Apstraktni i apstraktni pojam ima ui sadraj, odreuje samo formalno, zamislivo svojstvo

konkretni (nema nositelja), a konkretni pojam ima iri sadraj, odreuje zbiljsko,
pojmovi empirijsko svojstvo (ima nositelja).
Bit (sutina) ono to odreuje ta neto jeste, ono nepromenjivo svake stvari.
lanovi deobe nii pojmovi koje ulaze u obim pojma na koji smo primenili deobu.
Deduktivno je zakljuivanje iz dve ili vie premisa, u kojem zakljuivanje ide od opteg ka
zakljuivanje posebnom i pojedinanom.
sud kojim se odreuje sadraj jednog pojma, najee odreenjem najblieg
Definicija roda i vrsne razlike.
DEFINIENDUM pojam koji se definie.
skup pojmova kojima definiemo DEFINIENDUM, moe se razdvojiti na najblii
DEFINIENS rod i vrsnu razliku.
Deoba je podela optijih pojmova (rodova) na posebnije pojmove (vrste).
Deobena celina pojam iji obim deobom utvrujemo.
Disjunkcija je logika operacija kojom se dobija sloeni sud koji e biti istinit u svim
(inkluzivna) pVq sluajevima osim ako su oba sastavna suda neistinita.
Disjunktivni
sudovi izraavaju odnos meusobnog iskljuivanja dve ili vie suprotnosti.
Disparatni
(neuporedivi) toliko razliiti i po obimu i po sadraju da nemaju nieg zajednikog.
Egzistencijalna
teorija suda tvrdi da je sud u osnovi izricanje postojanja ili nepostojanja neega.
Ekvivalentni
odnos pojmova Imaju isti obim ali razliit sadraj.
Elementi
definicije DEFINIENDUM, DEFINIENS, najblii rod i vrsna razlika.
Elementi deobe deobena celina, osnova deobe, lanovi deobe.
Elementi
kategorikog sastoji od tri suda (velika premisa) u kojima se pojavljuju tri razliita pojma
silogizma (mali, srednji i veliki pojam).
Entimem skraeni silogizam u kome je izostavljena jedna premisa ili zakljuak.
u zavisnosti od poloaja srednjeg pojma (M) u premisama imamo etiri figure
Figure silogizma silogizma.
Formula (simboli) je kada sudove obinog jezika zamenimo simbolima (npr. disjunkcija "pVq").
Hipotetiki
(kondicionalni)
sudovi izraavaju odnos odreenog uslova i njemu odgovarajue posledice.
Hipotetiki
silogizam obe premise su hipotetiki sudovi.
Hipotetiko-
kategoriki
silogizam jedna premisa je hipotetiki sud, a druga kategoriki.
je logika operacija se utvruje veza izmeu dve tvrdnje kojom elimo rei da
Implikacija pq jedan sud sledi iz drugog.
Induktivno je kada polazimo od dve ili vie pojedinanih ili posebnih premisa, a u
zakljuivanje zakljuku dobijamo opti sud.
Istinosna tablica predstavlja prikaz istinosne vrednosti sudova uz pomo simbola i formula.
Istinosna
vrednost ukazuje na to da je svaki sud istinit ili neistinit.
Jasni i nejasni jasnim pojmovima su svi oni pojmovi iji obim nam je poznat u celini, a nejasni
pojmovi pojmovi su oni iji obim nam je poznat samo delomino.
Jednostavni i
sloeni pojam Jednostavni pojam ima samo jednu oznaku, a sloeni vie oznaka.
Kategoriki
silogizam obe premise su kategoriki sudovi.
su svi oni kojima se neto tvrdi bezuslovno, tj. nema nikakvog uslova;
Kategoriki sudovi obuhvata jednostavne sudove i konjuktivni sud.
neposredno zakljuivanje u kome iz jednog AEIO suda izvodimo drugi sud u
Konverzija kome su zamenjena mesta subjekta i predikata u odnosu na prvi sud.
je logika operacija koja daje sud koji je taan samo ako su oba suda u
Konjukcija p q konjukciji tana.
