Naučne činjenice

Početnu fazu u istraživanju jednog područja stvarnosti predstavlja :

1. utvrđivanje i prikupljanje činjenica (podataka)
2. sređivanje i obrada činjenica (podataka)
 Koje činjenice je morala da prikupi biologija kako bi Darvin mogao da formuliše teoriju evolucije?
(Mnoštvo podataka o pojedinim biljkama i životinjama.)
 Koje činjenice je morala da prikupi biologija kako bi Dalton mogao da formuliše teoriju atoma?
(Mnoštvo činjenica o pojedinim vrstama materija – o njihovoj boji, mirisu, ukusu, rastvorljivosti u vodi,
gustoći, tačkama, topljenja, ključanja, kondenzovanja.)
 Koje činjenice je morala da prikupi istoričar kako bi mogao da rekonstruiše i objasni neki istorijski
događaj?

In the early years of the 19th century, John Dalton developed his atomic theory in which he proposed that each chemical element is composed of
atoms of a single, unique type, and that though they are both immutable and indestructible, they can combine to form more complex structures
(chemical compounds). How precisely Dalton arrived at his theory is not entirely clear, but nonetheless it allowed him to explain various new
discoveries in chemistry that he and his contemporaries made.

The first was the law of conservation of mass, formulated by Antoine Lavoisier in 1789, which states that the total mass in a chemical reaction
remains constant (that is, the reactants have the same mass as the products). This law suggested to Dalton that matter is fundamentally indestructible.

The second was the law of definite proportions. First proven by the French chemist Joseph Louis Proust in 1799, this law states that if a compound is
broken down into its constituent elements, then the masses of the constituents will always have the same proportions, regardless of the quantity or
source of the original substance. Proust had synthesized copper carbonate through numerous methods and found that in each case the ingredients
combined in the same proportions as they were produced when he broke down natural copper carbonate.

Средином XIX века природне науке су већ располагале многобројним чињеницама које су говориле у прилог еволуцији. Постигнути су
важни успеси на подручју поредбене анатомије кичмењака, и поредбене ембриологије; Т. Шван открио је 1839. јединство станичне грађе
свих живих бића (целуларна теорија) и основао наука о ћелији – цитологију.

У пољопривреди се развијала техника селекције – енглески сточари и ратари узгајали су нове пасмине домаћих животиња и нове сорте
културног биља.

Први светски рат је највећи оружани сукоб у дотадашњој историји човечанства. Зато је све до Другог светског рата називан Велики рат.
Трајао је више од четири године и у њему је учествовало 36 држава са око 1,5 милијардом људи (три четвртине ондашње светске
популације). Око 70 милиона људи било је под оружјем. Погинулих је било између 10 и 21 милион, а рањених још више.

Повод за Први светски рат био је Сарајевски атентат али су узроци били много дубљи. Крајем XIX и почетком XX века постојала су два
велика војно-политичка савеза – Централне силе и Антанта. Централне силе – Аустро-Угарска и, пре свега, Немачка – су тежиле новој
подели света (пре свега колонија) због чега су дошле у сукоб са старим колонијалним силама, нарочито са Енглеском и Француском.
Временом, односи између блокова су се заоштрили што је довело до тзв. политике хладног рата, а то је значило сталну трку у
наоружавању, честе кризе и спорове међу супродтављеним блоковима, избијање бројних локалних ратова, шпијунске афере, итд.

ŠTA JE ČINJENICA
1. Jasno razgraničeni element dati u čulnom opažanju. „Vidim zeleno i pravougaono“. „Vidim sjajno belu mrlju na tamno plavoj
pozadini“.
2. Sudovi koji interpretiraju/tumače ono što nam je dato u čulnom opažanju (činjenice u prvom smislu).
 „Vidim zeleno i pravougaono“. Šta je to. „To je tabla.“
 „Vidim sjajno belu mrlju na tamno plavoj pozadini“. Šta je to? „To je zvezda“.

