informacija su ključne za zadržavanje informacija (učenje). Geni uključeni u ovim promenama su
takođe ključni.

Iz svega napred navedenog može se reći da:

1. Studije novijeg datuma su jasno ukazale na značaj aktivnosti-regulisanog transkripcionog programa na
grananje dendrita, sinaptičku maturaciju/snagu, sinaptičku eliminaciju i sintičku plastičnost kod odraslih
organizama;
2. Genome-wide analize su otkrile nekoliko stotinu aktivnošću-regulisanih gena u neuronima. Funkcije
samo nekoliko njih je opisana;
3. Priroda aktivacije i regulacije ovih gena je različita. Oni se aktiviraju različitim kinetikama (brzi
odgovor-spori odgovor), različitim stimulusima (faktori rasta, kalcijum), a često se eksprimiraju
(transkribuju) u različitim ćelijskim vrstama;
4. Ispitivanja c-fos, bdnf i drugih model gena je otkrilo nekoliko molekularnih mehanizama u kojima
influks kalcijuma može da uzrokuje aktivaciju transkripciju novih gena u neuronima. Mehanizam
podrazumeva kalcijum zavisnu modifikaciju transkripcionih faktora, povećavajući njihovu transkripcionu
aktivnost;
5. Ispitivanjem mehanizama koji kontrolišu aktivnošću-zavisne transkripcije identifikovano je nekoliko
transkripcionih faktora koji kordiniraju ekspresiju neuralnih aktivnošću-regulisanih gena. Funkcionalnim
eksperimentima je otkriveno važnu uloge mnogih od tih faktora u remodelovanju dendritičnih i
sinaptičnih veza.
6. Mutacija gena koji su uključeni u ovim složenim procesima mogu uzrokovati neurološke bolesti
(mentalna retardacija). Otkriće i razjašnjenje karaktera mutacija u ovim genima može imati veliki značaj
za različite nerološke poremećaje.
 Slika 2.

V Perspektive učenja sa aspekta genetike-model njive

S obzirom na izuzetnu složenost mehanizma procesa učenja, nemoguće je (otežano, izuzetno
kompleksno) izučavati molekularnu genetiku procesa učenja tj. okarakterisati karakteristične proteine i
gene odgovorne za ovaj proces. Međutim sa aspekta današnjeg saznanja moguće je reći da je proces
učenja multifaktorijalna osobina i da zavisi od velikog broja gena (poligenska karakteristika) ali zavisi i
od faktora okruženja. Učenje je proces koji je genetički uslovljen, a zavisi od faktora okruženja.
Senzorna iskustva i sinaptičke aktivnosti u mozgu koje su sa tim povezane su kritični ( ključne) za
pravilan razvoj interneuronskih ciklusa (krugova). Iskustva oblikuju neralna povezivanja (nervna
povezivanja). Međutim bez obzira što iskustva unošenje novih informacija oblikuje i indukuje neuralna
povezivanja, nasledna predispozicija je značajan preduslov procesa učenja. Ulogu naslednog faktora
(gena) i faktora okruženja mi ćemo najbolje objasniti na jednom modelu koji smo nazvali ’’model njive’’.