Konjuktivni
sudovi povezuju dva prosta suda uz veznik i.
Logiki kvadrat je grafiki prikaz odnosa meu sudovima.
Logiki problem kako na osnovu samo nekih poznatih sluajeva nekog odnosa, zakljuujemo
indukcije da je taj odnos opti i nuan za sve sluajeve te vrste.
filozofska disciplina o oblicima ispravne misli i o metodama saznanja; nauka o
Logika zakonima saznavanja istine.
Mala premisa premisa koja sadri srednji i mali pojam.
Mali pojam subjekt zakljuka u silogizmu.
Misao ono to se mislei misli.
u zavisnosti od kvaliteta i kvantiteta premisa i zakljuka (AEIO sudova) imamo
256 (4x4x4) modusa, a od toga 19 ispravnih modusa u skladu sa pravilima
Modusi silogizma silogizma.
je logika operacija koja daje sud suprotne istinitosne vrednosti od poetnog
Negacija p suda.
Neposredno
zakljuivanje je kada se jedan sud (zakljuak) izvede iz samo jednog drugog suda (premisa)
Nepotpuna je kada na osnovu ispitivanja odreenog broja lanova jedne vrste izvodimo
indukcija zakljuak koji se odnosi na vrstu kao celinu.
Obim pojma skup niih pojmova koje obuhvata jedan vii pojam.
neposredno zakljuivanje u kome iz jednog AEIO suda izvodimo drugi sud sa
Obverzija istim subjektom i kontradiktornim predikatom u odnosu na prvi sud.
Odnos izmeu
sadraja i obima pojam vrste uvek ima manji obim, a vei sadraj nego rodni pojam; a pojam
pojma roda uvek ima vei obim, a manji sadraj.
Opti i posebni su relativni jedan pojam je poseban u odnosu spram vieg, optijeg pojma, a
pojmovi opti spram nieg, manje optog pojma.
Osnova deobe princip po kojemu se deoba vri.
Oznaka misao o karakteristici onoga o emu mislimo.
Partikularno- je sud koji je po kvalitetu afirmativan (tvrdi), a po kvantitetu partikularan
afirmativni sud (I) (obuhvata deo obima subjekta).
Partikularno- je sud koji je po kvalitetu negativan (negira), a po kvantitetu partikularan
negativni sud (O) (obuhvata deo obima subjekta).
Podreenost je odnos izmeu dva suda koja imaju isti subjekt i predikat, i imaju isti kvalitet,
(subalternacija) a razlikuju se po kvantitetu (A i I; i E i O).
Podsuprotnost je odnos izmeu partikularno-afirmativnog (I) i partikularno-negativnog (O)
(subkontrarnost) suda sa istim subjektom i predikatom.
 misao o biti onoga to mislimo; misao o biti predmeta; misao o bitnim
Pojam karakteristikama onoga to mislimo.
Pojedinani
pojmovi izraavaju sutinu jednog pojedinanog predmeta.
Polisilogizam vie silogizama povezani u nizove
Posredno
zakljuivanje je kada se jedan sud (zakljuak) izvodi iz najmanje dva druga suda (premisa)
Potpuna indukcija je zakljuivanje na osnovu nabrajanja svih pojedinanih lanova jednog skupa.
Pozitivni i Pozitivni pojam u sebi ima prisustvo nekih svojstava, stanja i procesa, a
negativni pojam negativni odsustvo istih.
Predikativna posmatra sud kao vezu (tvrdnje ili poricanja) sadraja, pa time i obima
teorija suda pojmova u njemu; svaki sud ima subjekt, predikat i kopulu.
Premisa sud od kojeg polazimo u zakljuivanju
Protivreni
(kontradiktorni) jedan pojam potpuno negira sadraj drugog, a svojim obimom obuhvata
pojmovi obime svih drugih pojmova osim toga jednog.