Reč "činjenica" obično upotrebljavamo u sledećem smislu:

3. Činjenica je istinit sud kojim se tvrdi univerzanost nekog odnosa ili svojstva. Recimo, „Svako zlato je
kovno“. „Voda prelazi u čvrsto agregatno stanje na 0 stepeni celzijusovih“. "Telo na koje ne deluje nijedna sila
ostaje u stanju mirovanja ili nastavlja ravnomerno pravolinijski da se kreće."
4. Činjenica označava da nešto jeste, da nešto postoji ("tabla postoji"), da nešto jeste takvo i takvo - da ima
takva i takva svojstva (recimo „ruža je crvena“), da nešto jeste u takvim i takvim odnosima („Pančevo je
između beograda i Novog sada“), da se nešto ponaša/razvija tako i tako („šećer se lako rastvara u vodi“)itd.
Činjenica se, u ovom smislu, uvek odnosi na nešto pojedinačno (individualno), i uvek na egzistenciju ("jeste")
tog pojedinačnog, te na njegova svojstva, odnose, ponašanje, rast i razvoj itd. Jednostavnije rečeno, pod
činjenicom podrazumevamo neku individualnu stvar, njenu egzistenciju, svojstvo ili odnos.

Sama reč činjenica, pored gore navedene dvosmislenosti (smisao 3. i 4.), nosi u sebi još jednu dvosmislenost.
Naime, kada kažemo da je činjenica da se Zemlja okreće oko Sunca, onda pod rečju činjenica možemo da
mislima na samu Zemlju i na njeno okretanje oko Sunca, ali i na sud "Zemlja se okreće oko Sunca". Ova razlika
je filozofski značajna. Što se tiče metodologije, biće dovoljno da znamo da se činjenica uvek odnosi na
egzistenciju nečeg individualnog. U lekciji "Pojam i vrste znanja", rekli smo da u iskustvo spada sve ono što
smo opazili ili doživeli, tj. ono što smo iskusili, u najširem smislu te reči, kao i to da mi uvek opažamo samo
nešto pojedinačno. U skladu sa tim, i ako činjenice shvatimo kao sudove (u drugom smislu, dakle) naše iskustvo
možemo shvatiti i kao skup činjenica ili singularnih sudova.

OBJEKTIVNE I SUBJEKTIVNE ČINJENICE

Objektivne činjenice su one činjenice koje ni u jednom smislu ne zavise od subjekta koji ih saznaje. One,
pre svega, ne zavise od svesti i volje saznajnog subjekta. Činjenica je, recimo, da Zemlja kruži oko Sunca.
Zemlja, naime, zaista kruži oko Sunca, bez obzira da li neko to zna, da li je neko toga svestan, da li neko misli
na to ili opaža to, i bez obzira na to da li neko želi da to bude tako ili ne. Zemlja je kružila oko Sunca čak i kada
to niko nije znao. Isto možemo reći i za činjenicu da se Beograd nalazi na ušću Save u Dunav, itd.

Sa druge strane, ima čitav niz činjenica koje postoje samo u vezi sa svešću subjekta. Tavke činjenice
nazivamo subjektivnim. One svoju egzistenciju duguju, ili one u pogledu svoje egzistencije zavise od svest
saznajnog subjekta. Ne postoji bol koji niko ne oseća. Bol postoji samo u svesti nekog subjekta. Isto možemo
reći i za san. Ne postoji san koji niko ne sanja. Sanjano postoji samo u svesti onoga koji sanja. Dok kompleksni
elektromagnetni talas i impulsi koji putuju kroz nervne ćelije do kore velikog mozga postoje objektivno, oset
crvenog postoji samo u svesti pojedinca.

Neke nauke su zainteresovane samo za objektivne činjenice, recimo, fizika. Neke druge su zainteresovane i za
objektivne i za subjektivne. Tako jednog psihologa zanima kako se ispitanik ponaša, ali i istovremeno i kako se
oseća. Međutim, psihologa ne zanima subjektivna činjenica neposredno, već izveštaj, usmeni i pismeni
ispitanika o tome šta je osetio, doživeo itd. Izvešataj, pak, predstavlja objektivnu činjenicu. Zato uopšteno
možemo reći da nauku zanimaju samo objektivne činjenice.

JAVNE I PRIVATNE ČINJENICE

Javne činjenice su one činjenice koje može svako, čija su čula normalna i ko ume da se služi potrebnim
instrumentima, pod izvesnim uslovima, da konstatuje. Ako je jedan naučnik došao do informacije o nekoj
činjenici putem opažanja, posmatranja ili eksperimenta, on mora biti u stanju da navede postupak, odnosno
uslove, pod kojima svako može da dođe do iste informacije. Recimo, ako neki naučnik tvrdi da je posmatrajući
nebo otkrio neko novo nebesko telo, on mora da navede uslove pod kojima svaki naučnim može da posmatra
dato nebesko telo. On, između ostalog, mora da navede u koje doba dana navodno nebesko telo može da se
posmatra, na koju tačku nebeske sfere mora da se uperi teleskop, itd.

Privatne činjenice su činjenice koje može, ili koje je mogao, da konstatuje samo pojedinac. Činjenice koje
nisu javno i društveno proverljive nazivamo privatnim činjenicama. Sve subjektivne činjenice su privatne
činjenice. Ono sanjano, recimo, može da konstatuje samo onaj koji sanja.

Rezultat do koga je naučnik došao eksperimentisanjem ili promatranjem biće prihvaćen kao naučna činjenica
tek kad i drugi naučnici obave takve eksperimente i posmatranja i dođu do istovetnih rezultata. Nauku
neposredno zanimaju isključivo javne činjenice. Ovom stavu bi se moglo prigovoriti da se, recimo, u
psihologiji naučnik bavi činjnenicama koje su utvrdive samo introspekcijom, i koje su stoga privatne činjenice.
Osim toga, sve te činjenice su subjektivne, a već smo konstatovali kako su sve subjektivne činjenice privatne.
Međutim, čak i u tom slučaju, ono što naučnika zanima jesu zapravo izveštaji/obaveštenja o duševnim stanjima
koje daje pojedinac, izveštaji dostupni svakom drugom naučniku, i prema tome javno dostupni.

Jedan naučnik tvrdi da je video snežnog čoveka „jetija“. Postojanje jetija bilo bi prihvaćeno kao naučna činjenica samo pod uslovom da su se u
postojanje jetija uverili i drugi naučnici, istraživači.
 Kako se oni mogu u to uveriti?

ŠTA JE NAUČNA ČINJENICA?

Naučna činjenica je činjenica koja mora da ispuni još neke dodatne uslove.

Prvi i osnovni uslov je jasna i razgovetna formulacija činjanice. Konstatovana činjenica se mora formulisati
tako da bude opšte, društveno razumljiva, tj. razumljiva svim članovima jedne naučne zajednice.

Ogromno je mnoštvo činjenica koje se mogu jasno i razgovetno formuilsati, ali koje ipak ne ulaze u fond
naučnih činjenica. Tako je, recimo, činjenica da je autobus br. 16 17. oktobra 2001. pošao sa Karaburme i
preko Brankovog mosta došao do Novog Beograda. međutim, to je činjenica koja, uzeta sama po sebi, nije
naučno interesantna.
Da bismo odgovorili na pitanje o tome koje su činjenice naučne činjenice moramo se zapitati čime počinje
naučno istraživanje?
 Šta je prvi korak u teorijskoj pripremi istraživanja?
U naučnom istraživanju, naučnik već od samog početka pravi provizorne hipoteze, prethodna i privremena
rešenja problema, i ove preliminarne hipoteze usmeravaju njegovo istraživanje. Naučne činjenice su one koje
doprinose rešenju nekog problema, tj. koje su relevantne za dati problem, one koje doprinosi konfirmaciji
(potvrđivanju) ili falsifikaciji (obaranju) neke od tih provizornih (ili naknadnih) hipoteza.

Od vrste problema zavisi i vrsta činjenica koje hoćemo da ispitamo.

 Koje vrste činjenica treba da prikupljamo kada se naučni problem sastoji u pronalaženju uzroka raka?
 Koje vrste činjenica ne treba da prikupljamo kada se naučni problem sastoji u pronalaženju uzroka raka?