Kraljevstvo Knjiga - Razlog #3 - Razlog Da Živim

1
KRALJEVSVO KNJIGA
RAZLOG DA ŽIVIM
Serijal Razlog
Posvećujem ovu knjigu svim ženama
Koje su bile žrtve psihičkog ili fizičkog nasilja.
Ostanite jake, znajte da niste same i da je ljubav tu,
Odmah tu iza ugla.
RAZLOG DA ŽIVIM KRALJEVSTVO KNJIGA RAZLOG #3
Prolog
Najbolji Lek Ljubavi Je Spas Jedne Duše
Dvanaest meseci ranije...
„Naredniče Sherman?“
Narednik Shane Sherman je podigao pogled sa izveštaja koji je popunjavao i

poklonio Vojniku Emmi Jane Sloan svoju punu pažnju.
„Daa Sloan?“
„Izvinite što smetam Gospodine, ali da li je istina da nas napuštate sledeće

sedmice?“
„To je tačno. Vraćam se nazad u civile, vojniče.“
Vojnik Sloan, klinka koja tek da je izašla iz srednje škole, se vezala za Shanea
onog momenta kada je saznala da je i on poreklom iz njene rodne zemlje, Alaske.
Izgubila je očuha dok je bila u srednjoj školi i nije mogla da priušti sebi koledž pa
se prijavila za G.I. nadajući se da će moći da se obuči za medicinsku sestru. Ima
pegice na licu, svetlu crvenu kosu i oči boje vedrog prolećnog neba ali po
njegovom mišljenju, previše je mlada da bi bila u ovom ratu. Nepripremljena je za
smrt i razaranje u tako osetljivim godinama. I baš zbog toga, Shane je brinuo da
neće moći da se snađe u Afghanistanu i mada je to bilo protivno protokolu, držao
je na oku.
„Neće biti isto bez vas Gospodine.“ Tiho mrmlja ali Shane je mogao da vidi
strah na njenom licu. Spustio je olovku, ustao i udaljio se od svog stola u
ambulanti a onda je pogledao. Stajala je mirno, baš kao što je i naučena da stoji ali
ipak to je delovalo tako neprirodno za nekoga tako mladog. Civil u Shaneu je želeo
da uteši ovu uplašenu devojku ali vojni propisi zabranjuju zbližavanje sa
podređenima.
4
„Biće sve u redu.“ Odgovara joj i prokleto se nada da je u pravu. „Ostani

fokusirana i budi blizu Naredniku McElroyu.“
Suze joj ispune oči ali duboko je udahnula i obuzdala ih. Kada je to video
Shane je morao da se ujede za usnu da bi se sprečio da je uzme u jedan jak bratski
zagrljaj.
Isuse, trebala bi da bude kod kuće i sprema se za izlazak a ne ovde da se

brine za ranjene.
„Hoćete li pisati?“ Pita sa očima punim nade. „Mislim, hoćete li ostati u

kontaktu sa svojom jedinicom?“
„Možeš se kladiti u to. Poslaću celoj jedinice slike medveda koje imamo
tamo kod kuće.“
Vojnik Sloan se nasmeje a onda spusti glavu kao da skuplja hrabrost da ga

nešto pita.
„Um, pitala sam se, kada se vratim kući, da li bih mogla da, ah, da vas
posetim?“ Najzad izgovara i privlačnost koju oseća prema njemu sija u njenim
očima.
Shane je duboko udahnuo pre nego što joj je odgovorio, nije hteo da joj
daje lažnu nadu. Već neko vreme je njen nadređeni ali nije je video kao ženu nego
kao mlađu sestru. Većina muškaraca bi videla želju u njenim očima i iskoristili bi
šansu da spavaju sa atraktivnom ženom, mladom ženom, ali Shane nije kao
većina. Rat ga je promenio. Planirao je da gradi karijeru u vojsci ali nakon deset
godina video je mnogo bezrazložnog ubijanja i jedva je čekao da se vrati u Trails
End i skrasi sa nekom ženom. Želeo je neku toplu i nežnu ženu, neku sa jakom
kičmom koja bi mogla da mu pruži sve ono što bi i on njoj ponudio. Želeo je da
nastavi dalje sa svojim životom. Nema više peska, krvi ili smrti. Ide da radi za Maxa
Huntera, da sagradi tu brvnaru o kojoj je oduvek sanjao i gaji čopor dece. Želi
lagan i miran život, daleko od krvi i smrti, sa dobrom ženom pored sebe.
5
„Moja vrata su uvek otvorena za bivše vojnike. Ako ti budem trebao, samo
se javi.“ Odgovaram, nadajući se da će shvatiti da će u meni uvek imati prijatelja
ali ništa više od toga.
Osmeh joj lagano nestaje ali brzo se oporavila i klimnula glavom.

„Hvala vam Gospodine.“ Odgovori a onda se odmakne, propisno pozdravi i
čeka da joj odgovorim.
Baš kada je Shane krenuo da joj odgovori na pozdrav eksplozija se začula u

daljini. Zvuk M240s se proširi vrelim zrakom i Shane se okrene i potrči prema
šatoru za prijem ranjenika sa Vojnikom Sloan iza sebe.
Uzvikujući naređenja video je da je njegov tim počeo da tovari opremu u

RG33 oklopno terensko ambulantno vozilo, spremajući se da odu na teren i
pomognu ranjenicima. Shane je krenuo prema mestu vozača i u gužvi tražio
Vojnika Sloana. Pronašao je kako se bori sa utovarom teške opreme i naredio joj
da sedne pored njega. Kad god su se pridruživali jedinicama koje su bile pod
napadom držao je blizu sebe. Ona je najmlađi član njegove ekipe i najneiskusnija.
Pridružila se vojsci da bi mogla da se školuje, ne da bi poginula u svojih devetnaest
godina i imao je nameru da je održi u životu da bi mogla da ispuni svoje snove.
Shane je pokrenuo oklopno vozilo i krenuo prema mestu sukoba. Mogao je

da vidi bljesak borbe u daljini i srce počne brže da mu kuca. Znanje koju štetu
81mm može da načini ljudskom telu ohladilo je njegovu krv i zato je duboko
udahnuo da bi se pripremio na ono što dolazi.
Video je dovoljno smrti i uništavanja za dva života i svaki put kada su išli na
teren pitao se da li je njegova sreća potrošena. Osećaj predstojeće opasnosti i
neizvesnosti se pojačao sada kada je samo jedan korak od odlaska kući. Nije
mogao da otrese taj osećaj da će se nešto loše desiti i baš zbog toga njegovi
instikti su urlali kao nikada pre. Koliko zbog njega toliko i zbog muškaraca i žena
koji su pod njegovom brigom.
Držao je fokus na vozilu ispred, pokušavao da bolje proceniput, kada je

bljesak svetlosti iz daljine obasjao oblačno nebo. Pritisnuo je jako kočnicu jer je
drugo vozilo ispred njih naglo skrenulo a onda počelo da se okreće dok ga je jaka
eksplozija zaslepljivala. Sedeo je potpuno zapanjen kada je ugledao pakao koji se
6
otvorio oko njih. Ta iskrivljena olupina nekada je bila vozilo a sada su oko nje ležali
mrtvi i ranjeni vojnici razbacani po zemlji.
Shane je pokrenuo vozilo i zaustavio ga ispred ranjenika da bi ih zaštitio od

moguće pucnjave. Onda su on i njegovi ljudi izašli napolje da pomognu ranjenima.
Nije nameravao da dopusti Sloan da napusti vozilo pa joj je doviknuo naređenje.
„Spremi infuzije dok evakuišemo ranjene.“ Sedela je širom raširenih očiju
na prednjem sedištu.
Jednog po jednog, procenjivali su koga mogu spasiti a koga su već izgubili i

unosili ih u ambulantno vozilo. Njihov mobilni Medivac mogao je da primi šest
osoba ali Shane nije imao nameru da ostavi ranjene vojnike za sobom pa je
naredio da one što su poginuli ostave. Nisu bili udaljeni ni trideset metara kada je
udar IED potresao zemlju. Shane je vikao na svoje ljude da legnu na zemlju a onda
je pokrio glavu rukama i pozdravio se sam sa sobom dok su sekunde delovale kao
sati. Eksplozija koja je usledila žestoko ga je protresla bacajući šrapnele kroz
vazduh. Vruć metal pekao ga je po rukama i glavi dok su delovi padali po njegovoj
jedinici. Mogao je da čuje povike svojih ljudi dok se prašina slegala a onda jedan
po jedan očajnički milimetar okrenuo je glavu prema eksploziji koja je protresla
zemlju. Vrelina eksplozije mu je još uvek pekla oči, ali nije mogao da zažmuri.
RG33, zajedno sa Sloan i ranjenicima bio je izbrisan.
***
Vazduh je bio svež kada je Vojnik Emma Jane Sloan poslednji put stigla kući.
Shane je bio uz nju tokom celog puta, pratio je nazad na Alasku. Njena porodica je
čekala na pisti i kada je avion dodirnuo zemlju bio je siguran da su to oni. Crvena
kosa i svetle plave oči rekle su mu odmah ko je njena majka.
Kroz prozor, gledao je u zaglušujućoj tišini kako njena majka spušta ruke na
kovčeg i jeca. Shane je okrenuo glavu, nije mogao da gleda kada je pala, noge su je
izdale a njen srceparajući vrisak se proširio pistom. Bio je to prizor koji je znao da
nikada neće zaboraviti, prizor koji je njegova krivica.
Trebao je da naredi Sloan da ostane u bazi. Nije trebala da bude u

Afghanistanu i on je to znao. Trebao je da pritisne nadređene da je premeste ali
nije to uradio. Bila je odlučna u tome da bude dobar vojnik pa je držao na oku
7
umesto da je poslušao svoj unutrašnji glas koji mu je govorio da treba da je

premesti na rad za stolom.
Njena smrt je njegova krivica i ničija više.
Shane je postavljen da bude deo počasne pratnje, određene da isprati

Vojnika Sloan nazad kući. Dok je silazio stepenicama, kosa boje tamnog
mahagonija mu je privukla pažnju. Zavijena u crno, pored Sloanine majke stajala je
mlada žena sa svetlo zelenim očima. Kada je stigao do poslednje stepenice žena je
okrenula svoje lice puno bola prema njemu, pogledi su im se sreli i zaledili. Vrelina
se uzdizala iz njegove srži, pronalazila svoj put kroz njegova pluća dok su njene oči
doticale njegovu dušu, otkrivale njegovu suštinu. Onda je njen pogled omekšao
kao da je mogla da pročita njegove namučene misli i njena donja usna počinje da
drhti. Odmah je prepoznao, ona je Sloanina starija sestra. Sloan mu je pokazala
njenu sliku jednom prilikom i toplo je pričala o ženi koja je devet godina starija od
nje. Sa ponosom mu je rekla da je ona advokat koji sud dodeljuje deci u cilju
savetovanja i procene zahteva za starateljstvo dece koja su pod zaštitom Child
Protective Services-a.
Te zelene oči usmerena na njega, sa nečim nalik tuzi zbog njega, podsetile
su Shanea da je, kada je prvi put video njenu sliku pomislio da je pakleno seksi.
Ona vrsta seksi žene koja bi dozvolila muškarcu da je spusti na kolena, rukama
usmerava njenu glavu dok ga uzima duboko u usta, ali ne bi trpela sranja od
njega. Ona vrsta žene koja bi mu garantovala da će imati jednakog partnera u njoj,
nežnu majku za svoju decu i sve to dok mu greje krevet sa velikom strašću i
entuzijazmom. Ona vrsta žene koju je nameravao da pronađe kada se vrati kući
posle deset godina provedenih u vojsci. Međutim, to je bilo onda a ovo je sada.
Sve se promenilo. Snovi koje je imao moraju da se odlože. Znao je da neće moći
da nastavi sa svojim životom sve dok ne uspe da ukroti svoje demone i ne nauči
da živi sa krivicom.
Shane je pomerio pogled sa nje i otišao da stane sa ostalim vojnicima iz

pratnje. Kada je došlo vreme da utovare kovčeg i odvezu je, podigao je ruku za
poslednji pozdrav devojci koja mu je više bila mlađa sestra nego podređena. Dok
je stajao i gledao kako kovčeg pokriven zastavom premeštaju u auto sećao se
njenih plavih očiju i kako joj je lice blistalo kada se smeje. Mogao je da čuje njen
glas dok govori –gospodine- kada su se vrata zatvorila i odnela to sećanje iz
8
njegove glave. Bilo je hladno ali znoj je klizio niz njegova leđa dok je pokušavao da
obuzda svoju napaćenu dušu. Držao se na slaboj niti i bio je svestan toga.
Kada je kovčeg bio u autu, Sloanina majka i sestra su se okrenule prema

vojnicima. Ono što su sledeće uradile, skoro je oborilo Shanea na kolena. Obe
žene su se pridružile vojnicima poređanim u strogoj liniji, ispravile su kičme i
podigle ruke da im se pridruže u poslednjem salutiranju svojoj poginuloj ćerci i
sestri.
Isuse.
Shane je zatvorio oči i stegao ih jako da blokira pogled na to. Kada ih je opet
otvorio sreo se sa toplim svetlo zelenim očima. Očima koje su krile tugu i
razumevanje. Očima koje su mu rekle da mu ona nikada neće oprostiti sestrinu
smrt čak i ako on nekada uspe da oprosti sebi.
Kada su te iste oči počele da mu se približavaju sa jasnom namerom, Shane

se automatski povukao korak unazad kvareći red. Okrenuo se i bez i jednog
pogleda više krenuo prema aerodromu i flaši viskija.
9
Poglavlje I
Ne Možeš Prevariti Prevaranta
Dvanaest meseci kasnije...
„Hej Em.“ Šapućem na grobu svoje mlađe sestre. „Znam da je prošlo dve
sedmice od kako sam zadnji put bila ovde i žao mi je zbog toga. Moj život je
nekako izvan kontrole sada.“ Duboko udahnem i pokušavam da saberem misli. To
nije lako ako se uzme u obzir moja situacija.
Ove sedmice će biti godinu dana od kako je Emma Jane umrla. Svaki put
kada dođem ovde ili pomislim na nju veliki čvor se formira u mojim grudima i
moram da guram suze nazad. Nakon svega kroz šta smo prošle odrastajući,
gubitak nje mi još uvek deluje nemoguć i neprihvatljiv. Znam da je otišla, ali
kunem se da ponekad mogu da čujem njen glas tako jasno da se okrenem i
pogledam da li stoji iza mene.
„Pronašla sam pisma koja si pisala iz Afghanistana dok sam se pakovala ove
sedmice. Još uvek mi je jako teško da prihvatim da si otišla malena.“
Lagani povetarac prelazi preko mog lica dok gledam dole u njen grob.
Osećaj je kao da neko lagano prelazi preko moje kose i skoro da mogu da
poverujem da je ona tu, sa mnom.
Prelazim pogledom preko planina u daljini i doboko udahnem. Većinu dana
u mojoj glavi se motaju reči koje sam želela da joj kažem, sve ono što sam trebala
da joj kažem a nikada nisam.
„Bože Em, kako bih želela da si ovde.“ Šapućem. „Tvoja smrt mi je dala novi
pogled na sopstveni život.“ Priznajem joj. „Najzad sam ostavila Jerrya. Shvatila
sam da si bila u pravu, zaista zaslužujem da budem sa nekim ko će uvek biti tu za
mene i ko će uzimati u obzir moja osećanja i sve to. Čak i sa devetnaest videla si
kakav je Jerry – dečak maskiran u muškarca.“
Znam zašto je bila tako mudra u tako mladim godinama. Nisi mogao
preživeti ono što smo mi preživeli i ne postati mudriji što se tiče muškaraca.
10
Skidam lišće da njene spomen ploče i pokušavam da se setim njenog glasa.

Postavile smo njenu sliku na ploču da bi mama i ja, kada dođemo ovde mogle da
gledamo njene pametne oči. Gledajući ih sada mogu da vidim da mi se smeškaju i
govore –rekla sam ti.
„Znaš li šta je zanimljivo Em, sve ovo pretraživanje sopstvene duše
podsetilo me na nešto što sam zaboravila. Sećaš li se kada smo bile male, da smo
gledale onaj film o dve devojke koje su sastavljale listu osobina koje žele kod
muškarca, a onda su jako zaželele da pronađu nekoga takvog?“ Kikoćem se toj
uspomeni. Mogu da vidim Emmu kako sastavlja svoju listu. „Ono što ti nikada
nisam rekla, jer sam tvoja starija sestra i nisam želela da misliš kako nisam cool, je
to da sam i sama napravila taj spisak. Poželela sam nekoga hrabrog i odanog,
nekoga ko nikada ne bi podigao ruku na mene, naravno, i ljubav toliko duboku da
bi i vreme stalo u njegovoj prisutnosti.“ Smešim se dok se sećam svojih
tinejdžerskih želja. „Znala sam da je blesavo želeti nešto nemoguće. Ali ono što
želim da kažem je da ako bih mogla da izaberem želju, osim što bih želela da se ti
vratiš, poželela bih i da takav muškarca uđe u moj život i pomogne mi.“
Duboko udahnem i lagano pustim vazduh pre nego što izgovorim sledeće
reči.
„U nevolji sam Em, a to nije problem koji bi sladoled mogao da reši.“
Napokon priznajem dok mi donja usna drhti. Kada bi samo sladoled mogao da
otkloni opasnost u kojoj se nalazim kao što je otklanjao bol oderanog kolena.
Nakon godina provedenih kao izduvni ventil nasilnog očuha, stekla sam
diplomu neophodnu da bih posvetila život spašavanju dece koja su u istoj situaciji
u kojoj smo Emma Jane i ja bile. Ne bih mogla sedeti znajući da negde tamo
postoji monstrum kao što je i Richard bio. Ne bih mogla a da se ne borim za
bespomoćnu decu koja pate baš kao što smo moja sestra i ja patile. I zato u
zadnjih četiri godine bila sam veza između Child Protective Services i suda.
U okviru mog posla savetovala sam i procenjivala decu za koju sa sumnjalo
da su zapostavljena ili nešto još gore. Ako bih tokom svojih sastanaka savetovanja
otkrila da su deca zlostavljana, prijavila bih svoj zaključak, zajedno sa svojom
evidencijom i starateljstvo nad tom decom bi bilo oduzeto. Zbog ovoga doživela
sam razne pretnje s vremena na vreme.
„Nisam ti do sada ništa govorila jer nisam želela da verujem da postoji
problem.“ Objašnjavam kao da može da mi odgovori. “Pre šest meseci počela sam
11
da primam čudne poruke i poklone. Bazirano na činjenici da su pokloni stare lutke

bilo mi je očigledno da su roditelji nekog deteta uznemireni zbog procesa. Mislila
sam da će se vremenom prorediti i nestati ali postajale su sve više preteće a sada
je i jasno da neće prestati. Bila sam u policiji i podnela sam prijavu ali rekli su da
ne mogu da mi pomognu sve dok se nešto ne dogodi.“
I ranije su mi pretili, to je ono što možeš i da očekuješ kada imaš posla sa
smećem, ali ovo je drugačije. Ova pretnja je jasna i glasna. Ko god da je ovo,
očigledno je da želi da me povredi. A ne mogu da zaštitim sebe od ove pretnje jer
je moja pažnja usmerena na decu, ne na odrasle. Većina roditelja mi je čak i
nepoznata i to mi je sada veliki problem. Mogli bi da prolaze pored mene na sred
ulice, zalepe osmeh na lica i ja ne bih znala da su mi pretnja sve dok ne bi izvukli
nož i zabili mi ga u grudi. Zbog svega ovoga, i činjenice da policija ne može da mi
pomogne, znam da moram da odem na neko vreme. Treba mi vremena da
razmislim i sagledam koje su mi opcije, a bojim se da moje opcije ne uključuju
vraćanje u Fairbanks uskoro. Ne nakon što sam dobila staru lutku sa izvađenim
očima i omčom oko vrata.
Gledam po groblju i tražim bilo koga ko izgleda kao da me drži na oku. Moj
Jeep je već spakovan a nameštaj sam smestila u skladište na čuvanje. Napuštam
Fairbanks i nadam se da ću pronaći mir.
A šta posle? ...
Da li ću se ikada osećati sigurnom?
Spustim ruku na Emminu sliku i prstima pratim njen osmeh. „Ne mogu
čekati da me ta osoba napadne i zato odlazim na neko vreme. Nadam se da će
pomisliti da sam otišla zauvek i da će prestati da me muči. Ovećavam da ću se
vratiti najbrže što mogu Em. Samo ne znam kada će to biti.“
Podignem osušeno cveće koje sam donela kada sam poslednji put bila tu i
uzdahnem kada pronađem golu Barbie lutku sakrivenu ispod. Nema glavu a na
leđima joj je nacrtano veliko crveno X. Dlačice na vratu mi se podižu dok je
gledam. Brzo se okrenem i pretražujem parkiralište. Nema drugih automobila ali
to nije uspelo da mi smiri nerve. Sama sam na groblju i nema nikoga ko bi čuo
moje vrištanje.
12
Okrenem se opet prema lutci i primetim poruku gurnutu ispod nje. Još
jednom pregledam okolinu da bih se uverila da sam bezbedna, sagnem se i
podignem papir.
X označava mesto sa velikim znakom pitanja. Dolazim po tebe. Ali kada?
Od straha mi papir ispada iz ruku i okrećem se u krug preplašeno gledajući
po groblju. Cvetno žbunje postaje mi sumnjivo, njihove senke se pretvaraju u
ubice sa noževima u rukama, dok treptanjem pokušavam da oteram suze.
„Ne znam šta da radim Em.“ Mrmljam dok mi usamljena suza klizi niz obraz.
„Umorna sam od straha.“
Slepo gledam u njen grob i osećam se tako slabo u poređenju sa njom koja
je bila toliko hrabra i odlučna u odbrani svoje zemlje. Oči mi zaslepe od
neprolivenih suza dok se prisećam kakva je bila pre nego što je umrla, tiha, malo
stidljiva ali opet odlučna da bude najbolji vojnik. Njena pisma puna iskušenja i
stradanja koja je pretrpela dok je bila u Afghanistanu su dokaz njene odlučnosti,
požrtvovanosti i hrabrosti.
Razmišljam o tim pismima punim priča o njenoj jedinici i strahotama rata a
onda ih izvučem iz torbe. Otvorim jedno koje nisam pročitala prethodne noći i
pretražujem ga dok mi se oči ne zaustave na pasusu blizu kraja.
Narednik Sherman je najhrabriji čovek kojeg sam ikada upoznala. On je
potpuna suprotnost našem očuhu najdraža. Juri pravo u borbu, zanemarujući
svoju sigurnost da bi pomogao ranjenicima. Srećna sam Sage. Zaista srećna. Ne
bih mogla ni da poželim boljeg nadređenog.
Oči metalno sive boje prođu mi kroz glavu dok vrtim sestrine reči u glavi.
Zatvorim oči i vratim se u onaj grozni dan kada je Emma Jane došla kući.
Narednik Shane Sherman je izgledao potpuno slomljen Emminom smrću.
Pokušala sam da ga utešim ali naglo je otišao. Na sahrani sledećeg dana, okružena
prijateljima, gledala sam ga kako stoji odvojen od gužve, sakriven iza naočara za
sunce. Čak i tada, mogla sam da osetim kada je gledao u nas. Bila sam u tolikoj
žalosti, toliko slomljena od kako smo saznali za Emminu smrt ali bez obzira na to
nisam mogla a da ne primetim čoveka koji je odudarao svojom pojavom i tugom.
Njegova uniforma nije mogla da sakrije ono što je ispod, telo stvoreno da se
bori sa strahotama rata, široka ramena, uzak struk i ruke toliko jake da su se borile
13
protiv tkanine uniforme. Ali njegove sive oči su ono što je najviše privlačilo moju
pažnju.
Skinuo je naočare kada je prišao mojoj majci i mada je bol bila sakrivena u
tim sivim dubinama znala sam da bi žena mogla da se izgubi u njima bez ikakve
nade da se ponovo vrati na površinu.
Moja pažnja je bila zalepljena na njega dok se rukovao sa mojom majkom i
izrazio saučešće grubim, hrapavim glasom. Kada se okrenuo prema meni zadržala
sam dah prvi put u životu nesigurna šta bih trebala da kažem. Nije progovorio ni
reč, samo je klimnuo jednom bez gledanja u oči i onda je otišao. Pre nego što sam
mogla da mu zahvalim što je čuvao Emmu dok je bila pod njegovom komandom
nestao je u gužvi. To je bio poslednji put da sam ga videla ali ne i poslednji put da
sam razmišljala o njemu. Kad god su mi misli otišle na one prve užasne dane
nakon Emmine smrti, Narednik Sherman se uvek pojavljivao u njima.
„Rekla si da živi u Trails Endu.“ Šapućem dok gledam u Emmin grob. „Tamo
gde su medvedi... možda bih mogla tamo da nestanem na neko vreme?“
Pogledam preko ramena poslednji put i pregledam okolinu. Okrenem se
opet prema Emminom grobu i gledam u bezglavu Barbie na momenat a onda je
pomerim u stranu. Sagnem se i spustim sveže cveće koje sam donela za nju,
poslednji put prevlačim ruku lagano preko njene spomen ploče.
„Vratiću se čim budem mogla. Obećavam. Nemoj da brineš za mene
malena. Biću dobro.“
***
Vetar se podiže iz doline ispod njega dok Shane gleda dole u Trails End. Stoji
na osmatračnici odmah pored Grizzly Pointe-a nakon dugog dana seče drva za
Maxa. Grad je tako pun života dok prelazi pogledom preko njega, letnji dani su
prošli i večeri sada sa sobom donose svežinu. Mogao je da vidi Carnies kako stiže
sa godišnjeg festivala. Veliki kamioni Ferris Wheel-a, Bumper Cars-a, Swing Slides-
a i Hurricane Rides-a kreću se prema velikom polju na ulazu u Crystal Lake.
14
Nekada uspavani mali gradić promenio se i porastao od kada je on otišao u

vojsku pre deset godina, jednim delom zahvaljujući i medijskoj pažnji koju su Max
i Mia privukli otvarajući prirodni rezervat i borbom protiv policajca koji se
pretvorio u ubicu. Alaska je bila preplavljena pričama iz Trails End-a i svima koji su
dolazili da vide medvede. Kada jednom dođu ovde svima se dopadne ovaj delić
raja skriven u divljini. Nekima se toliko dopadne da odluče da izgrade luksuzne
brvnare samo da bi svaki vikend mogli da provode ovde u onom što bi Mia nazvala
„Rajskim gradom“. Imaju čak i nove radnje. Dve radnje sa suvenirima su se
otvorile u zadnja tri meseca, a zahvaljujući brzim rekama sa prozirnom vodom,
okruženim netaknutom prirodom, stari Škot Gregor MacGregor otvorio je firmu
koja se bavi organizacijom raftinga i izleta u prirodi, Trails End Rafting Excursions
pre šest meseci. Da ne spominje to što je zbog većeg broja stanovnika i ljudi koji
su dolazili ovde na vikend, Smith Mercantile povećao svoj prostor i izbor robe.
Sva ta pažnja i priliv ljudi zabavljali su starosedeoce koji su pamtili vreme
kada je Trails End bio samo mirna oaza, parče raja na zemlji. Čak je i Shane bio
zabavljen promenama.
„Jesmo završili za danas?“ Buddy pita Shanea dok nastavlja da gleda grad.
„Daa. Max se vratio pa idem dole do grada na piće sa njim i Miom.“
„Hvala Isusu na tome.“ Buddy tiho mrmlja.
„Šta je to bilo?“ Shane pita sa kezom na licu.
„Ništa. Samo je dobro to što je Max ponovo ovde, to je sve.“
Shane se nasmejao na njegovo očigledno olakšanje. Max je postavio Shanea
kao glavnog dok je on na medenom mesecu a Shane se postarao da svi ispune
svoje dnevne kvote. Radio je sa momcima po deset sati na dan iskorišćavajući
činjenicu da su dani duži u ovo doba godine. Bili su iscrpljeni ali znao je da se neće
buniti kada dobiju svoje plate.
Udario je Buddya po leđima pre nego što se okrenuo i krenuo prema svom
kamionetu, ušao je unutra i zastenjao. Leđa ga bole a grlo mu je suvo.Sve što želi
da uradi je da dođe do kuće i pusti da još jedan dan prođe. Naročito ovaj dan.
Danas je tačno godinu dana od kada je Emma Jane Sloan umrla pod njegovom
komandom i to mu je opet vratilo staru bol. Kada se vratio kući, prvih šest meseci
je proveo ližući svoje rane i prilagođavajući se na civilni život. Poslednjih šest
meseci pronašao je način da ostavi rat iza sebe tako što je bio posvećen radu. Ali
15
18 jul će zauvek biti urezan u njegovu dušu kao podsetnik da je sjebao stvari i
nevino dete je zbog toga izgubilo život.
Koliko god želeo da ode kući i zatvori ceo svet iza svojih ulaznih vrata, Max i
Mia su se vratili ranije u toku ovog popodneva, a obećao im je da će se videti.
Zato, otišao je kući, istuširao se a onda krenuo prema gradu pretvarajući sa da
nema ni jednu brigu kao što je uostalom i radio svakog dana.
Kada je ušao u Last Call, jedini bar u gradu koji je otvoren iste godine kada
je grad osnovan 1898, nije bio samo iznenađen brojem ljudi koji su tu nego je bio i
obuhvaćen glasom Joanne Drummond i Suzy Wills čija se pesma „These Boots Are
Made for Walking“ čula sa postolja za karaoke. Last Call je bio uređen u stilu starih
salona sa zidovima pokrivenim šarenom borovinom i starim, originalnim
hrastovim šankom. Ralph Potter, potomak prvih vlasnika, nije uvodio nikakve
novine i u njegovom baru nisi mogao pronaći nikakva voćna pića. Prodavao je pivo
i žestoka pića, imao je ograničen meni i najbolje burgere koje si mogao pronaći.
Shane se nacerio kada je Suzy napravila grešku u pevanju a onda je krenuo
prema baru po jedan whiskey. Zazviždao je da bi privukao Ralphovu pažnju. Ralph
je klimnuo glavom pokazujući da ga je čuo, pa je Shane seo i okrenuo se prema
bini.
Dok je gledao kako gradske Barbie devojke vrte guzama, osetio je da je
neko seo pored njega pa se okrenuo i nasmejao vatrenoj dami pored.
„Kako je posao mog sina? Da li je još uvek dobro ili si uspeo da oteraš sve
radnike dok je on bio na medenom mesecu?“ Maxine Hunter, Maxova majka i
konstantni trn u njegovom dupetu, progovara.
„Deset radnih sati na dan je dobro za momke.“ Odgovara joj.
„Rekli su mi da si ih iscrpio.“
„Trebalo im je malo discipline Maxine.“ Shane se iscerio.
„Nisam sigurna da li si to primetio sinko, ali nisi više u vojsci. Muškarci ovde
nisu navikli da rade ceo dan a onda na kraju da skoče i urade još dvadeset
sklekova.“
Shaneovom osmeh je nestao kada je spomenula vojsku. Brzo ga je ponovo
vratio na lice i spustio ruke na njena ramena.
16
„Samo sam se postarao da kada se Max vrati njegov posao još uvek bude
profitabilan. S obzirom da nagovaraš i njega i Miu da odmah dobiju decu, novac će
im biti potreban.“
„Tako znači?“
„Baš tako.“ Shane odgovara uz namigivanje, ali Maxinino lice mu je govorilo
da ona ima nešto drugo na pameti i da će on to upravo čuti.
„Jesi li zato pomagao Gregoru sa njegovim rafting turama? Zato što si
zabrinut da neće moći da prehrani svoju decu?“
„On je star čovek i zakleti neženja. Nema dece.“ Shane odgovara. „Ali mora
da se uklopi u budžet.“
„Šta je sa pomaganjem u rezervatu kada ne sečeš drva za Maxa? Ili sa
besplatnim radom kod Smith-a? Pakao Shane, praktično si sve sam uradio tamo.“
„Šta želiš da kažeš?“ Shane uzdahne.
„Želim da kažem da provodiš mnogo vremena radeći za druge, i ono što
želim da znam je kada ćeš početi da radiš za sebe?“
Shane je pomerio ruku sa njenih ramena kada je čuo da staklo udara od
površinu šanka iza njega. Okrenuo se i podigao čašu a onda nazdravio Maxine. „Za
najnaporniju ženu koju znam.“
„Tako znači? ... Ralph.“ Maxine pogleda preko ramena. „Daj i meni jedno.“
Ralph ispuni njen zahtev i ona podiže čašu Shaneu. „Najvećem seronji kojeg
znam.“ Maxine govori sa osmehom a onda ispija whiskey i lagano se zakašlje što
izvlači osmeh kod Shanea.
Prati je ispijanjem svog pića a onda govori Ralphu da im da još po jedno.
„Maxine, uvek si me poznavala jako dobro pa nema razloga da budeš
iznenađena.“
Maxine sužava oči na Shanea a onda mu se naruga.
„Šta?“
„Ne možeš prevatiti prevaranta Shane Sherman. Zar misliš da nisam videla
bol na tvom licu kada misliš da niko ne gleda? Znam da prepoznam čoveka koji
17
nosi teret celog sveta na svojim ramenima. Čovek koji je iz ovog grada otišao u
vojsku nije isti kao čovek koji se vratio.“ Maxine ga informiše udarajući u srce
problema. „Znam da si tamo verovatno video i uradio stvari koje će te pratiti do
kraja života, ali vreme je da nastaviš sa svojim životom. Nameravao si da završiš
školu i postaneš doktor, zar ne? A sada radiš puno radno vreme gde god da
trebaju radnike a pola tog vremena uopšte nisi ni plaćen.“
„Maxin...“
„Nastavi sa svojim životom Shane. Jedini način da ostaviš prošlost iza sebe
je da gledaš napred.“
Shane se okrenuo prema bini da ne bi mogla da vidi njegovu reakciju.
Poslednjih dvanaest meseci je proveo pretvarajući se da je dobro iz baš tog
razloga. Nije želeo da priča o tome. Nije želeo da objašnjava kako je jedna
devetnaestogodišnjakinja poginula zbog njega. A prokleto sigurno nije želeo da
vidi sažanjenje na licima ljudi kada saznaju.
„U pravu sam, zar ne?“ Maxine pita, glas joj zvuči nežno i utešno. Shane se
okrenuo prema njoj i video sažanjenje koje je želeo da izbegne. Nije ga zaslužio,
zasrao je i jedno dete je mrtvo. Nije želeo sažaljenje i razumevanje, hteo je da se
vrati u prošlost i sredi premeštaj za Sloan da bi ona u ovom momentu mogla da
bude kod kuće i sprema se za sastanak sa nekim bubuljičavim klincem.
Okrenuo se prema šanku, podigao čašu sa whiskeyem i iskapio je. Onda je
ustao, potpuno bled od emocija i nemoćan da navuče tu lažnu fasadu iza koje se
krio svo ovo vreme, izvadio je novac i stavio ga na šank.
„Bio je ovo dug dan Maxine. Reci Maxu i Miji da ćemo se videti sutra.“
Shane je promrmljao i spustio poljubac na njen obraz a onda se okrenuo prema
vratima.
„Shane.“ Maxine šapuće, kajanje je jasno u njenom glasu dok ga grabi za
ruku i zaustavlja ga. „Ti si moja porodica, ti i Max, volim te kao rođenog sina.
Samo želim ono što je najbolje za tebe.“
Okrenuo se i video krivicu na njenom licu. Isuse, bilo joj je žao što ga je
uznemirila a to je približno loše kao i sažaljenje.
„Dobro sam Maxine.“ Shane laže. „Čućemo se.“ Stegne joj ruku još jednom
pre nego što krene prema vratima.
18
Devet je sati uveče ali napolju je još uvek bilo svetlo kada je izašao iz bara i
ugledao Maxa. Pritisnuo je Miu uz kamionet, njegovo masivno telo se nagelo da bi
mogao da proždire njene usne. Shaneovo raspoloženje se pogoršalo nakon
sukobljavanja sa Maxine pa je probao da neprimećeno prođe pored njih. Na
njegovu žalost, Major Madison je iskoristio taj momenat da pozdravi mladence na
svom putu prema baru i Max je podigao glavu.
Beg je postao nemoguć.
Kada je Max uzvratio pozdrav i primetio da on već odlazi, Shane je morao
da progovori. „Vidim da medeni mesec još uvek nije završen.“ Nasmejao se,
njegova maska je bila ponovo nameštena na licu kada je namignuo Miji. „Kada ti
dosadi taj grmalj znaš gde možeš da me nađeš.“ Pevušio je glasom slatkim kao
med.
Max nije ništa odgovorio, kao i obično, samo je privukao Miu sebi i prebacio
ruku preko njenih ramena dajući mu jedan zao pogled.
Drži ih van ravnoteže pa neće postavljati pitanja.
„Voliš da se igraš sa vatrom.“ Mia se smeje, a njene kristalno plave oči
sijaju.
„Volim da se igram sa vatrom, medvedima, tamnokosim lepoticama sa...
Šta to dovraga piše na tvojoj majici?“
Gledajući dole u majicu Mia se zasmeje. „Vlasništvo Thora, Boga Gromova.“
Odgovara mi a onda se okreće i potpuno zaljubljeno gleda u Maxa.
„Suptilno Max.“ Shane progunđa.
Max slegne ramenima i privuče Miu uz sebe.
„I, kako su moji medvedi?“ Mia pita dok ona i Max kreću prema njemu.
„Booboo je živa dosada jer hoće da se hrani šest puta na dan.“
„Booboo nije živa dosada. Samo voli da provodi vreme sa tobom. Mislim da
ima dobar razlog zašto te prati. Samo još uvek nisam shvatila koji je to razlog.“
„On je dosada.“
„Voliš ga, priznaj.“
19
Shane se isceri. Sviđa mu se taj prokleti medved ali nikada to ne bi priznao.

„Šta je sa Nalom?“
„Video sam je sa mladunčetom pre dva dana. Nije mi dopustila da se
približim dovoljno da vidim da li je devojčica ili dečak.“
„Napokon. Otići ću sutra da pokušam da je pronađem.“
„Povedi Jakea sa sobom.“ Max naređuje.
„Max, savršeno sam sposobna...“
„Da padneš sa litice, znam. Ne. Bez. Jakea.“ Max upozorava.
Shane sluša ovu pesmu od kako su se njih dvoje upoznali. Mia je
najnespretnija žena koju je Shane ikada upoznao i Max je uvek bio zabrinut zbog
toga. Zapravo, njena nespretnost je i spojila ovo dvoje samo par meseci nakon što
se vratio iz vojske.
Kada su mu prišli on i Max su se rukovali a iza njih se čula Maxine. „Jesi li
trudna?“
„Venčani smo samo dve nedelje.“ Mia odgovara.
„I?“ Maxine pita prilazeći da zagrli sina.
Sa Maxom i Miom koji su okupirali Maxininu pažnju Shane je video svoju
šansu da zbriše pre nego što ga Maxine opet satera u ćošak. Koraknuo je unazad,
spremio se da se pozdravi i ode kada je osetio da je neko iza njega.
„Izvinite, Narednik Sherman?“ Mekan, nežan glas se začuje iza njegovih
leđa.
Shane se okrene prema tom glasu. Glasu toliko sličnom onom koji nije čuo
tačno godinu dana. Crvena kosa sa pramenovima boje čistog bakra sijala se na
svetlosti zalazećeg sunca i okruživala krupne svetlo zelene oči, pomalo iskošene
kao kod mačke koje su ga proganjale u snovima. Zaledio se. Srce je počelo da mu
lupa kao ludo od momenta kada je spustio pogled na Sloaninu sestru a potreba da
pobegne je vrištala u njemu.
„Naredniče Sherman ja sam...“
„Znam ko si ti.“ Izbacio je praveći jedan korak unazad.
20
„Samo sam želela da se zahvalim...“

„Ne želim zahvalnost, ne od tebe, nikada. Naročito ne danas.“ Zarežao je.
„Postoji li neki problem?“ Max pita dok se pomera do njega.
„Ne, nema problema.“ Shane odgovara pokušavajući da se sabere. „Dama
upravo odlazi.“ Dodao je dok se okretao prema svom kamionetu, ruke su mu se
tresle a adrenalin jurio kroz telo.
* * *
„To je problem, jer ne mogu da odem kući.“ Šapućem dok gledam kako se
Shane povlači.
„Zašto ne možeš da ideš kući?“
Okrećem se na to pitanje i vidim prelepu stariju ženu sede kose spletene u
pletenicu i spuštenu niz njena leđa. Doterana je, obučena u farmerke i lagani
džemper, i očigledno me procenjuje gledajući između mene i Narednika.
„Ja, ah, možete li da me izvinite na momenat?“ Odgovorim a onda krenem
za Shaneom.
Nešto ovde nije u redu a nakon godina provedenih sa zlostavljanom decom
i rešavanja njihovog emotivnog tereta imala sam loš predosećaj da znam tačno šta
ga muči.
„Čekaj!“ Pozovem ga ali nastavio je da hoda. Zato sam se pokrenula i
sustigla ga.
Zgrabim ga za ruku i glasno udahnem kada se okrenuo. Bol je jasno ispisana
preko njegovog lica ali brzo je to izbrisao i navukao masku bezosećajnosti.
„Oh. Moj Bože. Ti kriviš sebe za Emminu smrt, zar ne?“ Brzo mi izleti.
„Idi kući.“ Ponovo mi naređuje.
„To nije tvoja krivica.“
„IDI. KUĆI.“ Reži.
21
Naglo se povučem unazad i ruke mi se instinktivno podižu, navikla sam da

se štitim svaki put kada muškarac podigne glas, ali brzo sam se sabrala i ispravila
kičmu. Ne mogu pustiti ovog čoveka da živi sa krivicom.
„Naredniče, baš kao što i reči mogu izazvati jaču bol nego udarac, tako i
krivica koju nosiš zbog Emmine smrti ima moć jer ti to dozvoljavaš. Sigurna sam da
duboko u sebi znaš da njena smrt nije tvoja krivica.“
„Prestani da govoriš.“ Izgovorio je kroz stegnute zube, glas mu skoro moli
dok se drži za poslednje zrno kontrole.
„Ali želim da ti pomognem...“
U brzom potezu koji sam mnogo puta videla od svoga očuha, Shane je ušao
u moj lični prostor u pokušaju da me zaplaši. Međutim, to je ovog puta imalo
potpuno suprotan efekat. Iz Emminih pisama znala sam kakav je on muškarac, pa
je njegov pokušaj da me zaplaši propao. Umesto toga, njegova blizina je ubrzala
moje disanje i naterala moje noge da oslabe. Toliko mi je blizu i sasvim očigledno
je jak muškarac pa moje telo počinje da treperi od svesnosti njegove snage. A
najgori deo je što je bio potpuno svestan moje reakcije. Lice mu omekša kada sam
uzdahnula i prelazi pogledom preko mog lica kao da traži odgovor na neko
nepostavljeno pitanje. Kada sam prešla jezikom preko usana, nervozna što mi je
tako blizu kunem se da mu je sva pažnja bila usmerena na moje usne i glad se
pojavila u njegovim očima. Nastupio je jedan tihi momenat dok gledamo jedno u
drugo. Njegovo prelepo lice je pokretalo nešto duboko u meni i imala sam veliku
potrebu da ga utešim. Bez razmišljanja, oslanjajući se samo na instinkt, podižem
ruke i spuštam ih na njegove obraze. Oči mu se zatvaraju na moj dodir. Gledam u
njegove usne koje se stežu u tanku liniju i zateknem sebe kako šapućem. „Osećaš
se izgubljeno, zar ne?“
Nije mi odgovorio odmah a onda je promrmljao: „Da.“
„Misliš da nisi dostojan da budeš srećan.“
„Da.“
„Kriviš sebe za Emminu smrt.“ Zaključim i on potvrđuje. „Da.“ Bez zvuka,
samo pomera usne.
„Molim te nemoj da kriviš sebe. Ja te ne krivim.“
22
Izraz lica mu se menja od duboke tuge do neverovanja u treptaju oka. A

onda bez upozorenja opet pukne. „Ni jednu reč više ili tako mi Boga...“ Kratko
zareži i pomeri se još malo prema meni.
Volim da mislim da sam dobra u svom poslu jer i ja sam bila jedna od one
dece koja moraju da se kriju ispod kreveta kada im se očuh vrati pijan kući. Nije mi
se svideo gubitak kontrole ili frustracija koja je usledila. A ovaj čovek, koji je bio
ljubazan prema mojoj sestri, koji je pazio na nju dok je bila daleko od svoje
porodice, je izgubio kontrolu i patio je zbog njene smrti.
„Ja sam savetnik Shane, znam šta ti krivica radi. Znam da te drži zatvorenog
u tami. Ti si van ravnoteže Naredniče. Treba ti nešto da se držiš za to, treba ti
razlog za život, nešto što će ti odvlačiti pažnju od krivice koju osećaš i pomoći da
ponovo stekneš kontrolu. Moraš da...“
Shane se brzo pokrenuo prekidajući me. Ustuknula sam jedan korak
unazad, podigla sam ruke iz navike i naletela leđima na njegov kamionet što mu je
omogućilo da me pritisne uz njega. Teško je disao pokušavajući da povrati
kontrolu. Pogled mu opet pada na moje usne a onda je pogledao u moje ruke
pritisnute uz njegove grudi i promrmljao. „Jebi ga.“ Onda, bez upozorenja, sageo
se i prebacio me preko ramena kao da sam dete. Ukočila sam se, preplašena
nisam smela da se mrdnem. Prošlo je dosta vremena od kako me neko fizički
naterao da uradim nešto što ne želim.
Shane se vratio do mesta gde su njegovi prijatelji stajali i nežno me spustio
na noge. Kada sam konačno uspela da otvorim usta spremna da protestvujem
zbog ponašanja ovog pećinskog čoveka podigao je jedan prst ispred mog lica.
Jedna oštra reč je izašla iz njegovih usta. „Ostani.“ Ima nešto u njegovom glasu što
mi je reklo da on očekuje da ga bezpogovorno poslušam. I iz nekog čudnog razloga
i jesam sve dok nisam uspela da se osvestim.
„Ja nisam pas.“ Mrmljam tiho dok on odlazi. Previše godina iskustva sa
mojim očuhom naučilo me da se zauzmem za sebe i kada je na momenat zastao
zbog mojih reči pronašla sam zadovoljstvo u činjenici da me je čuo.
„Ona će sasvim odgovarati...i bilo je i prokleto vreme ako smem da dodam.
Slažeš li se sa mnom Mia?“ Seda gospođa govori kada je otišao.
Ja sam jednako tvrdoglava kao i on pa sam posle male stanke krenula za
njim. Morala sam nekako da mu pomognem, ali mala topla ruka spuštena na moju
23
me zaustavila. Okrenem se prema toj osobi spremna da protestvujem i ugledam

prelepu crnokosu ženu sa kristalno plavim očima.
„Potpuno se slažem Maxine.“ Rekla je. „Hajde unutra na piće. Mislim da
Maxine i ja treba da čujemo tvoju priču.“
„Ali moram da razgovaram sa Narednikom...“
„Shane te neče slušati sada.“ Starija žena dodaje. „Ako želiš da mu
pomogneš, pusti ga sada.“
„Da mu pomogne sa čim?“ Ozbiljno zgodna planina od čoveka sa zelenim
očima i dugom smeđom kosom koja je izgledala kao da je konstantno provlačio
prste kroz nju, postavio je pitanje.
Gospode, muškarci ovde zaista izrastu u predivne džinove.
„Ozbiljno Max? Kako sam uspela da odgajim tako tupavog muškarca?“
Muškaras kojeg je nazvala Max skupio je oči na ženu koja mu je očigledno
majka i zarežao. „Trn u mom dupetu.“ Ako možete da poverujete. Okrenuo se
prema prelepoj crnokosoj ženi, nakon što je zarežao na svoju majku, zgrabio je za
vrat, jako je poljubio a onda se okrenuo i ušao u bar.
„Ja sam Maxine.“ Njegova majka govori dok gleda kako on ulazi u bar i
pruža mi ruku. Onda je i mene usmerila prema baru i počela da hoda. Okrenem se
i preko ramena gledam kako se Shane odvozi sa parkinga a želja da mu
pomognem treperi u meni. „Ovo je moja snaja Mia Hunter, a onaj Bog grmljavine
koji je upravo ušao u bar je moj sin Max.“ Objašnjava mi prekidajući moje misli.
„Um, Sage Sloan.“ Predstavim se i gledam u jednu pa u drugu ženu. Ima
nešto poznato kod nje. „Čekaj, ti si ona žena koja radi sa medvedima?“
„To je ona.“ Maxine ponosno odgovara. „Lepo ti je ime, Sage, tera me da
pomislim na široku livadu okupanu letnjim suncem...bilo kako bilo, sada kada smo
se upoznale reci mi sve što znaš o Shaneu.“
„Oh, um, pa ne znam puno.“
„Oh Maxine.“ Mia zagunđa. „Izvini Sage, moraćeš da oprostiš mojoj svekrvi.
Ono što ona zapravo netaktično želi da te pita je, da li ste ti i Shane ljubavnici, ili
bivši ljubavnici? Takođe i zašto je on toliko ljut i odlučan da te natera da odeš?“
24
„I tebi je to taktično?“ Maxine pita a onda promrmlja nešto čudno. „Pazi na

taj kamen.“ Mia otvara vrata bara i ne reaguje na tu zadnju rečenicu.
„Direktan prilaz je uvek bolji nego okolišanje, zar ne?“ Mia odgovara ali
uspeva da udari u kamen uprkos upozorenju.
„Nisam sigurna da bi trebala...“
„Veruj mi, najbolje je da se odmah predaš. Izgubićeš bitku sa njom.“ Mia
izjavljuje dok me vode prema jednom stolu. „Max nije uspeo ni jednom da je
pobedi za trideset i dve godine.“
Verujem Miji kada kaže da mi je bolje da se predam. Takođe tu je i taj izraz
na njihovim licima koji mi govori da obe žene veoma mare za Shanea. I tako,
dvadeset minuta i hiljadu pitanja kasnije obe žene su tiho sedele i razmišljale o
onome što sam im rekla. Gledam po baru dok Maxine i Mia još uvek zapanjeno
sede, a onda mi oči padnu na kalendar okačen na zid.
„Zar je danas 18-ti?“ Okrenem se i pitam ih.
„Daa.“ Maxine odgovara.
„Oh Bože. Nije ni čudo što me odbio danas. Izgubila sam pojam o vremenu
dok sam putovala ovde.“
„Zašto je važno to što je 18-ti?“ Mia pita.
„Emma Jane je poginula 18 jula. Ne samo da sam ga iznenadila nego sam
uspela i da vratim taj osećaj krivice i to baš na dan kada je umrla.“
Mia je zastenjala i naslonila se nazad na naslon stolice a rukama je pokrila
lice. Maxine se okrenula prema baru dok sam se ja borila sa činjenicom da sam
sjebala stvari na toliko načina danas, a onda je ona viknula. „Maximilian! Žestina.
ODMAH.“
„Trebala bih da krenem.“ Kažem i počnem da ustajem. „Trebala bih da
pokušam da ga pronađem i nekako popravim ovo.“
Flaša i četiri čaše su stigle za sto pre nego što sam uspela da ustanem a Max
je seo pored svoje žene.
„Čemu nazdravljamo?“ Pita dok puni čaše.
25
„Ne čemu, nego kome. Vojniku Emma Jane Sloan.“ Maxine mu govori a
onda zgrabi čašu i podigne je.
Šokirana okrećem se prema njoj. Suze se pojavljuju dok gledamo jedna u
drugu. Sa klimanjem glave u znak zahvaljivanja, uzmem jednu od čaša. Podignem
je i isprekidanim, grubim glasom kažem, „Za Em.“, dok suza klizi niz moj obraz.
„Ko je Emma?“ Max tiho pita.
„Moja sestra. Ja sam Sage Sloan, usput. Moje sestra je bila u Narednikovoj,
mislim Shaneovoj jedinici u Afghanistanu. Umrla je pre tačno godinu dana a on
krivi sebe za njenu smrt.“
Max pogleda u majku a onda zatvori oči i tiho mrmlja, „Isuse.“ Ostao je tako
par sekundi a onda je otvorio oči i okrenuo se prema meni, kucnuo je čašom od
moju. „Za Em.“ Mia i Maxine ga prate a onda svi iskapimo naša pića.
Max je odmah ustao, izvukao ključeve iz džepa i pitao Maxine da odveze
Miu kući. Onda je nežno poljubio svoju ženu i odlučno krenuo prema vratima.
„Sada, kako bi bilo da mi ispričaš zašto se plašiš da se vratiš kući?“
„Izvini?“ Iznenađena, pitam.
„Poštedi me tog –nemam pojma o čemu pričaš- pogleda.“
„Kakvog pogleda?“ Mia pita. „Jesi li u nevolji Sage?“
„Um...“
„Ostaćeš sa mnom. Imam sekiru ispod jastuka.“
„Mislim da ne bih trebala...sekiru ispod jastuka?“
„Sekiru. Znaš, oštri krajevi, koristi se za sečenje drva. Neću prihvatiti ne kao
odgovor, pa nemoj ni da pokušavaš.“ Maxine naređuje.
Gladam u nju jedan momenat a onda odlučim da se sigurno šali. Sekira?
Zabavna žena.
„Već sam iznajmila brvnaru van grada i planirala sam da potražim posao
sutra ako planiram da ostanem.“ Mada, posle mog susreta sa Narednikom znala
sam da neću dugo ostati ovde. Moram da odem iz Trails Enda da mu ne bih bila
konstantni podsetnik na Emmu Jane.
26
„Kakvoj nevolji?“ Mia opet pita.

„Nije pametno da žena bude sama kada je nevolja prati. Evo pitaj Miu.“
Maxine pokaže na svoju snaju i ja se setim da sam čitala o njenom sukobu sa
ubicom.
„Kako zaboga ti to znaš?“
„Lako. Kada je Shane rekao –idi kući- tvoje lice je prebledelo. Pomisao na
povratak te potpuno prestravila.“
„Kakvoj nevolji?“ Mia nervozno viče.
Nakon druženja sa ove dve žene zadnjih sat vremena, shvatila sam da je
lakše da se predam nego da pokušavam da se izvučem. Osim toga, nema ništa
loše u tome da im kažem istinu kadionako neću dugo ostati ovde.
„Dobijam preteća pisma i poklone u zadnjih šest meseci. Radim kao veza
između Child Protective Services i suda. Bavim se decom koja su zapostavljena ili
zlostavljana i pomažem da se odluči kome će se dati starateljstvo. Očigledno je da
se nekome nije dopala odluka koja je donešena i sada mi preti. I zato, spakovala
sam sve, uzela odsustvo sa posla i rekla majci da idem na tromesečno krstarenje
da ne bi brinula. Nisam imala gde da odem pa sam došla ovde.“
„Došla si ovde nadajući se da će Shane moći da ti pomogne, zar ne?“
Žena je previše pametna za moje dobro.
„Iskreno, nisam sigurna zašto sam došla. Ali Emma je rekla da je on dobar
čovek, najhrabriji čovek kojeg je ikada upoznala, pa valjda mi je to dalo nadu da će
moći da mi pomogne. Sada vidim da je to bilo budalasto od mene.“
Lica obe žene omekšaju pa spustim glavu.
Bože, ja sam takav idiot što sam uopšte i dolazila ovde.
„Šta je policija rekla?“ Mia pita posle kratke tihe pauze.
„Ruke su im vezane sve dok taj neko ne krene na mene.“ Odgovorim sa
sleganjem ramenima.
Maxine uzdahne sa gađenjem.
27
„Pa, nemoj da se plašiš mlada damo. Mi se brinemo za naše ljude ovde u

Trails Endu. Kada kažem ovo Maximilianu on će se pobrinuti da te Chester drži na
oku. Moj dečak je član Gradskog Veća i jedan od vodećih ljudi u ovom gradu. Kada
on priča, ljudi slušaju.“ Govori mi ponosno. „Sada, hajde da odbacimo Miu kući pa
da te odvedem u moju brvnaru. Imam đakuzi na terasi ako si ponela kupaći, a Mia
ti može reći iz sopstvenog iskustva da jako pomaže u smanjenju stresa.“
„Um, prilično sam sigurna da je ostajanje kod tebe loša ideja.“
„Pihh, bićeš sa mnom i to je gotovo.“
„Da li vredi prepirati se sa njom ili da odmah prihvatim svoju sudbinu?“
Pitam Miu.
„Već sam ti rekla, Max nije uspeo da je pobedi ni jednom za trideset i dve
godine...“
„Dobro, spakovaću torbe.“ Odgovorim i podignem ruke u znak predaje.
„Šta je sa onim kupaćim? Jesi li ponela jedan?“
„Um, ne, mislim da nemam ni jedan.“
„Odlično...mislim, nema problema, uopšte nema problema. Ako me
pamćenje ne vara, a nikada me ne vara, Mia takođe nije imala kupaći, a to je
ispalo baš dobro. Zar ne snajo?“
Pogledam preko stola i vidim kako Mia klima glavom. Ne znam zašto, ali
nešto mi govori da se iza ovoga krije neka priča, priča koju definitivno moram da
čujem.
28
Poglavlje II
Đakuzi
Zvuk oštrih udaraca Shaneove sekire odjekivao je dolinom dok je jednim
zamahom presecao panjeve. Umor je konačno obuhvatio njegove bicepse nakon
celog sata cepanja drva, ali nastavio je sa radom. Sagorio je većinu adrenalina koji
je jurio njegovim venama zbog susreta sa Sloaninom sestrom. Sada, svako
podizanje i spuštanje sekire je imalo više veze sa uspostavljanjem kontrole dok su
mu se njene reči vraćale u misli.
Baš kao što i reči mogu izazvati jaču bol nego udarac, tako i krivica koju
nosiš zbog Emmine smrti ima moć jer ti to dozvoljavaš.
Proveo je celu prošlu godinu pokušavajući da stane na put tom osećaju
krivice, a za samo jedan sat Maxine i Sloanina sestra uspele su da ponište sav
napredak koji je ostvario.
Sageo se da dohvati još jedan panj a onda je zastao kada se setio Sloanine
sestre. Zatvorio je oči i video njeno lice dok se borila sa njim. U početku je bio
besan, urlao je na nju da bi je naterao da prestane da priča, ali onda je liznula
svoje roze usne i privukla mu pažnju na te pune, lagano izvijene usnice koje su
izazivale muškarca da uzme, da proba, i on je zaboravio i kako se zove.
Kada joj je glas omekšao pogađajući sa potpunom sigurnošću ono što je on
osećao, nije mogao da govori. Nakon borbe sa sopstvenom tamom, čuti sve
njegove muke izložene tako, predstavljene prostim, običnim rečima bilo je skoro
olakšavajuće. Ali momenat je prošao kada mu je ponudila svoj oproštaj. Osećala bi
se drugačije kada bi znala istinu, a pomisao da bi ta svetlo zelena jezera, koja su ga
privlačila u svoje dubine i terala ga da se oseća tako slabo, mogla da ga gledaju sa
mržnjom poslala ga je preko ivice. Izgubio se tada i saterao je u ćošak, ali slatki
cvetni miris ispunio mu je pluća i na delić sekunde želeo je da je poljubi a ne da je
otera. Njene ruke na njegovim grudima koje su ga odgurivale unazad prekinule su
čaroliju koju je bacila na njega. I zato, uradio je jedinu stvar koju je mogao pre
nego što napravi najveću grešku u životu, osim one kada je odlučio da ne traži
premeštaj za Sloan, i udaljio se od nje pre nego što je izljubi.
Otresao je sećanje ne meke obline i kosu toliko svilenu da je hteo da je
omota oko ruke dok osvaja njene usne, pa je podigao sekiru i zamahnuo jako,
presecajući drvo na dva dela. Bacio je oba dela na rastuću kamaru drva za ogrev, a
29
onda je zastao jer je čuo kamenčiće kako lete oko guma automobila na njegovom
prilazu.
Shaneova kuća, smeštena na par milja od grada je zapravo kuća njegovog
detinjstva. Roditelji su je zadržali i sačuvali za njega kada su se preselili u malo
toplije krajeve, znajući da će on želeti da se vrati u Trails End jednom kada završi
sa vojskom. Voli ovu kuću, ali jednog dana kada sredi svoj život, želeo bi da
sagradi svoju sopstvenu brvnaru gore na grebenu sa pogledom na grad.
Okrenuo se prema prilazu i gledao kako Max zaustavlja kamionet i parkira
se. Čekao ga je da dođe od kako je otišao sa parkinga kod Last Call-a. Znao je da će
Maxine izvući istinu iz Sloanine sestre i poslati Maxa za njim, ali iznenadio se što
mu je trebalo više od sat vremena da stigne. Ovo znači da, ili je sestra Emme Jane
uspela da odoli ispitivanju ili je Max uspeo da izbegne njeno saslušanje. Što je više
razmišljao o tome dok je gledao kako Max izlazi iz kamioneta, to je više znao
odgovor. Max bi uvek izabrao izbegavanje glavobolje zbog svoje majke kada god
je to moguće.
Shane se sageo i podigao još jedan panj dok je Max pronalazio svoj put do
njega. Nije želeo da ga gleda u lice, znao je, ako opet vidi sažaljenje, izgubiće ovu
teško stečenu kontrolu.
„Vidim da Maxine nije izgubila svoje sposobnosti.“ Promrmljao je kada je
Max prišao i naslonio se na drvo.
„Nee.“
Tišina se raširila dok je Shane podizao sekiru i jako zamahnuo. Drvo se
razdvojilo na dva dela pa je ponovio radnju još jednom, i još jednom i tako sve dok
više nije mogao da podnese tišinu.
„Samo reci šta god da si došao da kažeš.“ Ispljunuo je.
„Dobro.“ Max odgovara i pomera se od drveta. „Znam te ceo život Shane.
Nema boljeg čoveka ili odanijeg prijatelja od tebe. Ne znam šta se desilo sa
Sageinom sestrom ili zašto misliš da je to tvoja krivica, ali znam da nema jebene
šanse da si namerno uradio bilo šta što je moglo da naudi toj ženi. Ne trebaju mi
detalji, samo mi treba da znaš da sam tu kada budeš spreman za razgovor.“
Shane je gledao u Maxa procenjujući. Nema sažaljenja na njegovom licu.
Samo prihvatanje čoveka koji ga poznaje celog života. Nakon nošenja sopstvene
30
krivice cele prošle godine, pomisao na otvaranje duše pred nekim ko ga razume
delovala je primamljivo. Toliko primamljivo da je uhvatio sebe kako izbacuje sve iz
duše.
„Nije bila doboljno jaka da podnese život u takvim uslovima.“ Počeo je.
„Znao sam to i trebalo je da podnesem zahtev za premeštaj, ali u njoj je bila takva
želja da se dokaže da sam obuzdao svoje instinkte. Imala je jebenih devetnaest
godina Max. Trebala je da bude kod kuće na sastanku sa nekim klincem, ali sada je
mrtva jer ja nisam želeo da joj slomim duh.“
„Jesi li je naterao da se prijavi?“ Max pita.
„Ne.“ Odgovori sa frustriranim uzdahom.
„Povukao okidač i aktivirao bombu koja ju je ubila?“
„Ne.“
„Da li je bila u opasnosti od ostalih iz tvoje jedinice?“
„Ne, ali to ništa ne menja.“
„Slažem se, ne menja, ali to takođe ne znači da je to tvoja greška. Ti si
čovek, baš kao i ja.“ Max istakne.
„Ja sam gori.“ Shane se suprotstavi. „Uvek sam bio i ti to znaš.“
Max napravi pauzu, a onda klimne. Znao je da Shaneove prirodne sklonosti
idu dalje od ovoga. Bili su jako povezani, zapravo, upravo su njegova posesivna
priroda i potreba za kontrolom formirale tu povezanost još u ranom detinjstvu.
To, i činjenica da su otkrili da su dalji rođaci preko očeve strane. Ali Shaneova
potreba za kontrolom je otišla na drugi nivo. Toliko da, Max je znao da bi Shaneu
glava eksplodirala da se vezao za ženu kao što je Mia. Gde je Max voleo kontrolu
Shane je zahtevao, a to nikada ne bi prošlo kod njegove tvrdoglave žene.
„Slažem se, ti si gori. Ali kao i ja, ti shvataš svoju odgovornost prema
ljudima koji zavise od tebe, veoma ozbiljno. Osećaš se kao da si zasrao čak i ako
nisi i ja razumem to. Ali vremenom ćeš videti da su neke stvari izvan naše kontrole
kao što sam i ja video kada sam izgubio oca. Ja sam trebao da predvodim ljude tog
dana kada je umro, ali nisam. Znao sam da mu sluh nije dobar ali nisam želeo da
se oseća manje vrednim zbog toga. Sada je mrtav i nema ni jedne proklete stvari
31
koju mogu da uradim da bih to promenio i nosim se sa tim najbolje što mogu.
Jednostavno je tako.“
Shane je tek otišao u vojsku kada je Maxov otac poginuo. Nije bio tu da vidi
šta je njegova smrt uradila Maxu. Ali znajući Maxa veoma dobro, znao je da čak i
posle deset godina još uvek nosi u sebi nešto od te krivice.
„Isuse, pretvorio si se u svoga oca.“ Shane gunđa dok razmišlja o Maxovom
savetu.
Max klimne glavom na taj kompliment, i onda, baš kao što je i njegov otac
radio kada bi on zasrao, istresao je sve na Shanea. „Znam da je potrebno vremena
da se ovakav osećaj krivice prevaziđe, razumem to. I sada kada pogledam prošlu
godinu neke od tvojih odluka su mi jasnije. Ali slušaj me kada ti kažem da moraš
pronaći drugi način da se kontrolišeš. Naročito kada se radi o mojoj ženi.“
Shaneove usne se trznu kada je video vatru u Maxovim očima.
„Shvatio si to, zar ne?“
„Daa, i da se zna, neću te prebiti kao mačku jer si flertovao sa Miom samo
da bi se mogao osećati kažnjenim.“ Max ispljune.
„Zapamtiću to.“
„To bi bilo pametno.“ Max odgovori i istakne svoj odgovor paklenim
pogledom.
Primetio je da je svaki Maxov potez obojen ljubavlju koju je osećao prema
svojoj ženi i to ga je nateralo da se nasmeje. Kralj Planine je pao.
„Pa, ja sam uvek bio pametan.“ Shane odgovori sa osmehom.
„To jesi. Sada, dosta sranja. Daj mi pivo i reci mi sve šta se desilo u zadnje
dve nedelje u mojoj firmi.“
Shaneu je bilo dosta prisećanja prošlosti za jedan dan pa je spustio sekiru,
udario Maxa po ramenu i pokazao glavom prema kući.
Kada su ušli u kuhinju, Shane je dohvatio pivo za Maxa dok je razmišljao o
poslednje dve nedelje.
32
„Ta žena ima kičmu, toliko joj moraš priznati.“ Max mrmlja dok uzima pivo
od Shanea. „I dobre grudi, za slučaj da nisi primetio.“
„Isuse Max, ako želiš da prekinem da flertujem sa tvojom ženom,
predlažem ti da prestaneš da pričaš o njenim punim grudima kada sam ja u
blizini.“
„Šta sam ti upravo rekao o tom sranju?“ Max je oštro rekao.
„Ti si počeo.“
„Ja sam pričao o Sage.“ Istaknuo je.
Max je zainteresovano gledao kako je Shaneovo lice zasijalo od emocija na
pomen njenog imena. Onda ga munja shvatanja pogodila. Max se lagano iskezio i
prineo pivo usnama. Oh, kako su se karte namestile. Gledao je pažljivo njihov
susret, radoznalo jer nije znao ko je ta žena, i između svog tog vikanja mogao je da
vidi koliko je Shane privučen njom. To što se njegova posesivnost pojavila na
pomen Sageinih prelepih grudi potvrdilo je sve njegove sumnje.
„Nemoj iči tamo.“ Shane naredi.
„Zanimljivo ime, zar ne misliš?“ Max nastavi, naginjući se na zid i uživajući u
Shaneovoj nelagodi.
Shane je nastavio da gleda u njega dok je uzimao još jedan gutljaj piva. Nije
želeo da razmišlja o njenom imenu ili njenim slatkim i punim grudima... Ili njenim
jebenim usnama. Čak i ako je tako, zatekao je sebe kako postavlja pitanje. „Otišla
je?“
„Sumnjam.“
„Zašto?“ Pita, besan na sebe jer se nadao da nije otišla.
„Maxine je uzela pod svoje.“
„Isuse.“ Shane gunđa i prevrne očima prema plafonu.
„Daa.“ Max se isceri. „Jadna žena nema pojma šta je snašlo.“
***
33
„Kupatilo je niz hodnik, u kuhinju se ulazi iz dnevne sobe, a do đakuzija

dolaziš kroz kuhinju. Možeš da se smestiš ovde.“ Maxine mi pokazuje dok me vodi
u obilazak njene kuće. „Ok, sada kada sam te smestila idem da ti spremim nešta
za jelo.“
„Ne moraš...“
„Nije mi teško, zaista mi nije teško.“ Maxine upadne. „Zašto ne uskočiš u
đakuzi dok ja kuvam? Čini čuda za sve što te muči, a dok ti uživaš ja ću nazvati
Chestera i reći mu da moraš da razgovaraš sa njim.“
„Maxine, zaista sam zahvalna za sobu i sve, ali ne očekujem da ću ostati
duže ovde, zapravo mislim da ću otići još koliko sutra. I zato mislim da nema
potrebe da mešamo policiju.“
„A ja kažem da nema boljeg mesta od Trails Enda da se čovek pritaju na
kratko. Sada znaš ovdašnje ljude, i mi ćemo te čuvati.“
„Da, ali Narednik...“
„Shane.“ Ispravi me.
„Shane...On ne bi želeo da se zadržavam ovde. Izvukla sam na površinu
sirove emocije sa kojima se bori, i sve sam pogoršala. Bilo bi najbolje kada...“
Maxine je uletela i zaledila me svojim odgovorom. „Šta ako ti kažem da si ti
jedina osoba koja može da ga izvuče iz toga?“
„Kako to misliš?“ Pitam.
„Ako oseća krivicu zbog smrti tvoje sestre, ko bi onda bolje mogao da mu
pomogne da to prevaziđe, od osobe koja tačno zna kako se oseća?“
Ima pravo. Zato grupe za podršku imaju toliki uspeh, jer oni koji učestvuju
osećaju da nisu sami u svom problemu. Međutim, u Shaneovom slučaju, moje
prisustvo mu ne prija.
„Nisma sigurna da će i on tako gledati na to.“
„Ne, ne verujem da hoće. Ali teško je sve dobro izvagati kada se govori šta
je najbolje. Prepusti to meni. Samo idi i ugrej kosti i nemoj da brineš ni o čemu.“
34
„Ja iskreno mislim da treba da odem iz grada.“ Ponovim.