Protivrenost
(kontradiktornost je odnos izmeu dva suda koja imaju isti subjekt i predikat, a razlikuju se i po
) kvalitetu i po kvantitetu (A i O; i E i I).
Razgovetni i
nerazgovetni Razgovetan - pojam kod kojeg je poznat cijeli sadraj, a nerazgovetan - pojam
pojmovi kod kojeg je poznat samo deo sadraja.
Re ono ime se izraava jedan ili vie pojmova.
Reenica ono ime izraavamo sud.
Relaciona teorija
suda izraava razliite odnose meu pojmovima.
Sadraj pojma skup bitnih oznaka pojma.
Silogizam je posredno deduktivno zakljuivanje iz tano dve premise.
skraeni polisilogizam u kome su izostavljene svi meuzakljuci i sve vee ili
Sorit sve manje premise.
Srednji pojam pojavljuje se u obe premise, ali ga nema u zakljuku u silogizmu.
je spoj pojmova kojima se neto tvrdi ili porie i koji zato mora biti istinit ili
Sud neistinit; misaoni oblik reenice.
Sudovi po
kvalitetu su afirmativni i negativni, u zavisnosti da li tvrde ili poriu neto.
Sudovi po
kvalitetu i su univerzalno-afirmativni, partikularno-afirmativni, univerzalno-negativni i
kvantitetu partikularno-negativni sud, u zavisnosti od kvaliteta i kvantiteta suda.
Sudovi po su pojedinani, posebni (partikularni) i opti sudovi, u zavisnosti od veliine
kvantitetu obima subjekta.
Sudovi po su problematiki (sudovi verovatnoe i mogunosti), asertoriki (sudovi
modalitetu konstatacije) i apodiktiki (sudovi nunosti).
Prosti (jednostavni) sudovi se ne mogu ralaniti na sudove, ve samo na
Sudovi po pojmove, a sloeni se mogu ralaniti na sudove (konjuktivni, hipotetiki i
sloenosti disjunktivni sud).
Suenje psihiki proces kojim se tvrdi veza izmeu pojmova.
Suprotnost je odnos izmeu univerzalno-afirmativnog (A) i univerzalno negativnog suda
(kontrarnost) (E) sa istim subjektom i predikatom.
Ukljuenost
pojmova jedan pojam celim svojim obimom pripada drugom pojmu.
Ukrtanje
(interferencija)
pojmova dva pojma imaju delimino isti obim i delimino isti sadraj.
Univerzalno-
afirmativni sud je sud koji je po kvalitetu afirmativan (tvrdi), a po kvantitetu univerzalan
(A) (obuhvata subjekt celim obimom).
Univerzalno- je sud koji je po kvalitetu negativan (negira), a po kvantitetu univerzalan
negativni sud (E) (obuhvata subjekt celim obimom).
Usklaeni
(koordinirani) po obimu podreeni zajednikom viem pojmu, a u svom sadraju imaju
pojmovi meusobno nespojive oznake.
Valjano je ono u kome zakljuak sledi iz premisa, bez obzira da li je zakljuak kao sud
zakljuivanje istinit ili ne
Velika premisa premisa u kojoj se uz srednji pojam sadri i vei pojam.
Veliki pojam predikat zakljuka u silogizmu.
kategoriki, hipotetiki i disjunktivni - isti; . hipotetiko-kategoriki,
Vrste silogizma disjunktivno-kategoriki i hipotetiko-disjunktivni - meoviti
Zakljuak sud koji sledi iz premisa
je dovoenje u vezu sudova tako da se iz jednog ili vie prethodnih sudova
Zakljuivanje izvede jedan novi sud
je kada na osnovu slinosti dva predmeta u nekim svojstvima, izvedemo
Zakljuivanje po zakljuak o njihovoj slinosti i u nekim drugim svojstvima; zakljuivanje od
analogiji posebnog ka posebnom