Tekst o snovima i značaju snova, piše Bradić Tamara

Snovi prate naš život od rođenja do smrti, bez obzira na to da li ih pamtimo i da li ih razumemo. Nažalost,
savremeni čovek je prilično otuđen od svojih nesvesnih sadržaja pa i od snova, on pretežno živi svoju
„dnevnu stranu“ života. Posledica zanemirivanja „noćne strane“ i sveta snova je otuđenost i osećaj
usamljenosti, jer zanemarujući svoje snove mi zaobilazimo jedan značajni deo našeg unutrašnjeg sveta i
ostajemo uskraćeni za vredne informacije o sebi i svetu oko nas koje se nalaze u nesvesnom. Međutim,
prihvatili „noćnu stranu“ života ili ne, mi svake noći sanjamo.
Ako se osvrnemo u daleku prošlost videćemo da je tumačenje snova staro 4000 godina, još su stari
Egipćani bili zainteresovani za svet snova, a faraoni donosili važne političke odluke tumačeći i prihvatajući
poruke iz nesvesnog. Možemo li danas da zamislimo nekog od naših državnika koji je u kontaktu sa svojim
nesvesnim sadržajima?! Teško...
U vreme starog Egipta verovalo se da su snovi poruke bogova, pa da bi neko postao profesionalni tumač
snova bile su potrebne dugogdišnje studije koje su se završavale u tzv „kući života“. Ovo nam govori da se
tumačenje snova nije prepuštalo slučaju jer su faraoni bili svesni velikog izvora informacija koje mogu da
im pruže snovi.
I u drevnoj Kini kao i u staroj Grčkoj snovi su imali značajnu ulogu. Najveći autoritet među antičkim
tumačima snova bio je Artemidor iz Daldisa (134-200) koji prilikom tumačnja snova nije vodio računa samo
o sadržaju snova, nego i o ličnosti snevača i njegovim životnim prilikama. Naime, isti element sna može da
ima različito značenje za različite snevače, shodno tome svaki san se tumači na osnovu slobodnih
asocijacija snevača koji je usnio san. Ukazujući na značaj slobodnih asocijacija snevača, Artemidor je
utabao staze savremenoj analizi snova koja počinje sa Frojdom.
Za savremenu dubinsko-psihološku analizu snova važno je da poznajemo jezik i sadržaje individualnog
nesvesnog (Frojd) , kolektivnog nesvesnog koje je otkrio Jung i familijarnog nesvesnog koje je otkrio
Leopold Sondi. Doktor psiholoških nauka i psihoterapeut Ivan Nastović dao je detaljni prikaz ova tri jezika
nesvesnog u svojoj knjizi „Psihologija snova i njihovo tumačenje“. Dakle, za tumačenje snova je potrebno
znati tri jezika nesvesnog što nije nimalo jednostavno. Iz tog razloga je važno da budući tumač snova bude
kvalitetno opremljen svim neophodnim znanjima i tehnikama tumačenja snova, intuitivan, talentovan,
široko obrazovan – posebno kada govorimo o tumačenju poruka koje dolaze iz kolektivnog nesvesnog,
tada je, pored psiholoških i psihoterapijskih znanja važno da tumač poznaje svet bajki, mitologiju, religije,
folklor, istoriju, istoriju umetnosti, književnost, muziku itd.
Za Junga je jezik snova „nešto sasvim prirodno“ , snovi su prirodni fenomen i dati su svim ljudima nezavisno
od pola, obrazovanja, statusa, rasne i verske pripadnosti. Svi mi možemo da se napajamo sa izvora
nesvesnog ukoliko za to imamo dovoljno hrabrosti i ličnog integriteta. Za razliku od svesti nesvesno se ne
može dresirati, ono zna i više i bolje od svesti. Osnovne teškoće vezane za prirodne fenomene pa i za
tumačenje snova je da se oni shvate tj. da se prirodni procesi prevedu na psihički jezik. Iz tog razloga je
nekada teško razumeti jezik snova.
Šta nam poručuju snovi?!
Snovi su najznačajniji izvor informacija o našem nesvesnom delu ličnosti. Oni nam omogućavaju bolji uvid
u sebe i druge i omogućavaju bolji kvalitet življenja u psihoškom smislu. Nikada ne lažu. Negde na samom
dnu svog bića, čovek zna kuda treba krenuti i šta treba raditi i „ukoliko se posveti uputstvima nesvesnog i
snovima, ono ga može toliko nagraditi da život koji je bio učmao i sumoran, postane bogata i beskrajna
unutrašnja pustolovima puna stvaralačkih mogućnosti“ (von Franc). San je naš tihi savetnik, obaveštava
nas o radostima koje dolaze i ukazuje na moguće nedaće koje možemo da sprečimo ukoliko pravilno
razumemo poruku sna a onda i preduzmemo neke konkretne akcije u budnom stanju.