NJIVA
Kvalitet njive nasleđujemo od
predaka
Od kvaliteta obrađivanja njive zavisi
kvalitet prinosa
Od osrednjeg kvaliteta zemljišta njive
dobrim obrađivanjem možemo
značajno poboljšati prinos
Svaka njiva ima kvalitet zemljišta koji
pogoduje razvoju određene kulture a
manje pogoduje razvoju neke druge
Na osnovu predhodnog saznanja,
poljoprivrednik bira kulturu koju će
zasejati u određenu njivu sa
određenim kvalitetom zemljišta-ovde
su jaka bitna predhodna iskustva
poljoprivrednika, svaka njiva ima
predispoziciju za razvoj određene
kulture
Njiva sa izrazito lošim kvalitetom
zemljišta (kamenje) nije pogodna za
razvoj nijedne kulture. Ali i u takvim
uslovima uz značajno zalaganje
poljoprivrednika moguće je zasaditi i
dobiti određeni prinos.
Upotrebom neadekvatnih hemikalija i
prisustvo lošeg okruženja (zagađena
atmosfera) zemljište njive se može
zagaditi i oštetiti
MOZAK
Kvalitet mozga nasleđujemo od
predaka
Od kvaliteta senzorne stimulacije
zavisi razvoj mozga
Od mozga sa osrednjim kvalitetom
neuronskih mreža kvalitetnom
senzornom stimulacijom možemo
unaprediti proces učenja
Svaki mozak ima interneuronsku
mrežu koja je pogodna za određenu
vrstu učenja, a manje pogodna za neke
druge oblike učenja
Na osnovu predhodnog saznanja
roditelji dece treba da poštuju sklonosti
dece za učenje određenih veština i da
ih u tome podržavaju jer su sklona
tome i da ih podstiču da nađu ono što
im odgovara-ovde je jako bitna
familijarna istorija i predispozicija
pojedinca
Mozak sa izrazito lošom
interneuronskom mrežom nije pogodan
za nijedno učenje. Ali i u takvim
uslovima moguće je uz napore
pojedinca i njegovog okruženja postići
određene rezultate u procesu učenja.
Upotrebom neadekvatnih hemikalija
(narkotici, alkohol) i lošeg okruženja
(loše društvo) mozga se može
zagaditi, loše razmišljati

Na početku svog razvoja mozak je neobrađena njiva. Dete sticanjem iskustva razvija i unapređuje mozak.
-Senzorno iskustvo je kritično za propisni (pravilni) razvoj i plastičnost mozga kroz život. Uspešna
adaptacija na okruženje je neophodna za opstanak organizma, i ovaj proces zahteva prevođenje
(transformaciju) specifičnih senzornih stimulusa u promene strukture i funkcije relevantnih nervnih
ciklusa (interneuronskih krugova).
-Geni određuju njivu, odnosno kvalitet i vrstu zemljišta, stručno rečeno geni određuju, determinišu
operativnu strukturu mozga. Da su intelegencija i proces učenja kao sastavni deo intelegencije genetički
uslovljeni fenomeni potvrđuju osim rezultata molekularno genenetičkih eksperimenata (neke smo napred
istakli) i rezultati kvantitativne genetike.
Studije koje su obuhvatale veliki broj monozigotnih (MZ) i dizigotnih ((DZ) blizanaca pokazale su
korelaciju 0d 0.86 za MZ blizance, dok je korelacija za DZ blizance bila samo 0.60. Takođe, dvadeset pet
godina kasnije neki naučnici su ustanovili da je intelegencija značajno nasledna sa heritabilnošću od oko
0.60 među belom populacijom. Na osnovu ovih podataka pokrenut je čak nacionalni projekat u kojem su
učestvovali mladići gde je ustanovljeno da socijalna intervencija ima mali efekat na IQ. Veliki broj
naučnika i istraživača ovakvu tvrdnju su nazvali rasističkom.
’’g faktor’’ (’’general mental ability’’) ima normalnu distribuciju u opštoj populaciji, a što ukazuje da je
’’g faktor’’ pod kontrolom nekoliko (više) gena i koji su u interakciji sa okruženjem.
Intelegencija je kvantitativna osobina i zavisi od više gena i faktora okruženja. Okruženje je takođe jako
bitno i poznat je takozvani Flinov efekat. Flinov efekat (Flynn Effect) je pojava da IQ raste za oko 3% na
deset godina tokom XX veka, od kada su uvedeni standrizovani testovi za praćenje IQ. Ova pojava se
može objasniti jedino poboljšanim kvalitetom života, ali ne mali značaj ima i obogađenje okruženja
(bogatsvo stimulacija mozga). Studije pokazuju lagano povećanje g faktora tokom vremena u razvijenim
zemljama, a što je u korelaciji sa poboljšanom ishranom, zdravljem i edukacijom. Faktori sredine kao što
su socioekonomski status pokazano je ima značajan efekat na intelegenciju. Neke studije su pokazale da
su neka deca posle premeštanja iz doma sa niskim socioekonomskim statusom u dom sa višim
socioekonomskim statusom poboljšali intelegenciju za oko 16.
Na kraju možemo reći da je proces učenja genetički uslovljen i kontrolisan proces na koji ima
efekat i faktori okruženja. Kako na naslednu predispoziciju odnosno kvalitet mozga ne možemo da
utičemo jer to ne zavisi od nas, mi možemo kvalitetom i kvantitetom senzornih stimulusa da
poboljšamo proces učenja ali u granicama genetičke predispozicije. U tom pogledu najbolje učenje
je multisenzorno, a što je u skladu sa piramidom učenja. (Slika 3)