„A ja iskreno mislim da treba da ideš u đakuzi i prestani da pričaš o odlasku.
Osim toga, u mojim godinama i sa mojim medicinskim stanjem, mogla bi da me
strpaš u bolnicu ako odeš. Umrla bih od brige da ti se nešto ne desi tako potpuno
samoj ko zna gde.“
To me uhvatilo bez odbrane. Prvo, meni izgleda sasvim zdravo. Drugo, niko
se nije ponašao prema njoj kao da je krhka. Ako ništa, nisu se ustručavali da joj
odgovore.
„Ako si bolesna, to je još jedan razlog...“
„Od prepiranja će mi biti samo gore...“ Iskezi se.
Sigurno laže.
Zašto?
„U redu, ostaću za sada, ali molim te nemoj da se mučiš zbog mene. Nisam
gladna. Samo ću se povući u sobu i izgubiti ti se sa vida.“
„Ne! Samo idu i uživaj u đakuziju kao što sam ti rekla.“ Odgovara mi
uznemireno.
„Ali nisam ponela kupaći.“
„Ne treba ti. Nema nikoga miljama okolo.“ Objasni mi a onda se okrene i
ode niz hodnik.
Gledam kako odlazi a onda uvučem kofer i ranac u spavaću sobu i padnem
na krevet. Iscrpljena sam. Provela sam dva dana u putu do Trails Enda jer sam
kružila, vraćala se unazad i opet nastavljala svojim putem u želji da se uverim da
me niko ne prati. Mišići vrata su mi napeti a nervi još uvek prilično zategnuti zbog
susreta sa Shaneom. Izvučem telefon iz torbe i pošaljem majci poruku da sam
stigla u Anchorage. Mrzim što joj lažem, ali bolje je ovako.
Ležim na krevetu, zatvorim oči i pomislim na svoj susret sa Shaneom. Stigla
sam sat vremena ranije i raspitivala sam se okolo gde bih mogla da pronađem
Narednika. I bez obzira koga sam pitala svi su mi rekli isto –u ovo doba dana, Last
Call.
35
I zato, krenula sam tamo da okušam sreću i iznenađujuće, pronašla sam ga

na parkingu čim sam stigla. Sedela sam par minuta u Jeepu, gledala sam ga.
Promenio se za ovih godinu dana koliko ga nisam videla. Kosa mu je duža i umesto
uniforme nosio je izbledele farmerice i flanelsku košulju. Izgledao je skoro divlje u
odnosu na finog i uglađenog narednika kojeg sam ja upoznala. Delovao mi je
krupniji nego što sam se sećala, kao da je proveo celu prošlu godinu dižući tegove,
i žena u meni je ustala i zainteresovala se. Srce mi je udaralo kao ludo na pomisao
da ću razgovarati sa njim i do momenta kada sam se sabrala dovoljno da mu
priđem, usta su mi se osušila.
Bez obzira koliko se promenio od Emmine sahrane, njegove oči su ostale
iste. Bol koje su skrivale na sahrani, te sive dubine koji su privlačile svu moju
pažnju i uvlačile me u sebe, sve je bilo potpuno isto kada se okrenuo i pogledao
me. Sve u vezi njega vrišti MUŠKARAC! Nije jedan od onih hipik verzija drvoseča sa
velikom bradom, niti se u njemu krije čudovište ispod krinke čoveka, on je jak,
čvrst, hrabar, nikada-ne-bi-spustio-ruku-na-ženu-bez-obzira-šta-uradila muškarac.
Onaj tip muškarca za koga sigurno znaš da će se boriti sa tvojim demonima i
učiniti da se osećaš sigurno. Onaj koji žene smatra jednakim ali još uvek dovoljno
hrabar i jak da svaka žena zna da je bezbedna. Onaj koji ako veruje da pripadaš
njemu, i on će tebi pripadati u potpunosti. I ono što je najvažnije, onaj tip kakvog
sam očajno trebala u svom životu i kojeg sam još uvek tražila.
Prepoznavanje je odmah zasijalo na njegovom licu pre nego što je bol
zamenila prvobitni šok. Sada kada razmišljam o tome, nikada više ne želim da
vidim bol na njegovom licu. Za nekoga tako hrabrog, a moja sestra ga je opisala
kao takvog,muškarca iznad ostalih muškaraca, znala sam da ga je izjedalo to što je
pokazao takvu slabost bilo kome.
Što sam duže ležala i mislila o Shaneu, to su mi se mišići više stezali. Odmor
u toploj vodi mi zaista zvuči kao raj, ali bez komšija ili ne, nema šanse da budem
gola. Zato skinem brus i navučem staru majicu ali odlučim da zadržim i šorc na
sebi dok ne uđem u vodu.
Maxine je razgovarala preko telefona kada sam ušla u kuhinju ili bolje reći
raj za kuvare sa svim tim mermernim površinama i aparatima u boji metala.
Pokazala sam joj glavom prema zadnjim vratima a ona se nasmejala i rukom mi
pokazala da idem. Prošla sam pored velikog šanka i zaledila se. Poređani pored
velike roze torbe, stajali su katalozi za Passion Princess Sex Toys. U šoku sam
36
pogledala u Maxine pa je pružila ruku i dodala mi jedan. Uzela sam da je ne bih

uvredila, a onda sam se brzo i posramljeno povukla prema vratima.
„Baka Maxine prodaje seks-igračke.“ Mrmljam. Posle naporne nedelje iza
mene, ovo me prilično zabavilo i više nego što je trebalo. Zabacila sam glavu i
nasmejala se, opuštajući tako moje nerve.
Ne mogu da dočekam da ispričam Emmi Jane o Trails Endu i ljudima koje
sam upoznala ovde.
Đakuzi je već pravio mehuriće, pa sam svukla šorc i ušla unutra. Sunce se
spustilo na horizontu lagano zalazeći što se u julu dešavalo oko ponoći pa su
zvezde već počele da sijaju. Pre nego što sam znala zvuk veselih žabica koje traže
svoje partnere me okružio.
***
Sunce je konačno zašlo pa se Shane zavalio u stolici sa pivom u rukama,
gledao je ali nije čuo ni jednu prokletu reč koju su rekli na ESPN. Razmišljao je o
svemu što je Max rekao ali i Sageine reči su mu se vrtele po glavi.
Ti si van ravnoteže Naredniče, treba ti nešto konkretno da se držiš za to,
treba ti razlog za život.
„Razlog za život?“ Promrmljao je.
Imao je to jednom. Imao je san koji je želeo da ostvari i život koji je želeo da
izgradi. Ali u zadnjih godinu dana pomerio je sve to u stranu jer mu je bila
potrebna sva snaga koju je imao da ujutru ustane iz kreveta. Prolazio je kroz život
kao da je na auto-pilotu i znao je to. Prihvatao je svaki dan i ono što mu donosi ali
nije ga živeo.
„Isuse.“ Ispljunuo je a onda se zavalio unazad i prešao rukom preko lica.
Dohvatio je pivo i uzeo gutljaj baš kada mu je telefon zazvonio, pa je pružio ruku i
javio se bez gledanja.
„Shane ovde.“ Rekao je između gutljaja.
„Maxine ovde.“
Uzdahnuo je kada je čuo njen glas i spustio je flašu.
„Maxine, umoran sam i ne treba mi nastavak našeg razgovora od ranije.“
37
„Šta god. Nisam te zbog toga zvala u svakom slučaju. Htela sam da znam da
li bi mogao da mi pozajmiš jedan od tvojih pištolja.“
„Izvini? Sigurno sam pogrešno razumeo.“
„Pištolj Shane. Imaš li pištolj koju mogu da pozajmim?“
„U redu, moraću da pitam. Šta će tebi za Boga milog moj pištolj?“
„Nije za mene nego za Sage.“
„Sage?“
„Daa, znaš Sage. Prelepa malena devojka sa krupnim zelenim očima i
velikim...pa znaš. U svakom slučaju, neki ludak je proganja pa sam htela da joj
dam neko oružje da bi mogla da se odbrani.“ Maxine objasni.
Shane se odmah uspravio zbog njenog objašnjenja i namrštio se. „Hoćeš li
da mi objasniš šta misliš pod tim –neki ludak je proganja- ?“
„Pa, kako mi je rekla, prima neke preteće poruke i poklone. Toliko preteće
da je pobegla u planine da se sakrije, jadna devojka. Vidiš, ona radi za Child
Protestive Services i pomaže u odluci kome da se da starateljstvo nad
zlostavljanom i zapostavljenom decom. Ona misli da neko ko je izgubio
starateljstvo nad detetom nije baš prijateljski nastrojen prema njoj.“
„Isuse Maxine, kada ti neko preti ideš u policiju a ne jurcaš okolo po
planinama nezaštićen.“
„Zna ona to, Shane...“
„...I?“ Shane je napokon pitao šta mu nije rekla.
„Rekli su joj da ne mogu da urade ni jednu prokletu stvar sve dok ne bude
fizički napadnuta. Možeš li da veruješ u to?“
„Reci mi to opet?“ Naredio je.
„Ne, mislim da muškarac kao što si ti sa svom tom obukom koju si prošao,
ne može da veruje u to ništa više od mene. Ali baš zato i zovem. Možeš li da mi
pozajmiš pištolj? Ako policija neće da joj pomogne onda ja hoću. Naučiću je kako
da puca i možda kako da baca sekiru, onda ja...“
„Biću tu za deset minuta.“ Skočio je, prekinuo vezu i zgrabio ključeve.
38
Deset minuta kasnije, zaustavio je auto ispred Maxinine kuće i ugledao

Chesterov policijski auto na prilazu. Automatski se naljutio na svog prijatelja.
Malena žena kao što je Sage zaslužuje policijsku zaštitu a ne da bude prinuđena
da beži okolo.
Nije kucao na vrata samo je ušao unutra onako kako je to i radio celog
života. Čuo je glasove iz kuhinje i zatekao Marthu Tallchief, Chesterovu majku,
upravnicu pošte i glavnu gradsku tračaru, kako sedi sa Maxine za stolom i pije
kafu. Za razliku od Maxine, Martha je stamena žena sa kratkom sedom kosom a
oblačila se kao većina muškaraca u ovom gradu, flanelske košulje i radne čizme.
Shane je pogledao po sobi ali nije video svog starog prijatelja.
„Gde je Chester?“
„Razgovara sa Sage, pretpostavljam.“
„Gde je Sage?“
„Napolju na terasi.“ Maxine odgovara sa kezom.
Shane se okrene i krene prema terasi, njegova ranija odluka da se drži dalje
od nje nestala je na prvi znak opasnosti koja joj preti. Otvorio je vrata i izašao
napolje a onda se zaledio na mestu. Sage se sagela u struku i navlačila je šorc na
srcoliko dupence, majica joj je potpuno mokra jer je očigledno tek izašla iz
đakuzija a Chester je gleda dok se oblači. Chester je stari prijatelj, neko kome je
verovao sve do ovog momenta. Chester nije imao Shaneovu visinu a ni masu,
jedini veći čovek u gradu od Shanea je Max. Ali Chester je zgodan muškarac sa
plavim očima i lukavim osmehom koji su žene volele, i baš sada, znajući da gleda
Sage, Shane ga je mrzeo.
Sage se okrenula kada je čula da se vrata zatvaraju i pogled joj se stopio sa
njegovim. Bela majica je pratila sve njene krivine i pokazivala ih jer je postala
providna od vode. Kada mu je pogled pao na roze bradavice, posesivnost kakvu
nikada nije osetio zaurlala je u njemu. Pukao je jer ni Chester sigurno nije
propustio da baci pogled.
Njegov glas, kada je napokon progovorio, bio je dubok, grub, naređujući,
takav da nije bilo sumnje u njegov bes.
„Hoćeš li da daš dami malo privatnosti?“
39
Sage je spustila pogled na svoju majicu kada je primetila u šta on gleda a

onda je brzo rukama sakrila grudi pre nego što se okrenula da zgrabi peškir.
Chester se okrenuo leđima prema njoj, ali Shane je počastio prijatelja sa
ubitačnim pogledom. Chester je shvatio njegovo upozorenje i promrmljao,
„Sačekaću u kući.“, a onda ga je ostavio samog sa Sage na terasi.
Tračak ljubomore pokazao je svoju ružnu glavu kada je Chester otišao, pa je
optužujuće pitao: „Uvek se presvlačiš pred nepoznatim muškarcem?“
Uhvaćena bez odbrane pred njegovim besom, Sage je raširila oči na njegove
reči ali brzo ih je skupila.
„Bila sam u đakuziju i on me zamolio da uđem u kuću. Pitala sam ga da se
okrene dok ne izađem i uradio je to.“
Shane je pogledao preko ramena i fiksirao Chestera pogledom kroz prozor.
Izgleda da je dodao još jednu stvar na listu sranja koju će morati da reši sa njim.
„Dobro, ali objasni mi zašto si uopšte bila u jebenoj vodi a znala si da jedan
muškarac dolazi ovamo?“
„Slušaj, Naredniče, ne sviđa mi se ono što insinuiraš. Nisam znala da...“
„Shane.“ Ispravi je. Nije hteo da ga bilo ko zove Naredniče, naročito ne ona.
„Dobro. Shane... Gledaj, znam da smo pogrešno počeli i mnogo mi je više
žao zbog toga nego što ćeš ti ikada znati, ali molim te nemoj da stojiš tu i...“
„Zašto si došla u Trails End?“ Prekinuo je. Nije želeo da razmišlja o tome šta
i kako su ona i Chester završili sami na terasi, želeo je da zna zašto je dovraga
došla ovde. To pitanje ga je mučilo svo vreme dok je vozio prema Maxine. Ako je u
nevolji, zašto je jebeno tražila čoveka kojeg ne poznaje umesto da se obratila
svojoj porodici ili policiji?
Oklevala je kada je pitao i spustila pogled na stopala. Nakon jednog
momenta pauze, ispravila je ramena, podigla glavu i dala mu odgovor koji nije
zvučao istinito. „Bila sam u blizini i setila sam se da živiš ovde. Pomislila sam da
svratim i zahvalim ti se za...“
„Nemoj to da izgovoriš.“ Pukao je. Nije želeo da mu ona zahvaljuje za bilo
šta. Bio je previše besan.
40
Udahnula je par puta, klimnula glavom a onda nastavila. „Kao što sam rekla,
bila sam u blizini pa sam pomislila da svratim i kažem...zdravo.“
Reč –lažov- odzvanjala mu je po glavi pa se još više razbesneo.
„Maxine kaže da bežiš. Da te neko proganja a tvoja prva pomisao je da
kontaktiraš mene. Muškarca kojeg ne poznaješ.“
„Bila sam u policiji i oni ne mogu da urade bilo šta da mi pomognu sve dok
ta osoba ne napravi prvi potez. Napustila sam grad nadajući se da će moj odlazak
malo smiriti stvari. Onda sam se našla u blizini i pomislila...“
„Sranje.“ Shane ispljune, grubim i jakim glasom. „Trails End nije na putu
prema ili iz bilo čega... I zato, pitaću te još jednom, zašto si ovde?“
„Htela sam da kažem hva...da kažem zdravo.“
„Htela si da se javiš muškarcu kojeg ne poznaješ dok prestravljena bežiš od
nekoga ko te proganja?“ Sarkastično je optuži.
Držala je pogled na njemu do tog momenta ali kada je nazvao lažovom,
skrenula je pogled. Laže ga i svesna je da on to zna.
Dvanaest meseci nošenja krivice zbog smrti njene sestre prilično je istanjilo
njegovu kontrolu. I baš danas, danas od svih dana, pojavila se bez prethodnog
upozorenja i udarila ga pravo u stomak svojim prisustvom. I zato, nije imao
nikakvu nameru da bude strpljiv sa njom. Želeo je istinu pa se pomerio prema njoj
narušavajući joj privatni prostor, koristio je svoju veličinu da je zastraši i natera da
mu kaže istinu.
„Došla si ovde nadajući se da ću ti pomoći, zar ne?“
Kada su joj se oči raširile i kada je skrenula pogled na stranu, dobio je svoj
odgovor.
„Gledaj u mene.“ Naredio je.
Glava joj se automatski podigla i pogledala ga je. Mogao je da vidi kako su
joj se obrazi zacrveneli a svetlo zelene oči zasijale od neprolivenih suza. Liznula je
usnu ponovo. To radi kada je nervozna, zaključio je, ali efekti su ostali isti. Glad se
probudila, krv mu je počela da gori a njegov kurac se trznuo.
„Odgovori mi.“ Zahteva a pogled mu pada na njene usne.
41
„Da.“
„Čak i ako me ne znaš?“
„Da.“
„Zašto?“
„Jer je Emma Jane rekla da si ti najhrabriji muškarac kojeg je ikada
upoznala.“
Direktan pogodak u njegovu dušu.
Shane je zatvorio oči i oborio glavu.
„Rekla je da si više brinuo za život ranjenika nego za svoj sopstveni. Da...“
„Nemoj.“ Shane zareži.
„Ali moraš da znaš koliko se divila...“
„Isuse, ne želim da slušam ovo.“ Prosiktao je.
„Veruj mi, Naredniče. Moja sestra zna da prepozna dobrog muškarca kada
ga vidi. Obe znamo. Molim te nemoj da se mučiš...“
Shane nije mogao da podnese da čuje ni jednu reč više. Jedini nagon koji je
imao je da je ućutka pa je zgrabio za vrat i zalepio usne na njene. Uzdahnula je
kada su njegove usne dodirnule njene pa je iskoristio to u potpunosti. Približio je
još više sebi i stežući u ruci njenu kosu, Shane joj je zabacio glavu da bi mogao u
potpunosti da kontroliše poljubac. Ruke je spustila na njegove grudi ali kada je
produbio poljubac pomerila ih je na gore, do njegovog vrata. Toplota se širila
njegovom kičmom i smestila u grudima, zamenjujući konstantnu bol koju je
navikao da oseća. Izgubio se u ukusu njenih usana i osećaju mekih oblina
pritisnutih uz njegovo telo. Požuda je ludela u njegovim venama zahtevajući
zadovoljenje. Potreba da je uzme, da je poseduje bila je jaka. Njen ukus, sladak,
vreo, tako ženstven, vukao ga je pa je još više zaronio dok ga potreba da pocepa
svo odelo sa nje i uzme je, nije obuhvatila.
Odvojio je usne od njenih i zakopao lice uz njen vrat, odlučan da još malo
uživa u njenom mirisu. Šapnula je, „Shane.“, dok je prelazio jezikom po njenoj koži
ali nešto u načinu na koji je izgovorila njegovo ime podsetilo ga je na Sloan, i
42
zaledio se. Pojam o tome šta radi uvukao se u njega pa se povukao i grubo je
odvojio od sebe, ali je odmah zažalio zbog gubitka topline njenog tela.
Sage se zateturala kada je pustio, izgledala je tako bespomoćno podsećajući
ga još jednom na svoju mlađu sestru zbog čega se bol vratio udarajući kao voz u
njegove grudi. Znao je da je sjebao sve. Trebalo je da ostane što dalje od nje. Sada
će ga ukus njenih usana progoniti.
„Tvoja sestra je verovala u mene ali to je bilo neosnovano. Ja nisam ono što
misliš da jesam.“ Rekao je baz osećanja i okrenuo se da ode.
„Sranje.“ Viknula je za njim glasom drhtavim od emocija. „Reci mi Shane.
Reci mi šta se desilo, zbog čega misliš da si izneverio Emmu Jane.“
Shane se okrenuo prema njoj i ugledao suze kako klize niz njene obraze.
Zbog njene boli nije mogao da sakrije istinu od nje. Već je dovoljno uradio, može i
da joj kaže čistu istinu i razjasni joj jednu stvar, on nije nikakav jebeni heroj.
„Emma nije trebala da bude tamo.“ Počeo je. „Ona nije bila dovoljno jaka
da podnese rat. Znao sam to i trebalo je da tražim da je premeste ali nisam.“ Sada
kada je počeo, želeo je da istrese sve pred nju pa da mirno može da mu kaže
kakvo je kopile. „Da sam pratio svoje instinkte ona bi danas bila živa. Kao što sam
rekao, vera tvoje sestre u mene je neosnovana. Ja nisam ono što ti misliš.“
Sada zna ružnu istinu.
Sage je bila tiha, disanje joj se usporilo dok je prihvatala njegove reči. Držao
je dah dok je čekao da prebacivanje počne, da ga optuži i okrivi kako je i zaslužio.
Umesto da vrišti na njega, okrenula mu je leđa i ramena su počela da joj se tresu.
Nije mogao da je čuje, plakala je u tišini. Podigao je ruku da je dodirne ali odmah
je spustio. On je poslednja osoba koja treba da je teši. Umesto toga, okrenuo se i
ostavio Sage sa svojom tugom gradeći još jedan zid oko sebe, zadržavajući njene
suze izvan da bi mogao da diše.
Da je slušao, umesto što je zidao taj zid, čuo bi kada je tiho rekla: „Ti si baš
onakav kakav i mislim da jesi.“
Ušao je u kuhinju zadržavajući pažnju na Chesteru svo vreme. Maxine je
zabrinutim glasom pitala: „Da li je sve u redu?“
„U redu je.“ Shane je odgovorio a onda je naredio, „Napolje.“, svom
prijatelju.
43
Čuo je da se zadnja vrata otvaraju dok je hodao prema ulaznim vratima.

Nije čekao da vidi da li je Sage u redu i nije sačekao da vidi da li ga Chester prati
prema vratima. Njene suze su još uvek odzvanjale u njegovoj glavi i trebalo mu je
malo prostora pre nego što zabije pesnicu u zid.
Vrata su se konačno zatvorila za njim pa se okrenuo prema Chesteru i
istresao svu svoju frustraciju.
„Saslušaćeš sve šta ima da ti kaže a onda ćeš uraditi sve što je u tvojoj moći
kao Šef Policije da ona bude bezbedna. Da li sam jasan?“
„To nije upitno.“ Chester odgovara.
„Takođe ćeš držati jebene oči dalje od nje.“ Shane nisko reži u upozorenju.
„To bi moglo da bude malo teže.“
Shaneova glava se zabaci unazad kao da ga je neko udario. Pomislio je kako
ga Chester sigurno nije dobro razumeo pa mu se uneo u lice. Chester se nije ni
mrdnuo. Stajao je na svom mestu čak i ako je bilo vidljivo da je Shane na ivici.
„Video sam to.“ Shane sarkastično odgovara dok mu je u očima gorela
vatra. „Ali svejedno ćeš to uraditi ili ćeš, kunem ti se Bogom, odgovarati meni.“
Chester je konačno progutao i skrenuo pogled.
Shane je duboko udahnuo da smiri svoj bes a onda nastavio da bi brzo
mogao da ode odavde i završi ovu noć. „To govno neće stati, ne ako je proganja
već mesecima. Moraš da budeš fokusiran na to a ne na njeno dupe.“
„Ostavi njeno dupe van ovoga za momenat.“ Chester odgovori, još uvek ne
pokazujući uznemirenost zbog Shaneovog raspoloženja. „Slažem se da neće
prestati. Ali hajde da pretpostavimo, za sada, da je nisu pratili ovamo. U ovom
momentu je sigurna, ali kontaktiraću FDP i proveriti da li je bilo još prijava
uznemiravanja. Ako je neko besan na Sage...“
„Gospođicu Sloan za tebe.“ Shane prekine.
„Ako je neko besan na gospođicu Sloan zbog neke od presuda u čijem
donošenju je učestvovala, onda ona nije jedina koja je ugrožena i drugi su radili sa
njom. Možda nam se posreći pa će se ovaj, ko god da je, zakačiti za nekog
drugog.“
44
„Ne sviđa mi se ideja da pretpostavimo da je bezbedna samo zato što je

ovde. Ne opuštaj se u nadi da će FDP raditi svoj posao. Ostani budan Chestere.“
„Znaš da bih shvatio ovo kao uvredu da nismo prijatelji i da ne znam da si
samo zabrinut za ovu ženu.“
„Razumi kako god hoćeš samo radi svoj posao.“ Shane ispljune nazad.
„Kada smo već kod mog posla, jesmo li završili pa da konačno uđem unutra
i ispitam žrtvu?“
„Daa, samo zapamti šta sam rekao. Drži oči na poslu a ne na ženi. Već je
preživela dosta toga.“
Chester je gledao u Shanea na momenat a onda je pogledao prema brvnari.
„Znaš, ona je atraktivna žena, deluje mi dovoljno blago, nije sklona
histeriji.“ Chester zaključi. „Možda bi bila spremna da ostane i živi u Trails Endu, sa
pravim muškarcem.“
„Ništa se naće desiti između nas i zato izbij to iz glave.“
Chester se lagano iskezio a onda je nastavio. „Ko kaže da sam govorio o
tebi?“
Chesterov odgovor ga pogodio direktno u stomak, pa je zarežao.
„Nemoj da me ljutiš.“
„Rekao bi da si već besan, prijatelju.“
„Daa, pa veruj mi ne želiš da se moj bes još više pojača.“ Upozori ga.
„Isuse, Shane, znaš vrlo dobro, baš kao i ja da će muškarci u ovom gradu
sasvim sigurno primetiti ženu kao što je Sage. Ako ne ja, onda će to biti neko
drugi.“ Objasnio je i te reči su mu se zabile direktno u grudi hraneći njegov bes još
više. Pre nego što je uspeo da odgovori, ili da spusti pesnicu na Chesterovu vilicu,
Martha je izašla kroz ulazna vrata Maxinine kuće.
„Idemo kući. Sage se ne oseća dovoljno dobro da bi odgovarala na pitanja
sada, a ja moram da ustanem rano ujutru.“
45
„Pa, onda ću se vratiti ujutru.“ Chester mrmlja sa kezom i dobaci mu jedno,

„Kasnije.“, praćeno sa podizanjem dva prsta za pozdrav, a onda ode do svog auta i
odveze se odatle.
Shane je gledao za svetlima njegovog auta sve dok nisu nestala, vilica mu je
bila toliko stegnuta da su mu zubi škripali. Mora da ode odavde pre nego što
stvari postanu još gore, za njih oboje.
Pogledao je prema brvnari i ugledao Sage kako ga gleda kroz prozor.
Pogledi su im se sreli i zaboravio je da diše. Mali, tužan osmeh napokon se pojavio
na njenim usnama i podigla je ruku na staklo prozora. Gledajući Sage, setio se
kako su se njene usne otvorile za njega kao da to radi svakog dana. Takođe se
sećao kako joj je telo bilo toplo u njegovim rukama, slatkog ukusa njenih usana i
mirasa cveća u njenoj kosi. Potreba da se vrati i ponovo osvoji te usne, bila je jaka,
umesto toga otrgao je pogled od nje, promrmljao, „Isuse.“, i krenuo prema
kamionetu.
Sudbina mu se sada sigurno smeje. Jedina žena koja je uzburkala njegovu
krv i učinila da provri od želje, je ona koju ne može da ima. To da li Sage može da
mu oprosti ili ne nije važno, ona će uvek biti podsetnik na to kako je
devetnaestogodišnja devojka umrla zbog njega.
46
Poglavlje III
Zbunjena Sam
Sunce se rađalo između četiri i šest sati. Znam to jer sam gledala kako raste
iznad drveća u svom svojem bleštavom sjaju. Toliko toga se desilo u par kratkih
sati od kako sam stigla u Trails End pa nisam mogla da zaspim a ova konstantna
sunčeva svetlost nije mi pomagala. Nastavila sam da vrtim svoj razgovor sa
Shaneom u glavi, njegovo verovanje da je kriv za Emminu smrt i izraz na njegovom
licu kada je otišao. Krivica je tako jako osećanje, znam to vrlo dobro. Još uvek
nosim krivicu u sebi jer nisam mogla da zaštitim mamu i sestru od Richarda čak i
ako sam bila samo dete kada je ušao u naš život. I zato bolje od ostalih razumem,
da je njegova krivica krst koji će morati da nosi sve dok ne nauči da ostavi to iza
sebe.
Zajedno sa činjenicom da verujem da on boluje i od PTSD (psihičkih
posledica rata), znala sam kada mi je priznao koje je njegovo učešće u njenoj
smrti, da je to put koji mora sam da pređe. Želela sam više nego bilo šta na svetu
da mu pomognem, ali za većinu veterana kanvencionalna terapija nije davala
rezultate u borbi sa PTSD. Nakon što sam razgovarala sa Shaneom shvatila sam
zašto. Imaju jaku volju, rođeni su da budu vođe i svoju potrebu da potraže pomoć
vide kao slabost pa prikrivaju svoje probleme. Upravo to i Shane radi, i zbog toga
ništa što ja kažem ili bilo ko drugi, neće ubrzati proces sve dok sam ne bude
spreman da vidi istinu. Emmina smrt je posledica rata, ništa drugo.
Ali nakon što sam čula tugu u njegovim rečima i znajući da se mučio sa tim
celu godinu i da je moj dolazak u grad sve pogoršao, to me ubilo. Ne znam šta sam
mislila kada sam došla u Trails End. Zašto sam mislila da bi mi muškarac kojeg
nikada nisam ni upoznala, mogao pomoći, nikada neću znati. Mada, ovo mi jeste
dokazalo jednu stvar, nikada ne treba donositi brzoplete odluke kada si pod
stresom. Kada to uradiš, napraviš probleme svima oko sebe i završiš ljubeći se sa
muškarcem kojeg jedva da poznaješ.
Ne da je poljubac bio loše iskustvo. Naprotiv, to je najbolji prokleti poljubac
u mom životu. I zato, jedva sam ostala na nogama kada me odvojio od sebe. I
zbog tog poljupca nisam sigurna šta bih trebala da uradim. Osetila sam
povezanost kada su nam se usne dodirnule. Znam da je i on osetio isto kada me
47
stegao u rukama i sakrio lice uz moj vrat. Bez obzira na to, kada je otišao sinoć
delovalo mi je kao da mi govori zbogom. I to me ostavilo sa jednim pitanjem koje
celu noć vrtim po glavi. Da li treba da odem ili ostanem?
Znam da ću biti konstantni podsetnik Shaneu na ono što se dogodilo sa
Emmom ako ostanem ovde sve dok ne bude bezbedno da se vratim kući. To bi
moglo da ga natera da se suoči sa svojom krivicom ili bi moglo sve da pogorša.
Samo ne znam šta bi od toga bilo verovatnije, sigurno malo od oba.
Takođe, lagala bih kada ne bih priznala da se maleni deo mene nada da je,
šta god to bilo među nama, stvarno i da će me opet poljubiti.
Nakon zlostavljanja od strane moga očuha, nikada se nisam osećala
sigurnom pored muškaraca. Osim Jerrya, koji nije bio pretnja jer je slab i sebičan,
moje iskustvo je ograničeno zbog mojih strahova. Međutim, strah koji je uvek bio
prisutan kada sam u blizini nepoznatog muškarca nestajao je kada je Shane u
blizini, i ne mogu to da ignorišem.
Sve to mi se vrtelo po glavi i zato sam budna dočekala izlazak sunca, ili bolje
reći bila sam budna celo jutro ali sam donela odluku da ostanem i iskušam svoju
sreću. Maxine bi mogla biti u pravu kada je rekla da sam jedina osoba koja može
pomoći Shaneu. Muđutim, privučena njemu ili ne, sa ili bez poljubaca, dugujem
mu jer se brinuo o Emmi.
Čula sam kako se Maxine približava dok sam gledala kroz prozor, opet sam
sanjarila o Shaneu, pa sam se okrenula prema vratima kada je ušla u kuhinju.
Razgovarala je preko telefona, nije uopšte obraćala pažju na okruženje, samo je
nastavila sa razgovorom.
„Radim na tome, ali nije zagrizao mamac kao što je Maximilian. Tvrdoglav je
do srži. Da sam njegova majka bila bih prokleto ponosna na... Da, znam da ne
mogu da forsiram te stvari Martha. Da li ti se čini da sam se juče rodila?... Isuse,
nemoj da odgovaraš na to, bilo je to retoričko pitanje.“ Odgovara dok puni šolju
kafom. „Držimo se plana. Ti obavi onaj poziv jer ja ne mogu, a onda zovi redom i
obaveštavaj me kuda se kreće. Razumela? Dobro. Čujemo se kasnije.“ Prekinula je
vezu i okrenula se u mom pravcu, uzdahnula je kada me ugledala.
„Nemoj da mi se prikradaš tako. Ja... Imam slabo srce.“
„Žao mi je.“ Pokušam da je smirim. „Izgleda da imaš problema sa nekim?“
48
„Uh, daa, sa, uh, Cowboyem.“ Odgovori mi.

„Imaš problema sa kaubojem?“
„Ne, sa medvedom.“
„Sa medvedom?“
„Tačno.“
„Zbunjena sam.“
„Ti si zbunjena?“
„To sam rekla.“
„Pa, nemamo vremena za to. Moramo da odemo do prodavnice po
namernice, do drvare, do pošte, Last Call-a, da ti pronađemo posao a onda idemo
na bilo koje drugo mesto koje ću smisliti dok smo napolju. Oh, i moramo da
svratimo do stanice policije da bi razgovarala sa Chesterom.“
„Moraš da ideš na sva ta mesta danas?“
„I na svako drugo mesto koje smislim dok smo napolju.“
„Vauu. Pa, ja bih mogla sama da odem do policije i da potražim posao.“
„NE!“
„Ne?“
„To sam rekla.“
„Opet sam zbunjena.“
„Možda treba da ubaciš malo mozga u svoju dijetu.“ Ponudi mi.
„Jer sam zbunjena?“
„Daa, pomaže da ti se malo rasčisti u glavi pa onda možeš da misliš. Sada,
požuri gospođice, dan nam prolazi.“
„Maxine, u ovo doba godine ima skoro dvadeset sati dnevnog svetla. Kako
će nam dan proći?“
49
„Zar nisi čula koliko mi je duga lista?“ Suprotstavila se i prekrstila ruke

preko grudi.
„Shvatila. Idem po torbu.“ Odgovorim.
Maxine je luda. Pozitivno luda ali luda u svakom slučaju. Mada, još uvek
sam bila zbunjena kada smo otišle a nisam ni bila sigurna oko čega tačno.
Stigle smo u grad deset minuta kasnije, ali kada kažem stigle, mislim da smo
se dovezle do tamo a onda nas je vozila u krug.
Možda ima Alzhaimerovu bolest?
„Um, Maxine?“
„Mm.“
„Jesi li zaboravila gde idemo?“
„Vrlo precizno planiram svoj dan. Ne želimo da gubimo vreme jureći iz
jednog dela grada u drugi, zar ne? A to je dugotrajan posao.“
Trails End je –ogroman- grad. Skoro živopisan na Norman Rockwell način.
Većina radnji je u glavnoj ulici, smeštene u brvnarama i stilizovanim zgradama sa
zelenim metalnim krovovima. Jedan deo grada izlazi na obalu kristalno čistog
jezera, po čemu je i dobilo ime Crystal Lake, a celo naselje se ugnezdilo između
dve planine. Savršeno je, kao sa razglednice, ali ono što nije, pa sasvim sigurno
nije ogromno. Čak i da par puta ode sa jednog kraja grada na drugi kako bi
ispratila svoj pretrpani raspored, to ne bi trajalo više od desetak minuta.
„Pričaj mi o tvojoj porodici Sage. Jesu li ti roditelji u Fairbanksu? Šta tvoj
otac ima da kaže na svu ovu glupost sa policijom?“
Srce mi počinje da juri. Priča o mom očuhu mi je uvek prouzrokovala stras
jer smo mama, Emma i ja provele petnaest godina zaključane u paklu sa čovekom
koji je bio nedodirljiv.
Detektiv Richard Heller se pojavio dok je moja majka još uvek žalovala za
mojim ocem. Ubacio je sebe u naše živote, bio je opsednut mojom majkom i
venčali su se šest meseci kasnije. Prvih par godina su bile dobre sve dok nije počeo
da pije da bi smanjio stres koji je doživljavao na poslu. Onda više nije bilo dobro.
50
Bio je posesivan prema ljubavi moje majke i mrzeo je činjenicu da mora da je deli
sa njenom decom.
Prvi put kada je udario, pokušala je da ode sa Emmom i sa mnom. Uhvatio
je, i sa besom koji nas je sve prestravio, zapretio je da će je pronaći i ubiti ako se
još jednom usudi da ga ostavi. Poverovala mu je a ja sam bila dovoljno velika tada
da mu i ja takođe verujem. I tako smo ostale i krug se nastavio. Nikada nismo
znale kada će doći pijan ili kada će pobesneti, pa smo hodale kao po jajima kada je
on bio u blizini. Nekada bi prošli meseci bez incidenata ali onda bi mu se nešto
desilo na poslu pa bi njegova skrivena strana pokazala svoje lice.
Obratiti se policiji za pomoć nije dolazilo u obzir jer on je bio jedan od njih.
Richard je bio detektiv, radio je u odelenju za narkotike i bio je u stalnom
kontaktu sa mnogim policajcima na različitim pozicijama. Godinama je pokrivao
tragove žaleći se na tvrdoglavu i neposlušnu ćerku tinejdžerku. Kako ga je mrzela i
nije ga želela u kući. I zato, svi pozivi koji su dolazili iz naše kuće, od mene,
smatrani su samo pokušajem jedne bezobrazne klinke da pravi probleme a onda
bi i kazna koju bih dobila bila gadna. Prestala sam da zovem nakon drugog
prebijanja.
Da smo pobegle, znale smo da bi nas našao jer to je ono što on radi. Mogao
je da pucne prstima i neko bi nas ulovio i vratio kući za par sati. Bile smo u zamci.
Sve do jednog dana kada se sve počelo odmrsivati.
Kada je došlo vreme da ja odem na koledž, odbila sam da ostavim mamu i
Emmu Jane same sa njim. Zato sam živela kod kuće, radila pola radnog vremena i
išla u školu po noći. Nikada nismo imali puno novca ali mama je godinama štedela
da bi mogla da mi kupi nešto posebno kada diplomiram. Kupila mi je dijamantske
minđuše da označe novi, sjajan početak i u posveti napisala da je to od nje i moga
oca koji bi bio ponosan na mene da je još uvek sa nama. Richard je pronašao
kutiju, pročitao posvetu i izgubio kontrolu.
Kada sam došla kući sa časova znala sam da nešto nije u redu. Lampe su bile
oborene a sve što se moglo polomiti ležalo je na zemlji. Pronašla sam majku na
podu njihove spavaće sobe, jedva je disala, a moj očuh je ležao na krevetu,
onesvešćen dok se miris whiskey-a širio oko njega. Pozvala sam hitnu a kada je
ekipa videla u kakvom je stanju kuća i moja majka pozvali su policiju. Uvek je bio
pažljiv kada nas je udarao. Dovoljno da smiri svoj bes ali nikada toliko da nas
51
pošalje u bolnicu. Ovog puta, nije mogao da prikrije ono šta je uradio jer je bilo
svedoka.
Majka je uspela da dobije zabranu prilaženja za njega, i bio je suspendovan
sa posla dok ne krene na časove obuzdavanja besa. Takvo stanje se nastavilo u
naredne dve godine, krivio nas je zbog suspenzije i terorisao nas telefonskim
pozivima.
Sve dok jednog dana nije previše popio i prekršio zabranu prilaska.
Provalio je u našu kuću kada nismo bile tu i čekao da se vratimo. Na sreću,
uspele smo da pobegnemo od Richarda. Zvale smo policiju i oni su ga uhapsili.
Napokon bi dočekale dan na sudu kada bi mogle da kažemo sve šta smo morale
da proživljavamo i napokon bi dobio kaznu kakvu je zaslužio. Međutim, pre
zakazanog suđenja, otišao je na pecanje sa nekim prijateljima na Tanana River i
napio se. Upao je u reku i udavio se. To je bilo pre četiri godine ali još uvek ne
prođe ni jedan dan a da ne pomislim šta je sve uradio meni i mojoj porodici.
Mrzela sam ga. Jednostavno i istinito. Takođe mrzim da pričam o njemu.
„Majka mi živi u Anchorageu a otac mi je preminuo.“ Odgovorim.
„Znači ti si potpuno sama u Fairbanksu?“
Daa, jesam, ali ni o tome nisam želela da pričam.
Ono što sam želela je da izađem iz Jeepa i sagorim malo te nervoze koju
sam osetila na samu pomen Richarda.
„Um, Maxine, zašto ne parkiramo na pola puta i prošetamo. Možemo da
ostavimo namernice kada prođemo pored auta a onda bih mogla da te častim
ručkom negde kada završimo.“
Maxine me čudno pogledala kada joj nisam odgovorila na pitanje, a onda je
skupila oči i klimnula glavom. Mesto se upravo oslobodilo ispred Trails End Rafting
Excursions, pa je zaustavila i parkirala se. Počela sam da otvaram vrata, spremna
da izađem, kada je jedan stariji, sedi muškarac sa širokim grudima i crvenim
obrazima izašao i postavio znak da im je potrebna pomoć. Čitala sam znak i
pomislila da bih trebala da proverim to kada sam čula Maxinin uzdah. Pogledala
sam u nju i zatekla je kako gleda u tog krupnog muškarca. Okrenem se opet
prema njemu i zateknem i njega kako gleda u Maxine a lagani kez mu se pojavljuje
na licu.
52
„Jesi li ok?“ Pitam.

„Hmm, šta?“ Odgovori mi.
„Da li je on tvoj prijatelj?“
„Ko? Gregor?“
„Ako je ovaj zgodni stariji džentlmen Gregor, onda da.“
„Jeste zgodan, zar ne?“
Oh. Moj. Bože. Maxine se sviđa ovaj muškarac.
„Da li ti se sviđa?“
„Ne budi smešna. Moj muž je mrtav.“
Um, šta?
„Da, jeste, i žao mi je zbog toga, ali ti nisi za slučaj da to nisi primetila.“
Maxine se okrene i pogleda u mene. Prvi put nije imala brz odgovor.
„Vidi, upravo je izbacio znak da mu treba pomoć, pa mislim da ću se
raspitati o poslu. Hoćeš sa mnom?“
Pogleda opet u muškarca kojeg je nazvala Gregor i gleda kako zakačinje
saksiju na terasu. Struk mu je još uvek tanak i mogle smo da vidimo zatezanje
njegovih mišića dok se istezao da zakači saksiju. Čak i ja sam se divila činjenici da
je muškarac u tim godinama još uvek u tako dobroj kondiciji. Nije ni čudo što nije
mogla da skine pogled sa njega.
„Idem ja sada.“ Kažem joj dok otvaram vrata.
„Ja ću te čekati ovde.“ Promrmlja odgovor.
„Kako želiš. Odmah se vraćam.“ Odgovorim a onda izađem iz auta i
zatvorim vrata.
„Izvinite, gospodine.“ Pozovem Gregora.
Uzvrati mi, „Samo jedan momenat devojko.“, sa toplim Škotskim naglaskom
koji se Amerikanizovao vremenom, a onda je okačio još jednu saksiju. Kada je
završio, okrenuo se prema meni i nasmejao.
53
Vau, nije ni čudo što je Maxine očarana. Njegov osmeh bi oslabio kolena
svake žene, bez obzira u kojim je godinama.
„Sada, malena, šta mogu da uradim za tebe?“
„Ja, uh, videla sam znak.“ Pokažem prema prozoru još po malo ošamućena
ako ćemo iskreno. „Biću ovde par meseci ili tako nešto. Možda kraće a možda i
duže ali dok sam ovde treba mi posao.“
„Tako?“ Podigao je obrvu sa zabavljenošću.
„Da.“
„Hmm. Reci mi, znaš li da kuvaš?“
„Um, daa. Da li tražiš domaćicu?“
„Tražim kuvara.“
Pogledam ponovo u radnju da proverim da li sam dobro pročitala, pa opet
pređem očima preko naziva. „Ali zar vi ne organizujete rafting ture?“
„To i radim devojko. Gregor MacGregor na usluzi.“ Objavi i pruži mi ruku.
„Sage Sloan.“ Nasmejem se i prihvatim njegovu ruku.
„Sada, tražim kuvara. Obično, organizujem jednodnevne ekskurzije na reci,
ali dodao sam i trodnevna putovanja. Moji vodiči obično kuvaju ali oni nisu baš
dobri kuvari. I zato mi treba neko da radi ketering za privilegovane ljude koji mi
plate da ih odvedem na Yukon.“
„Znači treba vam neko da kuva za veću grupu ljudi, tri obroka dnevno dok
su na reci?“
„To bi bilo pojednostavljeno, da. Umeš li da plivaš?“
„Umem.“
„Jesi se ikada spuštala brzacima?“
„Ne, ali ne plašim se da pokušam i volela bih da naučim.“
„Onda si zaposlena.“
„Samo tako?“
54
„Samo tako. Poslaću jednog vodiča da te odvede do reke i nauči osnove pre
nego što krenemo na prvo putovanje.“
„Hvala, zaista sam zahvalna. Moj život je malo...van ravnoteže sada, pa je
ovo baš ono što mi treba.“
„Drago mi je što sam pomogao. Imaš li vremena da popuniš papire?“
„Da, naravno.“
Gregor mi je pokazao da ga pratim u kancelariju ali ne pre nego što sam ga
uhvatila kako gleda u Maxinin Jeep.
Hmmm...
Popunila sam sve neophodne podatke i ostavila broj telefona da mi javi ko
će me povesti na obuku. Dao mi je i spisak jela koja su najbolja za reku. Ja mogu
da biram šta ću spremati, a onda će mi on dati karticu da nabavim sve što mi je
potrebno.
„Poslaću ti poruku kada saznam ko je slobodan. Većina mojih vodiča rade
puno radno vreme na nekom drugom mestu a za mene rade samo vikendom.
Videću ko ima vremena ovog vikenda da te obuči.“
„Kada je sledeća tura?“
„Nema ništa do petka, pa imamo par dana da te spremimo za vodu.“
„Ok, hvala još jednom gospodine MacGregor.“ Kažem i pružim ruku za
pozdrav. „Zahvaljujem na ovoj prilici.“
„Drago mi je što si sa nama devojko. Ali molim te zovi me Gregor. Svaki
prijatelj od Maxine je i moj prijatelj.“ Odgovori mi i klimne glavom prema Jeepu.
Ne znam zašto sam to rekla, jednostavno mi je iskliznulo iz usta pre nego
što sam uspela da se zaustavim. „Treba da je pitaš da izađete na piće ili nešto?“
„Izvini?“ Odgovori, zbunjen.
„Treba da pozoveš Maxine na večeru ili piće.“
Gregorevo lice omekša i pogleda u Maxine pre nego što odmahne glavom.
„Koliko god želeo to, ona je van mog domašaja.“
55
„Van domašaja? Zašto?“

„Zato, devojko, što je ona Kraljica Trails Enda a njen Kralj je mrtav. Dvorski
pajac ne može da prati ožalošćenu Kraljicu.“
Pogledam opet u Maxine i pomislim koliko daleko bih trebala da guram sa
ovom temom. Ako ništa ne rizikuješ ništa i ne dobiješ. Pomislim i onda šapnem:
„Možda Kraljica traži dvorskog pajaca da je obori sa nogu?“
„Daa, možda. Ali Princ Trails Enda će ga oterati iz grada ako se samo usudi
da pogleda u njegovu majku.“
Max...Hmm
„Razumela. Razmisliću o tome.“ Nasmejem se.
„Uradi tako devojko. U međuvremenu, pronaći ću nekoga ko je slobodan i
javiću ti se kasnije.“
„Dobro. Kasnije, Gregor.“ Nasmejem se i krenem prema Jeepu.
Otvorim vrata da uđem i uhvatim kraj razgovora koji je Maxine vodila preko
telefona.
„To je tačno. Sage se upravo zaposlila kod Gregora.“
„Maxine, sa kim pričaš?“
Brzo je prekinula i nasmejala se.
„Marthom. Samo sam pokupila nove vesti o Cowboyu.“
„Medvedu?“
„Tako je.“
„Opet sam zbunjena. Povređen je ili nešto slično?“
„Malo napukao ali nije pokvaren. Biće kao nov jednom kada se smiri sa
pravom ženkom.“
„Pa, da li Mia dovodi ženku sa nekog drugog mesta?“
„Ne, ona koju želi je već ovde.“
56
„Šta ga onda zadržava?“

„Cowboy je tvrdoglav. Kao moj Max.“
„To je sigurno nešto u vodi, ovde.“ Promrmljam. Tvrdoglav kao magarac je
fraza na koju pomislim kada se prepirem sa Shaneom.
Maxine izađe iz Jeepa i okrene se u krug, a onda pogleda niz ulicu. „Mislim
da bi trebali da počnemo od Smith’s-a.“
„To je market?“
„Daa.“
„Zar se hrana neće pokvariti dok budemo završavale ostale poslove?“
Maxine izgleda zamišljeno na jedan momenat a onda klimne glavom.
Okrene se i pogleda niz ulicu ponovo, i tada sam postala sigurna da ima problema
sa pamćenjem.
„Jesi li ponela spisak?“
„Spisak?“
„Svega što treba da uzmeš?“
Telefon joj zazvoni pre nego što mi odgovori, javi se pa podigne prst, sluša
par sekundi a onda mrmlja: „Dobro, hvala.“
„Još vesti o Cowboyu?“ Pitam.
„Ne baš.“ Odgovori. „Hajde da krenemo od drvare.“ Kaže mi sa
entuzijazmom a onda krene niz ulicu.
Trails End Lumber je takođe i ime lokalne prodavnice alata. Kada smo ušle,
Maxine je rekla da joj treba nova sekira pa smo krenule niz rafove u potragu.
Nastavila je da gleda niz redove i da mrmlja, „Ne ovaj.“, sve dok nismo stigle do
jednog gde je rekla, „Evo nas.“ Pogledam niz red i vidim zgodnog muškarca koji
pakuje šrafcigere malo ispred nas. Kada smo došle do njega, Maxine se zaustavi.
„Jonah, upoznaj Sage. Upravo je stigla u grad i nema dečka.“ Izvali bez
uvoda.
„Tako ha?“ Odgovori joj i mali kez mu pređe preko usana.
57
„Vas dvoje razgovarajte dok ja odem po sekiru.“ Maxine naredi i nestane iza
ćoška.
„Um, zdravo.“
„Zdravo.“
„Radiš ovde, pretpostavljam.“
„Radim.“
„Super...“
Baš stimulativan razgovor.
„Hoćeš da odemo na večeru nekada.“
Oh, moj Bože.
„Oh, um, to je veoma ljubazno od tebe, ali ja...“
Zaustavim se kada se Jonahova pažnja usmeri preko mog ramena i vazduh
počne da se puni energijom. Počnem da se okrećem, ali dubok glas pun besa me
zaustavi.
„Kada završiš sa muvanjem nove devojke možeš li da mi doneseš one
testere koje je Max naručio?“
Polako se okrenem i pogledam ga. Shane je sevao očima, vilica mu se
stezala i otpuštala dok je gledao u Jonaha. Jonah je sigurno osetio Shaneov bes jer
se brzo okrenuo i izgubio se u zadnjem delu radnje. Onda se Shaneova pažnja
usmerila na mene.
„Zdravo.“ Zacvilim. Poslednji put kada smo bili ovako blizu, poljubio me je.
„Hej.“ Odgovori još uvek gledajući u mene suženih očiju.
„Baš lepo što sam naletela na tebe.“ Ja glupo, glupo kažem.
„Mali grad, mora da se desi.“ Zagunđa.
Napravila sam grešku i spustila pogled na njegove usne kada je odgovorio, a
onda sam osetila topao talas koji je ostavljao rumenilo po mom vratu na pomisao
58
kakav su ukus imale. Kada je tišina pala između nas, pogledala sam ga u oči i
videla istu onu glad koju sam i sinoć videla, pa sam se približila jedan korak.
„Shane.“ Šapnem i podignem ruku do njegovog ramena.
Napravio je korak unazad pre nego što sam uspela da ga dodirnem i
promrmljao, „Izvini me.“, odlazeći bez i jedne reči više.
Pratila sam ga pogledom dok nije skrenuo iza ugla i nestao. Maxine je prišla,
gunđajući. „Gore.“
„Izvini?“
„Ništa. Nemaju sekiru kakva mi treba, hajde idemo.“
Okrenem se i pogledam preko ramena u pravcu u kom je Shane otišao
nadajući se još jednom pogledu na tog krupnog čoveka. Nema ga nigde na vidiku.
Okrenem se i klimnem glavom.
„Gde idemo?“
„Mislim da ćemo sada u poštu.“
„U redu, hajmo u puštu.“
„Mada, mogli bi i u Smith’s.“ Odgovori, i gleda negde u daljinu. „Daj mi
sekund da razmislim.“
„Nema žurbe.“ Brzo odgovorim. Dok čekam napravim mentalnu zabelešku
da pitam Miu da li Maxine često zaboravlja gde je krenula.
„Pošta.“ Maxine najzad odluči, pa je pratim kroz vrata.
Izašle smo napolje, zgodan muškarac je prolazio malo dalje od nas ali
Maxine ga je pozvala. Prišao je sa očaravajućim osmehom, klimnuo glavom prema
meni govoreći, „Gospođo.“, a onda je omotao ruke oko Maxine i poljubio je u
obraz. Muškarac je građen kao drvoseča, sa ogromnim mišićima gde god ti pogled
padne, neodoljivim tamno smeđim očima i gustim crnim trepavicama za koje bi
svaka žena ubila.
„Ovo je Jake. Jake, ovo je Sage. Jake radi za Maxa ali većinu vremena čuva
Miu.“
„Zašto čuvaš Miu?“
59
„Mnogo upada u nevolje.“

„Šta? Kako to?“
„Samo kaži i to joj se dogodi.“
„Ok.“ Odgovorim, zaključim da verovatno nešto nisam dobro razumela. Mia
mi je delovala mirno i racionalno. Ne mogu da zamislim da ona izaziva bilo kakve
nevolje. Ipak, dobro je biti unapred upozoren. „Ja, uh, planirala sam da idem sa
njom jedan dan da vidim medvede. Treba li da brinem?“
„Samo ako stojiš ispred nje.“
„Izvini? Zbunjena sam.“
„Izgleda da si zbunjena ceo dan.“ Maxine uleti.
Vrata radnje iza nas se otvore i Shane izađe još uvek se mršteći, odmah je
krenuo prema svom kamionetu. Spustio je kutiju u zadnji deo i počeo da otvara
vrata ali onda nas je ugledao i napravio pauzu.
Počela sam da podižem ruku da mu mahnem kada je Maxine progovorila.
„Znaš, Sage je nova u gradu, mogao bi nekada da je pozoveš na piće.“
Pogled mi poleti na Maxine a onda na Jakea. Njegov vragolasti osmeh se još
više raširi i odmah odgovori: „Biće mi zadovoljstvo.“
„To nije neophodno...zaista.“
„Kako bi bilo da te večeras odvedem u Last Call i častim te jednim pićem za
dobrodošlicu?“
„Oh, umm.“ Sranje, baš sam se zapetljala. Ne mogu baš da kažem ne
Maxininom prijatelju nakon što me primila u svoju kuću. „Ono što želim da kažem
je da bi to bilo lepo, hvala.“
Shane je naglo otvorio vrata od auta što je privuklo moju pažnju.
Promrmljao je nešto što nisam mogla da čujem dok se penjao u kamionet i zalupio
vratima. Gledao je u nas pre nego što je pokrenuo auto a onda se žurno odvezao
toliko da su gume škripale kada je skrenuo.
Toliko besa.
Mora da se suoči sa svojom krivicom pre nego što eksplodira.
60
„To bi trebalo da bude dovoljno.“ Maxine mrmlja sa osmehom na usnama.

„Šta?“ Jake pita.
„Oh, uh. Upravo sam se setila da mi se svidela sekira sa roze drškom pa ću
se vratiti unutra da je uzmem. Sage, idemo u policijsku stanicu kada završimo
ovde pa ćeš moći da popričaš sa Chesterom, a onda idemo na ručak.“
„Šta je sa nabavkom namernica?“
„Oh, um.“ Mrmljala je i zakašljala se. „Zaboravila sam šta sam htela da
uzmem. Napraviću spisak kada dođemo kući pa ću iči sutra u nabavku.“ Zbrza i
vrati se u radnju iz koje smo izašle.
Jake i ja gledamo za njom. Sve joj je gore kako dan prolazi pa šapnem:
„Zabrinuta sam za nju. Izgleda tako izgubljeno danas.“
Jake me pogleda sa smehom u očima, a onda mi ozbiljno odgovori: „Nee,
takva je Maxine. Ona je izgubljena svaki dan.“
***
Shane je sedeo na kraju šanka i gledao. U jednoj ruci je držao pivo a drugu
je stezao u pesnicu dok je gledao kako se Sage i Jake smeju. Max se mrštio što
znači da je Mia opet uradila nešto što je po Maxovom mišljenju bilo opasno. Bilo
koje druge večeri on bi sedeo za njihovim stolom, ali želeo je da odoli iskušenju i
ne zabije pesnicu u Jakeovo grlo.
Kada je Mia počela da se smeje na nešto što je Max rekao, ustao je naglo i
krenuo prema Shaneu sa ljutitim izrazom na licu koji je sadržao i strah. Stao je
ispred bara i viknuo Ralphu da mu donese whiskey.
„Šta je Mia uradila kada te tako naljutilo?“ Shane pita.
Max je sačekao da dobije piće pre nego što se okrenuo prema Shaneu.
„Hranila je Nalu jagodama da bi pridobila njeno poverenje, a onda je podigla
njeno novo mladunče da vidi kojeg je pola.“ Zarežao je. Onda je iskapio piće i
ispljunuo: „Jednostavno sam morao da padnem na ženu koja traži smrt.“
61
Shane se nasmejao dok je podizao pivo do usana ali zaustavio se kada je

Jake spustio ruku na naslon Sageine stolice a onda se nagnuo da joj nešto kaže.
Ljubomora je opet podigla svoju glavu i zarežao je, „Jebi ga.“, dok je stezao flašu
toliko da su mu prsti pobeleli.
Na njegove reči, Max je pratio njegov pogled i odmahnuo glavom. „Mislio
sam da nisi zainteresovan?“
„Komplikovano je.“
„Ništa nije komplikovano ako je želiš.“
„Ja sam odgovoran za smrt njene sestre. Ništa nije komplikovanije od toga.“
„Ponoviću ono što sam rekao juče. Ti nisi kriv, ali to nema veze sve dok ti ne
poveruješ u to.“ Max izjavi i pogleda u Sage opet. „Da li ti je rekla da te krivi?“
„Ne.“
Max je vratio pogled na Shanea i podigao obrve.
„Rekla ti je da ideš dođavola?“
„Ne.“ Shane odgovara odlepljujući pogled od Sage.
„Rekla ti je da nikada više ne želi da te vidi?“
„Dosta.“ Shane zareži. „Svaki dan sve više zvučiš kao Maxine.“
Max se nasmeje a onda opet pogleda u Sage. Uhvatio je da gleda u
Shaneovom pravcu. „Složiću se da sam kao Maxine ponekad.“ Šmrknuo je. „I baš
kao i moja majka, mogu da budem tvrdoglav kada vidim istinu ispred sebe.“
„Koja je to istina Max?“
„Mislim da je ovo slično onome što si uradio sa Miom, samo obrnuto. Sada
kažnjavaš sam sebe umesto da sačekaš da te ja prebijem.“
„O veliki čoveče, možeš da probaš ali to neće biti jednostavno.“ Shane
plane osećajući kako mu temperament preuzima.
Sage se odmakla od Jakea, uspravila je leđa i udaljila se, reagujući na
njegovu blizinu, a fokus joj je još uvek bio na Shaneu.
62
Max se nasmejao. „Oh, tako ću uživati u ovome.“

„Uživati u čemu?“
„U gledanju kako padaš.“
„To se neće desiti.“
Max je udario po šanku da bi dobio još jedno piće, a onda ga je eksirao pre
nego što se nageo prema Shaneu i servirao mu još malo istine. „Najnovije vesti
Shane, već si na pola puta. Pravi pokret poslaće te pravo u ambis i nikada više
nećeš isplivati. Veruj mi, znam. Samo treba da izvučeš glavu iz dupeta i vidiš ovo
što ti se nalazi pred nosem.“
„Max, nema ništa ispred mene osim nagoveštaja srčanog udara.“
„Grešiš. Budućnost je ispred tebe. Video bi to kada bi prestao da gledaš u
prošlost.“ Max odgovori, udari Shane po ramenu i ostavi da ga da razmisli o tim
mudrim rečima.
Shaneu je bilo dovoljno mučenja i saveta za ovo veče, pa je bacio novac na
šank, ustao sa stolice i krenuo prema vratima. Pogledao je još jednom u njenom
pravcu pre nego što ode i uhvatio njen pogled prema njemu. „Ostavi to, nema tu
ništa osim bola.“ Podseti sam sebe i izađe.
Telefon mu je zazvonio kako je otvorio vrata od kamioneta pa se zaustavio
da se javi. Izvukao ga je iz džepa i video da ga Gregor MacGregor zove.
„Shane ovde.“
„Shane moj dečače.“ Gregor veselo odgovori. „Nadam se da ćeš moći da mi
pomogneš. Zaposlio sam kuvaricu za trodnevne ekspedicije, ali ona nema
nikakvog iskustva sa raftingom. Imaš li vremena da joj pokažeš osnovne mere
bezbednosti sutra?“
Nije želeo da bude vezan za jedan posao pa je radio kod Maxa, Gregora i u
novom dodatku Smith’s-ove radnje. Sada kada se Max vratio, raspored mu se
znatno oslobodio i Gregor je to sigurno znao.
„Zašto zapošljavaš nekoga ko nema ni malo iskustva, da radi na naprednim
turama? Meni to deluje kao glavobolja u najavi Gregor.“
„Momci su očajni kuvari pa mi zato treba ženski dodir.“
63
„U redu, ali ipak bi trebalo da zaposliš nekoga sa iskustvom u raftingu.

Devil’s Run nije mesto za neiskusne.“
„Biće ona dobro. Ima vatru u sebi i nešto mi kaže da nije neko ko se povlači
pred bilo čim.“
Shane uzdahne dok ulazi u kamionet. „Dobro, reci joj da se nađe sa mnom u
Little Big Horn sutra u devet.“
„Hoću. Hvala Shane.“ Gregor brzo prekine pre nego što Shaneu padne na
pamet da pita kako se žena zove...
64
Poglavlje IV
Nosići I Prstići Iznad Vode
Put koji vodi do Little Big Horn je veoma uzak. Redovi borova zaklanjali su
sunčevu svetlost dok je manervisala po jakim krivinama i strmim nagibima.
Gregorova poruka od sinoć je bila jako kratka. Budi u Little Big Horn u
devet. Pitaj Maxine kako da dođeš tamo. Nisam znala sa kim treba da se nađem
ali pretpostavila sam da nije ni važno. I zato sam, sa mapom u ruci, pronašla put
do proširenja uz Yukon reku. Nervozna zbog mogućnosti da ću se izgubiti negde uz
put, krenula sam ranije i stigla prva.
Parkiram se sa strane da bi Gregorov vodič mogao da prođe pored mene,
izađem iz Jeepa i priđem reci. Yukon je sporija u ovom delu ali mogu da čujem
zvuk brzaka niže niz reku. Kameni zidovi kanjona su sužavali reku i terali je da
prelazi preko nazubljenih, ispupčenih stena stvarajući tako četiri, pet brzaka.
Nikada nisam išla na rafting, i moja mala nervoza je zaista razumljiva.
Maxine mi je pozajmila svoju neoprensku podlogu ili Hydroskins i
vodootporni gornji sloj odnosno Dryskin jer je temperatura vode blizu smrzavanja.
Moram priznati da sam bila malo šokirana što uopšte ima tako nešto, s obzirom
da je u svojim šezdesetim. Veoma pogrešno sam pretpostavila da će je godine
zaustaviti da radi bilo šta što želi. Osim da otera muškarca kojeg želi.
Sa već obučenim Hydroskin-om, izvučem Dryskin i počnem da ga navlačim
na noge. Čujem da se vozilo približava pa se okrenem kada sam završila sa
oblačenjem. Jedan stari, crni kamionet se pojavi iza krivine i odmah ga
prepoznam.
Shane?
Stigao je do proširenja pored reke a ja sam stavila ruke iznad očiju da bih
mogla bolje da vidim od jutarnjeg sunca. Gledao je u mene, vilica mu je stegnuta
u besu iz nekog razloga, onda se parkirao i ugasio motor. Vrata se širom otvaraju i
on izlazi. Jako je zalupio vratima pre nego što je zarežao.
„Nećeš raditi za Gregora.“ Shane naredi, hvatajući me bez odbrane.
„Šta? Ali juče me zaposlio.“
65
„Zovi ga i reci mu da si se predomislila.“

„Ne razumem? Zašto bih to uradila?“
„Njegove trodnevne ekspedicije su za iskusne, ne za početnike. Ovo je
previše za tebe.“
„Gregor nije bio zabrinut zbog toga.“ Usprotivim se.
„Gregor se bavi raftingom toliko dugo da misli da su Niagara Vodopadi
šetnja po parku.“ Shane sarkastično uzvrati.
„Ali treba mi ovaj posao. Moja ušteđevina nije velika a moram da sačekam
da cela ova stvar sa proganjanjem prestane. Nema puno poslova u Trails Endu.
Vidi, Shane, ja sam dobar plivač i brzo ću sve shvatiti. Molim te, samo pokaži mi
osnove danas i ja ću ti dokazati da mogu to.“
Shane je opet stegao vilicu ali nije rekao ne. Stajala sam potpuno mirna dok
je donosio odluku, nadajući se da će uvideti moje razloge. Nakon još malo
vremena, najzad je promrmljao, „Sranje.“, i krenuo je prema svom kamionetu.
Izdahnula sam i pokušavala da se opustim dok se udaljavao. Nisam
pripremljena na njegovo prisustvo nakon što smo se videli dva puta juče a ta
viđenja nisu bila baš prijatna, pa sam sada po malo izbačena iz ravnoteže i
nesigurna u sebe.
Šta li ga toliko nervira, ja ili sećanje na Emmu Jane?
„Ostani fokusirana Sage. Uči prvo brini o Shaneu kasnije. Ako nemaš posao
ne možeš ostati ovde da mu pomogneš.“ Mrmljam kada se pomerio do svog
kamioneta.
Preko zadnjeg dela njegovog kamioneta prebačena je cerada i osigurana
širokim, jakim trakama. Otkačio ih je i svukao ceradu, dok sam ja hodala prema
njemu, i otkrio ono što je meni izgledalo kao rafting čamac za dvoje. Izvukao je
dva prsluka za spašavanje i dve zaštitne kacige, bacio ih je na zemlju dok se borio
sa čamcem. Jednom kada je uspeo da skine čamac, ubacio je u njega prsluke i
kacige i sve to odneo do reke.
Gunđao je, „Sigurnost je na prvom mestu.“, dok je dizao prsluk. „Ovo je tvoj
PFD, prenosivi plutajući uređaj. Mora biti uključen svaki put kada si na reci.“
Prevrnuo je prsluk i pokazao na proširenje koje je meni izgledalo kao našiveni
66
jastučić a onda je nastavio. „Kada ga nosiš, pobrini se da jastuk nije zaglavljen uz

tvoja leđa, držaće ti glavu iznad vode ako upadneš u reku.“
Shane mi je pomogao da navučem prsluk i pričvrstio ga. Kada je bio siguran
da je sve u redu, povukao ga je prema mom licu da proveri da li mi veličina
odgovara i dok je to radio približio mi se veoma blizu. Zadržala sam dah zbog
njegove blizine i držala fokus preko njegovog ramena dok je sve nameštao. Završio
je, sageo se, podigao kacigu i stavio je na moju glavu. Nisam mogla da odolim pa
sam gledala u njegove usne dok je pričvršćivao sve uzice. Bile su mi na nivou očiju.
„Postaraj se da ne bude previše labavo da ti ne bi skliznulo sa brade.“
Objašnjava odsečnim glasom. Bila sam u magli svojih misli kada je progovorio,
moju pažnju je odvlačio način na koji su mu se usne pomerale. Mirisao je na
mošus, možda sandalovinu a od tog mirisa prsti na nogama su mi se skupili.
Napravio je pauzu da bih mogla da ga pitam nešto ako želim ali nisam
mogla da formiram rečenicu pa sam samo klimnula pokazujući da sam razumela.
Okrenuo se kada sam klimnula i ponovio istu stvar sa svojim prslukom i kacigom.
Završio je sa tim pa je izvukao dva vesla iz zadnjeg dela kamioneta i jedno dao
meni a svo to vreme dok je obavljao te poslove bio je potpuno namršten.
„Veslo,“, započeo je poslovnim tonom, „ima unutrašnji čvrsti deo koji je od
metala, i zato nemoj da ga ispustiš osim ako ne želiš da nekome izbiješ zube sa
njim. Jedna ruka uvek mora da ti bude na T dršci, čak i ako trenutno ne veslaš.
Kada veslaš drži jednom rukom za veslo a drugom za T držač. Koristi celo veslo
kada veslaš, na samo vrh. Takođe, nemoj koristiti samo ruke jer ćeš se tako brzo
umoriti. Nagni se unapred kada se pripremaš a onda se naslanjaj unazad dok
vučeš.“
„Razumela. Jedna ruka na vrhu, jedna na veslu, koristim leđa ne ruke dok
veslam.“ Mrmljam dok mi pokazuje ispravan način veslanja.
Shane se zaustavio na momenat pa sam ga pogledala. Imao je čudan izgled
lica.
„Šta?“ Pitam.
„Na dršci, ne na vrhu.“ Nisko je mrmljao a onda je otišao do čamca.
Počinjem da mislim da nije popio dovoljno kafe jutros.
67
„Postoje tri glavna dela čamca za rafting. Pod, spoljna strana na kojoj
sediš...“ Napravio je pauzu i promrljao, „Isuse.“, iz nekog razloga a onda je
nastavio. „I pojačanja koja idu preko čamca zbog stabilnosti i ravnoteže.“ Shane
je onda pokazao na te naduvane poprečne trake koje su bile na sredini čamca i
povezivale suprotne strane. „Ima tri pojačanja na većim Gregorovim čamcima.
Koristiš ih da osiguraš noge inače bi izletela iz čamca u velikim brzacima.“
„Razumela. Drže mi noge da ne ispadnem... ali šta ako ipak ispadnem?“
„Nos i stopala van vode.“ Odgovori mi.
„Umm. Možeš li malo bolje da mi objasniš?“
„Daa, vežbaćemo to malo. Prvo, ulazi u čamac a ja ću nas odgurati do dublje
vode pa ćemo raditi na tvojoj formi malo.“
Pratim njegove instrukcije i prihvatim ruku koju je ispružio da mi pomogne
da uđem. Onda nas je odgurnuo i seo preko puta mene.
„U normalnim uslovima stavio bih te ispred sebe a ja bih bio na zadnjem
delu, ali želim da mi budeš na dohvat ruke. Sada, ima samo par naređenja kada
govorimo o grupi, napred, nazad, svi napred, visoka strana i ako treba da se
okrenemo onda se jednoj strani govori da vesla unazad a drugoj unapred..“
„Razumela.“
„Stavi desnu nogu ispod prednjeg pojačanja a levu ispod zadnjeg.“
Uradila sam kako je rekao i klimnuo je kada je bio zadovoljan.
„Dobro. Za sada, pošto je reka spora vežbaćemo svi napred. To znači da ne
prestaješ da veslaš dok ja ne kažem. I radimo to sinhronizovano. Razumela?“
„Razumela. Sync ne Backstreet Boys.“ Odgovorim uz osmeh.
Shaneova konstantna namrštenost je konačno popustila i usne mu se trznu.
„U redu pametnjakovićko, hajde da uradimo ovo.“
U naredna dva sata vežbali smo veslanje. Prešli smo preko par brzaka (što je
bilo strava) a onda me naučio kako da plutam sa nosem i nožnim prstima van
vode, i zašto je to važno. Noge mogu lako da se zaglave ili zakače što bi moglo biti
68
uzrok davljenja ali u ovom položaju mogu da se koriste za odgurivanje od velikih

stena na koje naletiš što sprečava povređivanje.
Sve u svemu mislim da sam bila dobra i do kraja našeg treninga Shane se
zapravo smeškao.
„Pa?“ Pitam ga dok nosi čamac nazad prema kamionetu.
„Nisi kao Mia to je sigurno, ali još uvek moraš mnogo da učiš.“
„Šta to tačno znači? Ona je neki super ekspert za rafting ili šta?“
Shane je počeo tako jako da se smeje da je ispustio čamac.
„Šta?“
Ovo je prvi put da čujem njegov smeh od kako sam ga upoznala i osetila
sam udar tog smeha direktno u svojoj srži. Pod dejstvom njegovog glasa i tog
prelepog izraza čiste sreće na njegovom licu osećala sam se malo van ravnoteže.
„Mia, ekspert za rafting?“
„Zar nisi upravo rekao da nisam toliko dobra kao Mia?“ Kažem mu i
uzdahnem.
„Ne,“ Shane odmahne glavom, „rekao sam da nisi ni slična njoj. Što znači da
si položila.“
„Znači ona nije... ona nije baš neki atleta, ako sam dobro shvatila?“ Reči
isprekidano izlaze iz mojih usta, još uvek sam malo van ravnoteže. Gospode, ovaj
muškarac ima takav uticaj na mene kakav nikada ranije nisam osetila.
„Ne, ona nije atleta. Nespretna je blaga reč, više kao nevolja koja samo čeka
da se dogodi. Max će osedeti pre trideset pete pokušavajući da nju održi u
životu.“
„Ah, onda to objašnjava ono što je Jake rekao juče.“ Odgovorim.
Shane je ućutao dok sam se ja pomerala da mu pomognem sa čamcem ali
zgrabio ga je pre nego što sam uspela da ga i dodirnem i poneo do zadnjeg dela
svog kamioneta.
69
„Hajde da završimo za danas pa možeš da ideš kući i presvučeš se.“ Govori

mi suvim glasom, bez emocija. I samo tako, prešao je od bezbrižnog i veselog do
tihog.
„Hvala.“ Odgovorim zabrinuto. „Smrzavam se mada me je Maxinina oprema
zaštitila od vode.“
Ubrzao je ritam i pokušala sam da ga pratim ali njegove duge noge su brzo
napravile razmak između nas. S vremena na vreme je napravio pauzu da me
proveri, ali nije rekao ni reč kada sam ga konačno sustigla. Približili smo se autima
pa je opet ubrzao tempo. Već je ubacivao čamac u zadnji deo kamioneta kada sam
stigla pa sam mu dala prsluk i kacigu.
„Hvala za današnju lekciju.“ Kažem dok osigurava opremu.
„Najmanje što sam mogao da uradim.“ Mrmlja a onda se okrene da ode.
„Najmanje?“ Pitam zbunjena. Pogleda me preko ramena a odgovor je bio
ispisan u olujnoj boji njegovih očiju. Najmanje je značilo: oseća se odgovornim za
smrt moje sestre i zato, ovo je najmanje što je mogao da uradi.
Ne treba da me ovo iznenađuje. Znam kako se oseća. Ali deo mene je želeo
da veruje da me učio jer postoji neka povezanost između nas. Da je osetio to
prošle noći i da ga to vuče prema meni kao što i mene vuče prema njemu. Ali
shvatila sam to ovog trena, on sve ovo radi zbog obaveze, možda i sažaljenja
prema mojoj situaciji, i pakleno me to boli mnogo više nego što bi trebalo.
Sva osećanja koja sam skrivala do ovog dana odjednom su isplivala na
površinu pa sam mu odgovorila. „Nemoj da mi činiš nikakve usluge Shane. Ne
želim tvoje sažaljenje ništa više nego što ti želiš moje.“
Okrenuo se prema meni kada su ove reči izletele sa mojih usana i pre nego
što je uspeo da ih sakrije videla sam sopstvena osećanja na njegovom licu.
Ranjivost.
Strah.
Želja.
Sva osećanja su izletela u isto vreme.
70
Bez razmišljanja, samo sam krenula prema svom instinktu, prišla sam mu i
šapnula: „Shane.“ Nije se odmakao od mene pa sam napravila još jedan korak
prema njemu. Mogla sam da osetim kako mi se usta suše i srce počinje da udara
kao ludo, pa sam liznula usne. Shaneov pogled padne na moje usne i mogla sam
da osetim toplotu kako se širi mojim telom. Privučena njegovim sivim dubinama,
otvorim usta da ga pitam da li bi mogli da odemo na piće nekada ali on se
odmakne, i prekine moje pitanje.
„Idi kući i presvuci se.“ Naređuje mi.
Nada koja je cvetala samo jedan sekund ranije slomila se od njegovih reči.
Klimnula sam preko volje i napravila korak unazad, povređena i razočarana. Znala
sam kada sam odlučila da ostanem da će moje prisustvo možda biti problem, ali
molila sam se da nisam u pravu. Savetnik u meni je želeo da ga još malo pogura ali
žena u meni je oklevala da pokuša, naročito posle sve one zabave i plutanja na
leđima koje smo probali u vodi.
„Kasnije.“ Tiho mrmlja, a onda se okrene i ode prema svom kamionetu.
Osećam se odbačenom pa krenem u svoj Jeep i uđem unutra. Krenem
prema gradu i gledam u retrovizoru dok me prati. Došli smo do glavnog puta pa je
on otišao u jednom pravcu a ja u drugom. Izgledalo je kao metafora za našu vezu.
Mi smo kao dva megneta čije nas sile guraju dalje jedno od drugog. On je kao
severni pol a ja sam kao jug, a Emma leži između nas dok se neizmenično guramo i
privlačimo.
Još uvek povređena zbog njegovog odbijanja nisam ni primetila da plačem
sve dok suza nije pala na moje usne.
Krenem prema Maxine da se istuširam i presvučem. Kada sam stigla vidim
da je još jedan Jeep parkiran ispred. Dok ulazim u brvnaru mogu da namirišem
čokoladu pa krenem pravo prema kuhinji. Zateknem Miu kako gleda u veliku
šerpu na šporetu a Maxine spušta nešto što mi izgleda kao čokoladni penis, na
papir. Maxine se okrene i nasmeši mi se, podigne jednu od kreacija i ponudi mi je.
„Čokoladni penis?“ Pita. Oči mi se šire dok gledam u beli čokoladni penis.
„Bojim se da pitam.“ Govorim dok uzimam lizalicu u obliku kurca.
„Ima ih sa raznim ukusima.“ Bio je njen odgovor.
„Da, mogu da vidim. Ali zašto?“
71
„Za žurku.“ Mia govori preko ramena.