Najvažnija psihološka funkcija sna je kompenzacija odnosno uspostavljanje ravnoteže između svensog i
nesvesnog dela ličnosti. U tom smislu su snovi lekoviti, jer nesvesno želi da kompezuje svesni stav
individue. Npr. ukoliko čovek koji živi u siromaštvu sanja da je na ručku kod kralja, nesvesno ovde može
imati kompenzatornu funkciju, pravi balans sa svesnim stavom odnosno svesnom životnom situacijom
snevača koja je za njega izrazito ugrožavajuća. Na taj način omogućava snevaču izvesno rasterećenje kako
bi snevač prikupio dovoljno energije da počne da radi na promeni svoje ugrožavajuće životne situacije.
Pored kompenzatorne postoji i negativno kompenzatorna funkcija snova – kada npr. snevač ima previsoko
mišljenje o sebi pa sanja da radi kao portir, u ovom slučaju nesvesno želi da koriguje njegov svesni stav i
ukazuje mu da mišljenje koje snevač ima o sebi nije realno. Zašto su ovi snovi lekoviti?! Zato što je važno
sliku o sebi graditi na realnim osnovama, nije dobro potcenjivati ali ni precenjivati sebe, snovi nas nikada
ne lažu i na ovaj način, korigujući naš svesni stav upućuju na to da treba da prihvatimo realnu sliku o sebi.
Snovi nekada imaju i prospektivnu funkciju , omogućavaju nam pogled u budućnost, anticipiraju neke
događeje. Nije retkost da uvežbani snevač može da „uhvati“ poruke i događaje iz budućnosti jer u
nesvesnom postoji nešto što se zove apriori znanje, znanje koje se ne može objasniti uzročnim vezama.
Zanimljivo je da nam snovi mogu pomoći da dijagnostifikujemo somatska oboljenja i to pre njihovog
manifestnog ispoljavanja. Iz tog razloga je važno pratiti i ispravno tumačiti snove, jer nesvesno zna pre
svesti kojim tokom može nešto da počne i da se odvija.
Snovi ubrzavaju i proces individuacije jer se analizom snova u čoveku mogu otkriri neočekivane vrednosti
čije dovođenje u svest ojačava ego i na taj način mu daje psihičku energiju koja je neophodna za razvoj
ličnosti.
Snovi imaju ogroman terapijski, dijagnostički, prognostički i etiološki značaj , a mogu nam ukazati i gde
treba započeti psihoterapiju – na ovo nam ukazuju tzv. inicijalni snovi (prvi snovi sa kojima analizant dolazi
na psihoterapiju), ili u kom smeru treba nastaviti psihoterapiju – kada dođe to zastoja u psihoterapiji
najvažnije je konsultovati snove.
Veliki je značaj snova i u stvaralačkom radu – sva velika otkrića imala su svoje izvorište u sadržajima
kolektivnog nesvesnog, odnosno u arhetipovima koji su vrelo autentične i stvaralačke imaginacije. Naime,
velika umetnička dela ne mogu se objasniti samo na osnovu sadržaja individualnog nesvesnog kako je
smatrao Frojd i ne samo na osnovu ličnog iskustva stvaraoca već ona imaju svoj izvor u kolektivnom
nesvesnom.
Jezik snova-simboli– zašto je teško nekada razumeti snove?!
Jezik i sadržaj nesvesnog su simboli, a sredstvo saopštavanja su snovi. Tumačiti jedan san znači otkriti
skrivenu tajnu simbola. „Svaka životna situacija je simbolična, i svaki simbol prestavlja životnu situaciju“
(K.G.Jung). „Simboli otkrivaju skrivajući, i skrivaju otkrivajući“ (K.G.Jung).
Za simbole možemo reći da su prividno neuhvatljivi, međutim istinska se tajna ne skriva ona samo govori
skrivenim jezikom. Jedan od kvaliteta nesvesnog je paradoks i u paradoksu se nalazi istina. Simboli jesi
višeslojni i višeznačni, nikada se u potpunosti ne mogu otkriti ali to i nije potrebno. Oni su izvor psihološke
energije i njihovim ispravnim tumačenjem , za šta je potrebno ogromno znanje i životno iskustvo mi
dolazimo do važnih informacija o sebi i drugima. Simboli dobijaju svoj pravi i potpuni smisao tek u
KONTEKSTU snevača, pa je smisao simbola u snovima različit u zavisnosti od toga ko je, kad i zbog čega
sanjao jedan san.
Odakle nam dolaze snovi?!
Za Junga snovi predstavljaju
:
- Nesvesnu reakciju na jednu svesnu situaciju
- Oni predstavlja jednu situaciju koja nastaje iz konflikata između svesti i nesvesnog
- Težnju nesvesnog koja ukazuje na promenu svesnog stave
- I san predstavlja nesvesni proces koji ne dopušta da se prepozna nikakav odnos prema svesnoj situaciji,
a što se ispoljava kroz arhetipske snove
Kada se shvati koliko je svest relativna, pošto su njeni sadržaji istovremeno i svesni i nesvesni, to jest sa
izvesnog aspekta svesni, a sa drugogo nesvesni, „moramo se naviknuti na ideju da svest nije nikakvo ovde,
a nesvesno tamo, psiha naprosto predstavlja svesno-nesvesnu celinu“ (Jung, 10)
Snovi koji se ponavljaju
San koji se ponavlja je san na koji treba obratiti pažnju jer ponavljanje predstavlja uporan pokušaj da se
suočimo sa nekim važnim problemima za koji naš svesni deo ličnosti ne želi da zna ili još uvek nije spreman
daprihvati poruku sna.