Slika 3.

LITERATURA
Aid T, Kazantseva A, Piirsoo M, Palm K, Timmusk T. Mouse and rat BDNF gene structure and
expression revisited. J.Neurosci.Res.2007;85:525-535. [PMC free article] [PubMed]
Bath KG, Lee FS. Variant BDNF (Val66Met) impact on brain structure and function.
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

Clark D. The KIBRA Gene: Learning About Memory. Eukaryon, Vol.6, March 2010, Lake Forest
College. Review Article

Cohen S, Greenberg M. Comunication Between the Synapse and the Nucleus in Neuronal Development,
Plasticity, and Disease. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

Duncan G.J, High-Quality Preschool as Antipoverty www.developingchild.net

Flavell SW, Greenberg ME. Signaling mechanisms linking neuronal activity to gene expression and
plasticity of the nervous system. Annu Rev Neurosci. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

Frey U, Morris RG. Synaptic tagging and long-term potentiation. Nature. 1997 Feb 6;385(6616):481-2.
Curr Opin Genet Dev. 2006 Jun;16(3):276-81.Epub 2006 May 2. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

Fujishiro Donai H. Study on the regulation of synaptic function by Ca2+/camodulin-dependent protein

kinase II. Article in Japanese. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

Kandel ER. The molecular biology of memory storage: a dialogue between genes and synapses. Nature.
1997 Feb 6;385(6616):533-6. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

Kolarow R, Brigadski T, Lessmann V. Postsynaptic secretion of BDNF and NT-3 from hippocampal
neurons depends on calcium calmodulin kinase II signaling and proceeds via delayed fusion pore
opening. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

Sutton MA, Schuman EM. Dendritic protein syntesis, synaptic plasticity, and memory. Nature. 2006
Jan;439(7074):283-9. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

Schratt GM, Tuebing F, Nigh EA, Kane CG, Sabatini ME, Kiebler M, Greenberg ME. A brain-specific
microRNA regulates dendritic spine development. Nature. 2006 Jun 15;441(7095):902.
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

Miele F. What is intelligence? In: intelligence, race, and genetics. Oxford, UK. Westview Press, 2002.

Plomin R and Spinath FM. (2004). Intelligence: genetics, genes, and genomics. Jurnal of personality and
social psychology. 86(1), 112-129.

Moretti P, Zoghbi HY. MeCP2 dysfunction in Rett syndrome and related disorders. J Med Genet. 2002
Oct;39(10):705-13. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

http://en.wikipedia.org/wiki/Learning Learning

http://en.wikipedia.org/wiki/Neuron Neuron

http://hr.wikipedia.org/wiki/Pamćenje Pamćenje
http://merinews.com/article/intelligence-is-determined-by-genes/15753660.shtml Intelligence is
determined by genes
http://theselfimprovementblog.com Intelligence is not under genetic control: you can choose to change it

http://www.molwick.com/en/intelligence Genetics and intelligence

http://www.scq.ubc.co/the-genetic-basis-of-intelegence The genetic basis of intelligence

http://www.wikipedia.org/wiki/neuroanatomy_of_memory Neuroanatomy of memory

Yamauchi T. Molecular mechanism of learning and memory based on the research for Ca2+/calmodulin-
dependent protein kinase II http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed