.

МОДУЛ
..

Израда бизнис-планова за пољопривредна

газдинства и финансирање пројеката .

Област: Методологија саветодавног рада

.
Предавач:
Проф. др Зорица Васиљевић
Пољопривредни факултет, Универзитет у Београду
.
Институт за примену науке у пољопривреди, Београд
04. и 05.05.2017.
Dinamičke metode za ocenu
ekonomske efektivnosti
investicija
Dinamičke metode - definicija
 Dinamičke metode sa uspehom rešavaju neke
od osnovnih problema koje nisu u stanju da
reše statičke metode.
 Metode koje uzimaju u obzir vreme, tj. sve
godine investicionog projekta
 Uvažavaju tzv. vremensku vrednost novca
 Diskontne ili višeperiodične metode
Vremenska vrednost novca

 Dinamičke metode polaze od

predpostavke da novac ima svoju
vremensku vrednost, tj. da određena
suma novca ne vredi isto danas i u
datom budućem vremenskom trenutku,
te da stoga treba proceniti buduće
vrednosti troškova i rezultata i svesti ih
na sadašnji trenutak.
Koncept vremenske vrednosti novca
Smisao investiranja jeste da se dobije više
u budućnosti od onoga što se ulaže
danas, u sadašnjosti.
Obračun profitabilnosti investicija zahteva
eliminisanje uticaja vremenskih razlika
svođenjem priliva i odliva kapitala
različitih perioda na medjusobno
merljive i uporedive veličine.
Suma novca kojom raspolažemo u sadašnjem
trenutku ima veću vrednost od iste te sume koju
bi dobili na osnovu ulaganja u budućnosti, i to iz
tri razloga:
 prvo, što sam novac po sebi ima vremensku vrednost jer
ga danas možemo uložiti u više alternativa i na taj način
zaraditi veću sumu nego što danas imamo;
 drugo, postoji faktor rizika i neizvesnosti, koji se
povećava srazmerno udaljenosti budućeg vremenskog
trenutka; i
 treće, evidentno je postojanje stalnih inflatornih
tendencija u svetskoj ekonomiji usled čega se novac
obezvređuje.
 Metodološki pristup
Metodološki postupak kod dinamičkih metoda je
takav da se obuhvataju sva novčana izdavanja za
pribavljanje i korišćenje investicije i sva novčana
primanja od investicije za čitav investicioni period.
Kod njih se do ocene ekonomske efektivnosti
ulaganja dolazi poređenjem obračunatog iznosa
investicionih ulaganja sa sumom čistih godišnjih
koristi ostvarenih po pojedinim godinama
eksploatacije investicije.
 U računskom i metodološkom pogledu
ove metode su složenije, pošto je
njihova primena zasnovana na
složenom kamatnom računu, tj. na
primeni finansijske matematike.
Da bi se iznosi primanja, izdavanja, tj.
čistih godišnjih koristi nastalih u
pojedinim godinama (u različitim
momentima perioda izgradnje i
eksploatacije investicije) mogli
međusobno porediti, treba prethodno
ove iznose učiniti međusobno
uporedivim, tj. dovesti ih na isti
obračunski momenat, koji je izabran za
njihovo upoređivanje.
Ovo se čini diskontovanjem pojedinih
iznosa novčanih primanja i izdavanja
(ili čistih godišnjih koristi) pomoću
složenog kamatnog računa.
Diskontni račun
 Tehnika diskontovanja, na kojoj
dinamičke metode počivaju, predstavlja
postupak svođenja svih primanja i
izdavanja koji su rezultat investiranja, a
nastaju u različitim vremenskim
periodima, na njihovu sadašnju
vrednost, odnosno na vrednost
određenog zajedničkog trenutka.
J. P. GITTINGER na sledeći način definiše
tehniku diskontovanja:
"U osnovi, to je tehnika pomoću koje
možemo da 'svedemo' buduće tokove
rezultata i troškova na njihovu sadašnju
vrednost“.
Početna (ili sadašnja) vrednost novčanog iznosa koja se
ostvaruje u nekom momentu u budućnosti se utvrđuje
njegovim diskontovanjem na određeni početni obračunski
momenat.
Pod diskontovanjem se podrazumeva postupak smanjivanja
vrednosti budućih novčanih primanja ili ulaganja za iznos
kamate ostvarene u periodu njihovog ukamaćenja.
Izraz 1/(1+i)n ili (1+i)-n se naziva diskontni faktor, koji
pokazuje koliku će vrednost imati 1 dinar budućih novčanih
primanja ili ulaganja na početku određenog vremenskog
perioda (od n godina) i pri određenoj kamatnoj stopi (i).(J.
ANDRIĆ)
Određivanje diskontne stope
Kod dinamičkih metoda se postavlja
problem pravilnog izbora stope
diskontovanja, odnosno zadovoljavajuće
procene oportunitetnog troška kapitala.
Zahtevani stepen minimalnog ukamaćenja
investicionih ulaganja izražava se
kalkulativnom kamatnom stopom.
 Određivanje visine kalkulativne kamatne
stope zavisi od više faktora.
 Tu su pre svega značajni sledeći faktori:
dužina perioda eksploatacije
investicionog objekta, veličina mogućeg
rizika u toku korišćenja investicije,
struktura izvora finansiranja
investicionih ulaganja i dr.
 Što je očekivani rizik u toku korišćenja
investicije veći, to bi kalkulativna
kamatna stopa u osnovi trebala da bude
veća.
 Finansira li se investicija sopstvenim
novčanim sredstvima tada se visina
kalkulativne kamatne stope može
odrediti na osnovu kamatne stope koja
se ostvaruje na tržištu kapitala, ali i na
osnovu stepena rentabilnosti koji
investitor očekuje od investicije (u
odnosu na ostvareni stepen
rentabilnosti drugih investicija,
ostvareni prosečni stepen rentabilnosti
uloženih sredstava u gazdinstvo ili
preduzeće itd.).
 Ako se investiciona ulaganja finansiraju
isključivo kreditom od banke, tada
kalkulativna kamatna stopa (stepen
minimalnog ukamaćenja uloženih
sredstava) očigledno ne treba da bude
manja od kamatne stope koju investitor
mora da plati za korišćenje pozajmljenih
finansijskih sredstava