San se ponavlja i kada je svesni deo ličnosti u nekoj kriznoj situaciji pa mu je neophodan podsticaj iz
nesvesnog, kada su iscrpljene individualne mogućnosti iskustva, tako da se podsticaj javlja u vidu
arhetipskih snova ili snova familijarnog nesvesnog i to sve dok individua ne uspe da prevaziđe krizu u koju
je zapala.
Snovi koji se ponavljaju, bilo kao podsticaj ili upozorenje ponavljaju se sve dok ne prestane razlog njihovog
ponavljanja, a ponekad, ako taj razlog nije prevaziđen, mogu se pojavljivati skoro celog života.
Ponekad, snovi koji se ponavljaju, bilo da imaju izvor u individualnim, kolektivnom ili familijarnom
nesvesnom, postaju simboli za individuu koja ih sanja, a koji je upućuju da se nalazi u sličnoj životnoj
situaciji kao i kada su se ti snovi prvi put pojavili.
Košmarni snovi
Košmarni snovi ili noćne more prate čoveka od kad je počeo da sanja i za njih je karakterističan veoma
neprijatan, nekada parališući osećaj straha i panike. Ono što je važno da znamo, je da košmarni snovi
ukoliko se pravilno protumače imaju funkciju ponovnog uspostavljanja ravnoteže, jer nesvesno putem
aranžiranja košmarnog sna, saopštava ličnosti, odnosno njegovom svesnom delu, šta nije u redu, odnosno
šta odbija da shvati. Košmarni snovi se mogu pojaviti i kod osoba sa prenaglašeno razvijenom i kod osoba
sa nerazvijenom personom. Persona je maska za javnost, kojom štitimo sebe od drugih i druge od sebe,
maska koja simulira individualnost ali koja može i jeste izuzetno korisna u određenim situacijama. Osobe
koje nemaju razvijenu personu veoma često sanjaju da su u društvu nagi ili polu-nagi što ih upućuje na
neadekvatno funkcionisanje persone.
Ne treba se plašiti košmarnih snova, jer nesvesno predstavlja stvarnu opasnost samo onda kada je naš
svesni stav prema njemu beznadežno pogrešan, tako da se u onom momentu kada počnemo da
razumemo i prihvatamo nesvesne sadržaje smanjuje opasnost od nesvesnog i košmarni snovi polako
nestaju. Snovi pa i košmarni predstavljaju put oslobađanja pomoći sopstvenih napora i put hrabrosti da
sepronađe sopstveno biće kako klijent ne bi na ponižavjući način ostao zavistan od psihoterapeuta i
njegovih mogućnosti. Negativan stav prema nesvesnom nije samo posledica oskudnog znanja i iskustva iz
te oblasti, već je donekle više posledica straha od nesvesnog ali „onaj koji svoju nesvesnu stranu najmanje
poznaje, najviše je pod njenim uticajem“ (Jung).
Precenjivanje značaja nesvesog i snova?!
Kao što je važno ne potcenjivati, važno je i ne precenjivati značaj nesvesnog. Jung na osnovu svog
dugogodišnjeg iskustva kaže da je značaj nesvesnog približno jednak značaju svesti i samo pri očigledno
nedovoljnom i defektnom svesnom stavu imamo pravo da nesvesnom pripišemo veću vrednost. Bez svesti
nikada se ne bi saznalo da uopšte postoji svest ,problema nema bez vesti, ali svest izrasta iz nesvesnog.
Zaboravljanje i pamćenje snova
Iz činjenice da neka osoba pamti ili zaboravlja svoje snove možemo saznati daleko vise nego što se to
obično misli. Saznajemo da li je data osoba otvorena ili zatvorena prema svom unutrašnjem svetu,
odnosno svojim snovima, I kako uopšte funkcioniše. Zbog toga je važno zapisivati svoje snove. Zanimljivo
je da se neki snovi zaista brzo zaboravljaju dok se neki pamte celoga života a to su oni snovi iz kojih iznova
možemo nešto novo shvatiti o sebi I drugima.
Često se dešava da ne zapamtimo ceo san, nego da pamtimo isprekidano, ali I za to postoji rešenje. Jung
je od svojih pacijenata koji se nisu sećali delova snova tražio da ih izmisle I tako izmišljene snove tumačio
je kao prave snove. Adler savetuje da psiholog nikada ne gubi hrabrost kada mu neko kaže: “Ne mogu da
vam ispričam snove jer ne mogu da ih se setim, ali mogu da izmisim neke snove”, I dalje ističe da “Psiholog,
naime, zna da njegova fantazija ne može da odstupi od onoga što mu pripisuje njegov životni stil, tako da
su njegovi izmišljeni snovi isto tako dobri kao I njegovi stvarni snovi kojh se seća, jer moć uobrazilje I
fantazije su takođe izraz njegovog životnog stila”