„Oookk...“
„Maxine i Martha prodaju seks-igračke i prave okupljanje jednom mesečno.
Stigla si u grad u pravom momentu, žurka je večeras.“
Usta mi se otvore. „Pa to objašnjava kataloge.“
„Mia mi pomaže, a pošto si i ti ovde sada možeš i ti da se pridružiš. Imam
novu liniju donjeg rublja i trebate mi i ti i Mia večeras, da budete modeli.“
„Modeli za koga.“ Zacvilim.
„Za moje goste, za koga bi drugog?“
„Maxine, nisam sigurna da bi mi bilo ugodno da...“
„Pih, naravno da bi. To je samo grupa žena.“ Objasni mi a onda me zgrabi za
ruku i odvuče prema spavaćim sobama. „Stavila sam uzorke na tvoj krevet. Želim
da ih probaš da vidim kako izgledaju.“
„Ali moram da se istuširam i da kupim namernice za Gregora.“
„Kad smo već kod Gregora, kako je bilo sa Shaneom?“
„Dobro. Naučio me kako da veslam i plutam.“
„I to je to?“
„Treba li da bude još nešto?“
„Prokleto mnogo više samo kada bi izvukao glavu.“ Gunđa. „Hoće li te još
obučavati?“
„Nije rekao.“
„Nije rekao?“
„Ne.“
„Taj čovek.“ Uzdahnula je. „Istuširaj se a ja ću ga zvati.“
„Zašto ćeš ga zvati?“
72
„Radije bi mu razbila dupe,“ promrmlja, „ali nazvaću ga. Treba ti više

vremena sa njim, uh, više vremena u vodi to mislim.“
„Mogu sama da vežbam, nema potrebe da... Čekaj, zašto bi mu razbila
dupe?“
„Zato što je gori od Maxa.“ Uzdahne dramatično a onda se okrene i
odmaršira niz hodnik.
Gori od Maxa u čemu?
Kunem se da svaki put kada razgovaram sa tom ženom osećam se kao da
razgovaramo o dve različite stvari.
***
Shane se parkirao i pogledom pratio auta koja su prolazila glavnom ulicom i

pridruživala se karnevalskoj gužvi. Stao je preko puta Gregorove kancelarije i
ispitivao svoj zdrav razum. Sageina blizina ga je dovela do ivice i nije mogao jasno
da razmišlja. Nakon samo par sati sa njom ponovo je razmatrao svoju odluku da se
drži dalje od nje. Privlačnost između njih dvoje je tako jaka. Izazivala ga je na tako
primitivnom nivou. Izvukla je njegove zaštitničke instinkte i podigla ih do
zastrašujućeg nivoa. Međutim, na duže staze bio je siguran da će taj –slon u sobi-
uništiti bilo koje osećanje koje se razvije.
Ipak, evo ga ovde, gleda u Gregoreva vrata i planira nešto što bi bilo slično
emotivnom samoubistvu. Nije mogao ni da zamisli da Sage izađe na reku bez
ikakvog ili sa vrlo malo treninga, osećao je obavezu da je drži na sigurnom. Ali
držati je bezbednom znači da će provesti tri dana sa njom, u malom prostoru, i tu
leži problem.
Oštar udarac u prozor ga probudi iz misli. Okrene glavu i ugleda Chestera
kako ga gleda kroz prozor, pokazujući mu da otključa vrata. Otključao je i strpljivo
čekao dok je Chester ulazio i zatvarao vrata za sobom.
„Izgledaš kao čovek sa problemom.“ Chester govori dok se okreće licem
prema Shaneu.
73
„To bi bilo tačno.“

„Znaš kada bi nam dozvolio, možda bi mogli da ti pomognemo.“ Chester
odgovori dok prekršta ruke preko grudi.
„Ako je muškarac bar malo muško onda može sam da reši svoj problem.“
Shane odgovori nazad.
„Ne ako još uvek ne može da ostavi prošlost iza sebe.“ Chester mrmlja.
„Zapravo sam krenuo da prenesem Sage nove informacije koje imam o njenom
slučaju kada sam te video ovde. Čuo sam da si proveo jutro učeći je kako da
splavari. Kakva je bila?“
Okrenuo je glavu u krug da opusti mišiće i uzdahnuo pre nego što je
odgovorio. „Nije loša za početnika, ali biće previše za nju ako ispadne iz čamca.
Devil’s Run nije mesto za početnike.“
„Možda bi onda neko trebao da je drži na oku.“ Chester predloži.
Shane dobaci svom prijatelju jedan namrgođen pogled i zapita se da li može
da čita misli.
„Možda.“ Najzad je promrmljao.
Shaneov telefon počne da zvoni, pa ga izvadi iz džepa i odmah se javi.
„Shane.“
„Maxine.“
Uzdahne duboko i dugo.
„Zauzet sam. Imaš deset sekundi pre nego što prekinem.“
„Treba mi samo pet. Moram da razgovaram sa tobom o Sage. Dođi do kuće
večeras.“
„Samo mi reci sada.“
„Nemam vremena, samo budi ovde u sedam. Možeš da nam se pridružiš,
imamo veče pokera.“ Ispljune i prekine vezu pre nego što je uspeo da odgovori.
Gledao je u svoj telefon. Ta žena je pravi trn u dupetu.
74
„Problemi?“ Chester pita.

„Ne, ali saosećam sa Maxom.“ Shane se iskezi. „Reci mi šta si saznao o
Sageinom progonitelju.“
„FDP ima više od jedne žalbe. Jednu od sudije a jednu od advokata. Mada
se način razlikuje. U jednom slučaju su u pitanju isečene gume a u drugom slučaju
telefonski pozivi.“
„To ne znači da nije ista osoba.“ Shane kaže.
„Ne, ne znači. Rekli su da će mi javiti ako uhapse nasilnika. Do tada, držaće
oči otvorene.“ Chester kaže a onda duboko udahne pa nastavi. „Pronašao sam još
nešto što bi trebao da znaš.“
„Šta?“
„Sage je popunila policijski zapisnik pre nešto malo više od četiri godine
protiv svog očuha...“
„Zbog čega?“
„Izgleda da je pokojni Richard Heller, Sagein očuh, voleo da koristi pesnice
na Sage, njenoj majci i njenoj sestri. Skoro da je ubio njenu majku u jednom
takvom premlaćivanju. Provela je sedam dana u bolnici oporavljajući se.“
Shane je duboko udahnuo kroz nos i stegao pesnice. Sloan je bila niska i
mršava devojka. Sage nije bila mnogo krupnija a njihova majka je još sitnija od
njih, i mada je Sage imala čvrstu kičmu sve tri žene su nežne i ljubazne, što je još
više nahranilo njegov bes zbog pomisli da je neko spustio ruke na njih.
Hiljadu slika mu je prošlo kroz glavu dok se sećao kako je Sloan reagovala na
borbe između njegovih ljudi. Kako bi se pokrila kada bi pesnice poletele, čak i
Sageina reakcija na njegovo vikanje one prve večeri kada su se sreli. Zadrhtala je
od straha, koraknula unazad i podigla ruke kao da se brani od udarca. Onda se
setio šta je rekla odmah nakon toga. Baš kao što i reči mogu izazvati jaču bol nego
udarac, tako i krivica koju nosiš zbog Emmine smrti ima moć jer ti to dozvoljavaš.
Bes se podigao u njemu i pronašao svoj put do njegovih grudi gde se trajno
nastanio. Želeo je da iskopa kopile i ubije ga ponovo zbog toga što je spustio ruke
na Sage i njenu porodicu.
75
„Digao je ruku na Sage?“

„Jeste.“
„Strpao je njenu majku u bolnicu?“
„Skoro je ubio a onda je prekršio zabranu prilaska dve godine kasnije i
otišao u zatvor zbog toga. Umro je pre suđenja.“
Shane je spustio ruke na volan i jako ga stegao. Zglobovi su mu pobeleli dok
je pokušavao da obuzda svoju potrebu da iskida nekoga na komade ud po ud.
„A onda je posvetila život spašavanju zlostavljane i zapostavljene dece, i bila
primorana da prestravljena beži i spašava svoj život.“ Shane ispljune,
temperament mu se još nije ni počeo stišavati.
„Tako izgleda. Rekao bih ako i jedna žena treba muškarca da brine o njoj
onda bi Sage bila na vrhu liste.“
Jer mi je Emma Jane rekla da si ti najhrabriji muškarac kojeg je ikada
upoznala.
Ponavljajući Sageine reči, jako ga je pogodilo. Po prvi put u godinu dana
čvor u njegovim plućima je nestao. Sada je zamenjen jednom još jačom emocijom.
Potrebom da zaštiti po svaku cenu.
To otkrovenje ga je pogodilo tako jako da je širom otvorio vrata i bez reči
Chesteru, preleteo preko ulice tražeći Gregora. Reči moja da je štitim pojavile su
se u njegovom mozgu i skakutale po njegovim mislima. Možda ne može da joj
ponudi vezu, ali njegova je obaveza da ona bude bezbedna.
Viknuo je, „Gregor!“, dok je ulazio i gledao levo desno tražeći ga.
„Shane?“
Okrenuo se na svoje ime i zarežao. „Nije spremna za ovaj put. Nađi nekog
drugog.“
„Onda je obuči.“ Gregor predloži.
„Krećeš za par dana a meni treba par sedmica. Bila je iscrpljena posle
jednog sata, Gregor, kako će izdržati tri dana na reci?“
„Staviću je u moj brod i držaću je na oku.“
76
„Šta ako padne u reku i bude previše iscrpljena da se bori sa strujom?“

Shane istakne.
„Biće ona dobro, nema potrebe da brineš.“
Neću rizikovati, Shane pomisli.
„Nije dovoljno dobro. Ako si baš odlučio da je povedeš onda stavi i mene u
ovu postavu. Ako ide ona idem i ja.“
Gregor je izgledao zapanjen njegovim predlogom i suzio je oči. „O čemu se
ovde radi? Zašto si tako zabrinut?“
„Komplikovano je.“ Shane ispljune.
„Uvek jeste.“ Gregor promrmlja u slaganju.
„Samo me stavi u ovu postavku i ne moraš ni da mi plaćaš.“
„Kao da si mi ikada naplatio.“ Gregor uzdahne i pogleda Shanea sa
nečitljivim izrazom lica. „Znači ti nešto, zar ne?“
„Samo me stavi u istu ekipu sa Sage.“ Odgovori, izbegavajući direktan
odgovor na Gregorovo pitanje. Nema veze da li mu znači nešto ili ne. Izneverio je
njenu sestru ali neće izneveriti nju.
Gregor priđe knjizi za zakazivanje i otvori je. „Joel neće biti srećan zbog
ovoga.“ Gunđa odsutno dok briše njegovo ime i zapisuje Shaneovo.
„Preživeće.“
Shane pruži ruku Gregoru.
„Oh da, preživeće nego šta, ali kada baci dobar pogled na tu devojku i shvati
da je mogao ići na rafting turu sa njom, osećaće se prevarenim.“ Odgovori i
prihvati Shaneovu ruku.
Shane pokaže zube i okrene se mrmljajući ispod brade, „Kunem se Bogom
da danas svi iskušavaju moje nerve.“, odlazeći prema vratima.
Gregor je sa zadovoljstvom gledao dok je Shane prelazio ulicu i ulazio u
kamionet a lagani kez mu se razvukao na usnama dok je uzimao telefon i pozivao
Maxine.
77
„Znam da bi trebao da zovem Marthu za sve što ima veze sa Sage, ali želeo
sam da ti javim da je Shane upravo otišao. Nemam prokletu ideju kako je bilo
jutros ali upravo je upao ovde i zahtevao da bude u istom timu sa Sage.“
„To je ispalo bolje nego što sam mislila da hoće. Ako ga tri dana splavarenja
ne obore skidam svoje cipele za mešanje. Dokazao je da je baš težak Gregor. Ima
volju od čelika kakvu još nisam videla. Pakao, Max ima jaku volju ali je pao posle
jednog poljupca.“
„On nosi teret na leđima Maxie. Ne razmišlja pravilno.“
„Da li misliš da se uzdržava od onoga što želi da bi se kaznio zbog
prošlosti?“
„Moguće. Mnogi bi žrtvovali ono što žele zbog onoga što misle da je časno.“
Odgovori.
Maxine glasno udahne a onda šapne, „Gregor.“, jer je dobro razumela
njegove reči.
„Nemoj da razbijaš svoju malu lepu glavu oko toga devojko. Već dugo sam
sam, preživeću.“
„Samo Max...“
„Jednom majka, uvek majka. Razumem.“ Prekine je. „Moram da idem sada
Maxine. Čuvaj se.“ Gregor kaže a onda pritisne –prekini poziv- pre nego što kaže
previše. Još uvek držeći telefon u ruci zatvorio je oči i prisetio se prvog i
poslednjeg poljupca koji je podelio sa Maxine. Uspomena je gorko-slatka ali će
morati da mu bude dovoljna do kraja života.
***
Gregor je sedeo u baru kada je Shane ušao to veče. Stari čovek nije redovno
posećivao Last Call što je bilo čudno uzimajući u obzir da je Škot. Izgledao je onako
kako se Shane osećao. Prebijeno i slomljeno. Shane je počeo da se kreće u
suprotnom pravcu ali je oklevao. Uzdahuo je, i prišao mu.
78
„Pivo za mene, whiskey za Gregora.“ Shane vikne Ralphu dok je sedao

pored Gregora. „Zašto piješ sam?“
Gregor okrene glavu i pogleda u Shanea a onda spusti pogled na praznu
čašu. „Samo razmišljam.“
„To će te uvaliti u nevolju.“ Shane istakne.
„Da, hoće.“
„Razmišljaš o nečemu određenom?“
Ralph je doneo njihova pića pre nego što je Gregor uspeo da odgovori, pa je
Shane podigao pivo i nazdravio: „Za život bez ičega za razmišljanje.“
Gregor se nakezio i podigao čašu. „Za život gde se razmišlja o brzim ženama
i još bržim brzacima.“
Kucnuli su pićima, i sa kezom na usnama otpili.
„Jesi siguran da razmišljaš o ženama ili samo jednom trnu u dupetu?“
„Znaš?“
„Nije teško pogoditi ako imaš oči.“
Gregor zabaci glavu i uzdahne. Posle jednog momenta, okrene se i pogleda
Shanea u oči. „Proveo sam ceo život ganjajući brzake. Nisam želeo da se smirim.
Želeo sam da živim život brzo i ludo. Sada sam na kraju života a moja oprema još
uvek radi hvala Bogu.“ Shane podigne pivo na te reči. „Ali nemam ženu da me
čeka na kraju dana. Bio sam budala Shane. Sreo sam je dve godine pre Toma i
nisam ništa uradio.“
Gutljaj koji je Shane hteo da proguta nije baš krenuo pravim putem pa se
zakašljao. „Govoriš li da,“ morao je opet da se zakašlje, „da ste ti i Maxine imali
nešto u prošlosti?“
„Ne to što ti misliš. Bila je prelepa. Ali znao sam da traži nekoga sa kime će
stvoriti porodicu, pa sam se držao na distanci. Gledao sam je, nema sumnje u to,
ali moja potreba da budem slobodan, da živim život kako sam uvek hteo,
prevagnula je u odnosu na ono što sam osećao prema njoj.“
„Znači to što si se pojavio u Trails Endu nije slučajnost?“
79
„Ne. Nisam video Maxine od kako sam otišao prema sledećim brzacima, ali
nikada je nisam zaboravio. Pronašao sam svoj put nazad u Gunnison prošle godine
i raspitao se o njoj. Saznao sam gde živi i da je udovica.“
Shane je gledao u Gregora i video je linije od smeha oko njegovih očiju.
Živeo je život pun avanture, radio je šta je hteo. Ali na kraju dana, sve se svodi na
to da li imaš nekoga u životu ko ti pripada, pa je skrenuo pogled. Video je svoju
budućnost ako ne izađe na kraj sa svojom prošlošću.
„Ne bih dao Maxu do znanja da si razmišljao o njegovoj majci sve te
godine.“
„Da. Princ Trails Enda veoma voli svoju majku.“
„Takođe ne bih da čuje da ga zoveš Princem.“ Shane se iskezi.
„Zašto?“
„Draže mu je Bog Grmljavine.“
Gregor se nasmeje. „Vezao se za jaku i prelepu ženu baš kao i njegov otac.
Video je ono što želi i zgrabio je sa obe ruke. Ti i ja bi trebali da pratimo njegov
primer.“
„Ako zgrabiš Maxine sa obe ruke ubiće te sekirom.“
„Bilo bi vredno toga, samo da spustim ruke na nju.“ Gregor se iskezi.
„Ruke na koga?“ Max pita iza njihovih leđa.
Shane se okrene i pogleda ga. „Veruj mi ne želiš da znaš.“
„Fer. Onda je tema gotova.“ Max odgovori i sedne pored Shanea.
Shane pogleda preko ramena tražeći Miu ali nije je video.
„Sam si večeras?“
„Da. Mia pomaže Maxine sa žurkom.“
„Pravi žurku večeras? Isuse. Dobro je što si mi rekao, rekla mi je da svratim
do nje večeras. Bio bih prestravljen za ceo život da naletim na ono na šta si ti
prošle godine.“
80
„Ne pričamo o tome.“ Max zagunđa.

„Dobro.“ Shane se zasmeje.
„Šta se desilo prošle godine?“ Gregor pita.
Max suzi oči na Shanea u upozorenju.
Shanea je bilo baš briga. To je smešna priča.
„Zamisli Maxa kako ulazi u kuću svoje majke i zatekne je savijenu u struku
dok Martha stoji iza nje sa zakačenim kurcem oko struka, veličine konja.“
Gregorove oči zasijaju i Shane je znao da ne zamišlja Marthu iza nje.
„To nije žurka.“
„Isuse, koliko često organizuju to?“
„Nije me kurac prestravio,“ Max odgovori sa uzdahom, „nego poker u
skidanje. Još uvek ne mogu ni da pogledam u Randy Kinga a da ne poželim da ga
mlatnem.“
„Nešto sam propustio.“ Gregor kaže. „Zašto želiš da udariš Randy Kinga ako
je grupa žena igrala poker?“
„Jer,“ Max se namršti, „je to bio poker u skidanje a Maxine je pozvala i
muškarce.“
Shaneu razgovor sa Maxine proleti kroz glavu pa je skočio i oborio stolicu.
„Šta?“ Max pita.
„Maxine nije samo želela da priča sa mnom,“ ispljunuo je, „pozvala me da
igram poker sa njima večeras.“
Posle momenta čiste tišine, i ptice su odletele u svoja gnezda kada se
grmljajući uzvik začuo u Last Call-u a onda su Max i Shane izleteli.
***
81
„Kao što možete da vidite dame, Passion Princess linija donjeg veša je
najboljeg kvaliteta, garantovano će podići krvni pritisak vašeg muškarca.“ Martha
govori dok Mia i ja stojimo ispred njih.
Nosila sam veš u boji lavande koji je bio kombinacija mrežastog materijala i
traka ukrašenih dijamantima koje su se ukrštale preko mog tela. Količina providne
tkanine koja mi je pokrivala samo bradavice, deo stomaka i ženke delove, je bila
zanemarljiva. I te ukrštene trake koje su spajale prednji i zadnji deo, su bile
prilično seksi ali i neudobne. Volim da spavam gola mada, ovaj veš i nije namenjen
ni za šta drugo osim da ga muškarac strgne sa tela čim ga vidi.
Mia, u drugu ruku, je bila utegnuta u kožu. Jedva postojeći brus je pokrivao
samo polovinu njenih grudi a odgovarajući šorc se prilepio za njenu zategnutu
pozadinu. Takođe je imala i odgovarajući kožni bič a bilo joj je veoma zabavno da
ga isprobava na mom dupetu.
„Zar koža nije gruba?“ Jedna starija žena pita.
„Zapravo, prilično je nežna na mojoj koži.“ Mia odgovori.
„Deluje mi kao da je gruba.“ Žena mrmlja.
„Ne zaboravi na lak pristup Gail. Šorc ima kopče pa brzo može da se pređe
na stvar.“ Maxine istakne.
Da ste me pitali, kada sam tek stigla u Trails End, da li mogu da zamislim
sebe kao model za oskudno rublje, rekla bih da ste ludi.
„Tebi ovo uopšte nije čudno, zar ne?“ Mrmljam Miji.
„Jeste bilo prošle godine, ali onda sam videla koliko Maxine uživa pomažući
ženama da cene svoju seksualnost.“
Pogledam u Maxine i zapitam se. Ona je atraktivna žena, izgledala je deset
godina mlađe od svojih šezdeset i nešto, a onda sam pomislila na to kako je
gledala u Gregora.
„Šta je sa Maxininim seksualnim životom?“ Šapnem Miji.
„Mislim da je u intimnoj vezi sa vibratorima.“ Šapne mi nazad.
„Ali šta ako ima šansu da, znaš, pronađe svoju seksualnost sa čovekom od
krvi i mesa?“
82
„Nikada nije pokazala ni najmanji znak da traži nekoga.“

„Ali šta ako traži? Da li bi ti i Max bili ok sa tim?“
Mia pogleda u Maxine i slegne ramenima. „Meni to ne bi bilo važno ali Max
je zaštitnički nastrojen.“
„Zar joj ne bi trebao dozvoliti da uživa u ostatku svog života?“
Mia me pogleda na momenat, a onda me zgrabi za ruku i povuče na stranu.
„Ok, ispljuni. Mogu da vidim po tvom ponašanju da znaš nešto.“
„Gregor.“ Šapnem.
„Šta sa njim?“
„Tvoja svekrva je bacila oko na njega, ali neće da ide za onim što želi zbog
Maxa.“
„Šta?“ Mia šapućući vrisne šireći oči na veličinu tanjirića.
„Da. Zatekla sam je juče kako ga gleda i naterala je da mi prizna. Onda sam
rekla Gregoru da je pozove da izađu ali on mi je otvoreno rekao da ne može zbog
Maxa.“
„Oh. Moj. Bože.“
„Baš tako.“
„Moraću malo da razmislim o ovome jer iskreno, ne znam kako bi Max
reagovao na ovo.“
„Šta vas dve šapućete?“ Martha pita.
Mia pogleda preko ramena pa opet u mene. „Pričaćemo o ovome.“
Klimnem glavom i obe se vratimo na žurku kada se ulazna vrata naglo
otvore i Max i Shane ulete unutra. Izgledaju kao divlje životinje uhvaćene u zamku
pa se zamrznemo u mestu uz zaglušujuću tišinu.
„Jebi ga.“ Max prosikće kada je video kako mu žena izgleda, a Shane ga je
pratio sa dubokim režanjem zbog –mene-.
„Šta ti radiš ovde?“ Mia pita.
83
Max se nije pomerio, pogledao je okolo po gužvi a onda je podigao prst i

pozvao svoju ženu. Shane se nije pomerio sa mesta, vilica mu se stegla dok me
gledao od glave do pete. Tada sam se setila šta imam na sebi.
„Ja ću samo...“ Mrmljam i pokažem rukom prema kupatilu.
„Dobra ideja.“ Shane zareži.
Okrenem se i napravim dva koraka pre nego što sam čula da uvlači vazduh u
pluća. Tada sam se setila da mi je dupe na izvolte pa sam otrčala u kupatilo. Vrata
se zalupe za mnom dok se saginjem da dohvatim torbu, ali opet se otvore pa se
okrenem i vidim Shanea iza sebe.
„Da li je ovo neka igra koju ti i Maxine igrate?“
„Šta?“
„To paradiranje u skoro ničemu kada znaš da ću ja doći ovamo.“
„Nisam znala...“
„Nije dovoljno to što ne mogu da pogledam u tebe a da ne vidim Emmu
Jane, nego mi je još i tvoje telo urezano u mozak, mučeći me sa onim što ne mogu
da imam.“ Režao je.
Zgrabila sam majicu i pokušala da je navučem preko glave ali zgrabio je i
bacio na stranu. Zalepio me za zid i zavukao glavu uz moj vrat. „Ovo je nemoguće.
Čak i ako oboje želimo.“ Šaputao mi je u vrat.
„Kako znaš ako ne probaš.“
„Znam jer svaku noć vidim tu olupinu od auta. Svaku jebenu noć vidim
njeno lice tako slično tvom.“ Objasni.
„Vremenom ćeš prevazići...“
Shaneov jezik se pojavi i pređe preko moje kože. Uzdahnem i uhvatim se za
njegovu košulju. Iskrivim glavu da ima bolji prilaz. „Zaslužuješ nekoga ko će celom
svetu reći da si njegova. Ja sam slomljen Sage. Moraš da pustiš ovo.“ Shane mi
šapuće na uho. Pomeri moje ruke sa njegove košulje i odmakne se od zida,
fiksirajući me tamno sivim namučenim očima. Pokrenula sam ruke prema njemu
ali odmahnuo je glavom i okrenuo se, ostavio me iza sebe i prošao kroz vrata.
84
Smrzla sam se u mestu, pokušavala sam da shvatim šta se upravo desilo

kada su se ulazna vrata zalupila pa sam se trgla. Još uvek sam naslonjena na zid,
srce mi udara kao ludo. Pomerila sam se i zgrabila majicu navlačeći je preko glave.
Maxine je ušla dok sam navlačila šorc sa licem punim brige.
„Šta se desilo?“ Pita me.
„Bio je besan i optužio me da igram igrice.“
„Bar je nešto osetio. Frustracija je mnogo bolja od ničega.“
„Rekao je da sam znala da dolazi ovamo“
Maxine je pomerila pogled i promrmljala, „Zbunio se. Rekla sam mu da
svrati u sedam, posle žurke da bi mogla da razgovaram sa njim. Nije tvoja krivica
što je došao ranije.“
„Zašto je Max došao sa njim?“
Oklevala je trenutak. „Nemam pojma. Nikada ne znam šta bi moj sin mogao
da uradi.“
Nešto zbog načina na koji je to rekla nije mi zvučalo baš istinito, ali ostavila
sam to. Imam drugo pitanje koje me muči. Postaje očigledano da ne mogu da
pomognem Shaneu i moram da razmislim. Da ponovo odlučim treba li da ostanem
ili odem.
Zgrabim patike za trčanje i krenem prema vratima.
„Gde ideš?“ Maxine vikne za mnom.
To je pitanje od milion dolara.
85
Poglavlje V
Kameno Dno
Dok trčim najbolje razmišljam. Bez obzira na problem, ritmično pokretanje

mojih nogu me drži usmerenom i fokusiranom. I baš sada, moram da se
fokusiram.
Pustila sam da me emocije vode u razgovoru sa Shaneom i sada moram da
se povučem i racionalno analiziram sve. On je u depresiji, nosi krivicu na svojim
leđima zbog Emmine smrti, ne drži se za život i sreću da bi mogao da se izvuče iz
toga. Ne veruje da zaslužuje bilo šta dobro u svom životu, a to uključuje i mene.
Može mu se pomoći ali to ne mogu biti ja. Ja sam deo problema. Da ne
spominjem to što sam emocionalno umešana.
Kada nisam u njegovoj blizini mogu da razmišljam jasnije. Kada je blizu
pretvorim se u zaljubljenu budalu sa srcem u očima i svo moje obrazovanje pada u
vodu.
„Znači ovako je kada se zaljubiš?“ Šapnem.
Udaranje mojih nogu po tihom planinskom putu izgleda da mi odgovara na
pitanje sa ritmičkim tap, tap, tap, što se slaže sa mojim srčanim ritmom. Ljubav je
takav haos. Pošalje te u vrtoglave visine bez ikakve kontrole i ako imaš sreće,
spusti te na noge baš ispred predmeta tvog obožavanja.
„Ok, znači sada sam u visinama i još nisam sletela.“
Ako zadržim glavu fokusiranom na problem i pomognem Shaneu, možda
izađem iz ovoga u jednom komadu i ne budem morala da odem. Ili mogu da
upucam sebe u nogu i ponašam se kao svaka heroina iz ljubavnog filma, što znači
da sam upravo počela da zvučim psihotično.
„Savršeno. Godine školovanja su bačene niz vetar jer zbog ljubavi nemam
nikakvu kontrolu.“
Nažalost, što sam dalje trčala to sam frustriranija i zbunjenija postajala. „Oh
Bože, već se dešava.“ Zakukam i prestanem sa trčanjem, hodam u krugovima da
uhvatim dah. Pogledam u sat i vidim da je prošlo osam. Trčim već više od sat
vremena, što znači da moram da trčim još jedan sat da bih se vratila.
86
„Sranje.“ Prokunem i pogledam u nebo. „Trebalo je da trčim u krugovima a

ne pravolinijski...i ovaj prokleti šorc.“ Gunđam i odlepljujem ga od dupeta.
Okrenem se i krenem nazad gledajući svoje okruženje. Visoki borovi su rasli
sa obe strane puta a u blizini sam mogla da čujem i reku. Zaustavim se kada sam
došla do nje i gledam kako voda brzo prolazi. Bela pena se izdvaja na vrhu a jaka
struja nosi sve na šta naiđe, drvo i kamenje. Dalje uz reku mogu da vidim velika
debla potopljena u vodu da se ne bi osušila i ispucala.
Kamionet naiđe niz put dok sam stajala pored reke i gledala. Usporio je pa
sam pogledala u osobu koja je vozila, prozor se otvori i prepoznam Maxa.
„Uskači, odvešću te do Maxine.“ Govori mi i naginje se da mi otvori vrata.
Uđem unutra, zahvalna na vožnji.
Izvukao je telefon dok sam se vezala i nazvao nekoga.
„Našao sam je. Dovozim je kući.“ Izgovorio je i prekinuo bez čekanja.
„Tražio si me?“
„Izletela si iz kuće, pravo u noć. Nisi mislila da ćemo brinuti?“
Pogledam u nebo, sunce je još uvek sijalo. „Pravo u noć?“
„Figurativno.“ Iskezi se. „I šta si odlučila?“
„O čemu?“
„O Shaneu.“
„Porota još zaseda.“
Max klimne glavom i ništa mi ne odgovara. Tišina se razlije autom i postaje
mi neprijatno.
Da li čeka da ja nastavim?
„Ima mnogo toga s čime treba da se izbori.“ Kažem, nesigurna šta bih drugo
mogla reći.
„To je istina. Ali doći će tamo.“
„PTSD može biti težak za prevazilaženje.“
87
„Pretpostavljam da i to ima svoj deo u onome što se dešava sa Shaneom ali

to nije najveći problem.“
Okrenem se prema njemu. „Zašto to kažeš?“
„Shane voli kontrolu čak više nego ja. Ne bori se on zbog PTSD-a, bori se
zato što je tvrdoglav i oseća krivicu. Muškarac kao što je Shane ne voli da omane u
bilo čemu, naročito ne u svojoj obavezi da štiti svoje ljude, ili žene što je slučaj sa
tvojom sestrom. Nije uspeo da je drži na sigurnom i time nije ispunio svoju
dužnost prema njoj a to može biti gadno kao i PTSD.“
„Mogu da vidim to.“ Mrmljam. „Reci mi kakav je bio kao klinac?“
Max me pogleda i naceri se.
„On je dve godine mlađi od mene i pokušavao je da mi naređuje okolo, što
je i uspevao polovinu vremena čim je prešao peti rođendan.“
Nisam mogla da se zaustavim pa sam se nasmejala. „Mogu da zamislim to.“
„On je dobar čovek. Jedan od najboljih koje znam.“ Odgovori mi ozbiljno i
dobaci mi upitan pogled. „Bio bi vredan truda ako si zainteresovana.“
„Dugujem ti taj odgovor.“ Odgovorim i nasmešim se.
„Boriće se sa tobom oko toga.“
„Više nego sada?“
„Verovatno. Misli da će vam oboma zaštiti srca na ovaj način.“
„Možda hoće, ali u ovom momentu je bitnije da oprosti sebi. Neće moći da
nastavi dalje, sa mnom ili bilo kojom drugom, dok to ne uradi.“
Max klimne glavom i skrene u ulicu koja će nas odvesti do Maxine. Dok smo
se približavali videla sam da se Shane naslanja na svoj kamionet dok Mia stoji
pored njega.
„Tvoja majka je zvala konjicu jer sam otišla na trčanje?“
„Da. Sviđaš joj se pa je bolje da se navikneš na to. Nastaviće da se meša u
sve tvoje poslove i ubuduće.“
„Počinjem da shvatam to.“
88
Max se zaustavio pa sam lagano izašla, oklevala sam jer nemam pojma šta
da kažem Shaneu. Zadržao je svoj pogled na meni dok sam obilazila kamionet a
vilica mu je svo vreme bila stegnuta.
„Možemo li da razgovaramo?“ Pitam ga.
Odgurne se od kamioneta. Lice mu očvrsne i usne mu se pretvore u tanku
crtu dok skuplja i opušta pesnice. Njegovo celokupno držanje mi govori da će on
biti taj koji će govoriti pa se pripremim. „Kada žena ima nekoga ko je progoni,
nigde ne ide sama. Sledeći put kada budeš htela da se izduvaš neka te Maxine
prati u Jeepu.“
Max otpuhne na Shaneov govor i promrmlja, „Skoči.“
Shaneova pažnja se pomeri na Maxa i ispljune: „Šta?“
„Jebeno si slep ako to ne vidiš.“ Max mu odgovori.
„A ti si imao bistru glavu?“
„Od prvog jebenog dana. Već si zakoračio preko ivice, skači u vodu, ne
oklevaj više. Prestani da se boriš sa sudbinom.“
Gledam u jednog pa u drugog i pokušavam da pratim razgovor. Da li mi se
samo čini ili svi u ovom gradu pričaju u zagonetkama?
„Gledaj Shane,“ uskočim, „u pravu si. Nisam trebala da otrčim tako. Žao mi
je. Neće se ponoviti. Ali bio si tako ljut kada si otišao da sam morala da razmislim.
Iskreno, nisam znala da ću zabrinuti nekoga.“
Mia je rekla, „Šta?“, dok sam čekala da Shane odgovori, pa se okrenem i
pogledam je.
Max je fiksirao pogledom.
„Oh za Boga milog Max. Šta?“
Pokazao je u mene a onda ironično rekao: „Žao mi je. Neće se ponoviti.“
Mia je prevrnula očima i nakezila se a onda je zamotala ruke oko njegovog
vrata grleći tog ogromnog džina.
„Očigledno sam nešto propustila.“ Promrmljam.
89
„Ostani malo duže i shvatićeš.“

Želela sam da ostanem duže i sve ih shvatim. Želela sam da razumem
Shanea, da mu pomognem da se oporavi ako mi dopusti, ali prvo, morala sam da
zaslužim njegovo poverenje.
„Slušaj, o onome večeras,“ počnem, „Nisam znala da dolaziš. Da sam znala,
pokrila bih se.“
„Zaboravi to od ranije. Nema veze.“
„Ima veze za mene.“
„Neće se ništa desiti između nas Sage, moraš to da prihvatiš.“ Shane se
udaljio jedan korak da bi istakao svoje reči. Bio je samo na par koraka od mene ali
kao da je udaljen kilometrima.
„Shane...“
„Idi unutra pre nego što odem.“ Naredio je a onda mi je okrenuo leđa
odbijajući da me sasluša i krenuo je prema svom kamionetu.
Moja frustriranost zbog njegove trvdoglavosti je dostigla svoj vrhunac. Ako
ne budem oprezna izgubiću kontrolu nad svim svojim potisnitim besom i usmeriti
ga na njegovu nespremnost da me sasluša.
Pasti na nekog je mnogo teže nego što izgleda u filmovima. Očigledno
Hollywood treba da prestane da snima srećne završetke i da se fokusira na
stvarnost. Moje iskustvo, do sada, mi dokazuje da je ljubav sve samo ne laka.
Nekada je ružna.
Nekada je okrutna.
A u slučaju moje majke, krvava.
„Tvrdoglav si i tako šefujući, znaš to, zar ne?“ Vičem na njegova leđa.
Morala sam da ispustim bar malu količinu pare, kao malo olakšanje pritiska, ili će
mi vrh glave eksplodirati.
„Da.“ Zapravo je priznao što me još više iznerviralo, a onda je opet naredio.
„Unutra, odmah.“
Duboko diši, unutra i napolje Sage.
90
„Dobro.“ Ispljunem nakon brojanja do deset. Baš je dobro što odlazi. Ni

jedno od nas trenutno nije u raspoloženju za prevazilaženje naših razlika. Zapravo,
počinjem da mislim da oni koji odluče da ostanu sami ceo život, znaju tačno šta
rade.
„Hej Sage.“ Mia vikne dok sam kretala prema vratima. „Hoćeš da idemo na
karneval sutra. Max neće da ide na vožnje sa mnom. Kaže da nije dovoljno
zanimljivo za Boga Grmljavine.“
U momentu slabosti pogledam u Shanea i sarkastično pitam: „Da li je to
dozvoljeno ili će mi trebati pratnja?“
„I kandže su se pojavile.“ Shane uzdahne.
„Čak i mačići imaju kandže kada su im potrebne.“ Mia odgovori.
„Mače? Ja nisam mače?“ Bunim se.
„Ne nisi. Ti si više kao bezobrazno-drska.“ Shane izjavi i otvori vrata
kamioneta. „Nežna i slatka sve dok ne ujede.“
„Imam ja kandže.“ Mrmljam. „Velike i strašne.“ Žalim se.
„Unutra Sage.“ Shane naredi, opet!
Prevrnem očima, skoro da sam mu se i isplazila i počnem da se okrećem
prema vratima. A onda shvatim da mi šefuje okolo, pa se zaustavim.
„Znaš, ne trebaš mi ti da mi naređuješ.“
Shane nije ništa odgovorio. Prekrstio je ruke preko grudi i bacao bodeže
pogledom dok nisam podigla ruke u vazduh i krenula prema vratima.
„Bolje bi mu bilo da reši svoja sranja uskoro.“ Mrmljam tiho. „Ako će
muškarac već da mi naređuje okolo, trebala bih bar da dobijam nešto za uzvrat.
Kao orgazam...ili dvadeset.“
91
***
„Reci mi šta se dešava sa Shaneom?“ Mia me pita i gleda preko ramena u
Shanea, Maxa i Chestera. Izgleda da mi je ipak trebala pratnja.
Ližem slatku vunu sa svojih prstiju, pogledam u Shanea i odgovorim.
„Toplo - hladno. Ne može da pređe preko činjenice da sam ja Emmina
sestra.“
„A vreli deo?“ Pita me i mrda obrvama.
„Poljubio me.“
„I?“
„Bilo je vatrometa i kolena su mi se istopila.“
„Dobar poljubac.“
„Sjajan poljubac.“ Složim se. „Ali ta krivica, koje se tako čvrsto drži, ga
sprečava.“
„A da to ne radi?“
„Da ne radi, onda šta?“
„Da to ne radi da li bi želela da vidiš gde će te stvari sa njim odvesti?“
Pokažem prema praznoj klupi pa se pomerimo i sednemo. Onda se
okrenem prema njoj i duboko udahnem. Ne stidim se zlostavljanja iz moje
prošlosti, samo uzima preveliki dao mene svaki put kada to spomenem. Međutim,
vreme je da to podelim sa nekim ovde.
„Ja nisam žena koja brzo ulazi u veze.“ Objasnim. „Imam problema sa
poverenjem jer je moj očuh bio nasilan.“
Mia otvori usta kada je čula ovo, pa pita: „On nije, znaš...“
„Ne! Ali je bio verbalno i fizički nasilan.“
„Kopile.“ Mrmlja a oči joj gore zbog mojih reči.
92
„Da, prilično. I zbog njega ja ne dajem svoje poverenje muškarcima tako

lako. Emma i ja smo rano naučile kako da prepoznamo nasilnog muškarca, to je
jedan od razloga zbog kojeg sam uspešna sa decom koju savetujem.“
„Jer si i ti bila na njihovom mestu?“ Pita me.
„Baš tako. I zbog zlostavljanja. Imala sam dvadeset sedam kada sam
konačno poverovala nekom muškarcu dovoljno da uđem u vezu, i čak i tada sam
loše izabrala. Nikada me nije udario, ali znala sam da neće. Bio je slab, ne opasan.“
Objasnim. „Mislila sam da mi treba neko koga je lako kontrolisati da bih izbegla
muškarca koji bi me mogao zlostavljati.“ Slegnem ramenima, a onda odmahnem
glavom na to koliko sam blesava bila. „Neću uskoro ponoviti tu grešku.“
„I gde se Shane ukalapa?“
„Shane?“ Zavrtim glavom i pomislim na listu koju sam napravila mnogo
godina ranije. „Znaš, napravila sam listu svih osobina koje želim kod muškarca
kada sam bila tinejdžerka. Iz očiglednih razloga ta lista je bila specifična,
nemoguća za ispuniti. Ali čak i tada sam znala da takav muškarac postoji i uvek
sam se molila da me pronađe jednog dana.“
„Kako se Shane drži na toj listi?“
„On ispunjava sve.“
Nisam razmišljala o Shaneu i toj listi do ovog momenta ali istina je, on je
moj muškarac iz snova.
„Sveta kravo...Da li to znači da bi bila spremna da živiš u mestu kao što je
Trails End zbog muškarca kao što je Shane?“
Pogledam preko karnevala, kristalnog jezera i vrhova planina u pozadini, a
onda pomislim na sve ljude koje sam upoznala od kako sam došla. „Ima mnogo
gorih mesta za život.“ Kažem i nasmejem se.
„Baš je pravi –Rajski Grad- zar ne?“
„Na neki Mayberry, USA, način.“ Složim se.
„I šta misliš o Shaneu? Misliš da će moći da prevaziđe tu krivicu koju nosi na
leđima?“
93
„Naravno. Samo nisam sigurna da li će ikada moći da pogleda u mene i ne

vidi lik moje sestre. On ima problema sa PSTD mada Max smatra da to nije najveći
problem. Možda je u pravu jer PSTD nije moja oblast stručnosti. Da sam kod kuće
konsultovala bih se sa nekim kolegom koji je specijalizirao tu oblast. Mada, znam
da konvencionalna terapija ne deluje na vojnike.“
„Da li išta radi?“
„Čitala sam da terapija sa životinjama može da pomogne.“
„Kao kada treniraš psa?“
„Psa, konja, vukove. Životinje izgleda imaju neku unutrašnju sposobnost da
osete kada je čovek povređen. Povežu se sa veteranima i pružaju bezuslovnu
ljubav. Nešto u tome izgleda da im pomaže da se prilagode civilnom životu.“
„Šta je sa medvedima?“ Pita me a obrve joj se sastave od mrštenja dok
razmišlja.
„Nemam pojma. Pretpostavljam ako su dovoljno pripitomljeni da bi moglo
da prođe.“
Osmeh se pojavi na njenom prelepom licu.
„Oh, on je pripitomljen.“ Iskezi se.
„Misliš li da prepustiš Shaneu brigu o nekom tvom medvedu?“
„Već se brine o njemu. On i Booboo su povezani kao lepkom.“
„Možda zato nije potpuno pod PTSD. Dobija terapiju svo vreme a i ne zna
to.“
„Da, mislim da si u pravu.“
„Onda ga ohrabri da nastavi da radi sa medvedom.“
„Definitivno hoću. Shane je Maxov najbliži prijatelj, a pošto su i tehnički u
srodstvu ja...“
„Čekaj, Shane i Max su u srodstvu?“
„Dalekom. Toliko dalekom da to i ne spominju. I ja sam tek saznala kada
sam slala pozivnice za venčanje. Shaneova baka i Maxov deda su bili rođaci po
94
očevoj liniji. Dele zajedničke pra-pra-pra-pradede. Mada, mislim da su svi u ovom

gradu u nekom srodstvu jer nemaju tendenciju da se sele. Ali dovoljno Hunter krvi
teče Shaneovim venama da su on i Max kao od istog drveta odsečeni. Više su kao
braća nego rođaci. I zbog te povezanosti hoću da ga vidim srećnog. Od kako je
došao kući on ne živi, više postoji. Ide od posla do posla i pomaže svima koji
pitaju, odbijajući da bude plaćen većinu vremena. Da nije čuvao svaki peni kada je
bio u vojsci ne znam kako bi mogao da preživi.“
„Odrađuje svoju kaznu.“
„Kaznu?“
„Radi za svakoga kome treba pomoć i to besplatno. To je slično kao kada
neko veruje da može ući u raj ako čini dobra dela. Sigurno misli, ako živi život pun
odricanja da će mu onda biti oprošteno.“
„Da li to ikada funkcioniše?“
„To je samo uteha za kratko vreme. Na kraju će se ipak slomiti.“
„Šta možemo da uradimo da pomognemo?“ Požuri da me pita dok joj se
ljubav prema prijatelju jasno očitava na licu.
„Sve što može da se uradi za njega jeste da se podrži. Da se sasluša kada želi
da razgovara. Sve dok ne bude spreman da menja stvari neće moći da krene
napred.“
Mia se naglo nasloni na naslon klupe i uzdahne, „Sada sam ja depresivna.“,
izjavi gledajući u Shanea i Maxa. „Mislim da je vreme za neku distrakciju. Spremna
za Ferris Wheel?“
Okrenem se i pogledam prema velikom točku koji se polako okreće pa
klimnem glavom. Dok stojimo i čekamo svoj red čujem neko dete kako plače.
Okrenem se na levo i vidim velikog muškarca savijenog u struku sa jednom rukom
čvrsto stegnutom oko ruke dečaka a drugom mu je zgrabio kosu i naterao ga da
zabaci glavu unazad.
Samo par stvari u životu može da me natera da brzo reagujem. Obično sam
oprezna i dugo vagam svoju odluku ali izraz straha na dečakovom licu i grubo
držanje tog muškarca nateralo me da odmah delujem.
95
Jednog momenta sam bila dvadeset koraka udaljena a već drugog sam tog
muškarca vukla za ruku i udaljavala ga od dečaka dok je Mia vikala iza mene.
Muškarac je bio pijan i zateturao je kada sam ga odgurnula unazad. Njegove
staklaste oči sretnu moje kada se oporavio, i zlobno mi se nakezio. Onda je
zamahnuo prema mom licu dok je dečak bežao odatle. Lagano sam se sagela. Pet
godina časova samoodbrane naučilo me je kako da brzo reagujem. Ponovo se
stabilizovao na nogama i zamahnuo još jednom pesnicom na mene, ali stala sam
mu štiklom na nogu i odmah zatim drugom nogom sam ga udarila u prepone. Pao
je na jedno koleno, zaroktao dok je padao ali nije pao u potpunosti kako sam
mislila da hoće. Glava mu se podigne i prostreli me mrkim pogledom. Izgledao je
besno. I zato, pokušala sam da se udaljim jedan korak, da izađem iz njegovog
dometa ali nisam bila dovoljno brza. Skočio je na mene, oborio me na zemlju i
podigao je pesnicu. Bio je težak celu tonu, nisam mogla da ga skinem sa sebe pa
sam zatvorila oči i okrenula glavu spremajući se za udarac koji nikada nije došao.
Njegova težina je nestala sa mene i bio je oboren na leđa pre nego što sam
udahnula sledeći dah. Kada sam otvorila oči i okrenula glavu videla sam da Shane
stoji iznad njega, spreman da ga udari.
„Shane, nemoj!“ Viknem.
Chester je brzo prišao i zgrabio pijanog muškarca dok je Max grabio Shanea
za ruku sprečavajući ga da udari. Shane je besno gledao u pijanca, onda se
okrenuo prema meni i otresao Maxovu ruku dok je prilazio da mi pomogne da
ustanem. Digao me na noge i prelazio pogledom preko mog tela od glave do
stopala a onda se namrštio na mene. „Trebalo bi da te prebacim preko kolena.
Isuse, ženo, šta si mislila da će se desiti kada kreneš na pijanog čoveka?“
„Nisam razmišljala toliko daleko Shane,“ priznam, „samo sam znala da ne
mogu da stojim i gledam kako zlostavlja onog dečaka.“
Max i Mia su nam prišli pre nego što mi je odgovorio pa je ujeo donju usnu
dok se mrštio.
„Lep potez, kolenom u jaja,“ Mia kaže, „I ja sam to savladala, ali petom u
nogu i kolenom u jaja je baš lep potez. Možeš li i mene da naučiš to?“
Max je pogledao u Miu pogledom koji je govorio –moja žena je luda-, a
onda je zagunđao: „Ne treba da znaš kako da oboriš muškarca od dvesta kila.“
„Istina, ali možda ću želeti da oborim arogantnog muža.“
96
Mia se nevino nasmeje na Maxa.

Max pogleda u mene, suzi oči a onda pogleda u Shanea i prekrsti ruke.
„Ništa ne govori.“ Shane naredi Maxu.
„Nemam ništa da kažem a da to već nisam rekao... Osim, patnja traži
društvo.“
Patnja traži društvo?
Ignorišući Maxa, Shane se sageo, podigao moju torbu i krenuo da mrmlja:
„Dva metra-nema veze, dvesta kila-nema veze, krenula si na njega kao osvajačka
vojska.“
„Htela sam da spasem tog dečaka od zlostavljanja.“ Uzdahnem i zgrabim
torbu od njega.
„Pogledaj oko sebe, bejb, ima hiljadu muškaraca ovde koje si mogla da
zamoliš za pomoć.“ Pukao je između stazanja zuba a rukom mi je pokazao
okruženje.
„To je verovatno istina, ali ja sam odavno naučila da se ne oslanjam na
muškarce za bilo šta. Svaki od njih me izneverio.“
Shaneova glava se zabaci unazad kao da ga je neko udario, a vatra u
njegovim očima se pojača. „Ja nisam kao drugi muškarci.“, prosikće.
Usta mi se zatvore jer on je u pravu. Nije kao ni jedan drugi muškarac kojeg
sam u životu upoznala. „Znam da nisi.“ Tiho šapnem.
Malo se smirio na to moje izvinjenje. „Trebalo je da tražiš moju pomoć
umesto što si krenula na njega kao brzi voz. Mogao je da te povredi.“
Osetila sam se kao neveljelo dete pa mi je temperament proradio. „Pa,
nisam te pitala jer ja nisam tvoj problem.“
„Onog minuta kada si došla u ovaj grad tražeći me, od tog minuta si moj
problem.“
Kada sam to čula mislila sam da će mi glava eksplodirati. Prvo je vreo pa
hladan, na distanci pa odmah ispred moga nosa. Dosta mi je njegovih promena.
Slomljen ili ne, nema prava da mi naređuje okolo. Niko nema.
97
„Stvarno? Pa, govoriš mi prilično jasno, od momenta kada sam stigla, da

želiš da odem, da treba da zaboravim na tebe. I zato budi srećan jer puštam te.“
Mia se zakikotala na moje reči i okrenula se Maxu. „Sećaš se ovog dela?“
„Daa.“, Max se nakezi, „Predigra.“
Suzim oči na njih oboje i oni mi se nasmeju. Onda se okrenem prema
Shaneu. „Pošto ništa ne može da se desi između nas, kako si rekao, onda ti ostani
dalje od mene a ja ću ostati dalje od tebe. Odgovara li ti to?“
„Jebeno ni najmanje.“ Odgovori mi i prekrsti ruke.
„Ti si pametan muškarac, prilagodićeš se.“
„Sage?“ Chester me pozove pa se okrenem i odem do njega, više sam nego
završila sa Shaneom u ovom momentu.
Čovek koji je napao malog dečaka i mene je bio u lisicama. Pogledao je
preko ramena u mene i pokušavao da se oslobodi lisica ali nisam marila.
„Poznaješ li tog čoveka?“ Pitam Chestera.
„Daa, zove se Roger Brown. Postane zao kada je pijan. Pronašli smo malog,
sa mojim ljudima je sada. Pozvali smo njegovu majku. Optužiću ga za opiranje pri
hapšenju, remećenje javnog reda i mira i napad.“
„Chestere, ako se usudio da zlostavlja sina u javnosti mogu samo da
zamislim šta radi iza zatvorenih vrata.“
„Slažem se. Postaviću nekoga od mojih ljudi da ispita to. Ako nam bude
trebala pomoć sa dečakom, hoćeš li imati malo vremena za to?“
„Idem u petak na rafting turu, ali slobodna sam do tada. Samo me zovi ako
mogu da pomognem.“
„Zvuči dobro.“ Chester odgovara, a onda mi stegne ruku pre nego što se
okrene i ode prema parkingu.
Okrenem se prema Shaneu i zateknem ga kako gleda za Chesterom. A onda
okrene svoje, oh, tako mrzovoljno lice prema meni. Potreba da mu se isplazim je
bila tako jaka, ali uzdržala sam se.
„Mislim da nam treba distrakcija.“ Mia kaže dok mi prilazi.
98
„Ferris Wheel?“
„House of Mirrors, ogledala će biti prava stvar. Hajde.“
Mia me zgrabi za ruku i povuče me. Dobacila sam Shaneu jedan prezrivi
pogled ali on mi je uzvratio i osvojio pobedu u tom dvoboju kada mu se nerv
trznuo kod desnog oka.
„Seronja.“ Mrmljam.
„Kako stojiš sa svojom listom sada?“ Mia pita dok plaćamo ulaznice.
„Kao da je glupa tinejdžerka pisala to i nije imala pojma o životu.“
„Daj sebi malo vremena, predomislićeš se.“ Zakikoće se dok ulazimo u
House of Mirrors.
„Verovatno.“ Uzdahnem. „Ali kako se sada osećam, da imam bilo gde
drugde da odem dok moj progonitelj na zaboravi na mene, spakovala bih se i
otišla. Oh, pa bar imam posao da mi odvuče misli od Shanea. Ne mogu da
dočekam da krenem na rafting ovog vikenda.“
Stanemo ispred ogledala nakojem su naše glave izgledale prilično strašno i
Mia kaže, „Uvek sam želela da naučim to. Je li teško?“, dok namešta face.
„Mislim da nije. Ali kada uletiš u brzake verovatno je druga priča.“
Pomerimo se iza ugla i uletimo u lavirint. Krenemo jednim putam i
pronađemo ćorsokak, krenemo drugim i pronađemo pravi put. U sredini, okružila
su nas ogledala koja su potpuno izmenila oblik naših tela. Pomerale smo se od
jednog do drugog i smejale se. Na jednom, naše već dobro popunjene grudi su
postale gigantske i Mia se zasmejala. „Max bi ovo obožavao.“
„Kako je to kada si u braku?“
„Većinu dana je raj.“
„A ostalih dana?“
„Razumem zašto Maxine spava sa sekirom ispod jastuka.“ Odgovori mi.
„Čekaj, ona zapravo spava sa sekirom ispod jastuka?“
99
„Oh, daa. Max kaže da je koristila njegovog oca kao pokretnu metu. Mislim
da je imala baš pravu ideju.“
Grupa ljudi se pomeri iza nas pa nastavimo da se krećemo.
„Levo ili desno?“ Pitam.
„Ti idi levo a ja ću desno pa ćemo videti koja će se zaglaviti.“
„Zvuči dobro.“ Nasmejem se a onda se okrenem na levo i zađem iza ćoška.
Još ogledala pokazuje moje talo u raznim oblicima dok skrećem još jednom, pa još
jednom. Na jednom ogledalu izgledam kao da imam petsto kilograma pa sam
naduvala obraze i okrenula se na stranu da vidim kako bi mi veliko dupe stajalo.
Dok odmeravam dupe, jednim uglom oka ugledam neki pokret pa fokusiram
pogleda na to mesto. Uhvatim nešto što mi je izgledalo kao muškarac sa
naočarima za sunce i kačketom na glavi kako me gleda. Povukao se nazad u senke
a dlake na mom vratu su se podigle.
„Mia?“ Viknem nadajući se da je blizu, osećam se tako ranjivo i usamljeno.
Nije mi odgovorila pa sam nastavila da idem napred, previše uplašena da se
vratim. Ali došla sam do još jednog čorsokaka. „Sranje.“
Okrenem se i krenem nazad odakle sam došla, virim iza svakog ćoška
uplašena da bi misteriozni čovek mogao da me sačeka i napadne. Skrenem iza
narednog ćoška i viknem, „Mia?“, ponovo. Zaustavim se da čujem da li će mi
odgovoriti ali ne dobijem nikakav odgovor. Skrenem iza sledećeg ugla, svetla
nestane i ja se zaledim. Mogu da čujem druge ljude kako razgovaraju u lavirintu,
poneki uplašeni vrisak odbija se od stakla. Srce počinje da mi juri kao ludo. Jesam
li postala paranoična ili sam zapravo videla muškarca kako me posmatra?
Rukom pronađem staklo i počnem da se pomeram unapred. Naletim na
čvrsti zid pa sa zateturam unazad. „Uključite svetla.“ Vičem. Neko udari u mene pa
vrisnem. Muški glas šapuće, „Izvini.“, i počinjem da paničim.
„Ko je tamo?“ Pitam, i podižem ruke. Ništa nisam dodirnula. „Ima li koga?“
Šapnem.
Nema odgovora pa počnem da se pomeram unapred. Moram da izađem
odavde. „Mia?“ Vičem treći put.
„Sage?“ Konačno je čujem i sjaj mobilnog telefona razbije tamu.
100
„Hvala Bogu.“ Izustim i krenem prema svetlu. Dok sam se približavala neko
je udario u mene od pozadi i oborio me na kolena. Ponovo vrisnem dok sam
padala i Mia potrči prema meni, „Pazi malo!“, viče na čoveka koji prolazi pored
nje.
„Jesi li dobro?“ Pita me i pruža mi ruku da ustanem.
„Daa. Samo sam se uplašila u mraku.“
„I ja. Hajdemo odavde.“
Zakačimo se jadna za drugu i koristimo njeno svetlo da pronađemo put.
Skrenemo iza još jednog ćoška i iskreno se nadam poslednjeg, pa se obe
zaustavimo i malo zacvilimo kada svetlo telefona obasja namrštena lica Maxa i
Shanea.
„Jesi dobro?“ Max pita i hvata Miu za njenu ispruženu ruku.
„Nestalo je svetla.“ Odgovori mu. „I pre nego što me optužiš nisam bila ni
blizu prekidača niti sam se saplela i napravila haos.“
Max šmrkne na njenu odbranu i povuče je u zagrljaj. „Nema veze,“ kaže joj,
„Zakon verovatnoće kaže ako će nešto da se desi ti ćeš biti u blizini.“
Shane mi pruži ruku da mi pomogne da izađem kroz vrata i siđem niz
stepenice. Prihvatim je jer želim da se izgubim odatle.
„Hvala.“ Kažem jednom kada sam udahnula svež zrak.
„Moramo da razgovaramo.“
„Ne, ne moramo. Pustila sam te Shane. Ne treba mi više tvoja pomoć.“
Shane uvuče usnu između zuba u pokušaju da obuzda bes, a onda me
zgrabi za ruku i odvuče na stranu obezbeđujući nam malo više privatnosti.
„Slušaj me sada, i dobro me slušaj. Nisam mogao da spasem tvoju sestru ali
neka sam proklet ako dozvolim da se bilo šta desi tebi.“
„Znači interesujem te samo zato što osećaš neku dužnost prama mojoj
sestri?“
Ako se složi sa ovim, slomiće me.
101
Kako je ovaj čovek uspeo da mi znači toliko za samo tri dana?

„Mora da bude tako. Samo ćemo slomiti srca jedno drugom ako krenemo
tim putem.“
„Jer misliš da nikada nećeš moći da oprostiš sebi?“
„Jer nikada nećemo moći da pogledamo jedno drugo a da ne vidimo Emmu
Jane. To nikada neće moći da funkcioniše.“
„Da se nisi usudio da govoriš u moje ime.“ Viknem i istrgnem ruku iz
njegovog stiska. Ona luda ja, koju sam se plašila da oslobodim, pokazala je svoju
glavu i navukla bokserske rukavice. „Kao prvo, ja volim da se sećam svoje sestre.
Kada pogledam u tebe ne osećam tugu, osećam zahvalnost jer si bio njen prijatelj
dok je bila u vojsci. Ako ti ne možeš da savladaš svoju neosnovanu krivicu kada
gledaš u mene, onda je to tvoj problem, ne moj.“
„Nije neosnovana.“
„Možda u tvojoj glavi, ali ne krivim te. To je bila tragedija rata. Moraš da se
pomiriš sa tim Shane, ili nećeš moći da nastaviš dalje sa životom. Pričaj sa Maxom,
pričaj sa bilo kojim bivšim vojnikom, pakao, pričaj sa Maxine pre nego što se
udaviš u toj krivici. Ako to ne uradiš ušuškaćeš se u krivicu i bol kao u ćebe za
vreme hladnih noći.“ Zagrcnem se dok mi se suze pojavljuju.
Želim više nego bilo šta da me ovaj muškarac pogleda očima koje umesto
mene ne vide moju pokojnu sestru, ali očigledno je da je on izgubljen u borbi sa
svojim demonima.
Izgledao je zapanjen mojim govorom i nije rekao ništa. Misle da sam ja
mače jer sam pažljiva, ali kada zatreba ja sam uvek lav.
Čvor počinje da mi se formira u grudima pa se okrenem da odem. Naglo se
zaustavim kada me glas u mojoj glavi natera da mu jasno stavim do znanja šta
gubi time što me odbija. Zato sam se okrenula i ogolila moju dušu.
„Jednom si mi rekao da ti nisi onakva osoba kakva ja mislim da jesi, ali
pogrešio si. Samo si zaboravio ko si ti zapravo. Hodaš sam kroz život Shane. Da si
mi pružio šansu ja bih se trudila da budem tvoje sidro, da te držim na zemlji, da ti
dam razlog za život. Mogao bi da me udahneš čak i kada te boli da dišeš, a ja bih ti
pomogla da se zalečiš.“ Zajecala sam. „Mogao si da pronađeš ljubav toliko jaku da
zaustavlja vreme – to bih ti dala da si bio dovoljno hrabar da probaš.“
102
Nisam čekala na njegov odgovor. Okrenula sam se da odem čim su reči

izašle iz mojih usta. Ali Shane me zgrabio za ruku i okrenuo prema sebi pre nego
što sam uspela da napravim jedan korak. Uzdahnula sam kada su mi grudi udarile
u njegove a onda su mu usne bile na mojim. Htela sam da plačem zbog jačine tog
poljupca, zbog lepote te ljubavi koju smo mogli imati. Ali sva ta moja tuga se
izmešala sa njegovom strašću dok je produbljavao poljubac i stezao me u struku
da bi imao potpunu kontrolu.
Kada je odvojio usne od mojih, spustio je čelo na moje i gledao me pravo u
oči. Videla sam njegov bol, njegovu nesigurnost, ali ono što nisam videla je
oproštaj samom sebi.
„Sage.“ Glas mu je promukao. Tuga i bol u toj jedinoj reči su bile toliko jake
da su mi slomile srce.
„Volela bih da mogu da ti pomognem.“ Šapnem i podignem ruku da
pređem prstima preko njegovog obraza. „Zaslužuješ ljubav i toliko mnogo toga
još.“
Shane je još jedan momenat gledao u mene a onda me nežno poljubio pre
nego što me pustio. Koraknem unazad, ne želim da ga pogledam jer previše boli, i
donesem odluku koja će nas oboje spasiti budućeg bola od ranjenog srca.
Okrenem se na desnu stranu i zateknem Maxine i Gregora kako stoje pored
Maxa i Mie i gledaju u nas, svi sa identičnim izrazima lica, tuga. Oni tako mnogo
brinu za Shanea. Ima podršku koja mu je potrebna. Mogu samo da se molim da će
u jednom trenutku pružiti ruku i dozvoliti sebi da se osloni na njih.
Krenem prema Maxine i Gregoru i podignem ogradu oko sebe da se
zaštitim od onoga što će doći. Stala sam ispred njih i progovorila.
„Gregore, pogrešila sam. Neću ostati u Trails Endu onoliko koliko sam
mislila.“
Maxine raširi oči na moje reči i okrene se prema Gregoru spuštajući ruku na
njegovu. Pogledao je u nju i spustio drugu ruku preko njene. Nešto se desi između
njih, kao da komuniciraju na nivou misli, bez reči.
„Biću prilično u škripcu ako odeš pre nego što nam pomogneš bar ovog
vikenda. Možeš li ostati bar toliko?“
103
Pomislim koliko ću moći da se držim dalje od Shanea dok ne odem pa

klimnem glavom. Biće mi lako da ga izbegavam dok sam na reci pa sam odložila
odlazak do tada.
„U redu, sačekaću da prođe vikend.“
„Hvala devojko.“ Gregor odgovori i stegne mi ruku.
Bila sam opet na granici da zaplačem pa sam se izvinula i krenula prema
mom Jeepu. Max je razgovarao sa Shaneom dok sam odlazila, pa sam spustila
glavu i nastavila da se krećem. Osetila sam da je Shaneov pogled zalepljen za moja
leđa dok sam odlazila. Udaljila sam se dovoljno pa sam se okrenula i ugledala
Shanea kako sam odlazi prema jezeru. Gledala sam sve dok nije došao do ivice
vode i spustio glavu. Vid mi se zamuti dok ga gledam. Htela sam da posegnem za
njim još jednom ali nisam. Šta god da kažem ništa se neće promeniti sve dok on
ne bude spreman da prihvati istinu.
Nisam bila sigurna da ću ga videti opet pre nego što odem pa sam ga
gledala duže nego što sam trebala. Sačuvala sam njegov lik u glavi, rekla zbogom
onome što je moglo da bude i krenula prema Maxininoj kući.
Nakon sve muke sa očuhom, smrti Emme Jane, svog ovog skrivanja od
progonitelja, ostala sam potpuno emotivno ispijena. Ne bih mogla da zaustavim
suze ni kada bih probala. Kao po pravilu, probala sam da se ne fokusiram na stvari
koje ne mogu da promenim, rekla sam sebi da ono što me ne ubije samo će me
ojačati, ali u ovom momentu to je laž.
Postoji bol koji može da ti zaustavi život. Bol koji te toliko iznuri da ne
možeš da vidiš ništa pored njega. Trebala je cela prošla godina da me dovede
ovde gde sam sada, i evo me, ležim na krevetu u Maxininoj kući sa navučenim
zavesama i ugašenim svetlima. Tek nakon što me Shaneovo odbijanje gurnulo
preko ivice najzad sam ga shvatila. I zbog toga su mi suze padale još više.
Bol zbog svega i svih koje sam izgubila je toliko jaka da nisam sigurna da bih
mogla da se pomerim čak i da se kuća zapali, i to mi je otvorilo oči. Shvatila sam
da Shane živi sa tim bolom poslednjih godinu dana, i to me još više zabolelo.
Nisam mogla da dišem, pluća su mi stegnuta čvorom žaljenja i gubitka. Poželela
sam da uzmem nož i isečem taj bol iz grudi da me ne povređuje još više. Ne znam
kako Shane može da ustane iz kreveta svakog dana sa tom količinom bola u telu.
104
To dokazuje koliko je jak. Koliko je hrabar kada se suočava sa svakim danom bez
deljenja svog tereta sa bilo kim.
Nazvala sam ga kukavicom.
„Tako mi je žao Emma.“ Šapućem u tamu. „Tako očajno sam želela da mu
pomognem. Za tebe, za njega i za mene. Ne znam šta da radim. Da li da ostanem i
borim se ili da odem?“
Vrata od moje sobe se naglo otvore dok ležim i čekam odgovor od sestre
koji nikada neće doći. „Moramo da razgovaramo.“ Maxine kaže dok ulazi i uključi
svetlo.
Prevrnem se na leđa i pokrijem rukama oči da se zaštitim od jakog svetla.
„Šta?“
Maxine sedne na krevet, pa se podignem i naslonim na uzglavlje, obrišem
lice od suza, podignem kolena do grudi i obuhvatim ih rukama.
Lice joj omekša zbog mojih suza.
„Imam jednu priču da ti ispričam,“ kaže mi nežno, „jednu koju nikada nisam
ispričala Maximilianu.“
„Kakvu priču?“
„Jednu o izgubljenoj ljubavi koja je ponovo pronađena. Vidiš, moj muž Tom
je voleo drugu ženu pre mene. Max zna za ovu prvu ljubav svoga oca, zna ceo
grad, ali ne zna celu priču.“
„Ok.“ Zainteresovana sam naravno ali i po malo zbunjena zašto deli sa
mnom priču njenoga muža.
„Upoznala sam Toma kada je imao trideset osam. Živela sam u Gunnison,
Colorado u to vreme, a on je prolazio kroz grad jer je bio na odmoru. Svideo mu se
grad pa je odlučio da ostane par dana. Ono što treba da znaš pre nego što
nastavim, jeste da mi Gunnisoni možemo da prepoznamo svoju srodnu dušu čim
je ugledamo. To se desilo mome ocu, mome dedi, bratu, njegovom sinu Jacku i
Maximilianu. To se desilo i meni. Tom je ušao u bar u kojem sam sedela i odmah
sam znala. Bio je deset godina stariji od mene ali nisam marila. Mogla sam da
vidim to u njegovim očima.“ Objašnjava mi zagledana u daljinu.
105
„Kažeš mi da je Max znao istog momenta kada je pogledao u Mijine oči?“

„Oh da. Možda to nije odmah razumeo, ali nešto se desi kada sretneš
srodnu dušu. Vidiš, srodne duše su dve polovine jedne celine, pa kada se sretnete
to je kao povratak kući. Ali drugačije je za svakoga. Gunnisoni, na primer,
instinktivno znaju čim upoznaju srodnu dušu. Postanemo zaštitnički nastrojeni,
posesivni, skoro odmah. A Hunteri, kao Max i Tom, osete kao da im se zemlja
zatrese ispod nogu i neka smirenost ih obuzme.“
„Ljubav je sastavljena od jedne duše podeljene na dva tela. Aristotel.“
Aristotelove reči su zasnovane na Grčkoj mitologiji prema kojoj su se ljudi
rađali sa četiri noge, četiri ruke, pola muškarci a pola žene. Ali nakon što su se
popeli na Olimp i napali Zevsa, on je naredio da se preseku na pola. Od toga dana,
veruje se da svaki čovek provede svoj život u potrazi za svojom drugom
polovinom. Nisam baš puno razmišljala o toj legendi dok mi Maxine nije počela
pričati ovu priču.
„Poznaješ delo Aristotela, vidim.“
„Da. I mislim da je to najromaničnija stvar koju sam čula.“
„Jeste,“ složi se, „Mada može biti i kletva.“
„Kako?“
„Pa, prvo ne shvate svi šta se dešava i bore se protiv toga. Neki će ići tako
daleko da odgurnu svoju drugu polovinu i tako izazovu bol i razočaranje. A u
nekim slučajevima i razdvojenost do kraja života.“
„Da li se Tom borio?“
„Oh, Bože, daa. I to je deo koji Max ne zna.“ Kaže mi pa se naslonim
unapred zainteresovana za priču.
„Ok, slušam.“
Prišla mi je bliže i uzela me za ruku pa sam znala da će da mi kaže neku
mudrost koju moram da čujem.
„Vidiš, Tom nije bio oženjen u trideset i osam godina jer je njegova prva
ljubav poginula u jednoj nesreći u lovu. To je tužna priča, ispričaću ti je jednom.“
Objasni mi sa odmahivanjem ruke pa nastavi. „Bilo kako bilo, zakleo sa da se
106
nikada neće oženiti posle toga, bio je ubeđen da je izgubio jednu jedinu iskrenu
ljubav, pa je hodao okolo zatvoren u ljusci sve dok nije sreo mene. Ja sam ga
odmah prepoznala kao svoju srodnu dušu. Takođe sam videla i tamu koju je nosio
sa sobom i znala sam da moram da se borim za njega. To je ono što Max ne zna.
On misli da me je njegov otac ugledao i odmah me oborio sa nogu pa sam i
ostavila da veruje u to.“ Namigne mi. „Ali cela istina je, borila sam se zubima i
noktima da ga izvučem iz tame na svetlo zajedno sa mnom. Jednom kada me
primetio, i iskreno pogledao u mene sa otvorenim srcem, shvatio je ko sam ja.
Njegova srodna duša.“
Mogla sam da vidim Toma kako se bori sa svojim osećanjima prema njoj,
imao je Shaneovo lice.
„Postoji razlog zbog kojeg mi ovo govoriš, zar ne?“
Maxine klimne glavom i pogled joj se izoštri, zakucavajući me na mestu.
„Videla sam isti izraz lica na tvom licu kao onaj koji sam ja imala kada sam srela
Toma. Ti vidiš Shaneovu dušu, njegovu tamu i njegovo svetlo, zar ne?“
„Da,“ složim se, „Ali odgurnuo me. Mislim da mi neće dozvoliti da mu
pomognem.“
„Žena, bilo koja žena, ukopa svoje noge i bori se za ono što želi.“
„Ali kako da se borim kada sam ja problem?“
„Moraš da pronađeš snagu u dubini svoje duše koja će te voditi kada
pomisliš da ne možeš više. Koristi je da se boriš, da te vodi, da te održava kada
misliš da ne možeš dalje, da ne možeš podneti ni jednu stvar više, a onda to
iskoristi da izvučeš Shanea iz tame.“
„Brinem se, da mu se uopšte ne može pomoći.“ Priznam.
„Gluposti. Shane je napravljen od istog materijala kao i Max. Oni ne padaju
lako. Oni su jaki, hrabri –tvrdoglavi do besvesti- ratnici. Povređen je, čak i
slomljen, ali sačinjen je od čvrstog materijala. Samo mu treba razlog da se bori sa
tamom i tu se ti pojavljuješ.“
„Ali kako? Da li da ga pratim okolo i unosim mu se u lice?“
„Nee. Lakše je sa muškarcima kao što su Max i Shane, on će doći tebi.“
107
„Zašto to misliš?“
„Shane te želi. Što znači da ne želi da te bilo ko drugi ima. Na kraju, njegova
potreba da te ima će pobediti sve njegove odbrane i konačno će otvoriti oči.“
„Ako mi govoriš da treba da flertujem sa drugim muškarcem onda je moj
odgovor ne. Ne želim da se igram...“
„Za Boga milog ne. To je neukusno i nedostojno prave žene. Samo nemoj da
odeš iz Trails Enda. Nemoj da bežiš odavde, pusti ga da te viđa i da mora da se
nosi sa tim, to je ono što govorim. Ponašaj se kao i do sada i bez obzira šta ti kaže
samo obriši to. Nemoj da bežiš od borbe, ostani i bori se. Videće da si napravljena
od jakog materijala baš kao i on, i da možeš da podneseš teret njegove tame.
Kada to vidi, pašće.“
„Ali borila sam se i izgleda kao da se ništa nije promenilo.“
„Oh, oduvalo je to nešto od njegovog oružja. Nikada nisam upoznala
nekoga tako tvrdoglavog. Kopaj duboko Sage. Podigni ramena i pokaži mu da
možeš da se izboriš sa bilo čim što baci na tebe. Radeći to, daćeš mu snage da
ostavi prošlost i nastavi.“
„Da mu dam moju snagu?...Mogu to. Počeću sutra.“ Složim se, a onda
omotam ruke oko nje i zagrlim je.
„Ja sam više za večeras. Recimo oko osam, Last Call.“
„Tako brzo?“
„Nema boljeg vremena.“
„Dobro. Imaš li još neku mudrost za mene pre nego što krenemo?“
„Daa.“ Odgovori sa sporim kezom koji joj se raširi preko lica. „Obuci nešto
zeleno, sa većim dekolteom i pusti kosu.“
„Zar se i to ne ubraja u igranje igara?“
„Nee. Samo ističeš ono što ti je majka darovala.“
108
***
Mogao si da pronađeš ljubav toliko jaku da zaustavlja vreme – to bih ti dala
da si bio dovoljno hrabar da probaš.
Shane je zatvorio oči i pokušao da zaustavi Sageine reči da se vrte u
njegovoj glavi. Whiskey nije mogao da ublaži tupu bol koja se ugnezdila u njega
nako što je rezgovarao sa Sage.
Sedeo je na kraju šanka u Last Call-u, i svi su ga ostavili na miru. Max i Mia
su sedeli za stolom sa Maxine, tiho su govorili i držali ga na oku. Prstima je tapkao
po šanku i gledao kako Ralph Potter opet puni njegovu čašu. Onda je iskapio.
„To ti je četvrta.“ Ralph kaže. „Ili ćeš da jedeš nešto ili ćeš mi dati ključeve
od tvog kamioneta.“
Shane je ustao i izvukao ključeve iz džepa, stavio ih na šank a onda se vratio
na stolicu i čekao da mu opet naspe. Video je da Ralph gleda iza njegovih leđa, u
Maxa, pa je stegao vilicu.
„Sipaš li ili se pretvaraš u majku kvočku?“
Ralph vrati pogled na Shanea, njegove braon obrve se spuste zbog brige, a
onda podigne flašu i naspe mu.
„Dužan sam ti.“ Shane mrmlja.
Podigao je čašu i stigao do pola puta prema svojim ustima kada se velika
ruka spustila na njegovu i zaustavila je. Shane nije morao da pogleda da bi znao da
je to Max. Niko nema tako velike ruke.
„Treba ti nešto Max?“
„Treba mi da izvučeš glavu iz dupeta.“
Shane otrese njegovu ruku i ispije sve iz čaše, moleći se da će vrelina odvući
njegov mozak od problema bar na milisekundu dok ne stigne do stomaka. Bio je
odlučan da se dobro napije.
„Jesi li ti izvukao glavu iz dupeta kada je tvoj otac umro?“ Shane pita.
„Ne.“ Max odgovori, ignorišući udarac u stomak koji ga pogodi svaki put
kada neko spomene smrt njegovog oca.
109
„Šta te onda navodi da misliš da ja mogu Max?“

„Postoji razlika Shane.“
„Da? A koja je to razlika?“ Pita i okrene glavu da pogleda Maxa.
„Ja nisam izgubio Miu zbog toga.“
Mogao bi da me udahneš čak i kada te boli da dišeš, a ja bih ti pomogla da
se zalečiš.
Shane je duboko udahnuo da olakša bol i ispljunuo: „Nemoj da porediš ženu
koju znam tri dana sa tvojom ženom.“
Max spusti obe ruke na šank i nasloni se. Kada je Shane okrenuo svoje polu-
pijane oči prema njemu, Max je odgovorio.
„Znao sam, čim sam je pogledao u oči, da je ona moja. Nije mi trebala
godina, šest meseci ili čak ni par sedmica da znam da bih uradio bilo šta da
osvojim njeno srce. Kada je ljubav u pitanju i kada pronađeš onu koju si tražio,
izdržiš sve oluje i boriš se dok ne staneš baš tamo gde želiš. I zato nemoj da mi
govoriš to sranje da je znaš samo tri dana. Gledao sam te kada si pored Sage i
prepoznao sam pogled. Imao sam taj izraz na svom licu onog dana kada sam video
Miu. Jedina stvar koja te zaustavlja od toga da uletiš u kamionet i uzmeš je, je
tvoja tvrdoglava potreba da budeš u pravu.“
Shaneov bes se poveća i on zareži: „Misliš da ja želim da se ovako osećam?“
Ceo bar se ućuti i glave se okrenu prema njima.
„Isuse Shane,“ Max šapne, „Mislim da se osećaš ovako već toliko dugo da je
to kao ostavljanje starog para farmerki koje su odradile svoje. Osećaj je dobar na
tvojoj koži i jednostavno ne znaš kako da to ostaviš za sobom. Moraš da
razgovaraš o tome što ti se dešava u glavi. Oteraj demone od svoje duše da bi
mogao da nastaviš dalje.“ Max je gledao u Shanea par momenata a onda je
skrenuo pogled na svoju ženu. „Znaš da bih umro za nju.“ Objavi.
Odlepljujući oči od Maxa, Shane pogleda u Miu. Gledao je kako joj je lice
omekšalo kada je primetila Maxov pogled i odmah mu je zavideo. Proveo je
poslednju godinu flertujući sa tom ženom iz Bog zna kog razloga. Max bi ga za to
odmah prebio kao vašku, ali Shane nije želeo da razmišlja o bilo čemu sada.
Možda je želeo da razbesni Maxa jer je imao ono što on želi, razlog za život.
110
Jake ulazi u bar dok se njegova i Maxova tvrdoglavost nemo bore, i kreće
prema njima. Stao je između Shanea i Maxa i pogledao po baru.
„Da li je Sage ovde?“ Pita.
Max gleda u Shanea i prati kako mu se ruka steže u pesnicu, pa pažljivo
odgovori. „Ne.“
„Prokletstvo.“ Jake zagunđa, onda šmrkne i iskopa svoj sopstveni grob.
„Nadao sam se da mogu da je ubedim do odemo do Grizzly Pointe-a, onda možda
i do toplih izvora.“
Shaneova stolica je odletela na pod dok je ustajao i suprotstavio se Jakeu.
Max je stao između dva muškarca i molio se Bogu da Shane obuzda svoj bes.
„Imamo li problem?“ Jake pita.
„Da!“ Shane prosikće. „Drži se jebeno dalje od Sage.“
Jake nakrivi glavu na stranu i suzi oči na Shanea. „Jel tvoja?“
„Moraš da odeš.“ Max naređuje i spušta ruke na Jakeova ramena
pokušavajući da ohladi situaciju.
„Zašto?“
„Drži. Se. Dalje. Od. Sage.“ Shane zareži i napravi jedan korak unapred.
Jake odmeri Shanea od glave do pete i podigne obrvu. „Ili šta, veliki
momče?“
Shane se pokrenuo i to je bilo to.
Zamahnuo je pesnicom i pogodio Jakea u glavu bacajući ga na šank pre
nego što je Max mogao da reaguje.
Jake nije ni video da udarac dolazi.
Ceo bar je utihnuo kada je Jake pao na zemlju, sva pažnja se usmerila na
Shanea dok se naginjao iznad Jakea i prosiktao: „Ili šta.“
Max ga je uhvatio za ruku i povukao ga unazad.
„Isuse Shane. Upravo si onesvestio dobrog prijatelja.“
111
Shane je zadržao oči na Jakeu, vilica mu se tresla dok je stezao zube, onda
je pogledao gore i zaledio se.
„Hoćeš li se konačno urazumiti?“ Max zagrmi.
Kleknuo je pored Jakea i primetio da mu se otok već stvara. Jačina
Shaneovog udarca je bila očigledna i Max je znao da će ga jačina sopstvenog besa
na kraju spržiti ako ne uradi nešto da promeni to. Pogledao je u Miu i video suzu
kako klizi niz njen obraz. Onda je pogledao u majku. Lice joj je pobelelo a oči su joj
bile pune brige i tuge koju godinama nije video.
„Volim te kao brata Shane.“ Max kaže glasom ogrubelim od besa i emocija.
„I zato slušaj me kada ti kažem, reši ovo i reši to veoma brzo. Ne možeš da živiš
ovako i jebeno previše boli za gledanje.“
Shane nije odgovorio Maxu, pažnja mu je bila usmerena preko njegovog
ramena u pravcu vrata. Max je primetio da su mu oči staklaste od pića i besa, a
tvrda linija njegove vilice mu je govorila da se drži za tanku nit. Okrenuo je glavu i
video šta mu je to privuklo pažnju.
Sage je stajala na vratima.
Obučena u zeleni džemper sa velikim dekolteom koji je nežno prigrlio sve
njene obline, oči su joj se raširile od iznenađenja dok je gledala u Shanea. Pustila
je svoju prelepu kosu po prvi put od kako je Max upoznao i ceo efekat, zajedno sa
uskim džemperom, bi oborio svakog muškarca koji nije zaljubljen u svoju ženu,
pravo na kolena.
Okrenuo se prema Shaneu da vidi njegovu reakciju i zatekao ga kako diše
ubrzano, ruke je stegao oko ivice šanka toliko da su mu zglobovi pobeleli dok je
gledao Sage. Kada je krenuo prema njemu Shane se pomerio unazad kao da ga je
udario. Pomerio je ruku i zgrabio ključeve sa šanka. „Dosta mi je mučenja za
danas.“
Max bi ga zaustavio da mu kuća nije pravo niz put od bara. To i činjenica da
je Shane više besan nego pijan. I zato ga je pustio. Ne postoji mogućnost
razgovora sa njim kada je u tom stanju.
Max je gledao kako Shane prolazi pored Sage bez i jednog pogleda u
njenom pravcu. Otvorio je vrata udarajući pesnicom i nestao u noći dok je Max
112
teškog srca gledao za njim. Okrenuo se prema Sage kada su se vrata zatvorila. On
ne može da pomogne Shaneu. Pakleno se nadao da Sage može.
113
Poglavlje VI
Operacija Napraviti Shanea Ljubomornim
Kada su se vrata zalupila za Shaneom, alarm se uključio u meni pa sam

pogledala u Maxine za savet. Treba li sada da se borim sa njim kada odbija da
bude u mojoj blizini? Maxine je izgledala van ravnoteže dok je gledala u Jakea, i
moja vera u to da možemo pomoći Shaneu oslabi.
Okrenem se prema mestu gde je Jake ležao i gledam kako odmahuje
glavom i pokušava da ustane. Stigla sam na vreme da čujem kako Shane govori
Jakeu da se drži dalje od mene, a onda sam bespomoćno gledala kako ga udara.
Ne znam šta se dešavalo pre nego što sam ušla ali njegov izraz lica kada me je
ugledao pokazivao je ljutnju, bes ali sigurno ne žudnju za mnom.
„Žao mi je Jake.“ Kažem kada je konačno uspeo da ustane.
Mali kez mu pređe preko lica dok trlja vilicu. „Znao sam kada sam se
prijavio za operaciju Napraviti Shanea Ljubomornim da bi mogao da me sredi.
Mada, vredelo je, samo videti njegovo lice kada sam rekao da ću te voditi na tople
izvore...hteo je da me ubije.“
Trepnem par puta zbog zbunjenosti a onda pitam: „Kakva operacija?“
Okrenuo je glavu prema Maxine i oči su mu se zaokruglile u nevinom
pogledu.
„Isuse.“ Max zagrmi, gledajući neizmenično Jakea i Maxine. „Igraš jednu od
tvojih igrica, zar ne?“
Moja pažnja se usmeri na Maxine. „Rekla si bez igrica.“
„I mislila sam to.“ Brani se i prekrsti ruke. „Međutim, ako neko treći hoće da
se umeša to je nešto sasvim drugo.“
„Ali udario je Jakea.“ Istaknem očigledno, i ona spusti pogled. Očigledno
nije očekivala da će se to desiti.
„Još uvek nije udario Chestera.“ Jake istakne. „Ako poludi na njega onda ćeš
znati da je stigao do kamenog dna. Oni su prijatelji od detinjstva.“
114
Ceo bar utihne i svi pogledaju u Maxine. Neka jaka energija se osetila u
vazduhu pre nego što je Max eksplodirao. „Uvukla si i Chestera u ovo?“ Max reži.
„Isuse, Maxine. Ne možeš da guraš čoveka kao što je Shane na ovaj način.“
„Dobrovoljno se prijavio.“ Maxine se usprotivi.
„Đavola jeste!“ Max viče.
Maxine prevrne očima, ogorčenje je ispisano na njenom licu. „Dobro.“
Uzdahne. „Martha ga je naterala. Ali uvideo je ispravnost ovog plana Maximilian.“
„Ovo je kao da razgovaram sa zidom od cigle.“ Max ispljune i pređe rukama
preko lica. „Ne možeš da forsiraš ovakva sranja i ti to vrlo dobro znaš. I to
okretanje njegovih prijatelja protiv njega će sve učiniti mnogo gorim. Znaš da se
Shane jako drži za svoju kontrolu a ti ga teraš da je izgubi. Jesi li poludela?“
Mia ustane i podigne ruku do njegovog lica, sa jasnim izrazom ogorčenosti.
„Žao mi je, ali da li si upravo rekao da ne može forsirati ovo sranje? Zar ti
nisi isti onaj čovek koji mi je naredio da ostanem u Trails Endu kada sam ti rekla da
želim da odem?“
„Ovo nije ista stvar.“ Max se usprotivi.
„Zašto? Zato što ti tako kažeš?“ Pita ga sarkastično.
„Bejb.“ To je sve što je Max rekao kao da je ta jedna reč sve rekla.
Mia prevrne očima a onda se okrene meni. „Thor, ovaj ovde, ima selektivno
pamćenje. On je insistirao da ostanem. Rekao je, sve dok si ovde, pratićemo ovu
privlačnost sve dok ne ostanemo mokri, iscrpljeni i znojavi ili dok se čvrsto ne
budemo držali jedno drugog, jer to je ono što oboje želimo.“
„Nosiš moj prsten, zar ne?“ Max arogantno odgovori i prekrsti ruke na
grudima.
„Da Thor, ali propustio si poentu. Želela sam te od momenta kada sam te
videla, ali ipak bih otišla. Dozvolila sam ti da intervenišeš i izvučeš mi glavu iz
dupeta.“
„Sada, zaustavi se tu jedan prokleti sekund.“ Maxine se umeša. „Ako me
pamćenje služi, a obično me dobro služi, ti i jesi otišla. Zapravo, oboje ste držali
glave u guzicama dok ja nisam intervenisala.“
115
Max je ignorisao izjavu svoje majke. Ućutao se kada je Mia rekla da ga je

želela od prvog momenta kada ga je ugledala, i izraz lica mu je postao vreo.
Mija to nije propustila. Podigla je ruku da blokira pogled. „Ne gledaj me
tako. Moraću da dodam Gladnog Maxa na listu.“ Ne znam o kakvoj listi priča, ali
Max se izkezio i namignuo joj. „Sve što govorim je,“ Mia nastavi, „da nisam znala
šta je najbolje za mene dok mi ti nisi otvorio oči. I to je baš ono što i tvoja majka
radi.“
„Selektivno pamćenje kod oboje.“ Maxine upadne. „On ti ne bi pomogao da
vidiš svetlo da se ja nisam umešala i naterala ga da uđe u onaj avion i ode po tebe.
A ti, odlepršala si odavde bez borbe za ono što želiš.“
Mia okrene glavu prema Maxu i suzi oči.
„Da li je ovo istina?“
„On je muškarac, naravno da je istina.“ Maxine uzdahne.
„Pričaćemo o tome kasnije.“ Max se zagleda u svoju majku.
„Možeš da se kladiš u svoje slatko dupence da ćemo pričati o tome kasnije.“
Mia odgovori između zuba.
„Deco.“ Maxine vikne. Mia se okrene prema njoj i prekrsti ruke.
Da nisam tako zabrinuta za Shanea izvukla bih kokice i uživala u predstavi.
Ovo troje su skroz urnebesni.
„Jesi li završila?“ Max pita Miu i ona mu se isplazi.
„Upotrebićeš to za mnogo bolju svrhu, kasnije.“ Max obeća.
„Ni trunke dosade nema u kući Huntera.“ Maxine uzdahne. „Ali, kao što
možeš da vidiš Maximilian,“ mahnula je rukom prema Miji, „tvoja majka i nije tako
glupa, zar ne? Možeš da zahvališ mom mešanju za to što si sada sa ženom svog
života.“
Max je gledao na momenat u Maxine i odmahivao glavom. Promrmljao je,
„Jebi ga.“, a onda joj je prišao i poljubio je u čelo.
„Ti si trn u mom dupetu.“
„Ti me voliš.“ Odgovori mu.
116
„Samo Bog zna zašto. Sada, prestani da mučiš Shanea.“

„Časna izviđačka.“ Maxine odgovara i spušta ruke na obraze svoga sina.
„Sage mu je privukla pažnju sada, može sama da preuzme odavde.“
„On se možda nikada neće predomisliti.“ Max kaže i usmeri svoj pogled na
mene. „Shane je tvrdoglav do srži. Kada on ima neku ideju u glavi, to je to, ne
možeš da ga ubediš u drugačije.“
„Znam, ali moram da probam. Zbog njega.“
„I šta je tvoj sledeći potez?“
Okrenem se i gledam u vrata, ujedem se za usnu dok odlučujem kako da
nastavim.
„Okrenula sam njegov svet naopačke od kako sam stigla i optužila ga za
nešto što nije istina. Mislim da je vreme da mu se iskupim za par stvari.“
***
Sedeo je na terasi sa flašom Jack-a i razmišljao o tome kako bi dao bilo šta
da sunce zađe. Njegovo raspoloženje je tamno i trebao mu je mrak. Nastavio je da
pije, odlučan da obezbedi jednu noć bez snova o smrskanom autu. Na nesreću,
dok je tečnost iz flaše nestajala to je manje video izgorelu olupinu ali sve više,
svetlo zelene oči.
Nagnuo je bocu, uzeo joj jedan veliki gutljaj i pokušao da se fokusira na
vrelinu pića koja mu je utopljavala telo, otupljivala misli i zagrevala krv.
Mogao bi da me udahneš čak i kada te boli da dišeš, a ja bih ti pomogla da
se zalečiš.
Čvrsto je zatvorio oči i pokušao da blokira tu uspomenu, ali nije uspeo.
To bih ti dala da si bio dovoljno hrabar da probaš.
„Dovoljno hrabar da probam?“ Zasmejao se zbog ironije.
Naglo je ustao i razbio flašu od drvo koje je raslo u njegovom dvorištu.
Gledao je kako je tečnost eksplodirala u hiljade kapljica.
117
„Držati se dalje od tebe je najteža stvar koju sam u životu uradio!“ Viknuo
je.
Vatromet sa karnevala eksplodirao je u daljini i Shane je ustuknuo. Savio je
prste u pesnicu dok je pokušavao da blokira zvuke sećanja koji su se probudili.
Sloanino lice se pojavilo ispred njegovih očiju bez obzira na trud koji je uložio da
to potisne. Njene beživotne oči, oči istog oblika kao Sageine, gledale su u njega,
njihova svetlost je nestala sa ovog sveta dok je ležala zarobljena u olupini. Te oči
su ga progonile.
Njihova sličnost je jedan od razloga zbog kojeg nije mogao da gleda
direktno u Sage. Čak i ako je nijansa bila drugačija, ona i njena sestra su imale isti
mačij oblik očiju. Već je imao noćne more o Sloaninim beživotnim očima, nisu mu
trebale i tokom dana.
Krenuo je prema vratima odlučan da se baci u krevet i završi ovaj dan ali
zaustavio se i okrenuo na zvuk auta na njegovom prilazu. Uspravio se u svoj svojoj
veličini i raširio noge da stoji što stabilnije dok se spremao za borbu.
Sage je polako izašla iz Jeepa, povukla je džemper tako da je dekolte bio
manji ali to je samo privuklo neželjenu pažnju na njene božanstvene grudi.
Koraknula je oklevajući prema njemu i zabacila svoju puštenu kosu preko ramena,
zapitao se da li je zaista tako meka kao što izgleda.
„Nisam došla da se svađam sa tobom.“ Objasnila je kada je stigla do
stepenica. „Imali smo dovoljno svađe da nam potraje za ceo život.“
„Zašto si onda ovde?“
„Da ti kažem da mi je žao.“
Sage se popela uz stepenice a on je držao svoje mesto, ali što se više
približavala to mu je srce brže kucalo.
„Ne treba mi, niti želim izvinjenje od tebe.“ Shane odgovori, stežući pesnice
da zadrži kontrolu.
„Pa, dobićeš jedno bez obzira da li ga želiš ili ne.“
Stajala je na korak od njega i mogao je da oseti miris njene kose.
„Sa čime to jebeno pereš kosu?“
118
„Izvini?“
Protresao je glavom da je razbistri.
„Ništa. Samo kaži to što moraš i onda idi odavde.“
„U redu.“ Sage klimne. Gledala je okolo na momenat, igrala se sa krajem
svog džempera, a onda je liznula usnu i počela. „Ja sam...nisam bila fer danas.
Rekla sam ti da si kukavica a to nije istina. Ni približno. Istina je... ja sam kukavica, i
ja sam to prebacila na tebe. Provela sam previše godina plašeći se zbog ovoga ili
onoga i nisam se borila dovoljno jako zbog tog straha. Trebala bih da znam bolje
nego iko kako se osećaš, ali ignorisala sam to, ignorisala sam ono za šta znam da je
istina zbog svojih sebičnih razloga. Ti kriviš sebe za smrt Emme Jane baš kao što ja
krivim sebe što je nisam zaštitila. Nisam još uvek oprostila sebi što sam bila tako
slaba i pogrešno je od mene što sam očekivala da ćeš ti promeniti način na koji se
osećaš samo zato što ja to želim.“
„Nisi ti kriva za ono što je taj kreten uradio. To je razlika između tebe i
mene.“ Shane ispljune. „Ja jesam kriv.“
Lice joj prebledi kada je shvatila da on zna za zlostavljanje iz njene prošlosti,
a potreba da je drži je bila primarna kao i potreba da diše. Borio se sa tim, ali kada
je suza skliznula niz njen obraz a ona odmah požurila da je obriše, Shane je
zagunđao, „Jebi ga.“, podigao je ruke i privukao je sebi. „To kopile nije smelo da
spusti ruke na tebe.“ Tiho je ražao dok je podizao ruku do njenog obraza.
„Kako si saznao?“
„Chester mi je rekao.“ Odgovori joj i palcem pokupi suze sa njenog obraza.
„Trebala sam biti jača. Trebala sam se više boriti da pronađem pomoć.“
Shane nije mogao da pomeri pogled sa njenih usana. Sećanje na poljubac
koji su podelili ranije prozuji kroz njegove misli, i zatekao je sebe kako spušta
glavu prema njoj.
„Bila si dete bejbi. To nije tvoja krivica.“ Odgovori joj spuštajući glavu još
niže. Kada je liznula njegove usne pozivajući ga da je okusi, šapnuo je, „Ja nisam
dobar za tebe Sage.“, a onda je protrljao usne od njene. „Moraš da odeš pre nego
što te povredim. Zaslužuješ muškarca koji će ti dati sve. Koji će celom svetu reći da
si njegova.“
119
„Šta ako ne želim da odem? Šta ako želim da uzmem šta god da si spreman
da mi daš?“
Podigao je glavu i skenirao njeno lice tražeći tragove laži. Sve što je video je
istina. Njegova potreba za njom je izmicala kontroli i odgovorio je bez
razmišljanja: „Mogu da ti ponudim samo ovu noć.“
Sage je podigla ruke do njegovih obraza i lagano prstima prelazila preko
linija njegovog lica.
Isuse.
Ubiće ga ako je pusti, ali nema izbora. Zaslužuje muškarca koji nije slomljen.
„Umorna sam od samoće, od straha. Ako je jedna noć sve što možeš da mi
daš ona ću je uzeti.“
Potreba, vrela i divlja, naglo se pojavi i natera mu krv pravo u kurac. Shane
je zaustavio disanje dok mu pluća nisu zavrištala od potrebe. Uzeo je tri duboka
udaha da zaustavi svoju potrebu i uzme je baš tu, nadao se da će oboje napraviti
korak unazad od provalije svoje želje ako ne reaguje, ali izgubio je kontrolu kada
se pomerila prema njemu i gricnula ga za usnu.
Prosiktao je, okrenuo je i zakucao za vrata podižući joj ruke iznad glave.
Spustio je lice uz njeno, obraz uz obraz, i duboko disao pamteći njen miris.
„Ne mogu da te isteram iz misli. Probao sam, ali želim te tako jebeno
mnogo da gorim od potrebe da te uzmem, da te označim.“
Dodirom je tražio bravu, uplašen da će izgubiti toplinu njenog tela uz
njegovo, otvorio je i šutnuo vrata da se otvore, a onda je podigao šireći joj noge
oko svog struka. Pronašao je put do spavaće sobe, spustio koleno na krevet i
spustio Sage na leđa. Svukao je majicu sa svog tela ne prekidajući povezanost
njihovih pogleda. Uspravila se kada je svukao majicu i prešla rukama preko
njegovih grudi, i niz njegov stomak, približavajući se da gricne njegovu bradavicu i
glava mu je pala unazad. Spuštala se na niže spuštajući poljupce niz njegovo telo, i
on je prosiktao.
Znao je duboko u sebi da bi trebao da stane. Da će ovo što rade samo
otežati sve, ali bio je izgubljen u osećaju njenih usana.
120
Udaljio se od njenih usana i naredio. „Skini se za mene i raširi noge.“

Otvorio je fioku i izvukao kondom.
Reagovala je odmah pa mu se želja još više pojačala i brzo je stavio kondom
na svoj željni kurac.
Kada su joj grudi konačno bile gole, usta su mu se osušila. Proveo je
poslednje tri noći pitajući se da li su onako mekane kako izgledaju, pa se pomerio i
uzeo ih u šake. Bila je sve što je mislio da će biti i tako mnogo više.
„Jebeno si prelepa.“ Šapnuo je i svukao farmerka niz noge.
Sage je podigla ruke prema njemu pa je pao na krevet, uzimajući joj usne
kao da je to poslednji poljubac koji će podeliti. „Tako jebeno mekano... Muškarac
bi mogao da se izgubi u tvojoj mekoći.“ Zarežao je, ponovo je uzeo njene grudi u
ruke i štipnuo je za bradavicu. Sage je savila leđa u odgovoru pa je uvukao drugu
bradavicu u svoja usta, kotrljajući je jezikom i sisajući dok nije sasvim poludela za
njim.
Zacvilela je zbog potrebe pa je spustio prst na njene usne. „Šššš. Imam te
dušo. Opusti se.“ Shane se nageo i prešao jezikom preko njenog vrata, pratio je
venu na njenom ramenu sve dok se potpuno nije opustila. Disanje joj se smirilo pa
se nakezio i gricnuo je za rame. Tako je jebeno osetljiva na njegove dodire da je
hteo da eksplodira.
Jednom kada je imao njenu pažju, ljubio je svoj put niz njeno telo, obasipao
je poljupcima svaku krivinu, probao svaku slatku oblinu, a onda je zakopao lice
između njenih nogu prebacujući ih preko svojih ramena. Obožavao je njen klitoris
sve dok joj telo nije bilo prekriveno sitnim kapljicama znoja. Kurac mu je goreo od
potrebe za njom. Nije želeo da ublaži tu vatru sve dok ne bude zakopan duboko u
njenu svilenu vrelinu.
Sage uzdahne, „Shane.“, i njeni kukovi se podignu prema njegovim usnama.
Zgrabila ga je za kosu i pritiskala tamo gde joj je najviše trebao vrteći se ispod
njegovih usta.
„Ruke iznad glave.“ Naredio je pre nego što je izgubio kontrolu. Poslušala je
bez oklevanja.
Počela je da drhti, gubila je dah i mrmljala njegovo ime dok je držao na ivici
orgazma sa svakim pokretom jezika. Znao je da je blizu, mogao je da oseti njene
121
drhtaje, pa se podigao na kolena, prebacio je na stomak i pronašao njeno središte

vrhom kurca. Ulazio je centimetar po centimetar, izluđujući je sporom igrom i
povećavajući njeno isčekivanje dok je molila za oslobođenje.
„Molim te.“ Mrmljala je, podizala je guzu prema njemu kao ponudu da
uzme šta želi.
„Ruke na uzglavlje.“
Sage je uradila kako je tražio, pa je promrmljao, „To je moja devojka.“, pre
nego što je ušao u nju potpuno, zakucao se do korena i zaustavio se. „Ne mrdaj
se.“ Naredio je kada je probala da se pomeri ispod njega.
„Ali moram da se pomeram.“ Šapnula je.
„Ne dok jebeno ne kažem tako.“ Prosiktao je.
Doboko je udahnula i opustila se. Ona je bila tako prirodna dok je slušala
njegova naređenja i Shane je zarežao jer je pronašao savršenu ženu a onda je
prokleo sudbinu. Mora da je pusti.
„Večeras si moja.“ Režao je, a onda se izvukao i nabio ponovo u nju. „Samo
ti i ja, nema ništa drugo. Zaboravi sutra, zaboravi da je ovo privremeno, samo
osećaj.“
Zastenjala je u odgovoru, čvrsto se držala za uzglavlje dok se on postarao da
nikada ne zaboravi ni jednu prokletu stvar od njihove zajedničke noći.
Podigao je ruku i zgrabio je za kosu, vukao joj je glavu sve dok joj vrat nije
bio izložen. Onda je zakopao lice tamo, jezikom je prelazio preko mesta između
vrata i ramena i ujeo je jako sve dok nije zajecala.
Usporio je tampo do bi mogao da oseti čvrstinu njenih unutrašnjih mišića i
podrhtavanje njenih pohlepnih zidova. Rukom je pronašao njen klitoris i vrteo ga
prstima sve dok nije još više zabacila glavu, rastvorila usne i zastenjala duboko iz
grla dok ga je stezanjem prevodila preko vrha njegove želje. Zamotao je ruku oko
njenog vrata i jako je privukao uz sebe da ga njena toplota okruži. Nabio se još
dvaputa jako u nju a onda je ujeo za vrat dok se vozio na talasima svog
oslobođenja, stenjući duboko iz dubine grla.
Drhteći od jačine svog vrhunca, pronašao je njene usne, zamotao ruku oko
njenih grudi i počeo sa laganim zavođenjem, ponovo. Ima jednu noć sa njom i ta
122
uspomena mora da mu bude dovoljna za ceo život. Za sada, ona je njegova, i

obožavaće njeno telo dok sunce ne zađe i pojavi se ponovo.
***
Oči mi se lagano otvaraju sledećeg jutra i na jedan kratak momenat, srećna

sam. Onda me stvarnost udari pa ih opet zatvorim. Shane mi nije ništa obećao
prethodne noći. Znala sam kada sam pristala da vodimo ljubav da se neće
predomisliti tako lako. Ali uprkos svim preprekama na našem putu, svetlo nade je
neumorno obasjavalo moje blesavo srce.
Rekla sam mu istinu, ja zaista jesam usamljena i uplašena. Kada sam sa
Shaneom osećam se sigurnom, zaštićenom kao nikada pre u životu. I sada je to
radio, držao je sva čudovišta zaključana u ormare dok sam ležala pored njega.
Shaneova ruka je omotana oko mog struka, noga mu leži između mojih dok
me drži čvrsto uz sebe. Cele noći me čuvao od demona koji se kriju u tamnim
ćoškovima. Želim da ležim ovde do kraja života, da upijam njegovu snagu, ali
moram da se borim sa njim da bi i on mogao da spava bez noćnih mora. Jedini
način da to uradim je da prikupim svu svoju snagu i predam je njemu, baš kao što
je Maxine rekla. Ne treba mu da uplakana žena izađe iz njegovog kreveta. Mora
da vidi da mogu da preživim i bez njega. Što i mogu. Samo, radije bih sagradila
nešto sa njim nego otišla.
Da bi se moj san ostvario moram da se koncentrišen na to da se Shane oseti
celim ponovo. Ništa više, ništa manje. Moj put do njega vodi kroz svu tamu koja se
omotala oko njega kao paukova mreža, zarobljavajući ga.
Podignem glavu sa jastuka, okrenem se i pogledam ga. Tako je miran, linije
njegovog lica su opuštene i izgleda deset godina mlađe. Pređem prstima preko
njegovog obraza pre nego što skliznem sa kreveta i zgrabim odeću.
Obučena, nagnem se prema njemu, usnama dodirnem njegovo čelo i
šapnem: „Celog života ću se sećati ove noći.“
123
Počela sam da se podižem ali njegova ruka se podigla i zgrabila me za vrat,

povukao me prema svojim usnama. Poljubac je bio nežan i naterao je suze u moje
oči.
Bio je to poljubac za zbogom.
Pustio je moj vrat pa sam ga pogledala. Oči su mu zatvorene, obrve
skupljene zajedno u izrazu žaljenja a disanje mu je duboko i besno. Mučio je sebe,
zbog mene.
„Dobro sam.“ Šapnem mu, prelazim prstima niz njegovo lice.
„Moram da te pustim da odeš.“ Šapne mi nazad. „Povrediću te.“
„Razumem, Shane. Ja sam velika devojka. Znam da ne mogu da te nateram
da me voliš.“
Oči mu se otvore i tuga koju sam u njima videla ojačala je moju odlučnost
da mu pomognem. Želeo je ljubav tako jako da je ta želja ispunila sobu svojom
jačinom.
Znam da ću početi da plačem ako ubrzo ne odem. Skupim svu svoju snagu,
pređem usnama još jednom preko njegovih, a onda izađem iz spavaće sobe, kroz
dnevnu sobu i ulazna vrata zadržavajući dah. Stigla sam do svoga Jeepa i do pola
njegovog prilaza pre nego što su mi suze krenule.
„Molim te Bože,“ molim se, „molim Te pomozi mi da ga izlečim.“
Znam da Bog čuje sve molitve, ali, na nesreću odgovori na te molitve nisu
uvek onakvi kakvi mi želimo da budu, nego onakvi kakvi su najbolji za sve.
„Neka bude volja Tvoja.“ Mrmljam, poštujući činjenicu da On zna najbolje.
Mogu samo da se molim da njegova volja uključuje i Shaneovo opraštanje samom
sebi.
Upala sam u Maxininu kuhinju u potrazi za kafom da bih mogla da se
saberem, a ona me čekala tamo. Pijuckala je kafu gledajući me kako tumaram
okolo po njenoj kuhinji, prikrivajući svoja osećanja.
„Mogu da kažem, po činjenici da si upravo stigla kući i da ti je džemper
naizvrat, da ste napredovali. Ali tvoje lice mi ne govori mnogo.“
Pogledam dole na moj džemper i uzdahnem.
124
„Podcenjivanje.“ Mrmljam dok sipam mleko u kafu.

„Pa, mogla bi da sedneš i kažeš Maxine sve o tome.“
Deo mene je hteo da se zavuče u sobu, ali umesto toga, bacila sam se na
jednu od kuhinjskih stolica i uzela veliki gutljaj kafe pre nego što sam počela.
„Pošto si ti dama koja prodaje seks-igračke neću se pretvarati da on i ja
nismo imali seks sinoć.“
„Zadrži tu misao.“ Maxine me prekine i podigne telefon. Zbunjeno gledam
kako poziva neki broj a onda čeka da se neko javi. „Budna si? Dobro. Došla je kući,
staviću te na speaker phone.“
„Koga si zvala?“ Šapnem.
„Miu, koga drugog?“
Zvuk ljubljenja ispuni kuhinju i ja podignem obrve. Maxine šmrkne. Ovo je
potrajalo mnogo duže nego što je potrebno za jedan poljubac za pozdrav, pa sam
spustila glavu.
„Moj sin zna kako da zadrži svoju ženu srećnom.“ Maxine se zakikoće kada
smo čule Maxa kako gunđa reči za pozdrav.
„Ok, Max je upravo otišao.“ Kaže nam bez daha. „Ok, moram da budem
brza jer danas će sa ljudima da seče drva blizu granice rezervata, što znači da bi
moji medvedi mogli da se uznemire. Moram da odem tamo i držim stvari na oku.“
„Vodiš Jakea?“ Maxine pita.
„Ne. Max mi je naredio da ostanem kod kuće, pa Jake seče drva sa njima.“
„Nevolja na vidiku.“ Maxine uzdahne. „Zašto insistiraš da se stavljaš u
situacije zbog kojih mom sinu glava eksplodira?“
„Nisam više tako nespretna kao što sam bila Maxine. Osim toga, planiram
da ostanem u svom Jeepu i posmatram kako seča drva utiče na njih, neću im
prilaziti previše. Koliko opasno može biti?“
„Gde ima volje ima i načina.“
„Dosta o meni.“ Mia uzdahne od muke. „Počni da pričaš Sage. Šta se desilo
kada si našla Shanea?“
125
Pogledam u Maxine pa u telefon. Pa, valjda očekuju da im kažem svaki

detalj.
„Bio je na terasi kada sam stigla. Izvinila sam se za nešto što sam rekla kada
smo bili na karnevalu a onda su se stvari malo...zagrejale. Provela sam noć kod
njega.“
„To je napredak.“ Odgovori, potpuno neuznemirena činjenicom da smo
imali seks.
„Ne baš,“ odgovorim, „rekao mi je da mi može dati samo jednu noć.“
Maxine odmahne glavom i promrmlja, „Tvrdoglavi čovek.“, ispod brade.
„Pa, kakav je bio seks?“ Mia pita opušteno kao da mi je postavila pitanje o
novom restoranu ili filmu koji se tek pojavio u bioskopima. „Ako je bio loš i ako se
niste povezali onda ti to daje odgovor kako da nastaviš dalje.“
Nisam oklevala da odgovorim. „Otvorio mi je oči.“ Uzdahnem, i još dublje se
uvučem u stolicu. „Ima nešto u vezi njega. Naređivao mi je ali umesto da me to
unervozi, zapravo me opustilo i osetila sam se zaštićeno.“
Nastupi tišina, a onda se Maxine lukavo iskezi.
„Ti si prirodna pokorna.“ Maxine odgovori ozbiljno. „Shane je uvek imao
problem sa kontrolom, čak i kada je bio klinac. On i Max su se stalno svađali, uvek
su se navlačili oko stvari oko kojih se deca uglavonom i svađaju, i ni jedan od njih
nije hteo da popusti. Znala sam još tada da će biti tvrdoglav muškarac. Mogu da
vidim da mu je potrebna kontrola o kojoj ti pričaš, naročito nakon deset godina
provedenih u vojsci.“
„Pokorna? Ali ja nisam u celoj toj priči robinje.“ Usprotivim se.
„Robinja je na sasvim drugom nivou dominacije. Pričam o tome da Shane
ima duboko ukorenjenu potrebu da kontroliše svoje okruženje. To što kontroliše
tebe tokom odnosa je samo manifestacija te potrebe.“
„Rekla si da si uživala u tome, zar ne?“ Mia pita preko speaker phona.
Uvek sam mislila da me moje iskustvo sa očuhom učinilo jačom, i da zbog
toga ne bih nikada mogla da dopustim nekome da mi naređuje. Ali prošla noć je
126
bila tako oslobađajuća, i samo razmišljanje o tome nateralo je moje srce da kuca
jače.
„Daa, koliko god to bolelo liberalnu ženu u meni, volim to i zaista sam
uživala.“
„Ali to se baš i ne slaže sa tvojim karakterom. Prošla si toliko toga i to te
ojačalo.“ Odgovori i deluje zadivljeno.
„Mia, žena mora biti jaka, sigurna u svoje mogućnosti da bi dozvolila
muškarcu da preuzme vođstvo. Muškarac kao Shane ne bi bio privučen slabom
ženom. Privučen je jačinom njenog karaktera i voljom da mu prepusti vođstvo
iako je potpuno sposobna da brine o sebi.“
„Kako to da znaš toliko o ovome?“ Pitam.
„Jer svaki put kada mi je Tom naredio da se zaustavim ili da prestanem da
radim nešto što me dovodi u rizik, to me ložilo. Razmišljaj o tome kao o
predigri...ceo dan. I kada bi se vratili kući, tih dana kada bi me zaustavio i
naređivao okolo, ja sam bila spremna, željna i više nego sposobna da izađem u
susret njegovim potrebama.“
„Oh. Moj. Bože.“ Mia uzdahne. „Ti si dozvolila nekome da preuzme
kontrolu nad tobom?“
„Ne tako često kao što bi ja volela.“ Nakezi se. „Tom je bio opušten čovek,
ali znao je da mi se sviđa kada je dominantan pa je zato to i radio. To je ono zbog
čega je naš brak uspeo. Davao mi je ono što mi je bilo potrebno da budem
srećna.“
„Nadam se da tvoj sin nije nasledio to. Ako mu je potrebno da budem
pokorna da bi bio srećan čeka ga dug i nesrećan život.“ Mia izjavi.
„Kaže žena koja se naloži svaki put kada on zareži.“ Maxine mrmlja tiho.
„Šta si to rekla?“ Mia pita.
„Kažem da Max uživa u lovu.“ Maxine mi namigne. „Kladim se da je svaki
put kada se posvađate preko dana on ekstra predusretljiv noću.“
„Moram da pitam.“ Konačno kažem. „Kako to da se osećaš prijatno
razgovarajući o seksu sa Maxine?“
127
Bilo mi je prilično teško da poverujem da Maxine opušteno razgovara o

seksu sa svojom snajom. Ali istina je takva da ni Mia ne preza od otvorenog,
opuštenog razgovora sa Maxine.
„Maxine je kao seks-terapeut za ceo grad. Baš kao i ti, ja sam bila kod nje u
kući kada sam prvi put došla u Trails End. Upoznala sam je kao Passion Princess
pre nego što sam se spetljala sa njenim sinom. Da ne spominjem da Maxa izluđuje
kada otvoreno pričamo o seksu. Zabavno je gledati ga kako poludi i izleti iz sobe.“
„Vidiš,“ Maxine se nasmeje, „nastavljaš da se svađaš sa njim jer znaš šta
sledi posle.“
„Ovo je tako nestvarno.“ Mrmljam.
„Navići ćeš se.“ Maxine odgovori.
„Ok, moram da krenem,“ Mia kaže, „ali pre nego što odem, reci mi šta ćeš
da radiš Sage?“
„Da nastavim da se borim. Nemam izbora. Dugujem mu toliko jer se brinuo
o Emmi Jane. Čak i ako samo uspem da ga nagovorim da oprosti sebi. To bi mi bilo
dovoljno.“
„To će biti interesantno za gledanje. Kako je reagovao jutros?“
„Jedva da je mogao da me pogleda. Rekao je da mora da me pusti jer će me
povrediti. Zato sam mu rekla da sam dobro i otišla sam.“
„Oh, Bože.“ Maxine se zakikotala i odmahivala je glavom.
„Oh Bože, šta? Htela sam da mu dam prostora, da mu pokažem da sam
dovoljno jaka da spavam sa njim jednu noć i nastavim sa svojim životom. Jesam li
pogrešila?“
„Ne, nisi pogrešila, ali nećeš morati da čekaš dugo da ga ponovo vidiš.
Pronaći će te.“
„Jer sam rekla da sam ok?“
„Daa. Ja sam dobro je u prevodu –nisam dobro-. Shane to zna bolje nego
bilo ko drugi. Uloviće te pre nego što se dan završi.“
„Šta bih onda trebala da uradim?“
128
„Skuvaj mu kafu, možda i da mu napraviš doručak. Pričaj na telefon pre

nego što odeš da mu pokažeš da imaš život i da možeš da preživiš bez njega. Da si
dovoljno jaka žena i da možeš da spavaš sa muškarcem, napraviš mu doručak
ujutru bez bilo kakvih obaveza, i onda odeš bez žaljenja.“
„Isuse, zajebaću ovo pre nego što i počne. Mogu da savetujem decu u
očajnim situacijama, ali ne mogu da se izborim sa sopstvenim životom. Moraš da
mi pomogneš Maxine. Imala sam jednu vezu i mnogo odvratnih sastanaka. Ne
znam ništa o pitanjima srca. Možeš li da mi zapišeš pravila negde, da sama sebi ne
polomim noge?“
„Ne pokazati mu da si uznemirena bi trebao biti očigledan potez.“ Istakne.
„Pa, daa, sada kada sam se razbudila i popila kafu, kristalno je jasno. Ali
morala sam da donesem brzu odluku i pratila sam instinkte, baš kako si mi rekla.“
„Pošalji mu poruku.“ Mia vikne. „Reci mu da ne brine, da si dobro. Reci da
ćeš se sastati sa mnom i da idemo da vidimo medvede i da si zato morala brzo da
odeš jutros.“
Pogledam u Maxine da vidim šta ona misli. „Da li je laganje da bi se osećao
bolje na pozitivnoj ili negativnoj strani liste?“
„Mia, mislim da je vreme za listu.“
„Ne, Maxine. Ne lista. Od tvoje liste mi se vrti u glavi. Mora da bude iskrena
prema sebi inače neće uspeti sa Shaneom. Samo pođi sa mnom da vidiš medvede
i onda to neće biti laganje ili igranje. Ako dođe da te traži, pronaći će te baš tamo
gde si i rekla da ćeš biti.“
„Ali zar nije pretvaranje da sam dobro kada zapravo plačem u sebi, igranje
igrica?“
„Hoćeš li preživeti Shanea ako se nikada ne predomisli?“
„Naravno.“
„Onda to nije laž, i zato ne igraš ni igrice.“ Mia se nasmeje.
„Zašto imam osećaj da je kod tebe, razlika između igranja i ne igranja igrica
u tome na kojoj strani kreveta se probudiš ujutru?“
Maxine zabaci glavu i nasmeje se. Onda me pogleda pravo u oči i namigne.
129
Poglavlje VII
Barbie Bliznakinje
Tom Hunter Prirodni Rezervat je smešten na zemlji Maxa i Mie. U nameri da
je zadrži u Trails Enda i da drži lovokradice dalje od medveda, Mia mi je rekla da je
Max odvojio deo svoje zemlje i pretvorio ga u rezervat. Sada medvedi imaju
sigurno mesto gde mogu da podižu mlade, bezbedni od lovaca ili gubitka
prirodnog staništa zbog seče šume. Nakon našeg razgovora, otišla sam do Mijine
kuće a onda smo krenule u rezervat da bi mogla da dopuni podatke i vidi kako
Nalino novo mladunče napreduje. Stigle smo i ja sam očekivala da će ostati u
Jeepu baš kao što je i rekla Maxine, ali odmah je izašla napolje i sela na haubu sa
dvogledom u rukama. Pratila sam je, kao što bi svaki prijatelj uradio, naravno, ali
sa sprejem za medvede u rukama. Maxine mi je gurnula sprej u ruke kada sam
izlazila iz njene kuće, pa mi je bilo očigledno da poznaje svoju snaju veoma dobro.
„Zar nisi rekla da ćemo sedeti u Jeepu?“ Pitam dok se penjem pored nje.
„Rekla sam to samo da skinem Maxine sa leđa. Priznajem da imam
problema da ostanem u vertikalnom položaju, ali prevazišla sam to u velikom delu
od kako sam došla ovde. Ono što Maxine ili Max ne znaju, ne može ih...“
Podigla sam sprej i protresla ga.
„Maxine?“ Mia pita.
„Žao mi je što ću ti reći ovo, ali nemoj misliti da si zavarala bilo koga.“
Mia prevrne očima i spusti olovku i beležnicu na krilo a drugom rukom
podigne dvogled. „Trebala sam da znam.“ Mrmlja, i nastavlja da gleda u daljinu.
Pregledam livadu za bilo kakvim nagoveštajem medveda pa se setim šta mi
je Maxine rekla o jednom koji se zove Cowboy.
„Jesi li već pronašla ženku za Cowboya?“
„Cowboy?“ Pita me. „On sam bira ženke. Zavede najbolju i drugi mužjaci
nemaju šanse ni da se približe.“
„Zavede?“
130
„Daa, hoda kao cowboy kada tek siđe sa konja. Tako je i dobio ime jer se
konstantno kreće tako tokom sezone parenja. Ekstremno je uspešan kod ženki
zbog toga.“
„Ako je tako uspešan zašto je onda Maxine rekla da mora da se skrasi sa
ženkom?“
„Medvedi se ne sparuju samo sa jednom ženkom. Jesi li sigurna da si dobro
čula?“
„Daa, jesam. A uzimajući u obzir događaje od sinoć, tj kako je htela da
Shanea napravi ljubomornim, mislim da znam o čemu se tu radi.“ Zakikoćem se.
„Kad već govorimo o Cowboyu,“ promrmlja i doda mi dvogled, „opet ima
svoj karakterističan hod. Evo, pogledaj.“ Kaže mi.
Pokaže mi prema ogromnom grizliju na nekih stotinak metara od nas pa
sam pogledala kroz dvogled. Bio je ogroman, sa tamno braon krznom koje se
presijavalo na suncu. Podizao je svoj nos u vazduh i njuškao, a onda je pokrenuo
svoje masivne noge, i baš kao što je Mia rekla, hodao je kao cowboy.
„Ogroman je,“ šapnem, „Jesi li sigurna da smo dovoljno daleko. Deluje
besno.“
„On je uvek besan.“ Odgovori mi. „Ima nekakav odnos ljubavi-mržnje sa
mnom i mojim timom.“
„Imaš tim?“ Pitam, spustim dvogled i pogledam je.
„Frank i Lucy dolaze na svaka tri meseca iz Seattlea. Imali smo priliku da iz
neposredne blizine osetimo njegov bes. Shane takođe. Zarobio nas je u kamionetu
i Max je morao da nas spašava.“
Pogledam u Jeep i zadrhtim. Nema šanse da to zaustavi Cowboya.
„Ako nas napadne danas, šta ćemo raditi?“
Mia pokaže na drvo iza nas. Videla sam drvenu platformu napravljenu oko
drveta, kao kućica na drvetu, sa merdevinama koje vode do gore. Postoji i otvor
kroz koji moraš da prođeš i koji se, nadam se, zatvara jednom kada si unutra.
„Medvedi se penju na drveće, zar ne?“
131
„Crni medvedi više nego grizliji, ali da, grizli može da se popne uz drvo. Max
je napravio platformu skroz oko drveta tako da medved može da se popne do
platforme ali ne i na nju. Grizliji su previše teški da bi mogli da se penju
horizontalno, bar ne dovoljno dugo da se prebace preko ivice.“
Pogledam natrag prema zastrašujućem medvedu. „Volela bih da vidim
pogled odozgo.“
Mia se nasmeje i skoči sa haube. „Hajde.“
Došle smo do merdevina i Mia je pogledala gore, pa opet u mene. „Bolje da
ti ideš prva, bolja sam ali nisam izlečena. Ako ja padnem povući ću te sa mnom.“
Penjanje je prošlo bez nevolja, hvala Bogu, i kada je Mia prošla kroz otvor
zatvorila ga je sa sigurnim metalnim vratima.
„Tako,“ kaže i skakuće po vratima, „ni jedan medved ne može proći kroz
to.“
Pogled sa te visine mi je oduzeo dah. Mogla sam da vidim reku i dva
planinska vrha. Međutim, mir i tišina okruženja su bili mnogo bolji od pogleda.
„Purpurno planinsko veličanstvo.“ Mrmljam dok gledam u snegom
prekriveni vrh.
Mia je takođe gledala prema horizontu i duboko udisala čist vazduh. „Bila
sam gradska devojka kada sam došla ovde. Sada ne bih mogla da zamislim sebe ni
na jednom drugom mestu.“
„Mogla bih da se budim sa ovim pogledom svaki dan i da budem srećna.“
Složim se.
„Onda ostani. Sa Shaneom ili ne, ostani trajno u Trails Endu. Sedište ovog
okruga je sat vremena odavde, i sigurna sam da čak i deca u divljinama Alaske
trebaju svog advokata. Onaj kreten sa karnevala dokazuje to. A što se tiče ljubavi,
ima i drugih divnih muškaraca u gradu. Nećeš dugo biti usamljena sa takvim
izgledom. Da ne spominjem da bih volela da te imam ovde. Barbie bliznakinje su
dobre, ali malo previše razdražljive za moj ukus, da bih se družila sa njima svaki
dan. Bilo bi lepo imati prijateljicu ovde.“
„Mislim da još uvek nisam srela Barbie bliznakinje.“
132
„Pa, to možemo srediti već večeras. Umeš li da pevaš?“

„Umem li da pevam?“ Ponovim, i razmislim o pitanju. „Ne bih pobedila u
American Idol, ali mogu da pratim ritam.“
„Odlično. Ništa bolje od par pića i karaoka da ti odvuku misli od problema. A
s obzirom da je Shane tamo većinu večeri, imaćeš šansu da razgovaraš sa njim u
opuštenom okruženju. Nema pritiska, samo gomila prijatelja i druženje.“
„Zvuči zabavno.“
„I jeste. A mislim da bi nam i sada trebalo malo zabave.“ Kaže smešeći se
dok gleda okolo. „Izgleda da medvedi idu u lov, dole niz reku. To znači da im ne
smeta to što Max seče drva u blizini. Mogle bi da odemo do grada i zgrabimo neki
ručak.“
„Ja se slažem. Zaboravila sam da večeram sinoć.“ Odgovaram dok ona ide
prema vratima na otvoru.
Mia se sagela i povukla ali ništa se nije desilo. Probala je još jednom ali
kopča se nije ni mrdnula. „Sranje. Zaglavilo se. Ne mogu da otvorim.“
„Kako to misliš ne možeš da otvoriš?“
„Šta ti misliš da ja mislim?“ Mia se zasmeje i počne da traži nešto po
džepovima. „Nazvaću Jakea pa će on doći da nas spase.“
Izvuče ruke iz džepova ali nije ništa bilo u njima. „Prokletstvo, ostavila sam
telefon u Jeepu. Imaš li ti tvoj?“
Počela sam da pretražujem svoje džepove onog sekunda kada je i ona
počela i rezultat je bio isti. „U mom rancu.“ Zagunđam.
„Jesi li poslala poruku Shaneu, jesi li mu rekla gde si? Ako jesi uskoro će doći
da nas traži.“
„Ne. Nisam htela da igram igrice. Zna da sam otišla jer mi je trebalo
prostora, i zato neću početi da ga lažem sada.“
„Pametno. Ali zato smo sada zaglavljene na drvetu.“
133
Pogledam prema zemlji i procenim da sigurno ima deset metara do dole.

Nećemo se izvući tim putem. Onda se opet okrenem i zateknem Miu kako sedi na
platformi.
„Šta to radiš?“
„Mislim da imamo oko tri sata pre nego što Max dođe da me traži. Pa
možemo malo i da se raskomotimo.“
„Jesi li sigurna da će doći?“
„Sigurna koliko i da će sunce obasjavati zemlju bar dvadeset sati danas.
Javlja se svakih par sati. Kada se ne javim, pretpostaviće najgore i krenuće da me
traži.“
Sednem na pod i istegnem noge.
„Koliko tačno nevolje si stvorila?“
Mia slegne ramenima a onda podigne ruku i pokaže palac i kažiprst sa
malim razmakom između njih. A onda poveća taj razmak.
„Toliko ha?“
„Imam dar,“ iskezi se, „ali Jenn, žena Maxovog rođaka Jacka, ima još goru
sreću. Napali su je i zamalo ubili dvojica muškaraca. Otac i sin, ako možeš da
veruješ.“
„Vau.“
„Tačno.“
Mia je pogrešila. Maxu nije trebalo tri sata da nas pronađe, nego dva. I kada
je došao Shane je bio sa njim.
Pričale smo o svim mogućim temama i baš tada smo ležale na leđima i
prepoznavale različite oblike u paperjastim oblačićima kada se zvuk auta začuo.
Pre nego što smo uspele da ustanemo vrata su se otvorila i zalupila, a dva glasa su
počela da viču.
„Mia?“
„Sage?“
134
„Gore.“ Mia vikne i pogleda preko ivice platforme. „Hej Pobesneli Max.
Mislila sam da će ti trebati više vremena da shvatiš da sam u nevolji.“
„Isuse ženo,“ Max zareži, „staviću jebeni GPS na tvoje dupe.“
Ustanem i pogledam dole ohrabrujući sebe da delujem prirodno. Bez igara,
samo budi ono što jesi. Pogledam prvo u Maxa i zakikoćem se. Kosa mu izgleda
kao da je vukao. Jadni čovek. Nakon priča koje sam čula danas, bolje ga razumem.
Onda pogledam u Shanea i nasmešim se. „Hej.“
„Jesi li ok?“ Pita sa zabrinutošću ispisanom preko celog lica.
„Nismo se ni ogrebale, ni jedna ni druga. Popele smo se zbog pogleda ali
vrata su se zaglavila. Zaboravile smo telefone u Jeepu pa nismo mogle da zovemo
pomoć.“
„Verovatno su zarđala od kiše,“ Max promrmlja, „doneću WD-40.“
„Nemoj da žuriš, mi ne idemo nigde.“ Mia vikne.
„Trn u mom dupetu.“ Max gunđa i ide prema zadnjem delu svog
kamioneta. Mia se okrene i namigne mi.
„Apsolutno ga namerno nerviraš.“ Šapnem, sećajući se šta je Maxine rekla.
Osmeh joj se raširi.
Max je izvukao ulje za podmazivanje i dobacio nam. Mia je naprskala rezu i
potezala levo desno dok nije popustilo. Uspela je da otvori vrata a Shane je
viknuo: „Mia prva.“
Šmrknula je.
„Izgleda da svi brinu za tebe, zbog tvoje loše sreće.“ Zakikoćem se.
„Mislim da to ima više veze sa mojim padanjem i povlačenjem i tebe niz
merdevine, nego sa brigom za moju dobrobit.“
Moram da priznam da sam i ja to pomislila i srce mi poskoči.
Mia je silazila niz merdevine dok sam ja gledala. Max je stajao i držao svoju
ženu na oku kao da je spreman na bilo šta. Stigla je do kraja merdevina pa je
povukao prema sebi, zamotala je noge oko njegovih kukova i duboko ga poljubila
da mu zahvali za njegov trud.
135
Osmeh mi je nestao dok sam gledala koliko se vole. Želela sam to, očajno, i
pogled mi se zamagli od emocija dok sam pokušavala da skrenem pogled. Shane
mi se pojavi u vidokrugu, ispružio je ruku prema meni i nešto u tom pokretu –kao
da mi pruža ruku da mu pomognem- odmah me je pokrenulo pa sam krenula niz
merdevine, slušajući njegovu nemu naredbu meni. Spustila sam se blizu zemlje i
iznenadio me je kada je spustio ruke na moj struk. Dozvolila sam mu to radije
nego da se prepirem da mogu sama, i kunem se da sam čula kako šapuće, „Dobra
devojka.“, dok me spuštao na zemlju.
Nije se pomerio od mene kao što sam mislila da hoće. Njegove grudi su bile
uz moja leđa i mogla sam da osetim toplotu kako izbija iz njega. Slike od prošle
noći mi se pojave u glavi zahtevajući moju pažnju dok mu se grudi podižu i
spuštaju iza mene. Skoro da sam mogla da osetim njegovu ruku na vratu, njegov
dah na mojoj koži, kako me čvrsto drži uz sebe dok ulazi u mene.
Mišići mu se stegnu i zapitam se da li se i on setio. Želela sam da se
okrenem prema njegovim grudima, da omotam ruke oko njegovog struka ali ne
mogu. Povukao bi se ako napravim korak ka intimnosti, pa sam koraknula
unapred, namestila svoj najbolji osmeh i okrenula se.
„Hvala na pomoći.“
„Rekao sam ti, kad god si u opasnosti ja ću te držati na bezbednom.“
To si i uradio Shane Shermane. I dok me ti držiš na bezbednom, ja ću ti
uzvratiti uslugu i izlećiču tvoje srce!
„Pa ako si na dužnosti telohranitelja večeras bolje ponesi čepiće za uši. Mia
me nekako nagovorila da pevam sa njom i Barbie bliznakinjama.“
Shane promrmlja, „Bejb.“, a onda sam uhvatila tračak osmeha na njegovim
usnama.
„Oh daa. Uši će krvariti i bar će se rasčistiti najdalje do devet sati.“
„Hvala na upozorenju.“ Odgovori mi i smeh koji je blokirao konačno
pronađe svoj put i izađe u obliku šmrktanja.
„Vau. Pa ti znaš da se smeješ.“ Zezam ga.
Usne mu se trznu na momenat pa me iznenadi sa mrmljanjem: „Drska
devojko.“
136
Oh. Moj. Bože. Maxine je u pravu.

Time što sam dokazala da sam jaka i da nisam smrvljena zbog prošle noći on
se za uzvrat opustio.
„Idemo li na ručak ili šta?“ Mia vikne.
Okrenem se prema njoj sa kezom na usnama. „Apsolutno, umirem od
gladi.“
„Hajde da krenemo onda. Naći ćemo Joanne i Suzy dok smo u gradu i
možemo da svratimo do suda i ispitamo šta ti treba da bi počela da radiš ovde.“
„Ovde?“ Shane pita.
Pogledam u njega i nasmejem se.
„Daa. Mia me ubedila da je Trails End divno mesto za život, pa razmišljam
da se preselim ovde za stalno.“ Namignem pa se okrenem i krenem prema
Mijinom Jeepu pre nego što je mogao da odgovori.
Ušla sam unutra i mahnula za pozdrav zapanjenom Shaneu i Maxu. Kada je
Mia ušla, kikotala se.
„Bože, izgled njegovog lica je neprocenljiv.“ Kaže dok pokreće Jeep.
„Nisam sigurna da li je to strah, bes ili loša probava.“ Odgovorim i smejem
se dok se odvozimo. Pogledam unazad i vidim kako Max udara Shanea po ramenu
i kreće prema kamionetu.
„Loša probava. Definitivno.“ Mia odgovori. „Video je svoju budućnost kako
se izlistava pred njegovim očima. Sa tobom u gradu za stalno a on te nije proglasio
svojom, to znači da će morati da te gleda skoro svaki dan.“
***
Shane je stajao na obali reke i pustio da ga sunčevi zraci zagreju. Orao se

oglasio pa je pogledao u nebo. Gledao je kako kruži plavim beskrajem sve dok nije
nestao. Uvek je najbolje razmišljao u planini i mislio je da će to i sada moći.
137
Podigao je kamen i bacio ga u reku gledajući kako odskače od površine a onda

tone.
Baš kao taj kamen i on brzo tone.
Zatvorio je oči i video Jakea opruženog na onom podu prethodne večeri.
Zajebao je stvari sa Jakeom a onda je nastavio i napravio još jednu katastrofalnu
grešku sa Sage.
Nije trebao da spava sa njom.
Nije mogao da je izbaci iz glave ni pre nego što je spustio ruke na nju. Sada,
slike njenog tela i tih njenih slatkih usana nisu htele da ga ostave na miru. Sećanje
na njene mekane uzdahe dok isprobava nežne obline njenog tela, okruži ga u
potpunosti zadržavajući ga u kanstantnom stanju uzbuđenosti. A da sve bude
gore, način na koji je reagovala na njegovo preuzimanje kontrole nad njom,
nateralo ga je da je poželi još više. Ona je prirodna pokorna, za razliku od Mie koja
bi se borila sa njim. Sage bi se povremeno usprotivila, verovatno nije u potpunosti
shvatala da ima duboko ukorenjenu potrebu da preda kontrolu pravom muškarcu.
Baš kao što je i on imao potrebu da kontroliše svoje okruženje.
Spustio se na kolena a onda je i legao na vlažnu zemlju. Sve što je video je
plavo nebo iznad njega. Onda je zatvorio oči.
Sage se doseljava u Trails End za stalno.
„Isuse.“ Shane uzdahne.
Rekao je sebi da mora da izdrži samo dok njen progonitelj ne bude uhvaćen
i ona će tada otići. Jednom kada se vrati kući, mogao bi da je ostavi u prošlosti, nju
i krivicu za koju se držao kao za poslednju slamku spasa. Sada, moraće da je gleda
skoro svaki dan. Podsećaće ga stalno na ono što je mogao da ima.
„A neko kao što je Jake neće ni sačekati da raspakuje sve stvari pre nego što
pokuša da se uvuče kod nje, i neko će i uspeti.“ Zubi mu se stegnu na tu pomisao.
Mogao je da oseti kako mu se prsti stežu u pesnicu, zajedno sa stezanjem vilice na
samu pomisao da bi drugi muškarac mogao da spusti ruku na nju.
Jedina stvar koja te sprečava da sedneš u kamionet i uzmeš tu ženu za sebe,
je tvoja tvrdoglava potreba da budeš u pravu.
138
„Grešiš Max. Ne želim da budem u pravu, želim da sačuvam njeno srce a

jedini način da uradim to je da je pustim.“
Problem je u tome što više ne zna da li je mislio na Sloan ili Sage.
Žbunje iza njega zašušti pa se podigao i seo. Pogledao je preko ramena i
nasmešio se kada mu je trista kilograma teško mladunče ušlo u vidokrug.
„Počinjem da mislim da si zakačio neki uređaj za praćenje na mene.“ Shane
uzdahne dok se Booboo gegulja do njega.
Mladunče se oglasilo tihim gunđanjem kada je selo pored Shanea, a onda je
meki jezik prešao preko njegovog lica. Miris truleži se proširi do Shaneovog nosa.
„U šta si se dovraga to uvaljao?“
Shane je brzo ustao i odmakao se od tog smrada. Booboo se odmah digao
na noge i zacvilio poziv da se vrati.
„Ubacuj svoje pufnasto dupe u vodu i otarasi se tog smrada.“ Shane naredi
pokazujući na vodu.
Kada se Booboo nije ni pomerio, Shane je uzdahnuo. „Savršen način da
završim dan. Kupanjem vreće buva.“
Svukao je čizme i majicu, ulazio je u vodu sve dok mu nije bila do struka,
„Trn u mom dupetu, to si ti.“, a Booboo ga je pratio.
Probao je da natera medveda da sedne kako bi mogao da ga okupa ali
Booboo je imao bolju ideju. Podigao je masivnu šapu i gurao Shanea sve dok nije
pao u vodu i nestao ispod površine. Tek tada mladunče je zagnjurilo u ledeno
hladnu vodu.
139
***
„Stalno gleda u tebe.“ Mia šapuće razigranim glasom.
Prelistavala je stranice spiska pesama za karaoke dok sam se ja pretvarala
da ne gledam u Shanea. Nisam baš uspešna jer uhvatio me je već dvaput.
„To ništa ne znači.“ Šapnem nazad.
„Znači, ako te svlači u svojim mislima.“ Zapevuši mi nazad.
Pokušala sam da ukradem još jedan pogled na njega, ali Joanne i Suzy, više
poznate kao Barbie bliznakinje zbog punih grudi, uske odeće i duge, izblajhane
plave kose, pitaju: „Ko je gleda?“
„Niko.“ Brzo odgovorim.
Mia me upoznala sa obe žene ovog poslepodneva i nije se šalila kada je
rekla da su iscrpljujuće. Suzy i Joanne su bile super uzbuđene zbog večerašnjeg
pevanja. I zato, htele su da se pojavimo u usklađenoj garderobi. Mia i ja smo
odbile, naravno. Duga kosa, grudi na izvolte i štikle toliko velike da bi samo
manekenka mogla da hoda u njima, nisu baš moj način zabave.
Nisu nasele na moj odgovor pa su pogledale preko ramena i uhvatile
Shanea kako gleda u našem pravcu. Kada su se okrenule imale su čudan izraz na
licu.
Joanne se nagne, pogleda me pravo u oči i promrmlja: „Tračevi kažu da si
provela noć u njegovoj kući sinoć.“
Mia se zakašlje, Suzy se obuzdava da ne pukne od smeha a ja uzdahnem.
„Laješ na pogrešno drvo.“ Suzy šmrkne.
„Um, izgubila si me.“ Odgovorim.
„On je gej šećeru. Gubiš vreme pokušavajući da ga nateraš da promeni tim.“
Max nam priđe u tom momentu, pogleda oko stola i pita, „Ko je gej?“, dok
se saginje i ljubi svoju ženu. Miji i meni je trebala samo jedna sekunda da
eksplodiramo od smeha.
„Shane je gej.“ Suzy odgovara.
140
Max se zaledi dok se diže sa Mijinih usana. Izgleda zapanjeno. Usta mu se

otvore, zatvore, otvore ponovo a onda se okrene i ode.
„Shane je gej?“, Mia pita, „Šta te dođavola nateralo da pomisliš to?“
„Mia, taj muškarac nije povalio ništa od kako se vratio kući. Naravno da je
gej.“ Suzy objasni.
Otreznim se čim sam čula te reči. „Nije? Cele godine od kako se vratio
kući?“
„Nee. Osim što je flertovao sa Miom da bi skrenuo pažnju sa činjenice da je
gej, nije pokazao nikakav interes za bilo koju ženu. Ali Suzy i ja smo prozrele tu
njegovu masku.“
Podignem obrvu na moju prijateljicu i ona šmrkne. „Voli da flertuje sa
mnom da bi nervirao Maxa. Max kaže da to radi nadajući se da će ga prebiti. Ono
što ne kapiram je zašto bi Shane želeo da ga Max prebije?“
„Kazna.“ Uzdahnem.
„Kazna? Bože taj čovek je tvrdoglav.“ Mrmlja za odgovor.
„Daa ali napreduje.“
„Zašto mora da odradi kaznu?“ Suzy pita.
„Nije moja priča da bih je ispričala.“ Odgovorim.
Obe žene me pogledaju, pa onda u Shanea. „To je kao monasi kada počine
neki greh, to misliš? Znaš, kada bičuju sami sebe?“ Joanne pita.
Klimnem, bičuje sam sebe već godinu dana, i vreme je da prestane.
„Jeste li izabrale pesmu?“ Maxine pita i sklizne na stolicu kod Mie.
„Mislim da bi trebale da uzmemo „All About That Bass“ od Meghan
Trainor.“
Pogledam u svoje telo pa opet u Miu. „Nisam baš građena za tu pesmu.“
„Pfff, nema veze. Imaš sise i dupe dovoljno dobre za pesmu.“
141
Ceo bar eksplodira od smeha i ceo naš sto se okrene prema vratima. Grupa
muškaraca, od velikih do ogromnih, uđe u bar. Ukupno pet. Dvojica su jako dobro
izgledala, u tom stilu drvoseča, sa tamnom kosom i bradama. A trojica su trebala
hitnu posetu zubaru i još malo pranja iza ušiju. Nosili su iste majice na natpisom
Juggernaut preko grudi.
„Ko su oni?“ Pitam Miu.
Slegne ramenima. „Nemam pojma.“
„Oh Bože,“ Maxine uzdahne, „Juggernauts.“
„Šta je Juggernauts?“ Mia pita.
„Seronje, to je drvara udaljena dva okruga od nas. Pre par godina, Maxu se
oprema stalno kvarila i alat je nestajao. Postavio je sigurnosne kamere i uhvatio
tipa na delu. Bio je to neki kreten iz Juggernauta. Rekao je da su ga poslali da se
postara da Max ne ispuni kvotu, da bi na taj način oni preuzeli ugovor.“
Pogledam opet u te ljude a onda u Maxa i Shanea. Obojica su bili u
pripravnosti, prekrštenih ruku na grudima i očima fiksiranim na Juggernauts
muškarce.
„Misliš li da će se Max i Shane potući sa njima?“
„Bože, nadam se,“ Maxine odgovara odsutno dok kopa po torbi tražeći
nešto, „Da.“, vikne i izvuče telefon. „Mislila sam da sam ostavila telefon kod kuće,
sada mogu da snimim svog dečaka kako prebija guzice tih seronja.“
Maxine je podigla telefon i pokušavala da ga otključa kada je primetila da
smo svi ućutali zbog njene izjave. Zaustavila se na sekund i pogledala u nas. „Šta?
Zar majka ne može da se nada?“
Jedan od Juggernauts muškaraca priđe Maxu. Stao je ispred Maxa i sa
drskim izrazom na licu odmerio ga od glave do pete mrmljajući nešto što nismo
mogli da čujemo. Max nije reagovao, gledao je u muškarca dok su mu se ostali
četvorica pridruživali i stali oko muškarca koji je očigledno njihov vođa.
„Ovo ne izgleda dobro.“ Šapnem.
„Možda bi trebale da zapevamo sada. To će odvući pažnju sa ove
napetosti.“ Mia kaže, ustajući.
142
Gledam je kako prilazi muškarcu koji upravlja karaoke mašinom, i pokazuje

pesmu koju smo izabrale. Završila je sa dogovaranjem pa je pogledala u nas i
glavom nam pokazala u pravcu bine.
Joanne i Suzy su odmah skočile a ja sam ih pratila. Pogledala sam preko
ramena u Shanea i Maxa, dok sam se približavala bini, i vidim ih kako se naslanjaju
na šank ne skidajući oči sa Juggernautsa. Popele smo se na binu, Mia nam daje
mikrofone, kaže mi koji deo ja pevam, pa stojimo u tišini i čekamo da pesma
krene.
Držala sam oči oborene dok muzika nije krenula a onda sam ih podigla i
pogledala preko mase. Oči mi se zaustave na Shaneu i on me pozdravi sa dva prsta
na šta sam morala da prevrnem očima.
Šta li sam mislila?
Mia počinje prva da peva. Ima prelep glas, dubok i malo hrapav. Nije imala
nikakvih problema da odvuče Maxovu pažnju od Juggernautsa dok je vrckala
preko bine pevajući o tome kako ne nosi veličinu 2. Devojke i ja smo se povukle
unazad dok je izvodila pesmu kao profesionalac. Onda se okrenula meni i ja sam
zapevala deo o vraćanju prave lepote. Nisam još završila svoj deo kada sam videla
Shaneovu pesnicu kako pogađa jednog od Juggernautsa i šalje ga na pod.
Devojke i ja prestanemo da pevamo i gledamo kako ostalih četvorica
Juggernautsa kreću na Shanea i Maxa. Ceo bar se uskomeša dok ostali muškarci
skaču i uključuju se u haos, bez sumnje pokušavajući da zaštite Maxa, najvećeg
preduzetnika u gradu.
„Treba li da uradimo nešto?“ Vičem Miji.
„Kao šta?“ Viče mi nazad.
„Da zovemo Chestera?“
„On bi se pridružio.“ Odgovara mi, a onda me pogura unazad kada čovek
doleti na binu sa Maxom za petama.
„Zabavljaš li se?“ Mia ga pita.
Max je podigao pesnicu, zveknuo čoveka u lice a onda se iskezio prema njoj.
„Ostani na bini.“ Naredi joj.
143
Jedan od Juggernaut muškaraca pokuša da mu se prišunja iza leđa pa Mia

vikne, „Iza tebe.“, na vreme da se okrene i blokira udarac. Onda je zgrabio tipa za
košulju i lansirao ga pet metara od sebe.
„Opet!“ Maxine viče. Okrenem se i vidim kako stoji na stolici i snima Maxa.
Pretražujem bar u potrazi za Shaneom i nađem ga kako drži ruke oko vrata
još jednog Juggernauta, stežući ga za kragnu. Muškarac je pokušavao da se
oslobodi njegovih ruku. Kada je prestao da se bori, Shane ga je pustio i nastavio
da gleda kako pada na pod i vrti glavom. Još jedan muškarac je gurnut na
Shaneova leđa pa se okrenuo, podigao pesnicu ali se zaustavio na pola pokreta i
nasmejao se.
„Oni se zabavljaju.“ Vičem Miji dok gledamo taj haos.
„Naravno da se zabavljaju,“ Suzy odgovori, „Muškarci su kao dečaci samo sa
većim kurčevima. Kada uljezi dođu na njihovo igralište, oni će štititi svoje.“
„Pitam se šta li je započelo ovo?“ Mia pita.
Flaša poleti preko prostorije pa se sve sagnemo pre nego što se razbila od
zid iza nas. Na žalost, pivo i delići stakla su padali po nama.
Pogledam prema zidu pa opet u Miu. „Shane je prvi udario.“
Ralph se popeo na šank, konačno, i šutnuo je muškarca koji je pao na
uglancanu površinu. Onda je podigao pušku prema plafonu i povukao okidač. Zvuk
ispaljivanja metka je naterao sve da se trgnu i okrenu prema njemu.
„Svi koji nisu meštani, neka se jebeno gube iz mog bara!“ Viknuo je. Kada se
niko nije ni mrdnuo, izbacio je praznu čauru iz puške i namestio metak naređujući,
„Sada!“
Svi su počeli da se pomeraju, uključujući i nas. Skočile smo sa bine i krenule
prema Maxine, koja je već gledala tuču na telefonu.
„Trebao si jače da udariš ovog velikog Maximilian.“
Max se okrene prema majci i namigne. To dvoje imaju najčudniji odnos
između majke i sina koji sam ikada videla. Ali ima jedna stvar u koju sam sigurna,
ako bilo koji čovek povredi Maxine, Max će ga ubiti.
Sada razumem zašto se Gregor drži na distanci.
144
„Jesi li snimila celu tuču?“ Mia pita.

„Propustila sam prvi udarac jer sam gledala u vas, ali bila sam spremna.“
Max nam prilazi odmahujući rukom i pomerajući prste pa Mia skoči i lansira
se u zagrljaj svoga muža obasipajući ga poljupcima.
Još uvek sam znatiželjna zašto je Shane udario prvi, pa se okrenem prema
njemu i gledam kako se rukuje sa par lokalnih ljudi. Kada je završio, okrenuo se i
krenuo u našem pravcu. Leptirići polete u mom stomaku dok gledam kako se
približava, pa zabacujem kosu kako bih bar nešto radila sa rukama. Kada se
dovoljno približio, namerno lagano krenem prema njemu da bih prikrila svoju
nervozu. Stao je ispred mene i pogledao me a ja sam zgrabila njegovu desnu ruku i
proučavala ogrebotine i modrice koje su se već videle.
„Trebao bi da staviš led na ovo.“ Kažem mu.
„Biću dobro.“
„Ali počinje da otiče.“
Omotao je ruku oko moje i stegao je pa sam pogledala u njega. Njegove
sive oči su bile pune veselja.
„Šta je tako zabavno?“
„Tvoje pevanje nije pokrenulo sve da trče iz bara, pokrenulo je tuču.“
„Bila sam toliko loša?“ Uzdahnem.
„Bila si toliko dobra.“
„Zašto si udario tog čoveka?“
Shane nije oklevao da odgovori.
„Rekao je da se pita da li je tvoja crvena kosa prirodna.“
„Udario si ga zbog toga?“
„Nee. Udario sam ga jer je rekao prijateljima da će saznati kada se pesma
završi.“
„Kako bi on mogao da sazna da li mi je ovo prirodna boja kose?“ Pitam.
145
„Tako što bi nabio lice između tvojih nogu.“

Trepnem dva puta.
„Shane Shermane, da li si ti to branio moju čast?“
„Da, gospođice.“ Iskezi se.
Flertuje sa mnom i srce mi odmah zaigra. Bez razmišljanja, podignem se na
prste i pređem usnama preko njegovih, šapućem: „Hvala ti.“
Shane se ukoči zbog dodira, pa zadržim dah. Onda je reagovao. Povukao me
prema sebi, savio u struku i poljubio tako temeljno da su mi se prsti na nogama
skupili. Pustio me pa sam zateturala i podigla ruku do usana. Shane je imao
zadovoljan izraz lica pa mi je crvenilo obojilo obraze. Ali osećala sam se
zadovoljno, sigurno da sam napravila napredak, i baš sam htela da se lansiram na
njega kada se okrenuo prema Suzy i izjavio, „Nisam gej.“, a onda se okrenuo i
pošao prema vratima.
„Vau.“ Mia šapuće pored mene.
„Rekla bih da ste napredovali.“ Maxine zapazi, sa osmehom od uha do uha.
Gledam kako Shane prolazi kroz vrata i odmahnem glavom.
„Ne. Nije me poljubio jer se predomislio. Poljubio me jer je hteo da dokaže
Suzy i Joanne da nije gej.“
„Pa, ovo dokazuje samo jednu stvar,“ Suzy odgovori, „zaista možeš da
nateraš muškarca da promeni strane.“
Okrenem se prema Miji i podignem obrve.
„Vidiš sada zašto želim da se doseliš ovde?“
„Ja još uvek mislim da je ovo napredak,“ Maxine upadne, „i zato samo
nastavi ovako, punom snagom unapred.“
„Ujutru idem na rafting turu. Neću se vratiti tri dana. Možda će mu par
dana baz mene na vidiku poslužiti da sabere svoje misli.“
Preko Maxininog lica se razvuče lagani kez.
„Mislim da će naredna tri dana otvoriti oči i tebi i njemu.“
146
Poglavlje VIII
Mučitelj
Shane se zaustavio na Little Big Horn i pripremio sebe kada mu je u

vidokrug ušla Sage. Podigao je zidove prethodne noći kada je otišao iz Last Call-a.
Nije trebao da je poljubi, nije trebao da podlegne tom iskušenju. Kao rezultat, nije
mogao da se smiri do pola noći, hodao je tamo ovamo po kući i očekivao da vidi
svetlo farova njenog Jeepa na svom prilazu. Spavao je u stolici da bi izbegao svoj
krevet. Nije promenio posteljinu još uvek i sve je mirisalo na nju. Mirisalo je na
slatki, strasni seks. Trebala mu je sva samokontrola da ne podigne telefon i nazove
je, a sada, provešće naredna tri dana veoma blizu svog objekta opčinjenosti.
Biće ovo duga tri dana.
Isuse, šta li je mislio?
Znao je šta je mislio i ništa se nije promenilo. Štitiće je svojim životom ako
treba jer toliko duguje Sloan. Činjenica da je želi nema nikakvog učašća u ovome.
Ona je njegova obaveza, mora da je drži bezbednom sve dok ne uhvate tog
progonitelja.
Da bi je držao sigurnom, fizički i psihički, nameravao je da osigura da
spuštanje niz reku bude najsigurnije moguće a za to ima dva razloga. Prvo, ako
Sage padne u vodu može mnogo brže da dođe do nje nego da sedi u njegovom
čamcu. Drugo, to će mu dati preko potrebnu distancu između njih pa neće
zajebati kao prethodne noći i držaće je i emotivno bezbednom.
Izašao je iz kamioneta i krenuo da skine kajak sa zadnjeg dela. Pogledao je
prema Sage da bi je držao na oku. Ubacivala je hranu u velike prenosne hladnjake
dok je Gregor okupljao učesnike. Zatvorio je vrata od kamioneta na šta se ispravila
i pogledala pravo u njega. Zaustavila se, oči joj se rašire u iznenađenju, a onda
ustukne i ispusti hranu iz ruku.
Nije znao šta joj prolazi kroz glavu nakon onog poljupca sinoć pa kada je
krenula prema njemu pripremio se. Sredio je svoju glavu od kako je otišao iz Last
Call-a, ali nije imao pojma da li će biti besna jer joj šalje pomešane signale. Ako mu
bude rekla da ode, saznaće tačno koliko je tvrdoglav. Njena bezbednost je na
147
prvom mestu, ispred svega ostalog, uključujući i njegovu potrebu da bude što
dalje od nje.
„I ti ideš?“ Sage ga pita bez daha. Taj slatki glas se omota oko njega kao
toplo ćebe.
Okrene glavu pema njoj ali zadrži oči dalje od njenih. Uvući će ga u te
prelepe dubine i zaboraviće sve na šta treba da se fokusira.
„Daa, rekao sam ti da ću te držati sigurnom i mislio sam to.“
„Drago mi je što si ovde.“ Odgovori opet nežno.
Pogled mi se podigne do njenih očiju i onda se zaledim, davim se u njihovoj
boji. Smešile su mi se na jutarnjem suncu, sunčevi zraci su se odbijali od tu svetlo
zelenu i učinili da sijaju dok su se izvijale na gore kao kod mačke.
Morao sam duboko da udahnem da ne bih pao pod njihovu magiju.
Fokusiraj se!
Klimnuo je i okrenuo se nazad prema svom kajaku svlačeći ga sa zadnjeg
dela kamioneta.
„Zar nećeš biti na čamcu?“ Pita ga dok spušta kajak na zemlju.
„Pratiću vas u kajaku i postaraću se za bezbednost. Na taj način ako neko
upadne mogu brže da dođem do njega. Ovako ću moći mnogo bolje da se
krećem.“
Klimnula je u razumevanju pa se brzo pokrenula da mi pomogne. Izvukla je
vesla i pitala: „Da li je i vožnja kajakom zabavna kao rafting?“
Shane nije odmah odgovorio, izgubio je tok misli kada se sagela i dala mu
čist pogled na njeno srcoliko dupence. Ono koje je imao u svojim rukama i ljubio
sa sopstvenim usnama.
„Bolje.“ Napokon je procedio kroz zube. Tri dana takvog pogleda će ga ubiti.
Okrenula se i mogao je da oseti pitanje na vrhu njenog jezika pa je odmah
odmahnuo glavom.
„Neću te učiti da voziš kajak.“
148
„Nisam te pitala.“ Rekla je sa promuklim smehom a onda se okrenula i

vratila grupi.
Shane je gledao kako joj se kukovi ljuljaju sa svakim korakom. Kada se
okrenula i zamahnula rukom pokazujući mu da je prati usne su mu se trznule.
„Dolazim, nestrpljiva drznice.“ Promrmljao je, podigao kajak i pratio je.
Pomogao je drugim vodićima da utovare namernice i opremu a onda su svi
članovi ekipe čekali da Gregor održi svoj govor o bezbednosti. Dok je stajao tamo,
uhvatio je Sagein pogled usmeren prema njemu i pokušao je da to blokira. Mada,
to je uzaludan napor. Toliko je jebeno privučen njom da nije mogao da okrene
glavu a kada joj je lice zasijalo kao dečije na Božićno jutro, nasmešio se i
odmahnuo glavom. Bila je spremna da krene na vodu.
Gregor je napokon završio sa svojim opširnim instrukcijama, pa je prešao na
raspored, ko je sa kim na čamcu. Stavio je Sage na svoj čamac, Shane je primetio,
što je smanjilo njegovu brigu. Kada se Gregor okrenuo, spreman da uđe u svoj
čamac, prišao mu je.
„Kakva je brzina reke danas?“
„Negde oko trideset šest CFS, pa bi trebao da bude dobar dan. Najavljuju
kišu večeras pa bi mogli da imamo pravi roller coaster sutra.“
Shane je klimnuo glavom i krenuo prema svom kajaku. Pogledom je uhvatio
Sage koja se borila sa svojim prslukom za spašavanje, jastuk koji bi joj zaštitio vrat
kada bi upala u reku je bio zaglavljen uz njena leđa pa se ceo prsluk podigao.
Odmah je krenuo u njenom pravcu da joj pomogne i namrštio se kada joj je drugi
muškarac prišao. Bio je prosečne građe, sa tamnom kosom i sitnim očima koje su
uporno buljile u njene grudi.
Shane ga je odmah zamrzeo.
„Ja ću joj pomoći.“ Shane je nisko zarežao dok se približavao.
„Imam ovo.“ Muškarac mu odgovara ne pomerajući pogled.
„Hvala na pomoći,“ Shane kratko pukne, „ali ja ću to uraditi.“
Muškarac podigne pogled zbog njegovog tona, uhvati vatru u njegovim
očima pa klimne i udalji se.
149
„Ne može biti tako teško da se obuče.“ Sage mrmlja i gleda u prsluk. „Ima
samo četiri kopče ali ne mogu da dohvate jedna drugu.“
„Jastuk voli da upadne unutra.“ Shane odgovara, onda namesti PFD i počne
da je zakopčava. Miris cveća ga pogodi pa se udaljio jedan korak da bi mogao da
odoli i ne zavuče nos uz njen vrat.
„Seti se šta sam te učio.“ Kaže joj da bi odvukao misli od njenog tela. „Ako
upadneš, nos i prsti van vode. Ako kreneš prema kamenu plivaj u suprotnom
pravcu. Moraš da plivaš pod uglom od šezdeset stepeni od ivice, ideš prema
sredini reke.“ Objasni joj. „Ako padneš nemoj da brineš, držaću te na oku i doći ću
do tebe što pre mogu.“ Klimnula je u razumevanju, pa je nastavio. „Takođe, ako
nekim slučajem upadneš u vodopad i ako te uvuče u dubinu, plivaj dole ne gore.
Istumbaće đavola iz tebe ali plivaj dole. Struja će te izbaciti čim siđeš ispod
vrtloga.“
„Kako bi bilo da izbegavamo vodopade?“ Pita razigrano.
„Bejb, možeš da odustaneš bilo kada. Nema nikakvog srama u tome. Nisi
spremna za ovaj put i Gregor će razumeti.“
Sage odmahne glavom, kratko i brzo. „Pola svog života sam provela u
strahu. Volim da uskočim u izazove glavom napred.“
Na spominjanje njenog straha, vilica mu se stegla. Nije želeo da misli o
tome šta su ona i njena sestra preživele od strane njihovog očuha, ali razumeo je
njenu potrebu da se suoči sa životom. To je jedna od mnogih stvari koje poštuje
kod nje.
„U redu. Samo znaj da ti čuvam leđa. Ako me trebaš, sve što treba da uradiš
je da vikneš.“
„Isto važi i za tebe.“ Odgovori mu gledajući ga duboko u oči. „Ako me
trebaš, tu sam za tebe.“ Spustila je njenu ruku na njegovu i stisnula jednom pre
nego što je otišla prema svom čamcu.
Ruka mu je gorela tamo gde ga je dodirnula.
Ako me trebaš, tu sam za tebe.
„Isuse.“
150
Nesvesno je trljao ruku i pratio je pogledom sve dok se nije bezbedno

smestila u čamac, tek tada je krenuo prema svom kajaku.
Jedan po jedan, svi su se ukrcali i naredba –svi napred- se začula. Shane je
ostao na začelju, držao je na oku sve učesnike ali najviše od svih kestenjasto
crvenu kosu u prvom čamcu.
Satima kasnije, ljudi su spašavani i vraćani u svoje čamce ali na sreću ni
jedno od njih nije bila Sage.
Kada su stali zbog pauze za ručak, na unapred utvrđenom mestu za odmor,
Sage je iskočila iz čamca čim su se približili obali i podigla obe ruke u vazduh.
„Najbolji posao ikada!“ Shane je morao da se ujede za usnu da se ne bi nasmejao
njenom entuzijazmu.
Gregor je uvek stajao na tačno određenim tačkama za odmor. Na taj način,
ako bi imali neki hitni slučaj, jedan čovek je čekao na tom mestu sa spremnim
autom. Pošto je Shane insistirao da zameni Joel, on je bio taj koji ih je čekao na
tačkama odmora. U suštini, Joes je zadužen da ih sačeka na svakom mestu gde
stanu i proveri sve povrede ako ih ima i da prenese poruke učesnicima ako se radi
o nekom hitnom slučaju. Čekao je na obali kada su stigli i na Sageine reči okrenuo
se i pogledao u Shanea.
„Rekao sam ti da će biti besan kada baci pogled na nju.“ Gregor šmrkne.
„Preživeće.“ Shane odgovori ali i dalje drži na oku mladog mužjaka.
„Tvoja devojka je oduševljena raftingom Shane.“ Gregor se zakikoće.
„Ona nije moja devojka.“ Shane uzdahne, ali delovalo mu je kao da je
upravo izrekao laž.
„Samo igra reči. Nisam mislio ništa da kažem sa tim.“
Uzimajući u obzir da su Gregor i Maxine bili povezani kao creva, bez obzira
da li je romantika tu uključena ili ne, Shane je znao tačno šta je mislio.
„Reci Maxin da si dao sve od sebe.“ Shane odgovori udarajući starijeg
čoveka po leđima pre nego što je krenuo da proveri vazdušni pritisak kod čamaca.
„Ovo je tek prvi dan dečače, ima još mnogo vremena da se predomisliš.“
I to je ono čega se i plašio.
151
Ručak se sastojao od sendviča sa puterom od kikirikija i želea zbog proteina

i izdržljivosti, a za piće su imali Gatorade kako bi nadoknadili hranljive materije
izgubljene zbog prekomerne fizičke aktivnosti. Na reci, imali su jednostavne stvari
za ručak ali su zato večere bile obilne i bogate. Gregor je uvek posluživao bifteke,
jestoge i losos. Imao je dogovor sa Smith’s-om koji je obezbeđivao dovoljno
kvalitetnog, svežeg mesa za sve članove grupe.
Ručak je završen pa je Shane, zajedno sa ostalima, utovario sve namernice
nazad na čamac sa namernicama i opremom i spremili su se za sledeći deo puta.
Shane je jeo dok je obilazio i proveravao čamce, držeći se dalje od Sage, ali
sada kada je došlo vreme da se vrate na vodu, želeo je da proveri da li je sve u
redu sa njenom opremom. Ili je bar sebe ubedio u to.
„Nemoj da se previše forsiraš sada i budi oprezna.“ Shane je savetovao dok
je nameštala kacigu. „Mišići su ti oslabili zbog prvog dela puta. Ako upadneš biće ti
teže da plivaš.“
„Biću pažljiva.“ Odgovori mu. „Ali nisam zabrinuta ako upadnem u vodu.“
„Zašto?“
„Jer znam da mi čuvaš leđa. Verujem ti da ćeš paziti na mene,“ odgovori mu
bez oklevanja, a onda doda, „Vidimo se na sledećem stajanju.“, pre nego što se
okrenula i popela se u čamac.
Shane se zaledio dok je odlazila, slep za bilo šta drugo osim žene koja se
nameštala u čamcu.
Verujem ti da ćeš paziti na mene.
„Isuse.“
„Pokret.“ Gregor viče.
Shane požuri nazad prema svom kajaku i spusti ga u vodu, sedne i namesti i
zaštitu od vode, da mu ne bi ulazila u kajak. „Isuse, zaboravio sam vesla,“
zagunđao je i otkačio zaštitu da bi izašao, „prokleta žena me izbacila iz ravnoteže.“
Sa veslima u ruci, ponovo se namestio i krenuo za čamcima.
I drugi deo puta je prošao glatko. Reka je bila brza ali ne i agresivna. Shane
je izvukao samo dva učesnika iz vode, a na sreću niko nije bio povređen.
152
Sage je nastavila da gleda unazad prema njemu, smešeći se kada bi uhvatila

njegov pogled, i što je dan više odmicao Shanovo raspoloženje se menjalo od
nervoznog do katastrofalno lošeg. Sada, iznosili su opremu i namernice,
spremajući se da provedu noć pod vedrim nebom a Shaneova vilica je bila toliko
stegnuta da bi mogao pregristi drvo.
„Treba da skupim drva za vatru.“ Sage izjavi dok on i drugi vodiči istovaraju
hranu za večerašnji obrok.
Jared, student koji je došao kući preko raspusta, klimne i promrmlja: „Ja ću
ti pomoći.“
„Ti pronađi kamenje a ja ću joj pomoći sa drvima.“ Shane naredi.
„To bi bilo dobro.“ Sage odgovori ali mogao je da čuje smeh u njenom
glasu.
„Naletećeš na nekog vuka ako odlutaš daleko. Samo te držim bezbednom.“
Nastavili su da iznose hranu, sortiraju je i raspakuju bez ikakvog razgovora,
a onda je Sage odsutno promrmljala, „Sigurno si gladan.“, pa se zaustavio i
pogledao je.
„Zašto to kažeš?“
„Režiš.“ Zakikotala se.
„Ne režim.“ Zarežao je.
Jared i treći momak, Nelson, sveže oženjeni dvadesetpetogodišnjak,
pogledaju u njega pa onda jedan u drugog.
„Imate nešto da mi kažete?“ Pita ih sa podignutim obrvama.
„Nee.“ Obojica odgovore a da ga nisu ni pogledali.
„Samo nađite kamenje.“ Shane zareži opet i zgrabi jedan od hladnjaka pa ga
odnese do mesta gde će raspaliti roštilj.
„Nešto si neraspoložen.“ Gregor primeti kada je Shane spustio hladnjak.
„Ja ne režim.“ Shane zareži, još jednom, a onda uzdahne.
„Mogao bi me prevariti.“ Gregor progunđa.
153
„Gladan sam to je sve.“

Okrenuo se prema Sage i desno oko je počelo da mu se trza. Joel je odlučio
da ostane sa njima posle poslednje provere povreda za danas, i sada se ceo
posvetio razgovoru sa Sage. Zabacila je glavu i nasmejala se na nešto što joj je
rekao i ljubomora je odmah pokazala svoju ružnu glavu, pa je zazviždao između
zuba da joj privuče pažnju. Sage je pogledala u njega pa joj je pokazao glavom
prema šumi a ona je klimnula.
„Idemo po drva.“ Rekao je Gregoru.
Nakon što je dobacio Joelu jedan upozoravajući pogled, krenuo je prema
šumi sa Sage koja ga je pratila.
Nebo se prekrilo tamnim oblacima i grmljavina se čula u daljini
približavajući se. Shane je podigao pogled tražeći munje na nebu dok su ulazili
dublje u polu tamu šume.
„Nadam se da ćeš moći da nosiš drva jer mene ruke prilično bole.“ Sage
uzdahne, a onda se sagne i podigne veću granu.
„Biće još gore ujutru.“ Shane odgovori.
„Jedno natapanje u Maxininom đakuziju bi mi tako prijalo sada.“ Kaže i
razvuče ruke iznad glave. Slike te prve noći mu se pojave u glavi čim joj se majica
podigla i otkrila njen mekani stomak. Sage u mokroj majici koja joj se zalepila za
telo. Njeni rumeni obrazi i sjajne oči pune oslobođene strasti nakon što je
poljubio.
Zatvorio je oči da blokira te slike ali pretvorile su se u Sage u njegovom
krevetu, njeno telo izloženo samo njemu dok uživa u njoj.
„Zemlja zove Shanea.“
Okrenuo se i pogledao je ujedajući se za usnu kako bi se sprečio da je
dohvati, privuče sebi i uzme šta želi.
„Šta?“
„Rekla sam da mi to liči na tragove medveda.“ Objasni, pa je pratio pravac
njene ruke dok nije ugledao ono na šta mu je pokazivala.
154
„Grizli.“ Odgovori joj gledajući u otiske šapa. To je otisak koji vrlo dobro zna.
Booboo je polomio jednu od svojih kandži kada je pokušavao da provali u Maxovu
kuću i zato je ostavljao jedinstven otisak.
„Imaš li sprej sa sobom?“
„Ne treba mi. Taj medved je trn u dupetu ali je bezopasan.“
„Kako to znaš?“ Pita ga širom raširenih očiju.
„To je jedan od Maxovih i Mijinih ljubimaca. Sada smo na granici Maxovog
poseda a Booboo je uglavnom u ovim krajevima.“
„Misliš li da je još uvek blizu?“ Pita ga, uzbuđena, i pretražuje šumu
pogledom.
Shane je gledao oko sebe a onda je zazviždao tri puta kratko. To je poziv
koji je koristio kada je želeo da medved dođe da ga nahrani.
„Dođe li kada ga pozoveš?“
„Ako je u blizini, doći će jer misli da imam hrane.“ Objasni joj.
Shane je nastavio da traži Booboo dok je skupljao grane. Sa poslednjim
tovarom koji je spustila na njegove ruke primetio je da joj je mali prst na desnoj
ruci malo iskrivljen.
„Šta ti se desilo sa prstom?“
Sage je bacila pogled na ruku a onda je pogledala u stranu.
Instinktivno je znao da je to posledica povreda koje je pretrpela od strane
njenog očuha. „To kopile je to uradilo, zar ne?“ Prosiktao je.
Gledala je u daljinu, bez sumnje izgubljena u prošlosti, a onda se okrenula
prema njemu i slegla ramenima. „Bilo je to davno, ostavila sam to u prošlosti.“
„Daa, ali moraš da vidiš dokaz toga što ti je taj govnar uradio svaki put kada
pogledaš u svoje ruke.“
„Istina, ali ipak sam nastavila sa životom. Ima trenutaka kada mučim samu
sebe jer se nisam jače borila, kao što dobro znaš, ali to me ne kontroliše.“
155
„Ne možeš da zaboraviš tako nešto. Naučiš da savladaš, pokušaš da

zaboraviš ali uvek ja sa tobom.“ Usprotivi se.
„Nikada ne zaboraviš Shane. Ali naučiš da nastaviš dalje. Nisam mogla da
kontrolišem to što se desilo. Čak i kada sam radila stvari koje bi mogle da
podstaknu njegov bes, nisam ja bila odgovorna. Jednostavno tako je.“
Njene reči udare u njegove grudi, tamo gde je nosio krivicu. Otvorio je usta
da se prepire, da joj kaže zašto je on u pravu, ali nije mogao da smisli pametan
odgovor.
„Treba da se vratimo.“ Shane krene prema kampu još uvek pokušavajući da
pronađe odgovarajući argument.
Mogao je da čuje Sage iza sebe jer su grančice puckale ispod njenih nogu pa
je nastavio da hoda. Trebalo mu je da se malo udalji od nje, od osećanja koje ona
izaziva.
Bili su blizu reke kada se režanje začulo. Odmah se zaustavio, okrenuo se na
levu stranu, zagledao se u šumu i pronašao ono što je tražio.
„Dovlači dupe ovamo ti prerasla vrećo buva.“
Sage je okrenula glavu i tiho zacvilela, pa je Shane spustio drva koja su
skupili.
Booboo je veliki za svoj uzrast i biće ogroman kao i njegov otac kada
potpuno odraste. Tamno braon dlake njegovog krzna su na vrhovima svetlije, bež
boje koja se presijava na sunčevoj svetlosti što mu daje taj grizli izgled.
Snažne šape su lagano geguljale prema njima. Shane je izvukao proteinsku
pločicu iz svog džepa, otvorio je i držao u podignutoj ruci da bi medved video.
Onjušio je vazduh a onda ubrzao ili bolje reći potrčao prema njemu. Sage je stala
iza Shanea, virila je iza njegovih leđa dok se Booboo zaustavljao ispred njih i
oglasio se. Shane je ispružio ruku da ga pomazi ali Booboo je odlučio da je vreme
za igru. Podigao se na zadnje noge i oborio Shanea na leđa. Shane se smejao dok
se rvao sa mladuncem.
„Bar više ne smrdiš.“ Shane mu kaže.
Sage je zapanjeno gledala kako se rvu na zemlji kao par klinaca u parkiću.
Shane je ustao i pružio ruku prema njoj. „Dođi, upoznajte se.“
156
„Hej, veliki dečko.“ Zagugutala mu je i polako krenula prema njima.

Booboo je okrenuo glavu, onjušio njenu ispruženu ruku i olizao joj prste.
Uzdahnula je na kontakt pa se nasmejala, oči su joj zasijale od sreće. Shane je
pažljivo gledao dok je prelazila rukom preko medveđeg krzna. Okrenula se prema
njemu i nasmejala se, njene svetlo zelene oči bile su pune zabavljenosti. Njena
smirenost i otvorenost, želja za životom i lepota, zarobile su ga kao ništa u životu,
i osetio je da mu odbrana slabi.
Nastavio je da je gleda u tišini dok je pokušavala da nahrani mladunče. Čim
je Booboo uzeo proteinsku pločicu iz njene ruke zabacila je glavu i nasmejala se sa
takvom čistom radošću, po prvi put od kako je sreo. Promukao, peščani zvuk
njenog smeha udario ga pravo u grudi dok se okretala i pogledala ga pravo u oči.
Zagledao se u dubine tih zelenih jezera po prvi put od kako su se sreli. Tako
duboko da je video drugačiju budućnost od one koju je zamislio za sebe i zemlja
pod njim se zatresla menjajući put kojim se kretao.
Shane je šapnuo, „Isuse.“, mir ga je okružio kao toplo ćebe, pa je zakoračio
prema njoj vučen nekom nevidljivom toplom vezom, sve dok nije rekla „Shane?“
Njen zabrinut ton prekinuo je ludilo koje ga je ščepalo i zatvorio je oči. Kada
je to uradio, zemlja se opet pomerila ispod njegovih nogu, vraćajući ga na poznato
tlo dok je grom odzvanjao oko njih najavljujući oluju. Onda je Sage dodirnula
njegovu ruku, vukući ga još više u stvarnost, podsećajući ga zašto mora da je drži
na distanci.
Munja se pojavila na nebu, kao znak predstojeće propasti i Shane je znao da
nema izbora. Za njeno dobro, vreme je da je odgurne od sebe jednom i zauvek.
***
Shane je gledao u mene ali nije me zapravo video, pa sam šapnula:
„Shane?“
Zatvorio je oči na moje pitanje.
Veći deo dana sam pratila Maxinine savete, ali on je zaista tvrdoglav,
izbegavao je da razgovara sa mnom kad god je mogao. Odlučila sam da, ako ne
mogu da doprem do njega rečima, onda ću pokušati delima. Šalila sam se sa njim,
157
flertovala po malo i dala mu do znanja da mu verujem. Nisam igrala igre, samo

sam mu pokazala kako bi jedan dan sa Sage ženom mogao da izgleda a ne sa
sestrom devojke koju je mislio da je ubio.
Bio je van ravnoteže ceo dan, to je očigledno, balansirao je između ljutnje i
zbunjenosti. Bilo je momenata kada sam htela da ga zgrabim za glavu i vičem mu
u lice da je tvrdoglavi kreten, ali uspela sam da se suzdržim. Znam da ne mogu da
ga nateram, mora sam da se suoči sa svojim osećanjima.
Da li se to upravo dogodilo?
Grom je zatresao zemlju kao ljuti div i kiša je počela da sipi po visokom
drveću, ali držala sam dah dok je stajao bez ijedne emocije na licu.
Munja zasvetli preko neba terajući me da poskočim, ali Shane se nije ni
pomerio. Vazduh u mojim plućima gori sa očajnom potrebom da ga izdahnem. Ali
držala sam ga još uvek. Uplašena da će bilo kakav pokret prekinuti šta god da se
dešava u njegovoj glavi.
Booboo je izgubio interesovanje za nas i odlutao je nazad u šumu u potrazi
za onim, za čim god medvedi idu u potragu.
Ceo minut je prošao od kako je zatvorio oči pa sam spustila ruku na
njegovu. Na moj dodir, oči mu se otvore, fokusiraju, a onda pogleda dole u moju
ruku. Grom se začuo opet iznad šume pa se udaljio jedan korak od mene.
„Moramo da se vratimo.“ Rekao mi je ravnim glasom i udaljio se još više.
„Jesi li dobro?“
„Dobro sam.“
Krenuo je da prođe pored mene ali podigla sam ruku da ga zaustavim. Samo
je otresao i nastavio da hoda.
„Shane, šta nije u redu?“ Držala sam se u njegovoj blizini dok se saginjao i
skupljao drva koja smo sakupili. Nije odgovorao.
„Zašto ne pričaš sa mnom?“
„Nemam šta da kažem što već nije rečeno.“
„Molim te Shane, pusti me unutra.“
158
Glava mu se podigla i prostrelio me pogledom.

„Neću pričati ni sa tobom ni sa bilo kim drugim ako ne osetim potrebu za
tim, a ja ne osećam jebenu potrebu.“
„Ali jednog minuta si bio dobro a drugog nisi. Bar mi reci šta se desilo u tih
par minuta što te toliko potreslo.“
„Dobro?“ Ispljunuo je. „Nisam dobro od kako si ti došla u grad.“ Nastavio je
da skuplja drva dok je govorio, telo mu je bilo napeto, pokreti brzi i oštri, puni
besa.
Moja odlučnost da držim emocije obuzdane, kako bih mogla da mu
pomognem, je brzo nestajala. Mogla sam da osetim kako panika zauzima njeno
mesto.
„Shane, ja sam zabrinuta za...“
„Sačuvaj zabrinutost za svoju klijente. Moj jedini problem si ti.“
Pukao je iz nekog razloga, ali zašto?
„Molim te pusti me da ti pomognem. Ili dopusti Maxu da ti pomogne. Zar
ne vidiš da svi oko tebe pružaju ruke da se uhvatiš za njih, zašto odbijaš to? Ako se
ne suočiš sa ovim ubrzo, probudićeš se jednog dana i shvatiti da je život iza tebe a
ne ispred. Žaljenje kao i krivica je gorka pilula za progutati.“ Mogla sam da čujem
čežnju u mom glasu da dođem do njega.
Sigurno sam pogodila neki nerv jer je Shane bacio drva i besno stao iznad
njih. Brzo je prešao razdaljinu između nas i zaustavio se čistom jačinom volje. Bes
je ključao oko njega, i po prvi put od kako sam ga upoznala, njegova veličina me
unervozila.
„Ne treba mi spašavanje. Ne treba mi pomoć. Treba mi mir od tebe.“ Išao je
prema meni sve dok nisam podigla dlanove da ga zaustavim ali zgrabio mi je ruke i
čvrsto ih držao. „Sećam se svakog minuta,“ prosiktao je, „Vreline. Znoja koji ti klizi
niz kičmu. Tvog jebenog ukusa na mojim usnama i neopisivo jake potrebe da te
uzmem, da te označim kao svoju kada sam znao da ne mogu da ti dam ono što ti
treba. Sećam se svega. I. Treba. Mi. Jebeni. Mir.“
159
Nadneo se nad mene, lice mu je postajalo tvrđe posle svake reči koja je
izletela iz njegovih usta o noći koju smo proveli zajedno, kao da je bila odvratna a
ne čarobna.
Zabila sam prste u njegovu košulju i zagrcnula se. „I šta onda Shane?“ Jedva
sam gurala reči kroz čvor u mom grlu. „Ako dobiješ mir koji ti tako očajnički treba,
šta ćeš uraditi sa njim? Skrivaćeš se u svojoj kući dok život ne prođe pored tebe?“
„Bilo šta,“ nisko zareži, „će biti jebeno bolje od gledanja tvojih očiju svaki
dan i prisećanja na mrtve oči Emme Jane.“
Glava mi se trgne unazad kao da me neko udario pesnicom i izdahnem
vazduh iz pluća. Pustio me i udaljio se, lice mu se pretvorilo u tamnu masku besa.
Maxine je pogrešila. Tako pogrešila. Ja nisam njegova srodna duša određena da
mu pomogne da izađe iz tame i usamljenosti.
Ja sam njegov mučitelj.
Nikada neće oprostiti sebi i videti me kao bilo šta drugo osim sestre Emme
Jane, kao konstantni podsetnik onoga što se desilo. Nije nam suđeno da budemo
bilo šta.
Konačno razumevanje koliko je zapravo slomljen, bilo je parališuće.
Gledala sam u Shaneovo prazno lice i shvatila da se nisam osećala ovako
prazno, izgubljeno, od kako je Emma Jane umrla.
Čvor mi se stegao u grlu dok se stvarnost rušila na mene i ujela sam se za
usnu da ne zaplačem. Da nisam obećala Gregoru da ću raditi, pitala bih Joel da me
odveze do grada i poštedela bih Shanea bola od gledanja u mene.
Pogledam po tamnoj šumi i tražim odgovor za koji znam da neće doći.
Treba mi da odem. Kiša se sliva niz moju kosu, klizi mi niz lice i prikriva suze. Bez
drugih opcija, osim povlačenja, prođem pored Shanea i sagnem se da pokupim
pune ruke granja dok me on gleda u tišini. Jednom kada su mi ruke bile pune,
okrenem se prema njemu.
„Kada se vratimo u nedelju, spakovaću svoje torbe i otići. Nikada mi nije
bila namera da te sateram u ćošak, kada sam došla ovde. Tako mi je žao, ostaviću
te u miru.“
160
Vilica mu se stegne ali nisam sačekala da čujem njegov odgovor. Bila sam na
ivici nekontrolisanog plakanja i trebalo mi je da budem što dalje od njega kada se
slomim. Suze su klizile niz moje lice kada sam napravila prvi korak. Svaki novi
korak odvodio me je još dalje od muškarca koji mi je srce napunio nadom. Nadom
da ću i ja imati razlog da ustanem svakog jutra, razlog da živim.
161
Poglavlje IX
Bezbedna Da Sanjam
Napravila sam pet koraka pre nego što me Shane zgrabio za ruku i okrenuo
me. Spustila sam oči da ne bi video moj bol.
„Ne ideš ti nigde.“
„Ne mogu da ostanem. Stavio si mi to do znanja veoma jasno. Razumem
sada. U redu je.“ Prešla sam zadnjim delom ruke preko obraza da ih obrišem od
suza, ali nisu htele da prestanu da padaju. Nadala sam se da će ih kiša sakriti, da
se neće videti da su one suze slomljenog srca. Slomljenog zbog Shanea i Emme.
Slomljenog zbog ljubavi koju sam tako očajnički želela ali nisam uspela da je
zagrlim.
„Gledaj u mene.“
„Radije ne bih.“ Šmrcnem.
„Bejbi, oči na mene.“ Naredi mi ponovo ali nežnijim glasom.
Reagovala sam baš kao što je Maxine i rekla da hoću. Moj DNA, kako
izgleda, je podešen tako da ga sluša. Nisam mogla da ga odbijem čak i da sam
htela i to me razbesnelo. Međutim, ljuta ili ne, podigla sam oči baš kao što je
tražio. Umesto da nađem prazan, beživotan izraz na njegovom licu, vidim brigu.
„Evo te.“ Shane šapne i diže ruku da mi obriše suze. „Sada, utuvi ovo u tu
tvoju tvrdoglavu glavu. Kada ja kažem da ne ideš iz Trails Enda, to znači da ne
ideš.“
Ove promene ponašanja iz jednog minuta u drugi mogu devojku udariti
pravo u srce, pa sam odgurala njegovu ruku i udaljila se jedan korak. Najbolje je za
oboje ako se držim na distanci.
„Želiš svoj mir Shane i nećeš ga imati dok ja ne odem. I zato ću otići čim
budem mogla.“
„Tvoja sigurnost je ispred svega. Ne ideš sve dok imaš tog progonitelja za
leđima. Chester je ubeđen da će se zakačiti za neku od svojih drugih žrtava. I zato,
do tada, ne ideš.“
162
Odmahnem glavom za ne. „Dovoljno sam te uznemiravala. Odlazim.“

„Misliš da ću imati mir ako budem brinuo o tebi negde tamo i sasvim
samoj?“
Pogledam preko njegovog ramena da ne bih pukla –nisam znala šta oseća iz
jednog minuta u drugi jer je bio potpuno rasejan ovih dana- i onda krajem oka
uhvatim neki pokret.
„Slušaš li me?“ Shane pita kada nisam odgovorila.
Nisam obraćala pažnju jer je muškarac stajao u daljini i gledao nas. Ne bi
brinula da nije stajao u tamnoj šumi, na kiši, sa kačketom i naočarima za sunce.
Da li je to isti muškarac sa karnevala?
„Tamo je muškarac, gleda nas?“ Kažem mu.
Shane se okrene i pogleda preko ramena. „Gde?“
Bacila sam pogled u Shanea kada je progovorio a kada sam vratila pogled
nije ga bilo. „Bio je baš tamo.“ Pokažem gde sam ga videla i Shane opet pretraži
šumu pogledom. „Nosio je kačket i naočare za sunce.“
„Sigurno neko iz ekipe.“
Otvorim usta da objasnim sve o misterioznom čoveku sa naočarima kada se
grmljavina iznad nas pojača. Vetar pomera drveće i svetlo munje obasja nas.
Poskočim od straha pa Shane zgrabi drva iz mojih ruku i spusti ih na zemlju. Onda
me uhvati za ruku i krene prema kampu, brzo hodajući.
„Šta je sa drvima?“
„Mogu da jedu sendviče večeras. Ovo sranje brzo dolazi, moramo da se
sklonimo.“
„Gde možemo da se sakrijemo kada smo na reci.“
„Šatori.“ Odgovori preko ramena.
„Nisam ponela. Htela sam da spavam pod zvezdama.“
„Ja sam ti poneo jedan.“
163
„Ti si mi poneo?“
„Da, mislio sam da nemaš.“
„To je...ljubazno od tebe.“ Ovaj čovek je misterija. Želi da odem, ali onda
želi da ostanem. Nisam mogla da pratim ove promene raspoloženja, što je samo
potvrđivalo moju odluku da odem odavde što pre.
Stigli smo do kampa gde su se Gregor i Jared rvali sa čamcima, a većina ljudi
iz grupe je već bila u šatorima. Shane zazviždi Gregoru, koji pokaže prema čistini
gde su šatori postavljeni. Klimne glavom i povuče me prema manjem šatoru
postavljenom malo dalje od ostalih. Kiša je toliko jako padala da sam morala da
držim ruku pred očima da me ne bi zaslepela. Došli smo do šatora, otvorio ga je i
pomogao mi da uđem.
„Moram da pomognem da osiguramo čamce i hranu. Ne želim da izlaziš iz
šatora osim ako ne budeš u nekoj opasnosti.“
„Mislim da treba da pomognem. Biću dobro, to je samo kiša.“ Kažem.
„Ne želim te tamo. Vetar je jak i grane drveća bi mogle početi da padaju.“
„Grane ili drveće može pasti na mene i ovde. Plaćena sam za ovaj posao i
trebalo bi da ga i radim.“ Svađam se.
Shane zabaci glavu i zatvori oči. Ruka mu se podigne do sredine nosa i
prstima ga stegne pokušavajući da se smiri. I zato pitam, „Šta?“
„Sada znam zašto je Max ljut svo vreme.“
„Šta to znači?“
„To znači da ako izađeš iz ovog šatora, zacrveneću ti dupe. Razumela?“
Ta prokleta stvar u DNA opet me udari i klimnem glavom u slaganju,
kratkim brzim pokretima. Shane suzi oči kao da razmišlja o mom brzom odgovoru.
Mora da mi je poverovao jer je rekao, „Zatvori za mnom.“, i onda je otišao.
Pogledam okolo i pronađem svoju torbu. Gregor je sigurno znao da je ovaj
šator za mene. Približim je i izvučem suvo odelo dok je vetar zavijao kao besan
duh.
164
Obučena i suva, otvorim vreću za spavanje i uvučem se, nadajući se da će

mi biti toplo dok čekam da oluja prestane.
Negde između bola u srcu jer ću morati da ostavim Trails End i Shanea i
samosažaljenja, san me uhvatio. Sanjala sam Emmu Jane. Pisale smo spisak
osobina našeg savršenog muškarca i mogla sam da vidim reči na mom papiru.
Zgodan, odan, neće me udariti bez obzira na sve, još uvek stoje tamo ali lista je
sada duža, promenila se u mom snu. Dodala sam, visok sa sivim očima i još jedan
detalj. Poslednja stvar na mojoj listi naterala me da šapnem, „Shane.“, u snu.
Pisalo je, slomljen.
***
Shane je prelazio pogledom preko muškaraca koji su se spremali za ručak,
tražeći onog kojeg je Sage videla prethodne večeri. Niko nije nosio kačket. Dlačice
na vratu su mu podignute od tada, fokus čvrsto usmeren na Sagein svaki pokret.
Nešto nije štimalo u ideji da je neko iz grupe bio tamo i gledao ih. Ako bi morao da
pretpostavlja, rekao bi da taj muškarac nije iz njihove grupe ali nije bio siguran.
Mislio je, ako je Sagein progonitelj u Trails Enda onda sigurno zna da sada radi za
Gregora. Lako je mogao da se prijavi za put u nameri da je uhvati samu i
nepripremljenu. Samo iz tog razloga imao je nameru da drži na oku sve one iz
njenog čamca. Muškarac koji stoji u šumi, u sred oluje, sigurno ništa dobro nije
naumio i Shaneu je trebala pomoć. Da je mogao, nazvao bi Chestera prošle noći.
Ali nije mogao da mu pošalje poruku dok nisu stali za ručak, pa se zato fokusirao
na muškarce iz grupe tražeći bilo koga ko izgleda preterano zainteresovano za
Sage.
Malo je spavao nakon što je celu noć čuvao čamce i pratio nivo reke. I
osećao je to u svojim kostima. Da stvari budu gore, reka je letela, mnogo brža
nego što je godinama bila. Bela voda je režala pored njih, penila se dok je udarala
od stene i drveće. Sezonski rafteri su bili oduševljeni, uzbuđenje se moglo seći
nožem i to je brinulo Shanea. Jedan pogrešan potez na ovako divljoj reci mogao bi
nekoga da košta života.
Sage je bila spremna da uđe u njen čamac, pa je krenuo prema njoj i zgrabio
je za ruku. Želeo je da bude siguran da je svesna opasnosti sa kojima će se uskoro
sukobiti.
165
„Sećaš se svega što sam te učio?“

„Daa.“ Oči su joj bile okrugle, sijale su od straha dok je gledala podivljalu
vodu kako juri pored njih.
„Bejb, ova reka je toliko jebeno brza pa sve što sam te učio baci kroz prozor.
Ako upadneš, okreni se na leđa, podigni kolena do grudi i drži oči na meni.“
„Ovo je nivo pet, što se tiče brzine, zar ne?“
„Ovo je nivo –raj i pakao-.“ Odgovori joj. „Raj jer ti krv juri brzinom reke. A
kada dođeš do kraja, to je kao najbolji orgazam koji si ikada u životu imao. Pakao,
jer ako ne znaš šta radiš može da te pošalje pravo tamo.“
Nije mislio da je moguće da joj oči postanu još veće, ali evo ih. Izgledala je
prestravljeno. Toliko prestravljeno da, da je imao pristup nekom kamionetu,
uvukao bi njeno dupe unutra i odvezao je pravo u grad.
„Oči na mene Sage. Ako upadneš, drži oči na meni i kunem ti se Bogom doći
ću do tebe.“
Sage je klimnula ali oklevala je da uđe u čamac. Shane je iskoristio priliku da
proveri njen PFD i kacigu dok je uzimala malo vremena da se sabere.
„Gregor je najbolji vodič kojeg sam ikada video. U stručnim rukama si. Samo
prati njegova naređenja i bićeš dobro.“
„Dobro.“ Mrmlja. „Mogu ja ovo. Biću dobro.“
„To je moja devojka.“ Izgovorio je pre nego što je uspeo da se zaustavi.
Sage se skupila i skrenula je pogled.
Hteo je da je odgurne od sebe jako daleko da bi mogao da diše, ali otišao je
predaleko, zaglavio se u tom vrtlog emocija u svom mozgu. Sada, tuga je prekrila
njeno lice i hteo je sam sebe da udari jer je on taj zbog kojeg je ta tuga tu.
„Vreme da krenemo.“ Gregor viče spašavajući Shanea, tako da nije morao
da traži izgovor zbog svojih reči. Sage se odmah okrenula i ušla u čamac
nameštajući se na svom mestu.
„Ja ću čuvati tvoju devojku.“ Gregor kaže dok je Shane odlazio.
„Ona nije moja devojka.“ Reč lažov pojavi mu se u glavi i stegne vilicu.
166
„A Mia nije najsmotanija žena na svetu. Možemo da se prepiremo oko toga

ceo dan ako treba, ali zbog toga istina neće postati laž.“ Gregor kaže i udara
Shanea po leđima dok je odlazio prema svom kajaku.
Shane pogleda nazad u Sage da vidi da li je čula i vidi da mu je okrenuta
leđima. Prethodnog dana smešila mu se i tražila ga pogledom kad god je mogla a
sada je imala podignut zid. Nije mu to baš leglo, ali to je ono što je želeo. Bar je
nastavio da govori sebi da je tako.
„Tako je najbolje.“ Mrmljao je dok se nameštao u kajaku.
Gregor je preuzeo vođstvo ponovo, vodeći ih niz reku. Shane je spremio
vreću –otežanu vreću sa kanapom koja se koristi za spašavanje splavara-, jer je
znao da će danas imati iscrpljujući dan što se tiče spašavanja i oporavka.
Čamac sa opremom je konačno krenuo i Shane ga je pratio. Reka je brza,
previše brza. Kajak se tresao sa svakim talasom koji ga je udario, bacajući mu vodu
u lice, smanjujući mu vidljivost i stežući mu zube.
Nisu puno prešli pre nego što se prva nezgoda desila. Čamac 2 nije pratio
Gregora u pravilnom položaju i upali su u vrtlog. Čuo je kako Jared naređuje –viša
strana-, ali struja koja je zahvatila čamac je bila previše jaka i izbacila je splavare iz
čamca. Jared je držao poziciju i izdržao je jake struje vrtloga sve dok nisu izbacile
čamac a onda je počeo da se vraća unazad prema splavarima. Shane je stigao i
bacio vreću a onda se držao dok Jared nije stigao. Ponovio je postupak još četiri
puta dok svi nisu bili ponovo bezbedni u čamcu, a onda su krenuli nizvodno prema
Gregoru koji je napravio pauzu i čekao ih.
Izvlači, ponavljaj još jednom pa onda ponovo. Tako je Shane proveo jutro.
Stigli su do tačke za odmor i Joel ih je čekao kao i prethodnog dana. Gregor
je zaustavio čamac a Joel je pružio ruke Sage.
„Čovek želi da umre.“ Shane zagunđa dok izvlači kajak iz vode. Onda se
setio da nema nikakvo pravo da bude ljubomoran. I morao je da nastavi da se
podseća gledajući razgovor između Sage i Joel dok je vezao kajak.
„Pusti je,“ rekao je ispod brade, „i navikni se da gledaš ovo.“ Koliko god da
je želeo, više je želeo da je zaštiti od svojih demona. To znači da mora da je pusti.
Na nesreću za Shanea i njegovu volju da se drži na strani, Joel je odlučio da
podigne ruku i skloni joj kosu sa lica. Sage se izmakla i Shane je odmah reagovao.
167
Koračao je sa jasnom namerom i zgrabio Joela za ruku, prateći ga na put koji je

vodio do njegovog kamioneta.
„Šta čoveče?“ Joel pita, pokušavajući da izvuče ruku iz Shaneovog zahvata.
„Sage nema vremena za priču. Ona je plaćena da radi. A meni treba da
preneseš poruku Chesteru.“
„Bojiš se malo konkurencije Shermane?“
„Ja nisam tvoja konkurencija.“
Lažov.
„Prokleto tačno da nisi.“ Joel se naceri.
Shane ga je gurnuo kada su došli do kraja staze i podigao je prst do
njegovog lica.
„Ostani dalje od Sage i pustiću te da preživiš.“ Ispljune.
Joel podigne ruke. „Moja greška čoveče, mislio sam da si gej. Ne bih joj
prilazio da sam znao da je tvoja.“
Shane se zaledi a onda uzdahne.
„Ja nisam...Ona nije...Jebi me, zavrnuću Suzy vrat...Samo prenesi poruku
Chesteru za mene. Reci mu da smo imali nepoznatog čoveka u šumi koji je držao
Sage na oku.“
„Misliš da je onaj ko je proganja pratio ovde na rafting turu?“
„Kako si... Nema veze, kada je Maxine umešana verovatno ceo grad zna.
Samo prenesi Chesteru poruku.“
„U redu.“ Joel kaže a onda se okreće i gleda niz stazu.
Kada se Shane vratio nazad do kampa, Gregor ga je čekao. „Jesi siguran da
ona nije tvoja devojka?“ Kikotao se dok je Shane prolazio.
„Začepi stari.“ Shane naredi. Ignorisao je Gregorovo kikotanje, nastavio je
da hoda i otišao da proveri čamce zbog mogućih oštećenja.
168
Ručak je bio brz. Splavari su bili još uvek pod adrenalinom zbog prvog dela
dana i jedva su čekali da se vrate na vodu.
Shane se držao na distanci od Sage kada su krenuli na drugi deo puta,
predviđen za danas. Uhodala se sa navlačenjem opreme prethodnog dana pa nije
imao razloga da je proverava. Nije izgledala nervozno kao jutros, ali mogao je da
kaže da joj još uvek nije baš svejedno.
Potreba da je opusti i uveri da će sve biti u redu kao kamen se spustila u
njegov stomak ali ignorisao je, ušao je u kajak i čekao. Vodopadi su ispred njih i
treba mu sva snaga i koncentracija koju ima. Ako ne uđu na vodopade u pravoj
poziciji, pad bi mogao da izbaci sve iz čamca a voda bi ih odmah usisala ispod
površine.
Shane je držao pogled zaključan na Sage dok su veslali.
Čvor u stomaku mu se stezao sve više kako su se bližili vodopadima i
podigao je vesla. Baš kao i onog dana kada je Emma izgubila život, instinkti su mu
govorili da bude spreman na sve.
Onda se desilo.
Na pedesetak metara od vodopada Sage je okrenula glavu i pogledala u
njega. Onda se trgla i potpuno se okrenula na svom mestu gubeći koncentraciju.
„Okreni se!“ Shane je zagrmeo.
Talas je pogodio čamac, prednji deo se podigao pre nego što je Gregor
uspeo da je uhvati. Sage je izgubila ravnotežu i počela da pada unazad, a njene
noge nisu bile zakačene dovoljno da je zadrže. Shane je bespomoćno gledao kada
je upala u vodu. Gregor je odmah bacio uže pokušavajući da je ulovi ali je
promašio.
Strah kakav u životu nije osetio jurio je kroz njegove vene dok je gledao
kako ide prema vodopadu.
Veslao je duplo brže, probijao se kroz brzu vodu najbrže što je mogao,
obilazio je čamce sa zaključanim pogledom na Sage i njenu borbu protiv struje.
Odmah ispred nje je velika stena. Udariće u nju za par momenata i ako je
reka ne zalepi za nju i verovatno udavi svojom snagom, pašće preko ivice i niz
vodopad.
169
Talasi su joj prelazili preko glave gurajući je ispod površine, a onda se opet
pojavila boreći se za vazduh. Pokušala je da se okrene na leđa kao što je učio, ali
previše brza reka je tumbala kako je htela. Shane je bio na par metara od nje kada
je udarila od stenu. Snaga vode zalepila je za kamen gurajući tone vode u njeno
lice.
Shane je zarežao, „Sage!“, kada je nestala ispod površine. Jedini vidljivi deo
njenog tela su bile njene ruke zakačene za stenu – čekajući pomoć.
U poslednjoj sekundi, Shane se okrenuo i krenuo prema steni. Oslobodio se
kajaka i uskočio u vodu. Plivao je do zadnje strane stene gde je struja bila slabija i
izvukao se na vrh. Legao je na stomak i ispružio ruke pokušavajući da dohvati
njene. Zgrabio je jednu za zglob i vukao dok joj glava nije bila iznad vode.
„Drži se bejbi!“ Shane je vikao dok je iskašljavala vodu boreći se za vazduh.
Pokušao je da je izvuče još više kako bi mogao da je uhvati i za drugu ruku
ali počela je da mu klizi. „Ne puštaj me.“ Kašljala je i stezala njegovu ruku grebući
ga noktima.
„Neću te pustiti. Podigni se gore i dohvati moju ruku.“ Naredio je. Jačna
vode gurala je Sage prema ivici pa je morao da prati kako je ne bi izgubio.
Okrenula je telo pa je bila zakovana za stenu i pogledala je u njega očima
prepunim straha.
Koristeći noge, pomerio se još par centimetara preko ivice stene, kao crv, i
spustio ruke malo niže. „Bejb, daj mi drugu ruku.“
Još uvek se boreći sa strujom, podigla je ruku i uhvatila njegovu vrhovima
prstiju. Držali su se samo delić sekunde pre nego što mu je iskliznula. „Shane.“,
zagrcnula se pljujući vodu iz usta, „Ne mogu... ne mogu da te dohvatim.“
Strah na njenom licu podsetio ga je na izraz koji je Sloan imala svaki put
kada su bili pod paljbom i na jedan delić sekunde video je Emmu umesto Sage.
Srce počinje jače da mu kuca u grudima. Neće izgubiti i nju. Neće dozvoliti ovoj
ženi da umre dok je on pazi. Ova žena koja mu se uvukla pod kožu i zakopala se
duboko i čvrsto u njegovo srce.
„Sage,“ vikao je preko režanja reke, „Bejb, podigni ruku i kunem se Bogom
da ću te uhvatiti i neću te pustiti.“
170
Gledala je u njegove oči, pretraživala ih, a onda je zamucala,

„Obe...obećavaš?“
Ležeći na stomaku, ruka mu je gorela dok je čvrsto držao njen zglob i znao
je tada, sa najvećom jasnoćom, da je nikada neće pustiti. Ne sada, ne bilo kada.
On je oštećen, polomljen čak, ali konačno je shvatio da će ona biti spas njegovoj
duši samo ako joj dopusti. Mora samo da je dohvati i drži, a onda će beskrajne
noći mučenja biti zamenjene slatkoćom koja će zarobiti njegove demone, koja će
biti svetlo u njegovom tamnom svetu.
„Nikada te neću pustiti!“ Rekao joj je i ispružio ruku još malo dalje prema
njoj, moleći je očima da je uzme. „Molim te, bejbi. Uhvati moju ruku.“
Donja usna joj je odmah počela da drhti, onda je skrenula pažnju na
njegovu ruku, pokrenula se još jednom i dohvatila njegove prste. Uhvatio ih je i
povukao je, podižući je još malo iz vode. Bila je zalepljena za stenu, pa je jednom
rukom pustio na brzinu grabeći njen prsluk i povukao je opet. Jednom kada su joj
noge bile dovoljno oslobođene da bi mogla da se pomeri, Sage je podigla nogu i
popela se uz stenu dok se Shane uspravio na kolena i nastavio da je vuče.
Iscrpljena od borbe sa rekom, Sage je pala čim je došla do vrha stene. Shane
je pustio na trenutak a onda je povukao na grudi zakopavajući glavu u njen vrat.
„Nikada te neću pustiti.“ Dahtao je uz njenu hladnu, mokru kožu a onda se
povukao unazad i zarobio njene usne. Kada su im se usne srele, zemlja ispod njega
se zaljuljala kao prethodne večeri, onda se nagela, okrenula, krajevi su se rastavili
a onda opet sastavili gradeći čvršću podlogu nego što je godinama osetio. Toplota
se uskovitlala oko njega kao od čaše whiskeya i zagrejala mu krv dok je njegov
jezik plesao sa njenim. Pripadanje, prihvatanje i oproštaj napunili su njegove grudi
pa je privukao još jače uz svoje telo.
Uzvici veselja su se razlili iznad zvuka reke pa je podigao glavu i prešao
rukama kroz njenu mokru kosu skenirajući joj lice. Smešila se, suze su joj se slivale
niz obraze dok se čvrsto držala za njegovu majicu. Po prvi put od kako su se
upoznali, nije je video kao Emminu sestru kada je pogledao u nju. Ona je samo
Sage. Žena koju želi. Ništa više.
Čvor koji je nosio poslednju godinu dana napokon se razbio dok je ljubio
njeno čelo, nos, i usne još jednom osećajući njene drhtaje od iscrpljenosti i
hladnoće. Onda se pomerio prema njenom uhu i zarežao. „Samo da znaš, čim
171
ostanemo sami jebaću te jako dok ti pljuskam to nevaljalo dupence zbog ovog
sranja koje si napravila. Šta si dođavola mislila kada si se okrenula?“
Sage se pomerila unazad i lice joj je još više prebledelo. „Shane, znam ko
me progoni.“ Šapne.
„Šta?“
„Bio je na obali i gledao nas je kada sam se okrenula. Nema nikakvog smisla
ali to je on.“
Shane se okrenuo i pogledao uzvodno pitajući, „Gde?“, baš kada se zvuk
ispaljivanja metka iz puške razlegao rekom. Trgao se zbog bola i zgrabio za rame
rukom a onda je izgubio ravnotežu na mokroj steni. Sage je pokušala da zaustavi
njihovo padanje ali Shaneova težina je bila previše za nju da se izbori, povukao je
sa sobom preko ivice, pravo u vodopad.
***
Hladno. Zašto mi je tako hladno?
Oči mi se otvaraju na momenat i vidim kako se oblaci brzo pomeraju.
„Održavaj pritisak na tom ramenu.“ Gregor naređuje.
Bila sam zbunjena dok sam ležala na leđima a onda je voda zapljusnula
moje lice. Tako sam pospana da ne mogu da držim oči otvorene uprkos hladnoj
vodi pa sam ih zatvorila.
Zvuk brze reke me pratio u snu. Uskoro počela sam da se okrećem, vazduh
u mojim plućima goreo je od potrebe da izađe. Dole. Plivaj dole. Borila sam se sa
hladnoćom, naređivala rukama da rade ali nastavila sam da se tumbam, okrećem i
prevrćem potpuno nesposobna da se zaustavim. Nisam znala gde je dole. Telo se
borilo protiv mene, refleksno sam udahnula i pluća su mi se napunila vodom.
Zgrčila sam se na taj upad, glava mi je udarila u nešto čvrsto i moj svet je
pocrneo...
Zvuk motora koji ubrzava probije se kroz moju nesvesticu. Poskakivanje
vozila koje juri neravnom površinom izvuče me iz magle i oči mi se širom otvaraju.
Šapućem samo jednu reč. „Shane.“
172
„Ovde sam.“ Njegov glas mi šapuće u uho. „Imam te.“

Borim se da ostanem budna i osećaj opasnosti klizi kroz moju zbunjenu,
polu svesnu glavu držeći me dovoljno jako da ne padnem ponovo u tamu.
„Opasnost.“ Šapnem.
„Ko bejbi? Reci mi ko je...“
„Moj očuh...“
***
Shaneov alarm se oglasio kada su se Maxinina vrata naglo otvorila. Stajao je
ispred vrata Sageine sobe i čekao da Maxine završi sa njom. Podigao je pištolj
kada se Chester pojavio.
Sage se oporavljala od vremena provedenog pod vodom i otoka veličine
guščijeg jajeta na zadnjoj strani glave. Doveli su Dr Rhodesa iz susednog okruga da
zašije Shanea i pobrine se za Sage. Sada, Maxine joj pomaže da se presvuče.
Imali su jebene sreće. Vrtlog ih je oboje izbacio napolje pre nego što je od
njih napravio još dve žrtve svoje ogromne snage. Gregor je čekao da ih izvuče čim
se pojave na površini. Brzo su joj očistili pluća dok se Nelson pobrinuo za njegovu
ranu. Metak od 22 kalibra uleteo je u njegovo rame, za malo promašujući arteriju.
Prouzrokovaće mu malo bola ali na sreću, neće imati nikakve probleme sa
pokretanjem ruke. Bio je ranjen i ranije, i ova povreda je mala u odnosu na ono
što 9mm može da uradi.
Zavukao je pištolj u zadnji deo farmerki i krenuo prema Chesteru kojeg su
pratili Max i Mia. Izgled Maxovog lica je bio ubitačan.
„Upravo sam završio razgovor sa bivšim nadređenim Richarda Hellera.
Nećeš verovati u ovo sranje.“ Chester ispljune.
„Otići ću da obiđem Sage dok vi muškarci pričate.“ Mia govori i prolazi
pored Shanea prema sobi.
Shane pokaže glavom prema kuhinji i oba muškarca krenu za njim. Nije
želeo da Sage čuje bilo šta što Chester ima da kaže.
173
U svetlu novih događaja u poslednjih par sati, prešao je od držanja Sage na

distanci do zaštite svojim životom. Njegov osećaj krivice zbog Sloanine smrti
zamenjen je besom prema čoveku koji ih je zamalo ubio. Sada, sve na šta je
mogao da se koncentriše je da spusti ruke na Hellerov vrat da bi mogao polako da
ga davi do smrti.
„Pričaj.“ Shane je rekao jednom kada su se dovoljno udaljili. „Kako se
dovraga taj muškarac vratio iz mrtvih?“
„Uz pomoć.“ Chester odgovori dok ulaze u kuhinju.
„Znam da je ovo dvadeset prvi vek ali, koliko ja znam, još uvek ne možemo
da oživljavamo mrtve.“
„Hellerovo telo nikada nije pronađeno. Po zakonu, nije proglašen mrtvim
nego nestalim, ali posle pet godina Sage i njena majka su pretpostavile da je
mrtav.“
„Znači govno je lažiralo svoju smrt i skrivao se svo ovo vreme?“
„Tako izgleda. Ali postaje gore.“ Chester govori gledajući u Maxa.
„Hoćeš ti da mu kažeš?“
Shane se okrene prema Maxu i gleda kako mu se grudi podižu i spuštaju
dok pokušava da obuzda bes.
„Prijatelj koji je popunio izveštaj o davljenju Hellera je Duke Stetson.“ Max
ispljune. Shane trepne na to ime. Zatvorio je oči u neverovanju, slika bivšeg Šefa
Policije kako leži na podu sa Maxovim nožem zakopanim duboko u njegovim
grudima pojavi mu se pred očima. Stetson je pokušao da ubije Maxa i Miu te noći.
Bio je silovatelj, ubica i sada, očigledno, saučesnik u lažnoj smrti. „Bili su partneri
pet godina pre Hellerove navodne smrti.“ Max nastavi. „Da li je Sage ikada
pomenula ovu vezu?“
„Nije znala.“ Chester uzdahne. „Rekla mi je da je menjao partnere tako
često da su prestali da obraćaju pažnju. A kada su rekli da je nestao nije im bilo
važno ko je vodio istragu. Samo su zahvaljivale Bogu što ga je odneo iz njihovih
života... U koliko hoćeš da se kladiš da je Stetson pomagao Helleru svo ovo
vreme?“ Chester izjavi.
174
„Sigurno je imao nešto o Stetsonu ako je nastavio da mu pomaže toliko

godina.“
„Bili su partneri neko vreme. Heller je verovatno imao pun dosije
prljavštine. Dovoljno da uvuče Stetsona u čuvanje njegove tajne.“
„I šta? Sada hoće da se osveti Sage zbog njenog učešća u njegovom padu?“
Shane pita.
„To zvuči najverovatnije. Stetson je umro što je ostavilo Hellera bez izvora
prihoda.“
„Zašto nije pobegao iz ovih delova zemlje?“ Shane pita.
„Zašto bilo koji od ovih kretena radi to što radi?“ Chester odgovori.
„Verovatno je koncentrisan na krivljenje Sage za sve što mu se desilo. Na osnovu
onoga što mi je rekla, pretnje su počele nekoliko meseci posle Stetsonove smrti.
On se u potpunosti posvetio mučenju Sage, od tog momenta. On je mačka a ona
je miš moj prijatelju. Njemu pričinjava zadovoljstvo da gleda njen strah.“
Često se pitao kako je Max zadržao svoju smirenost kada se dogodio ceo taj
incident sa Stetsonom. Bes koji je sada jurcao njegovim telom dao mu je odgovor
na to pitanje. Nije. Samo je sakrio bes. Sakrio kao što i on sada radi a sve što želi je
da baci jednu od Maxininih stolica kroz prozor.
„Šta je naš sledeći potez?“ Shane pita.
„Moram da nazovem Jacka. On ima prijatelja u FBI i nadam se da može
povući neke veze i poslati nam još ljudi u pomoć. Ako je Heller još uvek u ovom
području, a mislim da jeste, trebaće nam pomoć da ga isteramo iz skrovišta.“ Max
odgovori.
„Postaviću ljude ispred Maxinine kuće dok ne organizujemo potragu.“
Chester odgovara.
Razmišljajući o Hellerovoj potrebi da se osveti, Shaneu je palo na pamet da
bi čovek možda želeo da se osveti svakome ko mu je oduzeo mogućnost da se
krije. Nije krenuo na nju dok Stetson nije umro. Do tada, bio je zadovoljan sa
svojom lažnom smrću. Ali Stetsonova smrt je povezana sa Maxom i Miom, ne sa
Sage.
175
„Ako Heller želi osvetu, moraš da držiš Miu na oku, a takođe moraš da paziš
i svoja leđa.“ Upozorio je Maxa. „Vas dvoje ste ga koštali njegove sigurnosti.“
Shaneu je bilo jasno da je i Max došao do istog zaključka. Prešao je od
ubitačnog do čvrsto odlučnog u samo jednoj sekundi. To je podiglo uloge u
Shaneovoj glavi. U normalnim uslovima, žalio bi svakog muškarca koji krene na
Miu, ali u ovom slučaju, jebalo mu se za tog kretena. Ako Heller priđe i jednoj od
njih, on je mrtav čovek.
„Ostaješ li ovde ili ideš kući?“ Max pita između zuba.
„Neću ostaviti Sage.“
Max podigne obrve razmišljajući o njegovom odgovoru.
„Konačno si izvukao glavu?“
„Skroz,“ Shane odgovori sa kezom, „Ambis nije loše mesto.“
„Jebeno hvala za to,“ Max uzdahne, „mislio sam da ću morati da te šutnem
u dupe i nateram da skočiš već jednom.“
Shane se nasmeje. „Hunter strana je možda pokupila sve mišiće, ali i ja
imam dovoljno kao što si mogao da proveriš. Ako me sećanje služi, probao si da
me prebiješ kao mačku kada sam te upucao u dupe, ali to nije ispalo baš onako
kako si mislio da hoće.“
„Sećam se toga.“ Chester se zasmeje. „Zapravo, toliko dobro se sećam da
mislim da ću iskoristiti ovaj trenutak da nešto priznam i izvinim se.“ Nastavi, udalji
se par koraka i podigne ruke.
Shane ga pogleda i namršti se.
„Za šta?“
„Reći ću ti pre nego što sam saznaš. Pomogao sam Maxine u njenoj igri da
spoji tebe i Sage.“
Shane trepne.
„Terasa?“ Shane pita.
„Držao sam oči zatvorene svo vreme.“
176
Pogledao je u Maxa i odmahnuo glavom. „Ona je trn u mom dupetu.“

„Dobro došao u moj svet.“ Max zagunđa. „Ali u ovom slučaju, ne žalim se.“
Shane je čuo kikotanje iza sebe pa se okrenuo i ugledao Sage na vratima,
naslonila se na dovratak i posmatrala je njihov razgovor. Izgledala je umorno ali
oči su joj sijale smehom zbog Chesterovog priznanja. Njena prelepa, crvena kosa
padala je na ramena, još uvek vlažna od tuširanja. Nije imala trunke šminke na
svojoj svetloj koži pa su joj pegice od sunca bile vidljive. Obukla je belu, pamučnu
spavaćicui zamotala se u odgovarajući bade mantil, izgledajući baš kao anđeo što i
jeste. Njegov anđeo. Njegov anđeo spasilac, koji ga je izveo iz pakla u kom je bio
poslednjih dvanaest meseci. Njegova da je voli i štiti. Njegova da uživaju zajedno u
lenjim poslepodnevima, da joj proba kožu i ispunjava sve skrivene želje njenog
tela. Njegova da otkriva sve njene tajne i otpakuje sve misterije.
„Nazad u krevet.“ Shane naredi i krene prema njoj.
„Mogla bih i ja tebi da kažem isto to. Ranili su te danas a ti si svo vreme na
nogama kao da se ništa nije desilo.“
„Metak je prošao kroz meso. Ništa o čemu bi trebalo brinuti.“
„Vratiću se ujutru, kad razgovaram sa Jackom. Drži taj pištolj blizu.“ Max
kaže dok Shane omotava ruku oko Sageinih leđa. Podigao je bradu za pozdrav
Maxu, obojica su još uvek bili namršteni, a onda je poveo Sage prema spavaćoj
sobi.
Maxine ga je pozvala kada je otvorio vrata, pa se okrenuo i sačekao je.
Došla je do njega, spustila ruku na njegovo lice i nežno se nasmešila prelazeći
palcem preko njegovog obraza baš kao što je i njegova majka radila kada je bio
dete.
„To što si bio slomljen jer ti je srce čisto, čini te čovekom na najlepši mogući
način.“ Maxine šapne. „A sada kada si to prevazišao, kada si dozvolio ljubavi da
izleči sve tvoje rane, to je posebna vrste lepote. Prelepo slomljen, prelepo
izlečen.“
Shane nije oklevao da je privuče i zagrljaj. „Ti si staro njuškalo i trn u mom
dupetu. Ali volim te zbog toga.“ Šapne joj nazad.
„Dobro. Sada moramo da se brinemo o našoj devojci. Doktor je rekao da
moramo da je budimo na svakih par sati i da je držimo na oku.“
177
Sa šmrktanjem, Shane odgovori. „Mislim da mogu da izađem na kraj sa

tim.“
„Imam svo poverenje u tebe.“ Maxine se zakikoće, onda ga poljubi u obraz i
ostavi da brine o Sage.
Ušao je u Sageinu sobu i zatekao je kako gleda kroz prozor. Nije želeo da
misli na svog očuha a jebeno sigurno nije želeo da stoji pored prozora gde metak
može lako da je pronađe.
Izvukao je pištolj i spustio ga na noćni stočić odakle bi mogao brzo i lako da
ga zgrabi ako bude potrebe, a onda se pomerio na sredinu sobe. „Skloni se od
prozora.“ Naredio je.
Sage se trgla. Toliko je bila fokusirana na spoljni svet da nije ni čula kada je
ušao. Ostavljajući svoj svet misli, okrenula se prema njemu.
„On je tamo negde. Šta ako krene na moju majku?“
„Pusti mene da nosim tu brigu. Moja ramena su šira a vrat jači nego tvoj.
Naći ću ga i nateraću ga da plati, to mogu da ti obećam, ali večeras neće biti sa
nama u ovoj sobi.“ Shane odgovori podižući ruku prema njoj. Prošla je pored nje i
uletela pravo u njegov zagrljaj, stežući ga rukama oko struka. Jako je stegao uz
sebe, onda je spustio usta do njenog uha i objavio: „Pre nego što odemo dalje,
moramo da rasčistimo par stvari...“
Sage je podigla glavu i pogledala ga. „Kao šta?...“
***
„Pre nego što odemo dalje, moramo da rasčistimo par stvari...“ Shane
objavi.
„Kao šta?“ Bila sam zbunjena, mislila sam da smo prevazišli njegovu
rezervisanost na reci.
„Ja sam posesivan. Ne volim da delim.“ Shane izgovori pa podigne ruku i
nežno uhvati moju kosu na potiljku povlačeći mi glavu sve dok je nisam zabacila
unazad.
178
„Izvini?“
„Ja nisam kao drugi muškarci Sage. Ja nisam neki jebeni dečak kojeg možeš
da vodiš na povodcu. Moraš to da znaš. Meni treba potpuno kontrola.“
„Shane je ne... ja nisam sigurna da te razumem.“
„Ja sam dominantan Sage. Ako želiš da budeš sa muškarcem kao što sam ja
onda moraš da znaš šta to podrazumeva. Neću se prevrtati preko glave da bi se ti
nasmejala, ali staviću ti osmeh na lice svaki dan, uzimajući ono što mi je potrebno
od tebe i vraćajući istu količinu na način zbog kojeg nikada nećeš zažaliti. A da bi
to uradio, ja moram da kontrolišem svoje okruženje.“
Onda je ućutao. Želeo je da znam kakav je on muškarac pre nego što
nastavimo. Da je posesivan, da kontroliše, dominantan. Da biti sa njim znači da
moram da pustim njega da vodi ili stvari između nas nikada neće funkcionisati.
Nakon godina zlostavljanja i gubitka kontrole što je išlo zajedno sa tim,
borila sam se jako da je povratim. Pokazivanje dominantnosti kao što je ovo bi
obično ohladilo moju krv i podiglo sve moje zaštitne zidove. Da je bilo koji drugi
čovek u pitanju osim Shanea, nasmejala bih mu se u lice. Umesto toga, bradavice
mi očvrsnu i telo mi se napuni seksualnom tenzijom kada uspomena na noć koju
smo proveli zajedno proleti mojim mozgom. Maxine je u pravu, volim da budem
pokorna pravom muškarcu. Ja sam nezavisna žena, koja, iz nekog razloga, uživa
kada neko brine o njoj.
Kako to ranije nisam primetila?
Disanje mi se ubrza dok gledam u Shaneo, kapci mi se malo spuste i kolena
mi oslabe.
„Ne želim muškarca koji će se prevrtati na svaki moj mig. Želim muškarca
žestokog kao grom, onog koji će me posedovati. Želim nekoga ko može učiniti da
mi telo gori sa jednim pogledom i ko može umiriti moje strahove snažnim
držanjem. Želim strast koju ću i sledećeg jutra moći da osetim među nogama, sa
besanim noćima i beskrajnim borbama. Nekoga ko će me poštovati, ko će brinuti
o meni a ipak me pustiti da letim kada mi je potrebno da raširim krila.“
Shaneove oči potamne, metalno siva pretvori se u olujnu. „Želiš savršenu
oluju?“ Shane pita.
179
„Da. Prelepu oluju zbog koje ću se boriti za vazduh, zbog koje će mi noge
tražiti oslonac ispod mene i ljubav tako duboku da i vreme stane kada se suoči sa
njom.“
Shane kroz zube usisa vazduh u pluća a onda zalepi svoje usne na moje,
određujući našu sudbinu.
Pomerao se unapred, zatezajući moju kosu u svojoj ruci još više sve dok mi
leđa nisu udarila u zid. Ili nisam osetila oštar bol ili moja naložena glava nije
marila.
Stegla sam njegovu košulju u rukama i držala sam ga blizu sebe dok su nam
jezici zajedno plesali. Produbio je poljubac, glad mu je podivljala baš kao i moja
plamteći kao vatra koja se ne može ugasiti. Odlepio je usne od mojih, povukao mi
glavu još više unazad i zavukao glavu uz moj vrat izmenjujući mekane poljupce i
grickanje skoro do granice bola. Uzdahnula sam kada me pustio i svukao mantil sa
mojih ramena a onda i spavaćicu. Zastenjala sam kada je uvukao ruku u moje
gaćice i uhvatio me za golu kožu mog dupeta privlačeći me više uz svoju erekciju.
Šapnula sam, „Shane.“, kada je pomerio ruku i obuhvatio moju srž a prsti su
mu skliznuli između mojih vlažnih latica i zaigrali strasnu igru raspirujući moju
želju još više.
„Udahnuću te,“ šapnuo mi je na uho, „ i biću tvoje sidro, tvoj zaštitnik. Tako
ću se omotati oko tebe da nikada više nećeš biti sama.“
Oh Bože! Zapamtio je šta sam mu rekla na karnevalu.
Bio je svuda u isto vreme i jedino što sam mogla da uradim je da se držim.
Njegova potreba je bila tako jaka da su mi suze zasvetlucale u očima. Pustio je
moje usne samo toliko koliko mi je trebalo da uhvatim dah dok su me njegovi prsti
dovodili tako blizu oslobođenja.
Probala sam da dohvatim kopču na njegovim pantalonama, očajna da ga još
jednom osetim duboko u sebi ali zgrabio je moje ruke i podigao mi ih iznad glave.
„Ja kontrolišem.“ Zarežao je gurajući me još jače uz zid. „Drži ruke podignute uz
zid.“
„Ali trebam te u sebi.“
„Kada završim.“ Šapnuo je, grickajući moje uho da bih obratila pažnju.
180
Podigao je glavu i gladnim očima posmatrao moje lice dok je prstima

prelazio preko mog klitorisa. Oslobođenje me je pogodilo kao munja, palilo je put
kroz moj mozak dok se potpuno nije isključio od zadovoljstva a stenjanje se začulo
iz dubine moga grla.
Nastavio je da ulazi u mene sa svojim prstom čak i nakon što sam doživela
vrhunac, i moji kukovi se podignu u odgovoru tražeći još jedno oslobađanje, kao
što zavisnik od droge traži još, očajan u svojoj potrebi. Zvezde zasijaju na ivici
moga vidokruga i vid mi se zamuti kada se drugi orgazam proširi mojim telom,
ostavljajući me slabom.
„Jebeno si spektakularna kada svršavaš.“ Shane reži a rukom još uvek miluje
moju srž.
Telo mi se trzne na kontakt, nervni završetci između mojih nogu su
hiperosetljivi. „Previše.“ Gorela sam, i najmanji dodir je bio kao senzualni šok koji
mi je oduzimao dah.
Udaljio se od mene kada je čuo moje reči a onda sam čula zvuk skidanja
farmerki. Zgrabio me za struk i podigao pre nego što me odneo do kreveta.
Zagunđao je zbog bola u ramenu i spustio me licem na dole, na hladnu posteljinu.
„Jesi na piluli?“
„Da.“
„Onda raširi noge i podigni dupe, ne želim bilo šta između nas večeras.“
Uradila sam kako mi je rekao. Promrmljao je, „Dobra devojka.“, dok se nameštao
između mojih nogu.
Prešao je vrhom kurca preko mojih klizavih nabora, klizajući preko vlažnosti
koju je stvorio. Uzdahnula sam kada je ušao u mene razvlačeći moje osetljivo
meso. Pomerila sam se unazad želeći ga još dublje u sebi i bila sam nagrađena
jednim siktanjem.
Shane se pomerio unapred a onda opet povukao, gnječeći moju guzu dok je
to radio. Pomerila sam se opet unazad ali jak udarac zacrveneo je moje dupe. „Ne
mrdaj se dok ti ne kažem.“ Gunđao je između zuba. Umesto da se povučem zbog
vatre koju je njegova ruka ostavila za sobom, dah mi se zaledio dok se toplota
širila i još više povećavala glad za njim. Prešao je rukom, nežno, preko tog toplog
mesta koje je njegova ruka stvorila pre nego što me pljusnuo opet. „Ovo je zato
što si se okrenula na čamcu.“
181
Mogla bih da svršim samo od pljuskanja, to je tako zlobno uzbuđenje.

Glasan zvuk koji se začuo iz dubine moga grla bio je nepoznat i meni samoj.
Konačno sam razumela značenje fraze –zadovoljstvo iz bola- i znala sam da ću ga
ubuduće često nervirati ako je ovo kazna.
Prešao je rukom a onda opet udario. „Sada pripadaš meni.“ Izjavio je.
Zastenjala sam u slaganju.
„Uzimaću te cele noći sve dok tvoje telo ne zaboravi sve one pre mene i ne
počne da žudi samo za mnom.“ Zarežao je, ubrzavajući tempo.
Da sam mogla da pričam, rekla bih mu da mi je telo zaboravilo sve ostale
onog momenta kada me poljubio, prvi dan kada smo se sreli, ali njegova ruka se
pomerila, pronašao je splet živaca između mojih nogu i igrao se sa njim. Misli mi
se izgube. Ceo svet nestane. Bela, vrela oluja eruptira i ja eksplodiram u hiljadu
prelepih, strastvenih iskri sa orgazmom koji je strujao mojim telom. Nisam mogla
da govorim. Pluća su mi se smrzla i telo drhtalo. Zidovi su mi se drhtavo skupljali
oko Shaneove palice i zastenjao je nisko u grlu.
Zabio se još jednom, zgrabio me za kosu, povukao glavu unazad i osvojio
moja usta dok se prosipao u mene sa grlenim stenjanjem.
Dvadeset devet godina moga života je prošlo a najranije uspomene koje
imam uključuju patnju i bol. Po prvi put u svom životu, uprkos tome što sam u
opasnosti, osećam se sigurnom.
Sigurnom da dišem.
Sigurnom da volim.
Sigurnom da sanjam.
182
Poglavlje X
Gunnison
„Nisi trebao da me podižeš.“ Kažem dok ležimo ispod pokrivača na mom

krevetu. Prolazeći prstima kroz moju kosu dok ležim na njegovim grudima, Shane
zagunđa: „Bio sam ranjen i ranije. Ništa me ne bi zadržalo dalje od tebe večeras.“
Podignem se da bih mu videla lice i proverila da li mi govori istinu.
„I ranije si bio ranjen?“
„Daa.“
„Dok si bio u vojsci?“
„Daa.“
Povučem prekrivač i pogledom prelazim po njegovom telu.
„Gde?“
Shane se okrene na stranu i ugledam nabranu kožu. Pređem prstima preko
ožiljkaa onda se nagnem i poljubim. Gledam u njegovo telo dok se okreće,
pamteći sve krivine i oblike. Prelep je, iznutra i spolja i želim ga ponovo.
Krenem od njegovih grudi, klizim prstima preko čvrstih mišića a onda
pravim krugove oko jedne bradavice. Dah mu zastane kada je štipnem malo pa
podignem pogled na njegove sive oči.
„Imaću pune ruke posla sa tobom, zar ne?“
Šmrknem na njega.
„Nisam ja kriva što izgledaš ovako. Ako ne želiš da naskačem na tebe svo
vreme trebao bi da prestaneš da vežbaš.“
Jedne sekunde ležala sam na strani a već druge, bila sam na leđima, širom
raširenih nogu oko njegovih kukova.
„Kažeš da me želiš samo zbog mog tela?“ Pita a kez mu se razvlači na
usnama.
183
Uhvatila sam nešto u njegovim očima, nagoveštaj nesigurnosti u njegovom

glasu pa nisam nastavila dalje sa ovom šalom. Spustila sam ruku na njegovo srce i
odmahnula glavom. „Želim te zbog tvog srca. Zvalo me je kroz pisma Emme Jane.
Da niste bili preko okeana, nalazila bih razne izgovore da dolazim u bazu i
posećujem Emmu Jane koliko god često bih mogla, samo da bih upoznala tebe.
Nakon svega što smo preživele, znam da je ono što je unutra mnogo važnije od
onoga što je spolja.“
Shane se zaledio na momenat, vilica mu se stezala i opuštala dok sam
govorila. Znam da je spominjanje Emme teško za njega, ali ja moram da
razgovaram o njoj, da me čuje da govorim o njoj, da bi mogao da nastavi napred.
„Prebio bi svakog muškarca koji bi pogledao u tvom pravcu.“ Najzad je
odgovorio.
„Zar bi?“ Nasmešim se i zamotam ruke oko njegovog vrata.
„Čelična volja.“ Nakezi se.
Stomak mi zakrči. Shane pogleda dole i zakikoće se.
„Jesi li jela?“
Počešem se po nosu. „Nisam od ručka. Bilo mi je muka.“
„Vreme je za jelo, onda. Trebaće ti energije.“ Shane se seksi iskezi, poljubi
me u nos, usne a onda se spusti do mog stomaka i spusti jedan poljubac i na njega
pre nego što je počeo da ustaje.
Pokušala sam da ga pratim i da ustanem sa kreveta, ali podigao je prst
namene i naredio: „Ostani.“
„Savršeno sam sposobna da napravim sendvič.“
„Nije me briga. Hoću da se odmaraš.“
Pogledam u svoje golo telo pa vratim pogled na njega. „I ti ovo što smo
radili nazivaš odmorom?“
„Ovo što smo radili je deo procesa lečenja.“
„Hoćeš da kažeš da je to doktor naredio?“ Zezam ga.
„To je Docovo naređenje...“
184
Skupim oči na njega. „Dobar pokušaj...Emma mi je pisala o tvom nadimku.“

Zakopčavajući farmerke, Shane mi dobaci još jedan kez a onda i namigne.
Onda zgrabi pištolj, koji nisam ni primetila, sa noćnog stočića i zavuče ga u zadnji
deo farmerki. Moja pažnja je bila zalepljena na pištolj. Zaboravila sam na svog
očuha dok sam ležala u Shaneovim rukama. Obrve mi se namršte i ujedem se za
usnu. Shane se nagne i podigne mi glavu prstom sve dok nisam gledala u njegove
oči. Vrelina je još uvek izbijala iz njegovog pogleda zbog naših ranijih aktivnosti.
Nije ništa rekao, samo je gledao moje lice na momenat, a onda jedan po jedan
centimetar, smanjivao je distancu dok mi je srce jurilo i dah mi zastajao. Spustio je
poljubac na moje usne, lagan, nežan kao dodir peruške. Nije želeo da mi zagreje
telo, hteo je da mi odvuče pažnju od pištolja, ali efekat je svejedno bio isti. Topila
sam se u njegovim rukama. I znao je to, takođe, ako taj đavolski osmeh kojim me
obasjao ima išta sa tim.
„Ostani ovde i nemoj da ustaješ.“ Naredio je pre nego što je prešao preko
sobe i otvorio vrata.
Promrmljam, „Šefujući.“, dok je izlazio i zakikoćem se kada sam čula
odgovor, „Navikni se na to.“
Ležim na krevetu i mozak mi juri preko svega što se desilo. Još uvek ne
mogu da verujem da je Richard živ. Zatvorim oči i vratim se na onaj momenat
kada se Shane okrenuo da pogleda uz reku, u suštini, njegovo telo je stalo između
mene i tog metka iz Richardove puške. Još uvek vidim izraz na njegovom licu onog
momenta kada je bio pogođen, krv koja lije iz rane dok pokušavam da nas zadržim
da ne padnemo. Još uvek mogu da osetim udar ledene vode kada smo upali, leteći
pravo niz vodopad. Svo to okretanje i strujanje oko moje glave tera moje srce, čak
i sada, da juri kao ludo. Pogodi me kao udar munje, koliko blizu sam bila da
izgubim Shanea i telo počinje da mi se trese.
„Neću ti dozvoliti da mi ga uzmeš.“ Šapnem praznoj sobi.
Nisam više slaba devojčica koju je mučio. Borila bih se sa njim, golim
rukama ako moram, da sačuvam ovu ljubav bezbednom.
„Ti si kukavica.“
Sunce je još uvek sijalo terajući moje demone u tamu, pa sam ustala,
navukla bade mantil i pomerila se prema prozoru. Tamo je negde, znam to, i želim
da budem sigurna da nam se neće opet prišunjati. Podignem roletne i
185
pretražujem dvorište ispred kuće i šumu iza. Policijsko auto je parkirano ispred, ali
nisam mogla da vidim policajce. Pomerim se na drugi deo prozora i pregledam
suprotni deo dvorišta.
Ništa.
„Gde si?“
Pucam od te neizvesnosi, pa odem do vrata i izađem u hodnik.
Slušam.
Ništa.
Maxine spava ali trebalo bi da mogu da čujem Shanea u kuhinji.
Duboko udahnem, pratim hodnik do dnevne sobe a onda i do kuhinje.
Prazna je.
Uhvatim neku kretnju kroz prozor i zaledim se. To je Shane. Izvukao je
pištolj i držao ga spremnog za upotrebu dok se pomerao preko dvorišta. Izgledao
je kao pravi vojnik dok se kretao bešumnim pokretima.
Poskočim kada se pucanj začuo a Shane skoči u zaklon iza drveća.
Vrištim, „Shane!“, potrčim prema terasi i širom otvorim vrata. Telo jednog
policajca je na podu, krv se širi oko njegove glave.
Zajecam od tog prizora i Shane pogleda u mene. „Idi po Maxine i gubite se
odavde!“ Viče.
Metak pogodi drvo odmah iznad moje glave pa padnem na dupe da ga
izbegnem. Pucnjava započne iza drveća dok se dižem na kolena. Mogla sam da
vidim kako Shane uzvraća vatru dok trči prema terasi. Spustio se jako nisko dok je
trčao preko stepenica a onda je proleteo kroz vrata grabeći i mene na tom putu.
Zatvorio je vrata, uspravio se i vukao me sa sobom dok je trčao kroz kuću izvlačeći
telefon. Maxine nas je susrela u dnevnoj sobi sa sekirom sa roze drškom, u ruci.
Čak i u svom ovom haosu, bila sam zapanjena time što ona stvarno spava sa
sekirom pod jastukom.
186
„Chester, jedan čovek je pao, ponavljam, čovek je pao. Pod paljbom smo.“
Shane reži u telefon dok gura Maxine i mene u hodnik. Slušao je jedan trenutak pa
odgovorio, „Razumeo.“, pre nego što je prekinuo.
„Dolazi li Chester?“ Maxine pita.
„Tiho.“ Shane naredi odlučno pa se obe ujedemo za usnu. Izvukao je šaržer
iz džepa dok mu je pogled bio zalepljen za prozor. Nije skrenuo pogled ni na
sekundu dok je vadio prazan šaržer, ubacivao pun i repetirao. Kada je završio,
okrenuo se prema nama i naredio. „Da se niste jebeno mrdnule. I ni jednog
jebenog zvuka od bilo koje od vas. Razumele?“
Maxine i ja klimnemo, širom raširenih očiju na tu transformaciju na
Shaneovom licu. Bio je fokusiran, spreman na sve. U tom momentu on je bio
ratnik, spreman da ubije zmaja golim rukama ako samo priđe brvnari.
Neka Bog blagoslovi Vojsku!
Bez reči, podigao je pištolj i pomerio se u dnevnu sobi, krećući se levo i
desno kao što je radio i napolju.
Pogledam u Maxine i nemo kažem, „Vaauuu.“
Klimne glavom i usnama oblikuje, „Vrelo.“, i uopšte ne greši u tome. Na
žalost, ovo nije momenat da razmišljam koliko me loži kada preuzme kontrolu.
Shane nam nestane sa vida na par minuta, a onda se vrati do nas. Maxine je
još stezala svoju sekiru sa roze drškom, spremna da ubije zmaja sasvim sama ako
treba. Odlučim da je njena ideja baš dobra i da treba da kupim baš takvu sekiru sa
roze drškom za sebe, čim mi se ukaže prilika.
Shane se pomeri blizu prozora i nastavi da gleda dok smo čekali. Pet minuta
kasnije, sirene se probiju kroz naelektrisan vazduh, a onda se auto zaustavi ispred
kuće.
Shaneov telefon zazvoni i on se javi, režeći, „Maxine je dobro, kuća je
osigurana.“ Režanje koje je Shane dobio kao odgovor kaže nam da govori sa
Maxom. Slušao je šta mu priča pa odgovorio, „U redu. Odmah.“, pre nego što je
prekinuo. Pogledao je unazad kada je neko zakucao na ulazna vrata i rekao:
„Konjica je stigla. Pakujte stvari, odlazimo sa Maxom i Miom.“
„Odlazimo gde?“ Maxine pita.
187
„...Gunnison, Colorado.“
***
Smeh se podigao do krova terminala za podizanje prtljaga na Denver
International Airport. Shane se nasmejao dok je gledao Sage, Miu, Maxine i Jenn
kako se smeju.
„Isuse.“ Jack zagunđa, oči mu se suze dok gleda u žene. „Kao gakanje
gusaka.“
„Ovo je bila tvoja ideja.“ Max istakne.
„Privremeno ludilo.“ Jack zagunđa.
„Čujem da ima toga u tvojoj porodici.“ Shane pogleda oba muškarca sa
šmrkanjem.
„Samo na ženskoj strani.“ Jack se brani.
Usne kod svih trojice se razvuku u kez i zakikoću se nisko u grlu.
„Naravno, znala sam da je Sage suđena Shaneu onog momenta kada sam
čula njeno ime.“ Maxine objavi.
Jack pogleda u Shanea i prevrne očima.
„Šta moje ime ima sa tim?“
Maxine pogleda u muškarce preko ramena i nasmeši se. „Jack i Jenn. Max i
Mia. I sada Shane i Sage.“ Istakne. „A najbolji deo je, ne morate da menjate
inicijale kada se udate.“
„Isuse, sada planira i venčanja.“ Shane promrmlja.
„Bolje reci Chesteru da se drži dalje od žena kaje se zovu Christina.“ Jack
savetuje.
Oštri zvuk se začuo i trake su počele da se pomeraju, označavajući da će
prtljag uskoro biti tu. Shane se okrenuo i približio jedan korak, zajedno sa Maxom i
Jackom, da sačekaju torbe.
188
„Moj prijatelj iz FBI će biti ovde ujutru,“ Jack kaže, „i Chester je zvao dok ste
bili u avionu. National Guard je na putu i pomoći će u potrazi. Postaviće blokade
na putevima između Trails Enda i Fairbanksa. Ako krene tim putem, uhvatiće ga.“
„Šta je sa Sageinom majkom?“
„Anchorage policija je upozorena. Gospođa Sloan je ispitana i šokirana je
što je još uvek udata. Izgleda da je u vezi, u zadnjih šest meseci i da su razmišljali o
venčanju. Njen dečko je spakovao i odveo kod njega.“
„To će pomoći Sage da se opusti.“ Shane odgovori.
„Imaš nekoga kome si mogao da ostaviš kompaniju?“ Jack pita Maxa.
„Buddy će biti glavni dok se ne vratimo. Ali, moramo da nađemo ovo đubre
brzo, Jack. Ako se približi Miji ili mami, ubiću ga baš kao što sam ubio i Stetsona.“
„Moraćeš da staneš u red.“ Shane kaže.
Jack podigne ruku i ućutka obojicu. Ovo je razlog zbog kojeg je predložio da
se pritaje u Gunnisonu. Znao je da je Heller mrtav čovek ako se približi Miji ili
Maxine. Ubiti jednog čoveka u samoodbrani je jedna stvar, drugi put bi podigao
obrve. Nije želeo da mu rođak završi u zatvoru jer je branio svoju porodicu.
„Nema ubijanja u mom gradu.“ Jack naredi, dobacujući obojici čvrst
pogled... „Osim ako ja sam ne ubijem nekoga.“ Dodao je.
„Pucao je na Sage dva puta u poslednjih dvadeset i četiri sata.“ Shane
hladnim glasom kaže. „Skoro smo se udavili zbog tog čoveka a ja imam rupu u
ramenu. Ako želiš da me sprečiš da ubijem Hellera ako se pojavi, onda je bolje da
paziš na mene.“
Max je prekrstio ruke i podigao obrvu na rođaka. Očigledno je da i on ima
isto mišljenje kao i Shane. Moraće da ih zatvori ako želi da ih spreči da ubiju
Hellera čim promoli glavu. Gledajući jednog pa drugog, Jack uzdahne, a onda
podigne ruku i protrlja vrat da smanji napetost koja se nakupila u poslednja
dvadeset i četiri sata. Max je isti tvrdoglavi Gunnison kao i Jack. Trebalo bi da
zapamti to.
Prtljag se pojavi i Max im pokaže, pa krene prema torbama. Kada se Shane
pomerio prema svojoj torbi, Jack ga je zaustavio sa rukom na grudima.
189
„Razumem kako se osećaš Shane, ali pokušavam da zaštitim Maxa i tebe.

Naročito Maxa.
Već je ubio jednog čoveka, a kao što dobro znaš, to ostavlja trag na duši,
opravdano ili ne.“
„Ja već imam jednu crnu oznaku na duši, jedna više neće mi ništa značiti.
Ako se Heller pojavi, ja ću biti taj koji će ubijati. Jednostavno.“
„Znaš da si upravo priznao pripadniku zakona da si spreman da počiniš
ubistvo.“
„Ne,“ Shane je odgovorio odmahujući glavom, „rekao sam Maxovom
rođaku da ću štititi ono što je njegovo i moje ako to bude potrebno. Ja sam vojnik.
Bolje sam istreniran da se bavim Hellerom nego ti. Pročitao sam njegov dosije. Bio
je u Vojsci pre nego što je postao policajac. Znam kako razmišlja, znam kako je
treniran. Moći ću da predvidim njegov sledeći potez bolje od bilo koga ako nas
pronađe.“
Jack je primetio mržnju koja je gorela na izrazu Shaneovog lica, njegovu
tvrdoglavu bradu, i znao je da misli svaku reč. Klimajući glavom u razumevanju,
udario je Shanea po levom ramenu i promrmljao: „Hajde da vas odvedemo u
Gunnison.“
„Jack.“ Shane je rekao kroz stegnute zube.
Gledajući nazad u Shanea, odgovorio je. „Daa?“
„Metak u mom levom remanu.“
Jack je pogledao u mesto na kojem je Shane držao desnu ruku i napravio je
grimasu.
„Zašto vam treba tako dugo?“ Maxine vikne terajući svu trojicu da se
okrenu i pogledaju. „Nismo u Trails Endu gde sunce sija celi dan i noć. Hoću da
vidim svoj grad pre nego što padne mrak, a onda hoću u Tully’s na piće.“
Jack napravi grimasu.
„Nadam se da će uhvatiti ovog kretena brzo,“ nisko zagunđa, „nisam
siguran koliko dugo će Gunnison moći da podnese Maxine.“
190
***
Sa leđima naslonjenim na uzglavlje kreveta, pogledom usmerenim na mesto
našeg spajanja, Shane naredi, „Daj mi svoje usne.“, dok podiže glavu.
Opkoračila sam njegove kukove, pomerala se brzo i žestoko, znoj je klizio
između mojih grudi ali nagela sam se i zarobila njegove usne baš kao što je i
tražio.
Nije zatvorio oči kada su moje usne dodirnule njegove, pa sam i ja držala
moje otvorene i gledala sam kako njegove sive postaju olujne dok jezikom
istražuje moja usta. Zastenjala sam, osećala sam se puno i razvučeno dok je
dočekivao svaki moj pokret dubokim nabijanjem, a arogantni izraz se raširio
njegovim licem. Da sam mogla da govorim, rekla bih mu da ima prava da bude
arogantan. Nisam bila sa mnogo muškaraca u životu, ali Shane je daleko najbolji.
„Brže.“ Mrmlja na mojim usnama, pa omotam ruke oko njegovih ramena i
ubrzam.
Zgrabio me za kosu, stegao je u pesnicu dok me njegova povređena ruka
privlačila na njegove grudi. Zabacio mi je glavu unazad i zakopao lice uz moj vrat.
Zarežao je kada sam zaljuljala kukovima. „Jebeno stvorena za mene.“ Mrmljao je.
Hiljadu snova i tinejdžerskih listi vrlina savršenog muškarca, nisu me
pripremili za Shanea. Njegova snaga karaktera, posesivnost i spremnost da i dalje
rizikuje svoj život, doveli su do toga da se moja intenzivna osećanja prema njemu
rapidno brzo uvećavaju. Ako sam ja stvorena za njega, onda je i on sasvim sigurno
stvoren za mene.
Dah mi se zaustavi i još jedan vrhunac, još jedan oštar šok zadovoljstva
raširi se mojim jezgrom kada me zgrabio za ramena i duboko zabio svoj kurac.
Jednim njegovim pokretom kukova razbila sam se na milion svetlucavih delića koji
su se ponovo spojili u jedno, dok sam uživala u svom oslobađanju, padajući na
njegova ramena.
Posesivnim režanjem, Shane je izgovorio, „Moje.“, dok se podizao, zabio još
jednom do korena i zadržao se tako prosipajući se u moju dubinu.
Kada sam došla do daha, prevrnuo me na leđa i nastavio nežno da se
pomera, napred i nazad, milujući me iznutra dok mi je osvajao usne dubokim
191
poljupcem koji mi se uvukao u srce i ostao tamo. Napisao je svoje ime na mojoj
duši, njegovo telo mi je postalo poznato kao moje sopstveno za samo par dana.
Trebalo bi da me plaši koliko mi je postao bitan u tako kratkom vremenu, ali
nije. On je osnova moga života baš kao i disanje. Osećam da je on moja srodna
duša. Kao da su naše dve polovine razdvojene i konačno smo se opet spojili u
jedno.
Spustio je čelo na moje, pa otvorim oči i gledam u njegove sive dubine.
Pluća mi se smrznu kada vidim sopstvene misli kako se reflektuju u njegovim
očima.
Podigao je ruku do moje vilice i poljubio me sporo, slatko, povezujući me sa
njim kao sa svojim životom.
Sve što sam osećala u tom momentu, isplivalo je na površinu. Kada je
prekinuo poljubac, moja osećanja su se oslobodila. „Imaš prelepu dušu, Shane
Sherman.“ Šapnem.
Lagani kez se proširi njegovim licem i prevrne se povlačeći me sa njim. Moja
kosa se raširi oko njegove glave, praveći svet samo za nas dvoje.
„Imam crnu dušu.“ Govori mi, gurajući moju kosu unazad i držeći je tamo sa
jednom rukom. „Ali mislim da je Bog još uvek na mojoj strani, jer mi je poslao
tebe da me spas...“
„Shane.“ Prekinem ga, spremna da se prepirem jer njegova duša je sve
samo nije crna, ali prekrio mi je usne prstom, sprečavajući me da govorim.
„Ti si moj spasilac Sage. Bez prepiranja. Još uvek se osećam odgovornim za
smrt Emme Jane, ali više nisam spreman da dopustim da život prođe pored mene.
Suočiću se sa svojim demonima.“ Ističući svaki deo poljubcem, nastavio je da
šapuće. „Za tebe. Za mene. Za nas.“
Glasni zvukovi dolaze iz dnevne sobe, ali sve na šta sam obraćala pažnju u
tom momentu je Shane. Zaklela sam se da ću mu pomoći da se suoči sa svojim
demonima, da se oslobodi krivice i da oprosti sebi.
„Nema prepiranja.“ Šapnem nazad, prelazeći usnama nežno preko njegovih.
Prevrnuo se opet, oborio me na leđa i produbio je poljubac. Ali glasovi su
postajali glasniji i haotičniji.
192
„Izgleda da su Jack i Jenn budni.“ Shane se zakikoće na mojim usnama.

Nakon što je Heller napao, nismo spavali. Onda smo putovali iz Trails Enda u
Gunnison, stigli smo kasno prethodne večeri. Do momenta kada smo stigli iz
Denvera u Gunnison, bili smo potpuno iscrpljeni zbog nedostatka sna. Odmah
smo se povukli u sobu, uleteli u krevet i uvili se jedno oko drugog, premoreni. Ali
Shane me rano probudio, izvlačeći me iz dubokog sna sa svojim ustima između
mojih nogu. Sada, kuća se budila i vreme je da izađemo iz svog malog raja.
„Misliš li da će Jack znati kako je policajac Rogers?“
Tim Rogers je policajac koji je dodeljen da čuva Maxininu kuću. Rogers je
pogođen velikim kamenom, što je bolje od moje pretpostavke da ga je metak
pogodio. Heller se očigledno nadao da će uspeti da se ušunja u kuću pod velom
noći, ali moja želja za hranom mu je pokvarila planove. Da Shane nije sišao da mi
napravi sendvič i da nije video Rogersovo besvesno telo, možda bi bio uspešan u
tom drugom napadu na naše živote.
„Ako on ne zna, nazvaću Chestera.“ Shane mi odgovori.
Oštar udarac po vratima natera i mene i Shanea da se okrenemo u tom
pravcu. „Kafa je gotova.“ Max viče.
Obrve mi se podignu i pogledam u Shanea.
„Kako on zna da smo budni?“
Usne mu se razvuku u osmeh. „Bejb...ti ni malo nisi tiha kada svršavaš.“
Instinktivno ga udarim po ramenu pre nego što sam razmislila. Onda
uzdahnem. „Tako mi je žao. Jesam li te povredila?“
„Ja sam vojnik. Treniran sam da ignorišem bol.“ Zastenje.
Odgurnem se nogom od krevet i prevrnem ga na leđa. „Preuzeću vođstvo
dok se ne oporaviš.“
„Morao bih da budem mrtav pre nego što to dozvolim.“
„Da li ti to govoriš da mi nikada nećeš dozvoliti da te zavedem?“
„Zavođenje,“ promrmlja i podiže glavu da me gricne za usnu, „je jedna
stvar. Kontrola je druga.“
193
„Čak ni za moj rođendan?“

Shaneove usne se trznu.
„Možda bih mogao biti nagovoren za tvoj rođendan.“
Maleni osmeh pređe preko mojih usana. „Nadam se da će ti biti bolje do
petka.“
„Rođendan ti je u petak?“
„Mhm, moj trideseti.“
„Prekretnica,“ nasmeje se, „Kako se osećaš sada kada ćeš postati stara
dama?“
„Znaš šta je smešno, mislila sam da ću biti depresivna jer punim trideset, ali
nakon svega što se desilo, jednostavno sam zahvalna što sam živa.“
„Planiram da te zadržim živom.“ Zareži.
Još jedan oštar udarac na vratima privuče našu pažnju.
„Kafa je spremna, jaja se hlade, a ti, Jack i Max imate sastanak sa nekim
tipom iz FBI-a. Prestani da ljubiš Sage i izvlači dupe iz kreveta.“
„Odmah dolazimo.“ Shane vikne.
„Sada je trn u mom dupetu. Radije bi ostala ovde ceo dan.“
Duboko kikotanje zatutnji u Shaneovim grudima, a onda naredi. „Ustaj
bejbi.“
Sa rezigniranim uzdahom, siđem sa Shanea pa se obučemo i krenemo niz
hodnik prema kuhinji.
Jack i Jenn imaju brvnaru sa četiri spavaće sobe, odmah na obodu grada.
Izgradili su je nakon što su se venčali pre pet godina jer im je trebalo još prostora
za njihovu veliku porodicu. Jenn mi je rekla da se Bailey, njena ćerka iz prvog
braka, preselila kod Gradya, jednog od Jackovih zamenika, pa imaju dovoljno soba
da nas sve ugoste dok čekamo da vlasti uhvate Hellera i strpaju ga iza rešetaka.
Kuhinja je san svakog kuvara sa sivim mermernim površinama, metalnim
kuhinjskim aparatima i borovim ormarićima. Velika soba, nasuprot kuhinje, je spoj
194
trpezarije i dnevne sobe, napunjena mekim, kožnim, braon sofama i borovim

stolom a ukrašavali su je ukrasni jastuci i predmeti Indijanske umetnosti. Bila je
pravi pokazatelj života na planini ali je takođe bila i topla i prijatna, baš kao i njeni
vlasnici.
Jenn je stajala pored šporeta, kuvala je nešto kada smo mi ušli a Jack je
stajao iza nje i šaputao joj na uho. Max je sedeo za stolom sa Miom u krilu, bili su
izgubljeni u svom svetu, još uvek po svemu mladi bračni par. A Maxine je
razgovarala preko telefona u dnevnoj sobi, mrmljajući nešto da je niko ne čuje.
Sve oči se okrenu prema nama kada smo ušli i osmesi se pojave na svim
licima.
„Sranje.“ Mrmljam i osećam kako mi se crvene obrazi.
Naginjući se prema meni, Shane šapne: „Kao što sam rekao, nisi ni malo
tiha.“
Neka me neko odmah ubije.
„Kada se sastajemo sa tvojim prijateljem?“ Shane pita Jacka, na sreću, jer je
to odvuklo pažnju od mojih obraza.
Gledajući u sat Jack odgovori. „Za sat.“
„Tako brzo? Bolje da se presvučem.“ Mrmljam gledajući u moje joga
pantalone i majicu.
„Nema potrebe, nema puno vremena pa idemo samo Max, Shane i ja.“ Jack
odgovara.
„Ali mislila sam da mora da razgovara sa mnom o njemu, o onome što se
dešavalo u prošlosti?“
„Kada ga uhvate. Sada, koncentrisaćemo se na sadašnjeg Hellera.“
Glasna muzika se začuje sa kraja hodnika i pesma iz filma „Frozen“ ispuni
sobu.
Jack se okrene Jenn i namršti se.
Jenn se nevino nakezi.
„To je njihov omiljeni film.“
195
„Kunem se Bogom,“ Jack zagunđa, „ako još jednom čujem tu pesmu, ja

neću preći preko toga.“
„Ja sasvim slučajno volim tu pesmu.“ Jenn se brani.
„Onda mi objasni zašto je puštaju samo kada sam ja kod kuće?“
„Ne znam o čemu govoriš.“ Očigledno je da laže.
„Vraga ne znaš.“
„Možda se njima sviđa?“
„Oni su moji sinovi.“ Jack šmrkne.
„I?“
„To sve govori.“
Shane promrmlja, „Tačno.“, i ja se zakikoćem. Nešto mi govori da je veza
Jacka i Jenn kao lekcija iz strpljena za njih oboje.
Jenn prevrne očima a onda se okrene od šporeta i vikne: „Keller, Kaiden!“
Momenat kasnije muzika prestane i dva identična tamnokosa dečaka sa istim
osmesima ulete u sobu. Oni su slika i prilika svoga oca, sa svetlim plavim očima
ispunjenih veseljem.
„Da li se tata naljutio?“ Jedan pita.
„Znali bi da je ljut Keller, tata viče jako glasno.“ Kaiden odgovori.
Jack pogleda u Jenn a njen kez se još više raširi.
„Ovo je osveta.“ Jack zareži.
„Misliš?“ Jenn sarkastično odgovori, okrećući se opet prema šporetu.
Jack pogleda u Maxa i Miu, pa onda u mene i Shanea. „Pošteno
upozorenje,“ Jack kaže, „žene nikada ne prelaze preko sranja, a osveta je pravo
mučenje.“
Kada je Jenn šmrcnula, okrenuo se opet prema njoj i prekrstio ruke na
grudima.
196
„Mia, Sage,“ Jenn progovori preko ramena, „pošteno upozorenje...ovakvi

tipovi će uraditi bilo šta samo da bude po njihovom. Veoma preporučujem
izbegavanje policijske stanice, zatvorskih ćelija naročito, bez podrške.“
„Slatkice, mogu da ti obećam da će ta ćelija da ti postane trajni dom ako se
opet upetljaš u neku od mojih istraga.“
Pogledam u Shanea, nasmejana, misleći da se Jack šali ali zateknem ga kako
klima u znak slaganja. Onda se okrenem prema Maxu baš na vreme da čujem
mrmljanje: „Prokleto tačno.“
„Čekaj, zar govoriš da te Jack zapravo zaključao u ćeliji?“ Pitam, začuđena.
„Dvaput!“ Jenn ispljune, podižući dva prsta u vazduh.
„Bejb, pogrešila si. Ja sam te zaključao jednom a momci su te zaključali
drugi put.“
Šmrknem mislići da se Jack definitivno šali ovaj put ali onda se okrenem
prema blizancima. Klimali su glavama u slaganju.
Šta?
„Pitanje,“ progovorim, gledajući između blizanaca i Jenn, „zašto su te dečaci
zaključali u ćeliji?“
„Bili su ljuti jer sam ih ostavila ovde kada smo otišli na Alasku za Maxovo i
Mijino venčanje.“
„Uhh-huuh.“ Jedan od blizanaca se oglasi.
Sve oči se okrenu prema njima. „Zašto ste to onda uradili?“ Jenn pita.
Dečaci pogledaju jedan drugog i namršte se baš kao i njihov otac. „Jer je
tata rekao, ako još jedan muškarac pogleda u mamino dupe, da će je zaključati i
baciće ključ.“
„Kaiden, ne govori dupe.“ Jenn ga ispravi, gledajući u Jacka. „Mislim da
grešite momci. G. Steele nije mogao da vidi moje – moj donji deo, jer sam svo
vreme sedela.“
„Ne svo vreme.“ Keller se usprotivi. „Gledao je kada si se sagela da
podigneš olovku.“
197
Jenn zastane da razmisli o njegovom objašnjenju a onda odmahne glavom.

„Kako ste mogli to da vidite iz igraonice?“
„Uradio je isto ono što i tata radi kada se sagneš.“
Jack spusti pogled na svoje malene klonove, gleda ih pravo u oči dok mu se
usna trza. „Šta ja to tačno radim kada se mama sagne?“
Zajedno i potpuno u skladu, a da budem iskrena i po malo zastrašujuće,
blizanci nakrive glave na jednu stranu, kao da očekuju nešto, a onda se ujedu za
donju usnu.
Jenn uzdahne a sva tri muškarca se nakeze. „Gledao je u njeno dupe.“
Mia i ja eksplodiramo od smeha kada se Jack okrenuo prema Jenn sa
samozadovoljnim osmehom. Mršteći se na Jackove podignute obrve, Jenn
progunđa, „Poštedi me testosterona.“, onda se odmakne od šporeta i uhvati
dečake za ruke. „Hajte moji mali neandertalci, baka Gunnison će uskoro doći po
vas.“ Objašnjava dok ih odvodi niz hodnik.
„Ko je taj Steele?“ Max pita i ustaje po još jednu šolju kafe.
„Mrtav čovek, ako opet pogleda u Jennino dupe.“ Jack odlučno odgovara
gledajući u sat. „Bolje da krenemo.“
Sva tri muškarca zgrabe šolje sa kafom pre nego što se izgube niz hodnik da
se presvuku. Gledam u Shanea dok odlazi i merkam njegovo dupe svo vreme.
Dupe koje, podsećam sebe, mogu da dodirujem kada god hoću a planiram da to
radim veoma često.
„I, šta ćemo mi da radimo dok momci jure tog ludaka?“ Pitam Miu dok
sedam za sto, pored nje.
„Nemam pojma, ali Maxine je živela ovde pa će moći da nam pokaže grad.“
Jenn se vraća u kuhinju sa fasciklom u rukama i baca je na sto baš kada
Maxine završi razgovor.
„Sve u redu kod kuće?“ Pitam.
„Gregor kaže da nema ni traga od Hellera. Sve je u redu, hvala Bogu.“
198
„Gregor je onaj zgodni stariji muškarac kojeg sam srela, zar ne?“ Jenn pita
dok otvara fasciklu.
„Baš taj.“
Mia i ja pogledamo jedna u drugu i nasmešimo se. Kada sve ovo bude iza
nas, odlučila sam da zamolim Miu za pomoć da spojimo to dvoje.
„Šta tražiš?“ Maxine pita Jenn.
Jenn odgura otvorenu fasciklu do Maxine.
„Ukleti Gunnison?“
„Razgovarala sam sa gospođom Thomas pre par dana, i ona mi je rekla da je
njen sin prolazio pored starog groblja, onog van grada, i video je duha.
Zainteresovalo me to pa sam malo istraživala na internetu i otkrila sam da postoji
par mesta u Gunnisonu za koja se veruje da su ukleta. Mislila sam da bi možda
bilo zabavno istražiti to i napisati par priča. Kada dečaci na jesen krenu u školu
imaću više vremena za istraživanje.“
„Kako misliš da ispitaš uklete kuće?“
Pogledala je preko ramena u pravcu spavaćih soba a onda se nagela
unapred i počela da šapuće. „Planiram da odem tamo noću i vidim da li će se neki
duh pojaviti.“
„Stvarno?“ Maxine šapne nazad. „Zvuči zabavno. Ja sam za.“
„Zašto šapućemo?“ Mia šapne.
„Ja izbegavam zatvorsku ćeliju.“
„Zašto bi te zaključao ako istražuješ duhove?“ Pitam i pridružim se ostalima
u šaputanju.
„On je Jack. Njemu ne treba razlog.“
Čudno, ali to mi zvuči kao sasvim dobro objašnjenje.
„Kada počinjemo?“ Mia pita.
„Drago mi je da si pitala,“ Jenn se nakezi, „jer planirala sam da počnem ove
sedmice dok je Jack u noćnoj smeni. Ne dolazi kući pre ponoći, pa sam mislila da
199
bih mogla malo da čeprkam dok se on ne vrati. Ali sada su Max i Shane ovde pa to
neće biti moguće. Ocinkarili bi me. Misliš li da bi mogle da ih držite zauzetim da
Jack ne sazna da nisam tu?“
„Šta sa dečacima?“
„Susie, Jackova majka, je uzela dečake na sedam dana, dok ste vi ovde. Zato
sam i htela da krenem ove sedmice, ali zaboravila sam na Maxa i Shanea. Ta
bratska odanost je jaka kod neandertalaca pa bi obojica zamenili Jacka.“
„Stanuje li neko u tim kućama?“ Maxine pita.
„U svim. Samo je groblje napušteno.“
„Onda ostavi kuće za kasnije, kada mi odemo i fokusiraj se na groblje dok
smo ovde da ti čuvamo leđa. Reći ću momcima da idete sa mnom u posetu mojoj
staroj prijateljici Helen a umesto toga otići ćemo na groblje.“
„Šta ako krenu sa nama?“ Pitam.
„Ti momci neće hteti da sede celo veče sa ženama.“
„Shane bi mogao. Ne želi da me izgubi iz vida sve dok ne uhvate Hellera.“
Maxine razmišlja jedan momenat a onda joj se lagani kez pojavi na licu.
„Prosto kao pasulj.“ Maxine se nasmeje i pogleda preko ramena. „Znam
tačno kako ću nagovoriti Shanea i Maxa da ostanu kod kuće.“
„Ali šta sa Hellerom? Treba li da brinemo jer smo izašle same i
nezaštićene?“ Pitam.
„Već sam pričala sa Jackom o tome i nema potrebe da se brinemo, još uvek.
Ako shvati da si ovde, što sumnjam da hoće, trebaće mu bar dva do tri dana
vožnje autom dovde i to ako uopšte ne spava, približno četiri ako spava bar par
sati dnevno. Ne može u avion a da ne pokaže isprave a Chester je već obavestio
sve aerodrome. Imaju njegovu sliku pa će obratiti pažnju. A ne može da pređe
granicu sa Canadom bez pasoša. Jack to zna, kao i Shane i Max. Zato smo ovde a
ne kod kuće. Ovde smo svi bezbedni.“ Maxine objasni.
„Slažem se.“ Mia odgovori. „Da Max čak i na sekundu misli da sam u
opasnosti, poveo bi me sa sobom u stanicu policije, ali nije.“
200
„Jack kaže da sa umešanim FBI i činjenicom da ste putovali ovde pod lažnim
imenima, šanse da vas Heller pronađe su veoma male.“ Jenn dodaje.
„Ok, onda sam i ja za.“ Nasmešim se, laknulo mi je jer ne moramo da
ostanemo zaključane u kući. „I kako planiraš da zadržiš Maxa i Shanea da ne krenu
sa nama?“ Pitam Maxine.
Ustane i ode do svoje torbe koju je spustila na sofu. Prekopava po njoj par
momenata, a onda se okrene i podigne vibrator u svim bojama duge.
„Reći ćemo momcima da pravimo Passion Princess žurku u Heleninoj kući.“
„To bi moglo da upali ali ima jedna stvar,“ izjavim, „mislim da Shane neće
progutati to da si ponela sve za takvu žurku i to dok smo se na brzinu pakovali da
bi što pre pobegli od ludaka.“
„Pih. Nikada ne podcenjuj u šta su sve muškarci spremni da poveruju ako je
tema neprijatna.“
Čuli smo Maxa kako govori nešto dok nam se približava hodnikom. Maxine
pogleda u njegovom pravcu, namigne nam, izvuče telefon i stavi ga na uho.
Kada su Shane i Max ušli u kuhinju, Maxine je počela da govori i da maše
vibratorom duginih boja po vazduhu.
„Jesi li poslala moje zalihe brzom poštom?“
Shane i Max se okrenu prema njoj i obojica podignu obrve.
„Šta li je sada smislila?“ Max pita.
Jenn, koja očigledno ima prilično prakse u obmanjivanju muškaraca,
promrmlja bez podizanja pogleda: „Organizuje žurku kod svoje stare prijateljice
Helene. Izgleda da je nestašica vibratora u Gunnisonu.“
„Isuse.“ Max uzdahne pa onda suzi oči na Shanea koji se nasmejao a onda
ga je udario po leđima.
„Devojke će mi pomoći oko žurke, jer imamo tako malo vremena.“ Maxine
laže na telefon.
Shane se okrene i pogleda u mene, „Da li to ona organizuje veče pokera?“,
sumnjičavo me pita.
201
„Ne. Samo katalozi i osveženje.“ Lažem.

„Kada?“ Max pita Miu.
„Večeras, jer Helen je samo večeras slobodna.“
Jack ulazi noseći blizance ispod ruku kao dve vrećice brašna.
„Šta je večeras?“ Pita.
„Maxine pravi Passion Princess žurku u Heleninoj kući pa smo devojke i ja
odlučile da joj pomognemo.“ Jenn odgovori ne dižući pogled sa beleški.
„Isuse.“ Jack uzdahne, a onda pogleda Maxa i Shanea. „Pretpostavljam da ni
jedan od vas ne želi da provede veče gledajući u gumene kurčeve?“
Užas je bio prilično jasan na njihovim licima.
„Dobro.“ Jack zagunđa. „Onda možete da budete sa mnom dok su one
tamo.“
Max i Shane klimnu glavama u slaganju, i izgleda da im je prilično laknulo
zbog te ideje.
Jack spusti Kellera i Kaidena na noge, a onda se sagne i šapne im nešto. Oba
dečaka se nasmeju, klimnu glavama i obojica ga zagrle uz slatke reči, „I mi volimo
tebe tata.“
Jack se uspravi i pogledao na sat, „Moramo da krenemo.“, rekao je, pa sam
ustala i ispratila Shanea do vrata dok su se Max i Jack pozdravljali sa svojim
ženama.
„Budi pažljiva danas.“ Shane naredi, zgrabi me za ruku i privuče me sebi.
„Sumjam da Heller može da izađe iz Alaske, a kamo li da nas pronađe ovde, ali ako
nas pronađe verovatno će mu trebati par dana da stigne ovde.“
„Hoću. Obećavam.“
„To je moja devojka.“ Podigne mi ruku i otvorenih usana spušta malene
poljupce po mom dlanu, gledajući me pravo u oči. Vrelina se razlije mojim vratom
i popne se sve do obraza kada pređe jezikom preko sredine moga dlana,
podsećajući me kako me je probudio jutros. Kolena mi oslabe od tog sećanja, pa
202
se naslonim na njegovo čvrsto telo i zadrhtim. Osetio je to i sveznajući kez se

pretvorio u kikotanje dok me ljubio u čelo.
„Idemo.“ Jack govori dok otvara vrata pa se odmaknem od Shanea.
Namigne mi i spusti nežni poljubac na moje usne pre nego što krene za Maxom.
Zatvorim vrata za njima i nakezim se jer ova obmana je prilično lagano
prošla.
„To je bilo mnogo lakše nego što sam mislila da će biti.“
„Kao što sam rekla, prosto kao pasulj.“ Maxine se zasmeje.
„Ko je spreman za lov na duhove?“ Mia pita.
„Ti uzmi olovku i beležnicu a ja ću laptop. Moramo da pronađemo na
google šta tačno treba da radimo ako naletimo na nekog duha.“ Jenn govori.
„Šta da radimo?“ Pitam. „Prilično sam sigurna da bi svaka normalna osoba
pobegla.“
„Verovatno,“ Maxine odgovori, „ali gde je tu zabava?“
203
Poglavlje XI
Što Je Dobro Za Gusku
Dobro Je I Za Gusana
„Da li vama ovaj lik izgleda kao da je iz FBI-a?“ Max mrmlja.

Shane lagano odmahne glavom dok gleda u agenta.
Obučen u izbledele farmerke i Oklahoma Sooners duks umesto crno odelo,
srednjih tridesetih godina i sa kosom dužom od dozvoljene za agenta FBI-a, pa,
prilično je teško poverovati da je on baš to. Visok je, mišićav, i prema tome kako
su žene u stanici gledale u njega, prilično je zgodan.
„Moje poverenje u FBI je upravo smanjeno.“ Shane odgovori.
„Jack kaže da je solidan.“ Max ispljune.
„Previše dobro izgleda...“
„Da bi radio sa Sage?“
Shane zagunđa. „Ili Miom?“
Jack pokaže na Maxa i Shanea pa se agent okrene prema njima i podigne
bradu za pozdrav pre nego što su im se on i Jack približili.
„Max, Shane, ovo je Specijalni Agent Dane Parker.“
Parker ispruži ruku i rukuje se sa njima. Zelene oči, koje su u početku
izgledale opušteno, izoštre se, otkriju smrtonosnu notu i Shane se opusti.
Parkerov izraz lica mu govori sve što mora da zna o tom čoveku – smrtno je
ozbiljan kada je reč o hvatanju Hellera.
„Jack me upoznao sa svim detaljima. Moj tim je spreman da krene za Alasku
čim završimo ovde.“
„Izgledaš kao da si na odmoru.“ Max odgovori, ton njegovog glasa jasno
daje na znanje da još uvek nije potpuno ubeđen. „Ili su se pravila oblačenja
promenila?“
Parker pogleda u svoje odelo i nakezi se.
204
„Bio sam van dužnosti kada me Jack nazvao.“

Max pokaže prema natpisu na njegovom duksu. „Ti si iz Oklahome?“
„Savannah, Georgia, poreklom,“ Parker odgovori, „ali radio sam na jednom
slučaju u Tulsa-i prošle godine. Bio sam u poseti kod jednog prijatelja, flertovao sa
njegovom ženom da ga držim na oprezu.“
Max se okrene prema Shaneu i podigne obrvu. „Jesi li još uvek njegov
prijatelj?“ Max pita.
„Uzimajući u obzir činjenicu da sada ne bi bila živa da nije bilo mene,
obuzdao je potrebu da me udari.“
„Arogantno,“ Shane promrmlja gledajući u Maxa, „sviđa mi se. Biće dobar.“
„Sve dok se uzdržava od flertovanja.“ Max odgovori.
„Uzdržaću se od flertovanja sa tvojom ženom sve dok ne uhvatimo Hellera.“
„Neustrašiv takođe.“ Shane promrmlja a onda pogleda u Jacka. „I ti ovo
trpiš?“
Jack šmrcne. „Nisam toliko glup da bih ga ostavio samog sa Jenn.“
„Pametan čovek.“ Max se nakezi.
Udarajući Parkera po ramenu, Jack mu glavom pokaže u pravcu vrata.
„Hajmo na kafu u The Bean i da popričamo o Helleru pre nego što kreneš.“
„Zar je kafa u stanici toliko loša?“ Parker pita dok idu prema vratima.
„Skupiće ti se jaja od nje. Pa, osim ako nisi odustao od osnivanja
porodice...“
„Idemo onda u The Bean.“ Parker napravi grimasu.
205
***
„Prema ovom website-u, duh kopača zlata je viđen na starom groblju i to
par puta za proteklih par godina.“ Mia govori dok joj je lice zalepljeno za ekran
telefona. „Izgleda da je najbolje vreme od zalaska sunca do ponoći.“
Jenn je dovukla veliku tablu u dnevnu sobu i na nju je zapisivala sve što smo
uspele da pronađemo na internetu.
„Prema Ghost Hunting 101, trebali bi da obiđemo to područje tokom dana
da bi proverili ima li kakvih opasnosti koje ne bi mogli da vidimo po noći. Neki
oštri predmeti, rupe i slično.“
„Zapiši da nam trebaju baterijske lampe.“ Kažem Maxine.
„Piše da treba obavestiti lokalnu policiju o sprovođenju takvog istraživanja.“
Mia nastavi.
„Mislim da to možemo preskočiti.“ Maxine mrmlja.
„To ne dolazi u obzir. Ovo mora da bude tajna. Ako njegovi ljudi čak i
naslute šta smo naumile, otkucaće nas.“ Jenn uzdahne.
„Nikada nemojte ići sami.“ Mia nastavlja sa čitanjem a onda podigne pogled
sa ekrana. „Ko bi uopšte išao sam?“
Jedna po jedna, sve pogledamo u Jenn.
Ona slegne ramenima.
„Mislim da dobijam ideju zašto te Jack toliko drži na oku,“ zakikoćem se,
„malo si blesava.“
Jenn se nakezi i klimne.
„Ok, evo spiska šta sve treba da ponesemo,“ Mia objavi, „digitalnu kameru,
digitalni snimač zvuka, baterijsku lampu i rezervne baterije, kutiju za prvu
pomoć...“
„To je prva stvar na mojoj listi, snajko moja.“ Maxine govori smešeći se.
„Nosim jednu u svojoj torbi svo vreme od kako si se udala za moga sina.“
Jenn šmrkne a ja okrenem glavu pokušavajući da se nesmejem.
206
„SVESKE,“ Mia procedi veoma glasno kroz stegnute zube, „olovke, sat,
odgovarajuće odelo u zavisnosti od vremena, a za one koji nisu početnici video
kamera sa postoljem, EMF detektor, kompas, detektor pokreta, termostat i radio
prijemnike za međusobnu komunikaciju.“
Jenn brzo sve zapisuje a onda se zaustavi. „Hmm, mislim da Jack ima neke
rezervne radio prijemnike ovde negde, ali nema šanse da se dočepam EMF-a.“
„Koliko je veliko to groblje?“ Pitam dok mi telefon počinje da zuji u džepu.
Podignem prst da zaustavim razgovor dok izvlačim telefon, očekujem da vidim
Shaneovo ime ali umesto toga vidim da mi je moja majka poslala poruku. Slala
sam joj poruke od kada smo otišli iz Trails Enda da ne bi brinula.
Moram da znam gde si da ne bih brinula.
Mrmljam, „Mislila sam da sam ti rekla gde idemo.“, dok mi prsti lete preko
slova.
Izvini mama, mislila sam da sam ti rekla da sam u Gunnisonu, Colorado.
Da, ali nisi mi rekla gde?
Smestili smo se kod Šerifa. On je u srodstvu sa Maxine.
Da li je on sa tobom svo vreme?
Ne, ali Shane je rekao da Richard ne može tako lako da napusti Alasku, a i
ako uspe trebaće mu dani da dođe ovde.
Sigurna sam da je u pravu. Samo brinem. Čuvaj se. Nema potrebe da me
zoveš i trošiš se i onako ćemo se videti uskoro.
Volim te mama! Vidimo se kada se vratim.
„Izvinite,“ ostavljam telefon nazad i podižem pogled, „gde smo ono stali?“
„Pitala si koliko je veliko groblje, što je dobro pitanje. Ako je ogromno,
možda nećemo imati dovoljno ljudi da ga pokrijemo.“ Maxine odgovori.
„Pet hektara, ako su ovi podatci tačni.“ Jenn odgovori. „Iza njega je šuma,
što znači da je moguće da je i ono obraslo drvećem.“
207
Maxine odmahne glavom. „Ako je to ono na putu sedamnaest, onda nije.

Odlazili smo tamo kada sam bila tinejdžerka. Nije previše veliko za nas, moći ćemo
da ga istražimo.“
„Još uvek se koristi?“ Pitam.
„Ne tako često, ali neki od starijih ljudi vole da se sahrane tamo jer su na
tom groblju sahranjeni prvi stanovnici grada.“
Zatvarajući marker, Jenn se udaljila od table i prešla pogledom preko svega
što je napisala. Napisala je spisak potrebnih stvari i navela sva mesta gde su viđeni
duhovi u Gunnisonu, zajedno sa vrstom duha i koliko se često pojavljuje.
„To bi trebalo biti dovoljno,“ mrmlja, „pronaći ću Jackove radio prijemnike a
onda bi mogli da odemo do groblja i malo istražimo pre nego što padne mrak.“
Deset minuta kasnije, sedele smo u njenom Jeepu i vozile se van grada.
Gunnison nije veliko mesto ali je prilično neobično sa populacijom malo ispod šest
hiljada. Jenn je objasnila da su Jack, Max i Maxine daleki rođaci Johna W.
Gunnisona, nadzornika transkontinentalne železnice koji je prvi otkrio ovo
područje. Prema njoj, ostao je u Gunnisonu samo tri dana, ali godinama kasnije
njegovi rođaci su došli ovde i naselili se. To je bio Jackov pra-pra-pra-deda.
„Ko je za kafu pre nego što odemo na groblje?“ Jenn pita i zaustavlja se
ispred The Bean-a.
Počela sam da joj odgovaram da i ja želim dok sam tražila pare po torbici
kada je Jenn uzdahnula i promrmljala: „Mene zaključava u zatvor jer je neko
pogledao u moje dupe a pola ženske populacije pada na njega.“
Mia i ja se nagnemo unapred i pratimo pravac u kojem gleda. Dole niz ulicu,
ugledale smo Jacka, Maxa i Shanea i još jednog zgodnog muškarca. Stajali su na
uglu sa dve prilično obdarene plavuše i sva trojica su izgledala kao da im je
dosadno.
„To je taj lik iz FBI-a?“ Pitam kada sam primetila da se nasmešio.
„Sigurno.“ Mia odgovara.
Jedna od tih glupačica je imala drskosti da pređe prstima niz Jackovu ruku.
Udaljio se od njenog dodira a vilica mu se stegla dok joj je nešto odgovarao.
208
„To je Amber Welsh,“ Jenn ispljune sa usnama izvijenim u gađenju, „Jack je

izlazio sa njom pre par godina.“
Bila sam spremna da je uhvatim za ruku i sprečim je da izađe iz auta u
protestu jer je njen muškarac dodirnut, ali nije se ni pomerila.
„Izgleda da ona ne poštuje baš bračne zavete.“ Maxine kaže jer je Amber
ignorisala Jackovo očigledno odbijanje i ponovo ga dodirnula pre nego što je
otišla, vrteći kukovima.
Jack i ostali muškarci su okrenuli leđa tim ženama, njihova pažnja,
iznenađujuće, nije bila usmerena na njihov zavodljiv odlazak i krenuli su da
prelaze preko ulice.
„Bar znaš da Jack ne flertuje kada nije kod kuće.“ Mia kaže.
„Pfff! Ne flertujem ni ja pa opet završim u zatvoru.“
„Ja kažem, ono što je dobro za gusku, dobro je i za gusana.“ Maxine izjavi a
oči joj se sijaju od smeha dok se okreće prema Jenn.
„Nikada ne bih mogla to da izvedem.“
„Imaš podršku sada.“ Maxine istakne.
Pogledam u Miu i nasmejem se. Ovo bi moglo biti zabavno.
„Biće sumnjičav ako se približimo toj čeliji.“ Jenn nastavlja.
„Ne ako ja budem ta koja postavlja pitanja.“
Jenn pogleda u Miu i mene pa obe klimnemo glavama. Onda vrati pogled u
Maxine. „U koliku nevolju ću upasti?“
„Zar je važno?“ Maxine pita.
Jenn razmisli o tome na momenat a onda se osmehne i odgovori, „Nee.“,
pre nego što se nagne unapred da izbaci CD. „Ako ćemo da uradimo to, onda
ćemo da uradimo kako treba.“ Maše CD-om dok govori. Onda je izvukla telefon i
potražila nečiji broj pre nego što je nazvala. „Barry?“, govori u telefon, „Treba mi
tvoja pomoć.“
Dvadeset minuta kasnije, sedele smo u kontrolnoj sobi i gledale Jacka,
Maxa, Shanea i Maxine kako hodaju prema delu policijske stanice u kojem se
209
nalaze ćelije. Kada su stigli do ćelije u koju je Jack zaključao Jenn, sva trojica
muškaraca su se nasmejala.
„Muškarci,“ Mia zagunđa, „uvek se drže zajedno.“
„Kako će uvući Jacka unutra?“
Mia me pogleda i nakezi se. „I neće.“
Maxine pogleda u kameru, namigne i uđe u ćeliju. Zabacila je glavu i jako se
smejala a onda je legla na krevet u uglu ćelije. Jack je ušao za njom, nasmejan,
opušten, praćen Maxom i Shaneom. Jack je pokazivao prema kameri u uglu,
odvlačeći pažnju muškarcima a Maxine je brzo ustala, istrčala iz ćelije i zalupila
vratima za sobom.
Jack se zaledio, Max se zaledio a Shane je podigao ruke na glavu kada su se
okrenuli i shvatili da su vrata zatvorena. Znali su da smo ih prešli.
„Pesma broj tri, molim te Barry.“ Jenn se smeje i daje CD.
Barry, jedan od Jackovih zamenika, je zgodan muškarac sa svetlom kosom i
zelenim očima. Odmahivao je glavom uz osmeh dok je ubacivao CD. Izabrao je
pesmu koju mu je rekla i okrenuo se da gleda u ekran. Max je počeo da se prepire
sa majkom, Jack je streljao očima sa rukama na kukovima a Shane je suzio oči na
kameru odmahujući glavom.
„Barry, otvaraj vrata.“ Jack naredi znajući veoma dobro da možemo da ga
čujemo.
Barryev odgovor je bio da pritisne play na CD playeru.
Ista pesma koju smo i jutros čuli zasvirala je kroz zvučnike, objavljujući da bi
svi trebali da pustimo to. Barry je uključio mikrofon i ispunio ćeluju muzikom.
Jack se namrštio, a onda se veoma polako okrenuo prema kameri. Jenn se
nagela unapred, pogledala ga pravo u oči, kao da može da je vidi, i isplazila se.
Jack, koji očigledno ima neko šesto čulo, suzio je oči.
„Može li da me vidi?“ Jenn šapne.
„Nee.“ Barry odgovori.
210
Jack je podigao prst prema kameri i savio ga, naređujući Jenn da dođe kod
njega.
Šmrknula je. „Nema šanse.“
Podigao je obrvu, baš kao da je znao da je odbila naredbu.
„On je nekako strašan.“ Šapnem.
„Nemaš pojma koliko.“ Jenn potvrdi. „On je uvek jedan korak ispred od...“
Kao da može da joj čita misli, Jack je izvukao ključeve iz džepa, podigao ih
do kamere i protresao, tako da Jenn može da ih vidi.
„Vidiš!“, vikne, „Povlačenje! Povlačenje! Idemo, idemo, idemo!“
Maxine je takođe videla ključeve i odmah je zbrisala niz hodnik tako da smo
je srele čim smo izašle iz kontrolne sobe. Dok smo jurile prema ulaznim vratima,
već nas je uveliko zaobišla dokazujući još jednom da su godine samo broj.
„Požurite ili ćete provesti dan u zatvoru.“ Viknula nam je preko ramena dok
je brzim koracima jurila u pravcu Jeepa.
Sve smo stigle posle Maxine i Jenn je pokrenula Jeep, škripeći gumama dok
smo odlazile. Okrenula sam se i videla svu trojicu kako stoje ispred Šerifove
kancelarije sa rukama prekrštenim na grudima. Mahnula sam Shaneu i nakezila se.
Podigao je obrvu na mene i pozdravio sa dva prsta.
„Shane ne izgleda besno.“ Kažem svima u autu.
Sve dame šmrcnu.
„Šta?“
„Ako je i malo sličan Jacku, već planira odmazdu.“
„Odmazdu?“
Pogledam opet unazad i vidim da Shane još uvek stoji na istom mestu i
gleda kako odlazimo. Stezao je i otpuštao desnu ruku a lice mu je postalo tamnije,
opasnije.
Da li se on to priprema za nešto?
211
„Kazna je verovatno bolja reč.“ Jenn odgovori.

„Kazna?“
„Golim rukama po golom dupetu.“ Odgovori mi skoro bez daha.
Na te reči, unutrašnjost mi se stegla a bradavice očvrsle.
Pogledam u nju zbog načina na koji je to rekla i ona se iskezi mrdajući
obrvama.
„Dobro je znati.“ Odgovorim joj na isti način, po malo gutajući vazduh.
***
Shane se opustio u separeu u Mike’s Burgeru. Prebacio je ruke preko
naslona i smejao se dok su on i Max razgovarali o tome kako su žene izvukle ono
najbolje iz njih. Da mu je neko pre sedam dana rekao da može biti ovako opušten
rekao bi mu da je lud. Sage mu je preokrenula život naopačke na najbolji mogući
način i to za samo sedam dana. Nakon dva dana koja su proveli kao par, jedva da
se i sećao bola. Krivica je još uvek tu, uvek će i biti, ali više ne upravlja njegovim
životom, ne obuzima sve njegove misli. Zaštita blaga koje je pronašao u toj ženi je
ono na šta je potpuno fokusiran.
„Trebalo je imati muda za to.“ Max se iskezio.
„Tačno,“ Jack se složi, „i pomoć jednog od mojih zamenika.“
„Barry?“
„Sigurno je on. Jenn ga vrti oko malog prsta. Da mora da bira strane znam
tačno gde bi bio...ne na mojoj.“
Jack slegne ramenima, onda izvuče radio prijemnik i spusti ga na sto. „Još
uvek diše jer nije toliko glup da se ponaša u skladu sa svojim osećanjima. Pomaže i
to što znam da ga Jenn vidi samo kao prijatelja. On je jedan od prvih osoba koje je
upoznala kada je došla ovde a jako je lojalna onima do kojih joj je stalo.“
„Da li bi je pokrio ako bi se uvalila u neku nevolju?“ Max pita.
212
Jack je odmahnuo glavom. „Ne. Na prvom mestu, ispred lojalnosti, je

bezbednost. Ne bi oklevao da me nazove kada bi samo i posumnjao da je u
opasnosti.“
„Da li se to često dešava?“ Shane pita.
„Češće nego što mi se sviđa.“ Jack uzdahne. „Nos joj je uvek uključen, uvek
je u potrazi za pričom.“
„Više bih voleo da se borim sa pisanjem priča nego da se svaki dan molim
da neki medved ne povredi Miu.“
Shane klimne u razumevanju, a onda ga Jack i Max pogledaju i podignu
obrve.
„Rado bih pristao na vaše brige umesto ovog ludaka sa puškom.“
„Bio sam na tvom mestu.“ Jack gunđa.
„Bio sam tu.“ Max dodaje. „Moraćeš da kopaš malo dublje ako želiš da nas
prevaziđeš.“
Shane podigne ruku u odbrani. „Pustiću vas da pobedite u ovome. To nije
titula koju želim.“
„Samo čekaj da prođe neko vreme, zajedno ste tek par dana. Sage je dugo
bila sama i navikla je da radi stvari na svoj način. Neće uvek biti lagana plovidba ni
za jedno ni za drugo.“ Max doda.
„Ja mislim,“ Jack se nakezi i podigne šolju čaja do usana, „da Max ipak
pobeđuje. On ima dve žene u svom životu.“
Sva trojica se zakikoću.
„Sama Maxine bi bila dovoljan razlog za pobedu u ovom takmičenju.“ Shane
se nasmeje.
Nastavili su da razmenjuju priče dok su čekali hranu. Kada je hrana stigla na
sto, Jackov radio je zapucketao i utišao se.
Podižući burger do usana Shane se zaustavio jer je radio ponovo oživeo.
Jenn, kako ova stvar radi?
213
Začuje se Maxinin glas.

„Šta jebote?“ Jack zagrmi.
„Zar to nije Maxine?“ Max pita sa hranom u ustima.
Ti ... dugme ... onda govoriš.
Shane podigne obrve dok Sagein slatki glas nestaje na trenutke i prekida je
u objašnjavanju kako se koristi radio.
„Zašto se igraju sa policijskom opremom?“ Shane se glasno zapita.
Maxine, nemoj sada da se igraš sa tim. Moramo da promenimo kanal inače
će nas Jack čuti.
Linija se prekine.
Jack se namršti i progunđa, „Prekasno.“, a onda uzme radio prijemnik u
ruku i počne da menja kanale sve dok se Jennin slatki glas nije čuo.
Proba 1.2.3.
Čujem te jasno i glasno Jenn.
Ok, ti i Sage pregledajte taj deo groblja a Mia i ja ćemo proveriti ovaj deo.
„Šta kog vraga rade na groblju?“ Max pita.
„Bolje bi joj bilo da bira mesto za sebe jer ako radi bilo šta drugo zavrnuću
joj onaj lepi vratić.“ Jack ispljune.
Prema legendi, rudar čiji duh luta ovim grobljem, je u potrazi za svojim
ukradenim zlatom.
Onda smo trebale da ponesemo detektor za metal. Mogle smo da tražimo i
zlato dok tražimo tog duha.
Neću da tražim zlato. Taj duh kopača zlata bi me proganjao do kraja života
kada bih ga našla.
Pih, kladim se da je druželjubiv kao Casper. Kada već pričamo o ovome, znaš
da bi trebala da dobiješ ekstra platu za ovo Jenn. Jedna je stvar pisati priče a
sasvim druga loviti duha u sred noći na groblju.
214
Imamo jedan otvoreni grob ovde. Mia pazi gde staješ.

Pitam se ko će biti zakopan ovde?
Sve dok to nismo mi...
Ok, radio radi. Hajde da sačuvamo baterije za kasnije. Odjavljujemo se.
Shane pogleda u Jacka i namršti se. „Reci mi da je ovo neka šala.“
Jack zatvori oči, odmahne glavom i zareži, „Trn u mom jebenom dupetu.“, a
onda isključi radio.
„Znači ta žurka koju su večeras trebale da organizuju je samo paravan za
ganjanje duha u sred noći? Nezaštićene, ako jebeno mogu da dodam, sa ubicom
na slobodi.“ Shaneove šake se skupe od besa. Njegova mala nevaljala devojčica
mu je lagala u lice. Već je mogao da oseti meku kožu njene guze ispod svog dlana.
„Daj mi ključeve od ćelije.“ Max zagunđa i ispruži ruku. „Ako Mia ne može
da koristi svoju glavu onda ću je zatvoriti za njeno sopstveno dobro.“
„Mogli bi da ih uhvatimo i zatvorimo,“ Jack savetuje trljajući lice rukama,
„ali iz iskustva mogu da vam kažem da Jenn neće odustati sve dok ne istraži to
groblje. A sve ostale su dovoljno blesave da joj pomognu. Pronaći će neki način.“
Max duboko udahne i lagano izdahne stežući i opuštajući pesnice. Shane je
pomislio da sigurno želi da zavrne Miji vrat onoliko koliko on želi da zacrveni Sage
dupe.
„Znači, misliš da bi trebali da ih pustimo da izvedu ovo i samo da ih čuvamo
iz prikrajka? Da ih držimo na oku. Jer ako to ne uradimo Mia će pronaći način da
poteru na duhove pretvori u misiju traženja i spašavanja.“
„Jebeni lov na duhove na napuštenom groblju,“ Jack zareži, „oženio sam
ludaču.“
Shane nije bio baš za tu ideju da ih puste da nastave sa tim ludim planom,
ali Jack je u pravu. Mogu da ih zaključaju ali one će već pronaći način da urade šta
su naumile.
Vilica mu se stegla dok je razmišljao o tome šta mogu da urade. Nakon par
momenata i dubokog uzdaha, klimnuo je glavom u slaganju. „Ja sam za. Neka ih
neka se zabave a mi ćemo ih čuvati.“
215
„Mogli bi da im očitamo lekciju.“ Max predloži.

„Jennino dupe će veoma dobro upoznati moj dlan kada se vratimo kući, u to
nema sumnje.“
„To se podrazumeva,“ Max zagunđa, „ali mislio sam na to da bi mogli da im
prestravimo svaku kosku u telu.“
Lagani kez se pojavio na Shaneovom licu. „Slušam.“
„Traže duha, zar ne?“ Max se iskezi. „Predlažem da i pronađu jednog...“
***
Nakon što smo pregledale groblje i sve moguće zamke pokazale Miji,
krenule smo nazad u grad na večeru. Jenn se zaustavila ispred restorana na kojem
je istaknuto ime Lumberjacks. Izgleda prilično rustično, obložen drvetom baš kao
što bi se i očekivalo, sa dvojicom identičnih izrezbarenih drvoseča sa obe strane
vrata, obučenih u crno-crvene flanelske košulje. Mia je stala ispred jednog i
zagledala se.
„Prilično su dobro urađeni ali nisu ni približno zgodni kao Max.“ Zakikoće se.
„Čekaj samo da probaš biftek,“ Jenn govori dok otvara vrata, „topi se u
ustima.“
Ušle smo i odmah se sagele. Konobari su dobacivali zemičke za stolove a
jedna od njih je krenula pogrešnim putem i udarila u zid iza nas.
„Ovo je ratna zona.“ Nasmejem se.
Muškarac sa zakačenom pločicom na grudima na kojoj piše Frank, prišao
nam je čim nas je video i veselo se nasmešio.
„Jako mi je drago što te vidim gospođo Gunnison,“ progovori, „treba li vam
sto za vas četiri ili će vam se i Šerif pridružiti?“
„Frank, ovo je Jackova tetka Maxine i njena snaja Mia. A ovo je Sage Sloan,
ona je porodična prijateljica. Samo nas je četiri večeras, Jack radi.“
Frank je uzeo četiri jelovnika i poveo nas prema jednom stolu.
216
„Umirem od gladi.“ Mia uzdahne.

„Nadam se da umireš od gladi jer nosiš moje unuče.“ Maxine mrmja,
streljajući Miu zajedljivim pogledom.
„Oh Maxine, tek sam se uselila u Maxovu brvnaru.“
„Planirate li porodicu tako brzo nakon venčanja?“ Pitam dok gledam u
jelovnik.
„Ona nije spremna.“ Jenn odgovori držeći pogled spušten na njen jelovnik.
„Kako znaš da nisam spremna?“
„Umazala si se želeom za kuhinjskim stolom i morala si da se presvučeš.“
„Ne razumem. Kako ti to govori da nisam spremna za decu?“
„Jer majka bi samo obrisala žele vlažnom maramicom, ne bi se kompletno
presvlačila.“
„Da, ali to je bila moja omiljena majica i omiljene izbledele Levi’s-ke. Ne
možeš da nađeš takve farmerke dok ne obiđeš mnogo prodavnica. Nisam želela
da mi ostane fleka na njima.“
„Baš tako. Kada odgajaš decu jednostavno ne razmišljaš o takvim stvarima i
nosiš odelo sa flekama.“
„Odeća je lakši deo,“ Maxine se ubaci, „nikada ne možeš da imaš seks a da
te ne prekinu, e to je muka.“
„A ako ti se posreći moraš da budeš tih.“ Jenn se zasmeje.
Kikotala sam se dok sam slušala, još uvek gledajući u jelovnik, a onda sam
primetila da su se sve utišale. Podigla sam pogled a sve oči su bile uperene u
mene. „Ne gledajte u mene, ja sam sa Shaneom tek par dana. Nisam spremna za
decu.“
„To je dobra stvar, jer ćeš morati da vežbaš da bi bila tiha.“ Maxine se
zakikoće.
Uzdahnem i sakrijem lice u jelovnik. Krv mi jurne u obraze i lice mi bukne od
sramote, ali umesto da se smeju mojoj nelagodi počele su da me savetuju.
217
„Probaj da hodaš preko eksera ili nečega oštrog a da ne ispustiš ni jedan

zvuk, tako ćeš savladati. A i uvek možeš pojačati TV da prikriješ uzdahe.“
„Um, ok. Zašto ekseri?“ Pitam.
„Lego. Muškarci su ga sigurno izumeli da bi mučili svoje žene. Možeš da ih
nađeš bilo gde a onda staneš na njih u sred noći. Ako možeš da se izvučeš sa tim a
da ne probudiš decu onda si profesionalac.“
„Mislim da ću morati još malo da razmislim.“ Mia mrmlja.
„Pa, razmišljaj kolko hoćeš ali počni da se razmnožavaš kako je Bog rekao,“
Maxine insistira, „ja ne postajem mlađa.“
„Molim te, ti si najmlađa za ovim stolom.“ Jenn kaže.
Maxine se nakezi i klimne.
„Jesam. Godine su samo broj a ne vodič kako treba da se ponašaš. Svaka od
vas ima isti takav duh, to je ono što je i privuklo vaše muškarce. Vaša želja za
životom i uživanje u njemu je ono što im nedopušta da se dosađuju, to ih drži
fokusiranim na vas i daleko od drugih.“
„Znači, govoriš nam da bi trebale da se ponašamo onako kako se osećamo a
ne prema našim godinama?“ Pitam.
Namršti se i usne joj se stegnu na ideju da se ponaša u skladu sa svojim
godinama. „Nikada ne prihvatajte poraz. Ali ne brinem ja za vas tri. Ne, vi ćete me
učiniti ponosnom i nastavićete da održavate vatru u ognjištu dok igrate u ritmu
drugačije muzike baš kao što i ja radim... i baš zbog toga, nikada nećete ostariti,
samo ćete izgledati starije.“
„Sagein savet dolazi od pobunjenika.“ Mia istakne.
„Ja sam puna Maxinizama.“
Sve eksplodiramo od smeha baš kada je Frank prišao da uzme porudžbine.
Pogledale smo u njega a on se okrenuo prema Jenn. „Ti i Šeriff ste imali istu ideju
večeras. I on je upravo seo za sto sa dva gospodina.“
„Jack je ovde?“ Jenn pita i baca pogled pored njega.
218
Nagnem se unapred i vidim Jacka, Maxa i Shanea za stolom na drugom

kraju restorana. Sva trojica gledaju u jelovnike.
„Jesi li mu rekao da sam ovde?“
„Jesam.“ Frank se nasmeje.
„I nisu hteli da nam se pridruže?“ Jenn tiho kaže.
„Mislim da je rekao da je bolje da te ostavi sa tvojim prijateljicama da bi
izbegao hapšenje.“
Jenn uzdahne. Onda suzi oči i sumnjičavo pita: „Njegovo ili moje?“
Frank slegne ramenima.
„Sranje,“ promrmlja, „veoma je besan.“
„Želite li da naručite sada ili da dođem kasnije?“ Pita, hvatajući iznenadnu
promenu raspoloženja za našim stolom.
Naručile smo, Frank je otišao, a onda smo sedele u tišini i gledale u sto na
drugoj strani restorana.
„Neće ni da nas pogledaju.“ Mia šapne.
Trepereći od nervoze, izvučem telefon, pogledam u devojke i pošaljem
Shaneu poruku. Provodiš li se lepo? Gledam kako izvlači telefon, čita poruku a
onda ga je spustio na sto i nastavio da jede.
„Ignorisao te je.“ Maxine kaže sa jasnim iznenađenjem u glasu.
„Kreteni. Nisu bili zaključani ni ceo minut a ja sam bila zaključana celo
poslepodne.“ Jenn se buni. „Ne može se razgovarati sa Jackom kada misli da je u
pravu. Znala sam da će biti ljut ali ovo prevazilazi sva očekivanja.“ Izgleda prilično
pokunjeno na trenutak. „Mrzim kada je ljut na mene.“
Znam tačno kako se oseća. Nakon cele sedmice u kojoj se Shane držao dalje
od mene, činjenica da me upravo ignorisao ostavila je prilično teško osećanje u
meni.
Gledala sam u njihov sto dok smo pokušavale da jedemo, ali osim Maxine,
sve smo samo gurale hranu po tanjiru.
219
Dvadeset minuta kasnije, Shane je ustao i krenuo prema zadnjem delu

restorana gde su toaleti. Pratila sam ga pogledom. Nakrivio je glavu na stranu pre
nego što je zašao iza ugla. Delovalo mi je kao da je gledao u naš sto ispod oka.
Da li želi da idem za njim?
Obrišem usta i kažem, „Izvinite me.“, a onda ustanem.
Otišla sam do toaleta i naslonila se na vrata od ostave čekajući Shanea da
izađe. Jedan po jedan muškarci su izlazili ali ni jedan nije bio Shane. Baš sam htela
da odustanem kada sam čula njegov glas. Okrenem se i vidim da razgovara preko
telefona dok se pojavljuje iza ugla. Odgurnem se od vrata i progutam čvor u grlu
kada mu se pogled zaustavio na meni.
„Nazvaću te opet Chestere.“ To je sve što je rekao pre nego što me uhvatio
za ruku. Otvorio je vrata od ostave i ugurao me unutra, zatvarajući i zaključavajući
vrata za nama. Okrenuo me, zarobio me uz vrata svojim rukama, a onda se nageo
i poljubio me...temeljno.
„Jesi li mene tražila?“ Pita me sa usnama naslonjenim na moje.
Omotam ruke oko njegovog vrata i vrtim se pokušavajući da mu se
približim.
„Da.“ Odgovorim uz uzdah.
Shane je iskoristio priliku kada su mi se usne razdvojile i poljubio me
duboko, tako duboko da mi se zavrtelo u glavi.
Zgrabio me za rep i zabacio mi glavu unazad, a onda je pronašao ono mesto
na vratu zbog kojeg poludim.
„Jesi li htela nešto da mi kažeš?“ Šapne mi na uho i nastavi da mi gricka
vrat.
Ruke mu pređu preko mojih grudi, prstima vrti i štipka moje bradavice i ja
šapnem: „Žao mi je.“
Ili je on stvoren za ispitivača ili sam ja previše meka u njegovim rukama. Bilo
kako bilo, nisam se suprotstavila njegovom ispitivanju.
„Zašto ti je žao?“
220
„Zbog zaključavanja u čeliji.“

Shane podigne glavu i pogleda me, prstima se još uvek igra sa mojom
bradavicom. „To je sve?“ Zapreo je glatko kao med a oči su mu patamnele od
želje.
Ima još nešto?
Obrve mi se podignu, zbunjena sam i sa oklevanjem odgovaram. „Daa?“
Siva jezera zasvetle kao da ih je munja osvetlila, a onda postanu još tamnija,
gladnija.
„Naučićeš,“ šapne, „a ja ću uživati da te istražujem iznutra i spolja dok te
učim.“
Vrti mi se u glavi ali uspela sam da promrmljam, „Naučiću šta?“, između
uzdaha.
Povukao se unazad i fiksirao me pogledom. „Šta znači biti moja... Zar ne
shvataš? Nakon toliko meseci tame, ti si me probudila. Tresem se po prvi put od
kako sam izašao iz vojske. Sve što sada vidim, si ti.“ Spustio je ruku na moje srce i
protrljao nos od moj. Istopila sam se kao buter. „Mogu da čujem kako ti srce kuca
čak i na drugom kraju prostorije. Ono zove mene. Kuca za mene. Ovo, baš ovo
ovde je sve što je bitno. Ništa više. Samo ti.“ Šapuće mi, a onda me gricne za
donju usnu i nežno povuče pre nego što me opet poljubi.
Suze se pojave na uglovima mojih zatvorenih očiju. Njegova duša je tako
lepa i pogađa me do same srži to što me pustio da vidim ovo što je u njemu,
nakon svega što je prošao. Rekla bih mu to ali njegov fokus se izgleda pomerio na
zavođenje a ne na izjavljivanje ljubavi.
Pokazuje mi svoju nežnu stranu, svu snagu svoje strasti.
Šapnem, „Shane.“, kada se protrljao od mene, njegova erekcija me
pritiskala u stomak. Zapalio me baš ovde u ostavi i nije me briga. Mogao bi da me
pribije uz vrata i uzme, baš sada i baš ovde, ne bih se bunila.
Izvlačeći mi majicu iz farmerki, Shane pritisne usne na moj vrat i pređe
rukama preko mog tela, šapuće mi nežno, slabi moj otpor još više. Ali neko je
pokušao da uđe na vrata kada je pomerio moj brus na stranu i gricnuo mi
bradavicu. Zaustavio se, povukao i pogledao u bravu.
221
Čuli smo ženski glas kako traži ključeve od nekoga pa mi je Shane vratio
majicu na mesto.
„Završićemo ovo kasnije.“ Promrmljao je, njegov topao dah prešao mi je
preko uha. Jedva da sam mogla da stojim na nogama kada je otvorio vrata. Lukavo
se smešio dok je uživao u mojoj opijenosti, i ispratio me nazad do stola.
Pre nego što se vratio do Maxa i Jacka, poljubio me u čelo i šapnuo: „Budi
dobra.“
Gledam u njega dok hoda do Maxa i Jacka. Onda se bacim na stolicu, još
uvek po malo ošamućena, i gledam kako izlaze iz restorana.
„Nije te bilo prilično dugo.“ Maxine se nakezi.
„Um, daa, morala sam da razgovaram sa Shaneom pre nego što odu.“
„Pa, po tome kako ti izgleda kosa i odelo rekla bih da je tu bilo još nešta a
ne samo razgovor.“ Mia se zakikoće.
Podignem ruku i napipam da mi se rep olabavio i pola kose mi se rasulo po
ramenima. Pogledam u svoju majicu i vidim da je sva uvrnuta.
„Životinja,“ uzdahnem, „hteo je da mi dokaže nešto.“
„Stvarno? A šta to?“ Jenn pita.
„Da sam kao topao vosak u njegovim rukama i da je otpor uzaludan.“
„I da li ti je dokazao?“ Mia se nakezi.
„Naravno da jeste. Sage voli da bude pokorna.“
„Maxine! Ne moraš to svima da kažeš.“
„Ako je to tačno, moramo da je držimo na oku. Kada bi Max i Jack
posumnjali bilo šta za večeras, poslali bi Shanea po informacije.“ Jenn kaže.
„Dobro sam se držala, mada sreća da nije imao još vremena jer bi me
slomio kao suvi orah ispod čizme, da je samo naslutio da ima još nešto što bi
trebao da zna.“
„Znači sigurne smo. Ne znaju ništa za ovo večeras?“
222
„Nee...nemaju pojma.“
223
Poglavlje XII
Izvini, Može Da Bude Najteža Reč Za Reći
„Gde je Bailey, Jenn? Očekivala sam da ću je videti do sada.“ Maxine pita

dok idemo prema Jeepu. „Kladim se da bi bila raspoložena za jurenje duhova.“
„Ona i Grady su otišli na kampovanje ove sedmice, i to je dobra stvar.“ Jenn
kaže. „Grady je naučio od Jacka kako da istera po svom a Bailey je dokazala da ne
može da mu odoli kao što ja mogu da odolim Jacku. Otkucala bi nas u sekundi ako
bi Jack poslao Gradya na nju.“
Maxine je šmrcnula a onda zamrmljala ispod daha. „Ti možeš da odoliš
Jacku kao što pas može da odoli bifteku.“
Pomislim na ono što mi je Shane rekao u ostavi i zakopam se u mestu.
„Čekaj, misliš da je Jack poslao Shanea da izvuče informacije od mene?“
Jenn me pogleda dok ulazi u auto i šmrkne.
„Naravno da jeste. Jack može da namiriše obmanu na kilometar. Možda
izgleda kao da nam veruje, ali poznaje me previše dobro i uvek je spreman na
moje nestašluke.“
„Možda sam zaglavila preko glave sa ovim muškarcem,“ uzdahnem,
„navikla sam da se bavim sa decom. Oni ne mogu da kriju svoja osećanja, čak i
kada im reči govore suprotno od onoga što njihova lica govore.“
„To je prilično jednostavno.“ Mia se ubaci dok se vežemo. „Samo ga pusti
da reži dok ne izbaci sve iz sebe a onda radi onako kako si planirala.“
Maxine šmrkne.
Jenn pokrene Jeep. Izašla je sa parkinga i bacila pogled na retrovizor.
„Ne možeš da upravljaš muškarcima kao što su Jack, Max i Shane. Samo ih
preživljavaš.“
„Ha!“ Maxine se nasmeje. „Kladim se da oni misle isto to o vama devojke.“
224
Maleni kez mi se pojavi na usnama. Ne poznajem ove žene baš dobro, ali po
onome što sam do sada mogla da vidim, one su sila koju ne treba zanemariti. Jack
i Max verovatno preživljavaju svaki dan uz malenu pomoć alkohola.
„Predviđam da će Shane imati pune ruke posla kada se skrasi.“ Jenn izbaci.
„Ne znam. Shane probija sve moje odbrane. Osećam se bezbedno pored
njega, što govori mnogo toga jer nisam se osećala sigurnom od kako mi je otac
umro.“
„Priznaću da spavam bolje kada znam da je Thor na drugom kraju kreveta i
da me štiti. Zapravo, otići ću i malo dalje i priznaću da ja zapravo ne izazivam
Maxa osim kada se radi o mojim medvedima. Zapravo,“ promrmlja, a obrve joj se
namršte dok razmišlja, „sada kada razmišljam o tome, prilično me loži kada se
pretvori u pećinskog čoveka i krene na mene.“
„Mhm,“ Maxine se složi, „predigra ceo dan.“
Mia joj se nasmeši. „Nikada nisam razmišljala o tome do ovog momenta, ali
u pravu si i to me iznenađuje.“
„Iznenađuje te što sam u pravu?“
„Ne, to što se to događa.“
Maxine opet šmrcne. Očigledno, ona ima drugačije mišljenje o odnosima
između parova.
Jenn skrene na put sedamnaest i ostatak puta provodimo u tišini dok Mia
prihvata svoje otkriće. Sunce lagano nestaje dok se udaljavamo od grada, a osećaj
uzbuđenja ubrzava rad moga srca.
Kada smo stigli, Jenn je parkirala pored jedne stare grobnice. Počela sam da
izlazim kada se okrenula prema nama i dramatično uzdahnula.
„Problem?“ Maxine pita.
„Razmišljala sam o onome što je Mia rekla i ako ću biti iskrena, i ja takođe
izazivam Jacka samo kada se radi o nekoj priči. I takođe priznajem da kada zareži i
udari rukom od sto pa, to je nekako baš vrelo.“
Mia uzdahne i okrene se na sedištu. „Zar zapravo govorimo da osim naših
poslova, Bog nam pomogao, mi im zapravo dopuštamo da nam šefuju?“
225
Jennine obrve se skupe ali onda klimne glavom.

„Kako se to dogodilo? Ja sam obrazovana, samostalna žena. Ako neko sazna
za ovo izgubiću svoju karticu sestrinstva.“
„Samostalna žena koja je vrlo dobro znala da se udaje za neandertalca koji
voli da bude po njegovom.“ Maxine istakne. „A ako me sećanje služi, a uglavnom
me dobro služi, zoveš ga Pobesneli Max i izgovaraš to bez daha. Prihvati to, nisi
tolika feministkinja kolika misliš da jesi.“
„Da, ali to ne znači da mi se to dopada.“ Buni se.
„Zašto? Zato što društvo kaže da si slaba ako zavisiš od muškarca? Iskreno,
vi mladi ste toliko zauzeti tom borbom za ravnopravnost pa ne vidite celu sliku.“
„A šta je to?“ Jenn pita.
„Da to što smo žene znači da smo jednako različite od muškaraca. Nismo
stvoreni da radimo iste stvari, mi smo stvorene da radimo ono što oni ne mogu.“
Maxine pogleda svaku u oči, proverava da li je slušamo pa onda nastavi.
„Ženama je dat dar stvaranja života. Mi smo nežne po samoj svojoj prirodi,
osetljivije od muškaraca, sa nežnijom kožom pa kada privijemo bebu na grudi
mogu da osete našu toplinu i mekoću a ne dlake i čvrstinu. Dajemo im udobnost,
osećaj da su voljeni i obožavani od momenta kada su rođeni. Bog nas je stvorio da
bi život mogao da se nastavlja. To nas čini beskrajno superiornijim u odnosu na
muškarce u svakom pogledu.“
„Čak i od Maxa?“ Mia se nakezi.
Maxine nije zagrizla mamac. Umesto toga, nastavila je dalje deleći sa nama
mudrost koju, sigurna sam, Mia i Jenn već znaju duboko u sebi.
„Muškarci kao što su Jack, Max i Shane su stvoreni od Boga da štite, da
stoje kao odbrana za one koji ne mogu da brane sami sebe. Kao zaštitini zid
između porodice i zla spoljnjeg sveta. Oni su kao stari ratnici, lojalni. Muškarci koji
su, po mom mišljenju, veoma retki. A ipak vi dame mislite da nešto nije u redu ako
dopustite tim nežnim divovima da brinu o vama, o Božijem daru celog
čovečanstva. Iskreno, malo je razočaravajuće to što ne vidite ono što vam je
ispred nosa.“
„A šta bi to bilo?“ Jenn pita sa pažnjom usmerenom prema Maxine.
226
„Veoma je lako živeti sa tim muškarcima samo ako uvek imate u vidu da vas
vole više od života i da će uraditi bilo šta samo da vi budete bezbedne. Uključujući
i to da vas štite od vas samih. Jednom kada shvatite da to nije nepoštovanje vas ili
vaših sposobnosti kao jednakih sa njihovim, nego je to obožavanje više od života,
onda će biti i manje nesuglasica.“
I baš tada sam shvatila da je Maxine najpametnija žena koju znam.
Ćutale smo jedan momenat, gledale u Maxine, a onda smo pogledale jedna
drugu raširenih očiju.
„Mislim da treba da im kažemo da ćemo loviti duha da bi mogli da nas
čuvaju.“ Mia progovori.
„ŠTA? NE!“ Maxine vikne, odmahujući glavom. „Rekla sam jednom kada
shvatite, nisam rekla da odmah počnete. Zaustaviće nas pre nego što uspemo da
trepnemo a mene zanima da li ćemo uspeti da pronađemo ovog duha.“
Izletela je napolje mrmljajući, „Sada me slušaju.“, zalupila je vratima, dajući
znak uzvika svojim rečima.
„Šta vi mislite?“ Pitam.
„Mislim da Maxine nikada ne greši. Ako ona kaže da počnemo sutra, onda
ćemo početi sutra.“ Mia odgovara sa kezom na usnama.
„Meni odgovara,“ Jenn se složi, „a šta je sa tobom?“
Slegnem ramenima. „Pa ono što ne znaju neće ih povrediti. Hajde da
uradimo ovo.“
Sa istim osmesima, izađemo iz Jeepa i pokupimo našu opremu iz gepeka.
Već smo odlučile da se podelimo na dve grupe da bi mogle da pokrijemo veću
površinu. Tu su radio prijemnici dolazili na scenu, zbog bezbednosti i mogućnosti
da komuniciramo a da ne moramo da se ganjamo po groblju.
Mia i ja smo u paru i dobile smo zapadni deo groblja. Hodajući oprezno oko
nadgrobnih spomenika, stigle smo do onog otvorenog groba kojeg smo ranije
videli. Zbog radoznalosti, pogledam u tu duboku rupu. Nije baš uredno iskopan ali
vidi se da je neko koristio ašov.
„Ima li tela?“ Mia pita, gledajući preko mog ramena.
227
„Moja pretpostavka je da nisu završili još uvek. Nije dovoljno široko za

kovčeg. Ni duboko, kada smo već kod toga.“
„Ako je to novi grob zašto već ima nadgrobnu ploču?“
Nisam primetila ploču jer je bila manja i nakrivljena je na suprotnu stranu
od rupe. Nagela sam se unapred i pročitala natpis. Madeline Goforth 1846-1902.
„Možda je ekshumiraju?“
„To neobjašnjava činjenicu da su koristili ašov umesto malog bagera.“ Mia
mrmlja. „Uništili bi kovčeg.“
„Kladim se da su je već iskopali pa nisu završili sa zatrpavanjem rupe.“
„Verovatno je neki zabušant zaboravio da dovrši posao. Treba da kažemo
Jacku da zatrpaju ovo.“
Okrenem se i glumeći strah kažem: „Možda je duh iskopao u potrazi za
zlatom.“
Oči joj se rašire. „To nije smešno.“
„Nije valjda da se plašiš?“
„Nisam sigurna. Reći ću ti ako naletimo na duha.“
Šmrcnem i uhvatim je za ruku. Ja mislim da nećemo pronaći ništa, pa možda
nekog rakuna kako trči preko grobova u potrazi za hranom.
Vetar se pojačava i ljulja drveće. Kao po narudžbini, da potpuno namesti
atmosferu za lov na duhove, sova se oglasi i sleti na granu baš iznad naših glava.
„Indijanci su verovali da ako vidiš sovu pre ponoći, to je loš znak.“
„Kakav loš znak?“
Radio zapucketa, terajući me da poskočim. Celo ovo okruženje a sada i sova
sa lošim znakom, su dodatno pojačali moje uzbuđenje.
„Jeste li videle nešto?“ Jenn pita.
Izvučem radio i pritisnem dugme.
228
„Samo otvoreni grob. Moraš da kažeš Jacku da završe posao i zatrpaju ovaj
grob pre nego što neko upadne unutra. Prilično je duboko i čovek ne bi mogao da
izađe napolje bez pomoći.“
„Da zatrpaju grob?“
„To je grob žene koja je umrla 1902.“
Mia zgrabi radio od mene i objasni. „Sage misli da je duh iskopao rupu u
potrazi za zlatom. Takođe, sova je upravo sletela na granu iznad naših glava i
gleda nas ogromnim, sjajnim očima. To je znak predstojeće nevolje.“
„Onda spremite kamere i držite taj grob na oku.“ Naredi, potpuno ozbiljna.
„Predstojeća nevolja?“ Dlake na vratu mi se podignu. U poslednjih par sati
skoro da sam zaboravila na mog očuha. Pogledam u sovu. Bulji nazad u mene.
„Kako misliš predstojeća nevolja?“ Pitam.
„Nekada znači smrt. Nekada, da će donesene odluke promeniti život. Ali,
uglavnom, to znači da će se nešto loše desiti.“
„Nešto loše se već desilo.“ Istaknem.
„To su samo stara verovanja Sage. Ne verujem baš u njih.“
Ali nisam mogla da otresem taj osećaj.
Osećam telefon u džepu. Umirem da ga izvučem i javim Shaneu gde smo.
Uhvatim telefon i izvučem ga. Neodlučnost me hvata.
„Razmišljaš da pošalješ poruku Shaneu, zar ne?“
Sova zamahne krilima i spusti se na nadgrobni spomenik par metara od nas.
Njene oči boje meda fokusirane su na moje.
Sunce je još više zašlo i senke su postale tamnije. Mrak će se vrlo brzo
potpuno spustiti.
Uključim telefon i on zasvetli, bacajući svetlost na zemlju.
„Šta se dešava?“ Maxine pita kroz radio.
Mia odgovori. „Mislim da je sova uplašila Sage.“
229
„Mislim da bi trebale da kažemo momcima gde smo.“

„Heller te ne može pronaći ovde Sage.“ Maxinin mirni glas podseti me na
moju majku. „Daleko smo od kuće a on nema pojma gde da te traži.“
„Mislim da bi trebale da kažemo momcima gde smo.“ Ponovim.
„Ne bi mogle čak i da želimo. Nemamo dometa ovde. Telefoni nam ne
rade.“ Jenn me obaveštava na moj užas. Nastavljam da pritiskam dugme da bi
telefon nastavio da svetli i da bih mogla bolje da vidim sovu. Zlatni zraci sunca
nestaju i noć pada.
Sova je odlučila da odleti. Pratim je svetlom telefona sve dok ne nestane na
nebu.
„Vidiš,“ Mia kaže, „sova je nestala a ništa loše se nije desilo. Hajde, sešćemo
ovde i čekaćemo da se duh pojavi.“
„Potpuno sam blesava,“ odgovorim uplašeno, „to je samo staro verovanje,
zar ne?“
„Baš tako.“ Mia odgovara i vuče me od iskopanog groba.
„Osećam se tako glupo jer pravim veliku stvar oko obične sove.“ Objasnim
dok sedamo.
„Uzimajući u obzir da te ganja ludak, mislim da ne bi trebala da budeš oštra
prema sebi.“
Mogu da vidim svetla u daljini kako nam se približavaju. Jenn ih je sigurno
takođe videla jer radio je odmah oživeo.
„Gasite svetlo.“ Šapuće preko radio. „Ne želim da nas neko vidi pa da
nazove stanicu.“
Isključim telefon i zavučem ga u Mijin ranac dok ona gasi baterijsku lampu.
Oblaci se skupljaju na nebu, najavljuju oluju i bez svetla mog telefona i bez ono
malo svetlosti što nam je mesec davao, nisam mogla da vidim ni prst pred nosem.
Vozilo se zaustavi blizu ulaza u groblje, i svetla se gase.
„Budite tihe.“ Jenn opet šapne.
„Ko bi u sred noći došao na groblje osim lovaca na duhove?“ Pitam Miu.
230
„Ne znam. Ali Jenn i Maxine će videti ko je. Ako je nevolja javiće nam.“
„To sigurno nije Heller.“ Kažem, više sama za sebe nego za bilo koga
drugog.
„Naravno da nije Heller.“ Uzdahne. „Čak i da je saznao gde se krijemo,
nema pojma da smo na ovom groblju večeras.“
„Ok. Dobro zapažanje.“
Opustim se malo.
Mogu da čujem kako lišće krcka dok sedimo u tišini. Ko god da je bio u tom
vozilu sada ide prema nama. Momenat kasnije, baterijska lampa se pali i obris
čoveka koji nosi ašov i male merdevine se pojavi. Na sreću, sele smo dalje od
praznog groba pa nas nije video. Ali previše smo blizu da bi nam bilo ugodno, pa
se Mia i ja spustimo iza nadgrobne ploče. U našoj želji da se što pre sakrijemo
ostavile smo radio i lampu na zemlji gde smo sedele.
Usmeravao je svetlost lampe napred i nazad pre nego što se fokusirao na
otkopani grob. Nismo mogle da mu vidimo lice ali gledale smo dok je bacao ašov u
grob, a onda se nageo i spustio merdevine unutra. Spustio se dole a kada je sišao
svetlost lampe je nestala.
„Ako je došao da je zatrpa zašto je dovraga sišao dole?“ Šapnem.
Mia slegne ramenima.
Momenat kasnije, zvuk kopanja se začuje iz rupe.
„Ovo je prilično čudno vreme za rad?“ Mia šapne.
Udari me kao munja. On ne radi, on pljačka. Videla sam članke u novinama.
Lopovi posećuju stara groblja, biraju grobna mesta koja su jako stara i nadaju se
da će pronaći nešto vredno.
Nagnem se i šapnem Miji. „Jenn ima priču, ali ne onu koju je htela. Mislim
da ovaj čovek pljačka grobove.“
Mia uzdahne. „Traba da zovemo Jacka radiom.“
„Hoćemo li da se prišunjamo nazad i uzmemo radio? Mogle bi da odemo i
do drveća i javimo Jenn šta se dešava.“
231
„Ok. Možeš li da vidiš gde smo ga spustile?“

Baš sam htela da kažem ne, ali da ću nešto improvizovati kada me je jak
zvuk naterao da se okrenem. Deluje kao da je neko udario nečim od drvo i to
veoma jako.
„Šta je to?“ Pitam.
„Nemam pojma.“
Počnem da se okrećem ali isti zvuk se još jednom proširi kroz noć i ja se
zaledim. Srce mi lupa kao ludo dok gledam okruženje.
„Kopanje je prestalo.“ Mia šapne i svetlost se pojavi obasjavajući drveće.
Okrenemo se i virnemo iza nadgrobne ploče. Muškarac stoji na
merdevinama a lampa je uperena preko naših ramena.
Whomp, whomp, whomp prekine tišinu još jednom.
Naš pljaškaš grobova zatetura na merdevinama a onda izađe iz rupe,
podigne merdevine i krene prema autu.
„Sranje.“ Šapnem.
„Hajde da uzmemo lampu i radio i da se gubimo odavde.“ Mia zacvili.
Ustale smo, sagele smo se i pokrenule baš kao i onaj pametnjaković tj
pljačkaš grobova kada se udaranje ponovo začulo.
Ovog puta je bliže.
Naglo smo se okrenule i ugledale slabu svetlost kako leluja visoko preko
drveća, zloslutno, baš kao da duh gleda u nas. Onda se jedan niski, duboki zvuk
nalik režanju ili stenjanju, raširio kroz noć.
Zavrištale smo i počele da bežimo. Na nesreću, Mia je pobegla desno, ja
levo a ni jedna od nas nije uzela baterijsku lampu.
Udaljila sam se nekih dvadesetak metara saplićući se preko grobova i
spomenika pre nego što sam shvatila da nije iza mene, pa sam se okrenula i
viknula: „Gde si?“
232
Mia je viknula moje ime pa sam krenula u njenom pravcu, ali sve što sam
mogla da vidim je onaj prokleti sjaj na drveću.
Onda se začuo užasnuti vrisak. Odbio se od drveća i poslao trnce niz moju
kičmu.
„Oh. Moj. Bože. Duh je ovde.“
Treba mi pomoć i to brzo.
Da li je put na desno ili levo? Da li su Jenn i Maxine ispred ili iza mene?
Nemam pojma!
„MIA!“
„OVDE!“ Zove me. Ispustim vazduh iz grudi, laknulo mi je što je čujem.
„GDE?“
„OVDE! U grobu.“
Trepnula sam.
Naravno da je upala.
Ispružim ruke pokušavajući da se orjentišem dok pomeram noge i idem u
pravcu njenog glasa. Na sreću, nakon celog minuta tumaranja po mraku,
kaleidoskop boja zasija iz zemlje.
„Sveto sranje.“
Potrčim prema toj dugi spotičući se od nadgrobne ploče.
Pet koraka od rupe, ruka od čelika me zgrabi oko struka i pribije uz čvrste,
široke grudi.
Duh!
Vrištim iz dna duše sve dok se druga ruka ne podigne i prekrije mi usta.
Ovo nije duh.
Heller me pronašao.
Jako ujedem.
233
„Ja sam.“ Shane prosikće na moje uho dok se ritam unazad gađajući
njegova jaja.
Zaledim se od olakšanja.
„Ti si bio i među drvećem, zar ne?“ Vičem i borim se da se oslobodim.
„Namerno ste hteli da nas uplašite.“
„Hteli smo da naučite lekciju.“
Opet se zaledim.
Znali su da smo ovde, što znači da je znao i kada smo bili u restoranu. Jenn
je bila u pravu, testirao me da vidi da li ću se slomiti.
„Hteo si da me ljubiš dok ne priznam, zar ne?“
Nije odgovorio.
Grrrrrrr.
„Pretpostavljam da je sva ona priča o tome kako čuješ moje srce kako kuca i
na drugoj strani sobe samo laž da bih priznala.“
Shaneovo telo se napne i stegne me jače, a onda spusti usne do mog uveta.
„Nemoj.“
„Nemoj šta? Da ne govorim kako si mi šaputao slatke reči u uho samo da bi
prešao preko moje odbrane?“
„Nemoj da mi bacaš sopstvene reči nazad u lice samo da bi se izvukla iz
nevolje. Znaš da sam jebeno mislio svaku reč.“
Sranje.
Kriva sam.
„U pravu si ... žao mi je.“
„Znam da ti je žao. Takođe znam da si se predomislila kada ste došle ovde i
da si htela da me zoveš.“
„Kako si ... Oh. Moj. Bože. Slušali ste preko radia, zar ne?“
234
„Daa. I za tvoju informaciju, sove ne predviđaju sranja. Ne moraš da brineš

zbog Hellera. Ne dok sam ja živ. Nikakva sila ovog sveta me neće zaustaviti da te
zaštitim od njega.“
Okrenem se u njegovim rukama i pribijem se uz njega pronalazeći utehu u
njegovoj toplini. „Žao mi je što ti nisam rekla.“
Shane me zagrli još jače. „Tek će ti biti žao kada te odvedem kući.“
Zadrhtim i on se tiho zakikoće, to trenje natera moje bradavice da se skupe.
Gadno sam pala na ovog muškarca.
„Hej? Ima li koga? Smotana žena je upala u rupu.“
Jack i Max se pojave iz tame sa palicom za bejzbol u rukama i lampom koja
je ubrzo obasjala grob.
Max je prekrstio ruke na grudima i odmahivao glavom dok je gledao u Miu.
„Bejb, moramo da ti nađemo drugi izvor svetlosti.“
„Max,“ Mia šapne, „kako si nas pronašao ovde?“
„Moj je posao da znam gde se jebeno nalaziš da bih mogao da te spasim od
tebe same.“
Da Maxine stoji ovde sigurna sam da bi čuli mhmmm.
Shane me pusti iz zagrljaja i uhvati za ruku, povlačeći me unapred da bi
mogli da vidimo šta svetli.
„Da li je to svetleći kurac?“ Jack pita.
Nagnem se i vidim da Mia zaista drži vibrator duginih boja. Podigla ga je
iznad glave dok je zujao u njenoj ruci.
„Ne sija jako kao Green Willie.“ Max istakne.
Jackova glava se trzne unazad i pogleda u Maxa. „Nisam siguran da želim da
znam zašto znaš takve stvari.“
„Hej, nemoj da pričaš protiv svetlećih vibratora. Oni su odličan izvor
svetlosti u slučaju nužde.“ Mia se oglasi. „Vadite me odavde.“
235
Max se sagne i ispruži ruku. Mia se uhvati i on je izvuče napolje a onda se

opet vratio u istu pozu sa prekrštenim rukama.
Svetlost se probije kroz tamu i glasovi se začuju dok nam se Jenn i Maxine
približavaju.
Jenn se približi rupi i promrmlja, „Sranje.“, a onda ugleda Jacka. „Drago mi
je što te vidim ovde.“ Probala je da se izvuče ali Jack je podigao ruku i ućutkao je.
„Nemam strpljenja za tvoju slatkoću sada.“
„Izvini.“ Odgovori prilično pokajno.
Lice mu očvrsne i oči mu se suze. „Šta sam rekao za izgovaranje reči izvini?“
Jenn uvuče usnu između zuba na momenat a onda se nasmeje.
„Pa, ovo je baš neuspeh.“ Maxine se žali, gledajući u rupu. „A baš sam se
spremila da uhvatim duha.“
„Nije neuspeh,“ odgovorim, „čovek koji je bio ovde sa merdevinama i
ašovom, nastavio je da kopa u toj rupi. Mislim da je on pljačkaš grobova.“
Jenn se odmah okrenula prema meni. „Pljačkaš grobova? To bi moglo biti
još bolja priča od...“
„Ne u ovom životu,“ Jack zareži, „nema šanse da sediš na groblju i čekaš da
se nepoznati čovek pojavi.“
„Ali Jack, to bi moglo biti...“ Zaustavila se u pola rečenice i pogledala u
Maxine. Maxine podigne obrvu. „U redu,“ uzdahne, „pustiću te da središ ovo. Da li
bi ti smetalo da mi daš ekskluzivnu priču kada završiš?“
Jack pogleda u Maxine pa opet u Jenn. „Samo tako?“
Ton njegovog glasa jasno govori da joj ni malo ne veruje.
Jenn klimne.
„Dobro, u čemu je caka?“
Jenn slegne ramenima. „Nema je. Ne želiš da budem na groblju jer bi brinuo
za mene, pa zato i neću.“
236
Suzio je oči a onda joj je prišao, zgrabio je za ruku i nastavio da hoda. „Dan
kada ti odustaneš je dan kada će se pakao zalediti.“
Shane i Max se nakeze u slaganju.
Čim je to čula, Mia se okrenula prema Maxu i zagrlila ga oko struka. „Žao mi
je što sam ti lagala o ovome večeras. Neća se ponoviti. Obećavam.“
Obe obrve mu se podignu.
„Šta si uradila?“
„Kako to misliš?“
„Smislila si nešto.“
„Max, iskreno sam i nisam ništa smislila.“
Pogledao je u svoju majku a onda opet u Miu koncentrišući se na oba lica.
„Izvući ću ja to iz tebe čim stignemo kući.“ Zareži a onda je podigne i krene
prema Jeepu. Maxine krene za njima sa ogromnim kezom na licu.
Napravila sam korak u istom pravcu ali Shane me zgrabio za ruku i privukao
uz svoje grudi. Prešao je usnama po mom vratu i lagano me gricnuo. „Hoćeš li ti
meni obećati da više nećeš upadati u nevolje?“
„Da li bi verovao ako kažem da?“
„Ništa više od Jacka i Maxa.“
Malo me naljutilo to što mi zapravo i nismo toliko dugo zajedno da bi on
mogao da formira čvrsto mišljenje o meni.
„Pa, nije baš da sam se pokazala kao izazivačica nevolja. Mislim da nije fer
to što me osuđuješ zbog jedne noći.“
Na moj protest, Shane se sagne i prebaci me preko ramena. „Preselićeš se u
Trails End za stalno, kada se vratimo, što znači da ćeš se družiti sa Miom a to je
sve što moram da znam.“ Odgovori mi sa jakim pljeskanjem po mom dupetu.
Usisam vazduh na tu vrelinu i pokušavam da zadržim stenjanje.
Nisam bila baš uspešna u tome.
237
Shane se odmah zaustavi. „Isuse, to te naložilo?“

„Možda.“ Odgovorim bez daha, nikog-nećeš-prevariti glasom.
„Jebi ga...“
Shane se opet pokrene i telo mi se napne od isčekivanja.
Mislila sam da idemo kući, što bi značilo da ćemo biti sami, ali kada smo
stigli na parking Jack je pritisnuo Jenn uz vrata na strani vozača a Max Miu uz vrata
suvozača.
„Idemo.“ Shane izgovara dok me spušta na noge.
„Čekaj, ostavljaš me ovde?“
Shane me zgrabi za vrat i zalepi usne za moje. Poljubac je tako sladak,
vlažan ali brz.
„Jack je još uvek na dužnosti.“ Mrmlja mi na usnama. „I moram da odem
pre nego što te uzmem uz neki spomenik.“
Zakikoćem se, „Mmmmhmm.“, a onda mu okrenem leđa.
Shane me zgrabi za struk i povuče me prema sebi. „Biće ti mmhmm kada
spustim ruke na tvoje dupence.“
„Arogantni.“ Uzdahnem.
„Tačno.“ Zlobno se nasmeši. „Ulazi u Jeep pre nego što odem.“ Otvori mi
zadnja vrata pa uđem unutra.
„I šafujući.“ Mrmljam.
Nageo su unapred i poljubio me još jednom. „Voliš tu moju osobinu.“
Uzdahnem, šmrknem i prevrnem očima.
Namigne mi i prevuče pojas preko mene a onda ga zakači.
„Budi dobra.“ Izgovorio je te reči kao šapat, lagani dah blizu mog uha dok
mu je prst mazio moj vrat.
Bradavice mi očvrsnu.
238
„Hoću.“ Uzdahnem.
„To je moja devojka.“ Zaprede glatko kao med i isto tako slatko.
Zastenjem kao prava školarka. Svaki put kada kaže to je moja devojka, zavrti
mi se u glavi.
Totalno se istopim u njegovim rukama!
Jenn i ostale devojke uđu u auto nakon što je Shane zatvorio moja vrata,
kezeći se kao blesave.
„Jeste li videle Jackovo lice kada sam mu rekla da neću istraživati ako on to
ne želi?“ Jenn se zasmejala dok je pokretala auto.
„Propustila si Maxovu reakciju. Nije mi poverovao ni na jednu sekundu.“
Smeh se zaorio u autu dok je Jenn skretala levo prema gradu a Jack desno,
dalje prema planinama.
„Morate samo da zapamtite da ih držite u pripravnosti. Izmešajte malo.
Odustanite s vremena na vreme ali bunite se povremeno. Zaljubili su se u vašu
nezavisnost i nemojte da izgubite to. Na kraju, bićete one koje imaju svu moć u
svojim rukama a oni to neće ni primetiti. Budite jake žene. Borite se za svoja
prava. Međutim, radite to sa znanjem da ste se udale za muškarce koji su jako
zaštitnički nastrojeni i zaslužuju da budu poštovani zbog toga baš kao što i vi
zaslužujete poštovanje. To je ravnoteža između nezavisnosti i lojalnosti, između
vaših ženskih prava i obećanju da ćete biti verne žene svojim muškarcima.“
Maxine savetuje.
„Slažem se.“ Mia govori mrdajući obrvama. „A držanje Maxa van ravnoteže
ima svoje prednosti.“
„Savršeno je funkcionisalo sa mojim Tomom.“ Maxine objasni.
Radio zapucketa i Jackov glas se začuje. „Pravo kući, slatkice.“
„Isuse, a rastali smo se tek pre pet minuta.“ Mia govori odmahujući glavom.
Jenn se zakikoće. „Da, gospodine, šerife.“ Podigla je radio i odgovorila mu.
„Šta ćeš uraditi ako te ne poslušam?“ Pita ga. Čekala je odgovor kada su nas svetla
zaslepela odpozadi.
239
Okrenem se i pogledam kroz zadnje staklo.

„Jel to Jack?“
***
Gorka kafa je pala kao olovo u stomak Agenta Dana Parkera. Nakon leta od
šast sati, već tri sata sedi u sobi za ispitivanja u Anchorage policijskoj stanici, sa
svojim timom, pregledajući liste putnika sa aerodroma. Kada završe, čekali su ih
još sati snimaka sa video kamera, koje je trebalo pregledati. Instinkt mu je govorio
da, ako je Heller pobegao sa Alaske to je sigurno bilo morem ili vazduhom. Tražio
je iglu u plastu sena. I to onu koja nije želela da bude pronađena.
Iskustvo mu je govorilo da će Heller koristiti ime sa kojim je nekako
povezan. Kombinacija imena oba roditelja obično je ono što begunci koriste, ali u
Hellerovom slučaju, on i otac su imali isto ime. Nakon godina koje je Heller proveo
u službi, Parker nije mislio da bi bio toliko glup da koristi svoje ime. I zato,
pregledao je Hellerov dosije, kopao je duboko tražeći imena koja bi mogao da
koristi, a onda je napravio listu mogućih imena. Svaki član njegovog tima dobio je
tu listu i duboko se zadubio u liste i snimke sa lošom kafom pored sebe i dugom
noći pred njima.
„Previše sam star za ovo sranje.“ Agent John Trask, stariji muškarac koji se
već približio panziji, uzdahne. „Moram da proverim vid. Ova imena su mi se skroz
izmešala.“
„Postoje gore stvari u životu od nošenja naočara.“ Agent Juan Cortez
odgovori.
„Rak?“ Agent Erin Johnson pita.
Cortez zamigolji obrvama na jedinu ženu u njihovom timu. Bio je pola
Latinoamerikanac, sa majčine strane, i igrao je na tu latino-stranu kada je
izigravao ljubavnika. Johnson je delovala prilično imuno na Corteza. Parker je znao
da je to zbog toga što je zainteresovana za njega.
Bili su u kratkoj vezi, fokusiranoj na seks, pre nego što se ona pridružila
njegovom timu. Parker je prekinuo to oko šest meseci pre njenog premeštaja jer
je znao da ta veza nema nikakvu budućnost, ali uhvatio je par puta kako gleda u
njega sa željom jasno ispisanom na licu. Bila je u probnom periodu baš zbog toga.
Nije hteo da je primi za stalno u svoj tim sve dok ne dokaže da njihova bivša veza
240
nema nikakav uticaj na njihov zajednički rad. Za sada, užasno se osećala ali trebao
mu je stručnjak za IT, a niko drugi nije baš skakao da upadne u njegov tim. Odlasci
bez najave, propuštanje praznika, rođendana nije baš privlačna stvar za IT
stručnjake. Više vole rad u udobnosti kancelarija.
„Erektilna disfunkcija.“ Cortez se nakezi.
„Zar je to sve o čemu razmišljaš?“ Trask zagunđa.
„Nije pitanje da li je tosve o čemu ja razmišljam, nego, zašto to nije sve o
čemu ti razmišljaš stari.“
„Vrati se na liste.“ Parker naredi ne dižući glavu da pogleda u njih.
„Kako si upoznao Gunnisona?“ Cortez pita ignorišući naređenje. „Rekao si
da ste prijatelji ali nisi rekao kako ste se upoznali.“
„Imao je serijskog ubicu u gradu pre par godina. Njegov kontakt je bio
Agent Rowe, ali on je bio na drugom zadatku kada se sve pokrenulo. Odleteo sam
tamo i smestio se u kući sa njim i njegovom ženom.“
„I još uvek te smatra prijateljem?“
Parker se nakezi.
„Nisam bio toliko glup da flertujem sa njegovom ženom. Čovek ima jaku
posesivnu crtu, i divlju.“
„Ima i Vaughn, ali to te ne sprečava da flertuješ sa ženom, autorom onih
ljubavnih romana.“
„Dallas me neće upucati.“ Parket promrmlja, okrećući stranu i fokusirajući
se na imena. „Jack, sa druge strane, mi je jako zahvalan za učestvovanje u
spašavanju njegove žene ali ima brz prst na okidaču kada se radi...“
Parker se zaustavi.
Eric Sloan. Pedeset tri godine.
„Imamo li na listi članove porodice Sage Sloan?“
„Imaš nešto?“ Trask pita.
„Možda.“
241
Johnson se nagne preko njegovog ramena i grudi joj dodirnu njegovu ruku
dok je uzimala dosije Sloan.
Parker stegne vilicu.
Moraće nasamo da porazgovara sa njom. Još tri meseca je sve što je
spreman da joj ponudi da se dovede u red ili će leteti.
„Majka, Judith Heller. Njena sestra, Emma Jane Sloan, ali ona je pokojna.
Onda Sharon Doak u Anchorageu, njena tetka. Ime muža je Henry.“
„Šta je sa njenim ocem?“
Johnson okrene stranu.
„Nije spomenut.“
„Imamo li broj telefona njene majke?“
Johnson gleda u dosije a onda pronađe kontakt broj Sageine majke. Parker
izvuče telefon i nazove ali poziv se preusmeri na govornu poštu pa ostavi poruku.
Instinkt mu govori da nema vremena da čeka. Šesto čulo koje ga je održalo
u životu poslednjih deset godina se probudilo i nije imao nameru sada da ga
ignoriše.
Okrenuo se Johnsonovoj i naredio. „Pali kompjuter i nađi mi ime Sloaninog
oca.“ Onda se okrenuo Cortezu. „Zovi aerodrome i saznaj gde je ovaj putnik otišao
nakon što je sleteo u US.“
Podvukao je ime Eric Sloan i dodao spisak Cortezu.
Ustajući, Parker je zgrabio šolju i otišao do kafe-aparata. Sipao je još jednu
šolju, pa odlučio da bi šećer i mleko možda malo poboljšali stvari. Dok je uzimao
prvi gutljaj, Johnsonova je viknula, „Imam ga. Jedan Eric Sloan je umro devedeset
šeste. Saobraćajna nesreća. Proleteo je kroz prednje staklo. Da li to odgovara?“,
pita podižući pogled sa ekrana.
„Jesi li sigurna?“ Cortez ispljune, pažnja mu se prebaci na Parkera. „Eric
Sloan je stigao u Seattle jutros u osam. Onda je poleteo iz Seattla za Denver.
Stigao je tamo u jedanaest.“
242
Parker izvuče telefon, svaka ćelija u njegovom telu je vikala za uzbunu. „Bio
je u Coloradu kada smo krenuli ovamo. Ovo govno je imalo ceo dan da se
pripremi.“
„FPD sigurno ima rupu. Kako bi drugačije znao gde su?“ Trask izgovori dok
Parker sluša govornu poruku na Jackovom telefonu.
„Jack se ne javlja, sigurno je zauzet.“
„Ili ga Heller drži zauzetim.“ Johnson odgovori namršteno.
Grabeći jaknu sa naslona stolice, Parker naredi: „Krećemo za dvadeset
minuta. Trask, saznaj ko je u Denveru i pošalji ga u Gunnison. Reci im da smo na
putu. Cortez, nazovi stanicu u Gunnisonu i proveri da li mogu da pronađu Jacka.
Reci im da pošalju ekipu u njegovu kuću.“
Soba je eksplodirala od aktivnosti dok je svaki agent skupljao stvari i
obavljao neophodne pozive.
Ovo su situacije za koje su trenirani, možda čak i za koje su živeli. Ali u ovom
momentu, Parker je jedino razmišljao o tome zašto se njegov prijatelj ne javlja na
telefon.
243
Poglavlje XIII
Dan Obračuna
„Zar pokušavaš da me zaslepiš?“ Jenn pita preko radia.
Shaneove obrve se podignu dok gleda u Jackovo lice i vidi istu zbunjenost i
na njegovom licu.
„Kako to misliš, pokušavam da te zaslepim?“
„Smanji svetla Jack, ne mogu da vidim od njih.“ Jenn ispljune.
„Bejbi, da li je neko iza vas?“
Nastane kratka pauza a onda radio prijemnik opet oživi. „Ti nisi iza mene?“
Pita.
Jack jako pritisne kočnice, napravi naglo U skretanje dok su gume škripale a
onda pritisne gas do daske.
„Hoću da ideš pravo u grad. Nemoj da usporavaš zbog njega, bez obzira šta
uradi.“
„Jack,“ zvuči uplašeno, „misliš da je...“
Zvuk ispaljivanja metaka se začuje kroz radio prijemnik i vrisak četiri
prestravljene žene. Sirov strah se spusti niz Shaneovu kičmu, „Kurvin sin!“, zareži.
„Jenn? Bejbi, odgovori mi!“ Jack viče dok juri putem.
Ništa.
Pritisnuo je gas još jače.
Radio se opet uključi i Mijin isprekidani, plačni glas se začuje. „Da se nisi
usudila da umreš!“
„JENN! Odgovori mi jebeno odmah!“ Jack zagrmi.
Shaneova krv se zaledila i zaustavio je dah.
244
Ako mu je trebao još neki dokaz onog što oseća prema Sage, sada ga ima.
Pomisao da je Hellerov metak pogodio svoj cilj stvorila je čvor u njegovom
stomaku koji ga je paralisao.
Pomerio se i zgrabio radio prijemnik. „Mia...reci mi, ko je pogođen?“
Jack je grubo skrenuo, jedva održavajući SUV na zemlji, a onda je opet legao
na gas, povećavajući brzinu na opasan nivo.
„Shane?“ Sagein glas jačine šapata se začuje i on napokon udahne po prvi
put od kako se čula pucnjava.
„Bejbi, dolazimo. Reci mi ko je pogođen.“
Pustio je dugme i još vrištanja se začulo zajedno sa brujanjem motora dok
je Jenn jurila niz put. Jack ispusti dah koji je zadržavao kada je čuo škripanje guma.
Jenn je dovoljno dobro da može da vozi.
Shane se okrene Maxu i ugleda bol na njegovom licu. I sam je došao do
istog zaključka. Ako je Sage pored radia, Jenn vozi a Mia vrišti, jedina žena koja je
ostala...
Maxine.
„Ubiću tog kurvinog sina, golim rukama!“ Max reži, udarajući pesnicom u
krov.
„Sage? Opiši mi njenu ranu.“ Shane ponovo progovori preko radio.
„Leđa. Pogodio je u leđa. Ne otvara oči.“
Kada je to čuo, Max se nageo unapred i zgrabio radio od Shanea.
„Spusti joj radio pored uha.“ Zahteva. Shane je očekivao da urla naređenja,
da joj kaže kako je trn u njegovom dupetu ali oči mu se ispune bolom i davi se
rečima. „Volim te. Više nego što jebeno znaš. Drži se, čuješ li me? Jebeno se drži.
Trebaš mi u mom životu, trebaš mi u životu moje dece. Još nije tvoje vreme.
Razumeš li me? Neću izgubiti i tebe.“
Max pusti dugme i čeka odgovor, bar neki znak da ga je čula. Radio opet
zapucketa i Sage promrmlja: „Mislim da te je čula.“
Zvuk škripanja guma ispuni auto a onda Jenn vrisne. „Prevrnućemo se!“
245
Radio postane tih.

Uleteli su u krivinu u punoj brzini i ispred sebe, u daljini, mogli su da vide
zadnja svetla dva automobila. Oba su bila zaustavljena a jedan je bio preprečen,
prevrnut pored drugog, zauzimajući celu traku.
„Pištolj.“ Shane zareži.
„U kaseti.“ Jack odgovori.
Shane izvuče 9mm-etarski Smith&Wesson polu-automat. Otkači sigurnosni
osigurač i repetira. Može da vidi kako Heller stoji obasjan farovima svog
automobila, sa podignutom puškom. Spustio je prozor, izvukao se napolje do pola
i naslonio na okvir prozora tražeći ravnotežu dok je ciljao. Kada su se približili
dovoljno, Jack je legao na sirenu i Heller se okrenuo, dajući Shaneu bolju šansu.
Pucao je više puta, prateći Hellera i terajući ga da traži zaklon. Ciljao je u njegovo
telo i pogodio ga jednom ali ipak je uspeo da pobegne u šumu.
Pritiskajući kočnice, Jack je zaustavio vozilo, zgrabio sopstveni pištolj,
izleteo napolje zaklonjen autom i ciljao prema šumi dok je Max trčao prema
prevrnutom Jeepu.
Shane se izvukao kroz prozor i čim su mu noge dohvatile zemlju počeo je da
trči. Hladan znoj presekao ga je na pomisao šta bi mogli da zateknu.
Ako se bilo šta desilo Sage kastriraće to govno pre nego što ga ubije.
On i Jack su stigli do Jenninog Jeepa u isto vreme, pištolji su im još uvek bili
upereni prema šumi dok su se saginjali i gledali u unutrašnjost prevrnutog Jeepa.
Sve četiri žene su bile zavezane pojasevima i bespomoćno su visile u
različitim nivoima besa i straha.
Sve osim Maxine.
Ona je nesvesno visila, obezbeđena svojim pojasem.
„Zovi hitnu pomoć!“ Mia je vrisnula kada je Max pokušao da otvori njena
vrata.
Spuštajući se na leđa, Shane je nogama izbio prozor pored mesta gde je
Sage sedela. Oči su joj otvorene a krv se sliva niz njeno čelo.
246
„Pričaj sa mnom bejbi. Gde te boli?“

„Prvo Maxine.“ Zacvili dok joj je rukom sklanjao kosu sa očiju. „Moraš da je
spaseš Shane. Molim te.“
Poljubio joj je ruku, na brzinu pa zahvalio Bogu što je preživela, a onda se
pomerio par centimetara dalje da bi došao do Maxine. Puls joj je slab, disanje
plitko i usporeno.
„Moramo da je odnesemo u bolnicu.“ Shane vikne. „Nema vremena da
čekamo hitnu. Mislim da je metak pogodio u pluća. Moramo je odvesti pravo u
bolnicu.“
Max je spustio Miu na zemlju a onda je izbio zadnji prozor. Zajedno, on i
Shane su oslobodili Maxine iz pojasa i izneli je iz Jeepa brzo i bezbedno koliko su
mogli.
Jack je izvukao Jenn i Sage dok su on i Max nosili Maxine najsporije što su
mogli da ne bi pogoršali njene povrede. Jednom kada su je smestili, naredili su
Sage i drugima da uđu unutra sa Maxine i smiruju je dok Max vozi.
„Zar ne ideš sa nama?“ Sage progovori kroz jecaj pre nego što je uspeo da
zatvori vrata.
„Ovo se završava danas.“ Shane ispljune. „Neće dobiti šansu da ti se opet
približi.“
Sage prebledi i otvori usta da se usprotivi ali zaustavio je brzim i jakim
poljupcem pre nego što je zalupio vrata. Kada se okrenuo, Jack mu je dobacio
snajper i neprobojni prsluk koje je izvukao iz gepeka svog SUV-a, a onda je Maxu
dao ključeve od auta.
„Odvedi Maxine u bolnicu. Kada je prime, zovi Barrya i reci mu šta se
dešava, reci mu da je Heller ranjen. Do vremena kada stigne ovde, mi ćemo se
pobrinuti za Hellera. Shane i ja ćemo doći u bolnicu čim završimo ovde.“
Max klimne glavom i uđe u auto. Spustio je prozor i pogledao u nas, „Hoću
ga mrtvog.“, to je sve što je rekao pre nego što je dao gas, ostavljajući Jacka i
Shanea da gledaju za njima dok nisu nestali iz vida.
„Ostavio si radio u SUV-u. Pretpostavljam da nećeš odmah obavestiti
stanicu o ovome?“ Shane pita.
247
„Nee. Prihvatljivo poricanje je razlog zašto to nisam uradio. Pokušao je da

ubije moju ženu i ranio je moju tetku. Ovo je lično. Imaš problem sa tim?“
„Jebeno ne.“
Shane se okrene prema Jacku i doda mu opremu. „Obuci prsluk ispod
košulje. Heller je treniran da puca u telo ne u glavu, ali ako vidi prsluk
predomisliće se.“
Svukli su košulje, i ni jedan nije rekao ni reč. Obojica su bili zabrinuti za
Maxine. Navukli su prsluke i košulje, podigli oružje i Jack je naredio Shaneu,
„Proveri njegovo vozilo, vidi da li su ključevi unutra.“, dok mu je dodavao
baterijsku lampu.
Shane se pomerio prema Hellerovom autu i pogledao unutra. „Uzeo je
ključeve.“ Viknuo je.
Oba muškarca su usmerila snopove svetlosti baterijskih lampi u zemlju,
tražeći krvavi trag koji je ostao iza Hellera. Jednom kada su ga našli, pratili su ga u
šumu, obojica pretražujući šumsko tlo dok su pronalazili svoj put. Količina krvi
koju su videli govorila im je da čovek još uvek prilično krvari, uz malo sreće možda
će i iskrvariti do smrti pre nego što ga pronađu i tako ih poštedeti muke da ga
ubiju.
Nastavili su da se kreću izbegavajući grane i prelazeći preko oborenih
stabala drveća. Deset minuta kasnije zastali su na jednoj čistini blizu reke. Preteći
trag videli su da kreće nizvodno a onda nestaje u vodi.
Reka je bila prilično brza pa je Shane pogledom prelazio preko obale znajući
da Heller u tom stanju neće imati dovoljno snage da pređe na drugu stranu.
„Misliš li da je pokušao da pređe na drugu stranu i da ga je struja odnela?“
Jack pita.
„Moguće.“ Shane odgovori, ali nastavio je da hoda niz reku.
Pedesetak koraka od mesta gde je trag nestao u vodi, ponovo se pojavio.
Kretao se nazad u pravcu puta.
„Vraća se?“ Jack promrmlja.
248
„Daa, i ima ključeve.“ Shane ispljune. „Reci mi da imamo signal ovde.

Nemamo vremena da čekamo Barrya.“
Jack odmahne glavom i obojica krenu nazad, probijajući se kroz šumu.
„Zašto nije mogao jednostavno da iskrvari do smrti.“ Shane zagunđa.
„Takva kopilad nikada ne olakšaju posao.“
Do vremena kada su stigli nazad na put, kamionet je nestao.
„Imao je muda da uradi ovo. Zna protokol, zna da bi morao da prijavim ovo.
Trebalo je da očekuje celu ekipu na licu mesta.“
„Verovatno zna da ovde nema signala ili je jednostavno zaigrao na jedinu
šansu koju ima. U svakom slučaju, ostavio nam je lažni trag i pustio da se kao ovce
vrtimo u krug. On je jedan pametni kurvin sin, odlučan u svojoj nameri.“
„Moramo u bolnicu. Zna da ćemo tamo poslati devojke nakon udesa.“
Oba muškarca pogledaju u Jennin Jeep.
„Misliš da će moći da se pokrene ako ga uspravimo?“ Shane pita.
„Samo je jedan način da saznamo.“
***
Hodati tamo ovamo. To je sve što smo mogli da radimo u ovom momentu.
Shane i Jack su još uvek tamo negde u šumi sa Hellerom, a Maxine je na operaciji.
I zato, Jenn i ja smo hodale u krug dok sam se ja borila sa kraljicom svih glavobolja
zbog pada direktno na lice. Ali, uzimajući u obzir brzinu kojom se auto kretalo,
činjenica da je Jenn uspela da zakoči dovoljno pa smo se prevrnule samo jednom, i
na taj način smo mnogo manje povređene nego što smo mogle biti, pa to je čudo.
Jack je obučio nakon svega sa čime se suočila pre pet godina, naterao je da prođe
kroz obuku da bi mogla da zaštiti sebe u svakoj situaciji.
Sada, Jenn i ja smo šetale, zabrinute za Maxine i naše muškarce dok su se
Max i Mia moliliu kapeli.
249
„Ne razumem kako je uspeo da nas pronađe.“ Mrmljam. „Koristili smo lažna
imena. Tražili su ga na svim aerodromima. Kako je uspeo da nas pronađe tako
brzo a da ga niko ne primeti?“
„Jedna od stvari koje sam naučila kada su me dvojica ludaka proganjala je
da će oni uraditi sve što treba samo da pobede.“
Napravila sam pauzu i pogledala je.
„Objasni mi molim te kako smo završile sa ubicama za vratom? Ovo je kao u
filmu. Maxine je ranjena. Shane i Jack ga love dok mi šetamo po čekaonici. Kako je
ovo postalo moj život, naš život?“
„Nemoj ni pokušavati da razumeš to. Ja sam godinama pokušavala i ništa
nisam smislila.“
U pravu je, naravno, ali savetnik u meni je znao da ću ovo morati sama u
sebi da pređem pre nego što pustim da prođe.
„Bar znam da mi je majka bezbedna ako je on ovde u Coloradu.“
„I blizanci su bezbedni sa njihovom bakom. Sada mi samo treba da moj muž
prođe kroz ta vrata.“
Obe se okrenemo prema vratima čekaonice, moleći se da se otvore i da
Shane i Jack uđu.
Naše molitve nisu ispunjene.
Uzdahnem i ponovo počnem da se šetam.
Bar smo same u ovoj čekaonici. Ovo je mali grad i nema mnogo hitnih
operacija u sred noći.
„Treba mi kafa. Želiš li ti kafu?“ Jenn pita, hodajući prema aparatu za kafu.
„Treba mi nešto jače.“ Mrmljam.
„To ne treba ni naglašavati.“ Složi se sa mnom.
„Šta misliš, koliko dugo ovakve operacije traju?“
Shane je bio u pravu, Maxinina pluća su povređena ali nisu znali koliko je
povreda ozbiljna dok je ne stave na operacijski sto.
250
Uzimajući čašu za kafu, Jenn je okrenula glavu i pogledala me preko

ramena.
„Kada je moj prijatelj Ben imao srčani udar, operacija je trajala pet sati.“
Pokušam da među svim licima koje sam upoznala od kako smo došli ovde,
pronađem to o kome mi govori.
„Mislim da ga nisam upoznala.“
Ona odmahne glavom. „I nisi. On i njegova devojka, Lorraine, preselili su se
u Floridu pre par godina. Kupili su mesto blizu mojih roditelja.“
„Znači moglo bi da potraje pre nego što nam kažu bilo šta?“ Kažem i
protrljam vrat pokušavajući da ublažim bol dok nastavljam da hodam napred-
nazad.
„Obaveštavaće nas o toku operacije.“
„Imamo sreće što imate hirurga, mislim ovo je ipak manja bolnica.“
„Ova bolnica je možda mala, ali ima sve što i bolnice u velikim gradovima
imaju.“
„Dobro je. Mislim da Maxine ne bi uspela da su morali da je prebacuju do
Denvera.“
„Slažem se,“ Jenn kaže, „prošlo je prilično od kako su je odveli, idem do
recepcije da proverim ima li novosti.“
Taman je stigla do vrata kada se moj telefon oglasio iz mog džepa, pa sam
ga izvukla. Na ekranu je pisalo Shane.
„Shane je.“ Zacvilela sam i brzo se javila. „Shane? Jeste li dobro?“
Jenn uzdahne pa se okrenem prema njoj sa osmehom na licu. A onda mi
osmeh nestane. Heller stoji iza nje sa pištoljem uperenim u njenu glavu. Izgleda
još gore nego što se sećam. Njegova tamna kosa je osedela od kada sam ga zadnji
put videla, lice mu je bledo a krv još uvek lije iz rane koju je zadobio. Četiri godine
sam bila oslobođena njegove zlobe, jačala sam svaki dan te blažene slobode, ali
samo jedan pogled na njegovo lice i sve te godine zlostavljanja i mučenja su se
vratile. Počela sam da se tresem.
251
„Bejbi, slušaj me!“ Shane viče u moje uho dok ja zaleđeno stojim u mestu.
„Jeli to muškarac sa kojim se jebeš?“ Moj očuh pita. „Stavi ga na zvučnik.“
„Ne slušaj ga.“ Jenn naredi.
Nastane mala pauza sa druge strane telefonske linije a onda Shane
progovori. „On je tu, zar ne?“
„Želi da te stavim na zvučnik.“ Najzad uspem da provučem vazduh kroz
svoje stegnuto grlo i izgovorim te reči ali pažnja mi ostane zaključana na pištolj
uperen u Jenninu glavu.
„Gde je Max?“ Shane ispljune.
„Kapela...“
Heller repetira pištolj i podigne obrvu. „Prebaci ga na zvučnik.“
„Bejbi, slušaj me, šta god da uradi nemoj da odeš sa njim. Neće pucati na
javnom mestu.“
„Gde si?“ Šapnem ignorišući Hellera. Ako stavim Shane na zvučnik neće
moći da odgovori.
„Sage, ako ne poslušaš tatu i prebaciš ga na zvučnik smestiću metak u lepu
malu glavu tvoje prijateljice.“ Heller prosikće.
Strah i ozlojeđenost izrone iz toliko tamnog i dubokog mesta u meni da
nisam mogla da ih zaustavim. Zavrištala sam na njega. „Ti nikada nisi bio moj otac,
kopile jedno! Ti si kreten koji nas je pesnicama i strahom terao da radimo ono što
kaže!“
Boja se vrati u njegovo lice zbog mojih reči. Ovo je čovek iz mojih noćnih
mora. Jedan pogled na njega rekao mi je da želi da zabije pesnicu u moje lice jer
ga nisam ispoštovala.
„Dosta!“ Heller zareži. „Ti si mi uništila život. Ništa mi nije ostalo i to sve
zbog tebe. Vreme je da prihvatiš svoju kaznu.“
„Da se nisi jebeno mrdnula!“ Shane viče.
„Drži pištolj uperen u Jenninu glavu, nemam izbora.“ Šapnem.
252
Heller zgrabi Jenninu glavu i povuče je unazad zabijajući cev pištolja ispod
njene brade. „Poći ćeš sa mnom svojom voljom ili ću prvo upucati nju ... a onda
tebe. Tvoj izbor.“
Jenn zatvori oči i promrmlja: „Šta je to sa ovim seronjama pa uvek upere
pištolj u mene?“
Shane me je sigurno prebacio na zvučnik jer je Jackov glas zazvonio u mom
uhu. „Jer nikada ne slušaš šta ti se kaže!“
Mogla sam da čujem sirene u pozadini i znala sam da dolaze ali nisam
mogla da rizikujem Jennin život. Ovo je moj problem a ona ima dva prelepa sinčića
koje treba da odgaji.
„Prekinuću sada. Moram da idem sa njim ili će Jenn...“
„Šta sam ti rekao?“ Shane viče.
„Ne mogu. Rizik je preveliki.“
„Kunem se Bogom, stići ćemo na vreme. Samo ga zadržavaj još malo i ne idi
nigde sa njim.“
Ignorisala sam ga. Morala sam. On ne zna Hellera kao što ga ja znam.
Mogao bi da pukne za sekundu ako ja ne poslušam.
„Ako ne budem imala drugu šansu da ti kažem ovo Shane, želim da znaš da
sam se zaljubila u tebe onog momenta kada si izašao iz onog aviona. Tvoja duša je
tako prelepa...“
„Sage, nemoj...“
U glasu mu se čuo strah i bes ali prekinula sam ga.
„Molim te nemoj da kriviš sebe Shane.“ Zaplakala sam. „Ništa od ovoga nije
tvoja krivica. Molim te nemoj opet da se povučeš. Živi svoj život za Emmu Jane, za
mene.“
Zarežao je, „Slušaj me!“ ,ali prekinula sam vezu i koraknula unapred.
„Idemo, najdraži tatice.“ Podrugljivo sam se osmehnula.
„Sage, ne radi ovo.“ Jenn progovori.
253
Triumf promeni Hellerovo lice od izraza divlje životinje do lukavog kopileta

kojeg pamtim iz detinjstva. Podigao je pištolj sa Jenninog vrata i udario je po
potiljku pre nego što sam uspela da ga zaustavim. Oči joj se prevrnu i besvesno
padne na pod. Odmah sam se pokrenula u želji da joj pomognem, cvileći od
straha, ali Heller me zgrabio za vrat i privukao do svojih grudi.
„Krenućeš sa mnom tiho ili ću ubiti prvu osobu koju vidim.“ Naredio je.
Duboko udahnem da bih skupila ono malo snage što mi je ostalo i obrišem
suze sa lica. Nisam mogla da rizikujem da me bilo ko pita da li sam u redu. Zaista
verujem da će uraditi to što je rekao samo da bi uspeo da me kazni.
„Izaći ćemo kroz ulazna vrata,“ zlobno se nasmejao, „samo otac koji teši
svoju ćerku dok je ispraća do auta.“
Klimnula sam glavom.
Kada je otvorio vrata od čekaonice, uzdahnula sam. Na podu, iza stola na
recepciji, ležali su čuvar i jedna starija žena. Bila sam zapanjena da ih niko nije
video do sada i pokrenuo alarm ali onda sam shvatila da u jednoj maloj bolnici, u
sred noći, nema mnogo osoblja.
Čekaonica je bila u prizemlju, blizu ulaznih vrata. Sve što se sada nalazi
između nas i izlaza iz bolnice je kratka šetnja niz hodnik. Nestalo mi je opcija. Niko
me neće spasiti sada.
„Skoro smo tamo.“ Heller šapne dok smo zalazili za ugao. Omotao je ruku
oko mojih ramena i držao me čvrsto uz sebe da bi prikrio krv na svojoj košulji i
pištolj zabijen u mene.
Prošli smo kroz senzor koji otvara ulazna vrata. Širom su se otvorila i izašli
smo u noć. Napravili smo dva koraka kada je Heller naglo stao. Shane se
odjednom stvorio ispred nas sa podignutim pištoljem.
Srce mi stane.
Heller me povuče ispred sebe i podigne pištolj ciljajući u Shanea.
„Pusti je.“ Shane naredi.
„Nećemo tako igrati ovu igru,“ Heller odgovori, „Povuci se ili ću pucati.“
254
Krajem oka videla sam Jacka, sageo se i kretao prema nama. Pogledala sam
na desno i videla Barrya u istom takvom pokretu.
„Sage!“ Shane vikne, njegov glas je čvrst i naređujući. „Kao čovek na
karnevalu bejbi.“
„Šta?“
Bez reči je usnama oblikovao reč jedan na šta sam odmahnula glavom.
Heller je sigurno osetio Jacka jer se brzo okrenuo na levo vičući, „Stani!“,
preusmeravajući pištolj na Jacka.
Pogledala sam u Shanea i on mi je usnama pokazao dva.
„Shane...“ Nisam imala vremena da mislim. Znala sam da Shane želi da mu
odvratim pažnju, da napadnem Hellera kao što sam napala onog čoveka na
karnevalu, i zato, napela sam mišiće i pripremila se.
Heller se opet okrenuo i pogledao u Shanea. Disanje mu se ubrzalo i stegao
me još jače.
Shane je nemo rekao –tri- kada je Heller ponovo uperio pištolj u njega i ja
sam reagovala, zabila sam nogu u njegovu i udarila sam ga laktom u ranu.
Zagunđao je od bola i stisak mu se opustio, pa sam ga udarila glavom u lice i
prebrojala sve zvezde u momentu.
Onda se začuo pucanj.
Shane je odleteo unazad i pao na zemlju a ja sam vrištala, „Shane!“, dok je
Heller nestajao iza mene. Vrištala sam, „Zovite doktora!“, i potrčala sam prema
njegovom telu.
„Shane? Pričaj sa mnom molim te. Oh, Bože. Jack, zovi doktora!“ Vrištala
sam gledajući unazad na mesto gde su oni stajali.
Iznenadilo me da vidim Maxa kako stoji iznad Hellerovog tela, Jack i Barry
su mu prilazili sa obe strane.
„Da li je on upravo polomio čoveku vrat?“ Barry pita dok namešta pušku na
rame.
„Upucao je moju majku.“ Max prosikti.
255
„Ali polomio si mu vrat kao da je grančica.“ Barry odgovori oprezno.

„Trebalo je da mu isčupam srce, takođe.“
„Zovite doktora!“ Zavrištim ponovo. Jack me pogleda i naceri se.
Šta nije u redu sa njim?
„Bejbi.“
Pogledam dole u Shaneove otvorene oči.
„Gde si pogođen?“ Pitam ga kroz suze, pretražujući mu grudi u potrazi za
mestom gde je pogođen.
„Sledeći put kada ti kažem da se ne mrdaš,“ Shane zagunđa, „jebeno ćeš da
me poslušaš.“
Zeza li on to mene, i to baš sada?
„Možemo da raspravljamo o tome kasnije!“ Histerično vičem. „Gde si
pogođen?“
Shane podigne ruku, zgrabi me iza vrata i privuče svojim usnama.
„Zacrveneću ti dupe kada dođemo kući.“ Izgovori na mojim usnama a onda me
poljubi... Temeljno.
„Ne razumem.“ Mrmljam kada je oslobodio moje usne.
„Imam neprobojni prsluk na sebi.“
„Šta?“ Odgurnem ga unazad i podignem se na kolena. „Namerno si
napravio metu od sebe? Da li si ti normalan? Šta da je ciljao u tvoju glavu?“
„Znao sam da neće. Treniran je da cilja u telo.“
„A šta da je imao one metke što mogu da probiju prsluk?“ Istaknem.
Shane se lagano uspravi praveći grimasu. Posegnem prema njemu i
pomognem mu dok nije stao na noge. „To je rizik koji sam rado prihvatio da bi ti
bila sigurna.“ Odgovori mi uz lagano izdisanje.
Donja usna počne da mi drhti.
Poslednja dva dana sruče mi se na glavu.
256
Shane je mogao poginuti a Maxine bi mogla umreti, sve zbog mene.

Uvukla sam dubok udah da obuzdam suze i Shane me privukao uz sebe,
omotao ruke oko mene i jako me stegao. „Mislila sam da si mrtav.“ Nekako sam
izgovorila između štucanja.
„Šššš, nigde ja ne idem.“
Zavukla sam se dublje u njegove ruke i počela sam da se tresem.
„Sage, gde je Jenn?“ Jack vikne.
Zaledim se.
„Oh. Moj. Bože. Heller je udario u glavu, Shane. Onesvešćena je u
čekaonici.“ Šapnem.
Shane me pomeri na stranu još uvek me čvrsto držeći i vikne, „Heller je
onesvestio! U čekaonici je!“
Jack prebledi i otrči u bolnicu.
„Ona je dobro.“ Max vikne za rođakom i isprati ga pogledom. „Pronašli smo
je kada te je Heller odveo. Držala se za glavu i psovala.“
Shane je pokušao da me provede pored tela moga očuha, nameštajući se da
mi zakloni pogled na njega, ali stala sam i pogledala. Nisam osetila ništa. Nikakvo
kajanje što je mrtav. Nikakav bes. Ništa.
Slomiću se kasnije, znam to. Verovatno kada ostanem sama sa Shaneom. Ali
za sada, moramo da brinemo o Maxine.
„Još uvek ne mogu da verujem da si mu tako lako slomio vrat.“ Barry
mrmlja, gledajući u Maxa zbunjeno, možda čak i malo zabrinuto. „Samo si ga
trgnuo i pustio da padne kao da je oduzimanje njegovog života bilo veoma lako.“
„Treba da ga vidiš sa nožem.“ Shane promrmlja u moje uho.
Max prekrsti ruke na grudima i zagleda se u Barrya. „Ubio bi svakog ko
povredi nekoga od moje porodice.“
„Veliki dečko, mislim da ne bi trebao da govoriš to pred policijom.“ Shane
savetuje.
257
Max se okrene Barryu i podigne obrvu. „Ti sada ne razumeš ovo što
govorim jer još uvek cviliš za ženom koju ne možeš imati, ali kada budeš imao
razlog da dišeš, jebeni razlog da živiš – onda ćeš imati i razlog da ubiješ bez imalo
kajanja. Upucao je moju majku, pokušao da ubije moju ženu i pucao je u čoveka
koji mi je kao rođeni brat. Opet bih ga ubio i ne bi izgubio ni sekundu sna zbog
toga, to mogu da ti garantujem.“
Barryeve usne se stegnu kada je pomenuo cvilenje za ženom koju ne može
imati, i ja se zapitam u koga je zaljubljen.
Nakon momenta razmatranja Maxove izjave da bi ubio svakoga ko povredi
nekoga iz njegove porodice, Barry konačno klimne glavom. Razumeo ga je.
Tiha noć se ispuni zvukom spuštanja helikoptera baš kada se i vrata širom
otvore i obezbeđenje izleti napolje zajedno sa medicinskim timom.
Barryev radio prijemnik oživi i on ga skine sa kaiša gde je bio zakačen.
„Imam ovo.“ Barry kaže, pružajući ruku Maxu. „Idi unutra i čekaj vesti o
svojoj majci.“
Max prihvati njegovu ruku i podigne bradu u pozdrav. Onda se okrene i
požuri unutra. Shane i ja ga pratimo i vratimo se nazad u čekaonicu. Kada smo
ušli, Mia me uhvati u jak zagrljaj dok Jack pomaže Jenn da namesti led na glavu i
steže usne na njene reči, „Imam li ja neki znak na majici ili tetovažu na čelu na
kojoj piše –slobodno uzeti za taoca-?“
Shane i ja sednemo pored Maxa i Mie, i ja pokušavam da ne gledam -Jack i
Jenn Show-.
„Prestani da budeš tako slatka, ovo je ozbiljno.“ Jack uzdahne.
„Onda prestani da mi šefuješ. Krenula sam pravo kući kada je naleteo na
nas, i zato nemoj da ti padne na pamet da me gnjaviš oko toga.“
„Pokušavaš li da iskušaš jačinu mog poslednjeg nerva?“
„Da. Glava me boli, zabrinuta sam za Maxine i želim da udarim nešto.“
Odmerila je Jacka od glave do pete. „Približi se malo da mogu da zamahnem na
tebe.“ Naredi mu a onda donja usna počne da joj drhti. Ova noć se i njoj sručila na
glavu.
258
Jack je video to i uhvatio je za ruku. „Tvrdoglava.“

Jennine oči počnu da se sjaje od neprolivenih suza i nekako, kroz stegnuto
grlo izgovori, „Šefujući.“
Vrata čekaonice se naglo otvore udarajući od zid i Jack brzo reaguje, okreće
se i spušta ruku na pištolj. Dva muškarca u crnim odelima uđu pokazujući mu
značke. Njihove oči su usmerene prema njegovoj ruci na pištolju a ne na njegovo
lice. Jack se opusti i podigne jedan prst pokazujući im da će doći za minut. Obojica
klimnu glavama i izađu.
Saginjući se, Jack spusti dlan na Jennin obraz i palcem joj obriše zalutalu
suzu. „Moram da sredim ovo sranje oko Hellerove smrti. Obećavaš mi da nećeš
izaći iz ove sobe?“
Lice joj još više omekša i ona zaštuca. „Obaćavam da se neću mrdnuti sa
ovog mesta dok ne saznamo da je Maxine dobro i dok ne dođeš da me vodiš kući.“
Jack se nagne i jako je poljubi, „Hvala Bogu da si dobro.“, promrmlja na
njenim usnama.
Skupim se iz Shanea i zatvorim oči, ne mogu da gledam više. Sirove emocije
koje teku između njih su privatne i samo njihove.
Cela ova užasna noć mi proleti kroz glavu i ramena počnu da mi se tresu, pa
me Shane povuče u svoje krilo. Svega mi je previše. Previše toga se desilo u tako
kratkom vremenu. Emma Jane, Hellerovo proganjanje koje me mesecima mučilo,
svađe sa Shaneom, skoro davljenje i današnji događaji.
„Imam te.“ Shane šapne, jače me stežući u svom zagrljaju.
„Znam.“
„Neću te pustiti. Ti si moj razlog za život. Moj razlog da ustanem svaki dan i
dišem. Moj razlog da ubijem ako moram, baš kao što je Max rekao. Spasila si me
Sage. Spasila si me od sebe samog. Radiš to od kako si mi prišla na onom parkingu
i od tada, moje srce je ponovo počelo da kuca. Heller je mrtav, možemo da
gledamo u budućnost sada, umesto da stojimo zaglavljeni u prošlosti.“ Shane mi
šapuće na uho. „Diši bejbi, gotovo je.“
259
„Maxine je videla privlačnost između nas.“ Plačem. Očigledno, moje

slamanje neće da čeka ni sekundu više. Previše sam zabrinuta za nju. „Zato te je
toliko pritiskala ... ona će biti dobro, zar ne?“
„Daa.“ Odgovori mi uveren u svoje reči, privlačeći moju glavu na svoje
rame.
„Kako znaš?“
„Zato što bi samo Bog mogao da zaustavi tu ženu a On zna da će mu praviti
manje nevolja ako je ostavi ovde na zemlji umesto da je pusti gore da se meša u
Njegove stvari.“
Max zagunđa pored Shanea u slaganju i ja se zakikoćem. „U pravu si.“
„Znam da jesam...“
Arogantni Shane se vratio i to me nateralo da se nasmešim. To je baš ono
što mi treba u ovom momentu, da bi se osećala sigurnom.
„Još uvek arogantan, vidim.“
„Još uvek u pravu takođe.“
Klimnem glavom.
Mia se nagne preko Maxa i nežno mi se nasmeši, briga za Maxine joj je
jasno ispisana na licu. „Sada je gotovo, hvala Bogu. Kako se sve izdešavalo? Max
neće da mi kaže.“
Pogledam u Maxa.
Očigledno, nije želeo da zna da je slomio Hellerov vrat.
„Dobio je ono što je zaslužio.“ Odgovorim.
„Da li ga je Jack uhapsio?“
„Umm...“
„Mrtav je,“ Max odgovori, „to je sve što treba da znaš za sada.“
Mia podigne glavu i pogleda u Maxa.
„To si bio ti, zar ne?“ Šapne.
260
Max je privuče uz sebe i spusti bradu na njenu glavu. „Upucao je Maxine i

pokušao da te ubije. Šta si mislila da ću uraditi kada sam te ostavio ovde i krenuo
za njim?“
„Oh. Moj. Bože. Jesi li u redu?“
„Biću čim mama izađe iz sale i saznam da je sve u redu.“
Morali smo da sačekamo još malo da bi saznali, ali konačno, u gluvo doba
noći, doktor je došao i rekao nam da će se potpuno oporaviti.
Jack je izvukao značku i dozvolili su svima nama da uđemo i vidimo je. Max
je išao ispred nas i kada je ugledao čula sam da je zadržao dah. Maxine je bila
bleda, sa žicama i cevčicama još uvek prikačenim za njeno telo, i po prvi put od
kako sam je upoznala delovala mi je slabo, krhko.
Mia je spustila ruku na njegovu i počeo je ponovo da diše. Kao da je osetila
njegovo prisustvo, Maxine otvori oči i ispruži ruku. Pre nego što je Max mogao da
dođe do nje, pročistila je grlo i grubim, drhtavim glasom rekla je, „Duguješ mi
unuče. Baci se na posao.“, a onda je opet zaspala.
Očekivala sam da će se Max usprotiviti, ali samo je podigao njenu ruku i
poljubio je. „Dogovoreno.“
Njegovo potvrđivanje probilo se nekako kroz njen uspavani mozak i
razbudila se dovoljno da mu odgovori. „Devojčicu. I daj joj ime po mom dedi.“
Max se nakezi i pogleda u Miu.
„Neću mojoj devojčici dati muško ime.“ Mia objavi i prekrsti ruke na
grudima.
„Ovog puta hoćeš. Zvao se Peyton G. Gunnison.“
„Peyton Hunter?“ Mia šapne i privuče stolicu sa druge strane kreveta.
„Sviđa mi se.“
Shane me uhvati za ruku i povučemo se unazad, ostavljajući Miu i Maxa da
prave društvo Maxine. Jack i Jenn krenu za nama i svi zajedno uzdahnemo od
olakšanja.
261
Skupim se uz Shanea dok hodamo prema liftu a onda i prema parkingu.

Moji živci su iz nekog razloga još uvek zategnuti i treba mi ovaj kontakt sa njim
dok ne budem mogla da se smirim.
„Hajde da odvedemo dame kući,“ Shane promrmlja, „Shane i ja moramo
rano otići u stanicu. Moramo da se vidimo sa Parkerom.“
„Vratio se sa Alaske?“
„Da, upravo je stigao. Kaže da zna kako nas je Heller našao.“
I ja sam se pitala istu stvar. Uz sve predostrožnosti koje je policija
preduzela, zajedno sa FBI, a ipak je uspeo da neopaženo prođe pored svih njih i
pronađe me.
„Da li ti je nešto nagovestio?“ Shane pita dok ulazimo u Jackov SUV.
Jack se okrene prema meni, gleda u mene jedan momenat i onda odgovori.
„Uzeo je identitet Sageinog oca i promenio fizički izgled.“
„Šta?“ Zgrabim Shanea za ruku i duboko udahnem. Mrzim to što je Heller
iskoristio ime moga oca.
„Kako nas je pronašao?“ Shane pita stežući mi ruku još jače.
Jack me opet pogleda i ja se pripremim. Koža počne da me pecka i srce mi
ubrza. Potreba da se krećem postaje alarmantna.
„Sage mu je rekla.“
„Šta?“ Shane prosikće.
Ukočim se i odmahnem glavom. „Nisam razgovarala sa njim četiri godine.“
Zacvilim dok adrenalim juri mojim telom.
„Hakovao je telefon tvoje majke. Svaku poruku koju si mislila da šalješ njoj,
slala si njemu zapravo. Tako je uspeo da te prati od kako si otišla iz Fairbanksa.“
Ponovo počinjem da se tresem i pogledam u Shanea, a onda u Jacka i Jenn.
Svi su mogli poginuti zbog mene.
I tada sam se slomila potpuno.
262
Pluća su mi otkazala. Uvući vazduh u njih delovalo je tako taško kao da ga

uvlačim kroz slamčicu. Zacvilela sam, „Mogli ste da poginete zbog mene.“, dok mi
je koža bridela kao da hiljadu malih mrava maršira po njoj. Vrti mi se u glavi.
Glasno zviždanje se začuje u mojim ušima blokirajući sve ostale zvukove. Srce mi
lupa kao ludo, udara bez kontrole kao da pokušava da mi probije grudi. Shane
posegne prema meni i pokuša da spusti ruke na moje lice govoreći, „Sage?“, ali ja
ga odgurnem. Dodir bi sve ovo učinio mnogo gorim. Vid mi se muti, vidim crne
tačke ispred očiju dok ponovo pokušavam da uvučem vazduh.
„Ne mogu da dišem.“ Nateram reči da izađu. „Šta nije u redu sa mnom?“
Jack zareži, „Jebi ga.“, i pokrene motor.
„NE! Moram da izađem.“ Vičem u panici a onda grabim ručku pre nego što
je uspeo da krene, ali Shane me povuče unazad i omota me svojim jakim rukama.
„Diši bejbi. Unutra i napolje. Samo diši.“
***
Shane je nastavio da drži Sage u svom zagrljaju dok je Jack vešto
manevrisao kroz ulice Gunnisona. Dobila je napad panike i more da je što pre
odvede kući i ostane nasamo sa njom da bi mogao nežnim rečima da je smiri.
Veoma dugo vremena Sage živi sa tim teškim teretom zlostavljanja. Postala
je jača žena zbog toga, ali sva dešavanja u poslednjih godinu dana sada su uzela
svoj danak. Nastavila je da ponavlja, „Mogao si da umreš zbog mene.“, dok je
pokušavao da je zadrži u svojim rukama.
Kada je Jack stao na prilaz njegove kuće, Shane je brzo otvorio vrata i izneo
Sage iz auta, a onda je proneo kroz kuću pravo do njihove spavaće sobe. Jednom
kada su bili unutra, spustio ju je na noge i pocepao svoju košulju.
„Dodirni me.“ Naredio je.
Nije ga slušala. Njena pažnja nije bila usmerena na njega. Ruke su joj se
tresle a oči su bile raširene od panike kao kod mačke koja je spremna da skoči.
Zato, zgrabio je njenu ruku i zalepio na svoje grudi držeći je tako da ne može da je
izvuče.
263
„Ovde sam. Živ sam. Dodirni me.“

Sage je na sekundu zatvorila oči a onda je duboko udahnula. Njeno drhtanje
se smiri dok je gledala u njihove ruke izgubljena u nekom sjebanom svetu gde je
sve njena krivica. Pogled joj padne na modricu koja je ostala kada je Hellerov
metak pogodio neprobojni prsluk koji je nosio, i drhtanje se vrati.
Zarežao je, „Sage!“, i oči joj se podignu do njegovih. „Nigde ja ne idem. Ovo
nije tvoja krivica bejbi. On bi pronašao način da dođe do tebe i zato prestani da
kriviš sebe.“
„Mogao si da pogineš,“ šapne, „i to bi bila moja krivica.“
„Jesi li ga ti naterala da se ponaša kao ludak?“
Uvukla je donju usnu između zuba i odmahnula glavom za ne.
„Jesi li zaslužila ono kroz šta si morala da prođeš zbog tog čoveka, svo to
mučenje tabe i tvoje porodice?“
Pogled joj se spusti dok razmišlja i jedna mala bora pojavi joj se na čelu od
mrštenja, a onda je pogledala opet u njega i odgovorila, „Ne.“
„Onda nemoj da mu daš ni jedan sekund više od svog života. Dodirni me.“
Zadržala je pogled na njegovim očima tražeći neki odgovor u njima a onda
joj se lice malo opusti i podigne slobodnu ruku da bi ga dodirnula. Stajao je mirno
iako je želeo da je baci na krevet i zakopa se duboko u nju. Da udara svojim telom
u njeno sve dok i poslednje zrno panike ne nestane.
Drhtavih ruku, približila mu se još malo i spustila čelo na njegove grudi.
Drhtavo je udahnula, osetio je njen vrao dah na svojoj koži a onda i nežni
poljubac. To je zapalilo put pravo do njegovog kurca, ali još uvek se nije ni
pomerio. Spuštala je malene poljupce po njegovim grudima sve dok nije stigla do
bradavice. Prešla je jezikom preko nje i disanje mu se odmah ubrzalo.
Sage se povukla na njegovu reakciju i gledao je kako jedna usamljena suza
klizi niz njen obraz. Uspeo je da se odupre nagonu da je ulovi svojim prstima.
Umesto toga, napravio je jedan korak unazad i široko raširio ruke pokazujući svoju
podčinjenost, pozivajući je da preuzme kontrolu, da se osloni na njegovu snagu,
šapnuo je, „Ovde sam. Tvoj sam. Uzmi ono šta ti treba od mene.“
264
Vreme se zaledilo dok je čekao. Skoro odmah, disanje joj se ubrzalo dok je
gledala u njega, onda joj se izraz lica promeni i glad zameni ranjenu dušu koju je
video samo jedan momenat ranije.
„To je moja devojka.“ Šapne kada je napravila prvi korak prema njemu.
„Uzmi ono šta ti treba od mene.“
Veoma sporo, Sage se pomeri na njegovu desnu stranu i lagano krene u
krug oko njega dok je on i dalje stajao mirno. Zastala je kod njegovih leđa,
spuštajući toplu, malu ruku na sredini a onda je pomerila prema njegovoj glavi,
zgrabila ga za kosu i povukla unazad. Shane je zatvorio oči kada su njene usne
pronašle njegov vrat a vlažni jezik prešao preko kože. Uvlačeći dobok udah da bi
se sprečio da je ne zgrabi, zagunđao je na osećaj malenih zuba na svojoj koži.
„Ti si moj.“ Šapnula je, njen topli dah natarao je njegovu krv da još jače
poteče. „Niko mi te neće uzeti.“ Na tu posesivnost u njenom glasu, kurac mu se
trznuo. To što se odrekao kontrole da bi ona mogla da je ima po prvi put u njenom
životu, ga je ubijalo ali uradio bi to opet za nju, za svog anđela. Zato, stajao je
mirno dok je ljubila svoj put prema njegovom drugom uhu, pomerajući glavu da bi
imala bolji pristup a onda je doboko zastenjao na njene reči. „Niko te neće uzeti
od mene, čak ni ti. Ne želim kontrolu, ja samo želim tebe.“
Jedne sekunde je bila iza njega a već sledeće je ležala na leđima, gola, jer
trebao mu je samo sekund da pocepa odelo sa nje. Zgrabio je za kosu i povukao
joj glavu na stranu a onda je ušao u nju jednim jedinim pokretom dok je
zakopavao glavu uz njen vrat.
Vreme se zaustavilo oko njih dok je uzimao njeno telo, uživao u njenoj
slatkoći i pamtio svaku oblinu, spolja i iznutra. Sa poslednjim zabijanjem oboje ih
je poslao na ivicu, vukući ih u ambis bez nade da izrone nazad. Dve duše koje su
bile razdvojene sudbinom, razbijene životom, konačno su postale jedno.
265
***
Sa hladnim pivom u rukama Jack, Max i Shane sedeli su na terasi ispred
Jackove kuće i gledali zalazak sunca. Jenn, Mia i Sage su otišle u bolnicu kod
Maxine a muškarci su se oporavljali od još jednog spašavanja svojih žena. Prošlo je
manje od dvadeset i četiri sata od njihove muke sa Hellerom i trebalo im je malo
odmora.
„Postajem prestar za ova sranja.“ Jack uzdahne, istezajući vrat i pomerajući
glavu sa jedne na drugu stranu. „Trebao sam da je držim bosu i trudnu sve dok ne
bude previše iscrpljena da jurca okolo.“
Max zagunđa. „Jenn je kao Maxine. Imao bi punu kuću dece i još uvek bi
imao i ženu koja stalno upada u nevolje.“
Jack se okrene prema Maxu i nakezi se. „Predvidljivo je dosadno.“ Konačno
prizna.
„Istina.“ Max se složi i podigne flašu piva da nazdravi.
„Ne znam za vas dvojicu, ali meni bi dobro došlo malo dosade, na dan ili
dva.“ Shane ubaci.
Naginjući se napred Max pogleda u Shanea. „Kada već govorimo o
predvidljivom, sada kada si se smirio i imaš dobru ženu uz sebe, da li to znači da
ćeš završiti medicinu?“
Shane uzme gutljaj piva i razmisli na momenat. Kao dečak, bio je fasciniran
medicinom, potpuno siguran da želi da postane doktor i zato se prijavio u vojsku
da bi mogao to i da ostvari. Međutim, briga o ranjenicima i svi ti prizori koje je
video, odneli su njegovu strast. Video je dovoljno smrti za deset života i sada, biti
doktor nije ono što je on želeo. Iznenađujuće, pronašao je svoj poziv dok je
izbegavao život poslednjih godinu dana.
„Ne.“
„Ne?“ Max pita.
„Imaš problem sa sluhom?“ Shane ga pita.
„Šta ćeš onda jebeno da radiš?“
266
„Pa,“ Shane odgovori ispravljajući noge ispred sebe, „mislio sam da

postanem partner sa jednim drvosečom i da zidam luksuzne brvnare za sve ove
gradske likove koji nam dolaze u sve većem broju.“
Max se okrene i pogleda u Shane podižući obrvu. „Tradicionalne brvnare ili
neki novi način gradnje?“
„Tradicionalne. Neću da gradim ništa osim autentičnih brvnara.“
Lagani kez se pojavi na Maxovom licu.
„Meni odgovara.“ Objavi a onda podigne flašu i kucne je od Shaneovu.
„Možemo da počnemo sa tvojom i vidimo kako ide.“
„Srećan si što uopšte možeš da ideš kući,“ Jack uzdahne gledajući u Maxa,
„teško je opravdati samoodbranu kada ubiješ nekoga tako što mu slomiješ vrat a
da nije uspeo ni da te pogleda.“
Parker i Jack su morali malo da saviju istinu u svojim izveštajima da ne bi
morali pokrenuti istragu protiv Maxa. Svi svedoci, uključujući i Barrya su izjavili da
se Heller okrenuo i uperio pištolj u Maxa pre nego što mu je slomio vrat. To je
mala laž, pa Jack sasvim sigurno neće imati problema da zaspi. Ne nakon što je
našao Jenn kako krvari u čekaonici. On bi pucao u Hellera i ubio ga, samo da je
imao čist pogodak. Do kraja večeri, taj čovek bi bio mrtav na ovaj ili onaj način.
Taksi se zaustavi na prilazu i sva tri muškarca pogledaju u njega. Kada se
vrata suvozača otvore, Max progovori. „Šta on dovraga radi ovde?“
Gregor mahne dok izvlači torbu sa zadnjeg sedišta. Nakon što je platio
vozaču, okrenuo se i krenuo u njihovom pravcu sa zabrinutim izrazom na licu.
„Kako je Maxie?“ Pitao je Maxa čim je došao do terase.
„Oporavlja se.“ Max ispljune. „Hoćeš li mi reći kako si saznao za moju majku
i zašto si dovukao dupe čak dovde?“
„Mia me zvala. A što se tiče dela zašto sam ovde, to bi trebalo biti
očigledno.“
„Prosvetli me.“ Max naredi.
267
Gregor pogleda u Shanea a onda opet u Maxa. Leđa mu se isprave i podigne

bradu, a onda pogleda Maxa pravo u oči i objavi, „Jer sam zaljubljen u tvoju
majku.“
Jack je odmah ustao i stao između Gregora i Maxa dok se Gregorova objava
lagano slegala u Maxovom iscrpljenom mozgu.
„Možeš li da mi ponoviš to?“ Max ledeno hladnim glasom pita dok ustaje sa
svog mesta.
Shane takođe skoči i promrmlja, „Polako Max.“
„Ja sam zaljubljen u Maxine,“ Gregor opet izgovori, „već duže vreme i držao
sam se dalje od nje zbog poštovanja prema tvom ocu. Ali ne više. Mogla je umreti
prošle noći i trebalo mi je da je skoro izgubim pa da shvatim da sam završio sa
poštovanjem kada se radi o nečemu što oboje želimo.“
„Što oboje želite?“ Max uzvrati, još uvek hladno, još uvek držeći na oku
drugog muškarca.
„Tako je, ali ona nije želela da te uzrujava.“
Jack je spustio ruku na Maxove grudi da ga zadrži tu gde jeste. Max ga je
odgurnuo u stranu i napravio korak napred skupljajući oči na Gregora.
„Nisi dovoljno dobar za moju majku.“ Max uzvrati mirno.
„Znam da nisam.“ Gregor se složi.
„Zaslužuje boljeg čoveka od tebe, zaslužuje čoveka kao što je bio moj otac.“
„Ni jedan muškarac nije dovoljno dobar za Maxine.“ Gregor odgovori.
Max zareži, „Prokleto tačno.“, a onda odmeri Gregora od glave do pete kao
da ga vidi prvi put u životu.
„Ako slomiš srce mojoj majci, prebiću te kao mačku bez i jednog sekunda
razmišljanja. Bio ti stariji ili ne.“
Gregor se malo opusti i klimne glavom. „Ništa manje ne bih ni očekivao.“
Maleni kez se pojavi na Maxovom licu dok je pružao ruku prema Gregoru.
„Daću ti sedam dana pre nego što počneš da čupaš kosu sa glave.“
268
„Izgubio bi tu opkladu,“ Gregor šmrkne, „čupam kosu već šest meseci.“

Max zabaci glavu i glasno se nasmeje.
269
Epilog
Šest sedmica kasnije ...
Lagani vetrić prođe kroz moju kosu pa spustim pogled na grob Emme Jane.
Toliko toga se desilo za mesec i po, od kako sam poslednji put bila ovde, da ne
znam odakle da počnem.
Nakon što sam spustila sveže cveće pored spomen ploče, obrisala sam
opalo lišće i prstima prešla preko linija njenog lica ugraviranih u kamenu.
„Hej malena. Žao mi je što mi je trebalo toliko dugo da te posetim, ali u
poslednjih mesec i nešto moj život je bio haotičan, kao da me nevidljivi uragan
nosio gde je želeo.“
Snažna ruka se spusti na moje rame pa podignem levu ruku i spustim je na
njegovu. Sunce se odbija od dijamant na mojoj ruci dok stežem Shaneovu,
bacajući razigrane dugine boje preko nadgrobne ploče.
„Dovela sam nekoga,“ šapnem, „nekog za koga znam da bi ga prihvatila i
odobrila.“
Bacim pogled na Shanea i vidim da je zamišljen, znam da se seća dana kada
je umrla. Šapnem, „Shane?“, i oči mu se razbistre a onda pogleda u mene. Sa
dubokim uzdahom, spusti se na kolena pored mene i zagleda se u Emmino lice
ugravirano u kamenu.
„Bila je tako dobro dete.“ Promrmlja.
„Da, jeste ... Hvala ti što si bio njen prijatelj i što si pazio na nju.“
Zatvori oči na kratko a onda ih ponovo otvori i klimne glavom, „Bila mi je
čast.“, nežno promrmlja.
Vreme je da malo opustim sve ovo pa se okrenem Emmi i zakikoćem se,
„Shane će biti tvoj zet. Nekako me je ubedio da bih bila luda kada se ne bih udala
za njega.“
270
Shane uzdahne. „Nije mi trebalo mnogo ubeđivanja. Koliko se sećam, pala

si na kolena i moja ruka te dovela do ...“
Zalepim dlan na njegova usta. „Emma ne mora da zna detalje.“
Linije se pojave u uglu njegovih očiju i poljubi me u ruku a onda gricne moje
prste. „Prilično sam siguran da si i stenjala takođe.“, nastavio je sa kezom.
„Arogantni.“ Šapnem.
„U pravu si.“, odgovori mi a onda zgrabi za vrat i poljubi me.
Vetar se podigne kada je prekinuo poljubac i naslonio čelo na moje. Sigurna
sam da se Emma smeši na nas.
„Volim te.“ Kažem mu a onda spustim ruke na njegovo lice i nežno prelazim
palčevima po njegovim obrazima. „Hvala ti što me voliš i što si mi dao razlog da
živim.“
Ljubav se zacakli u njegovim očima i privuče ma na svoje grudi. „Ne bih
mogao da te ne volim,“ šapne mi, „to je zapisano u mom DNK.“
Oboje se okrenemo prema nasmejanim očima Emme Jane. Očima koje su se
osmehivale na nas, koje su krile tajne i bile pune ljubavi. One više ne proganjaju
Shanea u snovima, i sa svakim danom, sve više i više priča o vremenu koje je
proveo u Afghanistanu. Bio je slomljen, ali sada je ponovo tu, spreman da ide
dalje. Oboje smo. A to je najbolji način da odamo počast Emmi Jane.
***
Dva meseca kasnije ...
Sedimo za stolom u Last Call-u, i Mia i ja se ujedamo za usne, gledajući u

Maxa i Shanea, da ne bi eksplodirale od smeha. Ni jedan od njih nije mislio da je
bilo šta smešno. Zapravo, obojica su izgledala po malo bolesno.
271
„Treba li da im kažemo da smo danas išli na rafting?“ Mia pita glasno

odvlačeći Maxu misli od činjenice da su danas ušli u Maxininu kuću i zatekli nju i
Gregora na kuhinjskom šanku, ali nije da su baš spremali nešto za ručak.
Prema onome što mi je Shane rekao, i kilt je bio prisutan uz pratnju reči,
„Šta nosiš ispod tog kilta?“, a onda se i podizanje kilta uključilo i baš kada je Max
ušao, sve je bilo prilično izloženo. Takođe, prema Shaneu, možda je a možda i nije,
i nečije bledilo uključeno i poziv lokalnom psihijatru za zakazivanje termina za
terapiju.
„Mogla bi da mi kažeš i da si mazila Cowboya, a to ipak ne bi bilo iznad ovog
sranja.“ Max odgovori.
„Kladim se da mogu da ti kažem nešto što bi zasenilo činjenicu da si video
svoju majku golu na kuhinjskom šanku.“
„Bejb, možeš da probaš, ali ovo sranje se urezalo u moj mozak.“
Shane se okrene prema šanku, mrmljajući, „Prizor Gregorovog golog dupeta
zahteva whiskey.“, a onda zvizne kroz zube držeći podignuta četiri prsta uz
vikanje, „Whiskey.“
„Ja neću piti.“ Mia kaže Shaneu. „Neću smeti da pijem u narednih osam
meseci.“
Trebalo im je momenat da shvate šta je rekla ali Shane je shvatio brže od
Maxa. Ja sam znala, naravno. Išla sam sa njom kada je radila test na trudnoću.
Shane se zaledi a onda mu se usne iskrive u osmeh.
„Neka nas Bog sve sačuva,“ zasmeje se, „Max će biti lud čovek do kraja.“
Mia nije odgovorila, gledala je u Maxa.
Konačno je shvatio šta je rekla i oči su mu sijale od radosti.
„Nosiš moje dete?“
„Da. I mogu da ti garantujem da će biti devojčica, baš kao što Maxine želi.“
Mia promuklo odgovori.
Max se podigne sa stolice, obiđe oko stola, nežno podigne Miu i privuče je
na svoje grudi. Osetim kako mi donja usna drhti, gledajući koliko su srećni.
272
Nakon što je glasno poljubio, Max se sageo, podigao Miu i krenuo prema
vratima i negledajući u mene i Shanea.
Shane se podigne i sedne na Mijino mesto. Sa osmehom na usnama
posmatra kako Mia i Max nestaju kroz vrata bara. Prebacujući ruku oko mojih
ramena, kaže mi potpuno ozbiljno, „Bolje da što pre završim našu brvnaru. Peyton
Hunter će trebati zaštitnika, a ko bi bolje čuvao Hunter devojčicu nego naš sin?“
Privučem se uz njega i nasmešim se.
„Pretpostavljaš da ćemo imati dečaka?“
Shane šmrcne. „Prokleto tačno, imaćemo dečaka.“
I bio je u pravu, naravno.
***
Dve godine kasnije ...
Na livadi visoko iznad Trails Enda, Shane i ja smo gledali kako Max predaje
svoju majku Gregoru MacGregoru. Sunce je zalazilo i bacalo svoj zlatni sjaj na
mladence. Po prvi put u svom životu, Maxine je delovala povučeno, stidljivo čak,
dok je izgovarala svoje zavete. Gregor je obukao svoj kilt, izgledajući kao pravi
Škot od glave do pete. Maxine je izgledala blistavo u beloj haljini prekrivenoj
čipkom, i sa cvetnim venčićem upletenim u njenu prelepu kosu. Max je bio malo
nervozan ovih dana zbog ovoga i uvek na oprezu. Rekao je da od sada želi sinove,
kako bi preuzeli deo tereta sa njegovih leđa.
Shane i ja smo se venčali pre godinu i po dana i dobili smo sina, baš kao što
je Shane i naredio, pre tri meseca. Dali smo mu ime Hunter u čast Maxu, i zbog
Shaneove povezanosti sa njegovom porodicom. Nastavila sam da radim za Child
Protective Services, pola radnog vremena a Shane gradi brvnare za gradske ljude
koji su nastavili da dolaze u naše maleno parče raja na granici Alaske.
Jack, Jenn i njihovi momci su takođe došli, kao i ceo grad. Niko nije ostao
kod kuće. Svi su hteli da vide kako njihova kraljica uzima ime drugog muškarca.
Jenn i ja smo stajale sa strane, držeći Peyton i Huntera i kikoćući se na Maxa koji je
273
suzio oči na Gregora. Još uvek mu nije oprostio za –kuhinjski fiasko- i to što ga je
sada gledao u kiltu je, bez sumnje, vratilo sećanje na to.
Jednom kada su zaveti izrečeni, ceo grad je krenuo nazad u Last Call na
prijem. Bilo je prepuno, mnogo ljudi je ostalo da stoji na parkingu. Mi smo imali
rezervisane stolove, na sreću.
Nakon što smo smestili Peytom i Huntera u ruke njihovih očeva, Jenn, Mia i
ja smo pronašle put do toaleta. Ceo red žena je čekao ispred pa kada sam završila,
pomerila sam se u hodnik da ne smetam. Napravila sam tri koraka kada me jaka
ruka zgrabila oko grudi i povukla u taman ugao.
Zasmejala sam se misleći da je Shane, sve dok truo dah pun alkohola nije
dodirnuo moje uho, „Čekao sam tako dugo na osvetu.“
Okrenem glavu i suočim se sa očima Rogera Browna, čoveka sa karnevala
koji je zlostavljao svog sina.
Gurnuo me unazad pa sam udarila u zid. Tako okrenuta, bila sam potpuno
izložena pa sam podigla ruke da se zaštitim od udaraca.
Jenn i Mia su prošle pored baš kada je Brown zamahnuo za udarac. Sagela
sam se i udarila ga u stomak, pokušavajući da se provučem pored njega. Posegao
je rukom i zgrabio me za kosu.
Jenn je krenula u akciju i skočila mu na leđa, prećena Miom koja ga je
udarila u nogu.
„Šta,“ Jenn prosikće, „je to u nama što privlači ludake?“
Brown je probao da otrese Jenn sa svojih leđa i uspeo je. Pala je na pod sa
tupim udarcem.
Još žena je izašlo iz toaleta i videle su tu gužvu. Otrčale su u bar i vikale na
sav glas ali meni je bilo dosta. Bacajući štikle sa nogu da bih imala bolji oslonac,
pogodila sam ga laktom u grlo, terajući ga da mi pusti kosu, a onda sam se
okrenula da mu uzvratim istom merom. Zveknula sam ga kolenom u jaja i kada je
počeo da pada, udarila sam ga kolenom u bradu zbog čega se onesvestio i pao na
pod.
Čula sam kako Shane viče, „Pomeraj se!“, baš pre nego što su se on, Max i
Jack pojavili u hodniku.
274
Stajala sam iznad Browna, i teško sam disala zbog umora, kada je Shane
stigao. Pomerio me na stranu i pogledao u Browna.
„Isuse bejbi, onesvestila si ga.“
„Razbesneo me.“ Uzvratim sa sleganjem ramena.
Okrenuo se prema meni sa kezom na licu.
„Podseti me da te nikada ne razbesnim.“
„Želela bih da istaknem,“ Jenn se javi dok joj Jack pomaže da ustane sa
poda, „da ja više nisam jedina žena u ovoj porodici koju su proganjala dva različita
ludaka. I veoma rado predajem tu krunu Sage.“
Maxine i Gregor se proguraju kroz gužvu, gurajući laktovima svakoga dok
nisu stali pored mene.
„Kod koga su bebe?“ Pitam.
„Barbie bliznakinje.“ Odgovori mi vadeći telefon. Onda je slikala Browna
mrmljajući, „Postaviću ovo na Facebook. Ako odlučiš da prebiješ ovo govno, javi
mi. Ja ću ti to snimiti...“
***
Shane se nagne na ogradu svoje terase, gledajući kako se Sage smeje sa
Miom i Jenn. Zakikotao se dok je podizao pivo do usana. Jack i Max mu se pridruže
sa pivom u rukama, i sva trojica se nakeze dok se krov tresao od smeha njihovih
žena koje su se igrale sa njihovom decom.
„Oženili smo ludače.“ Max kaže.
„Oženili smo snažne, divne žene.“ Shane odgovori.
„Daa ... Niko nikada nije rekao da sam glup.“ Max istakne.
„Nisam ni ja.“ Shane se složi.
275
Jack se okrene i pogleda u oba muškarca, a onda vrati pogled na Jenn i

njihove žene. Video je lepotu, snagu, glavobolju, strast, nežnost, frustraciju i
ljubav kako sjaje oko brvnare. Ali najviše od svega toga, video je razlog da diše.
Gledajući nazad na muškarce pored sebe, Jack prekrsti ruke preko grudi i
obavesti Maxa i Shanea – sa autoritetom čoveka koji zna da je najpametnija stvar
koju je u životu uradio ta što je oženio Jenn – da, „Inteligencija je karakteristična
za našu porodicu ... za muškideo.“
KRAJ
276

Kraljevstvo Knjiga - Razlog #3 - Razlog Da Živim

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kraljevstvo Knjiga - Razlog #3 - Razlog Da Živim

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

Dvanaest meseci ranije...

Narednik Shane Sherman je podigao pogled sa izveštaja koji je popunjavao i

„Izvinite što smetam Gospodine, ali da li je istina da nas napuštate sledeće

„To je tačno. Vraćam se nazad u civile, vojniče.“

„Biće sve u redu.“ Odgovara joj i prokleto se nada da je u pravu. „Ostani

Isuse, trebala bi da bude kod kuće i sprema se za izlazak a ne ovde da se

„Hoćete li pisati?“ Pita sa očima punim nade. „Mislim, hoćete li ostati u

Vojnik Sloan se nasmeje a onda spusti glavu kao da skuplja hrabrost da ga

Osmeh joj lagano nestaje ali brzo se oporavila i klimnula glavom.

Baš kada je Shane krenuo da joj odgovori na pozdrav eksplozija se začula u

Uzvikujući naređenja video je da je njegov tim počeo da tovari opremu u

Shane je pokrenuo oklopno vozilo i krenuo prema mestu sukoba. Mogao je

Držao je fokus na vozilu ispred, pokušavao da bolje proceniput, kada je

Shane je pokrenuo vozilo i zaustavio ga ispred ranjenika da bi ih zaštitio od

Jednog po jednog, procenjivali su koga mogu spasiti a koga su već izgubili i

Trebao je da naredi Sloan da ostane u bazi. Nije trebala da bude u

umesto da je poslušao svoj unutrašnji glas koji mu je govorio da treba da je

Njena smrt je njegova krivica i ničija više.

Shane je postavljen da bude deo počasne pratnje, određene da isprati

Shane je pomerio pogled sa nje i otišao da stane sa ostalim vojnicima iz

Kada je kovčeg bio u autu, Sloanina majka i sestra su se okrenule prema

Kada su te iste oči počele da mu se približavaju sa jasnom namerom, Shane

Dvanaest meseci kasnije...

Skidam lišće da njene spomen ploče i pokušavam da se setim njenog glasa.

da primam čudne poruke i poklone. Bazirano na činjenici da su pokloni stare lutke

Nekada uspavani mali gradić promenio se i porastao od kada je on otišao u

Shane se isceri. Sviđa mu se taj prokleti medved ali nikada to ne bi priznao.

„Samo sam želela da se zahvalim...“

Naglo se povučem unazad i ruke mi se instinktivno podižu, navikla sam da

Izraz lica mu se menja od duboke tuge do neverovanja u treptaju oka. A

me zaustavila. Okrenem se prema toj osobi spremna da protestvujem i ugledam

„I tebi je to taktično?“ Maxine pita a onda promrmlja nešto čudno. „Pazi na

„Kakvoj nevolji?“ Mia opet pita.

„Pa, nemoj da se plašiš mlada damo. Mi se brinemo za naše ljude ovde u

„Kupatilo je niz hodnik, u kuhinju se ulazi iz dnevne sobe, a do đakuzija

„Ja iskreno mislim da treba da odem iz grada.“ Ponovim.

I zato, krenula sam tamo da okušam sreću i iznenađujuće, pronašla sam ga

pogledala u Maxine pa je pružila ruku i dodala mi jedan. Uzela sam da je ne bih

Deset minuta kasnije, zaustavio je auto ispred Maxinine kuće i ugledao

Sage je spustila pogled na svoju majicu kada je primetila u šta on gleda a

Čuo je da se zadnja vrata otvaraju dok je hodao prema ulaznim vratima.

„Ne sviđa mi se ideja da pretpostavimo da je bezbedna samo zato što je

„Pa, onda ću se vratiti ujutru.“ Chester mrmlja sa kezom i dobaci mu jedno,

„Uh, daa, sa, uh, Cowboyem.“ Odgovori mi.

„Zar nisi čula koliko mi je duga lista?“ Suprotstavila se i prekrstila ruke

„Jesi li ok?“ Pitam.

„Van domašaja? Zašto?“

„Šta ga onda zadržava?“

„Mnogo upada u nevolje.“

„To bi trebalo da bude dovoljno.“ Maxine mrmlja sa osmehom na usnama.

Shane se nasmejao dok je podizao pivo do usana ali zaustavio se kada je

Max se nasmejao. „Oh, tako ću uživati u ovome.“

„U redu, ali ipak bi trebalo da zaposliš nekoga sa iskustvom u raftingu.

„Zovi ga i reci mu da si se predomislila.“

jastučić a onda je nastavio. „Kada ga nosiš, pobrini se da jastuk nije zaglavljen uz

uzrok davljenja ali u ovom položaju mogu da se koriste za odgurivanje od velikih

„Hajde da završimo za danas pa možeš da ideš kući i presvučeš se.“ Govori

„Za žurku.“ Mia govori preko ramena.

„Radije bi mu razbila dupe,“ promrmlja, „ali nazvaću ga. Treba ti više

Shane se parkirao i pogledom pratio auta koja su prolazila glavnom ulicom i

„To bi bilo tačno.“

„Problemi?“ Chester pita.

„Digao je ruku na Sage?“