Dr.

Michael Newton

СУДБИНА ДӮША

Нови приказ случајева живота између живôта

Наслов оригинала: Destiny of Souls by Michael Newton. Ph. D.

Translated from: DESTINY OF SOULS: NEW CASE STUDIES OF LIFE BETWEEN
LIVES Copyright c 2000 Michael Newton, Ph. D. Published by Llewellyn Publications,
Woodbury, MN 55125 USA www.llewellyn.com

2
 О ПИСЦУ
Michael Duff Newton докторирао је психологију саветовања, поседује сертификат
мајстора хипнотерапије, и члан је Америчког удружења саветника. Предаје на вишим
школама, а има и приватну праксу у Los Angeles-у. Dr. Newton развио је своје технике
временске регресије како би успешно повео хипнотичке субјекте кроз сећања на прошле
животе, према смисленијем искуству дўше између живôта. Писца сматрају пиониром у
откривању тајни наших живôта у духовном свету, о којима је по први пут писао у својој
успелој књизи ˮПутовање душаˮ, која је преведена на десет језика.
Dr. Newton је међународно познат као духовни регресиониста, а наступао је на
бројним радио и TV talk show-има. Године 1998. Национално удружење
трансперсоналних хипнотерапеута доделило му је годишњу награду за ˮПосебан
доприносˮ у премошћивању ума, тела и духа. Награду је добио за године клиничког
истраживања сећања дўше и открића космологије живота после живота. Године 2001.
добио је годишњу Награду независних издавача за књигу ˮСудбина душаˮ. Писац је
историчар, астроном - аматер и светски путник. Он и његова супруга Peggy сада живе у
планинама Sierra Nevada-е у северној Калифорнији.
Michael Newton, Ph. D.
c/o Llewellyn Worldwide
2143 Wooddale Drive. Dept., Woodbury. MN 55125-2989. U.S.A.

ЗАХВАЛНИЦА

Ова књига посвећена је мом оцу, John-у H. Newton-у, који ми је у рано доба усадио
љубав према новинарству, и мом сину, Paul-у, ком захваљујем на хумору и подршци
током каснијих година мог живота.
Захвалан сам и својој супрузи Peggy, која ми је помагала у преглēдању стотина
случајева током припреме ове књиге. Посебно захваљујем људима који су прочитали
рукопис - Norah Newton Mayper, John Fahey, Jacqueline Nash, Gary и Susan Aanes и мојој
уредници, Rebecca Zins.
Хтео бих да изразим захвалност и многим људима који су се повезали са мном
откад је 1994. објављена књига ˮПутовање дўшаˮ и који су ми рекли колико им је
значила спознаја о животу после смрти. На крају су ме уверили да их још једном
поведем на другу страну времена.

3
Друге ауторове књиге:
Путовање дўша
Живот између живôта
Садржај:
Увод - - - - - - - - - - 5

1.
Духовни свет - - - - - - - - - 7

2.
Смрт, бол и утеха - - - - - - - - 12
Порицање и прихватање - - - - - - - 12
Терапеутске технике дўше - - - - - - - 13
Начини на које се дŷше повезују са живим људима - - - 15
Телесни додир - - - - - - - - 15
Поистовећивање с предметима - - - - - - 17
Препознавање у сну - - - - - - - - 19
Пренос кроз децу - - - - - - - 24
Контакт у познатом окружењу - - - - - - 25
Странци као гласници - - - - - - - 27
Анђели и друга небеска бића - - - - - - 28
Емоционални опоравак дўша и оних који су надживели покојнике - 31
Поновни сусрет с вољеним особама - - - - - 34

3.
Земаљски духови - - - - - - - - 35
Астралне равни - - - - - - - - 35
Духови природе - - - - - - - - 36
Духови - - - - - - - - - - 37
Напуштена душа - - - - - - - - 38
Душевна двојност - - - - - - - - 41
Одвојене дŷше - - - - - - - - 43
Бестелесна бића која посећују Земљу - - - - - 45
Демони или деве - - - - - - - - 48

4
 4.
Обнављање духовне енергије - - - - - - 55
Енергија дўше - - - - - - - - - 55
Стандардни поступак на вратама - - - - - - 55
Поступак с хитним случајевима на вратама - - - - 56
Подручја опоравка за мање оштећене дŷше - - - - 57
Обнављање тешко оштећених душа - - - - - 59
Самотне дŷше - - - - - - - - - 66
Енергетско исцељивање на Земљи - - - - - - 68
Исцелитељи људског тела - - - - - - 68
Исцелитељи природна срединаа - - - - - - 71
Раздвајање и уједињење душа - - - - - - 72
Три станице - - - - - - - - - 75

5.
Системи група душа - - - - - - - - 78
Рађање душа - - - - - - - - 78
Духовна окружења - - - - - - - - 83
Сећање - - - - - - - - - - 84
Центри заједнице - - - - - - - - 85
Учионице - - - - - - - - - 89
Библотека животних књига - - - - - - - 92
Боје душа - - - - - - - - - 104
Мешавина боја у групама душа - - - - - 104
Боје посетиоца у групама - - - - - - 110
Разлика између људске боје аура и боје аура душа - - - 110
Духовна медитација помоћу боје - - - - - 111
Облици енергетских боја - - - - - - 113
Звукови и духовна имена - - - - - - 115
Групе душа за учење - - - - - - - 116

6.
Веће стараца - - - - - - - - 122
Људски страх од суда и кажњавања - - - - - 122
5
Окружење за процену дўше - - - - - - 124
Изглед и састав већа - - - - - - - - 128
Знакови и симболи - - - - - - - 136
Присутност - - - - - - - - 146
Ланац божанских утицаја - - - - - - 149
Обрађивање састанака већа - - - - - - 151

7.
Динамика заједнице - - - - - - - 154
Сродне дŷше - - - - - - - - 154
Примарна сродна душа - - - - - - - 157
Сродне дŷше - пратиоци - - - - - - - 158
Познаници дўше - - - - - - - - 158
Везе између духовних и људских породица - - - - 163
Поновни сусрет с душама које су нас повредиле - - - 166
Интеракција између група душа - - - - - - 171
Рекреативне активности у духовном свету - - - - 173
Слободно време - - - - - - - - 173
Школски одмори - - - - - - - - 173
Мир и самоћа као одмор и рекреација - - - - - 174
Одлазак на Земљу ради одмора и рекреације - - - - 174
Стварање земаљских насеља - - - - - - 176
Животињске дŷше - - - - - - - - 177
Простор преображаја - - - - - - - - 181
Игра, музика и игре - - - - - - - - 182
Четири општа типа душа - - - - - - - 188

8.
Напредна душа - - - - - - - - 188
Матура - - - - - - - - - 188
Прелаз на средње нивое - - - - - - - 190
Специјализације - - - - - - - - 192
Учитељи у јаслицама - - - - - - - 192
Етичари - - - - - - - - - 193
6
Дŷше усклађивачи - - - - - - - - 196
Мајстори обликовања - - - - - - - 198
Истраживачи - - - - - - - - - 204

9.
Прстен судбине - - - - - - - - 210
Просторија прегледа будућих живота - - - - - 210
Временске линије и избори тела - - - - - - 213
Господари времена - - - - - - - 216
Слободна воља - - - - - - - - 219
Дŷше младих - - - - - - - - - 225
Губитак детета - - - - - - - - 225
Нова партнерства између дўше и тела - - - - 227

10.
Наш духовни пут - - - - - - - - 232

7
 УВОД

Ко смо? Зашто смо овде? Куда идемо? На та вечна питања покушао сам да
одговорим својом првом књигом Путовање душа, коју је 1994. објавила издавачка кућа
Llewellyn. Многи људи су ми рекли да је та књига потакла духовно буђење њиховог
унутрашњег ˮјаˮ, зато што никада пре нису пронашли тако детаљан опис живота у
духовном свету. Рекли су и то да су им те информације потврдиле дубоке осећаје о томе
да душа живи и после физичке смрти, као и да су им откриле сврху повратка на Земљу.
Кад је књига издата, и касније, кад је преведена на друге језике, читаоци из целог
света испитивали су ме хоћу ли написати другу књигу. Дуго сам се опирао тим
предлозима. Било ми је тешко прикупити и организовати све податке који су произашли
из дугогодишњих истраживања, а затим их уобличити у свеобухватно дело о нашем
бесмртном животу. Сматрао сам да сам учинио довољно.
У уводу књиге Путовање душа описао сам своју позадину традиционалног
хипнотерапеута и објаснио колико сам био скептичан у вези употребе хипнозе у
метафизичкој регресији. Године 1947. у доби од петнаест година, хипнотисао сам свог
првог клијента - дакле дефинитивно припадам старој школи, а не New Age-у. Стога сам
био у шоку кад сам случајно отворио врата духовног света. Из већине регресија у
прошли живот, које су водиле кроз живот између живôта, чинило ми се да је то само
магловито чистилиште које служи као мост из једног живота у други. Убрзо ми је
постало јасно да морам открити кораке који ће ми омогућити да досегнем и откључам
клијентово сећање на живот у том тајанственом месту. После више година тихог
истраживања, напокон сам успео створити радни модел структуре духовног света и
схватио колика је терапеутска вредност тог процеса за клијента. Открио сам и то да није
важно да ли је особа атеиста, дубоко религиозна или верује у неки филозофски смер
између тих крајности - кад би доспели у одговарајуће надсвесно стање хипнозе,
извештаји свих клијената били су доследни. Из тог разлога сам постао оно што сам
назвао ˮдуховни регресионистаˮ - то је хипнотерапеут специјализован за живот после
смрти.
Књигу Путовање душа написао сам како бих јавности пружио основне
информације, представљене у виду уредног следа догађаја, о томе како је то умрети и
прећи на другу страну - ко нас дочекује, куда одлазимо и шта радимо као дŷше у
духовном свету пре него што изаберемо своје следеће тело за реинкарнацију. Књига је
осмишљена као дневник путовања кроз време, а служио сам се правим описима
случајева клијената који су ми причали о својим искуствима између претходних живота.
Путовање душа није била још једна књига о прошлим животима и реинкарнацији, већ је
употребом хипнозе била пионирско дело у метафизичком подручју које је до тада било
сасвим неистражено.
Током 1980-их, док сам стварао радни модел света између живôта, затворио сам
праксу за све друге облике хипнотерапије. Постао сам опседнут разоткривањем тајни
духовног света, стварајући притом све већу гомилу досјеа са случајевима. То ме уверило
у ваљаност и поузданост мојих пређашњих открића. Током тих година специјализованог
истраживања духовног света, радио сам практично сасвим издвојен. За то су знали само

8
моји клијенти, и то у оној мери у којој се тицало њих и њихових пријатеља. Чак сам се
држао подаље од књижара с књигама о метафизици, јер сам хтео бити сасвим
неоптерећен спољњим предрасудама и данас верујем да су моја самонаметнута
изолација и неизлажење у јавност били добре одлуке.
Кад сам напустио Los Angeles, да бих се повукао у планине Sierra Nevada-е, и
написао Путовање душа, очекивао сам да ћу тихо склизнути у анонимност. То је била
заблуда. Већина материјала представљеног у књизи није објављена никада пре, и путем
свог издавача добио сам много писама. Издавачкој кући Llewellyn дугујем захвалност
зато што је имала довољно мудрости и храбрости да моје истраживање представи
јавности. Убрзо после објављивања књиге, послали су ме на пут. Држао сам предавање и
учествовао у радио и TV емисијама.
Људи су тражили више детаља о духовном свету и стално су ме пропитивали имам
ли још материјала из истраживања. Морао сам да одговорим потврдно. Заправо, још сам
увек имао низ необјављених информација за које сам претпостављао да јавност не би
била спремна да их прихвати од неког непознатог аутора. Упркос чињеници да је
Путовање душа надахнуло многе људе, опирао сам се идеји о писању наставка. Одлучио
сам се за компромис. Кад је излазило пето издање Путовање душа, додали смо речник
појмова, нов изглед и нека додатна поглавља којима сам хтео испунити захтеве за
појашњењем одређених тема. То није било довољно. Количина писама с питањима о
животу после смрти, коју сам добијао из недеље у недељу драматично је расла.
Људи су ме сада почели тражити и одлучио сам да у ограниченој мери опет
отворим праксу. Приметио сам виши постотак развијенијих душа. Клијенти морају да
чекају дуже време да дођу на ред, зато што сам се делимично пензионисао и јако смањио
количину рада. Захваљујући томе, имам мање младих душа у психолошким кризама, а
више клијената који могу бити стрпљиви. Ти људи желе да открију смисао у позадини
одређених питања улазећи у своја духовна сећања, како би подесили и прецизирали
животне циљеве. Многи су и сами исцелитељи и учитељи и с поверењем ми дају
информације о свом животу између живота. Заузврат, надам се да сам и ја њима помогао
на њиховом путу.
Цело то време јавност је имала осећај да нисам открио све своје тајне. Напокон,
почео сам размишљати о томе како да приступим другој књизи. Сви ови горе описани
догађаји довели су до рођења Судбине душа. Своју прву књигу сматрам ходочашћем
кроз духовни свет на широкој реци вечности. Путовање је почело на ушћу реке, у
тренутку физичке смрти, а завршило на месту на ком се враћамо у ново тело. У
Путовању душа отпловио сам узводно према Извору најдаље што сам могао. То се није
променило. Иако се сећање на безброј таквих путовања крије у уму сваке особе, нико ко
се још инкарнира не може ме повести даље од тога.
Судбина душа води путнике на другу експедицију уз реку, с додатним путовањима
уз важније притоке која нам омогућују детаљније истраживање. Током нашег другог
заједничког путовања, желим да откријем више скривених аспеката руте, како бих
људима пружио шири поглед на целину. Ову сам књигу обликовао по тематским
категоријама, а не по времену и месту догађаја. Прескочио сам временске оквире
нормалног кретања дўше између духовних локација да бих у потпуности анализирао та
9
искуства. Покушао сам да читаоцима понудим поглед на исте елементе живота душа са
стајалишта разних случајева. Намера Судбине душа је проширити наше разумевање
невероватног осећаја реда и планирања које постоји на добробит људским бићима.
У исто време, намера ми је да овај други пут у чуда духовног света буде занимљив
и угодан и неискусним путницима. Онима који моје дело читају први пут, прво ће
поглавље пружити сажети преглед оног што сам открио о животима између живôта.
Надам се да ће вам тај сажетак помоћи у разумевању онога што следи и можда вас
подстакнути да прочитате и моју прву књигу.
Дакле, док почињемо наше друго заједничко путовање, желим да захвалим свима
вама који сте ми пружили много подршке у напорном раду потребном за откључавање
духовних врата ӯма. Та познанства, у комбинацији с Љубазношћу многих водича,
посебно мог, дала су ми енергију да наставим с тим задатком. Сматрам се заиста
благословеним зато што сам изабран за једног од гласника овог значајног дѐла.

1
ДУХОВНИ СВЕТ
У тренутку смрти, наша душа уздиже се из тела домаћина. Ако је душа старија и
има искуство из многих пређашњих живôта, одмах зна да је ослобођена и одлази кући.
Тим напредним душама није потребно да их неко дочекује. Међутим, већину душа са
којима сам радио, дочекивали су водичи непосредно изнад Земљине астралне равни.
Млада душа, или душа детета које је умрло, можда је помало дезоријентисана све док се
неко не спусти по њу на нижи ниво, ближе Земљи. Постоје дŷше које одлуче да неко
време остану на попришту смрти. Већина њих жели да одмах оде. Време нема значење у
духовном свету. Неутеловљени који одлуче утешити некога ко тугује, или имају друге
разлоге да неко време остану у близини места смрти, немају осећај изгубљеног времена.
Време за дŷше постаје (увек) сада, за разлику од линеарног времена1.
1 Сачињеног од прошлости, садашњости и будућности.

Како се удаљавају од Земље, дŷше имају осећај да их окружује све снажније јарко
светло. Неки ће накратко видети сивкасту таму и имати осећај да пролазе кроз тунел или
портал. Разлике између та два феномена зависе о излазној брзини дўше, а та брзина
зависи о искуству дўше. Осећај повлачења од стране водича може бити нежан или
енергичан, зависно о зрелости дўше и способности за брзу промену. У раним фазама
изласка све се дŷше сусрећу с ˮмагличастим облацимаˮ који се убрзо разилазе и
омогућују им поглед у велике даљине. У том тренутку просечна душа види енергију у
облику духа како јој се приближава. Ти ликови могу бити једна или две вољене сродне
дŷше, али чешће је реч о нашем водичу. У ситуацији кад нас дочека супружник или
пријатељ који је преминуо пре нас, наш водич је такође у близини како би преузео
процес транзиције. У свим својим годинама истраживања још никада нисам имао ни
једног клијента ког је дочекала важна религијска личност попут Isus-а или Buddha-е.
Ипак, есенција великих учитеља са Земље налази се у личним водичима који су нам
додељени.

10
 У тренутку кад су дŷше опет усмерене према месту које називају домом, њихова се
појава мења. Оне више нису људи, у смислу у ком размишљамо о људским бићима са
специфичним емоционалним, карактерним и физичким обележјима. На пример, дŷше не
жале због своје недавне физичке смрти на начин на који ће жалити њихови ближњи.
Наше дŷше чине нас људима на Земљи, али без наших тела више нисмо homo sapiens-и.
Душа је неописиво величанствена. Ја о душама размишљам као о интелигентним
светлосним облицима енергије. Непосредно после смрти дŷше се изненада осећају
другачије, зато што више нису спутане телом привременог домаћина с мозгом и
централним нервним системом. Некима је потребно дуже време да се прилагоде.
Енергија дŷше може се поделити на идентичне делове, попут холограма. Она може
водити паралелне животе у разним телима, иако је то много ређе него што можемо
прочитати. Међутим, захваљујући дуалној природи свих душа, део наше светлосне
енергије увек остаје у духовном свету. Зато је могуће видети своју мајку по повратку из
живота, иако је она можда умрла пре тридесет земаљских година и опет се инкарнирала.
Раздобље оријентације с нашим водичима, које се догађа пре спајања с нашом
групом, разликује се од дўше до дўше, као и између различитих живôта исте дўше. То је
мирно време за саветовање, током ког можемо избацити све фрустрације повезане са
животом који је управо окончан. Оријентација би требала бити почетна сеанса изношења
извештаја, уз нежно подстицање проницљивих, брижних учитеља - водича.
Састанак може бити дуг или кратак, зависно о томе шта смо постигли или нисмо
постигли у односу на наш животни уговор. Преглēдају се и посебна кармичка питања,
иако ће се о њима детаљније расправљати унутар наше групе душа. Енергија неких душа
неће одмах бити враћена у групу душа. То су дŷше које су загађене својим физичким
телима и које су се одале злоделима. Постоји разлика између погрешке без жеље да се
некоме науди и намерног зла. Пажљиво се процењују степени штете нанесене другима,
било због несташлука, било због зле намере.
Дŷше које су повезане са злом одводе се у посебне центре које неки клијенти
називају ˮјединицама интензивне негеˮ. Кажу ми да се овде њихова енергија ремоделује
како би опет постале целовита. У зависности од природе преступа, те се дŷше могу
вратити на Земљу прилично брзо. Могу изабрати да у следећем животу буду жртве
туђих злодела. Али, уколико су њихова злодела дуготрајна и посебно окрутна током
више живота, то указује на образац злочиначког понашања. Такве дŷше могу провести
дуже време у самотном духовном животу, можда и преко хиљаду земаљских година.
Водеће начело у духовном свету је да злочин који почине дŷше, био намеран или
ненамеран, мора на неки начин бити искупљен у будућем животу. То се не сматра
казном, па чак ни покором, колико приликом за кармички раст. Не постоји пакао за
дŷше, осим можда на Земљи.
Неки животи тако су тешки, да се дŷше враћају кући веома уморне. Упркос
процесу обнове енергије који покрећу наши водичи комбинујући своју енергију с нашом
на вратама, ипак можемо имати умањени приток енергије. У тим случајевима, биће
потребно више одмора и самоће, а мање славља. Заправо, многе дŷше које желе одмор,
добију га пре поновног уједињења са својим групама. Наше групе душа могу бити
гласне или тихе, али исказују поштовање према ономе што смо проживети током
11
инкарнације. Све групе дочекују своје пријатеље на сопствени начин, с дубоком
љубављу и осећајем пријатељства.
Повратак кући радосна је пауза, посебно после физичког живота у ком није било
много кармичког контакта с нашим интимним сродним душама. Моји клијенти већином
ми причају да их дочекују са смехом, загрљајима и много хумора, што сматрам
обележјем живота у духовном свету. Стварно срдачне групе које су планирале велике
прославе за дўшу која се враћа, могу прекинути све друге активности. Један мој клијент
испричао је ово о својој добродошлици повратка кући: „После мог последњег живота,
моја група организовала је жестоку забаву с музиком, вином, играма и песмом. Све су
уредили да изгледа као класичан римски фестивал, с мермерним дворанама, тогама и
егзотичним намештајем који је обележио многе наше заједничке животе у древном
свету. Melissa (примарна сродна душа) чекала ме испред свих, поновно створивши
раздобље из ког је најбоље памтим. Изгледала је сјајно, као и увек.“
Број чланова у групи душа креће се од три до двадесет и пет, а просечно их је
петнаестак. Постоје ситуације у којима дŷше из оближњих група желе да се повежу
једне с другима. У тој активности често учествују старије дŷше које имају много
пријатеља у другим групама, с којима су се дружиле у стотинама прошлих живота. Око
десет милиона гледаоца у SAD-у гледало је 1995. год. TV емисију Sighrings у продукцији
фирме Paramount у којој је приказан један део мог рада. Они који су гледали ту емисију о
животу после смрти можда се сећају једне моје клијенткиње, именом Colleen, која је
причала о нашој заједничкој сеанси. Описала је повратак у духовни свет после прошлог
живота, и како је затекла спектакуларни бал у одећи из седамнаестог века. Моја
клијенткиња видела је преко стотину људи који су дошли да прославе њен повратак.
Детаљно су репродуковали време и место које је волела, како би могла у стилу започети
процес обнове.
Дакле, дочек поводом повратка догађа се у два окружења. Једна могућност је да
неколико душа на вратама накратко дочека дŷшу која се враћа, а тада је препусте
водичу, који је проводи кроз почетну оријентацију. Друга и чешћа могућност је да одбор
за добродошлицу чека да се душа врати у своју духовну групу. Та група може бити
изолована у учионици, окупити се око степеништа храма или седети у врту, а дŷшу која
се враћа могу дочекати и многе групе у атмосфери универзитетског предворја. Дŷше
које пролазе покрај других група на повратку у своју, често истичу да их друге дŷше с
којима су биле повезане у прошлим животима поздрављају осмехом или махањем.
Начин на који клијент посматра окружење своје групе душа темељи се на степену
развоја његове дўше, иако су сећања на атмосферу школске учионице увек врло јасна. У
духовном свету, образовни смештај зависи о нивоу развоја дўше. Чињеница да се нека
душа инкарнира на Земљи још од каменог доба није гарант високих постигнућа. У
својим предавањима често спомињем клијента ком је требало 4000. година да напокон
савлада љубомору. Могу рећи да он данас није љубоморна особа, али није много
напредовао у борби против сопствене нетолеранције. Неким ученицима потребно је
дуже време да савладају неке лекције, баш као и у земаљским учионицама. С друге
стране, све високо напредне дŷше су старе дŷше на плану знања и искуства.

12
 У књизи Путовање душа, угрубо сам поделио дŷше на почетничке, средње
развијене и напредне и дао примере за сваки ниво, објаснивши да међу тим категоријама
постоје фине нијансе развоја. Уопште, групе душа састоје се од бића на приближно
истом нивоу развоја, иако имају своје засебне врлине и мане. Те особине уравнотежују
групу. Дŷше помажу једне другима с разумским аспектима упијања информација из
животних искустава, као и с преглēдањем начина на који су се носиле с осећајима својих
тела - домаћина непосредно повезаним с тим искуствима. Анализира се сваки аспект
живота, а дŷше у групи чак и глуме поједине улоге како би помогле у бољем
освешћивању ситуација. Кад душа досегне средњи ниво, почиње се специјализовати за
она подручја интереса у којима је показала одређене вештине. О томе ћу подробније
писати у следећим поглављима.
Један врло значајан аспект мог истраживања, било је откриће боја енергије душа у
духовном свету. Те су боје повезане са нивоом развијености дўше. Та информација, коју
сам полако прикупљао током много година, била ми је показатељ нивоа клијентове
развијености, а служила ми је и за идентификацију других душа које моји клијенти виде
око себе у стању транса. Открио сам да сасвим бела боја обично означава младу дŷшу, а
како душа напредује, њена енергија постаје гушћа, па мења боју у наранџасту, жуту,
зелену и напокон нијансе плаве. Поред тих средишњих аура, у свакој групи јављају се
суптилне мешавине боја ауре које говоре о карактерном аспекту сваке дўше.
У недостатку бољег система, класификовао сам развој душа од почетничког, првог
нивоа до мајсторског, шестог нивоа. Те врло напредне дŷше су дубоке индиго боје. Не
сумњам у то да постоје и виши нивои, али моја спознаја о њима ограничена је зато што
добијам извештаје само од људи који се још инкарнирају. Искрено, не свиђа ми се
термин ˮнивоˮ за идентификацију развоја дўше, зато што та етикета не открива
разноликост развоја које дŷше постижу у свакој фази. Упркос мојим сумњама, моји
клијенти служе се речју ˮнивоˮ да би описали где се налазе на лествици учења. Они су и
врло скромни кад је реч о њиховим постигнућима. Без обзира на моју процену, ни један
клијент неће изјавити да је напредна душа. Када изађу из хипнозе, и кад контролу опет
преузме њихов свестан, самозадовољан ӯм, клијенти су мање повучени.
Док су у надсвесном стању током хипнозе, клијенти ми кажу да се у духовном
свету ни на једну дŷшу не гледа као да је мање вредна од било које друге дўше. Сви смо
ми у процесу преображаја у нешто веће од нашег тренутног стања просветљености.
Свако од нас јединствено је квалификован да на неки начин допринесе целини, без
обзира на то колико се мучимо са својим лекцијама. Када то не би било тако, не бисмо
ни били створени.
У мојој расправи о бојама напретка, нивоима развоја, учионицама и ученицима,
било би лако претпоставити да у духовном свету постоји хијерархија. Тај би закључак,
према мојим клијентима, био сасвим погрешан. Ако се уопште може причати о
хијерархији у духовном свету, то је хијерархија у менталној светлости. О
организационим властима на Земљи размишљамо у терминима борби за моћ,
територијалних ратова и контроле путем употребе крутог низа правила унутар
структуре. У духовном свету постоји структура, али у суптилној матрици саосећања,
склада, етике и морала далеко изнад нивоа који практикујемо на Земљи. Према мом

13
искуству, духовни свет има и далекосежно централизовано одељење за задатке душа.
Али, овде постоји систем вредности у којем преовладава љубазност, толеранција,
стрпљење и апсолутна љубав. Када причају о тим стварима, моји клијенти осећају се
понизно.
У Tucson-у имам старог пријатеља с колеџа који је иконокласт и који се цео живот
опире ауторитетима. То је став с којим се и сам могу поистоветити. Мој пријатељ сумња
да је душама мојих клијената ˮиспран мозакˮ тако да верују да имају контролу над
својом судбином. Он верује да никакав ауторитет - чак ни онај духовни - не може
постојати без корупције и злоупотребе привилегија. Моје истраживање открило је
превише реда тамо горе, што му се не свиђа.
Ипак, сви моји клијенти верују да су у прошлости имали много избôра и да ће се то
наставити и у будућности. Напредак кроз преузимање личне одговорности не укључује
доминацију или рангирање по статусу, него препознавање потенцијала. У свом животу
између живôта свугде виде интегритет и личну слободу.
У духовном свету нисмо присиљени на реинкарнацију нити на учествовање у
групним пројектима. Ако дŷше желе самоћу, могу је имати. Ако не желе да напредују у
својим задацима, и то се поштује. Један клијент ми је рекао: ˮПроклизао сам кроз многе
лаке животе и то ми се свиђа јер нисам хтео да напорно радим. Сада ће се то променити.
Мој водич каже: ʼМи смо спремни кад си ти спреманʼ.ˮ Заправо, слободна воља толико
је снажна да ће нам, уколико из неких личних разлога нисмо спремни да напустимо
астрални план Земље после смрти, водичи допустити да останемо све док не будемо
спремни на повратак кући.
Надам се да ће ова књига показати да имамо много избôра и у духовном свету и
изван њега. У вези тих избôра врло ми је видљива снажна жеља већине душа да докажу
како су вредне поверења које им је указано. Очекује се да ћемо у том процесу грешити.
Жеља за кретањем према већем добру и спајањем с Извором који нас је створио
примарни је мотив душа. Дŷше осећају понизну срећу зато што им је пружена могућност
инкарнације у физичком телу.
Много пута су ме питали виде ли моји клијенти Извор стварања током сеанси. У
уводу сам рекао да је моје кретање узводно према Извору ограничено због ограничења
рада с људима који се још инкарнирају. Напредни клијенти говоре о тренутку спајања
кад ће се прикључити ˮНајсветијимаˮ. У тој сфери густе пурпурне светлости постоји
свезнајућа Присутност. Не могу рећи шта све то значи, али знам да ту Присутност
осећамо кад излазимо пред Веће стараца. Једном или двапут између живôта посећујемо
тај скуп виших бића која су корак или два изнад наших учитеља - водича. У својој првој
књизи дао сам неколико примера случајева тих састанака. У овој књизи детаљније ћу
описати посете тим мајсторима који су најближа веза са Створитељем што сам је успео
пронаћи. Овде душа искушава још виши ниво божанске спознаје. Моји клијенти ту
енергетску силу називају ˮПрисутностˮ.
Веће није судски трибунал нити судница у којој се душама суди због злочина, иако
морам признати да ми понекад неке дŷше кажу да се, излазећи пред веће, осећају као да
иду у управников уред у школи. Чланови већа желе с нама разговарати о нашим

14
погрешкама и о томе шта можемо учинити да исправимо негативно понашање у
следећем животу.
Овде почиње размишљање о прȃвом телу за наш следећи живот. Како се
приближава време поновног рођења, одлазимо у простор у ком прегледамо више тела
која би могла одговарати нашим циљевима. Овде можемо погледати у будућност и
тестирати разна тела пре него што донесемо одлуку. Дŷше добровољно бирају
несавршена тела и тешке животе како би решиле кармичке дугове или радиле на
различитим аспектима лекције са којом су имале проблема у прошлости. Већина душа
прихвата тела која су им понуђена у просторији за избор, али душа може и одбити оно
што јој је понуђено, па чак и одгодити реинкарнацију. Душа такође може затражити да
на неко време оде и на неку другу физичку планету осим Земље. Ако прихватимо нови
задатак, често нас шаљу на припремни течај да се подсетимо одређених знакова и
трагова у будућем животу, посебно тренутака кад нам у живот долазе примарне сродне
дŷше.
Напокон, када дође време за наш повратак, привремено се опраштамо од пријатеља
који нас прате до места са ког крећемо на Земљу. Дŷше се спајају са домаћинима у
материци бебине мајке после отприлике три месеца трудноће, како би имале довољно
развијен мозак са којим могу радити пре рођења. У стању фетуса, још могу размишљати
као бесмртне дŷше док се привикавају на функције мозга и ˮдруго јаˮ својих домаћина.
После рођења ствара се амнезија којом се блокира сећање, и дŷше спајају свој бесмртни
карактер са привременим људским умом, стварајући комбинацију особина нове
личности.
Да бих дошао до ума дŷше, служим се системским приступом који се састоји од
низа вежби за људе у раним фазама хипнотичке регресије. Та процедура осмишљена је
да поступно изоштри сећања клијената на прошлост и припреми их за критичну анализу
слӣка живота у духовном свету са којима ће се сусрести. После уобичајеног почетног
разговора, врло брзо уводим клијента у хипнозу. Моја тајна лежи у продубљивању
хипнозе. Током дугих раздобља експериментисања, схватио сам да нормално алфа стање
хипнозе није адекватно за достизање надсвесног стања дŷшевног ума. Да бих то
постигао, морам одвести клијента у дубље, тета стање хипнозе.
Говорећи о методологији, морам истаћи да каткад трошим и до сат времена на дуге
визуализације са сликама шума и обале мора, а затим одводим клијента у године
детињства. Постављам детаљна питања о стварима попут намештаја у његовој кући у
доби од дванаест година, о омиљеном одевном предмету у доби од десет година, о
играчки коју су највише волели у доби од седам година, па чак и о најранијим сећањима
из детињства у доби од две до три године. Све то чинимо пре него што одведем клијента
у мајчину утробу, где му постављам још питања - а затим накратко и у прошли живот
пре овога. Када клијент прође кроз призор смрти у том животу и стигне до врата
духовног света, мој мост је готов. Стална хипноза, која се продубљује током првог сата,
утиче на клијентову одвојеност од окружења на Земљи. Клијент је такође припремљен за
давање детаљних одговора током интензивног пропитивања о духовном животу. То
траје још два сата.

15
 Клијенти који излазе из транса након што су се ментално вратили кући на лицима
имају израз страхопоштовања много дубљи него када прођу обичну регресију у прошли
живот. На пример, један клијент рекао ми је: ˮДух има разноликост и сложен флуидни
квалитет изван моје способности одговарајуће интерпретације.ˮ Многи бивши клијенти
пишу ми о томе како им је поглед на бесмртност променио животе. Ево примера једног
писма:
„Када сам сазнао свој прави идентитет, испунио ме неописив осећај радости и
слободе. Запањила ме чињеница да је та спознаја цело време била у мом уму. Сусрет с
мојим мајсторима - учитељима који не просуђују довео ме у сјајно стање. Дошао сам до
увида да је једина важна ствар у овом материјалном животу начин на који живимо и на
који поступамо према другима. Околности нашег живота не значе ништа у поређењу са
нашим саосећањем и прихватањем других. Сада више немам само осећај, него спознају о
томе зашто сам овде и куда идем после смрти.“
У овој књизи представљам своја открића кроз шездесет и седам случајева и бројне
цитате као новинар и гласник. Пре него што започнем предавање за јавност, својој
публици објашњавам да су оно што им говорим моје истине о нашем духовном животу.
Постоје многа врата која воде према истини. Моја истина долази из велике мудрости
скупљене од мноштва људи који су ми током многих година оплеменили живот као
клијенти. Ако се нешто о чему говорим не слаже с вашим ставовима, вером или личном
филозофијом, молим вас, узмите оно што вам одговара и занемарите остало.

2
СМРТ, БОЛ И УТЕХА
Порицање и прихватање
Преживљавање губитка вољене особе једно је од најтежих животних искушења.
Добро је познато да се процес ношења са болом састоји од почетног шока, затим
порицања, беса и депресије, да би завршио прихватањем. Сваки од тих стадијума
емоционалног превирања разликује се по интензитету и трајању, које може бити од
неколико месеци до више година. Губитак особе са којом смо били дубоко повезани
може изазвати толики очај да се осећамо као да смо у јами без дна из које не можемо
побећи, зато што нам се смрт чини толико коначном.
У западном друштву, веровање у коначност смрти препрека је исцељењу. Имамо
динамичну културу у којој је могућност губитка нашег јаства незамислива. Динамика
смрти у породица пуној љубави слична је успешној представи која пада у хаос због
губитка једне од звēзда. Глумци у споредним улогама муче се због потребе за променом
сценарија. Ношење с том великом рупом у причи, коју је за собом оставио покојник,
утиче на будуће улоге преосталих глумаца. Овде долази до раздвајања, јер, док се дŷше
у духовном свету припремају за нов живот, смеју се због проба за своју нову велику
представу на Земљи. Знају да су све улоге привремене.
У нашој култури се током живота не припремамо за смрт на одговарајући начин,
зато што је то нешто што не можемо поправити нити променити. Ишчекивање смрти све
нас више гризе како старимо. Она је увек ту, вреба из сене, без обзира на наша веровања

16
о томе што се догађа после смрти. Причајући о животу после смрти на својим
предавачким турнејама, изненадио сам се откривши да се многи људи са врло
традиционалним религиозним ставовима највише боје смрти.
Већина нас боји се непознатог. Ако нисмо имали неко искуство блиске смрти, или
се нисмо подвргли регресији у прошли живот у којој смо се сетили смрти у прошлом
животу, смрт нам је мистерија. Кад се морамо суочити са смрћу лично, или као
посматрачи, то нам искуство може бити болно, тужно и застрашујуће. Здрави људи не
желе разговарати о томе, а често ни они тешко болесни. Наша култура посматра смрт с
гађењем.
У двадесетом веку дошло је до многих промена у јавном ставу о животу после
смрти. Током првих десетлећа тог века, већина људи имала је традиционални став да
живе само један живот. У последњој трећини двадесетог века процењено је да око 40
посто Америкaнаца верује у реинкарнацију. Та промена става мало је олакшала
прихватање смрти оним људима који су постали духовнији и одмакли се од веровања у
ништавило после смрти.
Један од најзначајнијих аспеката мог рада у духовном свету је спознаја са гледишта
преминуле дўше о томе како је то умрети и о томе како дŷше покушавају да се врате и
утеше оне који су остали. Надам се да ћу у овом поглављу потврдити како оно што
осећате дубоко у себи после губитка вољене особе није само сугестија. Особа коју
волите није стварно нестала. Размислите и о ономе што сам у прошлом поглављу рекао о
двојности дўше. Део ваше енергије остао је у духовном свету у тренутку инкарнације.
Кад се ваша вољена особа врати кући, ви ћете већ бити тамо и чекати је с оним делом
своје енергије који је остао. Ту исту енергију чувате за уједињење с душом која се враћа.
Једно од значајних открића мог истраживања била је спознаја да се сродне дŷше заправо
никада не растају.
Одељак који следи оцртава одређене методе којима се дŷше служе за комуникацију
с вољеним особама. Те технике могу започети непосредно после физичке смрти и могу
бити врло интензивне. Ипак, преминула душа једва чека да се покрене кући, јер Земљина
густоћа исцрпљује енергију. У смрти, душа се изненада ослобађа и добија слободу. Али
ако имамо потребу за тим, дŷше могу стално контактирати са нама из духовног света.
Тиха контемплација и медитација требало би да нам створе већу пријемчивост за
покојнике и осигура нашој свести повишени ниво свести. Нису нам потребне вербалне
поруке с друге стране. Уклањање блокада сумње у себе и отварање ума према могућој
присутности вољене особе помоћи ће вам у процесу опоравка од бола.

Терапеутске технике душа

У првом случају говорим о напредној дӯши по имену Tammano која се обучава за
водича. Он ми је рекао: ˮИнкарнирам се и умирем на Земљи већ хиљадама година и тек
сам у последњих неколико векова стварно схватио како да мењам негативне обрасце
размишљања и смирујем људе.ˮ Овај приказ почиње у тренутку наше сеансе у ком
Tammano описује тренутке после његове изненадне смрти у прошлом животу.

17
 Први случај
С (Субјект): Моја супруга не осећа моју присутност. Једноставно се сада не могу
пробити до ње.
Dr. N: У чему је проблем?
С: Превише је боли. Толико је снажна. Alice је у таквом шоку због моје смрти, да је
превише тупа да би осетила моју енергију.
Dr. N: Tammano, је ли то проблем који вам се често понавља после живота, или је
ствар у Alice?
С: Непосредно после смрти, људи које волите врло су узнемирени или сасвим
тупи. У оба случаја ӯм се може затворити. Мој задатак је да покушам уравнотежити ӯм и
тело.
Dr. N: Где је ваша душа у овом тренутку?
С: На плафону наше спаваће собе.
Dr. N: Шта желите да она учини?
С: Да престане плакати и концентрише своје мисли. Она не верује да бих ја још
могао бити жив, па су јој сви енергетски обрасци страшно заплетени. То ме тако
фрустрира. Налазим се покрај ње, а она то не зна!
Dr. N: Хоћете ли за сада одустати и отићи у духовни свет зато што јој је ӯм
затворен?
С: То би мени било лако, али не и њој. Превише ми је стало до ње да сада
одустанем. Нећу отићи све док она барем не осети да је неко у просторији са њом. То је
мој први корак. После тога, бићу у стању да учиним и више.
Dr. N: Колико је прошло од ваше смрти?
С: Неколико дана. Сахрана је готова, а сада ћу покушати да утешим Alice.
Dr. N: Претпостављам да вас ваш водич чека како би вас испратио кући?
С: (смеје се) Обавестио сам свог водича, Eaan, да ће морати мало да ме причека...
Што је било непотребно. Она зна све о томе - она ме подучавала!
Овај случај приказује уобичајену притужбу коју чујем од новоослобођених душа.
Многе нису тако веште ни одлучне као Tammano. Ипак, већина душа које једва чекају да
крену у духовни свет неће напустити астрални план Земље док некако не утеше вољене
особе које тугују за њима. Сажео сам причу овог клијента о томе како је помогао Alice у
опоравку од бола, да бих се усредсредио на исцелитељске учинке енергетских образаца
дўше на нарушену људску енергију.
Dr. N: Таммано, волио бих кад бисте ми описали технике помоћу којих сте
помогли својој супрузи Алице да се носи са болом.
С: Па, најпре ћу вам рећи да ме Alice није изгубила. (Дубоко уздише). Почињем
тако што засипам Alice слапом своје енергије од струка до главе.
Dr. N: Да сам ја дух који стоји покрај вас, како би то изгледало?
18
 С: (смеши се) Као облак шећерне вате.
Dr. N: Што тиме постижете?
С: Дајем Alice покривач менталне топлине која је смирује. Морам вам рећи да још
нисам сасвим вешт са тим прекривањем, али током протекла три дана од своје смрти
прекривао сам Alice заштитним облаком енергије како бих је учинио пријемчивијом.
Dr. N: Ох, видим да сте већ започели да радите са Alice. У реду, Tammano, шта
радите сада?
С: Почињем филтрирати одређене аспекте себе кроз облак енергије око ње, све док
не осетим тачку у којој је блокада најслабија. (станка). Проналазим ту тачку са леве
стране њене главе, иза уха.
Dr. N: Има ли та тачка некакав значај?
С: Alice је волела да јој љубим уши. (сећања на тачке миловања важна су). Кад
видим отвор са леве стране њене главе, претварам своју енергију у сноп и усмеравам је
на то место.
Dr. N: Осећа ли ваша супруга то одмах?
С: Alice је свесна нежног додира у почетку, али свесност је ослабљена због бола.
Затим појачавам снагу свог снопа, шаљем јој мисли пуне љубави.
Dr. N: Видите ли да то делује?
С: (сретно) Да, видим како из Alice излазе нови обрасци енергије који више нису
мрачни. Долази до промене у њеним емоцијама... престаје плакати... осврће се око себе...
осећа ме. Смеши се. Сада је имам.
Dr. N: Јесте ли готови?
С: Биће добро. Време је да пођем. Пазићу на њу, али знам да ће преживети ово - а
то је добро, зато што ћу и ја неко време бити запослен.
Dr. N: Значи ли то да више нећете контактирати Alice?
С: (повређено) Наравно да не! Бићу у контакту са њом кад год јој затребам. Она је
моја љубав.
Просечна душа много је мање вешта чак и од најмлађих водича почетника. О тим
ћу елементима детаљније расправљати у четвртом поглављу у одељку о рехабилитацији
енергије. Ипак, већина душа са којима сам радио прилично су добро деловале из
духовног света на физичко тело. Обично су деловале на концентрисана подручја помоћу
ефекта ваздуха коју описује Tammano. Те пројекције енергије пуне љубави, упућене чак
и од стране неискусне дŷше, могу врло снажно утицати на људе који су преживели
емоционалну и физичку трауму. Источњачке праксе јоге и медитације укључују
употребу телесних чакри сличну начинима на које душа испуњава људско тело
исцељујућом енергијом. Људи који практикују вештину исцељивања путем чакри кажу
да, будући да имамо етерично тело које постоји заједно с физичким, исцељивање мора
узети у обзир оба елемента. Рад с чакрама укључује деблокирање наше емоционалне и

19
духовне енергије кроз разне тачке на телу - кичму, срце, грло, чело и тако даље - како
бисмо отворили и ускладили тело.

Начини на које се духови повезују са живим људима

Телесни додир
Узео сам клиничке изразе ˮтелесно премошћивањеˮ и ˮтерапеутски додирˮ и
комбиновао их како бих описао методу којом се бестелесне дŷше служе како би
енергетским зрацима додиривале разне делове инкарнисаних душа. Исцељивање није
ограничено на телесне тачке чакри о којима сам говорио пре. Дŷше које желе утешити
живуће особе траже подручја најпријемчивија на њихову енергију. То смо видели у
првом случају (иза левог уха). Енергетски образац станице терапеутски кад се успоставе
мостови који повезују умове примаоца и пошиљаоца у телепатском преносу.
Премошћивање преносом мисли до тела које пати телесно је кад су методе
физиолошке. Састоји се од суптилног додиривања телесних органа уз изазивање
одређених емоционалних реакција које могу укључивати употребу осета. Вешто
примењени енергетски зраци могу побудити препознавање видом, слухом, укусом и
мирисом. Цела идеја препознавања је уверити особе у жалости да је њихова вољена
особа још жива. Сврха телесног додира је омогућити особи у жалости да се помири са
својим губиком тако што ће схватити да је одсутност вољене особе само промена
стварности и да није коначна. То би требало омогућити ожалошћеној особи да крене
даље и конструктивно заврши свој живот.
Дŷше су такође у стању ући у обрасце навика са телесним додиром. Следећи случај
је пример четрдесет и деветогодишњег мушкарца који је умро од рака. Иако душа овог
човека не исказује велику вештину, намере су му добре.

Други случај
Dr. N: Којим техникама покушавате допрети своју супругу?
С: Ох, кроз мој стари начин - средину груди.
Dr. N: Где тачно на грудима?
С: Усмеравам енергетски ваздух право у срце. Ако мало и промашим, није важно.
Dr. N: Зашто ту методу сматрате успешном?
С: Ја сам на плафону, а она је погнута и плаче. Мој први хитац наводи је да се
усправи. Она дубоко уздише, осећа нешто и гледа увис. Затим се служим својом
техником распршивања.
Dr. N: Шта је то?
С: (смеши се) Ох, знате, бацање енергије на све стране са средишње тачке на
плафону. Обично један хитац погађа право место - главу - било шта.
Dr. N: Али које је право место?
С: Оно које није блокирано негативном енергијом, наравно.

20
 Упоредите други случај и следећу клијенткињу која пажљиво шири своју енергију
на усредоточено подручје, као да ради глазуру на торти.

Трећи случај
Dr. N: Молим вас, опишите ми начин на који ћете својом енергијом помоћи
супругу.
С: Радићу на дну главе, непосредно изнад кичме. Боже. Kevin толико пати. Нећу
отићи све док му не буде боље.
Dr. N: Зашто баш на то место?
С: Зато што знам да је уживао док сам му масирала задњи део врата. То је место на
ком је пријемчивији за мој вибрациони отисак. Играћу се на том пољу као да му масирам
тело - што заправо и чиним.
Dr. N: Играти се на пољу?
С: (Моја клијенткиња кикоће се и пружа руку испред себе, ширећи пет прстију).
Да, ширим своју енергију и резонирам се додиром. Затим са обе руке хватам Kevinову
главу како бих постигла максималан учинак.
Dr. N: Зна ли он да сте то ви?
С: (Са злочестим осмехом) Ох, добро он зна да сам то ја. Нико му други не може
учинити оно што ја могу, а за то ми треба само тренутак.
Dr. N: Неће ли му то недостајати кад се вратите у духовни свет?
С: Мислила сам да знате за то. Могу се вратити кад год му је лоше и жуди за мном.
Dr. N: Само питам. Не желим бити неосетљив, али што ако Kevin упозна неку
другу жену?
С: Бићу одŷшевљена ако опет пронађе срећу. Биће ми то показатељ колико је нама
било добро док смо бити заједно. Наш заједнички живот - сваки призор - никада се не
губи, и може се опет одиграти у духовном свету.
Баш кад помислим да сам сасвим схватио могућности и ограничења душа, појави
се неки клијент и разбије ми то погрешно уверење. Дуго времена причао сам људима
како се чини да све дŷше имају великих потешкоћа са пролажењем кроз неконтролисане
јецаје ожалошћених пре но што почну радити са исцељујућом енергијом. Ево краког
цитата дŷше са трећег нивоа чији је тактички приступ у врхунцу процеса жаљења
оповргао мој став:
Снажан плач људи не спречава ме. Имам технику координирања своје вибрационе
резонанце с тонским варијацијама њихових гласовних жица, после чега одскочим у
мозак. На тај начин усклађујем своју енергију и постижем брже спајање своје есенције
са њиховим мозгом. Убрзо престану да плачу, а да и не знају зашто.

Поистовећивање са предметима

21
 Чуо сам неке фасцинантне приче о употреби познатих предмета, што је учинио
мушкарац из мог следећег случаја. Будући да мушкарци обично умиру пре својих жена,
више слушам о енергетским техникама из њихове перспективе. То не значи да су мушки
оријентисане дŷше вештије са исцељивањем зато што имају више праксе са тешењем.
Душа из четвртог случаја била је једнако успешна у прошлим животима - као жена која
је умрла пре свог супруга - као и мушкарац у овом животу.

Четврти случај
Dr. N: Шта ћете учинити ако својим трудом после смрти не постижете жељене
резултате на телу?
С: Кад сам открио да моја супруга, Helen, не реагује на директан приступ, прешао
сам на рад са замеником у кућанству.
Dr. N: Мислите са животињом - мачком или псом?
С: Њима сам се служио пре, али не... не овога пута. Одлучио сам изабрати неки
вредан предмет за који је моја супруга знала да ми је врло важан. Изабрао сам свој
прстен.
У том тренутку, мој клијент објаснио ми је да је током прошлог живота увек носио
велики прстен индијског дизајна са подигнутим тиркизним каменом у средини. Он и
његова супруга често би седели покрај ватре и разговарали о протеклом дану. Имао је
обичај да трља камен док би разговарао са Helen. Супруга га је често задиркивала да ће
истрошити тиркиз све до металне основе прстена. Helen га је једном подсетила да је
приметила тај нервозни покрет оне вечери кад су се упознали.
Dr. N: Мислим да разумем то с прстеном. Шта сте, дакле, учинили с њим као дух?
С: Када радим са предметима и људима, морам чекати све док се ситуација не
смири. Три седмице после моје смрти, Helen је запалила ватру и посматрала је са сузама
у очима. Започео сам шаљући своју енергију у ватру. Служио сам се ватром као водичем
топлине и еластичности.
Dr. N: Опростите ми због прекида, али шта значи ˮеластичностˮ?
С: Требали су ми векови да то научим. Еластична енергија је флуидна. Постизање
флуидности енергије дŷше захтева интензивну концентрацију и вежбу зато што мора
бити танка и проточна. Ватра служи као катализатор у том маневру.
Dr. N: Који је управо супротан снажном, уском ваздуху енергије?
С: Тачно. Врло сам добар у брзој промени своје енергије из текућег у чврсто стање
и назад. Промена је суптилна, али буди људски ум.
Напомена: И други су ми рекли да ова техника промене енергетског облика
ˮголица људски мозакˮ.
Dr. N: Занимљиво, молим вас наставите.

22
 С: Helen се повезала с ватром, а тиме и са мном. На тренутак, бол је ослабила, и
прешао сам равно на врх њене главе. Осетила је моју присутност... донекле. То није било
довољно. Затим сам почео мењати своју енергију, из чврсте у мекану, попут рашљи.
Dr. N: Како то ˮрачватеˮ енергију?
С: Делим је. Одржавам мекану текућу енергију на Heleninoj глави како бих задржао
контакт, а истовремено усмеравам чврсту ваздуху на кутију у фиоци стола у којој се
налази мој прстен. Намера ми је отворити пролаз из њеног ума према прстену. Зато се
служим чврстим, постојаним ваздухом, да бих је усмерио према прстену.
Dr. N: Шта Helen чини после тога?
С: Уз моје вођство, полако устаје, иако не зна зашто. Креће се према столу, као да
месечари, и тамо оклева. Затим отвара фиоку. Будући да је мој прстен у кутији, и даље
усмеравам енергију тамо-амо, од њеног ума до поклопца кутије. Helen је отвара и вади
мој прстен, па га држи у левој руци. (с дубоким уздахом). Тада знам да је имам!
Dr. N: Зашто?
С: Зато што прстен још садржи део моје енергије. Не видите ли? Она осећа моју
енергију са обе стране рашљи. То је двосмерни сигнал. Врло успешно.
Dr. N: Ох, разумем - шта затим радите са Helen?
С: Сада прелазим у вишу брзину, док се између мене који стојим са њене десне
стране и прстена са њене леве стране ствара снажан мост. Она се окреће према мени и
смеши се. Затим љуби мој прстен и каже: ˮХвала ти, драги, сада знам да си са мном.
Покушаћу да будем храбрија.ˮ
Желим подстакнути све оне који дубоко тугују због губитка вољене особе да учине
оно што чине надарени видовњаци када траже нестале особе. Узмите део накита или
неки одевни предмет - било што што је припадало покојнику - и држите га неко време на
месту које је познато и једном и другоме. Затим полако отворите ум, блокирајући све
неважне мисли.
Пре него што завршим са овим одељком, желим да вам испричам своју омиљену
причу о енергетском контакту са бестелесним бићем путем предмета.
Моја супруга, Peggy, је медицинска сестра која ради на онкологији и дипломирала
је психотерапију, па ради са ожалошћеним особама оболелим од рака и њиховим
породицама. Будући да у болници даје хемотерапију, у додиру је са болничким особљем.
Неке од тих жена и моја супруга блиске су пријатељице које се стално састају у
оквиру групе за подршку. Једна од чланица те групе недавно је постала удовица. Њен
супруг, Clay, умро је од рака. Clay је волио играти на музику big bandova и он и његова
супруга често су путевали на концерте најбољих таквих бендова.
Једне вечери после Clayeve смрти, његова удовица, моја супруга и остатак групе за
подршку седеле су у кругу насред пода дневне собе те госпође и разговарале о мојим
теоријама о томе како се дŷше враћају и теше вољене особе. Удовица је фрустрирано
узвикнула: ˮЗашто ми се Clay није указао на неки начин који би ме утешио?ˮ На
тренутак је завладала тишина. Изненада, из музичке кутије на врху полице са књигама
23
зачула се песма Glenna Millera In the Mood. Према ономе што сам чуо, завладала је
шокирана тишина, после које су се жене нервозно насмејале. Удовица је рекла само: ˮТу
музичку кутију нико није дирао две године!ˮ Није било важно. Мислим да је добила
Clayevu поруку.
Светлосна енергија поседује нека својства електромагнетне силе, па може деловати
на предмете на тајанствене начине. JoAnn и Jim двоје су мојих бивших клијената који су
имали врло присан брак. После њихове сеансе, почели смо расправљати о томе како се
живуће особе могу служити енергетским сноповима. Покуњено су ми испричали како
они комбинују своју енергију на аутопутевима у Калифорнији како би уклањали
аутомобиле који испред њих возе у брзој траци кад им се жури. Кад сам их упитао седају
ли им ˮна репˮ, рекли су ми: ˮНе, само усмеравамо комбиновани ваздух у возачев
потиљак, усмеримо ваздух удесно (у средњу линију) па опет назад.ˮ Они тврде да им то
успева у преко 50 посто случајева. Рекао сам им, напола у шали, да је уклањање
аутомобила са пута очито злоупотреба моћи и да им је боље да се поправе. Мислим да
обоје знају да ће конструктивније коришћење њиховог дара бити боље прихваћено на
вишим нивоима, иако ће се тешко решити те навике.

Препознавање у сну
Један од најважнијих начина на које душа преминулог ступа у контакт са вољеним
особама је сан. Бол који је преплавио свесни ум привремено губи водећи положај у
нашим мислима док спавамо. Чак и ако спавамо немирно, несвесни је ум отворенији за
пријем. Нажалост, особа која тугује често се буди из сна који можда садржи поруку, и
допушта да се сан изгуби из сећања, а да притом ништа не запише. Могуће је да јој слике
и симболи које је видела у сну у том тренутку нису ништа значили, или је сан отписала
као неиспуњиву жељу уколико је, на пример, видела себе са преминулом особом.
Пре него што наставим, желим рећи нешто о природи снова. Моје професионално
искуство са сновима проистиче из слушања клијената који у хипнози објашњавају како -
у бестелесном стању - ступају у контакт са живима кроз сан. Духови су врло избирљиви
у начину на који се служе нашим сновима. Закључио сам да већина наших снова нема
неку особиту дубину. Преглēдаајући разне текстове о сновима, открио сам да чак и
стручњаци за то подручје сматрају како су многи снови једноставно апсурдне мешавине
узроковане преоптерећеношћу нашег мозга током дана. Ако се ум вентилира током
одређених циклуса спавања, нервни импулси који се преносе преко наших синапси
ˮиспуштају паруˮ и опуштају мозак.
Ја снове делим на три врсте. Једна од њих су снови који помажу у ˮчишћењу кућеˮ.
Током ноћи многе залутале мисли које се гомилају током дана чисте се из ума као
бесмислице. У њима не можемо пронаћи смисао јер га нема. С друге стране, сви знамо
да снови имају и разумнију страну. Такве снове делим на две врсте, снове решавања
проблема и духовне снове, а те врсте дели тек танка граница. Постоје људи који кроз
снове добијају визију о неком будућем догађају. Снови могу променити наше стање ума.
Једно од најстреснијих раздобља наших живота догађа се током раздобља жаљења,
када губимо осећаје неке вољене особе - чини нам се, заувек. Једино олакшање од бола
добијамо током спавања. Одлазимо у кревет с тескобом и будимо се, а бол је још увек
24
ту, међутим раздобље спавања је загонетка. Нека јутра доносе нам јаснију идеју о
корацима које требамо предузети да бисмо се носили са својим губиком. Решавање
проблема кроз снове је процес менталне инкубације који се назива процедуралним, зато
што се чини да нас слике подучавају како да кренемо даље. Долази ли тај увид са неког
места изван нас самих? Ако се сан преточи у духовни мод, могуће је да су нас ткалци
снова посетили како би нам помогли да пребродимо емоционалну бол.
У духовним сновима учествују наши водичи, учитељи и сродне дŷше које нам
долазе као гласници да би нам помогли у проналажењу решења. Не морамо бити у стању
жаљења да бисмо на овај начин добили помоћ. У тој мешавини духовних снова улазе и
сећања на наша искуства на другим физичким и менталним световима, укључујући и
духовни свет. Колико вас је сањало да може летети или с лакоћом пливати под водом?
Од неких клијената сазнао сам да та митска сећања садрже информације о животима које
су водили као интелигентна летећа или водена створења на другим планетама. Такви
снови често нам дају метафоричне путоказе који отварају врата упоредбе наших
пређашњих живота са садашњим. Карактер наше бесмртне дŷше не мења се много од
тела до тела, па те упоредбе нису толико бизарне. Нека од наших највећих откривења
долазе из епизода снова о догађајима, местима и обрасцима понашања који произлазе из
искустава која смо стекли пре добијања садашњег тела.
У првом поглављу, накратко сам се осврнуо на припремни течај који пролазимо у
духовном свету пре но што се вратимо у нови живот. Ова активност дŷше детаљније је
описана у мојој првој књизи, али спомињем је овде зато што је то искуство важно за
наше снове. Течај је осмишљен за препознавање будућих особа и догађаја. Док се
припремамо за инкарнацију, учитељ наглашава важне аспекте нашег новог животног
уговора. Сусретање и комуницирање са душама из наше групе и из других група са
којима ћемо делити одређене ствари у нашем новом животу саставни је део течаја.
Сећања на тај припремни течај могу бити подстакнута у нашим сновима како би
упалила светиљку у тами очаја, посебно када у животу изгубимо примарну сродну дӯшу.
Јунг је рекао: ˮСнови утеловљују потиснуте жеље и страхове, али могу бити израз
неизбежних истина које нису илузије нити дивље маштарије.ˮ Понекад су те истине
скривене у метафоричким загонеткама и представљене као архетипске слике у нашим
сновима.
Симболи у сновима су културално поопштени, а сањарице нису имуне на те
предрасуде. Свака особа требала би се служити сопственом интуицијом како би открила
значење сна.
Аустралијски Абориџини, култура са непрекинутом историјом више од 10 000
година, верују да је време снова заправо стварно време у терминима обективне
стварности. Перцепција у сну често је једнако стварна као и искуство у будном стању.
Душама у духовном свету време је увек садашње, па без обзира на то колико је дуго
физички одсутна из вашег живота, особа коју волите жели да будете свесни како је она
још увек у сада. Како ће вам душа вољене особе помоћи да стекнете увид и прихватите
те ствари у својим сновима?

Пети случај
25
 Моја клијенткиња из петог случаја управо је 1935. умрла од упале плућа у New
Yorku. Она је била млада жена у раним тридесетим, која је дошла у New York након што
је одрасла у маленом граду на средњем западу. Sylvijina смрт била је нагла и желела је
некако утешити своју мајку.
Dr. N: Одлазите ли одмах после смрти у духовни свет?
С: Не, не одлазим. Морам се опростити од своје мајке, па желим неко време остати
у близини Земље док не добије вести.
Dr. N: Постоји ли још неко кога бисте желели видети пре него што пођете мајци?
С: (Оклева, па затим проговара промуклим гласом) Да... Једног бившег дечка...
зове се Phil... Најпре одлазим до његове куће...
Dr. N: (Нежно) Видим. Јесте ли били заљубљени у Phila?
С: (Станка) Да, али никада се нисмо венчали... ја... само сам желела још једном да
га дотакнем. Не ступам са њим у прави контакт зато што чврсто спава и не сања. Не
могу остати дуго зато што желим стићи до мајке пре него што чује вести о мени.
Dr. N: Не журите ли мало превише са Philom? Зашто не причекате циклус сањања и
не оставите поруку?
С: (Чврсто) Phil већ годинама није део мог живота. Подала сам му се кад смо обоје
били млади. Он више и не размишља о мени... и... па... кад би ме и чуо кроз сан.... ионако
би могао погрешно схватити поруку. Засад је довољно да оставим трагове јер бићемо
заједно у духовном свету.
Dr. N: Након што оставите Phila, одлазите ли својој мајци?
С: Да. Започињем са уобичајенијом комуникацијом мислима док је још будна, али
не постижем ништа. Тако је тужна. Мајку је савладала бол због тога што ми не може
бити уз болесничку постељу.
Dr. N: Које методе сте до сада испробали?
С: Одашиљем своје мисли са наранџасто - жутом светлошћу, попут пламена свеће,
и стављам јој своју светлост око главе, шаљући јој мисли пуне љубави. Нисам успешана.
Не схвата да сам са њом. Кренућу јој у сан.
Dr. N: У реду, Sylvia, полако ме проведите кроз то. Молим вас, почните тако што
ћете ми рећи хоћете ли изабрати неки мајчин сан или можете створити неки сопствени.
С: Још нисам добра у стварању снова. Много ми је лакше узети неки од њених,
тако да могу ући у сан, изазвати природнији контакт и учествовати. Желим да зна да сам
то у сну заиста ја.
Dr. N: Добро, сада ме проведите кроз тај процес.
С: Првих неколико снова је неприкладно. Један је гомила апсурдних ствари. Други
је фрагмент прошлих живота, али без мене у њима. Напокон, сања сан у којем сама шета
пољима око моје куће. Треба да знате да у том сну не жали. Ја још нисам мртва.
Dr. N: Каква је корист од тог сна, Sylvia, ако ви нисте у њему?

26
 С: (Смеје ми се) Слушајте, зар не видите - ја ћу се глако сместити у тај сан.
Dr. N: Можете променити сан да бисте укључили себе?
С: Наравно, улазим у сан с друге стране поља усклађујући своје енергетске обрасце
са мајчиним мислима. Пројектујем слику себе каква сам била кад ме последњи пут
видела. Полако јој прилазим преко поља да се привикне на моју присутност. Машем јој,
смешим се и прилазим јој. Грлимо се и сада у њено уснуло тело шаљем таласе енергије
која помлађује.
Dr. N: А како ће то помоћи вашој мајци?
С: Та слика се за моју мајку подиже на виши ниво свести. Желим бити сигурна да
ће запамтити сан након што се пробуди.
Dr. N: Како можете бити сигурни да неће помислити да је све то одраз њене жеље
за вама и да неће одбацити сан као нешто нестварно?
С: Утицај овако живописног сна врло је велики. Кад се моја мајка пробуди, њен ум
задржаће живи утисак тог крајолика са мном и повероваће да сам са њом. С временом,
сећање ће постати тако стварно да ће она бити сигурна у то.
Dr. N: Sylvia, прелази ли слика из сна из несвесне у свесну стварност захваљујући
вашем преносу енергије?
С: Да. То је процес филтрирања у ком настављам слати таласе енергије у њу током
неколико следећих дана, све док не почне прихватати моју смрт. Желим да поверује да
сам ја још увек део ње и да ћу увек то и бити.
Да се вратимо на Philovo стање сна - било је очито да Sylvia није намеравала остати
довољно дуго да манифестује своје осећаје у његовом несвесном уму. Чини се да се
снови не догађају у дубоким делта стањима активности можданих таласа где нема брзог
кретања очију. REM (rapid eye movement - брзо кретање очију, прим. прев.) сан, познат и
као парадоксни сан, много је лакше, а тиме и много активније стање сна које се догађа
углавном у раним и касним фазама сна. У мом следећем случају клијент ће контактирати
са особом између снова, вероватно зато што је још увек у REM фази.
Дŷше ткалаца снова са којима сам ступио у контакт баве се убацивањем снова, а то
чине на два основна начина:
1. Мењање снова. Овде вешта душа улази у ум спавача и делимично мења
постојећи сан који је већ у току. Ову технику назвао бих техником убацивања, јер дŷше
се попут глумаца убацују између редова представе у току, тако да сањач није свестан да
је неко пореметио садржај сна. То је оно што је Sylvia радила са својом мајком. Чекала је
одговарајући сан како би се глако убацила у њега. Колико год тај приступ изгледао
тежак, јасно ми је да је други поступак још сложенији.
2. Стварање снова. У тим случајевима душа мора у потпуности створити и усадити
нови сан, што значи да мора изаткати таписерију призора у смислену презентацију која
ће одговарати њеној намери. Стварање или мењање призора у уму сањача треба да
пренесе поруку. Ја то сматрам чином служења и љубави. Ако се усађивање сна не обави

27
вешто како би сан добио смисао, сањач креће даље и буди се ујутро, присећајући се само
разбацаних делова, а можда и ничега.
Да бих описао терапеутску употребу стварања снова, описаћу случај клијента са
петог нивоа који се у последњем животу звао Bud. Bud је убијен 1942. у бици другог
светског рата. У овом случају учествовао је сањач зван Walt, који је био Bud-ов
преживели брат. Bud је мајстор ткања снова, па се после смрти на бојном пољу вратио
кући у духовни свет и припремио се за успешану методу тешења Walt-а. То је један од
оних случајева који су ми пружили шири увид у суптилне методе интеграције којима се
дŷше ткалаца снова служе са сањачима. Током тог случаја, приказаног у сажетом
облику, мој клијент описаће технике снова којима га је подучио његов водич, Axinar.
Шести случај
Dr. N: Како планирате ублажити бол свог брата након што се вратите у духовни
свет?
С: Axinar је радио са мном на успешној стратегији. То је врло осетљива ствар, зато
што смо са Walt-овим двојником.
Dr. N: Мислите на онај дуални део Walt-ове енергије који је остао иза њега током
његове инкарнације на Земљи?
С: Да. Wалт и ја налазимо се у истој групи душа. Започињем тако што се повезујем
са његовим овдашњим двојником како бих успешније комуницирао са Walt-овим
светлом на Земљи.
Dr. N: Молим вас, објасните ми тај поступак.
С: Плутам покрај места на ком је усидрена његова преостала енергија и накратко се
мешам са њим. То ми омогућава савршени увид у Walt-ов енергетски отисак. Између нас
већ постоји телепатска повезаност, али желим ужу вибрациону повезаност када дођем до
његовог кревета.
Dr. N: Зашто желите понети апсолутно прецизан отисак Walt-овог енергетског
обрасца приликом свог повратка на Земљу?
С: Ради снажније повезаности са сновима које ћу створити.
Dr. N: Али зашто Walt-ова друга половина не може комуницирати са њим на
Земљи уместо вас?
С: (оштро) То не функционише добро. То је као да разговарате сами са собом.
Нема утицаја, посебно током сна. То је промашај.
Dr. N: У реду, будући да имате тачан Walt-ов енергетски отисак, шта се догађа кад
пођете ка његовом уснулом телу?
С: Окреће се и преврће ноћу. Заиста јако пати зато што сам убијен. Axinar ме је
обучио да делујем између снова зато што он сам тако добро изводи те преносе енергије.
Dr. N: Делујете између снова?
С: Да. Тако да могу оставити поруке са обе стране два различита сна, и затим их
повезати ради веће пријемчивости. Будући да имам тачан Walt-ов енергетски отисак, са
28
лакоћом улазим у његов ум и остављам своју енергију. После моје посете, трећи сан од
прва два одвија се као одгођена реакција и Walt нас види заједно у извантелесном
окружењу, које неће препознати као духовни свет, али активација тих привлачних
сећања одржаваће га.
Напомена: Неке културе, попут тибетанских мистика, верују да препознају
духовни свет готово као физички рај који је природни део сањања.
Dr. N: Какве сте снове створили?
С: Walt је био три године старији, али у детињству смо се често играли заједно. То
се променило кад је навршио тринаесту, не зато што нисмо били блиски као браћа, него
зато што се повезао с дечацима његове доби, а ја сам био искључен. Једног дана Walt и
његови пријатељи љуљали су се на ужету привезаном на грану великог дрвета, високо
изнад језерца у близини наше фарме. Ја сам био у близини и гледао их. Други дечаци
отишли су пре и прскали се водом, кад се Walt зањихао превисоко и снажно ударио
главом о другу грану, тако да се скоро онесвестио падајући у воду. Нису га видели како
је пао. Ја сам скочио у језерце и држао му главу изнад воде, дозивајући помоћ. Касније,
на обали, Walt ме погледао са збуњеним изразом и рекао ми: ˮХвала ти што си ме
спасио, Buddyˮ. Мислио сам да ћу због тог чина бити примљен у њихов клуб, али
неколико седмица касније, Walt и његови пријатељи нису ми допустили да с њима
одиграм партију softballa. Осећао сам се изданим што се Walt није заузео за нас. Током
игре, неко је лоптицу ударио у грмље и нису је могли пронаћи. Те вечери пронашао сам
је и сакрио је у нашем сенику. Били смо сиромашни клинци и то им је на неко време
прекинуло игру, све док други дечак није добио лоптицу за рођендан.
Dr. N: Реците ми коју сте поруку желели пренети Walt-у?
С: Хтео сам му показати две ствари. Хтео сам да мој брат види мене како вичем и
држим његову крваву главу у крилу на обали језерца и да се сети шта смо рекли један
другоме након што се престао гушити. Други сан о партији softballa завршио је кад сам
га продужио тако што сам га повео у сеник у ком је још увек била скривена лоптица за
softball. Рекао сам Walt-у да му опраштам за сваки пропуст у нашем заједничком животу.
Хтео сам да зна да сам увек са њим и да преданост коју смо гајили један према другоме
не може умрети. Знаће то кад се врати у стари сеник и потражи лоптицу.
Dr. N: Је ли Walt-у потребно да опет сања о свему томе после ваше посете?
С: (смеје се) Није потребно уколико се присети локације лоптице након што се
пробуди. Walt се сетио оног што сам му усадио. Кад се вратио у наш стари сеник и
пронашао лоптицу, схватио је поруку. То му је пружило одређену утеху у вези моје
смрти.
Симболизам у сну креће се на многим нивоима ума. Неки од њих су апстрактни, а
други емотивни. Снови су у овом случају садржавали експерименталне призоре и
оснажили болна сећања двојице браће у једном делићу времена. Будући састанак
приказан је Walt-у у трећем, прилично магловитом сну у којем су обе дŷше биле сретно
уједињене у духовном свету.
Требало ми је прилично дуго док нисам пронашао напредног клијента који је био
шегрт Господара снова, што је титула коју сматрам одговарајућом за Axinara из шестог
29
случаја. Као што је случај са свим духовним техникама, неке дŷше склоније су стицању
напредних вештина од других душа. У шестом случају, не само да је Bud створио низ
снова у Waltovom уму, него је затим употребио сложенију технику повезивања снова у
средишњу тему љубави и подршке свом брату. Напокон, Bud је дао и физички доказ да
је био овде служећи се скривеном лоптицом за бејзбол. Ништа не замерам Sylviji из
петог случаја, зато што је врло успешно ушла у мајчин сан како би јој пружила мир, не
узнемиривши притом сањача. Но, шести случај приказао је виши ниво духовне вештине.

Пренос кроз децу

Кад дŷше имају потешкоћа са степенем у контакт са умом одрасле особе која пати,
могу се послужити децом као преносиоцима својих порука. Деца су пријемчивија на
дŷше зато што нису условована тако да сумњају у натприродно или му се опиру. Врло
често, млада особа изабрана за водича члан је породице покојника. Та ситуација помаже
дӯши која покушава допрети до преживелих рођака, посебно ако се налазе у истом
домаћинству. Следећи случај приказује мушкарца који је умро од срчаног удара у свом
дворишту у доби од четрдесет и две године.
Седми случај
Dr. N: Како тешите своју супругу у тренутку смрти?
С: У почетку, покушавам загрлити Irene својом енергијом, али још нисам открио
како се то ради (клијент се налази на другом нивоу). Могу осетити њену тугу, али ништа
што чиним не делује. Забринут сам зато што не желим отићи без поздрава.
Dr. N: Сада се само опустите и полако крените напред. Желим да ми објасните како
сте решили тај проблем.
С: Убрзо схватам да бих могао мало утешити Irene контактирајући је преко Sare,
наше десетогодишње кћери.
Dr. N: Зашто мислите да би Sarah могла бити пријемчива на вас?
С: Моја кћи и ја имамо посебну везу. И она јако жали због моје смрти, али велики
део тога помешан је са страхом због тога што сам умро тако изненада. Sarah још то не
схвата до краја. Скупило се превише комшија који покушавају да помогну мојој супрузи.
Нико не обраћа много пажње на Сару, која сама седи у нашој спаваћој соби.
Dr. N: Сматрате ли то приликом?
С: Да, заправо, Sarah осећа да сам још жив и зато је отворенија за прихватање
мојих вибрација док улазим у спаваћу собу.
Dr. N: Добро - шта се сада догађа између вас и ваше кћери?
С: (дубоко уздише) Имам га! Sarah држи пар мајчиних игала за плетење. Кроз њих
јој шаљем топлину у руке и она то одмах осећа. Затим се служим иглама као одскочном
даском да јој допрем до кичме при дну врата, и напредујем до њене браде, (клијент
застаје и сме се)
Dr. N: Зашто сте сретни?

30
 С: Sarah се кикоће зато што је голицам под брадом као што сам то чинио сваке
вечери пре него што је ишла на спавање.
Dr. N: Шта сада радите?
С: Мноштво се разилази зато што су ме изнели на улицу и положили ме у кола
хитне помоћи. Irene сама долази у спаваћу собу како би се припремила за комшију који
ће је одвести у болницу. Жели и проверити нашу кћер. Sarah гледа моју супругу и говори
јој: ˮМама, не мораш ићи, тата је овде са мном - знам то зато што осећам како ме голица
под брадом!ˮ
Dr. N: И шта тада ради ваша супруга?
С: Irene плаче, али не као пре, јер не жели преплашити Сару. Затим је грли.
Dr. N: Irene не жели поверовати у нешто за што верује да је Sarina маштарија - да
сте ви са њом?
С: Још не, али сада сам спреман за Irene. Чим моја супруга загрли моју кћер,
прескачем размак између њих и шаљем енергију кроз обе. И Irene ме осећа, иако не као
Sarah. Седају на кревет и грле се склопљених очију. Неко време сво троје смо насамо
заједно.
Dr. N: Осећате ли да сте остварили оно што сте хтели да учините тог дана?
С: Да, довољно је. Време је да одем. Одвајам се од њих и плутам из куће. Затим
одлазим високо изнад околног крајолика и усисан сам у небо. Убрзо прелазим у сјајно
светло, где ме дочекује мој водич.

Контакт у познатом окружењу

Из последњег случаја се можда чини да, након што душа покојника дотакне оне
којима је стало до ње, одлази у духовни свет и не трудећи се да нам се опет приближи.
Постоје људи који не осећају присутност дŷше одмах после смрти, али осетиће у
будућности. Људи који су дошли до фазе прихватања у процесу жаљења пронаћи ће
утеху у сазнању да их они, које су волели још увек чувају. Но, постоје и они који никада
ништа не осете.
Дŷше не одустају од нас тако лако. Још један од начина на који дŷше додирују
људе је кроз околину повезану са њиховим сећањима. Ти контакти успешани су за умове
који су можда затворени за све друге облике духовне комуникације. Следећи случај
илуструје тај метод. Моја клијенткиња, жена која се у прошлом животу звала Nancy,
умрла је од изненадног можданог удара после тридесет и осам година брака с Charles-
ом. Њен супруг заглавио се између стадијумума порицања и беса и емоције су му биле
тако блокиране да није могао прихватити помоћ пријатеља нити потражити
професионалну психотерапију. Био је инжењер и његов претежно аналитички ум
одбијао је било какав духовни приступ његову губитку као нешто ненаучно.
Nancy-на душа покушавала је дотакнути свог супруга на више начина месецима
после сахране. Његова стоичка нарав створила је око њега такав зид да није заплакао још
од супругине смрти. Да би премостила ту препреку, Nancy је одлучила допрети до
његовог унутрашњег ума кроз његово чуло мириса, повезујући се са окружењем са којим
31
су обоје упознати. Употреба чулних органа допуњава комуникацију с подсвесним умом.
Nancy се, да би допрла до Charles-а, специфично одлучила послужити својим вртним
жбуном ружа.

Осми случај
Dr. N: Зашто мислите да ће Charles реаговати на вашу присутност у врту?
С: Зато што зна да сам волела свој врт. За њега, моје биљке биле су ситуација
ˮузми или оставиˮ. Знао је да ми то пружа задовољство, али за њега, вртларење је било
само много напорног рада. Искрено, врло је мало радио у дворишту. Био је превише
запослен својим механичким пројектима.
Dr. N: Дакле, није обраћао пажња на ваш рад у дворишту?
С: Не, осим ако му ја не бих привукла пажња на нешто. Имала сам омиљени жбун
белих ружа код улазних врата, и сваки пут кад бих одсекла те руже махнула бих њима
пред његовим носом и рекла Charles-у да, ако тај слатки мирис не утиче на њега, није
романтичан у дӯши. Често смо се смејали томе, јер Charles је заправо био нежан
љубавник, али то му никад не бисте рекли гледајући га споља. Да би избегао то питање,
задиркивао ме гунђајући: ˮТо су беле руже, ја волим црвене.ˮ
Dr. N: Како сте онда извели план са ружама како бисте Charles-у ставили до знања
да сте још живи и са њим?
С: Мој жбун ружа увенуо је због недостатка пажње после моје смрти. Заправо, цела
моја окућница била је у лошем стању јер Charles није добро функционисао. Један викенд
ошамућено је шетао вртом и дошао до неких ружа које су припадале нашем првом
комшији. Осетио је мирис. То сам чекала - брзо сам ушла у његов ум. Помислио је на
мене и погледао мој мртви жбун ружа.
Dr. N: У његовом уму створили сте слику свог жбуна ружа?
С: (уздише) Не, у почетку би то пропустио. Charles се разуме у алат. Почела сам
тако што сам га навела да замисли лопату и копање. Затим смо прешли на мој жбун ружа
и вртни центар у граду где се руже могу купити. Charles је извадио своје кључеве
аутомобила.
Dr. N: Навели сте га да приђе аутомобилу и одвезе се до тог расадника?
С: (церећи се) Требало је упорности, али да, јесам.
Dr. N: Шта сте тада учинили?
С: У расаднику Charles је мало лутао около, али сам га успела привући ружама.
Било је само црвених врста и то му је одговарало. Пројектовала сам у његов ум белу
боју, па је питао продавца зашто нема белих ружа. Рекли су му да тренутно имају само
црвене. Charles је надјачао моје мисли и купио велики лонац с црвеним ружама. Рекао је
продавцу да их доставе у нашу кућу јер не жели упрљати аутомобил.
Dr. N: Што желите рећи тиме ˮнадјачао ваше мислиˮ?
С: Људи под стресом нестрпљиви су и враћају се на утврђене обрасце
размишљања. За Charles-а, стандардна ружа је црвена. То је његов ментални склоп.
32
Будући да продавница није имала белих ружа у том тренутку, мој супруг није се више
хтео тиме бавити.
Dr. N: Дакле, у неком смислу, Charles је блокирао сукобљене слике између свесних
мисли и оног што сте пројектовали у његов несвесни ум?
С: Да, а осим тога, мој супруг је јако ментално уморан од моје смрти.
Dr. N: Не би ли и црвене руже могле послужити вашој сврси?
С: (једнолично) Не. Тада сам пребацила своју енергију на Sabine, жену за коју сам
знала да води продавницу. Она је била на мојој сахрани и знала је да волим беле руже.
Dr. N: Не знам куда то иде, Nancy. Није било белих ружа. Charles је купио црвене
руже и затим отишао кући. Није ли вам то било доста?
С: (уз смех) Ви мушкарци! Бела ружа сам ја. Следећег јутра Sabine се лично
одвезла до моје куће и испоручила велики лонац белих ружа. Рекла је мом супругу да их
је набавила у другом расаднику и да је то оно што бих ја желела. Затим је оставила
Charles-а да збуњено стоји на нашем прилазу. Пренео их је до рупе коју је ископао на
месту где је стајао мој стари жбун и застао. Руже су му биле у лицу. Намирисао их је -
али што је било још важније, бела боја спојила се с мирисом, (моја клијенткиња застала
је у сузама присећајући се тог тренутка).
Dr. N: (тихим гласом) Врло сте јасни - молим вас, наставите.
С: Charles је... напокон осетио моју присутност... сада ширим своју енергију кроз
његов торзо како бих укључила руже у симетричном распореду. Хтела сам да он
намирише беле руже и моја суштина филтрирала се кроз енергетско поље.
Dr. N: Је ли то деловало?
С: (нежно) Напокон, клекнуо је покрај рупе и притиснуо руже на лице. Charles се
сломио и јецао дуго времена док сам га ја грлила. Кад је било готово, знао је да сам ја
још увек са њим.
И док се дŷше супруга могу служити аутомобилима или спортском опремом,
открио сам да се супруге често служе вртним окружењем да би дотакле своје супруге.
Други клијент причао ми је како се његова супруга послужила сађењем храста да би
остварила везу. Пре него што је тај удовац дошао к мени, написао ми је: Чак и ако то
што се догодило није дошло од моје супруге, је ли то важно? Најважније је то да се ја на
неки начин служим емоционалном енергијом коју ствара мој осећај да је она са мном
како бих дошао до својих унутрашњих ресурса, који ми пре нису били доступни. Више
нисам у бездану, без трунке светлости.
Разговарајући са људима о таквим искуствима, која неки зову мистичнима, важно
је размислити о могућности духовног извора. Ако током нашег жаљења можемо доћи у
снажно набијено емоционално стање, можемо се исцелити и сазнати више о својим
унутрашњим јаствима.
Дŷше могу са нама комуницирати и путем идеја. Ево цитата из писма које сам
добио о његовој покојној жени, Gwen. Верујем да му је наша сеанса помогла да открије
најбољи начин за примање мисли супруге:
33
 Сазнао сам да немају све дŷше једнаке способности за комуникацију. Слање и
примање порука је вештина коју је потребно развити вежбом. Напокон сам препознао
отисак Gwen-иних мисли након што кроз своје медитације нисам добијао ништа. Она је
била књижевнички надарена особа која се служила речима, а не сликама како би у мени
створила осећај. Морао сам научити уградити бљескове њених речи у мој начин говора
који она познаје - како бих дешифровао шта ми говори. Сада јасније видим како могу
дотакнути Gwen својим умом.

Странци као гласници

Девети случај
Derek је био човек шездесетих година који ми је дошао из Канаде како би проценио
свој живот и покушао разрешити своју највећу тугу. Кад је био млад, изгубио је своју
прелепу четворогодишњу кћер, Julijу. Њена смрт била је изненадна, неочекивана и тако
разорна да су он и његова супруга одлучили да више немају децу.
Увео сам Derek-а у дубоку хипнозу и одвео га у призор после његовог последњег
живота, кад је изашао пред своје веће. Тада смо открили да му је једна од најважнијих
животних лекција за овај живот да се научи носити с трагедијама. Derek је заказао на
том плану у последња два живота, јер распао се и отежао живот преосталим члановима
породица који су зависили о њему. У овом животу са тим се носио много боље. У том ми
је случају посебно занимљив био један инцидент који се догодио Derek-у двадесетак
година после Julijа-ине смрти.
Derek је недавно изгубио супругу, која је умрла од рака, и туговао је. Једног дана,
кад се осећао врло утучено, отишао је у оближњи забавни парк. После неког времена сео
је на клупицу покрај вртешке. Слушајући музику, Derek је гледао како се деца сретно
врте у круг на шареним дрвеним животињама. Из даљине је видео једну девојчицу која
је личила на Julija-у и очи су му се напуниле сузама. Управо у том тренутку, појавила се
млада жена од око двадесет година и упитала га може ли да седне крај њега. Дан је био
топао. Била је одевена у бели муслин, а у руци је држала хладно пиће. Derek је кимнуо,
али није рекао ништа. Жена је уживала у пићу и причала о томе како је одрасла у
Енглеској и како је дошла у Канаду јер ју је посебно привлачио Vancouver. Представила
се као Heather. Derek је око ње угледао сунчев сјај који јој је давао блистав, анђеоски
изглед. Чинило се да је време стало за Derekа. Разговор је скренуо на породица и на то
шта ће Heather учинити са својим новим животом у Канади. Derek је открио да са њом
разговара као отац. Што су више разговарали, све му је снажнији био осећај да је
познаје. Напокон, Heather је устала и нежно положила руку на Derekово раме.
Насмешила му се и рекла: ˮЗнам да си забринут за мене - молим те, немој бити. Добро
сам и биће то сјајан живот. Знам да ћемо се опет једнога дана видети.ˮ
Derek ми је рекао да је, док је Heather одлазила и махала му за растанак, угледао
своју кћер и осетио спокој. Током наше сеансе, Derek је схватио да му је пришла
реинкарнисана душа Julija-е и да га је уверила да је није стварно изгубио. Кад патимо
34
због одсутности људи које волимо, они нам могу прићи на тајанствене начине, често кад
су нам умови одвојени у пликом алфа стању. Те тренутке схватите као поруку с друге
стране и допустите им да вас испуне снагом.

Анђели и друга небеска бића

Током последњих година опет је порасла популарност анђела. Римокатоличка
црква дефинише анђеле као духовна, интелигентна, бестелесна бића која су слуге и
гласници Божји. Став хришћанске цркве је да се та бића никада нису инкарнирала на
Земљи.
О анђелима размишљамо као о бело одевеним ликовима с крилима и ауреолом - то
су теолошки прикази који су до нас дошли из средњег века. Многи клијенти у почетку
мисле да виде анђеле кад их одведем у духовни свет, посебно они са чврстим
религиозним уверењима. Та је реакција слична емоционалним реакцијама неких људи
који су имали искуства блиске смрти. Међутим, без обзира на претходне верске ставове,
моји клијенти убрзо схватају да етерична бића која виде у хипнози представљају њихове
водиче и сродне дŷше које су дошле пред њих. Та духовна бића окружена су белим
светлом и могу бити одевена у хаљине.
Током мог рада водиче су каткад описивали као анђеле чуваре, иако су наши лични
учитељи бића која су се инкарнирала у физичка тела давно пре него што су достигли
ниво водича. И интимна сродна душа у бестелесном облику може доћи до врата како би
нас утешила у тренуцима потребе. Осећам да веровање у анђеле произлази из
унутрашње жеље за личном заштитом коју многи људи носе у себи. Тим запажањем не
желим одбацити веру милиона религиозних људи који верују у анђеле. Много година
нисам веровао ни у шта осим свог сопственог постојања. Знам колико је важно веровати
у нешто веће од себе. Вера је оно што нас одржава у животу, а то се односи и на веру да
постоје виша бића која пазе на нас. Моја намера у представљању случајева је давање
тежине концепту добронамерних духова у нашим животима.
Наши духовни учитељи имају разне стилове и технике, као и учитељи на Земљи.
Њихов бесмртни карактер је усклађен са нашом суштином на многе начине. Следећа два
скраћена случаја оцртавају мој закључак да нас лично, водичи и сродне дŷше, ма како
изгледали, контактирају са друге стране уколико нам је потребна утеха.

Десети случај
Следећи разговор сам водио с Rene - четрдесетогодишњом удовицом која је три
месеца пре нашег састанка изгубила свог супруга Harry-ја.
Чекао сам да сеанса прође пре него што сам јој поставио низ питања који следи.
Хтео сам да Rene упореди свесну и надсвесну слику њеног водича, Niath.
Dr. N: Јесте ли пре наше данашње сеансе имали било какав контакт с бићем које
сте у хипнози видели као Niath?
С: Да, од Harry-јеве смрти Niath ми је долазила у тешким тренуцима.
Dr. N: Је ли вам Niath изгледала једнако пре и после ове хипнотичке сеансе?

35
 С: Не, нисам је видела на исти начин. Ја... пре сам мислила да је анђео, а сада
видим да је Niath моја учитељица.
Dr. N: Јесу ли вам њено лице и држање изгледали другачије док сте били под
хипнозом, у односу на оно што сте видели у будном стању?
С: (смеје се) Данас није било крила ни ауре, али јарка светлост - то је било исто - и
њено лице и благост били су исти. Видим и то да у нашој духовној групи може бити...
оштро инструктивна.
Dr. N: Мислите, више учитељица, а мање терапеуткиња за туговање?
С: Да, то је можда то. После Harry-јеве смрти била је тако љубазна и пуна
разумевања кад је дошла к мени... (ужурбано) то не значи да није добра у духовном
свету, само је... одрешитија.
Dr. N: Јесте ли учинили нешто да призовете Niath после Harry-јеве смрти?
С: Тражила сам помоћ после сахране. Открила сам да морам бити сама и врло
мирна... морам слушати...
Dr. N: Значи ли то да сте чули Niath, али је нисте видели?
С: Не, у почетку сам је видела како плута изнад моје главе у спаваћој соби.
Обгрлила сам рукама јастук правећи се да је то Harry, али престала сам плакати. Након
што сам је први пута видела постала је магловита, и тада сам схватила да морам
пажљиво слушати њен глас. У данима који су уследили чешће сам чула Niath него што
сам је видела... али морала сам слушати.
Dr. N: Значи ли то да сте се морали усредсредити?
С: Да... Па, не... Више допустити уму да се креће ослобођен од тела.
Dr. N: Шта се догађа кад не слушате добро, али желите њене поруке?
С: Тада комуницира са мном кроз моје осећаје.
Dr. N: На који начин?
С: Ох, можда сама возим или шетам, размишљајући о томе да нешто учиним -
предузмем неку акцију. Она ће ми помоћи да се осећам добро у вези тога ако морам то
учинити - ако је то у реду.
Dr. N: А шта ако би акција коју разматрате била погрешна за вас, шта онда?
С: Niath ће учинити да се осећам нелагодно у вези тога. Дубоко у себи знаћу да је
то погрешан потез.
Мој следећи случај приказује младића који је 1942. погинуо у аутомобилској
несрећи у доби од тридесет и шест година. Он нам даје други поглед на митологију
анђела, поглед дŷше која сеже назад према Земљи.

Једанаести случај
Dr. N: Реците ми како сте помогли својој супрузи после несреће?

36
 С: Остао сам с Betty три дана како бих јој ублажио бол. Сместио сам се изнад њене
главе, па су се наша енергетска поља испреплетала тако да сам је могао тешити
усклађујући вибрације.
Dr. N: Јесте ли се служили неким другим техникама?
С: Да, пројектовао сам свој лик пред њеним лицем.
Dr. N: Је ли то било успешно?
С: (заиграно) У почетку, мислила је да сам ја Исус. Другог дана била је збуњена, а
трећег дана била је уверена да сам анђео. Моја супруга је врло религиозна.
Dr. N: Смета ли вам то што вас није препознала због својих религиозних уверења?
С: Уопште не. (затим, после краког оклевања) Ох... вероватно бих био задовољан
да је Betty схватила да сам то ја, али најважније ми је да се осећа боље. Betty је уверена
да сам ја небеско божанство - и то је у реду, јер за њу представљам духовну помоћ.
Dr. N: Би ли се осећала још боље да је знала да сте то ви?
С: Гледајте, Betty мисли да сам ја на небу и не могу јој помоћи. Њен анђео у стању
је то чинити зато што сам то заправо ја. Дакле, под маском сам - је ли то важно, ако
испуним свој циљ и помогнем јој?
Dr. N: Па, будући да вас Betty није повезала са вашом маском, постоји ли неки
други начин на који бисте могли са њом комуницирати на личнијем нивоу?
С: (смеши се) Кроз мог најбољег пријатеља, Теда. Он је теши и даје јој савете у
вези свакодневних ствари. Касније, лебдим над њима и шаљем им... допуштење, (клијент
се тада смеје).
Dr. N: Шта вам је тако смешно?
С: Тед није ожењен. Већ је дуго заљубљен у Betty, али она то још не схвата.
Dr. N: И ви се слажете с тим?
С: (весело, али с носталгијом) Наравно. Драго ми је што он за њу може учинити
оно што ја више не могу... барем док ми се не врати.
Напокон, постоје они духови налик анђелима који стално долазе на Земљу између
живота једноставно да би помагали људима које не познају, а који су у невољи. То су
можда исцелитељи у процесу обуке, као што је био случај са клијентом који ми је рекао:
Мој водич и ја помагали смо дечаку у Индији који се давио и којег је испунио
страх. Родитељи су га извукли из реке и покушавали да га оживе, али није добро
реаговао на то. Поставио сам му руке на главу да му умирим страхове, послао му
ваздуха, енергије у срце да му загрејем тело, и стопио на тренутак његову суштину са
својом како бих му помогао да искашље воду и опет почне дисати. Током тог путовања
на Земљу помогли смо укупно двадесет и четворо људи.

Емоционални опоравак душа и оних који су надживели покојнике

Последње речи клијента из једанаестог случаја о његовој супрузи Betty, као и речи
клијенткиње из трећег случаја која је говорила о свом супругу, Kevin-у, тичу се каснијих
37
односа особа које су надживеле покојнике. Поновно заљубљивање после смрти
супружника понекад изазива осећаје кривице, па чак и издаје. У оба случаја видели смо
да су преминули супружници само желели да њихови партнери буду сретни и вољени.
Међутим, та жеља душа не значи да ћемо наше изразе интимности лако поделити на
прошле и садашње љубави.
Људи који су имали дуге и сретне бракове и изгубили супружнике сјајни су
кандидати за успешан други брак. То је знак почасти њиховој првој вези. Друге везе не
умањују нити обешчашћују нашу прву љубав - оне је само потврђују, уколико је човек
дошао до стадијума здравог прихватања. Знам да је лакше причати о одбацивању осећаја
кривице него то учинити. Добијао сам писма од удовица и удоваца у којима су ме
питали могу ли их њихови преминули супружници гледати у спаваћој соби с неким
другим.
У сажетом опису духовног света рекао сам да дŷше губе највећи део свог негативог
емоционалног терета кад се реше својих тела. Иако је истина да отисак неке
емоционалне трауме можемо пренети из прошлог у будући живот, то је стање
привремено остављено по страни док се не вратимо у ново тело. Осим тога, велики део
негативне енергије троши се током раног стадијума нашег повратка у духовни свет,
посебно после депрограмирања током оријентације.
Кад се душа опет врати у стање чисте енергије у духовном свету, више не осећа
мржњу, бес, завист, љубомору и томе слично. Дошла је на Земљу да искуси такве
емоције и учи из њих. Али, осећају ли дŷше тугу за оним што су оставиле за собом након
што напусте Земљу? Наравно, дŷше носе носталгију за лепим тренуцима из свих својих
прошлих физичких живота. То је ублажено стањем блаженог свезнања и тако
повишеним осећајем добробити да се дŷше осећају живље него кад су биле на Земљи.
Ипак, открио сам две врсте негативних емоција које постоје у душама, а обе су повезане
с неким обликом туге. Једну од њих назвао бих кармичком кривицом због доношења
врло лоших избора, посебно кад су те акције повредиле и друге. О тим ћу аспектима
говорити касније, кад пређемо на тему карме. Други облик туге коју осећају дŷше није
меланхолија, одбијање, нити дубока несрећа због начина на који се живот наставио
после њиховог одласка. Уместо тога, туга у душама настаје због жеље да се поновно
уједине са Извором свог постојања. Верујем да све дŷше, без обзира на свој ниво развоја,
из истог разлога жуде у себи за савршенством. Мотивациони услов душа које долазе на
Земљу је раст. Трагови туге које налазим у душама настају због одсутности елемената у
њиховом бесмртном карактеру које морају пронаћи како би употпунили своју енергију.
И тако, судбина дŷше је да тражи истину у својим искуствима како би стекла мудрост.
За људе који су преживели важно је да знају да та жудња не умањује емпатију,
саосећање и симпатију дŷше према онима који жале за њом.
Будући да бесмртни карактер дŷше више није ограничен индивидуалним
темпераментом и хемијом прошлог тела, она је спокојна. Дŷше имају много паметније
послове него да ометају људе на Земљи. У ретким случајевима, неке дŷше толико су
узнемирене неправедним чином који су доживеле у животу, да после смрти неће
напустити астралну раван Земље све док не добију неку врсту одрешења. О том ћу
феномену детаљније расправљати говорећи о духовима. Духовни сукоб у тим душама не

38
подстиче од туге због тога што сте пронашли срећу са неким другим, осим, наравно, ако
нисте убили свог љубавника да бисте били са другим. Велика предност коју преминула
душа има над преживелом особом јесте спознаја да је још жива и да ће опет видети све
људе који су јој нешто значили. Интегритет душа садржи снажну жељу да они које воле
имају слободу избора и могућност да заврше своје животе на начин на који то желе. Ако
желите да вам душа дође, то ће се вероватно и догодити, али у супротном, поштоваће
вашу приватност. Осим тога, део ваше енергије који сте оставили у духовном свету увек
је тамо за њих.
Будући да дŷше губе тако много негативних емоција при повратку у духовни свет,
јасно је да се мењају и њихове позитивне емоције. На пример, дŷше осећају велику
љубав, али та љубав не поставља другима услове да буде узвраћена, јер се даје слободно.
Дŷше једна према другој исказују универзално слагање које је толико апсолутно да је
неспознатљиво на Земљи. То је разлог због ког нам дŷше истовремено изгледају
апстрактно и емпатично.
Чуо сам за неке културне традиције које преживеле саветују да пусте покојнике и
не покушавају комуницирати са њима зато што дŷше имају важније послове. Истина је
да дŷше не желе да постанете толико зависни о комуникацији са њима да нарушите своју
способност независног доношења одлука. Но, многим преживелима није потребна само
утеха, него и нека врста одобравања при стварању нових веза. Надам се да ће мој
следећи случај помоћи у разбијању идеје да су покојници незаинтересовани за вашу
будућност. Кад сте задовољни, душа ваше вољене особе поштује вашу приватност.
Ипак, уколико осећате немир због оног што се догађа, посебно због повезивања с неким
другим, они ће вам покушати ставити до знања своје мишљење. Захваљујући двојности
душа, оне су у стању обављати много задатака у исто време. То укључује и мировање
дŷше у самоћи, када усредоточује енергију на људе које је оставила за собом. Дŷше чине
то да би нас смириле, чак и кад не тражимо њихову помоћ.

Дванаести случај
George ми је дошао помало узнемирен ради осећаја кривице који га је мучио због
нове љубави у његовом животу. Био је удовац две године после дугог и сретног брака са
Frances. George се питао је ли она незадовољна њиме због његове нове везе с Dorothy.
Рекао ми је да су Dorothy и њен покојни супруг Frank били блиски пријатељи њему и
Frances. Ипак, George се бојао да би његова повећана привлачност према Dorothy могла
бити сматрана чином издаје. Започињем приказ овог случаја у тренутку у ком се George
сусреће с Frances после прошлог заједничког живота.
Dr. N: Сада кад сте ушли у круг својих сродних душа, ко вам први прилази?
С: (виче) Ох, Боже, то је Frances - то је она. Толико си ми недостајала, драга. Тако
је прекрасна... били смо заједно... од почетка.
Dr. N: Видите да је заправо нисте изгубили у овом животу, зар не, и да ће вас
чекати када дође ваше време?
С: Да... увек сам то осећао... али сада знам...

39
 Напомена: George се сада сломио и неко време нисмо могли наставити. Током тог
времена, хтео сам да се мој клијент навикне на то да опет грли своју супругу и разговара
са њом у свом надсвесном уму. Он чврсто верује да су се његов и мој водич договорили
да га доведу до тог тренутка. Објаснио сам му да би му информација коју ће добити
требала помоћи да настави даље са животом с Dorothy. Катализатор те свесности постао
је очит кад смо почели идентификовати друге чланове Georgeове групе душа.
Dr. N: Сада желим да идентификујете ликове који стоје покрај Frances.
С: (разведри се) Ох, стварно... не могу веровати... али, наравно... сада има смисла.
Dr. N: Шта има смисла?
С: То је Dorothy и... (испуњавају га снажне емоције)... и Frank, и они стоје покрај
Frances и смеше ми се... зар не видите?
Dr. N: Што бих требао видети?
С: Да су нас они... зближили, Dorothy и мене.
Dr. N: Објасните ми због чега то мислите?
С: (нестрпљив са мном) Сретни су што смо открили једно друго на... интиман
начин. Dorothy је и сама дуго туговала за Frankом и бол коју обоје осећамо ублажена је
тиме што смо заједно.
Dr. N: И видите да сте све четворо у истој групи душа?
С: Да... али нисам имао појма да је то тако...
Dr. N: Како се Frances и Dorothy разликују као дŷше?
С: Frances је врло снажна, учитељска душа. А Dorothy је више уметнички усмерена
и креативна... нежна. Dorothy је мирна душа и лакше се прилагођава постојећим
условима од нас осталих.
Dr. N: Сада када имате одобрење Frances и Frankа, што ће Dorothy добити од тога
да се дружи са вама као ваша друга супруга у овом животу?
С: Утеху, разумевање, љубав... могу јој пружити бољу заштиту зато што сам
оријентисан на циљеве. Изазивам ствари које Dorothy узима здраво за готово. Врло
добро прихвата ствари. Имамо добру равнотежу.
Dr. N: Је ли Dorothy ваша примарна сродна душа?
С: (с емпатијом) Не, то је Frances. Dorothy се обично здружује са Frankом у
њиховим животима, али сви смо ми врло блиски.
Dr. N: Јесте ли ви и Dorothy сарађивали и пре у прошлим животима?
С: Да, али у другим ситуацијама. Она често узима улогу моје сестре, нећакиње или
блиске пријатељице.
Dr. N: Зашто је Frances обично ваша партнEricа?

40
 С: Frances и ја били смо заједно од почетка. Тако смо блиски зато што смо се
заједно борили, помагали једни другима... увек ме наводила да се смејем својој озбиљној
природи - својој глупости.
Кад сам закључио тај део наше сеансе, осетио сам да је George стекао велике увиде.
Био је пресретан кад је сазнао да он и Dorothy нису случајно привучени једно другоме.
Све четири дŷше знале су своје садашње животе унапред.
Сличне информације добијао сам од клијената који нису били у истим групама
душа као и нове љубави, али су били повезани као пријатељске дŷше из суседних група.
Открио сам да већина људи зна је ли особа са којом живе значајна сродна душа или није.
То не значи да немају добре односе са душама изван своје групе. Цитираћу изјаву
клијента који је умро пре своје супруге у њиховом прошлом заједничком животу:
Кад сам кренуо тешити своју супругу после своје смрти, чинио сам то као пријатељ
и партнер. Ми заправо нисмо били заљубљени. Она није била моја интимна сродна
душа, нити ја њена. Веома је поштујем. Требао нам је тај однос како бисмо радили на
нашим индивидуалним врлинама и манама. Дакле, ја у њен ум не говорим ˮволим теˮ,
јер она зна да то није истина. Могла би побркати моју дӯшу са својом сродном душом.
Наш животни уговор готов је, и ако то и она жели, и ја желим да у своје срце узме другу
особу.

Поновни сусрет с вољеним особама

Прикладно је да ово поглавље о смрти закључим случајем који описује како је то
кад се сродне дŷше поновно сретну с друге стране. Овај случај говори о удовици која се
сусреће са супругом на вратама после дуге раздвојености.

Тринаести случај
Dr. N: Ко вас дочекује после смрти?
С: ТО ЈЕ ОН! Eric... ох... напокон... напокон... љубави моја...
Dr. N: (након што сам смирио клијенткињу) Тај човек је ваш супруг?
С: Да, састајемо се одмах након што сам прешла на другу страну - пре него што
сам се сусрела с водичем.
Dr. N: Описујте ми догађаје, укључујући и начин на који ви и Eric размењујете
осећања.
С: Почињемо с очима... с мале удаљености... гледамо дубоко у очи једно другоме...
спознаја о свему тече нам између умова... о свему што смо значили једно другоме...
нашу енергију усисава магнетни базен неописиве радости у ком се спајамо.
Dr. N: Јесте ли у том тренутку обоје преузели физички облик који сте имали у
прошлом животу?
С: (смеје се) Да, врло брзо почињемо с нашим првим сусретом како смо изгледали
једно другоме - и пролазимо кроз фазе телесних промена током нашег дугог брака. То
није коначно, зато што се нисмо концентришели само на једну годину заједничког

41
живота. Сада више подсећа на... усковитлане енергетске обрасце. Чак смо изабрали и
друга тела која смо имали у претходним животима.
Dr. N: Јесте ли ви обично били жена у тим животима?
С: Углавном да. Касније ћемо прећи на образац мешања полова, јер имали смо
лепих тренутака кад је он био женско, а ја мушко (станка). Али, сада нас забавља да
будемо људи који смо били у претходном животу.
Напомена: Моја клијенткиња замолила ме да је не испитујем током неколико
минута. Она и Eric грле се. Кад ми се опет обраћа, описује како је њихова енергија текла
заједно.
С: То је екстаза спајања.
Dr. N: Та духовна страст звучи ми готово еротски.
С: Наравно, али много је више од тога. Заправо, не могу то описати, али усхићење
које осећамо једно према другоме произлази из свих наших контаката из стотина
живота, комбинованих са сећањима на стање блаженства које смо провели заједно
између живота.
Dr. N: И како се осећате после спајања своје енергије с енергијом свог супруга?
С: (прасне у смех) Као чудесан секс, само још боље (наставља озбиљније). Морате
схватити да сам умрла као болесна жена од осамдесет и три године. Била сам уморна.
Био је то дуг живот и ја сам била хладна фуруна коју је требало загрејати.
Dr. N: Хладна фуруна?
С: Да, требала ми је обнова енергије. Кад се сусретнемо са водичима или вољеним
особама увек долази до преноса позитивне енергије. Eric је потстакао моју уморну
енергију. Он у мени пали ватру и исцељује ме.
Dr. N: Кад је тај сусрет готов, шта чините?
С: Долази наш учитељ који ми изражава добродошлицу. Прати ме кроз измаглицу
до нашег центра.
Потребно је разјаснити речи клијената које говоре о томе да повратак у духовни
свет делује на њих исцељујуће. Од сродних душа и водича добијамо инфузију нове
енергије која нам може пренети и део наше енергије коју смо оставили за собом.
Међутим, као што сам рекао описујући духовну жудњу, потпун осећај потпуности
нећемо постићи све док не довршимо свој рад. Упркос томе, повратак у стање у ком смо
били пре живота изгледа нам као да смо опет целовити. Један клијент описао је то овако:
ˮСмрт је попут буђења из дугог сна у ком сте имали помућену свест. Олакшање које
осећате налик је ономе које осећате после плакања, само што овде не плачете.ˮ
Покушао сам приказати смрт с гледишта дŷше како бих ублажио бол оних који
остају. Као што је рекао Платон: ˮКад се ослободи од тела, душа може јасно видети
истину, зато што је чистија него пре и присећа се чистих идеја које је познавала пре.ˮ
Они који остају морају научити функционисати без физичке присутности вољене особе,
верујући да је преминула душа још увек са њима. Прихватање губитка долази дан по

42
дан. Исцељивање је пролажење кроз менталне кораке, а први корак је веровање да нисте
сами.
Да бисте испунили животни уговор који сте унапред склопили са покојником,
морате се прикључити остатку човечанства као активни учесник. Убрзо ћете опет видети
вољену особу. Надам се да моје године истраживања живота који водимо као дŷше може
помоћи онима који остају да схвате како је смрт само замена једне стварности за другу у
дугом континууму бѝтка.

3
ЗЕМАЉСКИ ДУХОВИ
Астралне равни
Кад моји клијенти у хипнози описују своје уздизање у духовни свет као да се
ˮдижу кроз магловите нивое дифузне светлостиˮ, то ме подсећа на астралне равни о
којима читамо у источњачким текстовима. Морам признати да ме не привлачи крута
идеја источњачке филозофије о томе да постоји тачно седам равни постојања,
послаганих попут степеншта, од најниже до највише. Чињеница је да моји клијенти не
виде доказе постојања свих тих равни. Људска је слабост што морамо етикетирати
концепте како бисмо их могли кодирати. У својим описима духовног света, и ја се
једнако често служим том праксом као и сви други. Можда је најбоље да узмемо оне
идеје које за нас имају духовног смисла и одбацимо остале, без обзира на старост
одређених идеја или на то ко нам говори да су оне истините.
Разлог мојих примедби на круту формулу о равнима постојања од Земље до
Божанства, је у томе што су то непотребне препреке. Сва моја истраживања клијената у
вишем стању свести указују ми на то, да после смрти одлазимо непосредно с астралне
равни која окружује Земљу кроз вратнице у духовни свет. Није важно је ли мој клијент
млада душа или врло напредна старија душа - сви ми после смрти говоре да њихова
душа пролази кроз густу атмосферу светлости око астралне равни Земље. У тој
светлости постоје тамно сиве мрље, али нема непровидних црних зона. Многи описују
ефекат тунела. Све дŷше са Земље затим се брзо крећу у јарку светлост духовног света.
То је јединствени етерични простор без зона или препрека.
У самом духовном свету, сви такозвани простори или места на која може отићи
душа која се реинкарнира преклапају се. На пример, akasha записи из традиционалне
источњачке филозофије мојим клијентима не изгледају као да се налазе на некаквој
четвртој каузалној равни одвојеној од других функционалних подручја. Моји клијенти
зову те записе Животне књиге, које се чувају у симболичним библотекама смештеним
покрај других духовних локација.
Признајем да постоји много тога изван духовног искуства дŷше која се
реинкарнира, а тиме и изван досега мојих питања. Можда је цела идеја о космичким
равнима у основи покушај концептуализације стања етеричне свесности које се
разликује од кретања које спречавају баријере. Историјски гледајући, специфична
обележја равни које затварају ˮсвет подземљаˮ - осмишљен за неке искварене дŷше -
присутнија су у људском размишљању. О томе ћу детаљније расправљати у шестом
поглављу.
43
 Кад ми моји клијенти причају о међудимензионалним путовањима, претпостављам
да се то може протумачити као да се душа креће између равни. Назив ˮраванˮ не користи
се тако често као речи ˮнивоˮ, ˮивицеˮ, ˮграницеˮ и ˮподелеˮ, осим када клијент говори
о Земљи. Људи у хипнози говоре да су, унутар астралног плана који окружује Земљу,
алтернативне или паралелне стварности део нашег физичког света. Очито, унутар тих
стварности, неки људи у нашој физичкој стварности могу видети нематеријална бића.
Причали су ми о мноштву међудимензионалних сфера којима се дŷше служе за обуку и
рекреацију у духовном свету.
Духовне границе могу бити танке попут ˮстакленихˮ преграда између група душа,
или широке попут зона између свемира. Кажу ми да све просторне зоне имају
вибрациона својства која омогућују пролазак душа само кад су њихови енергетски
таласи прилагођени одговарајућим фреквенцијама. Развијеније дŷше објашњавају да
апсолутно време какво ми познајемо не постоји у тим подручјима. Има ли и физички
свет Земље слична обележја која већина нас не види? Имао сам једног мисаоног клијента
који ми је после своје сеансе написао следећи текст:
Захваљујући раду са вама, схватио сам да је наша стварност налик филмском
пројектору који нам показује слике на тродимензионалном екрану неба, планина и мора.
Кад би други пројектор, с сопственим отиском алтернативних светлосних фреквенција
и временско - просторних низова, био усклађен са првим, обе стварности могле би
постојати истовремено са материјалним и нематеријалним ентитетима у истој зони.
Ако је тачно оно што ми људи у стању транса говоре о том систему, етерична бића
могла би егзистирати у разним стварностима унутар исте астралне равни која окружује
Земљу - па чак и на самој Земљи. Вибрационе енергетске силе око Земље у сталном су
току. Чини ми се да би та магнетна поља, променивши густоћу, створила цикличне
варијације током века људске историје. Стога, у било ком веку можемо бити пријемчиви
за гледање духова на Земљи. Можда су древни народи заиста видели више него што
видимо ми у модерном свету.

Духови природе
У једној емисији на националној телевизији, једна жена је причала како је видела
вилењаке у свом винограду. Рекла је да их је у почетку само чула и да се мало забринула
за своје здравље. С временом, могла је разговарати са њима, а неколицину је и видела.
Описала их је као бића висока 60-ак cm, шиљатих ушију, одевена у врећасте панталоне.
Наравно, многи људи из њеног краја сматрали су је лудом кад су те вести објављене.
Али, савети које је добила од тих бића о томе шта треба да учини са својом земљом да
би повећала квалитет и квантитет производње грожђа у односу на комшијске фарме,
убрзо су довели до тога да је многи схвате озбиљније. Кад је прича објављена, ту су
жену позвали на тестирање можданих таласа. Кад су јој стимулисали чула, откривено је
да су неки делови њеног мозга у стању стварати много више нивое енергије него што је
нормално.
Имам клијенткињу која је такође тврдила да поседује такве способности. Она је
била стара душа и у дубоком трансу рекла је: ˮВилински народ био је овде дуго пре
успона наше цивилизације и никада није отишао. Већина нас не види их данас, као што

44
смо их видели некада, зато што су тако стари да је њихова густоћа веома смањена, док
наша земаљска тела још увек имају тешку енергију.ˮ
Наставао сам је пропитивати и рекла је: ˮКамен има густоћу 1 - Д. Дрвеће 2 – Д.
Наша тела су на нивоу 3 - Д. Дакле, природна бића била би нам невидљива ако се
њихова густоћа креће од 4 - Д и 6 - Д.ˮ
Кад се сетим жене која је видела вилењаке у свом винограду, у свом уму имам
слику. Кад бисмо могли гледати Земљу рендгенским видом, могла би изгледати као низ
провидних пластичних топографских карти пребачених једне преко других. Ти
вибрациони енергетски слојеви разликују се по густоћи и за мене означавају
алтернативне стварности. Неки надарени људи можда виде кроз те слојеве, али већина
нас то не може.
Такође верујем да велики део нашег фолклора подстиче из сећања која дŷше имају
на своја искуства са других физичких и менталних светова. Оно што клијенти у хипнози
говоре о тим искуствима у неким се аспектима слаже са митовима и легендама Земље.
Та дŷшевна сећања укључују духове у дрвећу и биљкама, као и везе са елементима
ваздуха, воде и ватре. О фолклору и сећању душа говорићемо детаљније у следећим
поглављима.

Духови
Многи истраживачи паранормалног писали су о духовима. Не сматрам се
стручњаком за то подручје, иако сам имао нека искуства с душама у облику духова. На
предавањима ми често постављају питања како добронамерни водичи душа могу
допустити тим бићима да лутају унаоколо изгубљена, несретна и сама. Мој допринос
истраживању духова биће истицање неких ствари које сматрам погрешним ставовима и
објашњавање тог феномена с гледишта духа, а не људи који их виде на Земљи.
Кад сам своју хипнотерапеутску праксу посветио искључиво истраживању живота
између живота, требало ми је много година пре него што сам сусрео клијента који је био
дух дуже време после прошлог живота. Оне који су имали такво кракорочно искуство не
сматрам духовима у традиционалном смислу. На пример, имао сам клијенткињу која је
погинула млада у школском пожару спашавајући децу. Та учитељица остала је у граду
неколико месеци после тога, пазећи на децу и друге људе који су жалили због њене
превремене смрти. Кад сам је упитао зашто је на крају отишла, рекла је: ˮОх, на крају ми
је досадилоˮ. Дошао сам до закључка да су тек ретке дŷше биле духови, које су на
Земљи провеле више времена но што је потребно новом бестелесном бићу да је напусти.
Не верујем да нас широм света плаши много духова.
Случајеви који следе показаће да нас наши водичи не терају нити нас присиљавају
да пређемо у духовни свет ако је наш недовршени посао тако снажан да не желимо
напустити Земљину астралну раван. То је посебно тачно ако душа има блажег водича.
Неки водичи имају нежан приступ. Осим тога, наши се водичи обично не појављују код
нас у тренутку наше смрти на овом нивоу.
За већину душа, осећај вучења после смрти нежан је и станице снажнији тек кад
напустимо Земљину астралну раван. Нема сумње да су виша бића тренутно свесна наше
смрти. Али, жеље покојника се поштују. Имајте на уму да време не значи ништа у
45
духовном свету. Бестелесна бића немају у главама линеарни сат, па за њих дани, месеци
и године немају исти значај као за утеловљена бића. Дух који је настањивао енглески
дворац четири стотине година и вратио се у духовни свет може у духовном времену
имати осећај да је прошло само четрдесет дана или чак четрдесет сати.
Неки људи имају погрешно мишљење да духови не знају да су мртви или да не
знају како да побегну из своје ситуације. Да, у неком смислу они су заробљени, али то је
стање менталне, а не материјалне спутаности. Дŷше нису изгубљене у некој затвореној
астралној равни и оне знају да су напустиле живот на Земљи. Збуњеност духова лежи у
опсесивној повезаности коју осећају према местима, људима и догађајима које не могу
отпустити. Ти чинови губљења себе намерни су, али посебни водичи звани Мајстори
Откупитељи стално мотре и чекају на знакове да су немирни духови спремни на одлазак.
Имамо право на одлучивање о себи, чак и код искуства смрти. Духовни водичи
поштоваће и лоше одлуке.
Према ономе што сам видео, духови су мање зреле дŷше који имају потешкоћа са
ослобађањем од земаљских загађења. То посебно вреди ако остају у чистилишту дужи
низ земаљских година. Разлози останка различити су. Можда је њихов живот завршио на
неки неочекивани начин, што је изазвало скретање с главног пута. Те дŷше можда
сматрају да је њихова слободна воља на неки начин нарушена. Често постоји и страшна
траума повезана са смрћу духа. Можда желе остати како би заштитили неку вољену
особу од опасности.
Године 1994. млада жена возила је ноћу путем недалеко од моје куће планинама
Sierra Nevade. Слетела је низ стрми насип и погинула. Нико није видео несрећу, нити је
приметио олупину петнаест метара испод пута где је њен трогодишњи син преживео пет
дана. Та несрећа привукла је пажња широм земље кад је објављена вест да је моториста
у пролазу угледао сабласну приказу наге младе жене која је лежала на аутоцести изнад
олупине. Њен дух привукао је пажња на драматичан начин, и деловало је, јер је њено
дете пронађено у правом тренутку да му се спасе живот.
Открио сам да је основни разлог узнемирености тих душа изненадна промена у
њиховом планираном кармичком смеру коју сматрају не само неочекиваном, него и
неправедном. Чини се да је већина случајева с духовима повезана са душама које је неко
убио или им учинио нешто нажао у животу. Мој следећи случај почиње као типична
прича о духовима, али затим открива како су та питања разрешена конструктивно за
духа.

Напуштена душа
Belind-a је потражила моју помоћ због снажног осећања туге који није могла
протумачити искуствима из садашњег живота. Током уводног интервјуа сазнао сам да
има четрдесет и седам година и да се никада није удавала. Преселила је у Калифорнију
са Источне обале после бурног прекида са мушкарцем по имену Stuart, што се догодило
пре двадесет година. Belind-и је стало до Stuart-а, али је прекинула њихову веридбу
после одлуке да промени свој живот и оде на запад у потрази за новом каријером.
Замолила је Stuart-а да пође са њом, али он није хтео да остави свој посао и своју
породицу. Stuart је преклињао Belind-у да се уда за њега и остане у њиховом родном

46
крају, али она је одбила. Belinda ми је рекла да је Stuart био сломљен кад га је оставила,
али није хтео поћи за њом. Напокон, Stuart се оженио другом женом.
Неколико година касније, Belind-a је упознала Burt-а и неко су време одржавали
страсну везу, али на крају је оставио због друге жене. Питао сам се је ли то извор Belind-
ине необјашњиве туге, али рекла ми је да није. Била је повређена, али добро је што се
није удала за Burt-а. Belind-a сада схвата да је, осим што је Burt био неверан, имао и
различит темперамент од ње. Belinda је додала да је те чудне осећаје напуштености и
губитка имала и много пре тих односа с мушкарцима.

Четрнаести случај
Мој обичај је да поведем клијенте у последњи прошли живот, пре него што уђемо у
духовни свет. Та техника хипнозе омогућује природнији ментални прелаз после призора
смрти. Замолио сам Belind-у да изабере критичну сцену за почетак нашег разговора о
њеном прошлом животу. Изабрала је један тренутак велике менталне боли. Рекла је да је
била млада жена по имену Elizabeth која је 1897. живела на великој фарми у близини
Bath-а, Енглеска. Elizabeth је била на коленима и држала се за капут свог супруга,
Stanley-а, који је вукао кроз предња врата њихове ладањске куће. После пет година
брака, Stanley је оставио.
Dr. N: Шта вам Stanley говори у том тренутку?
С: (почиње јецати) Каже: ˮЖао ми је због овога, али морам отићи са ове фарме и
видети остатак света.ˮ
Dr. N: Како ви реагујете, Elizabeth?
С: Молим - преклињем Stanley-а да не оде, зато што га јако волим и више ћу се
потрудити да га овде усрећим. Руке ме боле од држања његовог капута. Вуче ме низ
предворје до улазних степеница.
Dr. N: Шта каже ваш супруг?
С: Stanley каже: ˮНије ствар у теби. Доста ми је овог места. Вратићу се.ˮ
Dr. N: Сматрате ли да заиста то и мисли?
С: Ох... знам да ме део њега воли на неки начин, али његова потреба да побегне из
тог живота и од свега што је познавао од детињства превише је снажна (после те
реченице, тело моје клијенткиње почиње неконтролисано дрхтати).
Dr. N: (након што сам је мало утешио) Реците ми шта се догађа сада, Elizabeth.
С: Готово је. Више га не могу задржати... Руке ми нису довољно снажне – боле ме.
(клијенткиња трља руке). Падам низ остатак степеништа пред слугама - није ме брига.
Stanley се пење на коња и одлази, а ја га беспомоћно посматрам.
Dr. N: Јесте ли га икад опет видели?
С: Не, само знам да је отишао у Африку.
Dr. N: Како ви зарађујете за живот, Elizabeth?

47
 С: Оставио ми је имање, али нисам добра управница. Отпустила сам већину слугу и
радника. Убрзо нам не остаје готово ништа од стоке, једва преживљавам али не могу
напустити фарму. Морам га чекати, уколико одлучи да ми се врати.
Dr. N: Elizabeth, сада желим да се вратите у последњи дан свог живота. Реците ми
које се године то догађа и опишите ми околности које су довеле до тог дана.
С: Година је 1919. (клијенткињи су тада педесет и две године) и ја умирем од
грипа. Нисам се много опирала током последњих неколико седмица јер само животарим.
Моја самоћа и туга... Покушај да одржим фарму... Срце ми је сломљено. Сада проводим
Elizabeth кроз призор смрти и покушавам је одвести у светло. Не успевам, јер она остаје
на фарми. Убрзо откривам да ће ова прилично млада душа постати дух.
Dr. N: Зашто се опирете напуштању астралне равни Земље?
С: Не желим да пођем - још не могу отићи.
Dr. N: Зашто не?
С: Морам чекати Stanley-а на фарми.
Dr. N: Али чекали сте га већ двадесет и две године и није се вратио.
С: Да, знам. Ипак, не могу се натерати да одем.
Dr. N: Што сада радите?
С: Лебдим као дух.
Разговарам са Elizabeth о њеном сабласном изгледу и понашању на фарми. Не
може се концентришети на Stanley-еве енергетске вибрације како би га лоцирала у свету,
што би искуснија душа могла учинити. Даље пропитивање открива да Elizabeth сматра
како би имање могло остати у породица ако она застраши све потенцијалне купце.
Заиста, имање мирује и нема нових становника, зато што сви у том крају знају да ту има
духова. Elizabeth ми говори да лети по ладањској кући и плаче због тога што је
напуштена.
Dr. N: Колико дуго чекате Stanley-а у земаљским годинама?
С: Ух, четири године.
Dr. N: Чини ли вам се то као дуго раздобље? Шта чините?
С: То није ништа - неколико седмица. Плачем... Јадикујем због своје туге, не могу
да помогнем себи. Знам да то плаши људе, посебно кад рушим ствари.
Dr. N: Зашто желите плашити људе који вам нису учинили ништа нажао?
С: Да бих изразила своје незадовољство због оног што ми је учињено.
Dr. N: Молим вас, опишите ми како све то завршава.
С: Ја сам... Позвана.
Dr. N: Ох, тражили сте да вас ослободе из те тужне ситуације?
С: (дуга станка) Па... Заправо и не... Донекле... Али он зна да сам спремна. Долази
ми и говори: ˮЗар не мислиш да је то довољно?ˮ
48
 Dr. N: Ко вам то каже, и шта се догађа?
С: Откупитељ изгубљених душа дозива ме и са њим се удаљавам од Земље.
Разговарамо док чекамо.
Dr. N: Само тренутак - је ли то ваш духовни водич?
С: (смеши се по први пут) Не, чекамо мог водича. Овај дух је Doni. Он спашава
дŷше попут мене. То му је посао.
Dr. N: Како Doni изгледа и шта вам каже?
С: (смеје се) Изгледа попут маленог гнома, с набораним лицем и оштећеним
цилиндром. Залисци му се тресу док разговара са мном. Каже ми да могу остати дуже
ако то желим, али не би ли било забавније вратити се кући и видети Stanley-а тамо. Врло
је смешан и засмејава ме, али тако је нежан и мудар. Узима ме за руку и крећемо на
једно прелепо место како бисмо наставили с разговором.
Dr. N: Причајте ми о том месту и о томе шта вам се касније догађа.
С: Па, то је место за тужне дŷше попут мене. Изгледа попут прелепе ливаде с
цвећем. Дони ми каже да се радујем и испуњава моју енергију љубављу и срећом и
чисти ми ум. Допушта ми да се играм попут детета међу цвећем и говори ми да трчим за
лептирима док се он одмара на сунцу.
Dr. N: То звучи сјајно. Колико дуго све то траје?
С: (прилично збуњена мојим питањем) Онолико колико желим!
Dr. N: Током тог времена, разговара ли Дони с вама о Stanley-у и вашем понашању
док сте били дух?
С: (реагује с одбојношћу) Апсолутно не! Откупитељ није Tishin (клијентичин
водич). Та питања долазе на ред касније. Ово је моје време за починак. Doni-јево старо
лице тако је пуно љубави и нежности, никада се не мршти. Само ме подстиче да се
играм. Његов посао је да ми исцели дӯшу тако што ће ми очистити ум.
Након што се Elizabethина енергија обновила, Doni је прати до Tishin и љуби је за
растанак. Затим почињу прва вредновања, попут нормалне оријентације за некога ко се
враћа у духовни свет. Учествовао сам на том разговору с Elizabeth – Belind-ом и била је
врло поучна. У почетку, рекла је да је њен живот напуштене жене улудо потрошен.
Наравно, Elizabeth је потрошила већи део свог живота у патњи, не прилагођавајући се и
не прихватајући промену. Под вођством Tishin, видела је да та лекција није улудо
потрошена. Belind-a је данас врло независна и продуктивна жена која је пребродила
многе емоционалне олује.
Сигуран сам да су читаоци до сада већ схватили да је Stanley данас Stuart. Када
људима описујем тај део приче, неки ми кажу: ˮОх, добро, окренула је причу с тим
гадом и поступила према њему на исти начин како би му се осветила за оно што јој је
учинио.ˮ То размишљање показује како погрешно схватамо кармичке лекције. Дŷше
Elizabeth и Stanleyа добровољно су се јавиле да преузму улоге Белинде и Stuartа у
садашњем животу. Stuart је морао осетити емоционалну бол оног што је учинио
Elizabeth. Као Stanley, оженио се њоме у култури и времену кад су жене у потпуности
49
зависиле о својим мужевима. Будући да је оставио брзо и бескомпромисно, његова је
акција била посебно брутална. То не оправдава Elizabeth, која није преузела одговорност
за промене у свом животу. Њене патње и неприхватање ситуације били су тако
екстремни да је на крају постала дух.
Преузевши Stanley-еву улогу у садашњем животу, Belind-ина душа морала је
научити шта је изазвало Stanley-ево осећање заточености на нежељеном месту. Belind-a
није била Stuartова жена кад је напустила Истачну обалу, па њена обавеза није била
сасвим налик оној какву је Stuart имао према њој у прошлом животу док је био Stanley.
Али, у овом животу опет су били љубавници и Stuart се осећао напуштеним због Belind-
ине жеље да напусти њихов град, пријатеље и породицу и пронађе пустоловине и
прилике на другом месту. Зато што је имала храбрости да то учини сама, Belind-ина
душа сада је стекла увид да је Stanley није оставио због злобне жеље да јој изазове
емоционални бол. Stanley је хтео слободу, а исто је хтела и Belind-a.
Belind-a је пренела ментални отисак тог прошлог живота у свој садашњи живот. С
кармичког стајалишта, Belind-a је имала одређену дозу заостале Elizabeth-ине туге коју
није могла схватити све до наше сеансе. Belind-a ми је рекла да још увек размишља о
Stuartу и да је он вероватно не може заборавити, будући да му је била прва љубав. Они
су сродне дŷше из исте групе и мислим да је вероватно да ће се у следећем животу наћи
у некој новој улози, уравнотежујући оно што су научили у претходна два живота.
За оне међу вама који се питају зашто је Belind-a имала кратку, неуспешну љубавну
везу са Burt-ом, рећи ћу да је то био тест. Burt је још један члан исте групе душа и
добровољно се јавио да покрене Belind-ина дŷшевна сећања на живот као Elizabeth, да
би видео је ли научила трпети емоционалну бол сломљеног срца. Burt-ово деловање био
је и позив на буђење Белинди, да би у овом животу схватила како се Stuart осећао кад га
је оставила. Карма је двосекли мач.
Дŷшевна двојност
Пре неколико година, један чланак објављен у неком магазину описао је путовање
Америкaнке која се возила кроз енглеско ладање и осетила необјашњиву жељу да скрене
на мали споредни пут који није водио према одредишту куда је намерила поћи. Убрзо је
стигла до напуштене старе ладањске куће (не оне Stanley-еве). Домар је жени рекао да у
кући постоји дух који веома личи на њу. Лутајући имањем, осетила је чудну повезаност
са нечим. Можда је дошла тамо да сама себи помогне да се ослободи. Два дела њене
дŷше можда су привучена један другоме на исти тајанствени начин на који две особе
могу живети паралелне животе с једном душом ако постоји нека важна сврха.
У првом поглављу дотакао сам тему подвојености душа и причао о томе како мôгу
поделити своју енергију и живети више живôта истовремено. Један део енергије већине
душа никад не напушта духовни свет током инкарнација. У следећем ћу поглављу
подробније расправљати о дељењу душа, али дељење енергије душа посебно је важно за
изучавање духова. У мом последњем случају, иако је Elizabeth провела неко време у
чистилишту као дух, један део њене енергије остао је у духовном свету, радећи на
лекцијама и комуницирајући са другим душама. Тај други део може се такође
инкарнисати и кренути у следећи живот. Верујем да се то догодило жени која је
пронашла кућу с духом.
50
 Не слажем се са неким стручњацима за духове који тврде да духови представљају
само земаљску љуску без свесности дŷше. Постоје животни циклуси у којима дŷше
одлучују понети у људско тело мање енергије него што би требале. Међутим, чак и ако
постану духови, те су дŷше далеко више од празних енергетских љуски. Можда бисмо
могли закључити да би део енергије духа који је остао у духовном свету требао бити од
веће помоћи њиховом узнемиреном ˮдругом јаˮ који још увек борави на Земљи. Према
ономе што чујем, већина незрелих душа које пређу на другу страну не може самостално
обавити тај прелаз и интеграцију енергије. Следећи исечак је извештај који сам добио од
сродне дŷше једног духа. Тај дух је млада душа с првог нивоа, која је била први супруг
моје клијенткиње.

Петнаести случај
Dr. N: Рекли сте ми да је ваш први супруг, Bob, био дух после свог последњег
живота. Молим вас, опишите ми у којим се околностима то догодило.
С: Bob је постао дух зато што је погинуо у раној фази нашег брака у том животу.
Био је толико схрван очајем и бригом за мене, да није хтео отићи.
Dr. N: Аха. Можете ли ми приближно рећи колики је део своје укупне енергије
пренео са собом у тај живот?
С: (потврђује главом) Bob је понео само четвртину своје енергије и то му није било
довољно у овој менталној кризи... Погрешно је проценио... (зауставља се).
Dr. N: Мислите ли да Bob не би постао дух да је понео довољно енергије да се
може носити с оваквом ситуацијом?
С: Ох, на то вам не могу одговорити, али мислим да би био снажнији... Отпорнији
на тугу.
Dr. N: Зашто је онда понео тако мало енергије на Земљу?
С: Па, зато што се хтео више посветити свом раду у духовном свету.
Dr. N: Збуњен сам, зашто Bob-у његов водич није рекао да понесе више енергије на
Земљу?
С: (одмахује главом) Не, не! Не присиљавају нас на тај начин. Слободни смо да
сами доносимо своје одлуке. Bob није морао постати дух, знате. Саветовали су га да
понесе више, али тврдоглав је. Осим тога, тада је размишљао о још једном животу
(паралелном).
Dr. N: Да видим јесам ли вас добро схватио. Bob је погрешно проценио своју
способност нормалног функционишења у кризи и у телу је имао само 25 посто свог
енергетског потенцијала?
С: (тужно) Бојим се да је тако.
Dr. N: Иако је то тело нестало после смрти?
С: То није било важно. Још је увек осећао учинак и није имао довољно снаге за
борбу против околности.

51
 Dr. N: Колико је дуго Bob остао дух пре но што се спојио са остаком своје енергије
у духовном свету?
С: Не дуго, тридесетак година. Није могао да помогне себи... Недостатак
искуства... Део његове лекције... Затим су нашег учитеља позвала... Знате... Она бића
која патролирају Земљом тражећи немирне дŷше... Да доведе кући и остатак њега...
Dr. N: Неки људи зову их Откупитељи изгубљених душа.
С: То је добро име за њих, само што Bob-ова душа није била изгубљена, него
измучена.

Одвојене дŷше
Мој следећи случај описује напреднијег клијента који ми је дао више детаља о
ентитетима који нису духови, али се не желе вратити кући после смрти. Како се случај
одвија, видећемо да постоје два мотивацијска услова који терају такве дŷше на одвајање.

Шеснаести случај
Dr. N: Постоје ли људи који умру и нису спремни да се врате у духовни свет?
С: Да, неке дŷше ослобођене из физичких тела не желе напустити Земљу.
Dr. N: Претпостављам да су све оне духови?
С: Не, али могу бити ако тако желе - већином нису. Једноставно не желе бити у
контакту ни са ким.
Dr. N: И њихова се духовна енергија не враћа кући после смрти?
С: Тако је, осим оног дела њихове енергије који није напустио духовни свет.
Dr. N: Тако сам чуо. Али, сматрате ли ви те одвојене дŷше кракорочно одвојенима,
или остају у чистилишту много земаљских година?
С: То зависи. Неке се желе вратити што је могуће пре у ново тело. Те дŷше не желе
ни кратко време бити изван физичког тела. Оне су другачије од већине нас који се
желимо одморити и вратити кући како бисмо учили. Многе од њих прави су ратници с
прве линије фронта на Земљи. Желе задржати континуитет у физичким животима.
Dr. N: Па, колико сам схватио, наши водичи нам не допуштају да се задржавамо у
близини Земље и прелазимо непосредно у нови живот. Не знају ли те дŷше да морају
проћи кроз уобичајени процес повратка у своју групу, саветовања, изучавања лекција и
учествовања у избору новог тела?
С: (смеје се) У праву сте, али водичи не присиљавају оне јако проблематичне да се
врате кући, све док и сами не увиде предности тога.
Dr. N: Да, али неће им дати ново тело док не прође неко раздобље прилагођавања.
С: (слеже раменима) Да, то је тачно.

52
 Dr. N: Није ли тачно да постоје и друге проблематичне дŷше које се не желе
вратити на Земљу, али не желе поћи ни у духовни свет?
С: Тако је - то је друга врста...
Dr. N: Али ако те врсте душа не лутају Земљом као бестелесна бића и не плаше
људе као духови, зашто бих их звао проблематичнима ако само желе да их оставе на
миру?
С: Они су скренули с пута. Њихова дела резултат су нечега недовршеног...
Трауматичног... Нечег што је превише за њих. Не желе се препустити и то понашање
није уобичајено. Толико су несретни, да не желе разговарати са својим учитељима.
Dr. N: Зашто водичи не преузму контролу и не повуку их дубље у духовни свет
упркос њиховом отпору?
С: Кад би дŷше биле присиљене да учине оно што је добро за њих, не би научиле
ништа од тог затварања према свима.
Dr. N: У реду, али још се питам зашто дŷше које се желе одмах вратити, без
заустављања у духовном свету, не могу одмах добити ново тело?
С: Зар не видите да би постављање проблематичне дŷше у ново тело било сасвим
непоштено према беби која тек започиње свој живот? Те дŷше имају право на одвајање,
али на крају ће донети одлуку да затраже помоћ. Морају доћи до закључка да не могу
напредовати сами. Давање новог тела не би им помогло.
Dr. N: Куда одлазе дŷше које не желе лутати Земљом, али се не желе ни вратити
кући?
С: (тужно) У било који простор који желе створити саме за себе. Оне стварају своју
сопствену стварност са сећањима на физички живот. Неке дŷше живе на лепим местима
налик вртовима. Неке друге - на пример, оне које су наудиле другима - стварају себи
страшна места налик затворима, просторију без прозора. Затварају се у те просторе како
не би били изложене светлости и како не би контактирале с другима. То је
самонаметнута казна.
Dr. N: Чуо сам да проблематичне дŷше - оне које су повезане са злоделима – у
духовном свету бивају одвојене.
С: То је тачно, али на крају су спремни за суочавање и енергија им исцели
захваљујући љубави и бризи.
Dr. N: Можете ли ми дати неке смернице о томе како наши водичи поступају с
разним врстама душа у самонаметнутом прогонству?
С: Дају им времена да избаце то из себе. То је изазов за учитеље. Знају да су те
дŷше уплашене због вредновања које их чека и реакција својих група душа. Пуне су
негативне енергије и не размишљају јасно. Они који им желе помоћи морају их дуго
уверавати пре но што се те дŷше сложе да изађу из својих самонаметнутих затвора.
Dr. N: Претпостављам да техника уверавања има једнако много као и водича?

53
 С: Наравно... све зависи о њиховом распону вештина. Неки учитељи неће се
приближавати ученику с проблемом све док тој дӯши толико не дојади одвојеност да
сама не потражи помоћ. То може потрајати дуже време (застаје, па наставља). Други
учитељи често свраћају на разговор.
Dr. N: Хоће ли на крају све те проблематичне дŷше ослободити саме себе?
С: (станка) Рецимо то овако - на крају, све ће бити ослобођене кроз разне облике
подстицања... (смеје се) Или уверавања.
Они међу вама који су већ упознати с мојим радом знају да сам уверен да сећање
душа јако утиче на људско размишљање. Изолација и самоћа душа описана у
шеснаестом случају може оставити утисак хришћанског чистилишта као места
искупљивања греха. Је ли тај религиозни концепт настао из делова сећања дŷше на
духовни свет која су на Земљи искривљена? Постоје сличности, али и велике разлике
између мојих открића о одвајању душа и чистилишта како га дефинише црква.
Хришћанска доктрина учи да је чистилиште стање само-прочишћења за оне који
морају из себе уклонити све трагове греха пре него што наставе даље у небо. Ја сам
сазнао да неке одвојене дŷше чисте саме себе, док другима може затребати обнова
енергије. Међутим, из одвојености не долазимо сасвим прочишћени, јер се иначе више
не бисмо морали реинкарнисати. Осим тога, одвајање дŷше није прогонство. Током
последњих година, мање конзервативни елементи хришћанске цркве не наглашавају
пакао онолико колико су то чинили у прошлости. Ипак, црква још увек одбацује
универзализам, веровање да сви одлазе у небо. За њу, дŷше које умиру у стању смртног
греха за који се нису покајале заобилазе чистилиште и спуштају се у пакао, где трпе
казну у виду ˮвечног огњаˮ. Бити вечно проклет, према цркви, јесте одвојеност од Бога,
што је супротно од блаженства. Хришћанска црква једноставно не прихвата концепт да
се у животу после смрти све прашта. Према мом искуству, све дŷше су покајничке зато
што држе себе одговорнима за своје изборе.
Према ономе што сам сазнао, енергија дŷше не може се уништити нити се може
искључити, али може се преобликовати и прочистити од земаљског загађења. Дŷше које
захтевају да их оставе на миру после смрти на Земљи нису склоне самоуништењу, него
им је потребан неки осећај изолације због страха да не загаде друге дӯше негативном
енергијом. Постоје и дŷше које се не осећају загађенима, али нису спремне да их било ко
теши.
Треба имати на уму да дŷше имају власништво над својом енергијом и већина њих
тражи од водича да их одведу у центре за исцељивање и обнову у духовном свету. То су
терапеутска подручја подаље од њихових група душа где влада мир и где имају времена
за промишљање о себи. Међутим, то је облик усмерене терапије. Проблематичне дŷше
описане у шеснаестом случају још нису одлучиле прихватити помоћ. Све моје историје
случајева говоре ми да после смрти имамо право одбити помоћ наших духовних учитеља
колико год то дуго желимо.
На предавањима су ме питали да ли то самонаметнуто изагнанство ˮнижа раванˮ
или ˮнижи световиˮ. Имам осећај да те идеје долазе из неке догме засновене на страху.
Можда је то питање семантике. Мислим да је бољи превод тог стања самонаметнути

54
простор, вакуум субјективне стварности који је створила душа која жели бити сама.
Простор одвојен од духовног центра душа стварају саме дӯше. Не сматрам да су те дӯше
изгубљене у неком царству одвојеном од духовног света у ком обитавају друге дŷше.
Разграничење је ментално.
Те повучене дӯше знају да су бесмртне, али осећају се немоћно. Погледајте шта
чине у тој самоћи без ичије помоћи: проживљавају своја дела изнова и изнова,
одигравајући све кармичке импликације оног што су чиниле другима и оног што су
други чинили њима током последњег живота. Можда су наудиле другима или су други
наудили њима. Често чујем да се сматрају жртвама догађаја над којима нису имали
контролу. У исто су време тужне и љутите. Не комуницирају са својим групама душа. Те
дŷше пате од оптуживања самих себе и ограниченог увида.
Морам признати да такве околности одговарају неким дефиницијама чистилишта.
Sartre је рекао: ˮИмамо имагинарно јȃство света с намерама и жељама стварног јаства.ˮ
Тој изјави додао бих и изјаву Wиллиама Блакеа: ˮПерцепција нашег стварног јаства
може угрозити стапање с тим јȃствомˮ. У свом простору, усамљене дŷше одустале су од
свог замишљеног јаства и замениле га великом дозом самооптуживања. Самоћа и тиха
самоанахза важни су и нормални аспекти живота душа у духовном свету. Разлика је у
томе што проблематичне дŷше још нису спремне затражити ублажавање својих мука
тако што ће потражити помоћ, кренути даље и начинити промене. Добро је што те дŷше
чине само малени дио популација душа које свакодневно прелазе на други свет.

Бестелесна бића која посећују Земљу

То су ентитети који путују на Земљу као туристи и никада се не инкарнирају на
нашој планети. Неки су врло напредни, док су други лоше прилагођени. Карактери тих
бића описани су ми као пријатељски, мирни и склони помагању, или удаљени, нападни,
па чак и свадљиви. Верујем да их наш фолклор већ хиљадама година описује као бића
способна за стварање страха и чаролије. Наша митологија говори о разликама између
светлих бића, која су грациозна и хировита и тамнијих бића, која су тежа и имају ружну
нарав. Нека од тих претхришћанских веровања претворила су се у наша постојећа
религијска веровања о светлом и мрачном попришту милости или насиља у животу
после смрти.
Већи број мојих клијената рекао ми је да између живота на Земљи путују као
бестелесна бића на друге светове у нашој димензији и изван ње. Неки говоре да могу
видети и друга бестелесна бића на тим путовањима. Зато ме изненађује што од клијената
тек повремено добијам понеку информацију о сусретима с другим светлосним бићима на
Земљи. Моји клијенти виде их кад одлуче посетити Земљу као бестелесна бића између
живота. Извештаји су занимљиви, као што илуструје следећи случај.

Седамнаести случај
Dr. N: Будући да сте ми описали колико уживате путевати у физичке и менталне
светове између живота, занима ме шта знате о другим бићима која можда сусрећете при
доласку на Земљу?

55
 С: Они плутају кроз нашу стварност овде на Земљи, као што ја чиним у другим
димензијама.
Dr. N: Познајете ли многе дŷше које се редовно инкарнирају на Земљи и које
долазе овамо у посету попут вас?
С: Заправо, не, то није тако често, али ја волим навраћати. Многи моји пријатељи
уживају у промени окружења између живота и држе се подаље од Земље. Кад дођем
овамо, понекад видим чудна бића која не познајем.
Dr. N: Како изгледају?
С: Чудни, необични облици, магличасти или густи... Не изгледају попут људи.
Dr. N: Поразговарајмо о томе. Рекли сте ми да дŷше у духовном свету имају
способност пројектовати људски облик. Како ви и ваши пријатељи изгледате као духови
на Земљи?
С: Ох. углавном исто, али на густом свету као што је Земља, стављамо нагласак на
физичку страну... Како бисмо затворили оно што смо некада били овде.
Dr. N: Желите рећи да сте у више телесном облику?
С: Овај... Да... Донекле. На световима попут Земље више смо дефинисани око
рубова - тако што пројектујемо људско тело на прозиран начин као благо, дифузно
светло. Када у духовном свету попримимо телесни изглед, рецимо из прошлог живота,
сјајимо пуном снагом своје енергије.
Dr. N: Може ли бестелесно биће, чак и у дифузном стању, бити видљиво живим
особама?
С: (цери се) Ох, да... Али само нас неки људи виде као приказе, и то не увек.
Dr. N: Зашто?
С: Сигурно је повезано с њиховом нивоом пријемчивости - или перцепције – у
одређеним тренуцима док смо у њиховој близини.
Dr. N: Ако желите, молим вас, ставите се у положај прозирног светлосног бића на
Земљи и причајте ми о томе шта радите овде. Желим да опишете и друге нељудске
духове које видите, а који немају искуства с инкарнацијом на нашој планети.
С: (сретно) Као посетиоци, летимо кроз планине и долине, градове и градиће.
Уживамо у скупљању енергије од активности Земље. Увек је занимљиво налетети на
разна бића која су такође овде на пропутовању. Знају да нас се становници Земље боје и
већина тих бића желела би ублажити страх... Али... Ми са Земље знамо да се не можемо
петљати у животе људи на неки значајнији начин.
Dr. N: То значи да нека бића с других светова немају таквих ограда?
С: Да.
Dr. N: Претпостављам да ˮпетљатиˮ значи мешати се у нечији кармички пут?
С: Па... Да.
Dr. N: Али зашто не бисте помогли људима ако можете?
56
 С: (нагло, и можда с благом кривицом) Гледајте, ми нисмо водичи додељени
Земљи. Ми смо само посетиоци, као и други које повремено виђамо. За нас је то
туристичко путовање. Ако наиђемо на неку лошу ситуацију можда ћемо накратко...
Скренути некоме пажња на бољу могућност. Задовољство нам је кад... Подстакнемо
људе... Да делују у свом најбољем интересу уместо да окрену главу на другу страну.
Dr. N: Ако се случајно затекнете на правом месту у право време?
С: Да, да их... Нежно погурамо у бољем смеру у кључном тренутку (подиже глас) -
не поправљамо велике проблеме, разумете.
Dr. N: Тада би вас сматрали добрим духовима?
С: (смеје се) За разлику од чега?
Dr. N: (у покушају завлачења) Од злих духова који се баве живим бићима како би
им нанели штету.
С: (нагло) Ко вам је то рекао? Не постоје зли духови, само неспособни... И
немарни... И нехајни...
Dr. N: А шта је са тужним духовима или дезоријентисанима или заигранима - зар
они не могу нанети штету?
С: Ох, да, али то није намерно зло. (застаје, па додаје) Нисмо сви ми у истој
категорији... Не путујемо на Земљу на одмор.
Dr. N: То сам хтео рећи. Мислим на духове.
С: То су духови који су остали овде сопственом вољом.
Dr. N: А што је с духовима који су странци на Земљи?
С: (станка) Постоје и други духови који путују између димензија и које сматрамо
лоше прилагођенима. Чини се да они немају никакву осетљивост према Земљи. Они не
знају много о људима.
Dr. N: (благо наводим клијента) И они могу створити проблеме живима?
С: (нервозно) Да, каткад... Иако то може бити ненамерно. Они нису несташни нити
зли, само неспретна, ђавооласта деца. Млада бића светлости могу се изгубити између
димензија и унутар димензија. Забава им одвлачи пажњу. Сматрамо их несташном
омладином. Те шаљивџије мисле да је Земља њихово игралиште на ком могу изводити
ђавоолије с наивним људима и насмрт их плашити. Врашки се забављају пре него што
их улови неки од луталица (водича - трагача) које шаљу да улове те бегунце.
Dr. N: Догађа ли се то често?
С: Заправо, мислим да не. Они су попут деце која каткад успеју побећи пажљивим
родитељима.
Dr. N: Дакле, не сматрате да је те злонамерне духове овамо упутила нека демонска
сила?
С: (брзо) Неее - понекад налетимо на неки мрачан, тежак ентитет који је земаљска
сфера дезоријентисала. Ово место је густо, али они долазе с још гушћих места. Било

57
како било, држе се нас зато што не знају шта чине. Зовемо их ˮтешкашиˮ зато што нису
покретни.
Dr. N: А шта је с душама о којима сте причали, које су једноставно нехајне према
људима на Земљи?
С: (дубоки уздах) Да, они могу преплашити људе. То је зато што неки од њих имају
преку нарав. Нису увиђавни.
Dr. N: Као слонови у стаклани?
С: Да - нису прилагођени локалним обичајима...
Dr. N: Покушавате ли некако интервенисати код тих случајева с разним врстама
духова који на неки начин могу ометати људе?
С: Да, ако их затекнемо да се ружно понашају, заустављамо то и покушавамо их
одгурати. То је ВРЛО реко... Већина бића изван овог света озбиљна су и пуна
поштовања, (станка). Желим нагласити да ми нисмо филантропи. Ово је наше слободно
време и не желимо одговорност.
Dr. N: У реду. Зашто би некакав неспособни дух долазио на Земљу , изазивао
невоље, чак и ненамерно, људима који овде живе? Зар њихови водичи немају
родитељских вештина?
С: (мирно) Па... Превише надзора ствара досадну децу. Да су на краком поводцу,
како би нешто научили? Неће им допустити да нешто униште, нити да нанесу већу
штету.
Dr. N: Још једно питање. Мислите ли да сви ти духови о којима смо разговарали
постоје у великом броју и да се роје по целој Земљи?
С: Уопште не. То је врло мали број у поређењу са Земљином популацијом. Судећи
према мом искуству овде, у неким тренуцима само их је неколико и уопште их не видим.
То није стална ствар... Циклично је.
Оно што је невидљиво нама живима представља нам тајну, јер само нам нека
друга чула говоре да ту има нечега. Питам се, не буде ли духовни путници у нама
сећање и препознавање оног што смо некада били и што ћемо опет бити.

Демони или деве

Мислим да је прикладно да ово поглавље завршимо сажетком неких погрешних
идеја које имамо о постојању злих духова, добрих духова и њиховом утицају на Земљи.
Ако ћу тиме тешко нарушити неке омиљене теорије читаоца, молим вас да имате на уму
како моје изјаве долазе из извештаја многих клијената које сам подвргнуо хипнози. Ти
клијенти нису видели ђавола, нити демонске силе које плутају око Земље. Оно што виде
као духови је обиље негативне људске енергије која произлази из интензивних емоција
попут беса, мржње и страха. Те проблематичне обрасце размишљања привлаче свест
других особа које размишљају негативно. Они их скупљају и шире још већи несклад.
Сва та тамна енергија у ваздуху нарушава позитивну мудрост Земље.

58
 Древни народи сматрали су да су демони летећа бића која настањују подручја
између неба и Земље и нису посебно зла. Рана хришћанска црква уздигла је демоне до
статуса ˮзлих господара тамеˮ. Као пали анђели, ови Сотонини гласници могли су се
прерушити у гласнике Бога како би заварали људе. Мислим да је поштено рећи да,
унутраш данашњих либералнијих заједница, демони представљају наше унутрашње
заведене страсти које нас могу довести у невољу.
У свим својим годинама рада са душама, никада нисам имао клијента који би био
опседнут неким духом, непријатељским или другачијим. Кад сам то изјавио на једном
предавању, један човек подигао је руку и рекао: ˮСве је то лепо и добро, о велики гуру,
али док не хипнотишете све људе на свету не причајте ми да не постоје демонске силе!ˮ
Наравно, ово је ваљан аргумент против моје хипотезе да не постоје ствари попут
опседнутости дŷше, злих демона, ђавола и пакла. Ипак, не могу закључити ништа друго
када сви моји клијенти, чак и они који свесно верују у демонске силе, одбацују
постојање таквих бића када виде себе као дӯше.2
2
Добро је од аутора што говори само о ономе што зна из искуства и о чему може да говори.
Ипак, може се поставити аргумент да су му клијенти били само људи са људском душом, само су
они хтели и уопште могли да буду хипнотисани. Ако постоје демонизовани људи или бића која само
изгледају као људи а немају људску дӯшу - а нека искуства сведоче да таква бића постоје - они
сигурно не би имали намеру да буду ауторови паценти да не би били разоткривени. Аргумент да не
постоји неко ко се скрива само зато што га нисмо видели, није ваљан јер се тај скрива. Друго
отворено питање су тешки злотвори које људи чине. Да ли их увек чине свесно или несвесно?
Судећи по природи људске дŷше, како је аутор изнео у својим књигама, немогуће је да људи свесно
чине злочине. Ако несвесно, по чијем навођењу? Очигледно је да су у игру укључене и силе које
аутор није открио, јер му се нису откриле из логичних разлога.

Повремено ми долазе клијенти који су уверени да их опседа страни ентитет или

нека врста злог духа. Имао сам и друге клијенте који су били уверени да је неко на њих
бацио клетву због понашања у неком прошлом животу. Како моја сеанса хипнотичке
регресије напредује у надсвесни ум тих људи, обично проналазимо једну од ове три
ствари:
1. Страх се готово увек показује сасвим незасновеним.
2. Повремено се догађа да их покушава контактирати пријатељски дух, често неки
мртви рођак. Моји уплашени клијенти погрешно тумаче намере тих духова који су им
само желели донети утеху и љубав. Дошло је до комуникационог шума између
пошиљаоца и примаоца. Дŷше немају проблема с међусобном телепатијом, али то не
значи да су све дŷше врхунски стручњаци за комуникацију са инкарнисаним људима.
3. Врло реко догађа се да понеки проблематични, неспособни дух оствари контакт
због неких неразрешених кармичких проблема које је имао на Земљи с том особом. То
смо видели у четрнаестом случају.
Истраживачи паранормалног дошли су до још три могућа разлога због којих неки
људи верују да их је опсео демон, и то ћемо додати мојим разлозима:
4. Емоционално и физичко злостављање у детињству, које ствара осећање да
одрасли злостављач представља злу силу која има потпуну контролу.
5. Вишеструки поремећај личности.
59
 6. Периодична повећања активности електромагнетних поља око Земље, која су
довољна да наруше активност мозга код проблематичних особа.
Могућност да људе опседне сатанско биће, долази равно из средњевековних
система веровања. Тај је страх засновен на теолошким празноверјима која су уништила
безброј живота током последњих хиљаду година. Већи део тих бесмислица нестао је
током последњих двеста година, али задржао се код фундаменталиста. Неке религије
још увек практикују егзорцизам демона. Често ми се догађа да откривам како су
клијенти који ми долазе забринути због опседнутости изгубили контролу над својим
животима и да су испуњени низом опсесија и присила. Људи који чују гласове који им
наређују да чине лоше ствари вероватно су шизофреници, а не опседнути. 3
3
Ово је ипак стајалиште старе школе психијатрије. Постоје новија истраживања психијатара
као што је Dr. William J. Baldwin (видети његово дело: BS-VI: Bliski susreti opsjedačke vrste (CE-VI:
Close Encounters of the Possession Kind) који доказују управо да опседнутост страним ентитетима,
духовима, демонима и ваземаљским ентитетима, постоје, да су они прави узрочници гласова,
присила, посебно присила негативних радњи, и шизофрених стања.

У нашем физичком свету можда постоје несретни или ђавооласти духови који
плове унаоколо, али они се не настањују у умовима људи. Духовни свет предобро је
уређен да би допустио такве активности душа. Опседнутост од стране другог бића не би
само нарушило наш животни уговор, него би и уништило слободну вољу. Ти услови
чине основе реинкарнације и не могу се компромитовати. Идеја да постоје сотонски
ентитети као спољне силе које покушавају збунити и потчинити људе, мит је који
заговарају они који настоје контролисати умове других ради сопствених циљева. Зло
постоји унутар човека, а покрећу га ограничености проблематичног људског ума. Живот
може бити окрутан, али на овој планети ми смо ти који га чинимо таквим.4
4
Можда ˮони који настоје контролисати умове других ради сопствених циљеваˮ желе да ми
управо у то верујемо. Такво веровање ствара осећај кривице и менталитет жртве, а то све води у
парализу целог духовног и умног потенцијала.

Претпоставка да се рађамо зли, или да нека спољна сила обузима ум зле особе,
олакшава неким људима прихватање зла. То је начин рационализације свесне
окрутности, очувања наше људскости и одрешења себе од појединачне и колективне
одговорности. Када видимо случајеве серијских убӣца или деце која убијају другу децу,
те људе можемо назвати ˮрођеним убицамаˮ или особама под утицајем спољњих
демонских сила. Тиме ћемо себи приштедети труд откривања разлога због ког те убице
уживају у изражавању сопственог бола, наношењем бола другима.5
5
Не бисмо требали ни унапред да им дајемо овакву дијагнозу какву аутор заступа.

Не постоје чудовишне дŷше. Људи се не рађају зли. Квари их друштво у ком живе,
где зла дела задовољавају жудње поремећених особа. То произлази из људског мозга.
Истраживања психопата открила су да узбуђење због наношења боли другима без кајања
испуњава празнину коју осећају у себи.6
6
Истраживање неких других опет говоре да постоје демонска бића која се на тај начин хране
негативном енергијом, да је то разлог изазивања безразложне патње. И то чине управо на такав
начин да изазову што више патње и страха, јер им је тако већа и боља храна. Свакако, то могу да

60
постигну само утицајем на људе који су подложни и подобни за такве утицаје, који су били
злостављани у детињству (и то је опет вероватно било под истим негативним утицајима на њихове
злостављаче) и који су психички нестабилни и незрели.

Чињење зла извор је моћи, снаге и контроле за проблематичне људе. Мржња

односи стварност живота који заправо мрзе. Уврнути умови тих крвника говоре им,
ˮАко живот за мене није вредан живљења, зашто га не бих одузео некоме другоме.ˮ
Зло није генетско наслеђе, иако се у породицама с историјом насиља и окрутности
према деци ти чинови често преносе са једне на другу генерацију као научено понашање.
Насиље и нефункционално понашање једног одраслог члана породица је унутрашња
емоционална реакција која се прелива и загађује друге младе чланове. То може довести
до присилног и деструктивног понашања код деце у тој породици. Како ти генетски и
негативан утицај средине, повезани с телом утичу на нашу дӯшу?
У својој пракси открио сам да се енергетска сила дŷше у тешким тренуцима може
одвојити од тела. Постоје људи који имају осећај да не припадају својим телима. Ако су
околности довољно тешке, те су дŷше склоне мислима о самоубиству - али обично не и о
одузимању живота другима. У следећим ћу поглављима рећи нешто више о томе. Део
тих превирања произлази из сукоба између бесмртног карактера дŷше и темперамента
мозга домаћина, с целокупним генетском пртљагом који поседује. Може се јавити и
абнормална хемија мозга и хормонална неравнотежа које утичу на Централни нервни
систем и могу загадити и дӯшу.
Открио сам и да незреле дŷше често имају потешкоћа с управљањем лошим
менталним склопом проблематичних људских бића. Долази до разилажења у деловању
дŷше и људског Ја. Сила која вуче овамо-онамо доводи до тога да човек покушава свету
представити јединствени его, што му не успева. Овде делују унутрашње, а не спољне
силе. Поремећеном уму не треба егзорциста, него способан терапеут.7
7
Ово је тачно, али не открива праву природу егзорцизма на којима се дешавају обективне
ствари које субјект не би могао сам да изведе ма колико био поремећен.

Дŷше не представљају само добро и чисто у телу, јер се не би инкарнисале ради

личног развоја. Дŷше долазе на Земљу како би радиле на својим мȃнама. Како би
открила себе, душа може изабрати да делује у складу с сопственим карактером у избору
људског тела, или против сопственог карактера. На пример, душа која се бори против
себичности и самоповлађивања можда неће функционисати добро у комбинацији с
људским егом чији емоционални темперамент проналази задовољство у агресивном
понашању.
Врло често, проблематичне особе у детињству су проживеле болне трауме
повезане с околином, попут физичког и емоционалног злостављања. Оне се повлаче у
себе, стварајући оклоп у ком се скривају иза свог бола, или излазе из себе, при чему
стално ментално излазе из својих тела. Ти обрамбени механизми начин су
преживљавања и очувања здравог разума. Кад ми клијент каже да се воли ˮискључитиˮ и
бавити се астралном пројекцијом зато што се осећа живље захваљујући вантелесним
искуствима, код њега тражим поремећаје. Понекад не пронађем ништа осим знатижеље,
али опсесија изласком из тела указује на жељу за бегом из постојеће стварности.

61
 Можда ме из тог разлога брине теорија заузимања туђих тела као још један облик
механизма бега. Верујем да је цела идеја заузимања туђих тела лажан концепт. Према
заговорницима те теорије, десетине хиљада душа које сада бораве на овој планети дошле
су непосредно у своја физичка тела не пролазећи кроз нормални процес рођења и
детињства. Кажу нам да су то дŷше просветљених бића којима је допуштено да преузму
одрасла тела душа која желе раније напустити живот јер им је постао претежак. Стога
дŷше које заузимају туђа тела заправо чине добро дело, према заговорницима ове
теорије. Ја то називам опседнутошћу с дозволом.
Ако је та теорија истинита, морам се одрећи свог белог огртача и златног медаљона
великог гуруа. У свим својим годинама рада са клијентима у регресији нисам се сусрео с
душом која је заузела туђе тело. Осим тога, ти људи нису никада чули за неку дӯшу у
духовном свету која би се бавила нечим таквим. Заправо, негирају могућност таквих
догађаја зато што би то нарушило животни уговор дŷше. Дати некој другој дӯши
допуштење да уђе и преузме ваш кармички животни план значило би одбацити целу
сврху вашег доласка на Земљу! Претпоставка да би дŷше које заузимају туђа тела
желеле завршити свој кармички циклус у телу које је изабрао неко други сасвим је
погрешна. Ако сам ја ученик четвртог разреда средње школе који учи тригонометрију,
бих ли напустио свој разред и вратио се у први разред у ком се учи алгебра, пронашао
ученика који се мучи са својим испитом и рекао му да ћу завршити његов испит како би
он могао пре отићи? То је губитак за оба ученика - а који би учитељ то допустио?
Цела теорија заузимања тела је попут самоубиства, иако би се требала
супротстављати самоубиству зато што допушта дӯши која одлази да избегне
одговорност напуштајући свој живот. Душа која одлази препушта власништво над телом
– домаћином како би тело преузела напреднија душа која се не жели мучити с
раздобљем проведеним у телу детета. То је једна од највећих мана опседнутости с
допуштењем. Према свему што сам научио о избору тела, дӯши су потребне године да
потпуно споји своје енергетске вибрације с вибрацијама мозга домаћина. Процес
започиње док је беба још у стању фетуса. Сви кључни елементи нашег правог
идентитета долазе од дŷше која је од почетка додељена специфичном телу. Размислите о
три елемента који произлазе из дŷше: машта, интуиција и увид. Затим додајте
компоненте попут савести и креативности. Сматрате ли да ум одрасле особе неће
препознати губитак свог партнерског Јаства и нову присутност? То би тело домаћина
довело до лудила уместо да га исцели. Људима говорим да не брину да ће изгубити дӯшу
- она је с нама цео живот, јер постоје добри разлози због којих имате управо ово тело у
ком јесте.
Дӯше своје одговорности схватају врло озбиљно, чак до те мере да улазе у
нефункционална тела. Оне нису материјално заробљене. На пример, душа може
настањивати тело домаћина у коми много година, и напустити га тек после смрти. Те су
дŷше у стању слободно лутати земљом и посећивати друге дŷше које накратко излазе из
тела током нормалног сна. То посебно вреди за дŷше у телима беба. Дŷше осећају
велико поштовање према изабраним телима домаћина, чак и ако се досађују. Остављају
мали део своје енергије тако да се, уколико је потребно, могу брзо вратити. Њихове
таласне дужине су попут сигнала за оријентацију који су ˮозначилиˮ њихове људске
партнере.
62
 Кад енергија дŷше напусти људско тело, то не значи да неко демонско биће добија
прилику да на брзину заузме празан ум. То је још једно празноверје. Осим што таква
демонска бића не постоје, у уму увек постоји делић енергије дŷше која путује.
Злонамерни ентитет не би се могао увући унутра, чак и кад би постојао.
Становници духовног света очито су свесни наше опчињености мрачним,
злокобним духовима који представљају опасност дӯши. Имао сам врло необичан случај
који ми је скренуо пажња на ту чињеницу, а примена демонологије којој је прибегао
учитељ мог клијента осамнаестог случаја у односу на тог несретног ученика скандалозна
је и неконвенционална, али успешана. Овај случај оцртава начин на који се готово
бруталан хумор може сликовито употребити у духовном свету да би нам се скренула
пажња на мане које имамо на Земљи.
Осамнаести случај говори о искуству смрти евангелистичког проповедника из
1920-тих. Овај човек провео је цео живот тражећи ђавола у свакој ситници свог града на
југу SAD-а. Док сам пролазио тај живот с клијентом који је носио та сећања, рекао ми је:
ˮМоји парохиани уплашили су се до костију мојих ватрених говора о паклу који чека све
грешнике.ˮ Овај случај започећу с призором који се догодио након што је мој клијент
дошао до врата.

Осамнаести случај
Dr. N: Кажете да, иако вам ствари нису превише јасне, лебдите у јарком светлу и
неко вам прилази?
С: Да, помало сам дезоријентисан. Још се нисам навикао на ово окружење.
Dr. N: У реду, не журите и пустите да лик лебди према вама док ви лебдите према
њему.
С: (дуга станка, а затим испушта гласан, ужаснут узвик) ОХ, БОЖЕ. НЕ!
Dr. N: (његов крик ме тргнуо) Шта се догађа?
С: (тело клијента почиње да се неконтролисано тресе) ОХ... ОХ... БОЖЕ
СВЕМОГУЋИ! ТО ЈЕ ЂАВО. ЗНАО САМ. ОТИШАО САМ У ПАКАО!
Dr. N: (хватам клијента за рамена) Сада дубоко удахните и покушајте да се
опустите док заједно пролазимо кроз ово. (тихо додајем) Нисте у паклу...
С: (прекида ме високим гласом) ОХ, ДА - ЗАШТО ОНДА ВИДИМ ЂАВОЛА
ПРЕД СОБОМ?
Dr. N: (лице мог клијента прекривено је знојем и ја га бришем марамицом,
смирујући га) Покушајте се смирити, овде је дошло до некакве грешке и убрзо ћемо то
открити.
С: (не обраћа пажња на мене, почиње јаукати љуљајући се напред - назад) Охооо...
Готов сам... У паклу сам...
Dr. N: (енергичније га прекидам) Реците ми шта тачно видите.

63
 С: (најпре шапће, а затим говори све гласније) Биће... Демонско... Црвенкасто -
зелено лице... Рогови... Окрутне очи... Очњаци... Лице на кожи попут спаљеног дрвета...
О ДРАГИ ИСУСЕ, ЗАШТО ОД СВИХ ЉУДИ БАШ ЈА, КОЈИ САМ ТЕ ТОЛИКО
ЗАГОВАРАО?
Dr. N: Шта још видите?
С: (с гнушањем) ШТА СЕ ЈОШ ИМА ЗА ВИДЕТИ? НЕ РАЗУМЕТЕ ЛИ? ИСПРЕД
МЕНЕ ЈЕ ЂАВО !
Dr. N: (брзо) Мислим, остатак тела. Погледајте испод главе и реците ми шта
видите.
С: (силовито се тресе) Ништа... Само магловито тело налик духу.
Dr. N: Останите са мном. Зар вам се то не чини необично - да се ђаво појавио без
тела? Сада брзо крените напред кроз време и реците ми што тај лик чини.
С: (тело мог клијента нагло се трза и, с дубоким уздахом олакшања, враћа назад у
столицу) Ох... Тај гад... Требао сам да знам... То је SCANLON. Скида маску и злобно ми
се смеши...
Dr. N: (сада се и ја опуштам) Ко је SCANLON?
С: Мој водич. То је његов груби смисао за хумор.
Dr. N: Како Scanlon сада изгледа?
С: Висок, орловског носа, седокос... Пун ђаволија, као и обично, (храбро се смеје,
али још се није сасвим опоравио). Требао сам да знам. Овога пута ме ухватио на
спавању.
Dr. N: Јесу ли Scanlon-у овакве ствари обичај? Зашто вас је уплашио управо кад сте
се вратили у духовни свет, благо дезоријентисани?
С: (брани га) Слушајте, он је сјајан учитељ. То је његов приступ. Цела наша група
служи се маскама, али он зна да их ја баш не волим.
Dr. N: Реците ми зашто се Scanlon послужио маском ђавола да вас престраши после
тог живота? Сада разговарајте са њим.
Напомена: Неко време ћутим док се мој клијент ментално повезује са Scanlon-ом.
С: (после неког времена ћутања) Тако ми је и требало. Ох, знао сам! Провео сам
цео живот проповедајући о ђаволу, плашећи добре људе... Причајући им да иду у пакао
ако не буду обраћали пажња на мене. Scanlon ми је дао дозу мог сопственог лека.
Dr. N: А какав је сада ваш став о његовим методама?
С: (раздражено) Показао ми је шта ми треба.
Dr. N: Желим да вам поставим непосредно питање. Јесте ли заиста веровали у оно
што сте причали својим парохианима о томе да свуда видите демонске силе или вас је
мотивисало нешто друго?
С: (интензивно) Не, не - веровао сам у то што сам причао о злим бићима у свакој
особи. Нисам био лицемер.
64
 Dr. N: Јесте ли сигурни да то није била лажна побожност? Нисте се правили да сте
нешто што нисте?
С: Не! Веровао сам у то. Моја пропаст била је мој метод проповедања и љубав
према моћи над другима коју ми је та способност давала. Да, признајем ту ману...
Учинио сам живот тешким некима од моје пастве... Нисам видео ону есенцијалну
доброту у људима. Увек сам био сумњичав због своје опседнутости злом и то ме
покварило.
Dr. N: Сматрате ли да сте постали такви делимично због тела које сте изабрали у
том животу?
С: (равномерним гласом) Да, недостајало ми је самоконтроле. Изабрао сам тело с
енергичним умом и допустио себи да се занесем тиме. Био сам превише агресиван као
проповедник.
Dr. N: Знате ли зашто је ваша душа одлучила ући у партнерство са телом
проповедника који стално плаши људе?
С: Ох, ја... Срање... Допустио сам да се то догоди зато што ми је годило да имам
контролу... Бојао сам се... Да ме не схватају довољно озбиљно.
Dr. N: Бринуо вас је губитак контроле?
С: (дуга станка) Да, то... Био бих... Недостатан.
Dr. N: Мислите ли да је Scanlon својом употребом ђавоље маске исмејао оно што
сте ви представљали у цркви?
С: Не, то није начин мог учитеља. Изабрао сам тело свештеника и он ми је помогао
у томе. Скренуо сам у погрешном смеру, али то није био погрешан пут. Моја вера није
била лоша ствар, али био сам заведен на погрешан пут и водио сам остале на погрешан
пут. Scanlon је хтео видети шта то значи плашити људе уместо да расправљате с њима.
Хтео је да осетим исти страх који сам усађивао другима.
Напомена: Сада премештам свог клијента у групу како бих сазнао више о томе
како Scanlon подучава своје ученике служећи се маскама.
Dr. N: Ко је прва особа која вам прилази?
С: (оклева и опрезан је) То је... Анђео... Нежна, сјајна бела боја... Крила... (тада,
препознајући) У РЕДУ, ПРЕПОЗНАО САМ ВАС! ДОСТА!
Dr. N: Ко је тај анђео?
С: Моја драга пријатељица, Diane. Скинула је своју анђеоску маску, смеје се и грли
ме.
Dr. N: Мало сам збуњен. Дŷше могу попримити било који облик и створити који
год лик желе. Зашто се гњавити с маскама?
С: Маска је попут говорне фигуре, симбол који се може држати у руци, стављати и
скидати по жељи. Diane ствара равнотежу Scanlon-овој масној шали тако што глуми
анђела пуног љубави за мене, док се други смеју ономе што ми се догодило.
Dr. N: Каква је особа Diane?
65
 С: Пуна љубави и хумора. Воли практичне шале, као и већи део моје групе. Сви
знају да ја преозбиљно схватам ствари. Маске ми се баш не свиђају, па ме зато
задиркују.
Dr. N: Користе ли се маске током ваших лекција као начин подучавања о
исправном и погрешном понашању?
С: Да, оне су начин указивања на добро и лоше размишљање, заблуде...
идентификују аспекте наших карактера који су позитивни, као и оне који су непожељни,
па можемо играти разне улоге једни с другима.
Dr. N: Је ли Scanlon започео с том употребом реквизита у вашим групним
лекцијама?
С: (смеје се) Да, и оно што чини оставља утисак.
Био је то чудан случај и признаћу да ме Scanlon прешао на неколико тренутака кад
сам помислио да ме тај клијент повео на место на које ме нико други није повео пре
њега. Поступак с ђавољом маском који је овај клијент проживео на вратима је аномалија.
Шта више, никада нисам сусрео водича чије је понашање било тако екстравагантно и
провокативно.
У следећим поглављима видећемо како драма игра важан део у активности грỳпа
душа. Употреба маски у Scanlon-овој групи као симболички гест која утеловљује систем
веровања, прилично је јединствен у мом искуству. Маске имају дугу традицију у нашем
културном животу, где су се персонификације божанских и демонских моћи користиле
за задиркивање духова којих су се људи бојали, и одавање почасти онима које су
поштовали. Ђавоља маска има историју племенског егзорцизма злобних духова. У
осамнаестом случају, митске духовне праксе са Земље употребио је водитељ групе душа
како би пробудио своје ученике.

4
ОБНАВЉАЊЕ ДУХОВНЕ ЕНЕРГИЈЕ
Енергија дŷше
Дӯшу не можемо дефинисати на физички начин јер бисмо тиме покушали
наметнути границе нечему што, чини се, нема граница. Ја дӯшу видим као интелигентну
светлосну енергију. Чини се да та енергија делује као вибрациони талас налик
електромагнетној сили, али без ограничења наелектрисаних честица материје. Изгледа
да енергија дŷше није уједначена. Попут отиска прста, свака душа има јединствени
идентитет у формирању, саставу и вибрацијској расподели. Ја могу открити ниво развоја
дŷше по њеној боји, али ништа од тога не дефинише шта је душа као ентитет.
После година истраживања начина на који душа ствара интеракцију са низом
људских умова током многих инкарнација, и оног што накнадно чини у духовном свету,
сазнао сам понешто о њеној жудњи за савршенством. Ни то ми не говори шта је заправо
душа. Да бисмо у потпуности схватили енергију дŷше, морали бисмо познавати све
аспекте њеног стварања, па и свест њеног извора. То је савршенство које не могу
спознати, упркос свим својим напорима истраживања тајни живота и смрти.

66
 Преостаје ми истраживање начина на који та дубока енергија делује и начина на
који реагује на људе и догађаје, као и оног чему тежи у физичком и менталном
окружењу. Ако постојање дŷше започиње у чистој мисли, која је обликује, та мисао је
одржава као бесмртно биће. Индивидуални карактер дŷше омогућава јој да утиче на
своје физичко окружење како би створила већу хармонију и равнотежу у животу. Дŷше
су израз лепоте, маште и креативности. Древни Египћани су говорили да човек мора
слушати срце како би почео схватати дӯшу. Мислим да су били у праву.

Стандардни поступак на вратима

Када пређемо на другу страну и када нас дочекају наши водичи, открио сам да се
технике којима се служе при првом контакту могу поделити на две групе:
1. Окруживање. Душа која се враћа сасвим је окружена великим, кружним обликом
снажне енергије свог водича. Док се душа и водич састају, душа има осећај као да се
обоје налазе у мехуру. То је уобичајенија метода, коју моји клијенти описују као чисту
екстазу.
2. Фокусирање. Овај алтернативни поступак првог контакта примењује се на мало
другачији начин. Док се водич приближава, енергија се усмерава на одређене тачке на
ивицема етеричног тела дŷше из било ког смера који водич изабере. Може нас ухватити
за руку или нас држати за врхове рамена из бочног положаја. Исцељивање почиње из
специфичне тачке етеричног тела у облику благог миловања, после ког следи дубоко
продирање.
Избор процедура зависи о склоности водича и о стању наше дŷшевне енергије у
том тренутку. У оба случаја јавља се тренутни прилив снажне, окрепљујуће енергије док
се покрећемо напред. То је уводна фаза путовања до нашег крајњег духовног одредишта.
Напредније дŷше, посебно ако су неоштећене, обично не требају помоћ енергетске силе
пуне љубави.
Преглед техника које је клијент из првог случаја употребио на својој супрузи,
Alice, садржи елементе и окруживања и фукусирања на живу особу од стране некога ко
још није водич. Други случајеви у прошлом поглављу указују да је то један од начина на
које започињемо своју обуку у употреби исцелитељске енергије пре него што добијемо
статус водича. Током узбудљивих тренутака после почетног контакта, наши водичи могу
стручно применити и нешто што ја називам енергетско прожимање. Овај накнадни
учинак преноса енергије описан је као нешто попут филтрирања кафе. У осмом случају,
душа се послужила процесом филтрирања енергије који садржи и мирис како би допрла
до свог супруга, Charles-а.
Исцељивање емоционалне и физичке повреде, у духовном свету и изван њега,
произлази из извора доброте. Позитивна енергија тече у сваки део дŷше од пошиљаоца,
који јој шаље и своју есенцију и мудрост. Моји клијенти не могу објаснити лепоту и
суптилност те асимилације, осим што кажу да подсећа на ток струје која помлађује.

Поступак с хитним случајевима на вратима

Када душа дође ослабљене енергије на врата духовног света, неки водичи прелазе
на исцељивање у хитним случајевима. То је физичко и ментално исцељивање које се
67
одвија пре него што душа зађе дубље у духовни свет. Један од мојих клијената у
последњем је животу погинуо у аутомобилској несрећи, при чему му је одсечена нога.
Испричао ми је шта се догодило на вратама као резултат тог искуства:
ˮКада сам дошао до врата, мој водич видео је рупе у мојој енергетској аури и одмах
наставио враћати оштећену енергију на место. Обликовао ју је као глину да би испунио,
преобликовао и изгладио неравнине и пукотине, и на тај ме начин опет учинио
целовитим.ˮ
Етерично тело или тело дŷше, обрис је нашег старог физичког тела које дŷше носе
са собом у духовни свет. У основи, то је отисак људског облика који још нисмо скинули,
попут коже рептила. То није трајно стање, иако га касније можемо створити као шарени,
сјајни облик енергије. Знамо да оштећени отисак тела из прошлог живота може утицати
на садашњи физички изглед неких људи, ако се правилно не депрограмира, па зашто не
би вредило и обратно? Постоје дŷше које сасвим одбаце телесни облик у тренутку
смрти. Међутим, многе дŷше с физичким и емоционалним ожиљцима из живота, носе
отисак те оштећене енергије кући.8
8
Ти отисци су заправо утисци или самскаре. Видети о томе детаљно у делу Meher Babe: Бог
говори

У терминима болести и исцељивања дŷше, много сам научио од ученика и учитеља

у духовном свету. Мој следећи случај био је прилично необичан - млади водич није
могао на одговарајући начин решити енергетско оштећење на вратама. Мој клијент из
тог случаја управо је изашао из тешког живота након што је погинуо у артиљеријском
бомбардовању у првом светском рату.

Деветнаести случај
Dr. N: Шта видите док прелазите у јарку светлост после своје погибије у блату и
киши тог бојног поља?
С: Лик који ми прилази одевен у бели огртач.
Dr. N: Ко је тај лик?
С: Видим Kate. Она је нова учитељица, недавно је додељена нашој групи.
Dr. N: Опишите како изгледа и шта вам говори кад вам је пришла.
С: Има младо, прилично обично лице и велико чело. Kate зрачи миром - могу то
осетити - али и забринута је и... (смеје се) Не жели да ми се приближи.
Dr. N: Зашто не?
С: Моја енергија је у лошем стању. Она ми каже: ˮZed, требало би да исцелиш сам
себе!ˮ
Dr. N: Зашто вам не помаже у томе, Zed?
С: (опет се гласно смеје) Kate се не жели приближавати мојој усковитланој
негативној енергији из рата... И убијања.
Dr. N: Никада нисам чуо да се неки водич уплаши од одговорности рада с
нарушеном енергијом, Zed-е. Зар се боји загађивања?
68
 С: (још се смеје) Тако нешто. Морате схватити да је Kate још увек нова у том
послу. Није задовољна собом - могу то да видим.
Dr. N: Опишите како ваша енергија изгледа у овом тренутку.
С: Моја енергија је у грозном стању. Разбацана је на комаде... Црне блокове...
Неправилне... Сасвим неусклађене.
Dr. N: Је ли то зато што нисте побегли из тела довољно брзо у тренутку смрти?
С: Наравно! Изненадили су моју јединицу. Обично се одвојим (од тела) када видим
да се смрт приближава.
Напомена: Овај и многи случајеви подучили су ме да дŷше често напуштају тела
неколико секунди пре насилне смрти.
Dr. N: Па, не може ли вам Kate некако помоћи у преслагивању ваше енергије?
С: Покушава... По мало... Ваљда је то превише за њу у овом тренутку.
Dr. N: И шта чините?
С: Прихватам њену сугестију и покушавам помоћи сам себи. Не иде ми добро, све
је тако разбацано. Затим ме погађа снажан млаз енергије попут воде из ватрогасног
шмрка и помаже ми да се почнем обликовати и избацим део негативног срања из те
битке.
Dr. N: Чуо сам за место на ком новопридошле, оштећене дŷше туширају енергијом.
Јесте ли сада тамо?
С: (смеје се) Ваљда - то долази од мог водича, Belle. Сада га видим. Он је прави
професионалац у таквим стварима. Стоји иза Kate и помаже јој.
Dr. N: Шта се тада догађа вама?
С: Bella нестаје, а Kate ми прилази и грли ме и почињемо разговарати док ме
одводи.
Dr. N: (намерно провоцирам) Имате ли поверења у Kate након што се према вама
понела као да сте некакав губавац?
С: (оштро се мршти на мене) Ма хајде - то је мало престрого. Убрзо ће схватити
како се ради с тако хаотичном енергијом. Јако ми се свиђа. Она има многе дарове... У
овом тренутку, механика није један од њих.

Подручја опоравка за мање оштећене дŷше

Без обзира на специфичан енергетски третман који душа прима на вратима
духовног света, већина душа које се враћају наставиће до некакве станице исцељења пре
него што се напокон прикључе својим групама. Све осим најнапреднијих душа које се
враћају назад у духовни свет, дочекују добронамерне дŷше, које их контактирају својом
позитивном енергијом и прате их до мирних подручја опоравка. Само се високо
развијене дŷше, с енергетским обрасцима који су још увек снажни после инкарнација,
враћају директно својим редовним активностима.

69
 Чини се да се напредније дŷше брже исцеле од проблема са којима су се сусретале
током живота од осталих. Један ми је човек рекао: ˮВећина људи с којима радим морају
застати и одморити се, али мени не треба ништа. У превеликој сам журби, желим се
вратити и наставити са својим програмом.ˮ
Већина подручја опоравка за дŷше које се враћају, садрже неку врсту оријентације
за духовни свет. Она може бити интензивна или умерена, зависно о стању дŷше. То
обично укључује прелиминарно извештавање о тек завршеном животу. Много дубље
саветовање догодиће се касније са водичима на групним конференцијама и са нашим
Већем стараца. О тим процедурама оријентације писао сам у Путовању душа. Околина
подручја опоравка изгледа као препознатљиво место са земље створено из наших сећања
и оног за што духовни водичи сматрају да ће убрзати исцељење. Окружења за
оријентацију нису увек иста после сваког живота. Једна жена рекла је следеће, након
што је 1944. умрла у немачком концентрационом логору:
ˮПостоје суптилне разлике у физичком изгледу, зависно о животу који смо управо
проживели. Будући да сам се управо вратила из ужасног, хладног и невеселог живота,
све је врло јарко како би ми ублажило тугу. Покрај мене чак гори и лепа ватрица како
бих имала осећај топлине и ведрине.ˮ
После повратка у духовни свет, моји клијенти често причају како се налазе у врту,
док се другима чини да су у кристалној згради. Врт представља призор лепоте и спокоја,
али шта представља кристал? Кристали се не налазе само у просторијама за
оријентацију. На пример, кристалне пећине налазе се у умовима неких људи који
проводе време размишљајући сами након што њихов живот заврши. Ево типичне изјаве
о кристалном центру за опоравак:
ˮМоје место опоравка кристалне је грађе, зато што ми то помаже да повежем
мисли. Кристални зидови имају вишебојне зидове које одражавају призме светлости.
Геометријски углови тих кристала одашиљу покретне зраке светла које шарају унаоколо
и бистре ми мисли.ˮ
Након што сам разговарао са бројим клијентима који су изашли из транса, и са
другима који знају понешто о кристалима, схватио сам да кристали представљају
појачиваче мисли зато што уравнотежују енергију. Као шаманистичко оруђе, кристал
помаже у усклађивању нашег вибрационог обрасца са универзалном енергетском силом
и у отпуштању негативне енергије. Изналажење мудрости у проширеној свести кроз
исцељивање, најважнији је разлог боравка у месту за духовни опоравак.
Следећи пример описује вртно окружење. Имао сам клијента који је током много
живота радио на понизности. У ранијим инкарнацијама, обично као мушкарац, та се
душа налазила у телима домаћина који су постали охоли, арогантни, па чак и безобзирни
током живота мог клијента. Последњи живот те особе био је потпуни преокрет - живео је
с прихватањем које је граничило са пасивношћу. Будући да је тај живот био толико
нетипичан за мог клијента, дӯшу је испунио осећај неуспеха кад је дошла до подручја за
опоравак. Ево што ми је испричао:
ˮНалазим се у прелепом кружном врту с врбама и језерцем у којем пливају патке.
Овде влада такав мир да тај призор ублажава осећај обесхрабрености због мог последњег

70
живота. Мој водич, Makil, води ме до мермерне клупице под крошњом обраслом
пузавицама и цвећем. Тако сам тужан због потрошеног живота зато што сам претерао на
сваком кораку - ишао сам од једног екстрема у други. Makil ми се смеши и нуди ми
освежење. Заједно пијемо нектар, једемо воће и гледамо патке. Док то чинимо, аура мог
старог физичког тела све се више удаљава од мене. Осећам да узимам ту снажну
енергију, као кисеоник након што сам се скоро удавио. Makil је великодушан домаћин и
зна да ми је потребно окрепљење, зато што сам толико критичан према себи. Увек сам
строжи сам према себи него што је то он. Разговарамо о претераним покушајима
исправљања претходних погрешака и о ономе што сам хтео учинити, а нисам - или
јесам, али само делимично. Makil ме охрабрује да сам ипак нешто научио из тог живота,
што ће ми следећи живот учинити бољим. Објашњава ми да је важно то што се нисам
уплашио промене. Цела атмосфера у врту јако ме опушта. Већ се осећам боље.ˮ
Из оваквих случајева сазнао сам да се наши водичи служе чулним сећањем које
смо имали у физичким телима, да би нам помогли у опоравку. То се може остварити на
много начина, на пример побуђивањем сећања путем укуса којим се Makil послужио у
горе приказаном случају. Слушао сам и призоре у којима су се користили осети додира и
мириса. После примања млазова јарко беле ˮтекуће енергијеˮ, неки клијенти описали су
ми и додатне третмане у којима су имали доживљај звукова и вишебојних светȃла:
ˮНакон што сам се очистио тушем, прелазим у суседну просторију на место
уравнотежења. Док плутам према средини тог простора, видим низ рефлектора изнад
себе. Чујем како неко дозива моје име: ˮ Banyon, јеси ли спреман?ˮ Након што
одговарам потврдно, у мени вибрирају звукови који одзвањају попут звучних виљушки,
све док тон није тако погођен да се моја енергија пени - попут пенушаве купке. Осећај је
диван. Затим се пали један по један рефлектор. У почетку, скенира ме интензиван зрак
исцељујућег зеленог светла. Баца на мене круг, као да сам на позорници. То светло
осмишљено је тако да открије моју изгубљену енергију - да открије шта сам изгубио и
шта је оштећено - и да то исправи. Мислим да је то успешније, јер ми се енергија пени
од звучних вибрација. Затим добијам купку златном светлошћу, која ме испуњава
снагом, и плавом, која ме пуни свесношћу. Напокон, један рефлектор обнавља моју
ружичасто-белу боју. Угодно је и пуно љубави и жао ми је што ће то завршити.“

Обнављање тешко оштећених душа

Постоје неке проблематичне дŷше које су тако загађене телима својих домаћина да
захтевају посебан поступак. У животу, постале су деструктивне за себе и за друге. То се
пре свега односи на дŷше које су се одавале свесним злоделима с циљем да некоме
нанесу зло. Постоје дŷше које полако постају све загађеније кроз низ живота, док неке
сасвим скрши једно једино тело. У оба случаја, те дŷше одводе се на изолована места,
где се њихова енергија подвргава радикалнијем третману од оног који пролазе типичне
дŷше после повратка.
Загађење дŷше може имати многе облике и разне степене тежине током
инкарнације. Тешко тело-домаћин може довести до тога да се мање искусна душа врати
са оштећеном енергијом, док би напреднија душа преживела исту ситуацију релативно
нетакнута. Енергија просечне дŷше биће засењена након што проживи живот у телу
опседнутом сталним страхом и бесом. Питање је, колико је то?
71
 Нашим мислима, осећајима, раположењима и ставовима управљају телесне
хемикалије које се испуштају након што мозак има доживљај претње и опасности.
Механизми ˮборба или бегˮ долазе из нашег примитивног мозга, не из дŷше. Душа има
велику способност контроле наших биолошких и емоционалних реакција на живот, али
многе дŷше не могу утицати на оштећени мозак. Дŷше носе те ожиљке након што
напуштају тело које је оштећено на тај начин.
Ја имам своју теорију о лудилу. Душа улази у фетус и почиње стапање са људским
умом до тренутка рођења детета. Ако то дете одрасте у одраслу особу с органским
поремећајима у мозгу, психозом или тешким афективним поремећајима, резултат ће
бити абнормално понашање. Душа се није успела потпуно асимилирати. Када душа
више не контролише поремећено понашање свог тела, две особе почињу се раздвајати у
расцијепљену личност. Постоје многи физички, емоционални и средински узроци који
утичу на то да нека особа постане опасна за себе и за друге. У таквом случају оштећено
је комбиновано Јȃство.
Један од знакова за узбуну, за дŷше које губе своју способност управљања
девијантним људским бићима је низ утеловљења у којима показују недостатак
интимности и склоност насиљу. То постаје домино ефект када душа тражи слично тело
како би преовладала проблеме из прошлог живота. Будући да имамо слободну вољу,
наши водичи ће нас послушати. Душа није ослобођена одговорности за поремећени
људски ум којим не може управљати, зато што је она део тог ума. Проблем за дŷше које
споро уче, је што су можда имале низ проблема у прошлим животима, пре него што су
се утеловиле у тело које је њихове злочине довело до новог нивоа зла.
Шта се догађа с тим проблематичним душама када се врате у духовни свет?
Почећу са цитатом клијента који ми је дао спољњи поглед на место на које одлазе тешко
оштећене дŷше. Неки од мојих клијената називају то место Градом сēна:
ˮТо је место на ком се брише негативна енергија. Будући да је то место на ком се
налазе толике дӯше с негативном енергијом, нама споља изгледа тамно. Не можемо ући
на то место на ком дӯше које су се одавале ужасним стварима пролазе третман. Не
бисмо то ни желели. То је место исцељења, али из даљине изгледа попут тамног мора - а
ја га гледам са сјајне, песковите плаже. Сва светлост око тог подручја сјајнија је, зато
што позитивна енергија дефинише веће добро јарког светла.ˮ
Када пажљиво погледате ту таму видите да она није сасвим мрачна, него се ради о
мешавини дубоког зеленила. Знамо да тако изгледају комбиноване силе исцелитеља који
тамо раде. Знамо да дӯше које одводе на то подручје нису лишене кривице. На крају, на
неки начин, оне морају исправити зла која су учиниле другима. То морају учинити како
би у потпуности обновиле своју позитивну енергију.
Клијенти упознати са оштећеним душама објашњавају ми да се не бришу сва
грозна сећања на злодела. Познато је да се душа не би могла сматрати одговорном кад не
би задржала неко сећање на живот посвећен злу. Та спознаја дŷше важна је за будуће
одлуке. Ипак, обнова у духовном свету милостива је. Ум дŷше неће после третмана у
потпуности задржати све детаље о злу нанесеном другима у пређашњим животима. Када
то не би било тако, кривица из тих живота била би толико снажна да би душа могла
одбити да се поновно инкарнира и исправи та зла. Те дŷше не би имале довољно
72
самопоуздања да се изваде из јаме очаја. Колико сам чуо, постоје дŷше чија су злодела у
телима домаћина била тако грозна да им више није допуштено да се врате на Земљу.
Дŷше се оснажују обнављањем, а очекује се да ће моћи одржати контролу над будућим
потенцијално злобним телима. Наравно, кад се нађемо у новом телу, амнезија која
блокира неке грешке из прошлих живота помаже нам да не будемо закочени толико да
не можемо напредовати.
Постоје разлике у процесу обнове између умерено и тешко оштећених душа. Након
што сам чуо више описа разних врста енергетских третмана, дошао сам до овог
закључка: радикални приступ енергетском чишћењу јесте ремоделирање енергије, док је
мање драстична метода преобликовање. Ово је претерано поједностављено објашњење,
зато што ја не знам много о тим езотеричним техникама. Умећем реконструкције
енергије баве се мајстори који се не реинкарнирају, па не седе у мојој ординацији и не
одговарају на питања. Ја радим с студентцима. Двадесети случај даће нам увид у
механику преобликовања енергије, док ће се двадесет и први позабавити
ремоделирањем.
Двадесети случај
Мој клијент из овог случаја је практичар киропрактике и хомеопатске медицине
који се специјализовао за реполаризацију енергетских образаца пацената избачених из
равнотеже. Тај клијент хиљадама је година био исцелитељ на Земљи, а у духовном свету
зове се Selim.
Dr. N: Selim, причали сте ми о својој напредној групи за исцељивање у духовном
свету, и о томе како се вас петеро налазите у специфичној енергетској обуци. Хтео бих
знати више о вашем раду. Бисте ли ми за почетак рекли како се зове ваша напредна
група и чиме се бавите?
С: Ми се школујемо за регенераторе. Радимо на томе да преобликујемо...
Реорганизујемо... Изгубљену енергију на месту задржавања.
Dr. N: Је ли то место намењено душама чија је енергија нарушена?
С: Да, онима у лошем стању. Онима које се неће одмах вратити у своје групе.
Остаће на месту задржавања.
Dr. N: Утврђујете ли то на улазу у духовни свет?
С: Не. Још нисам достигао тај статус. Ту одлуку доносе њихови водичи, који ће
позвати мајсторе који ме обучавају.
Dr. N: Онда ми реците, Selim-е, када ви ступате на сцену након што тешко
оштећена душа пређе у духовни свет?
С: Зове ме мој инструктор када сматра да могу помоћи у том енергетском
исцељивању. Тада прелазим на место за обнову.
Dr. N: Молим вас, објасните ми зашто се служите термином ˮместо задржавањаˮ и
какво је то место.

73
 С: Оштећена душа задржава се тамо све док њена обнова не буде готова и док опет
не оздрави. Та кугла изгледа попут... Кошнице... Прекривене ћелијама. Свака душа има
своје место на ком борави током исцељивања.
Dr. N: То ми личи на описе које сам чуо о инкубацији нових душа после стварања и
пре додељивања групама.
С: То је тачно... То су места на којима се негује енергија.
Dr. N: Дакле, јесу ли све те кошнице на истом месту и користе ли се у исту сврху -
за обнову и стварање?
С: Не, није тако. Ја радим на месту за оштећене дŷше. Новостворене дŷше нису
оштећене. Не могу вам рећи ништа о тим местима.
Dr. N: То је у реду, Selim-е, захвалан сам вам што могу сазнати нешто о местима о
којима имате знања и искуства. Шта мислите, зашто вам је додељен тај посао?
С: (поносно) Због моје дуге историје и многих живôта у којима сам радио с
рањеним људима. Кад сам упитао могу ли се специјализовати за регенератора, жеља ми
је испуњена и додељен сам разреду за обуку.
Dr. N: Дакле, кад се тешко рањена душа врати на место задржавања, јесте ли ви
душа коју може дозвати у помоћ?
С: (одмахује главом) Не нужно. Мене зову на места за обнову само када треба
радити с умерено оштећеном енергијом. Ја сам почетник. Постоји много тога што не
знам.
Dr. N: Па, ја веома поштујем оно што знате, Selim-е. Пре него што вам поставим
питање о вашем нивоу рада, можете ли ми објаснити зашто оштећену дӯшу шаљу на
место задржавања?
С: Преовладало их је последње тело. Много је и душа које су биле потиснуте у
више претходних живота. То су оне које су упале у след живота у којима не напредују.
Свако тело додатно их је загадило. Са тим душама радим више него са онима чија је
енергија страшно оштећена, било у једном животу, било у више њих.
Dr. N: Траже ли дŷше чија је енергија истрошена помоћ, или су присиљене доћи на
место задржавања?
С: (одмах одговара) Нико није присиљен. Вапе упомоћ јер су постале сасвим
неуспешане и стално изнова понављају исте грешке. Њихови учитељи виде да се не
опорављају довољно између живота. Желе обнову.
Dr. N: Долази ли исти вапај упомоћ и од тешко оштећених душа?
С: (станка) Можда нешто мање. Могуће је да је живот био толико деструктиван да
је оштетио... И дỳше.
Dr. N: У то спадају окрутни, насилни чинови?
С: То би био један разлог, да.

74
 Dr. N: Selimе, молим вас опишите ми што је могуће детаљније шта се догађа кад
вас позову на место задржавања како бисте радили са душом с јако истрошеном или
измењеном енергијом.
С: Пре него што се нађемо са придошлицом, неки од Мајстора обнове оцртава нам
меридијане енергије које ћемо обнављати. Прегледамо постојећа знања о оштећеној
дӯши.
Dr. N: То звучи попут хирурга који се припремају за процедуру с рендгенским
зрацима пре операције.
С: (одŷшевљено) Да, тако добијам представу о томе шта могу очекивати у
тродимензионалној слици. Волим изазове које представља поправљање енергије.
Dr. N: У реду, проведите ме кроз процес.
С: С мог гледишта, постоје три корака. Почињемо истражујући све честице
оштећене енергије. Затим уклањамо тамна подручја блокаде и оно што остаје – празнине
- испреплићемо с приливом нове, прочишћене светлосне енергије. Преклапа се и стапа
са поправљеном енергијом ради оснаживања.
Др Н: Под појмом ˮиспреплитањеˮ подразумевате преобликовање, а не нешто
радикалније?
С: Да.
Dr. N: Јесте ли лично укључени у све фазе те операције?
С: Не, обучен сам за први корак - процену - и донекле могу помоћи у другом
кораку, када модификације нису тако сложене.
Dr. N: Пре него што почнете с радом, шта видите кад је енергија дŷше тешко
оштећена?
С: Оштећена енергија изгледа попут куваног јајета у ком се бела светлост
очврснула и згуснула. Морамо то омекшати и попунити црне празнине.
Dr. N: Поразговарајмо мало о тој поцрнелој енергији...
С: (прекида ме) Треба да додам да оштећена енергија може створити и... Лезије. Ти
расцепи су празнине узроковане радикалним физичким или емоционалним оштећењем.
Dr. N: Како оштећена енергија делује на инкарнисану дӯшу?
С: (станка) Тамо где је енергија разбацана - тамо где није равномерно подељена -
догодило се дуготрајно пропадање енергије.
Dr. N: Причали сте о прераспоређивању и поправљању старе енергије новом,
прочишћеном енергијом ради исцељивања. Како се то ради?
С: Снажно набијеним зрацима. То је осетљив посао, зато што морате задржати
сопствену вибрациону усклађеност... У низовима усклађеним са онима које ствара душа.
Dr. N: Ох, дакле то постаје лично. Мајсторова сопствена енергија користи се као
водич?

75
 С: Да, али постоје и други извори нове прочишћене енергије којима се не служим и
о којима не знам много јер немам искуства.
Dr. N: Selim-е, рекли сте ми како се изобличена енергија омекшава и како јој се
омогућује да потече на право место, али занима ме увођење нове, прочишћене енергије.
Зар с толиким изменама не мењате и бесмртни идентитет тих душа?
С: Не, ми смо... Мењали... Како бисмо оснажили оно што је већ тамо, како бисмо
дӯшу приближили њеном изворном облику. Не желимо да се то опет догоди. Не желимо
да се врате.
Dr. N: Постоји ли неки начин на који можете тестирати резултате свог рада након
што завршите?
С: Да, око обновљене дŷше можемо створити поље симулиране негативне енергије
- попут течносте - да видимо хоће ли она проћи кроз наше поправке. Као што сам рекао,
не желим да нам се врате.
Dr. N: Још једно питање, Selim-е. Када завршите, шта се догађа с обновљеном
душом?
С: Зависи. Све остају са нама неко време... Исцељују се звуком... Вибрацијском
музиком... Светлошћу... Бојом. А када те дŷше буду пуштене, пуно пажње се посвећује
њиховим следећим инкарнацијама и избору тела. (уздише) Ако је душа била у телу које
је у прошлом животу повредило друге... Па... Учврстили смо те дŷше да се врате и почну
изнова.
Мој следећи случај је пример дубоког ремоделирања. Двадесет и први случај
говори о посебној класи дỳша званој ˮхибридне дŷшеˮ. У осмом поглављу, шездесет и
први случај такође је представник те врсте дỳша. Верујем да су хибридне дӯше посебно
склоне самоуништењу на Земљи, зато што су се инкарнисале на другим планетама пре
него што су недавно дошле овамо. Постоје хибридне дŷше које се врло тешко
прилагођују нашој планети. Ако је тако, разлог је вероватно тај што су се овде први пут
инкарнисале унутар последњих неколико хиљада година. Остале су се већ прилагодиле
Земљи или су је заувек напустиле. Мање од четвртине свих мојих клијената може се
присетити да су посећивали неке друге светове између живота. Та их активност сама по
себи не чини хибридима. Још мањи постотак мојих случајева сећа се да су се
инкарнисали на другим световима пре него што су дошли на Земљу. То су хибридне
дŷше.
Хибрид је обично старија душа која је, из много разлога, одлучила одрадити своје
физичке животе на нашој планети. Њихови стари светови можда више нису погодни за
живот, или су можда живели на неком благом свету где је живот превише лаган, па су
желели тежи изазов на свету попут Земље, који још није остварио свој потенцијал. Без
обзира на разлоге због којих је душа напустила свет, открио сам да у те бивше
инкарнације обично спадају животни облици чије су интелектуалне способности биле
мало више, једнаке или мало ниже од људског мозга. То је питање дизајна. Хибридне
дŷше које су се формално инкарнисале на планетама с цивилизацијама које поседују
много развијеније технологије од Земље, попут оних који могу путевати свемиром,
паметније су зато што су припадале старијој раси. Поред тога, приметио сам да моји
76
клијенти који су били хибридне дŷше с искуством на неком свету на ком постоји
телепатија имају веће психичке способности од просека.
Понекад ће хибридни клијент побркати своје раније инкарнације на другим
физичким световима с боравком на Земљи, док не откријемо да је њихов први свет само
подсећао на неко место на Земљи. Визије некадашњег живота на острвској држави
Атлантиди добар су пример. Не одбацујући могућност да је Атлантида заиста постојала
на Земљи пре више хиљада година, верујем да су извор многих земаљских митова
сећања дŷше на бивше животе на другим световима.
Мислим да је назив ˮхибридна душаˮ одговарајући термин за дŷше мешаних
инкарнацијских искустава. Такве дŷше развијале су се у телима домаћина који се
генетски разликују од људи. Видео сам људе који су у овом животу били надарени, а
који су свој развој започели на неком другом свету. Ипак, постоји и мрачна страна тог
искуства, као што ће објаснити клијент с петог нивоа који се обучава за мајстора
обновитеља.

Двадесет први случај

Dr. N: Будући да радите с тешко оштећеним душама, можете ли ми дати мало више
информација о својим дужностима?
С: Ја сам у посебном одељењу који ради са душама изгубљеним у мочварама зла.
Dr. N: (након што сам сазнао да тај клијент ради само са душама са Земље које су
се инкарнисале на другим световима пре него што су дошле на Земљу) Постоје ли у том
одељењу хибридне дŷше за које сам чуо?
С: Да, на подручју за обнову где се бавимо с онима који су постали окрутне дŷше.
Dr. N: Како страшан назив за дӯшу!
С: Жао ми је ако вам то смета, али како бисте другачије назвали биће повезано са
толико тешким злотворима да се не могу спасити у постојећем стању?
Dr. N: Знам, али важан узрок тога је и људско тело...
С: (прекида ме) То не сматрамо изговором.
Dr. N: У реду, молим вас, наставите с описом свог посла.
С: Ја сам обновитељ из другог стадијума.
Dr. N: Шта то значи?
С: Када те дŷше изгубе своја тела, дочека их њихов водич и можда један близак
пријатељ. Тај први стадијум не траје дуго. Тада дŷше одговорне за страшне злочине
доводе овамо к нама.
Dr. N: Зашто први стадијум не траје једнако дуго као код других душа?
С: Не желимо да почну заборављати учинак својих злодела - бол и штету коју су
нанели на Земљи. Други стадијум дели их од незагађених душа.
Dr. N: То звучи као да водите колонију губаваца.

77
 С: (нагло) Та примедба није ми смешна.
Dr. N: (после извињења) Не желите рећи да су све дŷше које се одају злотворима
хибридне дŷше, како их ви дефинишете?
С: Наравно да не, то је само моје одељење. Али, морате схватити да су нека од
правих чудовишта са Земље заправо хибриди.
Dr. N: Мислио сам да је духовни свет место рада са мајсторима који поседују
врхунско знање. Ако су те хибридне дŷше загађене абнормалношћу у људском облику -
дŷше које се не могу прилагодити емоционалном устројству људског тела - зашто су
послане овамо? То ми показује да духовни свет није непогрешив.
С: Велика већина њих је у реду и много су допринели људском друштву. Хтели
бисте да свим душама укинемо могућност доласка на Земљу само зато што се неке
покажу лошима?
Dr. N: Не, наравно да не. Пођимо даље. Шта радите с тим душама?
С: Други, који су на много вишим нивоима од мог, испитују њихову загађену
енергију и питају се колико је свет у ком су стекли ранија искуства утицао на њихово
искуство у људском телу. Желе знати је ли то изоловани случај, или су и друге дŷше са
те планете имале проблема на Земљи. Ако је то тачно, другим душама са тог света
можда неће бити допуштено да опет дођу на Земљу.
Dr. N: Молим вас, причајте ми још о вашем одељењу.
С: Моје подручје није посвећено душама које су починиле један тежак злочин. Ми
радимо са душама којима су окрутни стилови живота ушли у навику. Те дŷше добијају
избор. Ми ћемо дати све од себе да очистимо њихову енергију рехабилитацијом и ако
мислимо да их је могуће спасити, дајемо им избор да се врате назад на Земљу у улогама
у којима ће примити исту врсту бола попут оне коју су они узроковали, али умножену.
Dr. N: Би ли душа коју је могуће спасити била она која је у животу починила
страшне злочине, али се зато јако покајала?
С: Вероватно.
Dr. N: Мислио сам да кармичка правда није окренута кажњавању?
С: Није. Понуда представља прилику за стабилизацију и искупљење. Обично је
потребно више од једног живота да би душа претрпела једнаку количину бола коју је
нанела многим људима. Зато сам рекао ˮумноженуˮ.
Dr. N: Ипак, претпостављам да већина душа бира ту могућност?
С: Грешите. Већина се превише боји да ће опет упасти у исте обрасце. Осим тога,
немају храбрости да буду жртве у већем броју будућих живота.
Dr. N: Ако се не желе вратити на Земљу, шта тада чините?
С: Те дŷше одлазе путем душа за које мислимо да их је немогуће спасити.
Распршићемо њихову енергију.
Dr. N: Је ли то неки облик ремоделирања енергије - или нешто друго?

78
 С: Ах... Да... Ми то зовемо разламање енергије - то значи реч распршивање.
Наравно, ремоделира се. Ми разламамо њихову енергију на честице.
Dr. N: Мислио сам да се енергија не може уништити. Не уништавате ли ви
идентитет тих загађених душа?
С: Енергија није уништена, она је промењена, преобраћена. Једну честицу старе
енергије можемо помешати са девет честица нове, свеже енергије осигуране за нашу
употребу. Разређивање ће онеспособити онај загађени део, али мали део изворног
идентитета остаје нетакнут.
Dr. N: Дакле, негативна енергија се меша са великим дозама добре енергије да би
учинила загађену дӯшу безопасном?
С: (смеје се) Не нужно добре, него свеже.
Dr. N: Зашто би се нека душа опирала распршивању?
С: Чак и оне дŷше које прихватају те поступке за своје добро опорављају се и опет
могу водити продуктивне животе на Земљи и другим местима... Постоје и дŷше које не
трпе било какав губитак идентитета.
Dr. N: Шта се онда догађа с душама које одбију вашу помоћ?
С: Многи ће једноставно отићи у чистилиште, на место самоће. Не знам шта се на
крају догађа с њима.
Као што сам већ рекао, загађење дŷше не долази само од физичког тела. Оштећења
енергије описана у последња два случаја показују да су и саме дŷше нечиста бића која
могу допринети сопственим проблемима.
Пре него што наставим, хтео бих рећи нешто о кармичким изборима што сви ми
морамо имати на уму. Кад видимо људе који су жртве великих животних потешкоћа, то
не значи нужно да су у неком прошлом животу починили некакво зло или да су
погрешили. Душа која нема таквих претходних искустава може одабрати проживети
одређени аспект емоционалног бола како би боље схватила саосећање и емпатију према
другима. У том случају одлучује се за тежак живот.
Постоје и случајеви у којима је енергија дŷше умерено оштећена, и захтева
посебну пажња, али не толико да су потребни Мајстори обнове. Следи цитат из
извештаја клијента о надареној дӯши - исцелитељу која ради у станици за опоравак. О
њој размишљам као о ратној болничарки која управља теренском болницом и мој се
клијент слаже:
ˮОх, то је Numi - тако ми је драго. Нисам је видео три или четири живота, али њене
технике депрограмирања и обнове енергије врхунске су. На овом је месту још пет душа с
којима она ради, а које не познајем. Numi ми прилази и грли ме. Улази у мене и спаја
моју уморну енергију са својом. Осећам инфузију њених стимулативних вибрација, а
обавља и малено преобликовање. Чини се као да примам благу потврду оног што је
створило моју енергију. Убрзо, спреман сам за полазак и Numi ми упућује прекрасан
осмех и опрашта се од мене до следећег сусрета.ˮ

Самотне дŷше
79
 У претходном поглављу објаснио сам како неке проблематичне дŷше, које су
управо прошле кроз физичку смрт, напуштају своја тела и на неко време се одвајају. Оне
нису духови, али не прихватају смрт и не желе поћи кући. Мали постотак душа са којима
сам се сусрео у својој пракси, а које улазе у ту категорију, дошле су у пат положај саме
са собом. Њихов је главни симптом избегавање. На крају, емпатични водичи и њих ће
натерати да се врате у срце духовног света. Ја их зовем ˮдŷше тишинеˮ. Споменуо сам и
то да су одвајање и мирна раздобља проведена подаље од осталих део нормалних
активности здравих дŷша у духовном свету. Осим што размишљају о својим циљевима,
дŷше се могу послужити тим раздобљима да посегну и дотакну људе које су оставили за
собом на Земљи.
Међутим, постоји још једна категорија ћутљивих дŷша које сматрам самотним
душама и разликујем их од одвојених душа. Овде се чини као да цепидлачим, али
постоје велике разлике. Дŷше које желе самоћу здраве су дŷше које су прошле кроз
процес опоравка, али још увек осећају снажне учинке загађења негативном енергијом.
Ево таквог случаја:
ˮПосле сваког живота, одлазим у своје уточиште и размишљам у тишини.
Преглēдаам оно што желим сачувати и интегрисати из последњег тела, и оно што треба
одбацити. У овом тренутку, чувам храброст, а решавам се своје неспособности
одржавања личних веза. За мене, ово је место разврставања. Оно што одлучим сачувати
постаје део мог карактера. Остало одбацујем.ˮ
Само се одређени тип дŷша бави том активношћу кроз дужа раздобља. Често су то
напредније дŷше које боље размишљају у самоћи. У тај тип душа спадају природне вође
који су исцрпели своју енергију бранећи друге људе. Једна таква душа је Achem, душа
посвећена помагању другима, често и на сопствену штету.

Двадесет други случај

Овај се клијент у последњем животу борио против освајања Марока од стране
француске војске и заробљен је 1934. Будући да је био припадник покрета отпора, мог
клијента одвели су с планина Атлас у Сахару и мучили га како би одао информацију
коју није хтео одати. Након што су га колцима приковали за тло, оставили су га да
полако умре на ужареном сунцу.
Dr. N: Achem, молим вас објасните ми зашто вам је потребно тако дуго раздобље
самоће после живота у Мароку?
С: Ја сам душа - заштитник и моја енергија још се није опоравила од тог живота.
Dr. N: Шта је душа - заштитник?
С: Ми покушавамо заштитити оне људе чија унутрашња доброта и снажна жеља за
побољшање живота великом броју људи на Земљи морају бити сачувани.
Dr. N: Кога сте штитили у Мароку?
С: Вођу покрета отпора против француских колонизатора. Захваљујући мојим
годинама жртве, био је успешанији у помагању нашем народу у борби за слободу.

80
 Dr. N: То звучи захтевно. Сарађујете ли и иначе у својим животима са политичким
и друштвеним покретима?
С: Да, и ратујемо. Ми смо ратници који се боре за добро.
Dr. N: Које су опште особине душа - заштитника?
С: Познати смо по својој упорности и смирености у критичним ситуацијама, док
помажемо другим, вредним душама.
Dr. N: Ако изазивате оне који желе наудити душама које желите заштитити, ко
одлучује јесу ли оне вредне? Чини ми се да је то врло субјективна ствар.
С: Истина, и зато проводимо много времена анализирајући унапред где нас могу
најбоље искористити да помогнемо људима. Наше деловање може бити нападачко или
одбрамбено, али не бавимо се агресивним активностима без начела.
Dr. N: У реду. Разговарајмо о вашој енергији коју сте потрошили у тим
подухватима. Зашто вас исцелитељски туш или неки други центар за обнову нису
вратили у нормалу?
С: (смеје се) Ви то зовете туш, ја то зовем ауто-праоница! То је таласаста цев која
вас натрља позитивном енергијом, попут четке у ауто-праоници. Управо сам кроз њу
провео неколико својих младих ученика из прошлог живота и они се осећају сјајно.
Dr. N: Зашто та ауто-праоница није помогла вама?
С: (озбиљније) То није било ни приближно довољно, иако су негативности и
нечистоће углавном нестале. Не, окрутност тог живота и муке које сам проживео
утицали су на срж мог бића.
Dr. N: Шта чините?
С: Шаљем своје ученике даље и одлазим у уточиште где се могу у потпуности
повезати са собом.
Dr. N: Молим вас реците ми све што можете о том месту и о томе шта радите тамо.
С: То је затамњена просторија - неки је зову собом за дремање - где се одмарају и
други, али не видимо једни друге. Осећам да нас је сада тамо двадесетак. Осећамо се
тако исцрпљено да неко време немамо жеље комуницирати ни с ким. Чувари пазе на нас.
Dr. N: Чувари? Ко су они?
С: Чувари неутралности вешти су у немешању. Њихов талент лежи у томе да нас
двôре без икакве интервенције у наше мисли. Они су пазикуће соба за дремање.
Напомена: Очито, Чувари неутралности су подврста мајстора обнове. Имају и
друга имена, али неутралност значи да индиректно поспешују исцељивање без икакве
комуникације. Моји клијенти кажу да су та бића посвећена потпуном миру душа о
којима се брину.
Dr. N: Како изгледају ти пасивни чувари?

81
 С: (напето) Они нису пасивни. Могу вам их описати као монахе који се крећу
уточиштем. Чувари имају плаштеве и капуљаче преко лица, па нам је њихов идентитет
скривен. Мисли су им затворене, али врло су пажљиви.
Dr. N: Дакле, они једноставно пазе на вас док се одмарате?
С: Не, не - још увек не схватате. Веома су вешти у бризи о нама. Они се баве
одговарајућом регулацијом и приливом енергије коју смо сачували у духовном свету пре
него што се вратимо у физички живот.
Dr. N: Чуо сам много о том својству дŷше које јој омогућује да се подели. Зашто се
једноставно не вратите у своје духовно подручје, не узмете остатак своје енергије и не
стопите се с њом? Зашто вам тим Мајстора обнове не регенерише загађену енергију?
С: (дубоко уздише) Покушаћу вам то објаснити. За нас, све је то непотребно. Ми се
желимо исцелити од учинака нечистоћа спорим, равномерним повраком своје
прочишћене, одморне енергије. Чувари нам помажу у добијању наше сопствене
енергије.
Dr. N: Као да добијате трансфузију крви из сопствене банке крви?
С: Да, тачно, сада почињете схватати. Не желимо је нагло. Не треба нам ни веће
исцељивање. Полако примамо своју сопствену енергију током дужег раздобља ради
веће... Еластичности. Желимо ону снагу коју смо имали пре тешког живота - и више -
након што смо прошли кроз физичко искуство.
Dr. N: Што подразумевате под појмом ˮдуже раздобљеˮ у земаљским годинама,
колико вам је потребно за опоравак у том уточишту?
С: Ох, то је тешко рећи... 25 до 50 година... Увек желимо да потраје што дуже зато
што се Чувари служе својим вибрационим фреквенцијама да... Масирају нашу енергију -
што је фантастично. Они су врло повучене дŷше, које не желе да их видимо и
разговарамо са њима, али знају да смо им захвални на бризи. Знају и то кад је време да
се придружимо својим пријатељима и вратимо на посао, (смеје се) Онда нас избаце.
Из таквих случајева сазнао сам да је један од најбољих начина поправка оштећене
енергије тај да је душа прима полако. Многе самотне дŷше врло су напредне и не
захтевају обнову у нормалним подручјима опоравка. Те енергичне дŷше могу бити
превише самопоуздане. Achem је признао да је у Мароко понео само око 50 посто своје
енергије и да се требао више ˮнаоштритиˮ пре него што је кренуо у тај живот.
Следећи одељак говори о планетарним исцелитељима који делују у физичким
окружењима. Будући да се те дŷше углавном још инкарнирају, моји клијенти не сматрају
их мајсторима. У њих спадају и дŷше-преобразитељи, описане у следећем случају. Наш
сусрет с многим специјалностима започиње током планетарног рада. Овде дŷше у
развоју примају основну обуку.

Енергетско исцељивање на Земљи

Исцелитељи људског тела
Кад сам сазнао за дŷше специјализоване за обнову оштећене енергије у духовном
свету, запитао сам се како би те дŷше могле применити своје несвесно духовно знање
82
док делују у физичком облику. Неке стављају велики нагласак на тај аспект развоја своје
вештине како би помагале људским бићима. Мој следећи случај описује жену која ради с
многим облицима енергије, укључујући и реики. Међутим, до наше хипнотичке сеансе,
није имала много појма о извору своје духовне моћи исцељивања. Њено духовно име је
Puruian и током времена које смо провели заједно, објаснила ми је како су и зашто
енергетска прилагођавања важна за утеловљене дŷше, као и за оне бестелесне.

Двадесет трећи случај

Dr. N: Puruian, хтео бих знати користите ли се у својим земаљским задацима својом
духовном обуком у обнови душа?
С: (клијенткиња изражава изненађење док се та информација почиње откривати у
њеном уму после мог питања) Па... Да... До сада нисам схватала колико... Али, они међу
нама који желе наставити с тим деловањем на Земљи називају се преобразитељи.
Dr. N: У чему је разлика? Како бисте дефинисали преобразитеље?
С: (смеје се у препознавању) Као преобразитељи, на Земљи обављамо поправке -
ми смо екипа за чишћење - преображавамо тела оздрављујући људе. На Земљи постоје
људи који садрже сиве тачке енергије због којих се заглаве. Препознајете их по томе што
у животу стално изнова праве исте грешке. Мој посао је да се инкарнирам, пронађем их
и покушам уклонити те блокаде како би доносили боље одлуке и стекли самопоуздање и
осећај сопствене вредности. Ми их преображавамо у продуктивније људе.
Dr. N: Puruian, хтео бих разјаснити разлике у духовној обуци, ако уопште постоје,
између исцељивања душа у духовном свету и преображавања енергије у физичком
свету?
С: (дуга станка) Неки делови наше обуке исти су, али... Преобразитеље између
живота шаљу на друге светове да би учили - то су они који воле радити с физичким
облицима.
Dr. N: Опишите последњу обуку коју сте имали као преобразитељ пре повратка на
Земљу.
С: (изненађена мојим питањем, снено одговара) Ох... Два светлосна бића дошла су
из друге димензије да би радили с нас шесторо. (Puruian-ина независна група за учење)
Показали су нам како да... Задржимо своју вибрациону енергију у чврстом, фукусираном
зраку - како да је не распршујемо. Научила сам концентришети своју енергију како бих
била успешанија.
Dr. N: Јесу ли то била бића с физичког света?
С: (меканим гласом) Више попут гасовите кугле у којој њихова интелигенција
живи у... Мехурима... Али били су тако добри. Научили смо... Ох... Научили смо...
Dr. N: (нежно) Сигуран сам у то... Вратимо се на практичну употребу оног што сте
научили сада кад сте свеснији извора своје вештине. Реците ми како примењујете то
духовно знање у свом енергетском деловању као душа - преобразитељ на Земљи?
С: (израз чуђења) То је... Сада овде... У мом уму... Видим зашто делује... (застаје)...
Фокусирани зрак...
83
 Dr. N: (пропитујем) Фокусирани зрак...?
С: (озбиљно) Служимо се њим попут ласера - као што зубар буши трули зуб – да
бисмо пронашли и очистили сиву енергију. То је бржи начин. Теже ми је употребити
спори поступак који је дуготрајнији и још успешанији.
Dr. N: У реду. Puruian, сетите се, објашњавали сте ми како се служите
комбинацијом своје духовне и земаљске обуке како бисте исцељивали енергију. Сада
имате сећање на оба аспекта. Причајте ми о спорој методи.
С: (дубоко уздише) Склапам очи и улазим у некакав полутранс када склапам руке у
близини главе мог пацента. Сада видим да ми оно што сам научила у духовном свету
помаже више од оног што сам научила на течајевима овде доле. Али, то ваљда није ни
важно.
Dr. N: Моћ за помагање другима примамо из многих извора. Молим вас, наставите
причати о исцељивању својих пацената на Земљи спором методом.
С: Па, радим с геометријским облицима, попут енергетских спирала. Стварам их у
свом уму и обликујем у складу са специфичном проблематичном тачком. Затим полажем
те енергетске структуре око сивих поља. То облаже подручја која треба поправити мојим
спорим, исцелитељским вибрацијама, као да стављате топао пешкир на мишић који вас
боли. (станка) Видите, те су дŷше оштећене при доласку и та... Слабост... Само се
погоршава како се тело развија на Земљи.
Dr. N: (изненађено) Чекајте мало. Како то мислите, ˮоштећене при доласкуˮ?
Мислио сам да се ваше деловање на Земљи углавном бави енергијом загађеном
животним потешкоћама?
С: То је само део проблема. Када душа уђе у људско тело на Земљи, долази у густу
материју. Тела домаћина садрже примитивну животињску енергију која је густа. Душа
има чисту, фину енергију која се не може тако лако спојити с неким људским
домаћинима. Потребно је искуство да се душа навикне на све то, и млађе дŷше могу
бити оштећене. Рано скрену с пута и... Искриве се.
Dr. N: А ви усмеравате различите енергетске структуре у разне људе који су ваши
паценти.
С: Аха, то је посао преобразитеља. Њихове линије оштећене енергије толико...
Мигоље... Да се морају прераспоредити да би се уклонила отровна енергија. Те збркане
дŷше толико су неуравнотежене да велики део нашег посла мора бити усмерен на све
станице тела у којима негативна енергија зауставља слободан проток позитивне
енергије. Кад се то обави на одговарајући начин, душа је боље спојена с људским
мозгом.
Dr. N: То заиста звучи врло корисно.
С: То је захвалан посао, иако треба да научим још много тога. (смеје се) Ми себе
зовемо психичким сунђерима за рафинирану енергију.
Не изненађује чињеница да се клијенткиња из двадесет и петог случаја служи
реикијем у свом раду на Земљи. Реики је древна вештина исцељивања рукама. После

84
процене и рада на оштећеној енергији, практичари те вештине затварају рупе у људском
енергетском пољу усклађујући тело и стварајући симетрију. Постоје теорије да оштећена
физичка и ментална енергија у људском телу узрокује рупе у нашој аури кроз коју може
ући демонска негативна сила. То је још један од митова засновених на страху којима
посвећујемо непотребну пажњу.
Специјалисти за исцељивање рекли су ми да се то не догађа зато што не постоји
спољна сила зла која покушава обузети ваше тело. Међутим, блокаде које негативна
енергија ствара у нашем енергетском пољу доводе до смањења могућности
функционисања.
Узнемирују ме научни чланци који нападају енергетски рад рукама, попут
терапеутског додира, зато што сам видео како та врста исцељивања може деловати на
болесне. То често чине неке медицинске сестре у болницама из искрене жеље да негују и
исцеле своје болеснике. Наша тела састављена су од енергетског поља честица које
изгледају чврсто, али су заправо флуидне и делују као проводник вибрација. Једна од
мојих душа преобразитеља рекла ми је ово о својим методама терапеутског додира:
ˮТајна исцељивања је потискивање мог свесног ˮјаˮ како бих избегла ометање
слободног тока енергије између нас. Мој је циљ спојити се с енергетским током пацента
како бих подстакла оно најбоље у том телу. То се постиже љубављу и техником.ˮ
Ако се примаоц опире и кочи слободни ток ћија, или животне силе, сопственом
менталном негативношћу, може сасвим блокирати детекцију свог енергетског поља од
стране исцелитеља. На почетку новог миленијума многи људи све су свеснији
исцелитељских својстава медитације и вођених фантазија које им помажу да граде
енергију у себи. Постоје многи начини да се дође до средишта наше унутрашње
мудрости спајањем са вишим извором енергије. Масажа, јога, акупунктура и
биомагнетно исцељивање неке су од постојећих техника којима можемо уравнотежити
свој ћи.
На енергију тела и дŷше негативно утичу вибрационе резонанце које нису у складу
једна с другом. Свака особа има свој сопствени природни ритам. Да би људи били
продуктивни, тело и душа морају водити складан саживот. Ако холистички приступимо
телесном здрављу, наше креативно ја боље ће функционисати с људским мозгом.
Усклађеност са нашим спољњим и унутрашњим ја, помаже нам да се енергичније
укључимо у физичке и духовне активности, као и оне везане за природну средину.

Исцелитељи природне средине

Пре мог истраживања духовног света, нисам имао појма о посебним даровима
исцелитеља природне средине на нашој планети. Сазнао сам да сама Земља има своју
сопствену вибрацију и да постоје људи који се могу ускладити са том еколошком
енергијом. Један од случајева који су ми отворили очи била је жена која ради за
Шумарску службу на Пацифичком северозападу. У писму у ком је молила за сеансу,
објаснила је:
ˮТоком последњих неколико година осећам пецкање и титрање у рукама кад год се
нађем окружена вегетацијом. Није болно, али осећам потребу да нешто избацим током
рада у шуми. У последње време сањам како ми из руку излази муња и како је желим
85
спремити у боцу како бих је сачувала. Чини се да ти снови испуњавају неку потребу у
мени. Након што се пробудим, сретна сам. Јесам ли полудела?ˮ
Привлаче ме људи који мисле да луде због необјашњивих феномена у свом животу.
Лично знам какав је то осећај. Многи од мојих старих, традиционалних колега мисле да
су ми се побркали лончићи. Зато ми је било драго да узмем ту жену као клијенткињу
након што се сложила да пође лекару и потврди да не постоји нешто што би јој стварало
неуролошке проблеме с рукама. Дијалог из тог случаја приказаћу од тренутка у ком
расправљамо о њеном учествовању у напредној независној групи за учење у духовном
свету.

Двадесет четврти случај

Dr. N: Зашто сте се вас петоро нашли у тој групи за учење?
С: Зато што радимо с енергијом на исти начин. Кад смо заједно, подиже нам се
свест - расту нам способности.
Dr. N: Молим вас, објасните ми то.
С: Па, тренутно смо у таквој ситуацији да не можемо дуго одржавати енергетски
ток одговарајућег квалитета и постићи жељени учинак.
Dr. N: Дакле, заједно постижете оно што желите?
С: Да, до одређене мере. Зато уживамо да радимо заједно, како бисмо заједно
избацивали енергију и скупљали концентрисане резерве. Ако радимо сами, наша
енергија није толико моћна ни толико префињена - лети на све стране.
Dr. N: Је ли то разлог због којих сањате те снове и имате те осећаје у рукама?
С: (размишља) Да, видим да је то порука упућена мени. Морам променити свој
живот и више се оријентисати на енергетски рад.
Dr. N: Мислите, сачувати енергију и служити се њоме за исцељивање људи?
С: (брзо одговара на моју погрешну претпоставку) Не, моја група за учење
другачије ради с енергијом. Ми смо исцелитељи биљака, дрвећа и земље. Зато бирамо
животе чувара природне средине.
Dr. N: Јесте ли свој тренутни позив изабрали из неког разлога повезаног с вашим
вештинама?
С: Да.
Dr. N: А шта је с другим члановима ваше групе за учење из духовног света?
С: (с великим осмехом) Двоје њих раде са мном у шумарској служби.
Dr. N: Рекао бих да ви и ваши пријатељи, као исцелитељи планете, имате пуне руке
посла, с обзиром на уништење природне средине које се одвија широм Земље.
С: (тужно) То је страшно и јако смо потребни овде.
Dr. N: Реците ми јесте ли се ви и други чланови ваше групе бавили коришћењем
енергије у природној средини у много прошлих живота на Земљи?

86
 С: Ох, да... Већ дуго то радимо.
Dr. N: Дајте ми пример.
С: У мом последњем животу била сам Индијанка из племена Algonquian, по имену
Дрво које пева. Мој посао био је да се побринем да наша земља настави да нас снабдева
храном. Стајала сам сатима у шуми раширених руку. Племе је мислило да разговарам с
дрвећем и земљом, али заправо сам размењивала енергију са земљом. То је продуживање
ума и тела, уз малу помоћ наших водича.
Dr. N: А данас?
С: (станка) Када ствȃрате и подржавате лепоту и живот на Земљи, дајете моћ и
другима који живе овде. Својим рукама дајете средства која мотивишу друге лепотом
оног што виде око себе. Осим тога, други добијају животну енергију од природне
средине.
Понекад годинама касније добијам писма клијената који ми желе рећи да су
напокон остварили циљеве у животу. Особа с талентом за исцељивање природне
средине пише ми писмо у ком ме обавештава да је постала дизајнер паркова, отворила
расадник или се прикључила групи која се бори за очување старих секвоја. Уживам у
том аспекту мог посла који се односи на професионалну оријентацију, а који започиње
питањем ˮЗашто сам овде?ˮ Кад сам се почео бавити тајнама духовног света, мислио сам
да ће људе највише занимати њихови духовни водичи и сродне дŷше. Уместо тога,
открио сам да их највише занима сврха њиховог живота.
Пре него што напустим тему природне средине на Земљи и начина на који се људи
могу ускладити с енергетским вибрацијама ове планете, требао бих рећи нешто о светим
местима. Већи број истраживача говорио је о чињеници да на овом свету постоје места
која зраче интензивним пулсом магнетне енергије. У последњем поглављу причао сам о
слојевима вибрационе енергије чија је густоћа око Земље различита. Нека света места на
Земљи добро су позната јавности, попут камења у Sedona-и, Аризона, Machu Picchu-а у
Перуу и Ayers Rock-а у Аустралији, да споменем само нека. Људи који стоје на тим
местима имају осећај повишене свести и физичког благостања.
Планетарна магнетна поља утичу на нашу физичку и духовну свест, и ту
проналазим занимљиву сличност с описима духовног света. Моји клијенти кажу да је
дом њихове групе душа ˮпростор унутар простораˮ, чије невидљиве границе имају
специфичну вибрациону концентрацију енергије коју генерише та специфична група.
Можда одређена људска станишта на Земљи, која древни народи сматрају светима,
садрже вртлоге концентрисане енергије које узрокују такозване природне ˮотворене
линијеˮ. За места на којима се те магнетне линије спајају кажу да појачавају несвесно
размишљање и да нам олакшавају отварање менталних пролаза у духовна царства.
Знање о локацијама вртлога врло је корисно планетарним исцелитељима. У осмом
поглављу у одељку о душама - истраживачима других светова опет ћу причати о
планетарним обрасцима вибрационих мрежа које утичу на интелигентан живот на
другим местима осим Земље.

Раздвајање и спајање душа

87
 Способност душа да деле своју енергетску суштину утиче на многе аспекте
њиховог живота. Можда би прецизнији назив од раздвајања дŷше било ширење дŷше.
Као што сам описао у делу о духовима, све дŷше које долазе на Земљу остављају део
своје енергије за собом у духовном свету, чак и оне који живе паралелне животе у више
тела. Постотак енергије коју душа оставља за собом може се разликовати, али свака
честица светла тачна је копија сваког дела Јаства и реплицира цели идентитет. Тај
феномен сличан је начину на који се светлост дели и дуплицира у холограму. Али, код
холограма постоје неке разлике. Ако само мали постотак енергије дŷше остаје у
духовном свету, та је честица Јаства пасивнија, јер је мање концентрисана. Међутим,
како је та енергија у чистом, незагађеном стању, ипак је моћна.
Кад сам открио нашу резерву енергије у духовном свету, схватио сам много тога.
Генијалност тог система двојности душа утиче на многе духовне аспекте нашег живота.
На пример, ако је неко кога сте волели умро тридесет година пре вас и у међувремену се
реинкарнирао, ипак ћете га видети при повратку у духовни свет.
Способност дŷше да се уједини сама са собом, природан је процес регенерације
енергије после физичке смрти. Један клијент емпатично ми је рекао: ˮКад бисмо унели
100 посто своје енергије у једно тело током инкарнације, уништили бисмо склоп мозга.ˮ
Пуни набој енергије дŷше у једном људском телу сасвим би потчинило мозак дӯши. То
се може догодити чак и с мање моћним, неразвијеним душама. Претпостављам да су тај
услов заузимања тела домаћина у раним стадијумима људске еволуције проценили они
духовни мајстори који су изабрали Земљу за планетарну школу.
Надаље, поседовање целокупног потенцијала енергије дŷше у једном телу,
поништило би цели процес раста дŷше на Земљи, зато што јој ношење с мозгом не би
представљало никакав изазов. Целина јача кроз оснаживање разних делова укупне
енергије дŷше у разним инкарнацијама. Потпуна свесност при 100 посто енергије имала
би још један негативан учинак. Кад не бисмо поделили своју енергију, имали бисмо
виши ниво задржавања духовног сећања у сваком људском телу. Амнезија нас
присиљава да уђемо у подручје тестирања земаљске лабораторије без одговора на
задатке које овде морамо обавити. Амнезија нас лишава и терета претходних неуспеха,
тако да се самопоузданије можемо служити новим приступом.
Дух из петнаестог случаја показао је да је могуће да дŷше погрешно прорачунају
постотак концентрације енергије коју уносе у живот. Један клијент назвао је то ˮнашим
светлосним коефицентомˮ. Из неког разлога, открио сам да се моји клијенти с четвртог и
петог нивоа, ограничавају више од мање развијених душа. То је показала и ратничка
душа из двадесет и другог случаја. Високо развијена душа обично неће донети више од
25 посто свог укупног капацитета на Земљу, док ће просечна, мање самопоуздана душа
донети од 50 посто до 70 посто. Енергија развијеније дŷше је рафинирана, еластична и
снажна у мањим количинама. Зато млађа душа мора унети више енергије у ране
инкарнације. Моћ дӯши не даје количина енергије, него квалитет вибрационе моћи која
представља искуство и мудрост дŷше.9
9
У овоме је одговор зашто се догађа да постоје људи који су духовно и дŷшевно незрели а
имају неке (пара)психолошке моћи (видовитост, енергетско деловање…) или су једноставно
преосетљиве - то су младе дŷше које су унеле већи проценат своје дŷше у физичку инкарнацију.
Иако имају неке моћи због већег процента дŷше, због своје младости и незрелости не знају како и
88
зашто их имају и користе их често на незрео и бесмислен начин. Зреле дŷше, с друге стране, своју
зрелост показују скромношћу и радом на себи и другима, а не траже готова решења преко
испољавања моћи. Зато оне и доносе мањи проценат своје дŷше у физичку инкарнацију: да би више
радиле на себи у земаљским условима јер су се зато и родиле.

Како нам та информација помаже да схватимо комбиновану снагу људске енергије

и енергије дŷше? Свака душа поседује специфичан образац енергетског поља који
одражава бесмртни нацрт њеног карактера, без обзира на број подељених делова. Кад се
тај духовни его комбинује с више структурираном личношћу физичког мозга, ствара се
поље више густоће. Суптилни детаљи те симбиозе толико су сложени да сам само
загребао површину. Та два енергетска нацрта реагују један на друго на неограничен број
начина и постају једно према спољњем свету. Зато су наше физичко благостање, осети и
емоције толико повезани са духовним умом. Мисао је уско повезана са начином
обликовања тих енергетских образаца, као и начином на који се они стапају. У нашим
телима они се међусобно хране и подстичу.
Како бих описао поделу дŷше, често се служим аналогијом холограма.
Холограмске слике идентични су дупликати. Та аналогија помаже, али не преноси целу
причу. Споменуо сам једну варијаблу повезану с поделом дŷше, ону која се односи на
снагу концентрације енергије у сваком поједином делу. Тај елемент у вези је са
искуством дŷше. Друга варијабла је густоћа материјалне енергије у сваком људском телу
и емоционални састав који покреће то тело. Ако иста душа уђе истовремено у два тела и
донесе по 40 посто своје енергије у свако тело, енергија ће се различито манифестовати.
Замислите да исти призор фотографишете ујутро, у подне и увече. Промене у
преламању светлости створиле би различит ефекат на филму. Енергија дŷша започиње
специфичним обрасцем, али кад се нађу на Земљи, те обрасце мењају локални услови.
Када гледамо наш будући живот у духовном свету, добијамо савет о енергетским
захтевима тела које ћемо заузети. Сами одлучујемо о томе колико енергије треба да
узмемо. Многе дŷше желе иза себе оставити што је могуће више, јер воле свој дом и
активности које се тамо одвијају.
Емоционална и физичка траума црпи нам резерве енергије. Делове позитивне
енергије можемо изгубити тако што је неким људима дајемо својевољно, или тако што је
неки људи црпе из нас својом негативношћу. Потребна нам је енергија да подигнемо и
одржавамо одбрамбене механизме којима се штитимо. Један клијент једном ми је рекао:
ˮКада поделим своју светлост с онима које сматрам достојнима да је приме, напуним се
брже зато што сам је својевољно дао.ˮ
Један од најбољих начина обнове енергије је сан. И овде можемо поделити
енергију коју смо понели са собом и лутати унаоколо, док за собом остављамо мали
постотак како бисмо могли обавестити главни део да се брзо врати уколико је потребно.
Као што сам већ рекао, та је способност посебно корисна кад је тело болесно, у несвести
или у коми. Будући да време није ограничавајући услов за ослобођену дӯшу, сати, дани
или седмице проведени изван тела делују исцељујуће. Хтео бих додати да дŷше у
тренутку кризе могу напојити и духови пуни љубави. Те приливе енергије доживљавамо
као дубока откривења. Неколико сати одмора од људског тела може учинити чуда за

89
дӯшу, све док је део који је остао у телу на аутоматском пилоту и не уплиће се у сложену
анализу снова. То може довести до тога да се будимо исцрпљени.
Како је вођење паралелних живота друга опција за подељену дӯшу, шта су
мотивација и резултати такве одлуке? Многи људи сматрају да се често догађа да душа
води паралелне животе. Открио сам да то уопште није тачно. Дŷше које се одлуче
поделити на два или више тела у истом временском раздобљу на Земљи желе убрзати
своје учење. Душа тако може оставити до 10 посто своје енергије за собом, а остатак
поделити у два или три тела. Будући да имамо слободну вољу, наши водичи допустиће
те експерименте, али не саветују нам да то чинимо. Уопште говорећи, како се енергија
јако троши, већина душа која покушава живети паралелне животе учиниће то само
једном или двапут, а тада ће одустати. Дŷше не желе водити паралелне животе, осим ако
нису необично амбициозне. Исто тако, дŷше не деле своју енергију да би се инкарнисале
као близанци. Дељење енергије у истој породица с истом генетиком, родитељским
утицајем, окружењем, нацијом итд., било би контрапродуктивно. Такав недостатак
разноликости био би преслаба мотивација за вођење паралелних живота.
Људи се питају о пореклу душа у телима идентичних близанаца. Једном су ми
клијенткиње биле две сестре у касним двадесетим, рођене с разликом од једне минуте.
Дŷше тих жена интимно су повезане у истој духовној групи, међутим, оне нису нужно
примарне сродне дŷше. Обе су упознале своје мушке сродне дŷше у које су дубоко
заљубљене и са којима живе. Те су две дŷше хиљадама година живеле као блиски
пријатељи, брат и сестра, родитељ и дете једна другој, али не и као партнери. Никада пре
нису биле близанци, а разлог због ког су то учиниле двојак је. У односу у прошлом
животу имале су неразрешене проблеме повезане с поверењем, али рекле су да је главни
разлог тај што је ˮкад смо заједно, наше комбиновано енергетско поље двоструко јаче,
што нас чини успешанијима у додиривању других умова.ˮ
Људи ме питају може ли душа која није донела довољно енергије у своје тело у
стању фетуса касније у животу призвати више енергије? Открио сам да се одређени
постотак енергије коју је душа унапред изабрала за неки живот не може променити.
Стално додавање ˮсвежеˮ енергије из духовног света током живота вероватно би
нарушило осетљиву равнотежу која се у почетку створила између дŷше и новог људског
мозга.
Осим тога, чини се мало вероватним да би инкарнисано биће могло добити
етеричну материју од свог неутеловљеног јаства. Међутим, уз помоћ својих водича, неки
људи имају способност комуникације - или привременог притока - своје енергетске
резерве током кризе.
Процес уједињења дŷше с остаком своје енергије најочитији ми је кад своје
клијенте враћам у искуство смрти у прошлом животу. Ако нема компликација из
прошлог живота, већина душа поновно стиче равнотежу своје енергије у једној од три
главне духовне станице: код врата, током оријентације или после повратка у своју групу
душа. Напредна душа обично застаје тек на последњој станици свог путовања кући.

Три станице
Примање своје енергије на вратама није толико чест случај.10
90
 10
Ако би се душа одмах спојила са својом изворном нерођеном енергијом, одмах би и
заборавила протекли живот као сан. Важно је да пре тога рекапитулацијом живота утврди поуке и
стечена искуства.

Разлог томе вероватно је чињеница да почетак опоравка започиње исцелитељским

тушем у близини врата. Али, повремено чујем и за такве случајеве, као што је случај с
душом из следећег цитата, којој је покојни супруг донео малени преостали део њене
енергије до прве станице. Она је овако описала ту ситуацију:
ˮМој драги је с лакоћом носио оно мало енергије што сам сачувала. Донео ми је и,
док смо се грлили, рукама је нежно раширио по мени попут огртача. Знао је колико сам
стара и уморна била и затражио је да ме дочека. Кад је контакт остварен, остатак моје
енергије улази у мене попут магнета. Имам осећај да ме јако проширила. Прво
примећујем да му много боље могу читати мисли и боље осећам оно што ме окружује.ˮ
Када наши водичи закључе како би нам било корисно да добијемо више своје
енергије на другој станици, током оријентације, та одлука има различите импликације. У
основи, одлука се основи на веровању да ће наш разговор после тешког живота на тај
начин бити успешнији. Осим тога, из неког разлога можда се после оријентације нећемо
вратити непосредно у своју групу душа. Ево примера уједињења дŷше на тој станици:
ˮНалазим се у обичној просторији која изгледа футуристички, с глатким, млечно
белим зидовима. Ту су сто и две столице, овај намештај нема ивица. Мој водич, Everand,
брине због мојих слабих реакција. Спрема се да изведе оно што зовемо ˮстапање
физичког обликаˮ. Она држи остатак моје енергије у прелепој, прозирној посуди која
зрачи. Everand ступа напред и ставља ми је у руке. Осећам како ми енергија расте попут
електричног набоја. Затим ми се приближава, стимулишући моју природну вибрациону
фреквенцију како бих лакше прихватио оно што сам оставио за собом. Док се моје
средиште пуни мојом есенцијом, спољна љуска отиска мог физичког тела топи се.
Делујем попут пса који тресе капи воде с крзна након што се исквасио. Нежељене
земаљске честице ослобађају се - отапају - и моја енергија опет почиње светлуцати,
уместо да изгледа као мутна светлост.ˮ
Већина душа обично се уједињује с остаком своје енергије после повратка у своју
групу душа. Један клијент описао је то овако: ˮЛакше ми је да се ујединим са собом
након што се вратим у домаћу базу и својим пријатељима. Овде могу упити своју свежу
енергију својим сопственим темпом. Кад сам спреман, сам одлазим по њу.ˮ

Двадесет пети случај

Овај исечак узет је из расправе коју сам имао с душом званом Apalon. Она је
описивала своје поновно уједињење по повратку кући на раскошнији начин од дŷше из
горе приказаног цитата. Apalon је душа другог нивоа која се управо вратила у духовни
свет после тешког живота који је провела у Ирској као сиромашна жена која је умрла
1910. Иако је била физички снажна и самопоуздана, Apalon је била удата за доминантног
супруга - алкохоличара и сасвим је сама одгајила петоро деце. Патила је од недостатка
личне слободе и могућности самоизражавања. Забаву добродошлице која је дочекала
Apalon сматрам одразом добро обављеног посла после овог тешког живота.

91
 Dr. N: Реците ми, Apalon, након што сте завршили с почетним поздравима са
члановима своје духовне групе, хоћете ли се убрзо ујединити са својим резервама
енергије?
С: (церећи се) Мој водич Canaris ужива кад од уједињења направи церемонију.
Dr. N: С енергијом коју сте оставили за собом?
С: Да. Canaris одлази у оставу у нашој просторији у којој је моја енергија сачувана
у стакленој урни, где ме чека. Он пази на њу.
Dr. N: Претпостављам да ваша резерва енергије није била претерано активна откад
сте отишли. Колики сте постотак оставили за собом?
С: Само 15 посто – требало ми је много за свој живот у Ирској. Тај део
комуницирао је с мојом групом и могла сам се кретати унаоколо по нашем подручју, али
нисам учествовала у рекреативним активностима.
Dr. N: Разумем, али је ли тих ослабљених 15 посто сасвим веран представник ваше
дŷше?
С: (жестоко) Апсолутно - то је мања верзија мене.
Dr. N: И је ли тих 15 посто вас било у стању наставити с групним лекцијама и
поздрављати људе док је преосталих 85 посто било на Земљи?
С: Ммм... До неке мере... Јесте. Стално сам стицала знање у оба окружења (на
Земљи и у духовном свету).
Dr. N: (нехајно) Нешто ме занима. Ако вам је тих 15 посто још доступно, зашто их
не узмете сами? Шта ће вам Canaris?
С: (увређено) То би покварило његову церемонију. Canaris је чувар мог пламена, да
се тако изразим, док мене нема. Осим тога, то што ви предлажете нарушило би његово
право да ми помогне у спајању мојих енергија. Он жели направити церемонију од тога.
Dr. N: Жао ми је ако сам био дрзак, Apalon. Молим вас, дајте ми визуални приказ
те церемоније.
С: (радосно) Canaris одлази до оставе и, поносног израза брижног оца, износи урну,
док се сви моји пријатељи окупљају око мене и кличу ми због добро обављеног посла у
Ирској.
Dr. N: Је ли на тој забави присутна и душа која вам је била супруг у животу у
Ирској?
С: Да, да. Он је у првом реду и најгласније ми кличе. Он није иста особа сад кад је
изашао из свог ирског тела.
Dr. N: Добро, шта Canaris сада чини?
С: (смеје се) Вади моју урну од зеленкастог стакла из оставе. Она сјаји, али он је
трља рукама како би сјајила још јаче. Ужива у нашим изразима задовољства. Затим се
приближава и на мене баца облак светлосне енергије попут почасног огртача. Својим
моћним вибрацијама помаже ми у стапању.

92
 Dr. N: Какав је осећај спојити се са остаком своје енергије у том тренутку?
С: (тихо) Спајање са собом је попут две лоптице живе које се спајају на стакленом
тањиру. Природно се стапају и истог трена постају хомогени. Осећам снажан талас моћи
и узлет идентитета. Топлина спајања ствара ми осећај спокоја и мира. Осећам... Па...
Своју бесмртност.
Dr. N: (реторички, како бих изазвао реакцију) Није ли штета што не узимамо 100
посто своје енергије на Земљу?
С: (реагује одмах) Шалите ли се? Ни један људски ум не би могао остати свој под
таквим околностима, али мени је требало много за живот у Ирској.
Dr. N: Колики постотак имате у свом садашњем телу?
С: Ох... Око 60 посто, и то је много.
Dr. N: Причали су ми о физичким планетама на које одлазе дŷше, на које могу
носити целу своју енергију и задржати потпуно сећање.
С: Наравно, и многи од тих животних облика допуштају и менталну телепатију.
Физички светови попут Земље - с телима каква имамо тамо - само су стадијум менталног
развоја. У овом тренутку, наш еволуциони развој ствара услове кроз које се морамо
пробијати сами. Ограничења су сада добра за нас.
Dr. N: Apalon, објасните ми како знате колико енергије бисте требали понети на
Земљу пре сваког живота?
С: Canaris и моје веће утврђују мој ниво енергије за свако тело, зависно о физичким
и менталним карактеристикама тог тела. Нека тела захтевају више духовне енергије од
других, а они знају о каквим се условима ради пре него што уђемо у тај живот.
Dr. N: Па, рекли сте ми да је та Иркиња била физички снажна. Претпостављам да је
имала и снажну вољу кад сте преживели нетакнути. Ипак, понели сте много своје
енергије у Ирску.
С: Да, она је била снажнија него ја данас, али требала јој је моја духовна помоћ, а ја
сам требала њену снагу да бих имала што је могуће већи утицај и да бих преживела
очувавши идентитет у том животу пуном одрицања. Нисмо увек биле у складу.
Dr. N: Када нисте усклађени с телом, потребно вам је више личне дŷшевне
енергије?
С: О, да. А ако је ваше окружење тешко, и то треба узети у обзир. Осећам се
усклађено са својим садашњим телом, иако каткад пожелим да имам издржљивост
ирског тела. Постоје многе варијабле. То је изазов. Зато је забавно.
Напомена: Apalon је данас инкарнисана као независна пословна жена која путује
широм света за међународну компанију за финансијско саветовање. Имала је бројне
брачне понуде, али све их је одбила.
Понеки клијент повремено ми исприча како је после последњег живота чекао дуже
него што је уобичајено да би се ујединио са својом енергијом. Такав случај приказан је
следећим цитатом:

93
 ˮКаткад желим чекати до састанка са својим већем зато што не желим да свежа
енергија ублажи сећања и осећаје из живота који сам управо проживео. Да сам у себе
унео резервну енергију, тај прошли живот био би ми мање стваран. Желим да ми мисли
буду усредоточене на одговарање на питања о мом раду у том телу, с јасним, луцидним
сећањем на сваки догађај. Желим сачувати све осећаје повезане с тим догађајима како
бих боље описао зашто сам деловао на одређени начин.11
11
У складу са претходном напоменом (бр. 10).

Моји пријатељи не воле то да раде, али касније се увек могу напунити и

одморити.ˮ

5
СИСТЕМИ ГРӮПА ДӮША
Рађање душа
Мислим да је истраживање живота дŷше прикладно започети стварањем тог
живота. Врло мали број мојих клијената има толику способност присећања да се могу
сетити својих почетака као честица енергије. Неке детаље о раном животу дŷше сазнао
сам од почетника. Те младе дŷше имају краћу историју живота у духовном свету и изван
њега, па су им сећања још увек свежа. Међутим, у најбољем случају, моји клијенти с
првог нивоа имају само пролазна сећања о настанку Јаства. Следећи цитати две
почетничке дŷше то оцртавају:
ˮМоја душа створена је из велике, неправилне масе облака. Из тог интензивног,
пулсирајућег плавкастог, жутог и белог светла избачен сам као ситна честица енергије.
Пулсирање је избацило прави пљусак енергије дŷша. Неке су се вратиле и облак их је
поновно упио, али ја сам наставио даље. Струја ме носила заједно са другима налик
мени. Следеће чега се сећам је да сам се нашао у сјајном, затвореном подручју, док се о
мени брину бића пуна љубави.
Сећам се да сам био у некаквим јаслицама, где смо живели попут неизлежених јаја
у кошници. Кад сам постао свеснији, сазнао сам да се налазим у свету јаслица званом
Uras. Не знам како сам доспео тамо. Био сам попут јајета у ембрионалној течности које
чека оплођење и осетио сам да постоје многе друге ћелије младих светȃла која се буде
попут мене. Била је ту група мајки, прелепих и пуних љубави, које су... Пробиле наше
мембране и отвориле нас. Око нас видео сам усковитлане струје снажних, негујућих
светȃла и чуо сам музику. Моја свест почела је радозналошћу. Убрзо су ме одвели са
Uras-а и придружио сам се другој деци у другачијем окружењу.ˮ
Најдетаљнији извештаји о јаслицама дŷша долазе ми само повремено од врло
малог броја врло напредних клијената. То су специјалисти звани мајке из инкубатора.
Следећи случај приказује представницу из ове гране активности, посебну дӯшу с петог
нивоа звану Seena.

94
 Двадесет шести случај
Ова особа је специјалиста за децу у духовном свету и изван њега. Тренутно ради у
хоспицију с тешко болесном децом. У прошлом животу била је Пољакиња која је, иако
није била Јеврејка, 1939. добровољно ушла у немачки радни логор. Учинила је то под
изговором да жели послуживати официре и радити у кухињи, али то је била маска.
Желела је да буде у близини јеврејске деце која су дошла у логор и помогне им на све
могуће начине. Као становница оближњег градића, током прве године је могла да било
када напустити логор. Затим је било прекасно и војници јој више нису допуштали да оде.
На крају је умрла у логору. Ова напредна душа могла је преживети и дуже да је донела
више од 30 посто своје енергије која би је одржавала током овог тешког задатка. Дŷше с
петог нивоа толико су самоуверене.
Dr. N: Seena, које вам је било најзначајније искуство између живота?
С: (без оклевања) Одлазим на место... На ком се дŷше лēгу. Ја сам мајка из
инкубатора, нека врста бабице.
Dr. N: Желите ли ми рећи да радите у јаслицама дŷша?
С: (ведро) Да. Ми помажемо новима да изађу. Поспешујемо рано сазревање...
Својом топлином, бригом и нежношћу. Дочекујемо их.
Dr. N: Молим вас, опишите ми околину.
С: Гасовита је... Кошница ћелија изнад које се налазе усковитлане струје енергије.
Ту је интензивно светло.
Dr. N: Кад кажете ˮкошницаˮ, питам се желите ли рећи да су јаслице грађене попут
кошнице, или шта?
С: Овај, да... Иако су јаслице велико насеље, чини се неограничено спољњим
димензијама. Нове дŷше имају своје сопствене ћелије у инкубатору, где одседају док не
порасту довољно да се могу преместити из тог насеља.
Dr. N: Када први пут видите нове дŷше, као мајка из инкубатора?
С: Ми смо у одељењу за рађање, који је део јаслица, на једном крају насеља.
Новопридошле дӯше преносе се као малене групе беле енергије у златној врећи. Крећу
се у величанственој, уређеној колони према нама.
Dr. N: Одакле?
С: На нашој страни насеља, испод лучног свода, цео је зид испуњен отопљеном
енергијом високог интензитета и... Виталности. Имам осећај као да јој енергију даје
запањујућа животна сила, а не неки извор светлости. Маса пулсира и љуља се у
прекрасној, текућој кретњи. Њена боја је попут унутрашње стране капка, кад кроз
склопљене очи гледате према Сунцу.
Dr. N: И видите како се из те масе појављују дӯше?
С: Та маса буја, али никада на сасвим истом месту. Набујали део расте и шири се,
постаје безоблична избочина. Тренутак раздвајања је чудесан. Рођена је нова дŷша.
Сасвим је жива. Поседује сопствену енергију и карактер.

95
 Напомена: Још један од мојих клијената с петог нивоа изјавио је ово о инкубацији:
ˮВидим масу обликовану попут јајета с енергијом која тече ван, а затим назад унутра.ˮ
Кад се прошири, стварају се енергетски фрагменти нове дŷше. Кад се избочина скупи,
мислим да са собом увлачи оне дŷше које се нису успешно излегле. Из неког разлога, ти
фрагменти нису се успели покренути до следећег корака индивидуалности.ˮ
Dr. N: Шта видите иза масе, Seena?
С: (дуга станка) Видим тај величанствени наранџасто-жути сјај. Иза њега је
љубичаста тама, али не хладна тама...То је вечност.
Dr. N: Можете ли ми рећи нешто више о колони у којој се нове дŷше крећу према
вама из масе?
С: Када изађе из ватрене наранџасто-жуте масе, колона је спора, јер свака нова
душа излази из енергетске масе. Скупљају се на разним тачкама, где се налазе мајчинске
дŷше попут мене.
Dr. N: Колико мајки видите?
С: Видим их пет у близини... Све се оне, попут мене, још обучавају.
Dr. N: Каква су задужења мајке из инкубатора?
С: Лебдимо око младих душа како бисмо их... Осушили након што отворимо
њихове златне вреће. Напредују полако зато што нам то допушта да загрлимо њихове
ситне енергије на безвремени, нежан начин.
Dr. N: Шта за вас значи то ˮосушилиˮ?
С: Сушимо... Мокру енергију нове дŷше, да се тако изразим. Не могу то да
објасним кроз људски језик. То је својеврсно грљење нове, беле енергије.
Dr. N: Дакле, сада углавном видите белу енергију?
С: Да, и док нам се приближавају - изблиза - видим око њих плави и љубичаст сјај.
Dr. N: Шта мислите, зашто је то тако?
С: (станка, а затим тихо наставља) Ох... Сада видим... То је пупчана... Енергетска
врпца стварања, којом су све дŷше повезане.
Dr. N: Према ономе што сте рекли, то ми изгледа попут дуге бисерне огрлице.
Дŷше су бисери поређани у линију. Је ли то тачно?
С: Да. Попут низа бисера на сребрној покретној траци.
Dr. N: У реду, сада ми реците, када загрлите нову дӯшу - осушите је - даје ли јој то
живот?
С: (брзо реагује) Ох, не. Кроз нас - не од нас - долази животна сила свезнајуће
љубави и знања. Оно што потстичемо својим вибрацијама током сушења нове енергије
је... Есенција почетка, нȃда у будућа постигнућа. Мајке то зову... ˮЗагрљај љубавиˮ. У то
спада убацивање мисли о томе шта су оне и шта могу постати. Када загрлимо нову дӯшу
загрљајем љубави, њихово биће испуњено је нашим разумевањем и саосећањем.

96
 Dr. N: Кренимо корак даље с тим вибрационим грљењем. Има ли свака нова душа у
тој тачки индивидуални карактер? Додајете ли нешто или одузимате од постојећег
идентитета?
С: Не, то већ постоји кад стигну кʼ нама, иако нове дŷше још не знају ко су. Ми их
негујемо. Ми објављујемо новорођенима да је време да почну. Покрећући... Њену
енергију, ми дӯши доносимо свест о сопственом постојању. То је време буђења.
Dr. N: Seena, молим вас, помозите ми. Бабице у болничким одељењима за порођај и
у јаслицама немају појма каква ће особа бити нека беба. Делујете ли и ви на тај начин -
не познајете бесмртну природу тих нових душа?
С: (смеје се) Ми радимо као васпитачице у јаслицама, али то није људско одељење
за порођај. У тренутку кад загрлимо нове дŷше знамо нешто о њиховом идентитету.
Њихови индивидуални обрасци постају нам видљивији кад ујединимо своју енергију с
њима и окрепимо их. То нам омогућава да својим вибрацијама лакше активирамо -
покренемо - њихову свест. Све је то део њиховог почетка.
Dr. N: Као почетник, како сте стекли то знање о правилном коришћењу вибрација
на новим душама?
С: То је нешто што нове мајке морају научити. Ако се не одради правилно,
новорођене дŷше настављају даље не осећајући се сасвим спремним. У том случају,
касније се мора укључити неки од мајстора јаслица.
Dr. N: Можете ли ми ово мало боље појаснити, Seena? Током вашег загрљаја
љубави, када први пут загрлите те дŷше, препознајете ли ви и друге мајке организовани
процес селекције у позадини доделе идентитета новој дӯши? На пример, је ли могуће да
после десет душа храбрије врсте следи десет опрезнијих душа?
С: То је тако механички! Свака душа јединствена је у свом збиру карактеристика
које ствара савршенство које вам никако не могу описати. Могу вам само рећи да никада
не постоје две исте дŷше, никада!
Напомена: Од неких других клијената чуо сам да је један од главних разлога, због
којих се дŷше међусобно разликују, чињеница да се, након што Извор ˮизбациˮ
фрагменте енергије стварајући дӯшу, оно што је преостало од изворне масе мења у
једној минималној мери, тако да није сасвим исто као пре. На тај начин, Извор је попут
божанске мајке која никада не ствара истоветну децу.
Dr. N: (форсирам, јер желим да ме клијенткиња исправи) Мислите ли да је избор
сасвим насумичан? Не постоји никакав след особина које су на неки начин сличне?
Сигурни сте да је то тачно?
С: (фрустрирано) Како бих могла то знати, осим ако сам Створитељ? Постоје дŷше
које су међусобно сличне и оне које немају никакве сличности, и то у истој генерацији.
Комбинације се мешају. Као мајка, ја могу ˮштипнутиˮ сваку важнију особину коју
осећам и зато вам могу рећи да нема две дŷше с истом комбинацијом карактера.
Dr. N: Па... (клијенткиња упада и наставља)

97
 С: Имам осећај да с друге стране лучног свода постоји једна моћна Присутност
која управља стварима. Ако постоји кључ за енергетске обрасце - ми то не морамо
знати...
Напомена: То су тренуци које чекам у својим сеансама, када покушавам
одшкринути врата до крајњег Извора. Врата се увек само одшкрину.
Dr. N: Молим вас, реците ми шта осећате о тој Присутности, о енергетској маси
која вам доводи те нове дŷше. Ви и друге мајке свакако сте размишљали о извору душа,
иако га не можете видети?
С: (шаптом) Осећам да је Створитељ... У близини... Али можда не обавља посао...
Стварања...
Dr. N: (нежно) Мислите, енергетска маса можда није примарни Створитељ?
С: (нелагодно) Мислим да постоје и други који помажу - не знам.
Dr. N: (пробам нови приступ) Није ли тачно, Seena, да су те нове дŷше несавршене?
Да су створене савршене, не би ни било разлога да их ствара савршени Створитељ?
С: (сумњичаво) Овде све делује као да је савршено.
Dr. N: (привремено скрећем на другу тему) Радите ли само са душама које долазе
на Земљу?
С: Да, али оне могу поћи у свим могућим смеровима. Само мали део долази на
Земљу. Постоје многи физички светови налик Земљи. Зовемо их светови задовољства и
светови патње.
Dr. N: И на основу свог искуства с инкарнацијама знате кад је душа зрела за
Земљу?
С: Да, знам. Знам да дŷше које долазе на светове попут Земље морају бити снажне
и отпорне због бола који морају трпети заједно с радошћу.
Dr. N: И ја тако гледам на то. А кад се те дŷше загаде људским телом - посебно оне
младе - то је зато што су несавршене. Је ли то тачно?
С: Да, ваљда јесте.
Dr. N: (настављам) То ми казује да се морају трудити да стекну више него што су у
почетку имале да би постигле потпуно просветљење. Бисте ли прихватили ту премису?
С: (дуга станка, а затим уздише) Мислим да савршенство постоји... У
новостворенима. Зрелост почиње кад се разбије невиност нових дŷша, не зато што имају
неку основну ману. Преовладавање препрека чини их снажнијима, али стечено
несавршенство неће се сасвим избрисати све док све дŷше не буду опет здружене – док
инкарнирање не престане.
Dr. N: Неће ли то бити тешко, с обзиром на чињеницу да се сво време стварају нове
дŷше, које заузимају место онима које се ближе крају инкарнирања на Земљи?
С: И то ће завршити кад се сви људи... Све расе, националности уједине. Зато нас
шаљу да радимо на места попут Земље.

98
 Dr. N: Када заврши обука, хоће ли умрети и свемир у којем ми живимо?
С: Можда ће умрети и пре тога. Није важно, постоје и други. Вечност никада не
престаје. То је процес који има смисла зато што нам омогућава да... Уживамо у искуству
и изражавамо се... И да учимо.
Пре него што наставим с причом о напретку дŷше, треба да набројим све разлике
које сам до сада открио, а које се јављају између душа после стварања.
1. Постоје фрагменти енергије који се враћају у масу енергије која их је створила
пре него што стигну до јаслица. Не знам разлог због ког су заустављени. Други, који
стигну до јаслица, не успевају да науче ˮкако битиˮ на појединачној основи током ране
фазе сазревања. Касније их повезују с колективним функцијама и они, према ономе што
сам сазнао, никад не напусте духовни свет.
2. Постоје фрагменти енергије који поседују есенцију индивидуалне дŷше, а који
нису склони, нити поседују одговарајућу менталну структуру, за инкарнирање у
физичком облику на било ком свету. Они се често могу наћи на менталним световима, и
чини се да се с лакоћом крећу између димензија.
3. Постоје фрагменти енергије који поседују есенцију индивидуалне дŷше који се
инкарнирају само на физичким световима. Те дŷше могу између живота добијати обуку
у духовном свету с менталним сферама. Они нису међудимензионални путници.
4. Постоје фрагменти енергије који су дŷше са способношћу и склоношћу
инкарнирања и деловања као појединци у свакаквим физичким и менталним
окружењима. То им не даје нужно већи или мањи ниво просветљености од других врста
дŷша. Међутим, широк распон њиховог практичног искуства омогућава им
специјализацију за многе ствари и преузимање разних врста одговорности.
Велики план за новорођену дӯшу започиње полако. Кад изађу из јаслица, те дŷше
не улазе у инкарнације, нити се одмах деле на групе дŷша. Ево једног описа тог
прелазног раздобља из још увек свежег сећања младе дŷше с првог нивоа која је до сада
прошла само неколико инкарнација:
ˮПре него што сам додељен својој групи дŷша и пре него што сам почео долазити
на Земљу, сећам се да сам имао прилику искусити полу-физички свет у светлосном
облику. Био је то више ментални него физички свет, јер моја околина није била сасвим
чврста и није било биолошког живота. Видео сам и друге младе дŷше покрај себе. С
лакоћом смо се кретали унаоколо као сјајни мехури који су подсећали на људски облик.
Нисмо ништа радили - само смо живели - и стицали осећај о томе како би било живети у
чврстом телу. Иако је окружење било више астрално него временско, учили смо
комуницирати једни с другима као бића која живе у заједници. Нисмо имали
одговорности. Свуда је владала утопијска атмосфера велике љубави, сигурности и
заштите. Од тада сам научио да ништа није статично и да ће то - почетак времена – бити
најлакше раздобље нашег постојања. Убрзо ћемо живети на свету на ком нећемо бити
заштићени, на местима на којима ћемо имати сећања на бол и самоћу – и задовољство - а
из тих ћемо сећања и искустава учити.ˮ

Духовна окружења

99
 Моји клијенти у трансу описују многе призоре из духовног света помоћу симбола
са Земље. Они можда стварају структуралне слике из својих сопствених планетарних
искустава или им водичи стварају те призоре како би им помогли да се осећају угодније
у познатом окружењу. Након што бих на својим предавањима описивао тај аспект
несвесног сећања, неки људи рекли су ми да он смањује веродостојност целе приче,
упркос доследности таквих опажања. Како би у духовном свету могле постојати
учионице, библиотеке и храмови?
На та питања одговарам објашњењем да је опсервацијско сећање метафоричко као
и тренутна перспектива. Оригинални призори из свих наших живôта никада не
напуштају наша душевна сећања. Уколико у духовном свету видимо храм, не значи да
видимо грађевину од камених блокова, него слику значења коју храм има за нашу дӯшу.
На Земљи, сећања из протеклих догађаја нашег духовног живота реконструкције су
околности и догађаја засновених на тумачењима и свесном знању.
Сва сећања о којима причају клијенти основе се на опажањима ума дŷше који
обрађује информације кроз људски ум. Без обзира на визуалне структуре духовног
окружења, увек посматрам њихову функцију за клијенте.12
12
Јасно је да су сви ови описи духовног света дати кроз призму менталне перцепције овога
света, његова су пројекција. Та се перцепција наставља и за дӯшу која оде у духовни свет. Зато су
ови описи духовног света тачни иако су само пројекција ума. Они су пројекција због утицаја
самскара, или подсвесних утисака које ум сакупља и који постају обрасци по којима наставља да
ради на овом и на оном свету. Да није њих, не би било ни инкарнација јер би душа била чиста
обективна свест, сам Дух или Божанско, што у суштини и јесте.

Кад нове дŷше напусте своје заштитне чахуре, оне улазе у живот заједнице. Док
започињу са својим инкарнацијама, описи места и грађевина које виде између живôта
слични су описима старијих душа које силазе на Земљу. Понекад ти описи нису толико
земаљски. Слушао сам приче о грађевинама од стакла налик катедралама, великим
кристалним дворанама, геометријским грађевинама с многим угловима и с глатким,
куполастим просторијама без линија. Неки моји клијенти причали су и о окружењима
без грађевина, на којима се налазе само поља с цвећем и призори природе, шума и језера.
Људи у хипнози изражавају осећај страхопоштовања док плутају према својим
одредиштима у духовном свету. Многи су тако савладани емоцијама да не могу добро
описати оно што виде.
Чујем многе приче које говоре само о кретању дŷша које путују с места на место.
Следи прича клијента с четвртог нивоа, који се служи геометријским облицима, како би
описао својства разних окружења која види:
ˮМного путујем кроз духовни свет. Геометријски облици које видим представљају
ми одређене функције. Свака грађевина има свој сопствени енергетски систем.
Пирамиде служе за осамљивање, медитацију и исцељивање. Правоугаони облици служе
за преглēдаање прошлих живота и учење. Кугле се користе за истраживање будућих
живота, а цилиндрични портали служе за путовање у друге светове како би се стекла
перспектива. Понекад пролазим кроз велика језгра активности дŷша - попут ваздушне
луке - где људи телепатски комуницирају. Та су језгра налик великим точковима с
призмама и са жбицама које се шире од вас. Прометна су, али добро организована (смеје

100
се). Не смете пребрзо дојурити или ћете промашити ону специфичну линију коју
тражите у том великом точаку. Ти центри су матичне луке у којима дŷше - домаћини
усмеравају промет и одговарају на питања путника. Све се креће благим, угодним
покретима налик плутању, а ту су прекрасни, хармонични тонови на које се дŷше могу
вибрациони спојити и који ће их задржати на путу према њиховим одредиштима.“
У индијским Upanishada-ма постоји текст о томе како своје осете носимо у сећању
после смрти. Верујем да је тај стари филозофски текст тачан у претпоставци да су
осећаји, емоције и људски его пут према бескрајном искуству, што нам даје физичку
свест о бесмртном Јȃству. Те ставове један је мој клијент изразио на уверљив начин:
ˮУ духовном свету можемо створити све што желимо да нас подсећа на места и
ствари у којима смо уживали на Земљи. Наше физичке симулације скоро су савршене –
за многе и јесу. Али, без тела... Па... За мене, оне су само имитација. Волим наранџе.
Овде могу створити наранџу, па чак и скоро репродуковати њен снажан, сладак укус.
Ипак, то није исто као када загризете наранџу на Земљи. То је један од разлога због
којих волим своје физичке инкарнације.ˮ
Упркос коментарима овог клијента, неки клијенти причали су ми да духовни свет
сматрају правом стварношћу, а Земљу илузијом створеном зато да бисмо на њој учили.
То не мора бити у противречју. Људи на Земљи имају изоштрене укусне пупољке.
Наранџе и људска бића стога су у међусобном складу током постојања. Постоје степени
стварности. Чињеница да је наш свемир место за обуку, не чини га нестварним, само
нетрајним. Оно што је можда само привремена илузија у спектру људских окружења не
умањује чињеницу да наранџа на Земљи коју једе човек на Земљи заиста има бољи укус
од наранџе створене у духовном свету, коју једе душа. Исто тако, стварност
међудимензионалног духовног света у ком не постоје апсолутна ограничења омогућава
дӯши ширину искустава која далеко надилази физичко поимање.
Кад ми моји клијенти описују своје духовне центре, они за њих представљају
величанствени призор. Наравно, у игру улазе сви културални стереотипи помешани с
аспектима метафоричког симболизма ког се присећа људски ум, али ти драматични
прикази у духовном животу неке особе нису мање стварни. Кад се душа врати на Земљу
окружена велом заборава, мора се прилагодити новом мозгу без свесног сећања.
Нова беба нема претходних искустава. Непосредно после смрти вреди управо
супротно. За духовног хипнотерапеута у регресији постоје две силе на делу. С једне
стране, делује ӯм дŷше с великом залихом сећања на прошли живот и духовни живот. С
друге стране, имамо и свесна сећања тренутног тела која су укључена у описивање
призора док је клијент у хипнози. Свесни ум није несвестан током хипнозе. Да јесте,
клијент не би могао разумљиво разговарати с хипнотизером.

Сећање
Пре него што наставим с анализом оног што клијенти у хипнози виде у духовном
свету, желим дати више информација о разликама између сећања и DNK. Постоје људи
који верују да се сва сећања носе у DNK. Тако објашњавају реинкарнацију са стајалишта
која сматрају научним. Наравно, свако има право да не верује у реинкарнацију из
бројних личних разлога, верских или неких других. Али, изјава да су сва сећања на
101
прошле животе у основи генетска и да смо их добили у DNK ћелијама од давних предака
аргумент је који је, по мени, погрешан на више начина.
Несвесна сећања на трауме из прошлог живота могу пренети тешко оштећени
физички отисак тог одавно покојног тела у наше ново тело, али то није резултат наше
DNK. Ти су молекуларни кодови сасвим нови и добили смо их са својим садашњим
материјалним телом. Ставови и веровања ӯма дŷше утичу на биолошки ӯм. Постоје
истраживачи који верују да наша вечна интелигенција, између осталог и енергетски
отисци и обрасци сећања из прошлих живота, могу утицати на DNK. Заправо, постоји
безброј других елемената повезаних с обрасцем размишљања које доносимо у тело свог
домаћина из стотина прошлих живота. У то спадају и наша искуства из духовног света, у
ком немамо тело.
Чврст аргумент против сећања на прошле живота из DNK јест количина
прикупљених истраживања прошлих живота. Бивша тела која смо имали у претходним
животима готово никада нису генетски повезана с нашом садашњом породицом. Ја сам у
једном животу могао бити члан породица Smith, као и други чланови моје групе душа, а
затим смо сви могли изабрати да постанемо део породице Jones у следећем животу.
Међутим, више се не бисмо вратили у породицу Smith, као што ћу детаљније објаснити у
седмом поглављу. Просечан клијент проживео је животе као белац, источњак и
Африканац, без наследних веза. Надаље, како би наша сећања живота на другим
световима и у телима других врста могла доћи из људских DNK станица, које се стварају
само на Земљи? Одговор је једноставан: такозвано генетско сећање заправо је сећање
дŷше које произлази из несвесног ума.
Сећање сам поделио на три категорије:
1. Свесно сећање. Ово стање мисли може се применити на сва сећања која садржи
мозак нашег биолошког тела. Манифестује га свесно его-јȃство које је перцептивно и
прилагођено нашој физичкој планети. На свесно сећање утичу чӯлна искуства и сви
наши примитивни биолошки нагони, као и емоционална искуства. Може бити
искривљено, зато што постоје обрамбени механизми повезани с оним што сећање прима
и процењује кроз утиске пет чӯла.
2. Бесмртно сећање. Чини се да сећање у тој категорији долази кроз подсвесни ӯм.
На подсвесну мисао у великој мери утичу телесне функције које нису подложне свесној
контроли, попут брзине рада срца и функције жлезда. Међутим, оно може бити и
селективно складиште свесног сећања. Бесмртно сећање носи сећања на наше почетке у
овом животу и другим физичким животима. То је место складишта за велики део наше
психе, зато што подсвесни ӯм чини мост између свесног и надсвесног ӯма.
3. Божанско сећање. То су сећања која произлазе из нашег надсвесног ӯма у којем
обитава душа. Ако се савест, интуиција и машта изражавају кроз подсвесни ӯм, они
произлазе из тог вишег извора. Ӯм наше вечне дŷше еволуирао је из супериорне
концептуалне енергије мисли веће од нас. Чини се да надахнуће проистиче из бесмртног
сећања, али изван нашег тела-ӯма налази се виша интелигенција која чини део
божанског сећања. Извор тих божанских мисли илузоран је. Понекад га доживљавамо
као лично сећање, али божанско сећање заправо представља комуникацију с бићима из
нашег бесмртног живота.
102
 Центри заједнице
Мој следећи случај описује визуалне асоцијације које клијенти у надсвесном стању
уносе у описе сећања о повратку кући. Видећемо поистовећивање с класичном Грчком,
што није необично. Слушао сам и о призорима толико футуристичким и надреалним да
се никако не могу повезати са Земљом. Људи ми говоре да речи не могу на одговарајући
начин описати призоре које виде на том месту. Кад проведем клијента кроз вратнице до
простора где ступа у контакт с другим душама, прожима га усхићење.
У двадесет и седмом случају, клијенткиња, чије је духовно име Ariani, повезаће
грчки храм са својим искуством после смрти у свом последњем животу. То можда и није
толико изненађујуће, будући да су се многи моји клијенти инкарнисали у време кад је
стара Грчка уносила светлост високе цивилизације у мрачни свет. Њихова оставштина у
уметности, филозофији и систему владања представља изазов онима који су дошли
после њих. То друштво покушавало је ујединити рационални ум с духовношћу, а тога се
сећају они клијенти који су били део тог Златног доба. Ariani је свој последњи живот
водила у старој Грчкој у другом веку пре нове ере, мало пре почетка римске окупације.

Двадесет седми случај

Dr. N: Кад се приближите свом духовном центру, Ariani, шта видите тамо?
С: Прелепи грчки храм са сјајно белим мермерним стубовима.
Dr. N: Стварате ли ту слику храма сами или вам је неко умеће у ӯм?
С: Стварно се налази преда мном! Баш као што сам га запамтила... Али... Још ми
неко помаже... Мој водич... Нисам сигурна.
Dr. N: Је ли вам тај храм познат?
С: (смеши се) Познајем га јако добро. Он представља врхунац низа смислених
живота на Земљи какве нећу водити дуго времена после тога.
Dr. N: Зашто? Шта вам у вези тога храма значи тако много?
С: То је храм Атене, богиње мудрости. Ја сам била свештеница заједно с још три
друге особе. Наш посао био је да хранимо пламен знања. Пламен је горио на равном,
глатком камену у средишту храма, на којем је био урезан запис.
Dr. N: Шта значи тај запис?
С: (станка) Ах... У основи... Да истину треба тражити поврх свих ствари. А пут
тражења истине јесте потрага за складом и лепотом која нас окружује у животу.
Dr. N: (правим се блесав) Је ли то све што сте радили - пазили да се пламен не
угаси?
С: (помало раздражено) Не, то је било место учења на ком су могле учити и жене.
Пламен је симболизовао свети пламен у нашим срцима који жуди за истином. Веровали
смо у светост једног бога и у мања божанства која су представљала делове те средишње
моћи.
Dr. N: Желите ли ми рећи да сте ви и друге жене гајили монотеистичка веровања?

103
 С: (смеши се) Да, и наша секта није била ограничена само на храм. Власти су нас
доживљавале као особе чиста срца, али не и као интелектуалну касту. Већина њих није
схватала наше циљеве. Они су посматрали Атену у једном светлу, а ми смо је гледале у
другом. За нас, пламен је значио да разум и осећаји нису супротстављени. Храм је за нас
постављао ӯм изнад празноверја. Веровале смо и у једнакост полова.
Dr. N: Претпостављам да вас је такво радикално размишљање могло увалити у
многе невоље у патријархалном друштву?
С: На крају и јесте. Њихова толеранција истрошила се, а у нашим редовима јавиле
су се преваре и интриге, и на крају смо издане. Више нису веровали нашим мотивима.
Распустила нас је сексистичка држава која је губила моћ и имала осећај да наша секта
доприноси корупцији у држави.
Dr. N: И после тог низа живота у Грчкој, желели сте свој храм са собом, у
духовном свету?
С: Можете то и тако рећи. За моје пријатеље и мене, тај и неколико ранијих живота
у Грчкој представљали су врхунац разума, мудрости и духовности. Морала сам чекати
дуго времена пре него што сам опет добила прилику изразити те осећаје у женском телу.
Кад сам повео Ariani у њен храм, видела је велику правоугаону галерију без
плафона, у којој се налазило приближно 1000 дŷша. Те су дŷше биле велика секундарна
група која се поделила на мање, примарне групе, састављене од три до двадесет и пет
дŷша. Њена група налазила се на средини, с десне стране (види слику 1, круг А). Док се
враћала, Ariani је пратио њен водич. Затим је описала како тај улазак изгледа дӯши која
се враћа. То је призор о ком слушам изнова и изнова, а у њему учествује велики број
група дŷша, без обзира на њихов положај. У надсвесном уму људи ти скупови могу се,
осим у храму, одвијати и у амфитеатру, дворишту палате, школској дворани или неком
другом месту.
Слика 1: Велика дворана с центром заједнице

104
Овај дијаграм представља први поглед који многи људи имају на велики број примарних
група душа које творе велику секундарну групу од око 1000 душа. Примарна група А је
клијентичина сопствена група.

Dr. N: Ariani, опишите ми какав је осећај пролазити кроз то мноштво душа према
својој групи.
С: (узбуђено) Истовремено је радосно и величанствено. Мој водич иде преда мном
и пробијамо се лево - десно између група. Неке дŷше седе у круговима, а неке стоје и
разговарају. У раним фазама, већина дŷша не обраћа пажња на мене јер се не познајемо.
Дŷше које се нађу у близини пута којим пролазим можда ће ми љубазно климнути
главом, показујући да су свесне да сам се вратила. Негде на пола пута, људи које
сусретнем дочекују ме живље. Човек који ми је био љубавник пре два живота устаје,
љуби ме и пита како сам. Сада ми се и људи у другим групама смеше и машу ми. Неки
које сам тек површно упознала у прошлим животима поздрављају ме подижући палац. А
тада - кад долазим до групе покрај моје сопствене примарне групе - видим своје
родитеље. Прекидају с оним што раде и лебде преко мале удаљености између наше две
групе да би ме загрлили и охрабрили шапатом. Напокон, долазим до своје сопствене
групе и сви ме поздрављају.

105
 Отприлике половина мојих клијената по повратку види велике групе дŷша. Друга
половина прича ми да виде само своју сопствену групу. Призори великих или малих
окупљања грŷпа могу се разликовати и кад иста душа описује различите животе.
Примарна група душа, с којом смо најуже повезани, тим истим клијентима може
понекад изгледати попут људи који шећу на отвореном и опуштају се, на пример на
цветној ливади.
Слика 2: први положај групе дŷша

Слика 2 приказује положај фаланге - дијаманта у ком примарна група дочекује дӯшу А
иза које се налази групни водич Б. У овом случају, многе дŷше скривају се једна иза друге
пре него што дође њихов ред да поздраве пристиглог члана.
Без обзира на то одвија ли се призор на отвореном или затвореном, слике 2 и 3
приказују оно што већина клијената види кад први пут остваре контакт са својом
групом. У тим случајевима, на том месту не виде друге групе. На слици 2, дŷше које
дочекују придошлицу прилично су згуснуте и прилазе једна по једна спреда. Слика 3
приказује уобичајени начин на који група формира полукруг око новопридошле дŷше.
Већина мојих клијената доживљава такав кружни облик поздрава. Опис ове праксе
пронаћи ћете у четрдесет и седмом случају, у седмом поглављу.

106
Слика 3 приказује уобичајенији полукружни положај групе душа која чека да поздрави
повратничку дӯшу А с учитељем - водичем на положају Б или без њега. Према овом
дијаграму налик сату, дŷше прилазе, једна по једна с положаја у луку од 180 степенва.
Дŷше које поздрављају дӯшу А обично јој не прилазе с положаја иза леда, са 6 сати.
Клијенти, који кажу да после повратка из прошлог живота одлазе право у
учионицу, имају у ӯму јасну слику ходника који повезују низ простора за учење. Чини се
да непогрешиво знају у који од тих простора припадају. У тим случајевима, групе
прекидају своје активности и изражавају добродошлицу придошлици. Слика 4 приказује
уобичајени распоред центра за учење у ком раде бројне групе дŷша. Доследност
извештаја о окружењу приказаном на слици 4 запањујућа је. Само врло мали постотак
мојих клијената каже да се њихов први сусрет с групама дŷша одвија тако да лебде у
ваздуху, а око њих нема ничега. Одсутност отворених крајолика и физичких грађевина
не траје дуго, чак ни у ӯмовима тих људи.

Учионице
Свако окупљање дŷша изван учионице, укључујући и велике дворане, указује на
чињеницу да је време за дружење и рекреацију. То не значи да се тамо не одвијају и
озбиљне расправе, само да се активности дŷша не збивају у учионицама. Ево типичног
описа клијента који улази у учионицу: (види слику 4)
ˮМој водич уводи ме у звездолику грађевину и знам да је то моје место учења. Ту
је округла средишња просторија с куполом која је сада празна. Видим ходнике који
излазе у разним смеровима и крећемо низ један од тих ходника где су смештене
учионице. Смештене су тако да нема две учионице које су окренуте једна према другој,
како једна група дŷша не би сметала другој. Моја просторија налази се у трећем одељку
слева. Ни у једном тренутку не видим више од шест просторија у ходнику. У свакој
просторији налази се просечно осам до петнаест дŷша које раде за столовима. Знам да то
звучи смешно, али то видим. Док пролазим низ ходник са својим водичем, примећујем
да у неким просторијама дŷше уче саме, у тишини, док у другима раде у групама од две

107
до пет. У неким собама ученици гледају инструктора који предаје пред таблом. Кад уђем
у своју просторију, сви прекидају своје активности и смеше ми се. Неки ми машу, а неки
кличу, као да су ме очекивали. Они најближи вратима прате ме до столице и припремам
се да учествујем у лекцији. Цело време колико ме није било чини ми се попут кратког
изласка до продавнице намирница, куда сам отишао по млеко.ˮ
Слика 4: Духовни центар за учење

Многе дŷше визуализујеју ово здање са средишњом ротундом А и просторијама за

примарне групе Б које се простиру низ ходнике. Обично нема више од шест просторија
по ходнику. Те округле просторије смештене су тако да не гледају једна у другу. Број
ходника различит је од сведочанства до сведочанства.
Већина мојих клијената визуализује изглед својих духовних учионица као
једноспратницу, иако постоје изузеци, као што је следећи случај с дŷшом средњег нивоа
званом Rudalph.

Двадесет осми случај

Dr. N: После своје последње станице, Rudalph, опишите ми што видите док се
приближавате свом одредишту - месту ком припадате у духовном свету.
С: Док се приближавам свом одељку, пролазим кроз призор налик парку, природа
око мене тако је тиха и мирна. Видим групе глатких и провидних мехура у којима се
налазе дŷше.
Dr. N: Препознајете ли сопствени одељак?

108
 С: Ох... Да... Иако се морам... Мало навикнути на своје окружење. Добро сам.
Могла сам то учинити и сама, али мој водич Tahama (која изгледа као америчка
Индијанка) дошла ме пратити на овом путовању зато што је знала да сам уморна после
дугог, тешког живота (клијенткиња је 1937. умрла у доби од 83 године). Тако је обзирна.
Dr. N: У реду, опишите ми свој одељак.
С: Свој одељак видим као велики мехур - то је зграда школе подељена на четири
спрата. Унутар мехура видим многе јарке, шарене тачке енергије дŷше.
Dr. N: И све то можете видети споља кроз прозирне зидове?
С: Полупрозирне... Млечне.
Dr. N: У реду, сада уђите унутра и опишите како видите та четири спрата и шта вам
они значе.
С: Четири спрата прозирна су и изгледају као стакло. Сваки ниво је повезан
степеницама с одељењем за учење на једном крају. На сваком спрату налазе се групе
које уче. Улазим на први спрат, где почетничка група од осамнаест дŷша слуша гошћу -
предавачицу по имену Bion. Познајем је - веома је свесна замки које чекају младе.
Снажна је, али и нежна.
Dr. N: Познајете ли све учитеље у тој школи?
С: Ох, наравно. Ја сам једна од њих - тек почињем, наравно. Молим вас. Немојте
мислити да се хвалим, ја сам тек учитељица приправница, али веома сам поносна.
Dr. N: И треба да будете, Rudalph. Реците ми, налази ли се по једна примарна група
дŷша на сваком спрату?
С: (оклева) Па, на прва два спрата да - на другом нивоу ради их дванаест. На
горњим спратовима налазе се дŷше из других грӯпа које раде на својим индивидуалним
специјалностима.
Dr. N: Rudalph, је ли то исто као програм независних студија?
С: То је тачно.
Dr. N: У реду, шта вам се догађа после тога?
С: Tahama ми говори где бих требала да будем - подсећа ме да ми је место на
трећем нивоу, али да останем колико желим. Затим ме напушта. Ох, знате... Наши
водичи задржавају с нама однос учитељ - ученик у овом центру. Настоје да се не
понашају превише блиско с нама... У друштвеном смислу... Због свог професионалног
статуса. Не желим да то звучи као да се понашају као неки помпезни професори на
Земљи. Ово је другачије. Мајстори учитељи, попут мог другог водича, Relon-а, држе се
подаље од ученика док не подучавају како би им дали простора и омогућили њихово
лично изражавање. Сматрају да је за учеников раст важно да им не буду цело време над
главом.
Dr. N: То је врло занимљиво. Молим вас, наставите, Rudalph.

109
 С: Па, Tahama ми каже да се видимо касније. Да будем искрена, још нисам сасвим
усклађена с овим местом. Таква сам кад се вратим. Увек ми је потребно неко време да се
привикнем, па ћу се опустити и уживати с децом у приземљу.
Dr. N: Децом? Ви дŷше с првог нивоа називате децом?
С: (смеје се) Па, сад и ја звучим помало помпезно. Тако описујемо почетнике, који
знају бити прилично детињасти у свом развоју. Ова група тек је почела. Поштују ме,
зато што сам активно радила с њима. Знам оне који понављају исте погрешке због
недостатка самодисциплине. Не труде се превише да напредују. Не остајем предуго, јер
им не желим одвратити пажња од Bion-иног предавања.
Dr. N: Какав је став учитеља према спорим ученицима?
С: Искрено, учитељи ученика првог нивоа каткад се уморе од неких ученика који
готово одбијају напредовати, па их често остављају насамо.
Dr. N: Желите ли рећи да учитељи престају подстицати тешке ученике?
С: Морате схватити да учитељи поседују бескрајно стрпљење зато што време не
значи ништа. Задовољавају се тиме да чекају док ученику не дојади забушавање и док
сам не одлучи да уложи више труда.
Dr. N: Аха. Молим вас, наставите ми описивати ту школу.
С: Гледам увис, кроз стаклени плафон, према другом нивоу. Сад сам кренула тамо.
Те дŷше одавде изгледају некако вунасто. Не треба ми степениште, али оно у мом уму
представља место преласка. Док се пењем на други спрат видим адолесценте. Они су
попут супер-активних тинејџера... Пуни су немирне енергије... Сунђери које брзо упијају
много информација и покушавају деловати у складу с тим знањем. Уче да контролишу
сами себе, али многи још не знају давати другима на успешане начине.
Dr. N: Као учитељица, бисте ли рекли да су те дŷше егоцентричне?
С: (смеје се) То је нормално, као и стална потреба за спољњим подстицајима.
(озбиљније) Још нисам квалификована за подучавање на том нивоу. Овде је главна Enit -
склона је дисциплини, али има велико срце. Сада су на одмору. Забавно ми је бити уз
њих јер из мене извлаче информације о начину на који сам научила обављати ствари на
Земљи. Убрзо ћу прећи на трећи ниво.
Dr. N: Шта би се догодило кад би неки од ученика кренуо за вама на трећи ниво?
С: (смеши се) Ту и тамо понека радознала душа залута у напреднија подручја. То је
као кад ученик трећег разреда оде низ ходник у шести разред. Дете се осећа изгубљено.
На Земљи би га мало задиркивали, али неко би га тихо одвео назад у његову учионицу.
Исто вреди и овде.
Dr. N: Па, верујем да сте спремни да ме поведете на трећи ниво. Могу ли чути ваше
утиске о том месту?
С: (ведро) Ово је моје подручје, ми смо попут младих одраслих особа. Многи од
нас школују се за учитеље. Ментални изазови овде су учесталији. Сада радимо на
креативности, не само реаговању на ситуације. Учимо како штитити и обавештавати,

110
како држати очи отворене и како током свог живота на Земљи видети другима дӯшу у
светлу њихових очију.
Dr. N: Препознајете ли људе које познајете?
С: Ох, видим Elan-а, (супруг у прошлом и садашњем животу, примарна сродна
душа). Јавља ми се у оном облику у каквом га знам из прошлог живота. Elan подстиче
моју уморну енергију својом љубављу - то је попут паљења ватре у хладној фуруни.
Дуго сам била удовица (жалосно). На неколико тренутака, обоје нас хвата вртлог среће.
Dr. N: (после станке) Још неко?
С: Сви! Ту је Esent (мајка у садашњем животу) и Blay (најбоља пријатељица у
садашњем животу), (клијенткиња изненада скреће с теме) Желим накратко поћи до
четвртог нивоа да видим своју кћер Annu (у истом су односу и у овом животу).
Dr. N: Реците ми колико можете о четвртом нивоу.
С: Тамо су само три дŷше. Одавде изгледају као безобличне сене златне и сребрно-
плаве боје. Из тих дŷша које прелазе у праву одраслу доб зрачи толика топлина и љубав.
Постају врло мудре помажући душама да стварно добро употребе своја људска тела.
Осећам да су јаче дотакнуте божанском есенцијом. У складу су са својим животом. Кад
се врате из физичког живота, не треба им прилагођавање какво треба мени.
Dr. N: Где су старије одрасле дŷше, попут виших водича, Стараца и других попут
њих?
С: Они нису у овом мехуру, али видимо их на другим местима.

Библотека животних књига

Многи моји клијенти причају како се убрзо после повратка у своје групе дŷша нађу
у библиотеци. Прихватио сам идеју да је стандардни императив учења да одмах
почињемо дубински изучавати своје прошле животе. Након што сам у првој књизи
описао место на ком су ускладиштени записи о нашим животима, људи су ме питали
могу ли то описати детаљније.
Људи који описују земаљске грађевине у свом духовном дому укључују и
библиотеку, а описи тог места врло су доследни. На Земљи, библотека представља
систематизовану збирку књига послаганих према темама и насловима. Наслови
духовних Животних књига имају на себи имена мојих клијената. То можда делује чудно,
али кад бих радио с интелигентним воденим бићем с планете X, које никада није било на
Земљи и које је учило у океанској ували, сигуран сам да би ми то биће тако описало
место учења у духовном свету.
Описивао сам духовне учионице и мале суседне просторије у којима бораве
примарне групе, укључујући још мање изоловане просторије у којима дŷше могу бити
сасвим саме и учити на миру. У овој библиотеци ништа није малено. Сви ми кажу да им
локација на којој су смештене Књиге живота изгледа као велика свеучилишна дворана у
правоугаоној згради. Књиге су послагане уза зидове, а многе дŷше уче за столовима и
чини се да се не познају. Кад ми моји клијенти описују духовну библиотеку, она изгледа
као што је приказано на слици 5. Тај се призор јавља врло често.
111
 А: Полице с књигама поређане уза зидове велике правоугаоне грађевине.
Б: Пиједестали за архивисте и водиче који помажу душама у проналажењу књига
живота.
Ц: Дуги столови за учење.
Д: Зидови с књигама и столови за учење протежу се у даљину, изван видокруга душа.

У том простору, водичи - књижничари су дŷше - архивисти задужени за те књиге.

То су ћутљива бића налик монасима која помажу водичима и ученицима из многих
примарних група дŷша у проналажењу информација. Те духовне библиотеке служе
душама на разне начине, зависно о њиховом нивоу развоја. Душама могу помагати
њихови водичи, архивисти или једни и други. Неки од мојих клијената одлазе у
библиотеку сами пошто се врате у духовни свет, а други имају водиче који их рутински
прате у тај простор. Водич може помоћи ученику да започне, а затим напустити
просторију. Овде су у игри многи елементи, укључујући сложеност истраживања и
временско раздобље које душа - ученик мора прегледати. Кад се ученици нађу у тим
дворанама за учење, каткад раде у паровима, али углавном истражују сами, пошто им
архивисти помогну да пронађу одговарајућу Књигу живота.
Источна филозофија сматра да се свака мисао, реч и дело из сваког живота у нашој
прошлости, као и сваки догађај у ком смо учествовали, бележе у акаша записима. Уз
помоћ писара, тамо се могу видети и будуће могућности. Реч ˮ akašaˮ заправо значи бит
целокупног универзалног сећања које бележи сваку енергетску вибрацију постојања,
попут аудио/визуалне магнетне траке. Описао сам везе између божанског, бесмртног и
свесног сећања. Наша људска представа духовних библотека, безвремених места на

112
којима проучавамо пропуштене прилике и своју одговорност за почињена дела, пример
је тих веза између сећања. Источни народи схватили су да се садржај свих прошлих,
садашњих и будућих догађаја чува унутар енергетских честица, и да је доступан у
свēтом духовном окружењу путем вибрационог усклађивања. Сматрам да цели концепт
личних духовних записа за свакога од нас није настао у Индији, нити било где другде на
Земљи. Настао је тако што су наши духовни ӯмови имали спознају о тим записима
између живота.
Узнемирава ме чињеница да се одређени аспекти приступа сећању у духовним
библотекама могу искривити у људским системима веровања, чија је сврха плашити
људе. У источним културама постоје они које су навели на веровање како су књиге
живота заправо духовни дневници који се могу употребити као докази против дŷше.
Визије духовних библотека тумаче се као места на којима се припремају случајеви
оптужбе грешних душа засновени на њиховим кармичким записима. Следећи корак у
том искривљеном систему веровања води нас пред страшни суд који дӯшу осуђује после
сведочанства о њеним грешкама из прошлог живота. Неки видовњаци тврде да имају
повлаштени приступ будућим догађајима кроз акаша записе и да помоћу њих могу
спасити своје следбенике од катастрофе.
Кад је реч о усађивању страха, људска екстраваганција не познаје границе.
Најбољи пример је усађивање страха од грозне казне онима који почине самоубиство.
Истина је да је забрана приступа на небо људе спречавала од самоубиства, али то је
погрешан приступ. Приметио сам да последњих година чак ни Католичка црква није
више тако тврдоглава у тврдњама да је самоубиство смртни грех због којег људе чека
тешка духовна казна. Сада постоји катекизам који је одобрио Ватикан, а који тврди да је
самоубиство ˮпротивно природном законуˮ, али додаје, ˮна начин познат само Богу,
постоји могућност покајања у доброј намериˮ.
Мој следећи случај приказује клијенткињу која се убила у прошлом животу. Она
описује како је истраживала тај чин у библиотеци. Покајање у духовном свету често
започиње управо тамо. Будући да ћу приказати њено самоубиство, ово је право место за
кратку дигресију од библиотеке и да одговорим на нека питања која су ми постављали о
самоубиству и накнадном покајању у духовном свету.
Када радим с клијентима који су починили самоубиство у прошлом животу, прва
ствар коју већина њих каже после тренутка смрти јесте: ˮО, мој Боже, како сам
могао/могла бити тако глуп/а!ˮ То се односи на физички здраве особе, не оне који су
патили од тешких физичких болести. Самоубиство особе, младе или старе, чије је
физичко стање готово сасвим уништило квалитет њеног живота посматра се у духовном
свету другачије од самоубиства особа са здравим телима. Иако се према свим
случајевима самоубиства поступа љубазно и с разумевањем, људи здравог тела који су
починили самоубиство ипак морају одговарати за то.
По мом искуству, дŷше не осећају неуспех или кривицу кад су биле повезане са
смрћу из милосрђа. Даћу реалан опис такве смрти у причи о брату и сестри у одељку о
слободној вољи у деветом поглављу. Кад смо изложени неиздрживој физичкој патњи,
имамо право на ослобађање од боли и недостојанственог живота у ком према нама
поступају као према беспомоћној деци на апаратима за одржавање живота. Открио сам
113
да у духовном свету нема стигматизације дŷше која напушта страшно оштећено тело, а
која се ослободила сама или захваљујући саосећајном старатељу.
Радио сам с већим бројем људи који су покушали самоубиство пре сусрета са мном
и сматрам да им је тај рад помогао да стекну користан поглед на тај проблем. Неки су
још увек били емоционално несређени кад смо се упознали, а други су одустали од
помисли на самоуништење. Једна ствар коју сам научио је, да људе који говоре да им
није место на Земљи, потребно озбиљно схватити. Они чак могу бити и потенцијалне
самоубице. У мојој пракси, ти клијенти спадају у једну од три духовне групе:
1. Младе, врло осетљиве дŷше које су започеле своје инкарнације на Земљи, али су
овде провеле мало времена. Неке дŷше у тој категорији имају великих потешкоћа с
прилагођавањем људском телу. Осећају да им је угрожено постојање зато што је живот
тако окрутан.
2. И младе и старије дŷше које су се инкарнисале на другој планети пре него што су
дошле на Земљу. Ако су те дŷше живеле на блажим световима од Земље, можда су их
савладале примитивне емоције и велика густоћа људског тела. То су хибридне дŷше о
којима сам говорио у прошлом поглављу. У основи, оне се осећају као да настањују туђе
тело.
3. Дŷше испод трећег нивоа, које се инкарнирају на Земљи од свог стварања, али се
нису добро стопиле са садашњим телом. Те су дŷше прихватиле животни уговор с телом
- домаћином чији је физички его битно другачији од бесмртне дŷше. Чини се као да се
никако не могу пронаћи у овом животу.
Шта се догађа душама које су починиле самоубиство у здравим телима? Те дŷше
говоре ми да се осећају као да су пале у очима својих водича и чланова групе зато што су
у прошлом животу прекршиле свој завет. Осећају губитак поноса због узалуд утрошене
прилике. Живот је дар и много је труда уложено у проналажење тела за нас. Ми смо
чувари тог тела и то са собом носи свети зȃвет, који моји клијенти зову ˮуговорˮ. Када
млада, здрава особа почини самоубиство, наши учитељи сматрају то чином велике
незрелости и кршењем одговорности. Наши духовни учитељи верују у нашу храброст да
окончамо живот у функционалним телима на нормалан начин, ма како тај живот био
тежак. Они имају бескрајно стрпљење за нас, али кад је реч о душама које понављају
самоубиство, њихов опроштај поприма другачији тон.
Радио сам с младим клијентом, који је покушао да почини самоубиство годину
дана пре него што је дошао к мени. Током наше хипнотичке сеансе пронашли смо доказе
о обрасцу самоуништења у прошлим животима. Кад се на састанку већа после
последњег живота суочио са својим мајсторима учитељима, један Старац рекао му је:
ˮОпет си дошао овамо прерано и разочарани смо. Зар ниси научио да сваки тест
постаје све тежи са сваким животом који прекинеш? Твоје понашање себично је из
много разлога, а један од њих, не најмањи, је и туга коју си узроковао онима који су
остали иза тебе и волели те. Колико ћеш још дуго одбацивати савршено здрава тела која
ти дајемо? Реци нам кад ћеш бити спреман престати са самосажаљевањем и
подцењивањем својих способности.ˮ

114
 Мислим да никада нисам чуо да се неки члан већа обраћа тако строго неком од
мојих клијената због самоубиства. Месецима касније, тај клијент писао ми је да он, кад
год му мисли о самоубиству уђу у главу, одбаци такве идеје због жеље да избегне
поновно суочавање с тим Старцем после самоубиства. Блага постхипнотичка сугестија
коју сам му задао олакшава му присећање на тај призор у свесном стању и то га одвраћа
од самоубилачких намера.
У случајевима самоубистава дŷша у здравим телима, углавном се догађа једна од
две ствари. Ако нису вишеструки преступници, дŷше се брзо враћају у нови живот, на
сопствени захтев, да надокнаде изгубљено време. То се може догодити унутар пет
година од смрти на Земљи. Просечна душа уверена је да је важно вратити се на одскочну
даску након што је у прошлом животу ˮпала на трбухˮ. Уосталом, као људска бића
поседујемо природни инстинкт за преживљавање, а већина дŷша тврдоглаво се бори за
живот.
За оне који показују склоност према бегу кад ствари постану тешке, постоје места
покајања у доброј намери. Та места не садрже пантеон ужаса у некој мрачној, нижој
духовној регији резервисаној за грешнике. Уместо да их кажњавају у некаквом
невеселом чистилишту, те се дŷше могу добровољно јавити да оду на неку прелепу
планету с водом, дрвећем и планинама, али без других облика живота. На тим самотним
местима немају контакта с другим душама, осим повремене посете водича који им
помаже у промишљањима и самопроцени.
Места изолације јављају се у многим облицима и морам признати да ми делују
страшно досадно. Можда у томе и јесте ствар. Док ви неколико утакмица проводите на
клупи, ваше тимске колеге настављају с изазовима у својим новим животима. Чини се да
тај лек делује, зато што се дŷше враћају у своје групе освежене, али и са спознајом да су
пропустили много акције и прилика за лични развој са својим пријатељима. Ипак,
постоје и дŷше које се никада неће прилагодити Земљи. Чујем да се неке премештају на
друге свѐтове, где се настављају инкарнисати.
Моја следећа два случаја приказују боравак дŷша у духовној библиотеци и утицај
који читање записа о себи има на њих. У оба случаја јавља се употреба измењене
стварности, с неким разликама. Жена из двадесет и деветог случаја, која је починила
самоубиство видеће низ избора које је могла донети у прошлом животу, представљених
у четири паралелна временска низа. Први низ приказивао је живот који се стварно
догодио. У тим призорима била је више посматрач него учесник. Међутим, у тридесетом
случају видећемо употребу једног призора с измењеном стварношћу у ком ће душа
драматично ући у призор из прошлог живота да би искусила другачији исход. Оба
случаја приказују многе путеве куда нас воде разни животни избори.
Наши водичи одлучују о најуспешанијим начинима за откривање себе у
библиотеци. Обим и облик тих истрага затим долази под овлашћења архивиста.

Двадесет девети случај

Amy се недавно вратила у духовни свет из маленог села у Енглеској где се 1860.
убила у доби од шеснаест година. Та је душа чекала још стотину година пре него што се
вратила, зато што је сумњала у сопствену способност ношења с потешкоћама. Amy се
115
утопила у локалном језерцету зато што је била у другом месецу трудноће и неудата. Њен
љубавник, Thomas, погинуо је недељу дана пре тога, кад је пао с крова који је
поправљао. Сазнао сам да су били јако заљубљени и да су се намеравали венчати. Amy
ми је током преглēдаања прошлог живота рекла да је помислила да је њен живот
завршио кад је Thomas погинуо. Рекла је да није желела осрамотити своју породицу
оговарањем локалних сељана. Та клијенткиња у сузама ми је рекла: ˮЗнала сам да ће ме
назвати курвом, а да сам побегла у Лондон, управо бих то и постала као сиромашна
девојка с дететом.ˮ
Код случајева самоубиства, водич дŷше може јој понудити одвајање, агресивну
регенерацију енергије, брзи повратак или неку комбинацију ових приступа. Кад је Amy
прешла на другу страну пошто се убила, њен водич Likiko и Thomas-ова душа дошли су
на неко време да је утеше. Убрзо је остала сама с Likiko у прелепом врту. Amy је у
држању Likiko осећала разочарање и очекивала је да ће ова укорити због недостатка
храбрости. Amy је љутито упитала свог водича зашто јој живот није протекао онако како
је планирано у почетку. Amy је мислила да се треба удати за Thomasа, родити децу и
сретно живети у свом селу до старости. Осећала је да јој је неко измакао тло под ногама.
Likiko је објаснила да је Thomas-ова смрт била једна од могућности у том животу и да је
имала слободу донети бољи избор од самоубиства.
Amy је сазнала да је било вероватно да ће Thomas изабрати успон на висок, стрм и
склизак кров - тим вероватније зато што је ӯм његове дŷше ту ˮнесрећуˮ већ сматрао
тестом за њу. Касније сам сазнао да је Thomas скоро одбио посао на крову због
ˮунутрашњих сила које су га вукле на другу странуˮ. Очито, сви у тој групи дŷша
сматрали су да је Amy-на способност преживљавања већа него што је она веровала, иако
је већ и у ранијим животима исказивала неке слабости.
Кад је прешла на другу страну, Amy је сматрала да је цели поступак био окрутан и
непотребан. Likiko је подсетила Amy на њену историју самокажњавања и да ће, уколико
икада жели помагати другима да преживе, најпре морати сама савладати ту ману. Кад је
Amy одговорила да није имала много избора осим самоубиства, с обзиром на околности
у викторијанској Енглеској, затекла се у следећем призору у библиотеци.
Dr. N: Где сте сада?
С: (помало дезоријентисано) Налазим се на месту учења... Изгледа готички...
Камени зидови... Дуги, мермерни столови...
Dr. N: Шта мислите, зашто сте у таквој згради?
С: (станка) У једном од својих прошлих живота живела сам као монах у Европи (у
дванаестом веку). Волела сам стари црквени манастир као место тихог учења. Али, знам
где сам сада. То је библотека с великим књигама... Записима.
Dr. N: Многи људи зову их Књиге живота. Је ли то тô?
С: Да, сви се служимо њима... (станка, клијенткиња је узнемирена) Старац
забринутог израза у белом огртачу прилази ми... Лепрша око мене.
Dr. N: Шта он ради, Amy?
С: Па, носи некакве свитке, намотане карте. Мрмља и одмахује главом.
116
 Dr. N: Имате ли појма зашто?
С: Он је библиотекар. Говори ми: ˮПоранила си.ˮ
Dr. N: Шта мислите, шта жели рећи?
С: (станка) Да... Нисам имала уверљиве разлоге да се вратим овамо раније.
Dr. N: Уверљиве разлоге...?
С: (упада) Ох... Страшну бол - немогућност функционисања у животу.
Dr. N: Видим. Реците ми шта тај библиотекар ради после тога.
С: Видим велики отворени простор у којем многе дŷше седе за дугим столовима.
Књиге су свуда, али сада не идем у ту просторију. Старац ме одводи у једну од малих
просторија са стране, где можемо разговарати не узнемиравајући остале.
Dr. N: Шта мислите о томе?
С: (резигнирано одмахује главом) Ваљда ми је одмах потребан посебан третман.
Просторија је готово празна, у њој је само један сто и столица. Старац доноси велику
књигу и поставља је преда ме попут екрана телевизора.
Dr. N: Шта бисте требали да учините?
С: (изненада) Обраћати пажњу на њега! Најпре поставља свој свитак преда ме и
отвара га. Затим показује низ линија које представљају мој живот.
Dr. N: Молим вас, успорите и објасните ми шта вам значе те линије, Amy.
С: То су линије живота - моје линије. Дебеле линије са широким размацима
представљају кључна искуства у нашем животу и доб у којој ће се вероватно догодити.
Оне тање секу главне линије и представљају низ других... Околности.
Dr. N: Чуо сам да су те мање изражене линије могућности, које се разликују од
вероватноће. Желите ли ми то рећи?
С: (станка) Тако је.
Др Н: Шта ми још можете рећи о танким и дебелим линијама?
С: Па, дебеле линије су попут стабла дрвета, а мање су попут грана. Знам да је
дебела линија био мој главни пут. Старац ми показује ту линију и мало ме кори зато што
сам изабрала грану - слепу улицу.
Dr. N: Знате, Amy, упркос томе што тај архивиста диже галаму око тих линија, оне
стварно представљају низ ваших избора. С кармичког гледишта, сви ми повремено
бирамо погрешан пут на раскшћу.
С: (жестоко) Да, али то је озбиљно. Ја у њиховим очима нисам починила тек малу
грешку. Знам да му је стало до оног што радим, (станка, а затим гласно) ЖЕЛИМ ГА
УДАРИТИ ПО ГЛАВИ ЊЕГОВИМ ПРОКЛЕТИМ СВИТКОМ. ГОВОРИМ МУ:
ˮИСПРОБАЈ ТИ МОЈ ЖИВОТ НА НЕКО ВРЕМЕ!ˮ
Напомена: У том тренутку, Amy ми каже да је старчево лице омекшало и да је на
неколико тренутака напустио просторију. Она мисли да јој даје време да се прибере, али

117
тада доноси још једну књигу. Ова књига отворена је на страници где Amy види
архивисту као младића ког комадају лавови у арени у старом Риму због његових верских
уверења. Затим ставља ту књигу по страни и отвара Amy-ну књигу. Питам је шта тамо
види.
С: Књига оживљава попримајући боју и слика постаје тродимензионална. Показује
ми прву страницу са свемиром и милионима галаксија. Затим Млечну стазу... Наш
Сунчев систем... Тако да запамтим одакле сам дошла - као да бих могла заборавити.
Затим окреће следеће странице.
Dr. N: Свиђа ми се ова перспектива, Amy. Шта видите после тога?
С: Ахх... Кристалне призме... Тамне и светле, зависи од тога какве се мисли шаљу.
Сад се сећам да сам то већ радила. Још линија... И слика... Које могу мислима покретати
унапред и уназад у времену. Али, старац ми ионако помаже.
Напомена: Рекли су ми да те линије стварају вибрационе низове, који представљају
усклађења временских линија.
Dr. N: Како бисте протумачили значење линија?
С: Оне стварају обрасце животних слика у редоследу којим их желите гледати –
којим их требате гледати.
Dr. N: Не желим да вас пожурујем, Amy. Само ми реците шта старац сада ради с
вама.
С: У реду. Листа књигу до странице коју је тражио и ја видим себе на екрану у селу
које сам управо напустила. То заправо и није слика - тако је стварно - живо је. Ја сам
тамо.
Dr. N: Налазите ли се стварно у том призору или га само посматрате?
С: Можемо и једно и друго, али у овом тренутку само треба да посматрам призоре.
Dr. N: То је у реду, Amy. Прођимо кроз призор који вам старац представља.
Објасните ми шта се догађа.
С: Ох... Погледаћемо... Друге изборе. Након што видим оно што сам стварно
учинила на језерцету, где сам себи одузела живот - следећи призор враћа ме на обалу
језерцета (станка). Овог пута не улазим у воду и не утапам се. Враћам се назад у село.
(смеје се по први пут). Још увек сам трудна.
Dr. N: (смејем се с њом) У реду, окрените на другу страницу. Шта сада?
С: Ја сам са својом мајком, Iris. Говорим јој да носим Thomas-ову бебу. Није
шокирана колико сам мислила да ће бити. Али, љути се. Држи ми придику. Затим...
Плаче заједно са мном и грли ме (клијенткиња сада наставља причати кроз сузе). Кажем
јој да сам добра девојка, али била сам заљубљена.
Dr. N: Говори ли Iris вашем оцу шта се догодило?
С: То је једна алтернатива на екрану.
Dr. N: Препричајте ми тај алтернативни пут.

118
 С: (станка) Селимо се у друго село и тамо свима говоримо да сам ја удовица.
Годинама касније, удајем се за старијег човека. То су врло тешка времена. Мој отац
изгубио је много кад смо се преселили и били смо још сиромашнији него пре. Али,
остајемо заједно као породица и живот нам с временом постаје добар (опет плаче). Моја
девојчица била је прекрасна.
Dr. N: Је ли то једини алтернативни смер збивања који сада изучавате?
С: (резигнирано) Ох, не. Сада гледам други избор. Враћам се од језерцета и
признајем да сам трудна. Моји родитељи вичу на мене, а затим се свађају око тога ко је
крив. Кажу ми да не желе напустити нашу малу фарму за коју су тако мукотрпно радили
и отићи из села зато што сам ја обешчашћена. Дају ми мало новца да одем у Лондон како
бих тамо пронашла посао као слушкиња.
Dr. N: И како се то одвија?
С: Баш онако како сам очекивала. Лондон не би био добар. Завршавам на улици и
спавам с другим мушкарцима (дрхти). Умирем млада, а беба је сироче и она на крају
умире. Страшно...
Dr. N: Па, у том сте животу барем покушали преживети. Показују ли вам још који
избор?
С: Уморна сам. Старац ми показује још један избор. Мислим да постоје и други,
али завршиће с овим зато што сам га замолила. У том призору, моји родитељи сматрају
да бих требала отићи од њих, али чекамо док у наше село не дође путујући трговац.
Слаже се да ме поведе својим колима након што му је мој отац платио за то. Не
одлазимо у Лондон, него у друга села нашег округа. Напокон проналазим посао код
једне породица. Кажем им да је мој супруг погинуо. Трговац ми је дао месингани прстен
и потврдио моју причу. Нисам сигурна да ми верују. Није важно. Сместила сам се у том
градићу. Никада се нисам удавала, али моје је дете одрасло здраво.
Dr. N: Након што завршите листање са старцем и након што сте видели неке друге
могућности осим самоубиства, шта сте закључили?
С: (тужно) Штета је што сам се убила. Сада то знам. Мислим да сам знала цело
време. Одмах пошто сам умрла, рекла сам себи: ˮБоже, то је било глупо, сада ћу морати
све изнова!ˮ Кад сам отишла пред своје веће, питали су ме желим ли ускоро ново
тестирање. Рекла сам им: ˮДајте ми да мало промислим о томеˮ.
После те сеансе, моја клијенткиња причала је о неким изборима које је донела у
овом животу, а који су били повезани с храброшћу. Као тинејџерка, затруднела је и
решила ту потешкоћу уз помоћ школског педагога и своје мајке, која је била Iris у њеном
животу као Amy. Подстицале су је да се заузме за себе, без обзира на мишљење других.
На нашој сеанси моја клијенткиња сазнала је да њена душа тежи томе да озбиљне
догађаје у животу протумачи на негативан начин. У многим прошлим животима
прогонила ју је мисао да ће свака одлука коју донесе у кризној ситуацији бити погрешна.
Иако је Amy оклевала да се опет врати на Земљу, данас је она жена с много већим
самопоуздањем. Провела је стотину година између живôта размишљајући о свом

119
самоубиству и одлукама које је донела у веку пре овог живота. Amy је музикална душа и
у једном тренутку је рекла:
ˮКако сам узалуд одбацила тело које ми је додељено, радим својеврсну покору.
Током рекреације не могу отићи у музичку просторију, што волим, зато што морам бити
сама у библиотеци. Служим се екранима да бих гледала своја прошла дела у којима сам
својим изборима повредила себе и људе из своје близине.ˮ
Када клијент употреби реч ˮекранˮ (екран, монитор) да би описао начин на који
посматра догађаје, важно је у ком се окружењу то догађа. Чини се да малене просторије
за састанке и библотека имају столове с разним књигама величине телевизора. Те
такозване књиге имају тродимензионалне осветљене екране за гледање. Једна
клијенткиња изразила је став већине клијената кад је рекла: ˮТи записи изгледају као
књиге са страницама, али заправо су енергетске плоче које вибрирају и стварају живе
слике догађаја.ˮ
Величина тих екрана зависи о њиховој употреби унутар одређене средине. На
пример, у просторијама за избор живота којима се служимо пре следеће инкарнације,
екрани су много већи од оних у духовној библиотеци и учионицама. Дŷше добијају
опцију да уђу у те екране који приказују ствари у природној величини. Велики,
светлуцави екрани обично окруже дӯшу (3D екран, холограм). Њих зову Прстен
судбине. О том ћу Прстену говорити у деветом поглављу.
Упркос импресивној величини екрана у просторијама за избор будућег живота,
дŷше проводе много више времена гледајући призоре у библиотеци. Мањи екрани у
библиотеци служе трајном посматрању прошлих и садашњих догађаја на Земљи. Све
екране, велике и мале, описали су ми као филмске плоче, које личе на водопаде у које је
могуће ући, док део наше енергије остаје у просторији.
Сви космички екрани су вишедимензионални, с координатама које воде у
временско - просторне авеније догађаја. О њима се често говори као о временским
линијама, и њима је могуће управљати мислима. Могуће је да постоје и други управници
тог процеса које душа не види. Врло често, клијент описује да се у посматрању призора
служи и механичким направама попут панела, полуга и бројчаника. Очито, све су то
илузије створене за дŷше које се инкарнирају на Земљи.
Без обзира на величину екрана, ширина, дужина и дубина сваког оквира омогућава
дӯши да постане део следа узрочно - последичних низова. Могу ли дŷше ући у мање
екране које зову књигама на исти начин као што улазе у веће екране у Прстену? Иако се
чини да не постоје ограничења за путовање кроз време, већина мојих клијената чешће се
служи мањим екранима за посматрање прошлих догађаја у којима су некад учествовали.
Дŷше носе део своје енергије, остављајући остатак код конзоле, и улазе у екране на један
од два начина:
1. Као посматрачи који се крећу кроз призоре на Земљи попут невидљивих духова,
без утицаја на догађаје. То ми изгледа као рад с виртуалном стварношћу.
2. Као учесници који преузимају улоге у призору, до те мере да мењају стварност у
односу на оригинална збивања.

120
 Кад се догађај одгледа, све се враћа на старо, зато што стварност прошлог догађаја
на физичком свету остаје иста из перспективе дŷше која је учествовала у оригиналном
догађају.
Током дијалога у мом следећем случају постаће јасно да неки невидљиви ентитет
поновно ствара призор из прошлог живота, али с неким изменама. Сврха тих измена је
да изазову емпатију код дŷше из тридесетог случаја и поуче је нечему. Овај случај
пример је оног на што неки од мојих клијената мисле кад говоре о уласку у светове
измењеног времена и узрочно-последичних веза кроз екране у књигама, конзоле на
столу и сале за гледање филмова. Иако те временско - просторне вежбе не мењају ток
изворних историјских догађаја на Земљи, овде су можда на делу и друге силе.
Признајем да сећања мојих клијената указују на могућност да се крећу кроз
паралелне свемире који готово опонашају нашу временско просторну димензију. Али, у
духовним учионицама и библотекама они не гледају на прошле догађаје на Земљи као да
се налазе изван стварности нашег свемира. Имам осећај да је оно што душа са Земље
може видети и препричати ми управљано резонанцама њихових личних водича. Када
дођу у просторију за избор живота, с већим екранима налик онима у кину, где гледају
искључиво будућност, њихово гледиште мења се из константне у промењиву стварност.
Догађаји на било ком екрану могу се помицати унапред и уназад. Могу се убрзати
или успорити или се зауставити ради учења. Сви могући догађаји у којима учествује
гледаоц доступни су за учење, као да се служе филмским пројектором. У тридесетом
случају стиче се утисак да прошли догађај у нашем физичком свету није неизбрисиво
промењен за ту особу, иако његова душа живи у вечном сада духовног света. Неки би те
пројекције назвали ˮбезвременимаˮ за дӯшу, јер се прошлост може стопити с будућим
могућностима у следећем животу из вечне садашњости духовног времена.

Тридесети случај
Овај случај описује дӯшу звану Unthur, која је управо окончала живот пун
агресивног понашања према другим људима. Његови ментори одлучили су да започну с
прегледом Unthur-овог живота у библиотеци призором с игралишта из његовог
детињства.
Dr. N: Кад се вратите у духовни свет, Unthur-е, постоји ли неки тренутак у вашем
прошлом животу којег се посебно добро сећате и о ком бисте ми хтели причати?
С: Пошто сам неко време провео са својом групом, мој водич, Fotanious, прати ме
до библиотеке како бисмо мало учили док ми је прошли живот још увек свеж.
Dr. N: Је ли то ваша једина посета том месту?
С: О, не. Често долазимо овамо сами како бисмо учили. То је уједно и начин да се
припремимо за следећи живот. Проучаваћу позиве и хобије за нови живот у светлу мојих
циљева, да видим хоће ли ми одговарати.
Dr. N: У реду, пређимо у библиотеку. Молим вас, опишите све што видите, и то по
реду.

121
 С: Просторија се налази у великој, правоугаоној згради. Све је сјајно, прозирно
беле боје. Зидови су прекривени великим, дебелим књигама.
Dr. N: Је ли вас Fotanious довео овамо?
С: Само у почетку. Сада сам са женом чисте беле косе која ме дочекала. Њено лице
улива поверење. При уласку сам најпре приметио дуге редове столова који се толико
протежу у даљину да им не видим краја. Видим многе људе који седе за дугим
столовима и гледају књиге пред собом. Људи који уче не седе преблизу једни другима.
Dr. N: Зашто?
С: Ох... Из пристојности и поштовања туђе приватности не седимо лицем у лице.
Dr. N: Молим вас, наставите.
С: Моја библиотекарка изгледа тако учено... Ми те људе зовемо сколастици (други
их зову архивисти). Одлази до оближњег зида с књигама и вади књигу. Знам да су то
моји записи (удаљеним гласом). Они садрже приче које су испричане, као и оне које
нису.
Dr. N: (помало шаљиво) Имате ли своју пропусницу за библиотеку?
С: (смеје се) Не требају нам пропуснице - само ментално усклађивање.
Dr. N: Је ли вама додељено више књига живота?
С: Да, а овом ћу се послужити данас. Књиге су послагане по реду на полицама.
Знам где се налазе моје. Сјаје кад их погледам издалека.
Dr. N: Можете ли и сами заћи међу полице?
С: Ммм... Не... Али мислим да старији могу.
Dr. N: Дакле, у овом тренутку библиотекарка вам је донела књигу коју бисте
требали да проучавате?
С: Да, у близини столова смештени су велики пиједестали. Сколастичарка отвара
страницу тамо где бих требао почети.
Напомена: Сада се налазимо у стадијуму у којем сваки случај поприма јединствени
квалитет личног проучавања екрана Књига живота. Свесни ӯм може и не мора бити у
стању превести на људски језик оно што надсвесни ӯм види у библиотеци.
Dr. N: Дакле, навела вас је да започнете на пиједесталу, пре него што сами однесете
ту књигу до стола?
С: Да... Гледам страницу са... Записом... Златна слова...
Dr. N: Можете ли ми прочитати тај запис?
С: Не... Не могу сада... Али он казује да је то моја књига.
Dr. N: Можете ли препознати иједну реч? Погледајте пажљиво.
С: (станка) Ја... Видим грчки симбол пи (π )
Dr. N: Је ли то симбол слова грчког алфабета или за вас има математичко значење?

122
 С: Мислим да је то повезано с размерама, начином на који ја доживљавам везу
између ствари. Запис је језик покрета и емоција. Осећате га као... Музичке вибрације. Ти
симболи представљају узроке и последице низа пропорционалних односа између
сличних и различитих околности у мојим животима. Има тога још, али не могу...
(застаје).
Dr. N: Хвала вам на томе. Сада ми реците - шта ћете учинити с том књигом?
С: Пре него што је однесем до једног од празних простора за столом, заједно ћемо
одрадити једну вежбу. Симболи записа казују нам које странице треба да окренемо...
Али не могу вам рећи како... Не знам како то да опишем.
Dr. N: Не брините због тога. Сјајно објашњавате. Само ми опишите како вам
библиотекарка помаже.
С: (дубоко уздише) Окрећемо страницу која ме приказује као дете које се игра у
школском дворишту (клијент сада почиње дрхтати). Ово... Неће бити забавно...
Усмерила ме на време кад сам био злобан, гадан клинац... Треба да опет то искусим... То
је нешто што желе да видим... Део моје енергије... Улази у саму страницу...
Dr. N: (охрабрујем га) У реду, пустите да се призор одвија и опишите ми га, ако
можете.
С: (мигољи се на столици) Након што... Уђем у књигу... Сасвим сам укључен у
призор, као да се опет одиграва. Ја сам у... Основној школи. Злобни сам клинац који
гњави мање, неагресивне дечаке... Ударам их и бацам камење на све док надгледници не
гледају. А тада... ОХ, НЕ!
Dr. N: Шта се догађа?
С: (уплашено) Ох... За име Божје! Сад сам ја најмањи клинац у дворишту и ударам
САМ СЕБЕ! Ово је невероватно. После неког времена ја сам опет ја, а сви други гађају
ме камењем. АУ, ОВО СТВАРНО БОЛИ !
Dr. N: (након што сам смирио клијента и вратио га у библиотеку) Јесте ли били у
истом временском оквиру у ком сте били као дете или у некаквој измењеној стварности?
С: (станка) У истом времену, с измењеном стварношћу. Ништа од тога није се
догодило у мом детињству, али требало је. Зато ми је време приказано на други начин.
Можемо поновно проживети неки догађај да видимо можемо ли учинити нешто боље.
Осећам бол коју сам нанео другима својим злостављањем.
Dr. N: Unthur-е, шта сте научили из свега овога?
С: (дуга станка) Да сам био бесан клинац испуњен страхом од тате. То су следећи
призори на које се пребацујем. Радим на саосећању и учим како контролисати
побуњеничку нарав своје дŷше.
Dr. N: Које је значење ваше књиге живота и боравка у тој атмосфери библиотеке?
С: Проучавајући своју књигу, могу препознати погрешке и искусити алтернативе.
Боравак у том тихом простору за учење - посматрање других дŷша које седе за
столовима и раде исто - па, то ми даје осећај блискости с њима и подсећа на све оно што
заједно пролазимо.
123
 Касније, током сеансе, открили смо да је Unthur-у требало више самодисциплине и
обзира према људима. Сличан образац понашања имао је током многих живота. Кад сам
га питао је ли у библиотеци могуће проучавати будуће животе, добио сам овај одговор:
ˮДа, на временским линијама можемо проучити низ могућности, али будући догађаји
врло су неодређени и ово није место на ком бих доносио одлуке о стварима које следе.ˮ
Кад чујем такве изјаве, помислим на паралелне свемире у којима је могуће
испитати све могућности и вероватности. По том сценарију, исти догађај може се
догодити тако да буде измењен мало или радикално, на истој временској линији у више
простора, а ви бисте истовремено постојали у многим свемирима. Али, Извор времена и
простора могао би се служити и алтернативним стварностима без паралелних свемира. У
каснијим поглављима навешћу извештаје о многим свемирима око нас који нису
дупликати нашег свемира. У духовном свету, чини се да дŷше које посматрају водене
призоре прелазе из прошлости у садашњост и будућност, па опет назад, истовремено и у
истом простору.
Док су дŷше у библиотеци, кажу ми да неки низови будућих догађаја могу
изгледати сеновито на неким линијама и скоро се изгубити. С друге стране, у
учионицама с већим екранима, а посебно на месту избора живота, у ком се налазе велики
екрани, временске линије су дебље. То дӯши омогућава лакши преглед и улазак како би
изучила будући живот. Новије дŷше морају стећи те вештине учећи како спојити своје
светлосне таласе с линијама на екранима. Када тако усредоточе своју есенцију, у фукус
им долазе слике које се односе на њих. Временске линије на екранима крећу се напред -
назад, укрштајући се међусобно као резонантни таласи могућности и вероватности из
садашњег тренутка духовног света где су прошлост и будућност спојени и све се може
спознати.
Двадесет девети и тридесети случај, као и сви моји случајеви, наводе нас на питање
што је права стварност. Јесу ли учионице и библотека са екранима на којима се може
видети прошлост и будућност стварни? Све што знам о нашем животу после смрти
засновено је на људским запажањима. Посматрач комуницира са мном у трансу из ума
своје дŷше путем мозга. Посматрач је тај који дефинише својства материје и етеричне
твари и на Земљи и у духовном свету.
Размотрите последњи случај. Unthur ми је рекао да не може променити своју
прошлост том другом посетом. Али, после смрти, вратио се на игралиште из свог
детињства као активан учесник. Опет је био дечак који се игра с другом децом, са свим
призорима, звуковима, мирисима и осећајима повезанима с тим догађајем. Неки моји
клијенти кажу да су то симулирани догађаји, али да ли је тако? Unthur је постао део
призора у ком је злостављао децу, а затим су га она напала. Могао је осетити бол и
мигољио се у столици у мојој ординацији од бола који није задобио у временској линији
овог детињства. Ко каже да истовремено не постоји измењена стварност за све догађаје,
при чему су извори и исходи замењиви? Душа - посматрач можда делује с многим
стварностима током учења у духовном свету. Све те стварности налазе се на путу учења
дŷше.
Питамо се није ли и цели наш свемир илузија. Ако су вечне мисли дŷше
представљене интелигентном светлосном енергијом која је безвремена и безоблична,
124
није ограничена материјом у нашем свемиру. Стога, ако космичка свест контролише оно
што ӯм посматрача види на Земљи, цео концепт узрока и последица унутар заданих
временских интервала заправо је контролисана илузија осмишљена тако да учимо из ње.
Чак и ако верујемо да је све што сматрамо стварним заправо илузија, живот није нимало
бесмислен. Знамо да нам је камен који држимо у руци једнако стваран као и посматрачу
- учеснику у физичком свету. Морамо имати на уму да нас је божанска интелигенција
ставила у то окружење да бисмо учили и расли према већем добру. Нико од нас није
овде случајно, као што нису случајни ни догађаји који утичу на нас у нашој стварности у
овом тренутку у времену.13
13
Аутор се овде приближава веданти која тврди ˮЈа сам брахманˮ, тј. наше Сопство (атман)
је брахман (апсолут) који омогућава саму космичку интелигенцију, све стварности и све илузије. Ми
смо Бог који сања да је човек. То радимо да бисмо се спознали у свим могућим искуствима и
могућностима, од најгрубљих до најфинијих и најинтимнијих. Цела ова игра постојања у свим
световима и димензијама је једна велика самоспознаја Бога у нама, Бога који је наше Сопство у
смислу да само Бог постоји, да је само Бог стварност, а све друго је илузија. Док се та самоспознаја
не оствари у нашим индивидуалним душама (кажем ˮоствариˮ јер она већ постоји као само
постојање и Божанско, али треба да се и актуелизује у нашој личности), дотле ћемо се и
препорађати. Иако је смрт буђење од илузије живота, то природно дато буђење не траје дуго и човек
поново запада у сан новог живота - осим ако се за живота свесно не пробуди и чиста,
трансцендентална свест постане његово трајно својство. У складу са изреком из Катха упанишаде
где Yама, бог смрти, каже Наћикетасу: ˮАко брахмана који је атман, човек не спозна овде пре
распада тела, утеловљава се у створеним световима. ...Што је овде (овај свет) то је тамо (други,
божански свет); што је тамо, то је овде. Ко у томе види разлику, тај сусреће смрт у смрти (препорађа
се). …нема овде никакве разлике. Ко овде види разлику, тај иде из смрти у смрт. ...Када се овде на
земљи расеку сви чворови срца, смртник станице бесмртан - дотле сеже учење ˮ (ИИ-1,4.10,11,15).

Боје дŷша
Мешавина бôја у групама дŷша
Када људи у трансу ментално напусте простор енергетске обнове, простор за
оријентацију и библиотеку како би се активно дружили с другим душама, разлике
између њихових боја постају очигледне. Један аспект разумевања динамике примарних
грŷпа дŷша јесте идентификација сваке дŷше по боји. У Путовању дŷша, описао сам
своја открића о боји енергије дŷша. У овом одељку желим да покушам да исправим неке
погрешне идеје које људи имају о препознавању боја. Током тог објашњавања
читаоцима, који имају моју прву књигу, можда ће помоћи да упореде слику 3 из
Путовања дŷша са сликом 6 из овог одељка.
На слици 6 приказао сам пун спектар распона основних боја по којима се може
идентификовати ниво развоја дŷше, онако како је виде клијенти у дубокој хипнози. Што
је још важније, покушао сам указати на суптилна преклапања и мешавине боја енергије
на тим нивоима. Основне боје које генеришу дŷше, бела, жута и плава, главно су
обележје нивоа њиховог развоја. Како њихови светлосни таласи попримају све тамније
нијансе током напредовања, све су мање распршене и имају већи фокус у вибрационом
покрету. Прелаз је спор и нијансе боја често се преливају док душа напредује. Због тога
није добро поставити дефинитивна, чврста правила о прелазу боја.
Слика 6: Спектар боја духовних аура

125
 Прва колона на слици 6 говори о чистим, белим нијансама почетничких дŷша. Та је
боја обележје невиности, али може се видети на свим нивоима дŷша. Бела се често
повезује с ауром. На пример, водичи могу изненада појачати своје уобичајено
интензивно, постојано светло и окружити се јарком, белом ауром. Дŷше које се враћају у
духовни свет често ми говоре да, кад год виде неку дӯшу како им се приближава из
даљине, најпре виде белу светлост.
Дŷше чији је основни ниво развоја описан у колонама 1, 5, 9 и 11 обично се виде
без преклапања с другим нијансама бôја у средишту своје енергије. Ретко када имам
клијенте с бојама описаним у колони 7. То можда указује на чињеницу да нам је
потребно више исцелитеља на Земљи. Никада нисам имао клијента чија је енергија у
потпуности у љубичасто - пурпурној боји из једанаесте колоне. Спектар боја изнад петог
нивоа су реализовани мајстори који се више не инкарнирају, па оно мало што знам о
њима долази из опажања мојих клијената.
Ова класификациона шема приказује како примарне боје језгра дŷше потамњују, од
почетника у првој колони до реализованих мајстора у једанаестој колони. Преклапања
бôја ауре различитих нијанси окружују примарну боју језгра дӯше. Долази и до
преклапања боја ауре код душа од првог до шестог нивоа.
Унутар сваке групе дŷша постоје индивидуална својства у смислу основне боје,
зато што се све дŷше не развијају истом брзином. Међутим, на боју енергије дŷше може
утицати још један услов, што ме у почетку збуњивало. Поред примарних бôја које
указују на стадијум општег развоја, одређене дŷше имају и секундарне боје. Те боје
називају се боје ауре, зато што посматрачу обично изгледају као да се налазе изван
средишта енергетске масе дӯше.
Боје ауре су неразређене нијансама других бôја, што може бити случај и с
основним бојама средишњег дела. Једина разлика била би кад су боја ауре и боја језгра
сасвим исте. Моји клијенти најчешће лако разликују боје зато што се тај ефекат
преклапања не виђа често. Боје ауре представљају ставове, веровања, па чак и
неостварене тежње дŷше. Будући да се то учи у сваком животу, нијансе боје ауре мењају
се брже између живота од основних боја, које говоре о промени карактера, која је
спорија. Током хипнотичке сеансе, те секундарне боје ауре су попут бљескавих
аутопортрета у тренутку кад их посматрач гледа. Клијент из тридесет и првог случаја,

126
високо развијена дŷша петог нивоа, описаће тај ефекат. Та особа била је једна од
клијената који су ми помогли у дешифровању кōда боје ауре.

Тридесет први случај

Dr. N: Да стојим пред вама у духовном свету и држим велико огледало, које бисмо
боје видели?
С: Видели бисте светло плаво средиште са златно белом бојом на ивицема енергије
- то је моја аура.
Dr. N: А када погледате свога мајстора учитеља, како изгледа његова енергија?
С: Clandour има... Тамно плаво средиште... Које се према споља претвара у бледо
љубичасту... Оивичену белом ауром.
Dr. N: Шта за вас значи ˮенергија језграˮ и ˮенергија ауреˮ?
С: Чврст статус Clandour-овог искуства зрачи из средишта његове енергије, док је
љубичаста ивица његова напредна мудрост која произилази из тог знања. Бела боја
преноси ту мудрост.
Dr. N: Шта мислите, какво ће на крају бити Clandour-ово језгро и како ће
изгледати?
С: Дубоко љубичаста нијанса божанске духовности, која зрачи на свим местима
његове енергетске масе.
Dr. N: Можете ли дефинисати разлику између бôја језгра и ауре у енергији дŷше?
С: Језгро у средини представља постигнућа.
Dr. N: Као и светло плава у вашој енергији - та боја означава ваш тренутни ниво
учења?
С: Да.
Dr. N: А ивице - ауре - ваша је златно бела, шта можете рећи о томе?
С: (станка) Ах... Моји атрибути... Па, увек сам покушавао пазити на друге људе у
својим животима - то је оно што ја јесам - али то је и оно што желим постати... Боље
рећи, желим настојати ојачати у том аспекту.
Dr. N: Ви нисте почетничка душа, али ипак имате белу боју у својој енергији.
Занима ме та јарко бела аура, коју има тако много душа чија је енергија друге боје.
С: Вибрантност беле енергије указује на то да можемо с лакоћом спојити своје
вибрације са свима другима (душама) ради јасније комуникације.
Dr. N: Претпостављам да учитељи - водичи зато имају јарко беле ауре, али, како се
та бела разликује од чврсте беле светлости младе дŷше?
С: Бела је основна енергетска боја за све дŷше. Мешање беле с другим бојама оно
је што идентификује сваку дӯшу. Бела је врло пријемчива енергија. Новије дŷше примају
бројне вибрације од учитеља који шаљу велике количине информација које је потребно
упити као непобитне истине.

127
 Dr. N: А почетничке дŷше имају тако мало искуства, да не вѝде ни једну другу боју
осим беле?
С: Тако је, оне су неразвијене.
Иако постоји много тога што не знам о целој матрици бôја енергије душа, сазнао
сам да те промене у основним бојама постају много мање видљиве после четвртог нивоа.
Током многих година истраживања водио сам евиденцију о томе шта су ми људи
говорили о тим секундарним бојама ауре. Свака важнија боја поседује свој сопствени
распон атрибута. Преко 90 посто мојих клијената слаже се у вези квалитета које те боје
представљају у дӯши. Сажео сам оно што сам сазнао у по три најчешће спомињане
карактерне црте за сваку боју, без обзира на нијансу. Црна је укаљана, оштећена или
упрљана негативна енергија дŷше која се углавном може видети у центрима за обнову
дŷша. Бела: Чистоћа, јасноћа, необузданост. Сребрна: Етеричност, поверење,
флексибилност. Црвена: Страст, интензитет, осетљивост. Наранџаста: Ентузијазам,
импулсивност, отвореност. Жута: Заштита, снага, храброст. Зелена: Исцељивање,
неговање, саосећање. Смеђа: Уземљеност, толеранција, марљивост. Плава: Знање,
опраштање, откривење. Пурпурна: Мудрост, истина, божанственост.
У следећем поглављу споменућу и друга значења бôја у духовном свету. То се
односи на боју одеће коју носе чланови вēћа када дŷше изађу пред њих. Надаље,
показаћу како дизајн одређених амблема које носе ти Старци, од којих су неки и драго
камење, преносе одређена значења кроз боју.
Слика 7 представља групу дŷша другог нивоа. Показује и боје њихових језгри и
боју ауре. Намерно нисам приказао случај у којој је основна боја развоја иста као и боја
ауре. Да бисмо избегли збрку, на слици 7 нема белих, жутих ни плавих ауре. Ова
примарна група дŷша састоји се од дванаест чланова, укључујући и мог клијента,
мушкарца на другом нивоу развоја. Дијаграм указује на везу с члановима породица у
садашњој инкарнацији. Међутим, примарна група дŷша обично се не инкарнира у истој
породица.
Под хипнозом, овај клијент (3Б) гледа једанаест дŷша у својој примарној групи које
су чланови његове породица у садашњем животу, плус најбољи пријатељ. Његова сестра
има боју језгра која је готово сасвим жута, зато што она прелази на трећи ниво. Кад би
имала и снажну заштитничку страну у својој жутој, уместо плаве (знање) коју има, мом
би клијенту било теже известити о тој чињеници само на основу боје, јер боја њене ауре
и језгра била би готово иста.

128
Ова шема приказује тренутно инкарнисане рођаке и једног пријатеља клијента 3Б. Боје
језгра и ауре сваког рођака кодиране су према слици 6. Правоугаоници с бројевима 2, 3, 4
и 5 су примарне боје језгра. Правоугаоници са словима А, Б, Ц и Д су секундарне боје
ауре чланова групе.

Поред сестре, други аспекти слике 7 показују да су и деда и син клијента мало
напреднији од других чланова групе, док су његов отац и ујна мало иза осталих. Деда и
мајка у тој породица су исцелитељи. Уочите да готово половина ове групе нема
секундарне боје ауре. Понекад сусрећем и групе без иједног члана са секундарном бојом.
Јако црвена аура мог клијента преко основне бело - црвенкасте боје потврдила је његову
ватрену, интензивну нарав. Понашање његовог сина у овом животу има слична
обележја. Његова супруга склонија је размишљању и има отворену, поверљиву нарав.
Његова кћи није склона доношењу судова и врло је духовна. Кад сам замолио тог
клијента да ми каже шта мисли о црвеној боји у његовој енергији, ево шта ми је рекао:
ˮЗбог своје интензивне природе у својим животима имам проблем с бесом. Често
бирам тела која су емоционално напета зато што су у складу с мојом природом. Не

129
волим пасивна тела. Мом водичу не сметају ти избори. Она каже да ћу научити
контролисати себе опуштајући мозак тих тела. Таква контрола је тешка због мојих
импулсивних реакција и страсти у тешким ситуацијама. Требали су ми многи векови
прошлих живота, али све сам бољи у самодисциплини. У прошлости превише сам лако
улазио у агресију и то се сада полако мења. Имам и помоћ своје сродне дŷше (садашња
жена).“
Понекад се догађа да се сусрећем с душама необичним по начину на који се одвија
њихов развој. То ми је јасно кад клијенти описују дŷше у својим групама с бојама језгра
које изгледају као да им тамо није место. Најбољи пример су бела светла млађих дŷша. У
следећем случају учествује група дŷша трећег и четвртог нивоа. Управо сам завршио с
прегледом свих жуто - плавих чланова те групе, кад ми је клијенткиња открила да покрај
ње стоји душа претежно беле боје.

Тридесет други случај

Dr. N: Шта бела светлост ради у вашој групи напредних дŷша?
С: Lavani учи с нама захваљујући својим даровима. Одлучено је да је не треба
задржавати, иако је млада, без много искуства.
Dr. N: Не осећа ли се Lavani прилично изгубљеном у вашој групи? Како успева
држати корак?
С: Управо сада је тестирају и, да будем искрена, Lavani се осећа мало преплављено.
Dr. N: Зашто је додељена вашој групи?
С: Наша група је прилично необична зато што имамо високу толеранцију према
раду с неискусним дŷшама. Групе нашег типа већином су толико запослене да би је
чланови вероватно игнорисали. Не желим рећи да би били нељубазни, али она је
уосталом још дете и тако нам и изгледа са својим маленим, магличастим обрасцима
енергије.
Dr. N: Претпостављам да већина напредних група не би хтела ту одговорност?
С: Тачно. Групе у развоју углавном су врло унесене у свој сопствени рад. Детету
могу деловати готово охоло.
Dr. N: Објасните ми онда зашто је водич допустио Lavani да дође међу вас.
С: Lavani је велики таленат. Ми смо група која брзо учи и наши животи били су
неизмерно тешки и брзи (моја клијенткиња провела је само 1600 година на Земљи).
упркос брзом развоју, имамо репутацију велике скромности, неки кажу и претеране.
Школујемо се за учитеље деце, и Lavani је добра за нас.
Dr. N: То ме веома збуњује. Да ли је Lavani извађена из своје сопствене групе у
овом раном стадијуму развоја?
С: Ма не! Одакле вам та идеја? Она већину времена проводи са својом групом
(смеје се) и они не знају за њене пустоловине с нама. Боље је тако.
Dr. N: Зашто?

130
 С: Ох, могли би је задиркивати и постављати превише питања. Она је врло
повезана с њима, а ми желимо да Lavani има нормалан однос са својим пријатељима,
иако знамо да ће рано напустити своју групу захваљујући својим даровима. Њих још не
мотивише иста жеља.
Dr. N: Па, ако су дŷше телепате и знају све једна о другој, не видим како би Lavani
могла све то сакрити од својих пријатеља.
С: Истина је да бēли не могу поставити блокаде око неких приватних ствари као
што можемо ми. Lavani смо научили како се то ради, рекла сам вам да има потенцијала.
(застаје, а тада додаје) Наравно, свако поштује приватне мисли других.
Није тако необично да, кад се инкарнирају дŷше попут оне из тридесет и другог
случаја, млȃде дŷше с којима раде траже од њих да им у животу буду деца. Lavani је
данас дете те клијенткиње. Понекад се може догодити и супротно - када дете, које је
напредна душа, живи с родитељем који је млађа душа.
Чуо сам за неке случајеве у којима се боја дŷше мења уназад. Већина нас имала је у
свом постојању животе после којих смо се вратили уназад, али кад се наша боја у већој
мери врати на неку пређашњу боју, узрок је обично неки тежак, дуготрајан проблем. Ево
изјаве једне клијенткиње која за све нас носи озбиљну поруку:
ˮШтета је за Klaris-а. Његова зелена била је тако сјајна. Он је био велики
исцелитељ којег је искварила моћ. Њему су ствари биле готово превише лагане - био је
тако талентован. Његов пȃд догодио се током више живота у којима је често
злоупотребљавао своју моћ. Толико је волео да га поштују и обожавају, да му је таштина
постала маска од самога себе. Klaris је почео губити своје дарове и приметили смо да му
боја бледи и постаје све мутнија. Напокон, постао је тако неуспешан да су га послали
назад на поновну обуку. Сви очекујемо да ће се једном ипак вратити.ˮ

Боје посетиоца у групама

Повремено чујем да боја једне или две дŷше у групи потпуно одскаче од остатка
групе. Сазнао сам да то можда указује на привремену посету високо специјализованог
госта или дŷше из оближње групе. Ту и тамо чујем о посети међудимензионалног
путника чије искуство далеко надилази искуство чланова групе. Сажео сам цитат из
занимљивог извештаја о таквим посетиоцима:
ˮКад погледамо напредна бића која су дошла у посету нашој групи из других
димензија које нам нису познате, чини нам се као да су прошли кроз екран, који зовемо
сочиво светлости, да би дошли до нас. Повремено нам долазе на позив нашег водича,
Joshue, зато што су му то пријатељи. Пред нама, те дŷше видимо као да поседују сребро
од текуће воде. За нас, сребрни поток је... Плашт пролаза... Чистоћа прозирне
међудимензионалне интелигенције. То су еластична бића са способношћу пролажења
кроз многе физичке и менталне сфере, при чему добро функционишу. Долазе како би
нам помогли да одгурнемо таму свог незнања, али та прелепа бића никад не остају
дуго.ˮ
Додао бих да ти шаролики ликови који се накратко појављују у групама дŷша
остављају на њих дубок утисак. У горе описаном случају, кад сам замолио клијента да

131
ми дȃ специфичан пример увида који су стекли из учења тих сребрних бића, рекао ми је:
ˮОни нам шире визију како бисмо видели више могућности у доношењу избора тако што
ћемо постати добри у читању људи. Та вештина развија критичко размишљање и
омогућава нам да доносимо информисане одлуке засноване на већим истинама.ˮ

Разлика између људске боје ауре и боје ауре дŷше

Постоји још једно погрешно мишљење о бојама с којим сам се сусрео након што је
објављено Путовање дŷша. Многи људи настоје пронаћи поређења између моје
класификације боја дŷша и боје људских аура. Верујем да те претпоставке могу довести
до погрешних закључака. Боја и енергетске вибрације код дŷша уско су повезани и
одражавају нематеријално окружење духовног света. У физичком окружењу,
фреквенција енергије исте дŷше мења се. Људско тело још више мења боју тих
енергетских образаца.
Кад исцелитељи идентификују боју ауре око људског бића, те су боје углавном
одраз физичке манифестације. Поред мисли из људског мозга, на које утиче наша
емоционална структура, централни нервни систем и хемијска равнотежа, сви витални
органи људског тела утичу на људску ауру. Чак и мишићи и кожа играју улогу у
стварању физичке енергије око нас. Наравно, постоје корелације између ӯма дŷше и
наших тела, али физичко и ментално здравље највише утичу на људске ауре.
Требао бих рећи да ја не видим људске ауре. Све моје информације о њима долазе
од специјалиста за то подручје и од мојих клијената. Кажу ми да током живота наше
привремено тело брзо флуктуира и то утиче на спољне боје наше енергије. Потребно је
много векова да се промени боја дŷше. Источњачка филозофија сматра, а ја се слажем,
да имамо духовно тело које постоји заједно с физичким и да то етерично тело има
сопствени обрис енергије. Право исцељивање мора узети у обзир и физичко и суптилно
тело. Кад медитирамо или практикујемо јогу, радимо на деблокирању наше емоционалне
и духовне енергије у разним деловима тела.
Повремено, кад разговарам с клијентом у трансу о расподели светлосне енергије
других дŷша у групи, чујем да постоје снажнији обрасци енергије који зраче из неких
делова облика који изгледа као људски. Као што у садашњи живот можемо пренети
отиске из прошлог живота, можемо понети и отиске тела у духовни свет као енергетску
силуету која нас подсећа на физичке инкарнације. Током испитивања клијенткиње из
следећег случаја неко сам се време питао не допушта ли та клијенткиња да њено свесно
сећање на чакре утиче на несвесна објашњења. Чакре би требало да буду вртложни
извори енергије који извиру из нас према ван, на седам важних тачака људског тела. Ова
је клијенткиња сматрала да су чакре духовни израз личности кроз физичку
манифестацију.
Тридесет трећи случај
Dr. N: Рекли сте да је Roy један од чланова ваше породица у овом животу који се
налази у вашој групи дŷша. Кад погледате Roy-еву енергетску тачку фокуса, шта
видите?
С: Видим концентрацију ружичасто - жуте боје која излази из средине његовог
телесног облика - из места на ком се налази соларни плексус.
132
 Dr. N: Каквог телесног облика? Зашто Roy узима физички облик у вашој групи?
С: Приказујемо особине својих тела из прошлог живота којима смо били
задовољни.
Dr. N: Па, шта за вас значи концентрација енергије у подручју трбуха?
С: Royева најснажнија тачка личне моћи у његовим животима је његов желудац,
без обзира на то у ком се телу налази. Има челичне живце (смеје се). Има и друге
апетите у том подручју.
Dr. N: Ако брзина Roy-еве метаболичке енергије показује ту особину, можете ли
одредити распоред додатне светлосне енергије која долази из одређених места на телу
других чланова групе?
С: Да, Larry се највише развија кроз главу. Он је у многим животима био креативни
мислилац.
Dr. N: Још неко?
С: Да, Natalie. Њена есенција моћи брже се развија кроз подручје срца захваљујући
њеној саосећајности.
Dr. N: А ви?
С: Моја долази из грла, захваљујући мојим комуникационим вештинама које су се
у неким животима јављале у виду говора, а у овом животу у виду певања.
Dr. N: Имају ли те енергетске тачке икакве везе с пројекцијом људских боја аура?
С: Што се тиче боје, углавном не. Што се тиче снага у концентрацији енергије, да.

Духовна медитација помоћу боје

Исцелитељска својства вишебојних светала за уравнотежење енергије у подручју за
опоравак у последњем поглављу описала је душа звана Banvon. Људи који су читали мој
рад о духовном свету питали су могу ли се такве информације о боји искористити и за
физичко исцељивање. Духовна медитација као начин контактирања нашег унутрашњег
јаства сјајна је за исцељивање тела. На тржишту постоје многе добре књиге о
самопомоћи које објашњавају разне облике медитације. Будући да је пренос боја израз
енергије дŷше и енергије наших водича, можда бих требао навести пример медитације
помоћу боје.
Медитативна вежба у шест корака коју сам изабрао, долази из мешавине мојих
визуализација и визуализације храбре жене од педесет и четири године с којом сам
радио, а која је смршала на тридесет и четири килограма током борбе против рака
јајника. Сада се опоравља после хемотерапије, а брзина њеног опоравка збуњује лекаре.
Велики број мојих клијената развија осећај духовне снаге помоћу медитације
бојама. Људи с тешким здравственим проблемима кажу ми да најбоље резултате
постижу медитирајући једном на дан по тридесет минута или двапут дневно по петнаест
до двадесет минута. Молим вас, будите свесни да те кораке у медитацији не нудим као
лек за физичке болести. Снага ума сваке особе, као и способност концентрације,

133
разликују се, као и природа њихових болести. Ипак, сматрам да се имуни систем особе
може појачати повезивањем с вишим Ја.
1. Почните тако што ћете умирити свој ум. Опростите људима на свим стварним и
замишљеним увредама и повредама које су вам нанели. Проведите пет минута чистећи
се, при чему енергију негативних мисли - укључујући и страх због болести - замишљате
као црну боју. Замислите усисавач који се креће од врха ваше главе до дна стопала
усисавајући из вашег тела сву таму боли и патње коју вам је нанела болест.
2. Сада створите изнад главе светло плаву ауру која представља вашег духовног
водича, којег зовете у помоћ, шаљући притом мисли пуне љубави. Затим проведите још
пет минута усредоточујући се на своје дисање и бројећи удахе. Пажљиво одмерите своје
удахе, замишљајући како вам у тело улази осећај угоде, а излази напетост. Било би
добро да своје дисање ускладите с ритмом свог тела.
3. У овом тренутку, замислите како се ваша виша свест шири попут бело - златног
балона и штити ваше тело. Реците у себи: ˮЖелим да бесмртни део мене брани мој
смртни деоˮ. Сада започните с најдубљом концентрацијом. Извадите чисту белу
светлост из балона и пошаљите је као енергетски зрак у своје телесне органе. Како ваша
бела крвна зрнца представљају снагу вашег имуног система, замислите их као мехуриће
и покрените их кроз тело. Замислите како бели мехурићи нападају црне станице рака и
отапају их снагом којом светлост распршује таму.
4. Ако примате хемотерапију, појачајте овај третман шаљући боју лаванде какву
стварају инфрацрвене светиљке у све делове свог тела. То је божанска боја мудрости и
духовне снаге.
5. Сада пошаљите зелену боју како бисте исцелили те оштећене станице од ефекта
рака. Ту боју можете у најтежим тренуцима спајати с плавом бојом свог духовног
водича. Изаберите своју нијансу и помислите на зелену боју као на течност која вам
исцељује унутрашње органе.
6. Ваш последњи корак јесте да око главе опет створите плаву ауру светлости како
бисте очували менталну снагу и храброст у ослабљеном телу. Раширите је око спољњих
делова свог тела попут штита. Осетите исцељујућу снагу тог светла љубави и изнутра и
споља. Замислите како се опорављате, и завршите понављајући мантру попут ове:
ˮОздрави, оздрави, оздравиˮ.14
14
Овде је потребна мала али важна корекција аутора. Ове медитације су корисне али
сугестија (ˮоздравиˮ) мора увек бити у садашњем времену, као да се то управо догађа. Ако
сугеришемо оздрављење у будућем времену, оно никада неће постати садашња реалност јер смо је
сместили у будућност. Закон привлачења је као огледало, даје тачно оно што сугеришемо. Ако
мислимо да смо болесни и да тек треба да оздравимо, онда ће нам тако и бити, то стање ћемо стално
да продужавамо. Све сугестије или оно што привлачимо мора бити у садашњости као да је већ
остварено, ван сваке сумње. Значи задња реченица треба да гласи: ˮЗамислите да сте већ
опорављени и понављајте мантру: ʼздравʼ, ʼздравʼ, ʼздравʼ.ˮ

Медитација као свакодневна дисциплина напоран је посао који доноси велику

добит. Не постоји правилан начин за медитацију.15 Свака особа мора пронаћи програм
који повезује њене интелектуалне и емоционалне системе у оквир који одговара њеним
потребама. Дубока медитација доводи нас до божанске свесности и привремено
134
ослобађа дӯшу од личности. Захваљујући том ослобађању, особа је у стању да пређе у
другачију недимензионалну стварност где се у усредоточеном ӯму све уједињује у једну
целину.
15
И овде је потребна исправка: постоји тачно утврђен начин за исправну медитацију.
Описали су га Buddha и Patanjđali. Све друго су релаксације и неке друге методе са другим
циљевима које се погрешно називају ˮмедитацијамаˮ. Практичар треба себе да дисциплинује и
прилагоди стандардима праве медитације, а не да свако измишља ˮмедитацијеˮ какве му
одговарају.

Жена с раком јајника успела је да помогне својим лекарима тиме што је сву своју
менталну концентрацију концентришела на исцељивање сопственог тела. Кад је ӯм у
чистом, центрираном стању можемо открити ко смо ми заправо - ону есенцију коју смо
можда негде успут изгубили. Свакодневна медитација добра је и за повезивање с
духовима пуним љубави.

Облици енергетских боја

Осим учинака бôја, још један спољњи начин истраживања дŷша у групама је
поређење њихових облика. У те енергетске облике спадају симетрични и неправилни
облици, чистоћа светлости и квалитет покрета. Све су то духовни потписи чланова
групе. Кад посматрају друге дŷше, многи људи у стању транса свесни су вибрационе
резонансе дŷше. Пошто с клијентом прегледам нијансе боје, заједно истражујемо
пулсирање и брзину вибрација кретње блиских им дŷша.
У разговору о енергетском облику било које дŷше, моје прво питање гласи:
ˮКолико енергије је остало у духовном свету пре садашње инкарнације?ˮ То питање
повезано је с активношћу и пасивношћу дŷше и односи се на сјај или помућеност
енергије. Али, упркос количини енергије, стварање енергије идентификује се
карактером, капацитетом и раположењем дŷше. То су варијабле које се могу променити
после низа живôта.
Током предхипнотичког уводног интервјуа с новим клијентом, постављам му
питања о особама у његовом садашњем животу. Правим белешке о свим рођацима,
пријатељима и прошлим љубавима. Чиним то зато што ћу из првог реда посматрати
представу која ће се одиграти у његовом уму, а желим унапред знати програм. Мој
клијент биће главни глумац у тој драми, а људи око њега имаће споредне улоге.
У случају који следи види се како се брзо информације добијају кроз питања која
се односе на боју и облик споредних ликова, чланова клијентове групе дŷша. Током мог
уводног интервјуа с Leslie, клијенткињом, сазнао сам за њену заову, именом Rowena,
која јој је била прави трн у оку. Leslie, чије је духовно име Susius, описала је себе као
особу која у својим животима тражи сигурност и жели се дружити с мирољубивим
људима. О садашњем животу клијенткиња је рекла: ˮЧини се да Rowena ужива у томе да
се сукобљава са мном и изазива сва моја уверења ˮ
Следи почетна сцена Leslie-ине менталне слике њене духовне групе.

135
 Тридесет четврти случај
С: (врло узнемирено) Ох, не верујем! Rowena је овде - боље рећи Shath - то је
Rowena.
Dr. N: Шта не ваља у томе што видите Rowena-ину дӯшу у својој групи дŷша?
С: (мршти се, стиска уста) Па, Shath је једна од... Оних који ометају...
Dr. N: Ометају на који начин?
С: Ох... У поређењу с нама који имамо глатке, ненамрешкане енергетске вибрације.
Dr. N: Susius, док гледате вашу заову, реците ми како се она разликује по боји и
облику?
С: (још потврђује препознавање Rowena-е) То је она, тако је! Њена наранџаста
енергија брзо пулсира - ту су уобичајене оштре, назубљене ивице - то је Shath. Искрица -
тако је зовемо.
Dr. N: Значи ли облик којим вам се представља да је непријатељски настројена
према вама и овде, у духовном свету, као и у садашњем животу?
С: (Leslie се сада привикава на Rowena-ину присутност и глас јој се ублажава) Не...
Заправо, она нас извлачи... Она је добра за нашу групу... То ми је јасно.
Dr. N: Желим да размотрим како се њена пројекција разликује од ваше енергије по
боји и облику. Шта ми можете рећи о себи у духовном свету?
С: Моја боја је нежно бела с ружичастим варијацијама... Моји пријатељи зову ме
Звончица зато што виде моју енергију као капи кише које одјекују... Попут благе
звоњаве звонца. Shath у својој енергији има оштру јасноћу и видим златне нијансе. Њена
енергија је јарка и врло снажна.
Dr. N: И шта све то значи за вас и вашу групу?
С: Не можемо мировати покрај Искрице. Тако је немирна - попут вртлога сталног
кретања - стално нам поставља питања и изазива наш рад. Ужива учествовати у нашим
животима и тргнути нас из нашег осећаја самозадовољства.
Dr. N: Сматрате ли да је блажа у духовном свету, него у садашњем телу Rowena-е?
С: (смеје се) Можете се кладити. Изабрала је напето тело с кратким фитиљем, због
чега се све појачава. Овога пута (садашњи живот) дошла је као сестра мог супруга. Shath
може бити тако иритантна, али сада кад видим ко је она заправо, знам да је мотивише
љубав и жеља да пробуди најбоље у нама (опет се смејемо). Ми њој помажемо да
успори, зато што је склона скакати у ватру без размишљања.
Dr. N: Постоји ли још неко у вашем унутрашњем кругу пријатеља чија је енергија
налик Shath-иној – Rowena-иној енергији?
С: (цери се) Да, то би био супруг моје најбоље пријатељице Megan, Roger. Његово
име овде је Siere.
Dr. N: Како вам изгледа његова енергија?

136
 С: Он шаље геометријске, углате обрасце који се крећу амо-тамо. То су оштри
таласи - попут његовог језика - и из даљине, његова енергија звучи попут чинела у
оркестру. Siere је смела, неустрашива душа.
Dr. N: На основу оног што сте ми рекли о енергетским облицима, би ли Shath и
Siere - Rowena и Roger - одговарали једно другоме у животу?
С: (прасне у смех) Свакако се шалите! Убили би једно друго. Не, Rowena-ин супруг
Sen - мој брат Bill - мирољубива је душа.
Dr. N: Молим вас, опишите његову енергију.
С: Он има уземљену енергију зелено - смеђе боје. Знате да је Лоза у близини кад
чујете благо фијукање.
Dr. N: Лоза? Не разумем шта то значи.
С: Кад у нашој групи добијете надимак, задржавате га. Sen има вибрационе таласе
који сличе лози... С обрасцима који чине уплетене праменове - знате - као код дуге косе.
Dr. N: Идентификују ли ти енергетски обрасци Sen-а - вашег брата Bill-а - на неки
начин?
С: Наравно. Сложен је али доследан - врло поуздан. То одражава његову
способност да сплете заједно низ елемената у љупком складу. Лоза и Искрица сјајан су
пар зато што Rowena никад не допушта Bill-у да се превише умири, а он њу усидрава у
животу.
Dr. N: Пре него што наставите, приметио сам да сва духовна имена чланова ваше
групе почињу словом С. Значи ли то нешто? Нисам сигуран да их правилно изговарам.
С: Не брините због тога - то је звук који даје интонацију кретања њихове енергије.
То одражава праву бит мојих пријатеља.
Dr. N: Звук? Дакле, поред боје и облика енергије чланова ваше групе, њихови
таласи имају звук повезан са сваким од њих, какав бисмо могли чути на Земљи?
С: Па... Рецимо... За нас, то је енергетска резонанца коју идентификујемо са
Земљом, иако те вибрације не можете чути људским ухом.
Dr. N: Можемо ли се вратити на вашу најбољу пријатељицу, Megan? Споменули
сте је, али не знам боју њеног вибрационог обрасца.
С: (с топлим осмехом) Њена магличаста, бледо жута енергија је попут трепераве
сунчеве светлости на пољу жита... Глатка је, равномерна и нежна.
Dr. N: А карактер њене дŷше?
С: Апсолутно, безусловно саосећање и љубав.
Пре него што наставимо причати о звуковима и сличности неких духовних имена,
требао бих да објасним кармичку везу између моје клијенткиње, Leslie, и њене најбоље
пријатељице у животу, Megan. За мене, то је врло дирљива прича. Током уводног
разговора, Leslie ми је објаснила да је била професионална певачица и да су јој грло и
душник били посебно осетљиви. Сматрао сам то професионалним ризиком и нисам
много размишљао о томе, све док нисмо дошли до призора смрти у њеном прошлом
137
животу. Тада сам морао депрограмирати отисак бившег тела непосредно повезан с
Leslie-иним грлом.
У прошлом животу, Megan је била Leslie-ина млађа сестра. Кад је била млада,
Megan је њен отац присилио да се уда за богатог, бруталног, старијег мушкарца званог
Hogar, који ју је тукао и сексуално злостављао. После краког времена, Leslie је помогла
Megan да побегне од Hogar-а како би отишла с младићем који ју је волео (Roger). Бесни
Hogar те је ноћи пронашао Leslie и одвукао је на скровито место, где ју је силовао и
тукао сатима како би сазнао где јој је сестра.
Leslie Hogar-у није рекла ништа, све док је није почео давити тражећи
информације. Тада је добила још времена за своју сестру, тако што га је упутила у
погрешном смеру. Hogar је задавио Leslie и одјурио, али никада није пронашао Megan.
Касније на нашој сеанси, Leslie ми је рекла ово: ˮПевање у овом животу израз је љубави,
зато што је у прошлом животу мој глас утишан због љубави.ˮ

Звукови и духовна имена

Видели смо да су боја, облик, кретање и звук индивидуална обележја дŷша у
њиховим групама. Чини се да су та четири елемента међусобно повезана, иако светлосна
енергија, вибрациони облици и кретање њихових таласа, као и звучна резонанса нису
једнаки код чланова исте групе. Међутим, између неких дŷша постоје сличности тих
елемената, а звук може бити најочигледнији елемент духовном регресионисти.
Звук у духовном свету има језик који надилази систематизацију говорног језика.
Кажу ми да постоји смех, брујање, певушење и певање, као и звукови ветра и кише, али
њих је немогуће описати. Неки клијенти изговарају имена дŷша из своје групе као да
балансирају музичке струне да би их ускладили једне с другима. Тридесет и четврти
случај пример је начина на који је изговарање духовних имена у унутрашњем кругу
пријатеља повезано са звуком слова С. У двадесет и осмом случају двоје духовних
учитеља звало се Bion и Relon. Чини се да постоји ритмичка међуигра између неких
енергија дŷша у примарним групама која се манифестује на такав начин.
Неки клијенти у хипнози имају проблема с изговарањем духовних имена. Ти
клијенти кажу да се имена дŷша у њиховим ӯмовима састоје од вибрационе резонансе
коју је немогуће превести. Али, ствари могу бити још сложеније. Један је клијент рекао:
ˮПрема мом искуству, наша права имена дŷша нешто су попут емоција, али то нису
људске емоције, па не могу репродуковати наша имена било којим звуком.ˮ Постоји и
гласовни симболизам повезан с именима, који може имати скривена значења која
клијент у људском облику не може дешифровати.
Ипак, многи клијенти који покушавају запамтити духовно име могу се послужити
фонетиком и ритмом звука. Клијент се може послужити гласовима самогласника да
опише чланове своје групе дŷша. Имао сам клијента који је три дŷше из своје групе
назвао Qi, Lo и Su. Не ретко имам случајеве, попут овог последњег, у ком имена чланова
групе почињу на неко одређено слово абецеде. Из неког разлога, имена многих духовних
водича завршавају са А.
Имам клијенте у трансу којима је лакше да ми срӣчу духовна имена, уместо да их
покушају изговорити. Али, исти ти клијенти ће рећи да им срӣцање не значи толико
138
много као звук. У покушају да сазнам духовно име, каткад ћу доћи до краће верзије
правог имена. Један клијент рекао ми је: ˮУ мојој духовној групи, надимак нашег водича
је Ned.ˮ Нисам био задовољан тиме. Устрајао сам и напокон сам на папир записао пуно
име тог водича. Звао се Needaazzbaarriann. Схватио сам поруку. До краја сеансе звали
смо га Ned.
Приватност је такође важан услов кад разговарам с клијентом који сматра да би
одавање имена духовног водича некако компромитовало њихов однос. Морам
поштовати њихов став и бити стрпљив. Током сеансе та се нелагода може ублажити. На
пример, једна клијенткиња рекла ми је да се њен водич зове Mary. Затим је додала: ˮ
Mary ми допушта да је пред вама зовем тим именом.ˮ Прихватио сам то и наставили смо
неко време све док се, изненада, име водича није променило у Mazukia. У регресији
постоје ситуације у којима није добро превише инсистирати на информацији.
Напокон, требао бих рећи да се и наше сопствено име дŷше може донекле мењати
како се развијамо. Једна врло напредна клијенткиња рекла ми је да се као млада душа
звала Vina, а то се сада променило у Kavina. Упитао сам је зашто, а Kavina ми је
одговорила да је сада ученица високог водича који се зове Karafina. Кад сам поставио
питање о значењу сличности тих имена у духовном свету, речено ми је да ме се то не
тиче. Постоје клијенти који неће одговорити на питања уколико имају осећај да сам
прекорачио линију њихове приватности.

Групе дŷша за учење

У својој првој књизи посветио сам цела поглавља истраживању грŷпа почетничких,
средње развијених и напредних дŷша и њихових водича. Приказао сам и примере
случајева групне енергетске обуке, у којима дŷше уче стварати и обликовати физичку
материју попут камења, земље, биљака и других нижих облика живота. Не намеравам се
понављати у вези тих тема осим кад на тај начин могу проширити спознају читаоца о
другим аспектима живота у колективима дŷша.
У овом одељку истражићу односе између ученика унутар грŷпа душа за учење, што
се надовезује на структуралне аспекте школских зграда и учионица о којима смо
говорили раније у овом поглављу. Моји клијенти неће нужно визуализовати центре за
духовно учење као места у којима преовладава атмосфера учионице или библиотеке.
Врло често, те центре описују једноставно као ˮпростор нашег домаˮ. Ипак, слике
окружења за духовно учење могу се брзо променити у умовима клијената који
расправљају о свом учењу.
Кад је објављено моје истраживање живота између живôта, неки људи критиковали
су моја поређења људских школа и учионица с духовним моделима за обучавање душа.
Један пар из Colorado-а писао ми је: ˮВаше описе школа у животу после смрти сматрамо
неукуснима, и сматрамо да они вероватно произлазе из ваше пристрастности, будући да
сте радили у образовном систему.ˮ Други људи рекли су ми да школе за њих
представљају дуги низ лоших искустава с бирократијом, ауторитарним понашањем и
личним понижењима од стране других ученика. Не желе с друге стране видети било шта,
што подсећа на људске учионице.

139
 Знам да постоје читаоци с горким сећањима на време које су провели у школи.
Нажалост, школе на Земљи, као и друге институције, обележавају недостаци које су
створила људска бића. Учитељи и ученици могу исказивати ароганцију и нехај према
осећајима других и понашати се попут малих тиранина. Гдегод се догађа учење, постоји
и испитивање. Ипак, многи од нас сећају се и брижних учитеља који су нам давали
кључне информације, док смо с колегама ученицима стварали пријатељства која трају
цео живот.
Функционални аспекти стицања духовног знања у људском уму претварају се у
центре за учење и сигуран сам да наши водичи имају своје прсте у стварању
визуализација са земаљским установама за дŷше које долазе с наше планете. Људи у
хипнози говоре о томе како су облици и грађевине у неким аспектима слични онима на
Земљи, али постоје и велике разлике. Клијенти ми говоре о великој љубазности,
добронамерности и бескрајном стрпљењу свих који бораве у духовним подручјима за
учење. Чак се и анализа учинка сваке дŷше од стране њених колега ученика спроводи с
крајњом љубављу, поштовањем и преданошћу томе да се ствари учине боље у следећој
инкарнацији.
Групе душа цене индивидуалност. Од вас се очекује да се истакнете и дате свој
допринос. Постоје енергичне и тихе дŷше, али нико није доминантан нити неугодан.
Индивидуализам се цени зато што је свака душа јединствена, са снагама и слабостима
којима надопуњава друге чланове групе. Ми смо упућени у одређену групу душа због
наших разлика, као и због сличности. Те разлике у карактерима поштују се, зато што
дŷше које деле своје животе уносе велику личну мудрост у искуство сваког живота.
Дŷше воле задиркивати и служе се хумором у својим групама, али увек изражавају
међусобно поштовање, чак и према онима који су живели у телима која су их повредила
током живота. Дŷше изражавају опрост, и више од тога - толеранцију. Знају да је већина
негативних црта личности повезаних с телом особе која им је нанела тугу и сломила
срце покопана кад је то тело умрло. На врху пописа одбачених негативних емоција
налазе се љутња и страх. Дŷше се добровољно јављају да уче и поучавају одређене
лекције, а кармички планови неће увек функционисати онако како је замишљено, с
обзиром на утицај земаљског окружења.
Сећам се како је, после једног мог предавања, један психијатар подигао руку и
рекао: ˮВаша расправа о групама душа подсећа ме на трибализамˮ. Одговорио сам да
групе душа делују као племе по својој интензивној лојалности и узајамној подршци коју
изражавају у духовној заједници. Међутим, групе душа не понашају се племенски у
односу на друге групе. Земаљска друштва имају ружну навику да, у најбољем случају, не
верују једна другима, док у најгорем изражавају горчину и окрутност. Друштва у
духовном свету склона су томе да буду ригорозна, умерена или блага у међусобним
односима, али не видим показатеље дискриминације нити отуђења унутар неке групе
душа, нити изван ње. За разлику од људских бића, сва духова бића међусобно су
повезана. Истовремено, дŷше строго поштују приватност других група.
Кад сам био хонорарно запослен као учитељ у вечерњој школи, открио сам да су
неки моји ученици, укључујући и одрасле особе, мешали чињенице са сопственим
системима вредности. Док су се борили с концептуалним проблемима, понекад су
140
заступали став с лажне премисе, а понекад су упадали у противречје. То и јесте природа
ученика. На крају, научили би успешаније изражавати и спајати идеје. Свој поглед на
учење у духовном свету добио сам из те перспективе.
У раним годинама истраживања хипнозе, запањио ме потпуни изостанак
самозаваравања у духовним учионицама. Видео сам да су учитељи - водичи присутни
свуда, иако не увек у видљивом облику. Наши учитељи долазе и одлазе током сеанси
духовног учења, али никад не ометају процес откривања себе. Иако саме дŷше још нису
свезнајуће, у смислу да не поседују бескрајно знање о свим стварима, не сумњају у
кармичке лекције и у улогу коју су играли у догађајима из прошлих живота. Један
аксиом духовног света каже да су дŷше увек најстроже саме према себи у смислу
учинка.
Унутар група дŷша посвећених учењу постоји чудесна јасноћа рационалне мисли.
Самозаваравање не постоји, али морам рећи да мотивација за напоран рад у физичком
животу није уједначена код свих дŷша. Неки су ми клијенти рекли: ˮЈа ћу се неко време
склизатиˮ. То се може односити на смањивање учесталости инкарнација, бирање
лаганих инкарнација, или једно и друго. Иако учитељ и веће дŷше можда неће бити
сретни због те одлуке, поштоваће је. Чак и унутар духовног света, неки ученици одлуче
да не дају најбоље од себе у сваком тренутку. Верујем да они чине мањину међу душама
које силазе на Земљу.
За старе Грке, реч ˮперсонаˮ била је истозначница с речју ˮмаскаˮ. То је
одговарајући термин за начин на који се душа у животу служи телом домаћина. Кад се
инкарнирамо у ново тело, карактер дŷше уједињује се с темпераментом њеног домаћина,
и они стварају персону. Тело је спољна менифестација дŷше, али није потпуно
утеловљење нашег душевног Јаства. Дŷше које долазе на Земљу размишљају о себи као
да постају маскирани глумци на позорници света. У Shakespear-еовом Macbeth-у, краљ
се припрема за смрт говорећи нам: ˮЖивот је само сенка која хода, кукавни глумац што
на позорници сат - два се шепури и разбацује, а потом га више нема.ˮ На неки начин, тај
славни стих описује што душа мисли о својим животима на Земљи, с том разликом што,
кад представа почне, већина нас не зна да учествује у представи све док она не заврши,
захваљујући низу амнезијских блокова.16
16
Књига ˮРазговори са Раманом Махаршијемˮ испуњена је оваквим описима и много дубљим
увидима о томе да нисмо тело већ вечна душа, да на овај живот треба да гледамо непристрасно као
да смо глумац у драми.

Тако и аналогија представе, као и аналогија школске учионице, одговара ономе

што моји клијенти виде у стању транса у дубокој хипнози. Неки клијенти рекли су ми да
су им пријатељи, након што би се вратили у своју групу после посебно тешког живота,
пљескали и клицали ˮБраво!ˮ Аплауз је ту због добро обављеног посла на крају
последњег чина представе живота. Један клијент рекао је: ˮУ мојој групи, главни
учесници наше последње животне представе отићи ће после краја у један угао и тамо
проучавати поједине призоре које смо одиграли, пре него што почну припреме за
следећу представу.ˮ Често чујем како се моји клијенти смеју зато што им је понуђена
нека улога у следећој представи - свом садашњем животу - као и расправама које су се
одвијале пре последње одлуке о подели улога, а бавиле се тиме ко ће глумити коју улогу.

141
 Наши водичи постају режисери који с нама преглēдаају призоре из прошлог
живота, сцену по сцену, и добре и лоше тренутке. Погрешке у процени представљају се
у малим деловима. Сви могући исходи изучавају се и упоређују, стварањем нових
сценарија за оне призоре с различитим изборима који су се могли начинити у свакој
ситуацији. Обрасци понашања сваког глумца детаљно се анализирају, после чега следи
преглед свих улога у сценарију. Дŷше тада могу одлучити да замене улоге и опет
одиграју све кључне сцене како би тестирали резултате с другим глумцем из њихове
групе или с неким доведеним из суседне групе. Подстичем своје клијенте да ми причају
о тим заменама улога. Дŷше добијају ширу перспективу тиме што сведоче својим
поступцима из прошлих живота које изводе други глумци.
Преглēдаање могућности из прошлих живôта представља психодраму коју сматрам
корисним терапеутским средством за садашњи живот дŷше. То поређење активности
дŷша с позориштем, не обезвређује оно што дŷше пролазе на Земљи као обичну глуму.
Она дӯши нуди обективан начин разумевања догађаја и подстиче у њој жељу за
напредовањем. Систем је генијалан. Чини се да се дŷше никада не засите тих
едукативних вежби, захтевају креативност, оригиналност и жељу за победом над
потешкоћама кроз стицање мудрости из међуљудских односа. Увек је присутно
настојање да следећи пут буду боље. У каквом год облику долазили, простори за учење
дају дŷшама фасцинантну шаховску плочу. Након што игра заврши, дŷше проучавају све
могуће потезе и траже најбоља решења. Заиста, неки моји клијенти цео процес
инкарнације називају ˮИграˮ.
Исход учинка дŷше у представи може варирати од врло задовољавајућег, преко
прихватљивог, па до незадовољавајућег. Јасно ми је да неки читаоци могу закључити да
ово јако подсећа на систем оцењивања на Земљи, али то није моја идеја. Кажу ми да у
групама дŷша процена учинка у прошлом животу од стране блиских дŷша није неугодно
искуство, него искуство које подстиче и мотивише. Већина дŷша мотивисана је жељом
да прегледају последњу игру живота коју су одиграле како би се боље припремиле за
следећу. Попут врхунских спортиста, желе напредовати са сваким следећим наступом.
Знају да ће на крају игра завршити затварањем представе и престанком физичких
инкарнација, кад постигну одређени ниво развоја и вештине. То је циљ дŷша које долазе
на Земљу.
Као што сам рекао на почетку овог одељка, инструкције у центрима за учење нису
ограничене на преглēдаање прошлих живота. Поред свих других активности, важан део
обуке је и управљање енергијом. Стицање тих вештина у учионици се одвија на многе
начине. Већ сам рекао да је хумор обележје духовног света. Ученица из следећег случаја
оставља нам утисак хировитости кад објашњава како је један од њених течајева
стварања помало измакао контроли:

Тридесет пети случај

Dr. N: Објаснили сте ми како се ваша група скупила у простору који подсећа на
школску учионицу, али нисам сигуран шта се тамо догађа.
С: Скупили смо се ради вежбања у обуци стварања нашом енергијом. Мој водич,
Trinity, стоји за таблом и црта нам нешто што морамо проучити.

142
 Dr. N: А шта чините сада?
С: Седим за столом с другима - гледам Trinity-ја.
Dr. N: Опишите ми то. Јесте ли поређани с другима за дугим столом или нешто
друго?
С: Не, имамо индивидуалне столове - имају површине које се отварају.
Dr. N: Где седите у односу на своје пријатеље?
С: Ја сам мало више слева. Ca-ell, враголан (брат моје клијенткиње у садашњем
животу) седи покрај мене. Jac (тренутни супруг клијенткиње) је иза мене.
Dr. N: Какво је тренутно раположење у овој просторији?
С: Смирено - врло опуштено - зато што је тај задатак тако лаган, да је скоро
досадно гледати Trinity-ја како црта.
Dr. N: Ох, стварно? Шта Trinity црта?
С: Он црта... Ах, како брзо створити миша... Од разних делова енергије.
Dr. N: Хоћете ли се поделити на групе како бисте у овом задатку комбиновали
своју енергију с другима?
С: (одмахујући руком) Ох, не. Одавно смо то прошли. Тестираће нас појединачно.
Dr. N: Молим вас, објасните ми тест.
С: Морамо брзо визуализовати миша у својим умовима... Нужне енергетске делове
потребне за стварање целог миша. Постоји редослед којим се енергија мора
распоређивати у сваком стварању.
Dr. N: Дакле, тест су правилни кораци у стварању миша?
С: Ммм... Да... Али... Заправо, то је тест брзине. Тајна успешане обуке у стварању
је брза концептуализација - знање о томе с којим делом животиње треба започети. Затим
одређујете коју ћете количину енергије применити.
Dr. N: То звучи тешко?
С: (с великим осмехом) Лако је. Trinity је требао да изабере сложеније биће...
Dr. N: (тврдоглаво) Па, мени се чини да Trinity зна шта ради. Не видим... (прекида
ме провалом смеха и питам шта се догађа).
С: Ca-ell ми је управо намигнуо и отворио врх свог стола. Видим како из њега
излази бели миш.
Dr. N: То значи да жури са задатком?
С: Да, и прави се важан.
Dr. N: Зна ли Trinity за све то?
С: (још се смеје) Наравно, ништа не пропушта. Само застаје и говори: ˮУ реду,
учинимо то брзо ако сте тако жељни почети.ˮ
Dr. N: Шта се тада догађа?
143
 С: Мишеви трче по целој просторији. (цери се). Ја сам на свог ставила веће уши
него што је нормално, како бих мало разведрила ствари.
Овај одељак ћу закључити озбиљнијим примером употребе групне енергије. То
представља тип лекције какав нисам описао пре. Тридесет и шести случај укључује
унутрашњи круг троје пријатеља који желе помоћи четвртом члану који се управо
инкарнисао на Земљи. За разлику од вишег нивоа способности дŷша из претходног
случаја, те су дўше део групе учења која је тек недавно дошла на други ниво.

Тридесет шести случај

Dr. N: Док ваш ум визуализује све значајне активности које се одвајају у вашој
студијској групи, молим вас, поведите ме до значајне вежбе и објасните шта радите.
С: (дуга станка) Ох... Желите да... Па, моја два пријатеља и ја дајемо све од себе да
помогнемо Kliday-у позитивном енергијом након што је ушао у тело бебе. Желимо да то
успе зато што ћемо убрзо сви кренути за њим у живот.
Dr. N: Кренимо полако. Шта тачно вас троје радите у овом тренутку?
С: (дубоко уздише) Седимо заједно у кругу - наш учитељ је иза нас и управља
стварима. Шаљемо заједнички зрак енергије доле, у ум Kliday-евог детета. Управо је
стигао и... Па... Не желим нарушити поверење, али није му лако.
Dr. N: Видим... Па, можда ће разговор о томе донекле разјаснити ствари. Не
мислите ли да би било у реду још мало поразговарати о томе шта радите?
С: Ја... Ваљда... Не видим штету...
Dr. N: (нежно) Реците ми у ком се месецу после зачећа Kliday спојио с бебом?
С: У четвртом месецу (застаје, а тада додаје); Али, ми смо му почели помагати у
шестом месецу. Тако је тешко издржати до деветог месеца.
Dr. N: То могу схватити - потребну концентрацију и све то. (станка) Реците ми
зашто је Kliday-у потребна помоћ вас троје.
С: Покушавамо му послати енергију охрабрења обликовану тако да помогне
Kliday-у у бољем прилагођавању темпераменту тог детета. Кад се прикључите беби, то
би требало бити као да стављате руку у рукавицу која је праве величине и за вас и за
бебу. Kliday-ева рукавица не одговара добро овога пута.
Dr. N: Је ли то сазнање изненађење вама и вашем учитељу?
С: Ах... Заправо и не. Видите, Kliday је тиха душа - мирна - а та беба има немиран,
агресиван ум и... Та комбинација је тешка за Kliday-а, иако је знао шта треба да очекује.
Dr. N: Желите ли рећи да је хтео одређени изазов пре избора тог детета?
С: Да, знао је да се мора научити носити с таквим телом, јер је пре имао проблема
због немогућности контроле агресије.
Dr. N: Хоће ли то дете бити агресивна особа? Можда особа с недовољно задршке...
Емоционалним сукобима и томе слично?
С: (смеје се) Схватили сте - то је мој старији брат.
144
 Dr. N: У вашем садашњем животу, мислите?
С: Да.
Dr. N: Какве ће улоге друге две дŷше које сада раде с вама преузети у Kliday-евом
животу?
С: Zinene је његова жена, а Monts најбољи пријатељ.
Dr. N: Звучи као добар тим за подршку. Можете ли ми објаснити мало подробније
зашто Kliday треба ту врсту личности, типа А у телу?
С: Па, Kliday је врло промишљен. Много размишља и опрезан је. Не трчи пред
руду. Сматрало се да ће му то тело помоћи проширити своје способности како би
помогао детету.
Dr. N: Је ли Klidayев последњи живот био проблематичан?
С: (слеже раменима) Проблеми, проблеми... Иста врста тела... Уловио се у опсесије
и зависности... Мало контроле. И злостављао је Zinene.
Dr. N: Зашто онда... ?
С: (упада) Стварно смо проучили тај последњи живот... Преглēдаали смо све
изнова и изнова... Kliday је хтео још једну прилику у истој врсти тела. Замолио је Zinene
да му опет буде жена и она је пристала (клијент се смеје).
Dr. N: Шта вам је смешно?
С: Овога пута идем и ја као његов млађи брат како бих му помогао да одржи под
контролом врло снажно тело.
Dr. N: Завршимо с вашом тренутном вежбом с енергетским зраком. Објасните ми
како се ви и ваша два пријатеља служите својом енергијом у помагању Kliday-у.
С: (дуга станка) Kliday-ева енергија и енергија детета нису усклађене, распршене
су.
Dr. N: Беба има распршену емоционалну енергију, а Kliday се тешко стапа с тим?
С: Да.
Dr. N: Укључује ли то обрасце електричних импулса из мозга или нешто друго?
С: (станка) Да, процес размишљања... Са нервних завршетака (престаје, па
наставља). Покушавамо помоћи Kliday-у да то прати.
Dr. N: Опире ли се беба Kliday-у као да је уљез?
С: Ах, не... Не мислим да то чини... (смеје се) Али Kliday мисли да је добио још
један примитивни мозак у неким аспектима.
Dr. N: У који део бебиног тела одлази ваша комбиновани енергетски зрак?
С: Упутили су нас да делујемо од дна лобање навише. Почињемо од задњег дела
врата.
Dr. N: (враћам клијента у прошло време) Јесте ли били успешни с том вежбом?

145
 С: Мислим да смо помогли Kliday-у, посебно у почетку (опет се смеје). Али, мој
брат још је увек тврдоглава особа у овом животу.
У каснијим поглављима описаћемо још случајева интеракције грŷпа дŷша. У
деветом поглављу, у одељку у ком описујемо партнерство између тела и дŷше,
детаљније ћу причати о физиолошким аспектима наше борбе с примитивном страном
људског ума споменутом у претходном случају. Следеће поглавље посвећено је вишој
духовној помоћи коју примамо као додатак групама дŷша посвећеним учењу.
Психолошке импликације избора будућих живота почињу с нашом првом оријентацијом
после повратка у духовни свет. Идеје повезане с претходним резултатима и будућим
очекивањима у оштријем су фукусу на првом састанку дŷше с већем.

6
ВЕЋЕ СТАРАЦА
Људски страх од суда и кажњавања
Недуго након што се дŷше врате у своје духовне групе, зову их пред скуп мудрих
бића. Ови узашли мајстори, који се налазе корак или два изнад наших водича,
најнапреднији су ентитети које је могуће идентификовати, а које моји клијенти који се
још инкарнирају виде у духовном свету. Називају их разним именима, као што су
Старији, Свети мајстори, Великопоштовани и прагматичним титулама, као Испитивачи
или Одбор. Два најучесталија назива којима описују те високо развијене мајсторе су
ˮВећеˮ и ˮСтарциˮ, па се и ја служим том фразом кад говорим о том телу.
Будући да Веће стараца представља ауторитет у духовном свету, на мојим
предавањима јављају се људи који су одмах сумњичави чим чују да причам о бићима у
огртачима која желе пропитивати дŷше о њиховим поступцима у прошлом животу.
Један човек из Торонта није се могао суздржати, па је гласно узвикнуо тако да су га чули
сви у публици: ˮА-ха, знао сам! Судница, суци, кажњавање!ˮ Одакле тај страх и цинизам
повезани са животом после смрти у умовима толиких људи?
Верске институције, цивилни и војни судови дају нам законе морала и правде који
утичу на понашање милиона. Постоје злочин и казна и културална традиција строгих
осуда људских преступа који су с нама још из племенских времена. Позитивни учинци
кодјекса понашања и етике повезаних са свим религијама кроз породицу били су
огромни. Тврдило се да страх од божанске одмазде тера масе да се понашају боље него
што би иначе чиниле.17
17
Ово није тачно. И поред свих ˮбожијих заповестиˮ и служења Богу из страха од казне људи
су једнако несвесни, негативни и деструктивни, ако не и више него раније. Све спољашње етичке
принуде су контрапродуктивне, наводе људе само да буду већи лицемери. Једина права етичка
исправност долази од свести о Себи и зрелости Духа у човеку.

Ипак, сматрам да постоји негативна страна сваке религијске доктрине, која људима
ствара тескобу због суочавања са строгим крајњим ауторитетом и злобним духовима
после смрти.
Организоване религије су са нама тек последњих пет хиљада година. Антрополози
нам кажу да су хиљадама година пре тога првобитни људи били натуристи који су
веровали да све живе и неживе ствари садрже добре и лоше духове. У том смислу, старе
146
племенске праксе нису се толико разликовале од идолатрије историјских религија.
Многи стари богови били су бесни и несклони праштању, док су други били доброћудни
и спремни помоћи. Људска бића увек су се нелагодно осећала у вези сила изван своје
контроле, посебно с божанским бићима која би могла управљати њиховим животима
после смрти.
Будући да су страхови повезани с преживљавањем одувек били део наших живôта,
из тога произлази да би људи смрт могли сматрати крајњом опасношћу. Током наше
дуге историје, бруталност живота значила је да ће се суд, кажњавање и патња вероватно
на неки начин наставити и после смрти. Многе културе широм света подстицале су та
веровања због својих сопствених циљева. Људе су навели да поверују како ће све дŷше,
добре и лоше, после смрти пролазити кроз мрачни подземни свет пун опасности и
суђења.
На Западу, чистилиште се одавно приказује као самотна станица за дŷше заточене
између раја и пакла. Током последњих десетлећа, неевангелистичке цркве имају
либералнију дефиницију чистилишта као стања изолације чија је сврха прочишћење од
греха и несавршенства пре него што душа дође на небо. У источњачкој филозофији,
посебно у канонима хиндуизма и будистичке Mahayna секте, постоји дуга традиција
духовних затвора на нижим, укаљаним равнима постојања. Међутим и тај се концепт
либерализује. Тај концепт још је један разлог због ког се противим коришћењу приказа
вишеструких астралних равни као концентричних кругова, чиме се описује путовање
дŷше после смрти. Историјски гледано, такви су прикази осмишљени тако да приказују
ћелије чистилишта у подземном свету судија, судова и демона.
Трагачи за истином који се окрену древним метафизичким традицијама Истока
проналазе збуњујућу мешавину празноверја, као што је случај и са западном теологијом.
И док је Исток одавно пригрлио реинкарнацију, задржана је доктрина трансмиграције.
Током својих путовања Индијом, открио сам да је трансмиграција застрашујући концепт
који се користи за контролу понашања. Према том веровању, широк низ грехова
кажњава се врло стварном могућношћу да се душа у следећем циклусу постојања спусти
у неки облик живота испод људског. У мојим истраживањима нисам пронашао никакве
доказе који би подржавали концепт трансмиграције душа. Моји клијенти говоре да се
енергија дŷше различитих облика живота на Земљи не меша с њиховом енергијом у
духовном свету. За мене, страх и застрашивање трансмиграцијом значи искривљавање
космичке правде. Открио сам да се људске дŷше на другим световима у претходним
инкарнацијама налазе у телима домаћина који су мало више или мање интелигентни од
наше врсте. Никада ни један мој клијент није отишао на други свет где није припадао
доминантом облику интелигенције на тој планети. То је тако због плана.
Уместо стадијума казне, пролазимо кроз стадијуме просветљења. Али, велики део
људског друштва не може се отрести осећаја, грађеног током хиљада година
културалног услововања, да суд и казна морају постојати у неком облику у животу после
смрти као и на Земљи. Можда то неће бити пакао, муке и силе таме, али биће нешто
неугодно. Надам се да ће оно што намеравам рећи у овом поглављу утешити људе који
се боје могућности казне после смрти. С друге стране, постоје и они којима полагање
рачуна пред Већем стараца није баш јако утешна ствар. Епикурејци овог света - људи

147
посвећени искључиво неограниченом задовољству у животу, при чему посвећују мало
пажње проблемима других - можда неће бити сретни због овог поглавља. Неће ни
иконокласти, који се супротстављају свим могућим ауторитетима, моралним или
другачијим.
Духовни свет место је реда, а Веће стараца служи правди. Они нису крајњи извор
божанског ауторитета, али чини се да представљају последњи ниво бића одговорних за
дŷше које се још инкарнирају на Земљи. Та мудра бића поседују велико разумевање за
људске слабости и исказују бескрајно стрпљење према нашим манама. Имаћемо многе
прилике у будућим животима. То неће бити животи лаганих кармичких избора, иначе не
бисмо научили ништа долазећи на Земљу. Међутим, ризици живота и здравља на овој
планети нису осмишљени тако да нам узрокују даљњу бол после смрти.

Окружење за процену дўше

Моји клијенти говоре да излазе пред веће непосредно после инкарнације, а многи
кажу да их опет посећују мало пре поновног рођења. Од тих састанака, први има већи
утицај на дўшу. Током тог састанка, с нама преглēдаају важне изборе које смо доносили
у животу који смо управо проживели. Понашање и одговорност за наша дела на важним
раскршћима наших кармичких путева пажљиво се процењују. На првом састанку акутно
смо свесни својих погрешака, посебно ако смо повредили друге. Ако се догоди и друга
посета пре следеће реинкарнације, сусрет је опуштенији, а расправе се врте око
потенцијалних избора живота, могућности и очекивања од будућности.
Наши водичи обавештавају нас кад је време за излазак пред веће. Они нас обично
прате до одаја тих узашлих мајстора. Просечном клијенту не чини се да водичи играју
велику улогу у тим саслушањима. Међутим, кад ми напреднија душа каже да сама
одлази на те састанке, није необично да током састанка види и свог водича како седи у
већу. Кад се наши водичи појаве с нама пред већем, прилично су ћутљиви. То је зато
што се расправа о нашем последњем животу између водича и чланова већа догодила већ
пре.
Као наши најважнији учитељи и заговорници, водичи можда пожеле да нам
разјасне неку мисао или нам протумаче неки концепт ако сматрају да смо се збунили у
неком тренутку расправе. Имам осећај да водичи на тим саслушањима чине много више
него што многи моји клијенти схватају.
Описи облика и процедуре састанака већа врло су доследни међу мојим клијентима
под хипнозом. Кад започнем с тим делом клијентове сеансе, мој уобичајени приступ је
да их питам шта се догађа када дође време да изађу пред групу мудрих бића. Ево
примера типичног одговора:
ˮДошло је време које сам очекивао. Треба да изађем пред Свѐте. Мој водич, Linil,
долази и прати ме из моје групе низ дугачак ходник поред других учионица. Прелазимо
у други простор с већим ходником испуњеним мермерним стубовима. Зидови су
прекривени нечим што изгледа као разнобојни стаклени панели од замагљеног стакла.
Чујем тиху вокалну музику и жичане инструменте. Светлост је пригушена, златних
нијанси. Све је тако опуштајуће, чак сензуално, али ја сам помало нервозан. Долазимо у
атријум испуњен прелепим биљкама, у ком жубори и вода у фонтани. То је чекаоница.
148
После неколико тренутака, Linil ме одводи у округлу просторију с високим, куполастим
плафоном. Зраци светлости спуштају се са плафона. Свеци седе за дугим столом у
облику полумесеца. Долазим до средине просторије испред стола, а Linil стоји иза мене,
слева.ˮ
Кад сам први пут чуо за састанке већа, питао сам се зашто је потребно да се
одвијају у ауторитарном окружењу. Зашто не на једноставном месту у природи, ако су
тако доброћудни? Док су ми младе дŷше рекле да је то окружење ˮонакво какво треба да
буде за њихово испитивањеˮ, старије дŷше објасниле су да постоји важан разлог за
избор тог простора. Помоћу тог дизајна, виша Присутност успешно усредоточује своју
светлосну енергију с висине на цели састанак. Касније у овом поглављу расправљаћу о
снажном деловању те Присутности.
Велика већина мојих клијената визуализује куполасти облик просторије Већа
стараца, као што је приказано на слици 8. Виде структуру те просторије као
манифестацију светог места на Земљи. Та ˮнебеска шкољка саосећањаˮ, како је један
клијент назвао просторију свог већа, симболизује храмове, џамије, синагоге и цркве.
Слика 8 приказује Централни стол (D), који је обично дугачак и закривљен на ивицема
како би иза њега стао већи број Стараца. Неки клијенти извештавају да тај стол виде на
подигнутом постољу мало изнад нивоа ока. Сазнао сам да су те нијансе у окружењу
повезане с оним што дŷше сматрају да је потребно да би неки састанак био
најуспешанији за њих. Ако душа види своје веће у ауторитарнијем облику, за то можда
постоји неки разлог који ћу покушати да дознам, испитујући клијента о животу који је
управо проживео.
Клијенти који се регресијом врате у духовни свет нерадо преносе детаље о свим
специфичним питањима Стараца. Морају имати осећај да се хипнотерапеут добро
сналази у просторији већа. На несвесном нивоу, чини се да им то поверење у духовног
регресотерапеута даје менталну дозволу да причају о својим светим сећањима. То је
разлог због ког је моје истраживање људског сећања на духовни свет трајало тако много
година. Било је то као да слажем делове неке слагалице. Мали делићи информација о
духовном свету водили су до већих закључака о којима се никада не бих распитивао у
ширем контексту. На пример, разлог у позадини подигнутог постоља у просторији већа
био је један мали детаљ који се проширио у дубљи смисао. Други детаљ био је положај
клијентовог водича, посебно на првом саслушању.
Као што се види на слици 8, водич (C) је смештен с леве стране. Дуго времена
нисам могао схватити зашто су водичи обично смештени с леве стране иза мојих
клијената који одговарају на питања. Ако душа има два водича, млађи водич обично ће
ући у просторију и стати здесна. Већину времена са нама је само наш старији водич, а
само мали постотак клијената каже ми да тај водич стоји здесна. Кад год их упитам
зашто је тако, добијам неодређене одговоре попут: ˮОх, то мање ограничаваˮ или ˮТо је
уобичајено у нашој комуникацијиˮ или ˮСви стојимо на одређеним местима из
поштовањаˮ. Престао сам постављати то питање на дуже време.

149
Типичан распоред просторије у којој се Старци сусрећу с душама. Та пространа соба
већини људи изгледа као округли простор с куполастим кровом. Дŷше улазе у просторију
с краја ходника (A) или из суседне просторије. Душа се смешта у средину (B), а водич је
иза, обично слева (C). Старци углавном седе за дугим столом у облику полумесеца (D),
испред дŷше. Стол може бити и правоугаон.

150
 Затим је дошао дан кад сам радио с врло перцептивним напредним клијентом који
ми је причао о важности разликовања комуникације на већу. Поновио сам своје питање о
положају водича и добио овај одговор.

Тридесет седми случај

Dr. N: Зашто ваш водич стоји иза вас, с леве стране?
С: (смеје се) Зар не знате? Код већине људских тела лева страна тела доминантнија
је од десне.
Dr. N: Какве то везе има с овим положајем?
С: Лева страна - десна страна... Нису у равнотежи.
Dr. N: Говорите ли о неравнотежи између леве и десне полутке мозга код људи?
С: Да, мој је проблем - и проблем многих других који се враћају са Земље - слабије
примање енергије с леве стране. То не траје предуго.
Dr. N: И док стојите пред већем, још увек осећате учинке људског тела? Још имате
тај физички отисак на себи?
С: Да, то вам говорим. Ти учинци још не пролазе до нашег првог састанка с већем.
Чини се као да је прошло тек неколико сати од моје смрти. Потребно нам је неко време
да се решимо густоће физичког тела... Ограничења... Пре него што будемо сасвим
слободни. То је разлог због ког ми Jerome (водич) није толико потребан на другом
састанку.
Dr. N: Зашто?
С: Тада већ успешаније шаљемо и примамо телепатску комуникацију.
Dr. N: Молим вас, објасните ми како вам Jerome помаже тиме што стоји с ваше
леве стране.
С: Код већине људи, лева страна је крућа од десне стране. Jerome помаже с
пријемом енергије која долази у моју десну страну од већа, блокирајући мисли које би
могле побећи на леву страну.
Dr. N: Желите ли рећи да је ваша енергетска аура попут сита?
С: (смеје се) Понекад се чини тако - с леве стране. Водич служи као заштитна
мрежа, блокирајући мисли које би могле побећи. Одбија таласе мисли назад у мене, како
бих их боље задржао. То ми помаже у разумевању.
Dr. N: Мислите ли да и он додаје своје мисли том процесу?
С: Наравно. Жели да све уђе у мене и остане у мени.
Накнадно пропитивање других клијената потврдило је дејство о којем ми је причао
тридесет и седми случај. У почетку својих инкарнација, док дŷше уче користити се
јединственим и сложеним склоповима, откривају да лева и десна полутка нису
уравнотежене у већини људских мозгова. Кажу ми да не постоје два иста тела домаћина
по начину на које наше мождане полутке обрађују критичко размишљање, креативност и

151
језик. То је главни разлог због ког се мудрије дŷше придружују фетусу новог тела у
ранијој фази трудноће.
Регресотерапеути раде с отисцима физичког тела из бившег живота који могу
стварати проблеме клијентовом садашњем телу. Ти људи обично нам долазе након што
им традиционална медицина није успела помоћи. На пример, физички проблем можда је
пренесен осећај неугоде због насилне смрти у прошлом животу. Део нашег посла је
депрограмирање тих заостатака кад год клијенту представљају проблем.
У четвртом поглављу видели смо како отисак тела утиче и на дŷше које се враћају
у духовни свет физичким оштећењем енергије. Морам рећи да до тридесет и седмог
случаја никада нисам мислио да отисак људског тела може утицати на комуникацију на
састанку већа. Био сам свестан тога да, током тих саслушања, чланови већа могу
комуницирати једни с другима брзим избацивањем високих и ниских вибрација.
Просечна душа пропушта већи део те комуникације између Стараца. Учинак шифровања
притом је очито намеран. Мислим да можемо са сигурношћу закључити да наши водичи
обично преводе све разговоре на састанцима већа које је потребно превести.
Имам прилично неуобичајену, али успешану процедуру за духовне
регресотерапеуте која се односи на комуникацију и веће. Кад радим с клијентом пред
њиховим већем, често тражим од њих да питају Старце и присутног водича познају ли
мог духовног водича. Клијент обично одговара потврдно, казујући нешто попут тога да
се у духовном свету сви мајстори познају. Затим ћу упитати клијента шта мисли зашто
су се ти мајстори, његов водич и мој водич договорили да га тога дана доведу у моју
ординацију. Одговор може бити врло информативан, будући да моји клијенти осећају да
делује синхроницитет. Унутар тог процеса хипнотичке методологије, клијенти ће често
приметити: ˮЗнате, видим вашег водича изнад вашег левог рамена. Помаже вам и смеје
се вашим покушајима да добијете информације о духовном свету, више него што бисте
требали знати.ˮ
Дŷше које долазе пред своје веће већ је преиспитао њихов водич током сеанси
оријентације. Међутим, управо се пред већем дŷше осећају најрањивије у односу на
прошле резултате. Циљ састанака с већем није понизити дŷше које излазе пред веће нити
казнити их због њихових недостатака. Сврха Стараца је пропитати дӯшу како би јој
помогле у остварењу својих циљева у следећем животу. Свака душа свесна је начина
испитивања током прегледа свог живота, иако зна да посете већу никада неће бити исте
као пре. На састанцима с млађим душама, приметио сам да су и водичи и чланови већа
посебно љубазни и брижни. Током раних истраживања састанака већа, сазнао сам да је
усмерено испитивање мојих клијената од стране тих духовних мајстора било
истовремено чврсто и доброћудно.
Признаћу да сам гајио одређене сумње кад сам први пут чуо за та саслушања. Имао
сам осећај да ће, када дўшу позову пред скуп виших бића, тај кармички преглед
садржавати и одређене казнене аспекте. Разлог томе било је моје културно условљавање.
Напокон, схватио сам да излазак пред веће има много страна. Старци су попут чврстих
родитеља пуних љубави, управитеља, учитеља који подстичу и психотерапеута, све у
једном. Душа осећа поштовање према њима. Заправо, дŷше су своји највећи критичари.

152
Сматрам да су процене наших колега из групе дŷша много строже од било ког Старца из
већа, иако наше колеге прожимају своје критике хумором.
Током времена док се дŷше крећу према простору где их чека њихово веће, долази
до мешаних реакција. Неки клијенти говорили су ми да једва чекају сусрет са Старцима
како би добили бољи преглед свог напретка. Други осећају благу стрепњу, али то убрзо
пролази кад састанак почне. Старци знају како ће дŷше, које дођу пред њих, навести да
се одмах осећају добродошлима. Једна од најочитијих разлика између суднице на Земљи
и духовног скупа великих мајстора лежи у чињеници да су сви у духовном свету
телепати. Сви присутни знају целу истину о сваком аспекту нашег понашања и о
изборима које смо доносили у последњем животу. Варка је немогућа. Нема потребе за
изношењем доказа, бранитељима и поротама. Како би могли добро испланирати нашу
будућност, Старци желе бити сигурни да смо потпуно схватили последице наших дēла,
посебно у односу на друге.
Старци нас питају шта мислимо о важним епизодама у нашем животу и о нашим
делима. О пожељним и контрапродуктивним поступцима расправља се отворено, без
горчине и окривљавања. Без обзира на то колико пута смо починили исту грешку, наше
веће има велико стрпљење за нас. Ми смо много мање стрпљиви сами са собом. Верујем
да већа душа које долазе са Земље, а с којима сам радио, нису тако добронамерна,
просечна душа једноставно би одустала и више се не би враћала. Дŷше имају право
одбити повратак на Земљу.
Старци траже од нас одговоре на питање како је, по нашем мишљењу, наше тело -
домаћин, помогло или ометало развој. Веће већ разматра наше следеће потенцијално
тело и будуће окружење. Желе знати шта мислимо о следећој инкарнацији. Многи
клијенти имају осећај да веће још није донело одлуку у вези њихових будућих живота.
Чини се да ништа на тим састанцима није рутинско.
Наша намера у животу од крајње је важности на састанцима већа. Старци знају све
о нама и пре него што се појавимо, али током промишљања, пажљиво се анализира
начин на који се наша душа спојила с људским мозгом. Познају наше претходне животе
с другим телима домаћинима. То укључује и контролу или недостатак контроле, коју
смо имали над нижом природом и негативним емоцијама тела на Земљи. Присиле,
илузије и везаност никада нису изговори за понашање дŷша. Не кажем да се дŷше не
жале пред већем на своје потешкоће. Међутим, оправдања која дају за животне проблеме
нису замена за бруталну искреност.
Веће жели видети да ли је унутрашњи бесмртни карактер наше дŷше задржао свој
интегритет у смислу вредности, идеала и деловања током инкарнације. Желе знати јесмо
ли попустили пред телом домаћином или смо засјали? Је ли се наша душа успешно
стопила с људским мозгом као партнер, творећи складну људску личност? Чланови већа
испитују дŷшу о употреби моћи. Је ли наш утицај био позитиван или искварен потребом
да доминирамо над другима? Јесу ли нас водила уверења других, при чему нисмо
исказали личну моћ, или смо дали неки оригинални допринос? Веће није толико
заинтересовано за то колико смо пута пали током напредовања кроз живот. Много више
га занима јесмо ли имали храбрости подићи се и смело наставити даље.

153
 Изглед и састав већа
Многи клијенти назив ˮСтарацˮ сматрају оправданим, зато што се напредна бића
која седе на њиховим већима приказују као старији мушкарци. Често их описују као
ћелаве, седокосе, а каткад и брадате. У пропитивању људи о полу тих бића, дошао сам
до неколико закључака. Високи постотак старијих мушкараца које људи виђају на већу
културални је стереотип. Мудрост се повезује са старошћу, а мушкарци се виде чешће од
жена због наше дуге историје мушке доминације на положајима ауторитета.
Постоје два услова који стварају те стереотипне слике: прво, оно што вам
приказују чланови већа требало би утицати на ваша искуства и идеје као дŷше са Земље.
Друго, присећање у регресији укључује процес преклапања. Док клијенти проживљавају
своја искуства с већем у чистом стању, као дŷше, они са мном комуницирају из
садашњег тела, са свим културалним утицајима који постоје у данашњем животу.
Под истим таквим утицајима налазимо се и као бестелесна бића, кад пројектујемо
лица из прошлих живота на чланове наше групе душа. То одражава и нашу нарав и
раположење у том тренутку, а осим тога, ствара тренутно препознавање код душа које
нас можда неко време нису виделе. Сигуран сам да ће регресотерапеути који ће се
бавити овим послом у будућим годинама на тим већима проналазити једнак број
мушкараца и жена. Имајте на уму да се моји прегледи састанака већа обично одвијају
између прошлих живота у протеклим вековима. Када процењујем стварност призора из
духовног света у уму клијента, увек узимам у обзир временске линије.
Након што сам описао те полне предрасуде, морам додати и то да већина мојих
напредних клијената, као и велики број средње развијених душа, види чланове свог већа
као андрогена бића. Старац може изгледати као да је беполан, или да је двополан, при
чему дӯши шаље и мушку и женску слику. Ипак, будући да ми готово ни један клијент
не може или не жели именовати чланове свог већа, углавном их зову ˮонˮ а не ˮонаˮ,
упркос беполном изгледу. С друге стране, духовни водичи једнако се често клијентима
приказују и као мушкарци и као жене.
Да се вратимо на слику 8 - читаоц ће уочити да је стол већа (A) смештен у задњем
делу просторије. Душа (B) стоји тачно у средини просторије. Већина мојих клијената
каже: ˮДржимо се подаље из поштовањаˮ. Нисам сигуран да притом имају избора. Имао
сам напредније дŷше које су седиле на једном крају стола са својим већем, али то је врло
неуобичајено и просечна би душа то сматрала дрским. Кад ми кажу да нема стола и да
Старији желе да им се мој клијент придружи неформално, знам да радим с високо
развијеном душом која се приближава статусу водича.
Врло младе дŷше, које су биле на Земљи мање од пет пута, виде своје веће
другачије од свих других, што оцртава и следећи цитат:
ˮНас четворо пуно се играмо. Изводимо глупости кад у близини нема нашег
учитеља, Minari-ја. Моји пријатељи и ја држимо се за руке кад је време да изађемо пред
две важне особе. Одлазимо на место на ком се свугде виде јарке боје. Мушкарац и жена
седе на столицама с високим наслоном, с великим осмесима на лицима. Управо су
завршили с маленом групом клинаца који нам машу при изласку. Тај пар изгледа као
људи у раним тридесетима, рекао бих. Могли би нам бити родитељи. Пуни су љубави и

154
пажње и позивају нас да приђемо. Постављају нам неколико питања о томе како се
слажемо и што бисмо волели радити у следећем животу. Говоре нам да пажљиво
пратимо све што нам Minari каже. То је као Божић у трговачком центру, с два Деда
Мраза.ˮ
Чињеница да се више од једне дŷше појављује на састанку већа одмах открива да је
мој клијент још увек ˮдечја душаˮ. Сазнао сам да је та особа била на Земљи само једном
пре садашњег живота. По мом искуству, негде између другог и петог живота такав се
облик већа мења. Један клијент који је управо прошао ту транзицију изјавио је запањено:
ˮОх, како су се ствари промениле! Састанак је формалнији него прошли пут. Мало
сам уплашен. Овде је дуги стол и троје старијих особа тражи од мене да им опишем свој
напредак. То је као да сте управо завршили с испитом и сада је време да открете како сте
прошли.ˮ
Типични клијент види од три до седам чланова на свом већу. Напредна душа може
у већу имати од седам до дванаест Стараца. Али, то ни у ком случају није чврсто
правило. Међутим, како се дŷше развијају и постају сложеније, чини се да захтевају све
више специјалиста у већу. Открио сам да мање развијене дŷше углавном не могу
разликовати поједине чланове већа, осим председника и можда још једног Старца за
столом. Чини се да су та два Старца највише укључена у случај, док су они Старци који
не пропитују дӯшу непосредно прилично магловити у позадини.
Чини ми се да постоји некакав протокол повезан с распоредом седења чланова
већа. Чланови се смештају тако да мање активни чланови седе на крајевима стола.
Готово увек, председник седи у средини, непосредно пред душом. Тај Старац главни је
испитивач, а каткад га називају директор или модератор. Број чланова већа који
учествују на тим састанцима може се сваки пута променити, зависно о околностима
живота који смо управо проживели и будућег живота. Наш председник, а можда и један
или два друга Старца, обично су присутни током дугих временских раздобља између
многих живота. Још један занимљив аспект те процедуре је чињеница да чланови исте
групе душа обично излазе пред различита већа. Претпостављам да је разлог томе
разлика у аспектима карактера и нивоу развоја дŷше. Моји ми клијенти не могу
објаснити зашто је тако.
Када ми клијент каже да се члан њиховог већа управо појавио на састанку након
што је био одсутан неколико живота, или да се појавио нови члан, обраћам пажњу на то.
Један мушки клијент рекао ми је:
ˮПосле последњег живота у већу сам видео нову чланицу. Није била нељубазна,
али благо је критиковала моју дуготрајну неосетљивост на жене у прошлим животима.
Овде је како би ми помогла да развијем план којим ћу преовладати своју навику
искључивања жена из свог живота. То ми омета развој.ˮ
Чини се да специјалисти долазе у наше веће у одређеним тренуцима како би нам
понудили своју стручну помоћ ако наставимо да падамо у исте клопке. Суочен с три
Старца, клијент је рекао:

155
 ˮОбраћа ми се само директор у средини. Старац с моје леве стране зрачи топлом,
доброћудном енергијом, док ми онај здесна шаље спокој. Као да ми је у овом тренутку
потребан мир, зато што разговарамо с мојим ношењем с емоцијом беса у животу.ˮ
Друга клијенткиња објаснила ми је шта јој се догодило на последњем састанку
већа:
ˮПосле многих мојих прошлих живота, број чланова мог већа нарастао је с три на
четири, па се опет смањио на три, па опет нарастао на четири. Приметила сам да се тај
четврти члан јавља у сјајној сребрној боји, док су други обојени дубоким нијансама
љубичасте. Њега називам својим саветником за самопоуздање. Кад год га видим како
седи у мом већу, знам да ћу чути лекцију повезану с мојим недостаком самопоуздања.
Он ми говори да сам повучена душа која се боји супротстављања другима чак и када
знам да сам у праву. Причам му како сам уплашена на Земљи. Он ми нежно објашњава
да ће ме веома вољети и ценити кад се проширим. Бојим се сукоба и тешких живота. Он
ми каже: ˮНикада ти не дајемо више него што можеш поднијети. Настави се ширити,
имаш много тога за понудити.ˮ
Та клијенткиња изабрала је садашњи живот као жена ниског стаса и неупадљивог
изгледа, уместо да подлегне искушењу и прихвати понуду другог тела запањујуће
лепоте. Рекла ми је да је очекивала како ће сребрни саветник за самопоуздање бити
сретан с тим додатним изазовом, као и с тиме да прихвати живот с родитељима који су је
омаловажавали док је одрастала. Упитао сам ту клијенткињу која јој је изјава од
сребрног члана већа била најподстицајнија током последњих неколико векова.
Одговорила је: ˮОно што стекнеш из сваког тешког живота, стекла си за цели живот.ˮ
И док лични водич преглēдаа начин на који смо постављали приоритете својих
циљева и анализирају сваки корак после живота, Старци постављају уопштенија питања.
Веће се не занима само за наш последњи живот. Пропитивање се односи на све наше
животе и покрива ширу слику нашег напретка према самоиспуњењу. Старци желе
истражити развијамо ли се према свом потенцијалу. Верујем да већем пажљиво
управљају неки Старци чији су карактер и историја на неки начин повезани с душама
које излазе пред њих. Понекад примећујем личну склоност неког Старца према клијенту.
Чини се да се неки Старци идентификују с карактером дŷше, врлинама и манама,
интересима и намерама.
Упркос томе што сам управо рекао, морам додати да се велика већина људи у
хипнози не осећа посебно блиским са Старцима из свог већа. Поштују их и цене, али
према њима не гаје дубоке осећаје као што је случај с духовним водичима. Зато је
следећи случај тако посебан.

Тридесет осми случај

Dr. N: Видите ли нека нова лица на свом већу од последњи пута кад сте били овде?
С: (тргне се, а затим следи дубоки уздах задовољства) НАПОКОН! Rendar се
вратио. Ох, драго ми је што га опет видим.
Dr. N: Ко је Rendar?
Напомена: клијенткиња дрхти и не одговара.
156
 Dr. N: Сада опет дубоко удахните и опустите се, тако да заједно можемо открити
шта се догађа. Где Rendar седи?
С: С леве стране од средине стола (још размишља). Прошло је толико времена...
Dr. N: Колико је земаљских година прошло откад сте последњи пута видели
Rendarа?
С: (сузно, после дуге станке) Око... 3000 година...
Dr. N: То је зацело мноштво живота - зашто је Rendar тако дуго био одсутан?
С: (још увек у сузама, али полако се смирује) Не схватате значај његовог повратка
у моје веће. Rendar је веома стар и мудар... Он је тако... Миран... Био је са мном пре него
што се накупило тако много мојих земаљских циклуса (прошлих живота). Rendar ми је
рекао да веома обећавам и да се развијам брзо - добијала сам важне задатке - а тада...
(клијенткиња застаје, опет грца).
Dr. N: (нежно) Иде вам добро. Молим вас, наставите и реците ми што вам се
догодило.
С: (после још једне дуге станке) Ја... Испала сам из милости. Упала сам у клопке у
које многи од нас овде падају. Постала сам превише сигурна у своју моћ. Било ми је
забавно долазити на положаје моћи над другима. Није било важно у каквом се телу
налазим. Постала сам егоцентрична и себична из живота у живот. Rendar ме упозорио да
успоравам свој напредак и дала сам му обећања која нисам испунила. Тако много
живота... Утрошених улудо... Прокоцкала сам толико прилика... И злоупотребила своје
знање и моћ.
Dr. N: Па, очито сте у последње време променили ствари, иначе се Rendar не би
појавио?
С: Последњих 500 година толико сам се трудила да се поправим, да бринем за
друге, да служим другима, да саосећам, и то је моја награда. Rendar се ВРАТИО!
(клијенткиња почиње снажно дрхтати и не може причати).
Dr. N: (после станке током које покушавам смирити клијенткињу) Шта вам Rendar
прво каже у тренутку кад сте га видели после његовог дугог одсуства?
С: Топло ми се смеши и каже: ˮЛепо је опет радити с тобом.ˮ
Dr. N: Тек тако ? И то је све ?
С: Није потребно ништа више. Осећам снагу његовог великог ума и знам да он
опет верује у моју будућност.
Dr. N: Шта ви њему кажете?
С: Кунем се да се више нећу враћати на старо.
Rendar носи фосфоресцентни љубичасти огртач. Одећа које носе водичи и чланови
већа готово су увек огртачи, а каткад и тунике. Душама за живот у духовном свету не
треба одећа, као ни зграде. Као што је случај с многим другим сликама из духовног
живота, и то је метафора. У чистом енергетском облику, Старци имају тамне нијансе
пурпурне, али боје њихових огртача могу бити другачије. Симболизам огртача у
157
умовима људи који описују Старце буди осећај достојанства, части и историје. Људи
огртаче повезују с правом, високим школовањем и теологијом у људском друштву.
Постоје многи трагови до којих терапеут може доћи пропитујући клијенте у
хипнози о бојама огртача које носе Старци на већу. Ти огртачи служе као морална
подршка душама са Земље. Кад сам почео прикупљати информације о разним бојама
огртача, претпоставио сам да те разлике обележавају неку врсту статуса или ранга
Старца у умовима људи. Током раних истраживања тог аспекта духовног света,
постављао сам питања засновена на мојим погрешним претпоставкама о ауторитету.
Открио сам да одећа коју носе та бића, њихов смештај за столом и степен учествовања
сваког члана већа нису повезани с хијерархијом.
Бела и пурпурна најчешће су боје огртача које виде моји клијенти. Будући да се те
боје налазе на супротним крајевима спектра боја, то се може чинити недоследним.
Међутим, као што је објаснио клијент из тридесет и првог случаја, бела енергија
пријемчива је за почетнике, а то је уједно и боја преноса или интервенције напредних
пошиљаоца мисли. Бела енергија младих душа означава процес сталног прочишћавања и
обнове. За напредније, она означава чистоћу и јасноћу. Разлог због ког се бели огртачи
виде тако често на члановима већа - и на водичима који чекају на улазу у духовни свет -
је да овде бела боја представља пренос знања и мудрости. Огртачи од беле енергије, или
бела боја као аура просветљеног бића, означава мисао која је усклађена и усклађујућа с
универзалном енергијом.
Пурпурна је боја мудрости и дубоког разумевања. Чланови већа с пурпурним и
љубичастим огртачима одражавају способност да управљају плановима душа које излазе
пред њих с доброћудношћу и љубављу рођеним из великог искуства. Те енергетске боје
које се одражавају на огртачима Стараца имају идеалистички квалитет савршенства коју
моји клијенти приписују особама које их носе. Црни огртачи не сусрећу се никада, али
каткад ће неки клијент у нервозном ишчекивању назвати Старце ˮсуцимаˮ када уђе у
просторију већа. Али, када уђу унутра, ни једна душа више не доживљава тај простор за
састанке као судницу.
Капуљаче, шешири и капе који одају старински утисак могу се видети на
Старцима. Капуљаче су обично забачене уназад, што за клијенте изгледа мање претећи.
Ти призори подсећају ме на верске редове, попут доминиканаца, који носе капуљаче на
белим огртачима.
Ти земаљски утицаји у виду платнених огртача и капуљача имају дугу историју.
Одећа и други детаљи које моји клијенти описују на Старцима елементи су који стварају
поштовање према мудрим бићима која, попут пророка, тумаче догађаје у животу дўше.
Следећи случај приказује дӯшу с првог нивоа која је управо ушла у просторију већа
након што је 1937. окончала последњи живот.

Тридесет девети случај

Dr. N: Колико Стараца имате у свом већу?
С: Ја их радије зовем Мудраци. За столом их седи шесторо.

158
 Dr. N: Објасните ми шта ти Мудраци носе и опишите ми свој утисак оног што
видите.
С: (станка) Па, онај у средини носи пурпурни огртач, а други су у белој боји
помешаној с пурпурном... Ах... Осим оног далеко здесна... Она је углавном бела, с
дашком жуте боје. Делује заинтересованије за мене од осталих.
Dr. N: Шта вам све те боје значе?
С: Зависи о животу који сам управо проживео. Мудрац у белом с десне стране
жели да јасније видим ствари. Особа у жутом огртачу... Повезана је с мојим пружањем и
примањем подршке... Али не знам какве то везе има са мном у овом тренутку. Сећам се
да је пре два живота на њеном месту седила особа у гримизном огртачу. Било је то након
што сам се вратио кући (у духовни свет) након што сам био физички обогаљен.
Dr. N: Шта сте мислили кад сте видели њен црвени огртач пре два живота?
С: То је физичка боја - оријентисана на тело. Гримизна особа бавила се кармичким
утицајима на то тело. После тог живота био сам заиста исцрпљен и љутит. Био је тамо и
Мудрац у зеленом огртачу, кога сада не видим.
Dr. N: Зашто зеленом?
С: Они су вешти у исцељивању... Менталном и физичком.
Dr. N: Видите ли обично све те боје на огртачима које носе Мудраци?
С: Заправо, не. Углавном су одевени у исте пурпурне нијансе. Овога пута требао
бих да добијем неке посебне поруке.
Dr. N: Разговарајмо о бићу с пурпурним огртачем у средини. Мислите ли да је то
неко важан?
С: (смеје ми се) Хеј, сви су они важни!
Dr. N: У реду, неко ко је за вас значајнији од осталих.
С: Да, то је вођа. Он управља стварима.
Dr. N: Шта мислите, зашто?
С: Зато што се чини да га други слушају. Он управља стварима. Углавном, чини се
да остали говоре кроз њега.
Dr. N: Знате ли његово име?
С: (смеје се) Нема шансе! Ми се овде не крећемо у истим друштвеним круговима.
Dr. N: Како почиње ваш састанак?
С: Директор ми каже: ˮДобродошао, драго ми је што си опет с нама.ˮ
Dr. N: Шта ви кажете?
С: ˮХвала вамˮ - али размишљам: ˮНадам се да ће ово проћи добро.ˮ
Dr. N: Какве мисли добијате од председника који, чини се, управља стварима?

159
 С: Не жели да сматрам како су Мудраци тако надмоћни да не могу разговарати с
њима. Овај састанак намењен је мени. Затим каже: ˮШта мислиш о свом напретку откад
смо се последњи пут видели? Јеси ли научио нешто ново о чему можемо разговарати?ˮ
(станка) То је начин на који ти састанци почињу. Желе да чују шта ја имам да кажем.
Dr. N: Осећате ли се сада опуштеније?
С: Да.
Dr. N: Опишите ми шта се затим догађа?
С: (станка) Почињемо с оним што сам учинио како ваља. У прошлом животу имао
сам успешну фирму која је запошљавала многе људе. Промишљам о томе. Желим
оставити добар утисак говорећи им о мојим добротворним прилозима - знате, добрим
делима. (станка) Затим разговор прелази на начин на који сам водио компанију... Моју
неспособност избегавања сукоба - неслагања и свађе са запосленима, (клијент постаје
узнемирен) То је тако фрустрирајуће... И радим на томе... Али тада... (застаје)
Dr. N: Молим вас, наставите. Помаже ли вам ваш водич на неки начин с тиме?
С: Мој водич Joaquin говори иза мојих леђа. Он сажима најважније делове мог
живота и моје циљеве да допринесем друштву запошљавајући људе током Велике
депресије.
Dr. N: Звучи ми добро. Јесте ли задовољни начином на који вас је Joaquin
представио Мудрацима?
С: Па, јесам. Рекао је оно што сам хтео учинити, као и оно што се заиста догодило.
Његов глас је једноличан. Joaquin ме не брани нити ме хвали - једноставно преноси моје
учествовање у догађајима током тешког раздобља у Америци.
Dr. N: Размишљате ли о Joaquin-у као о свом адвокату?
С: (нагло) Не, ствари овде не функционишу тако.
Dr. N: Приказује ли Joaquin обективно ваш живот?
С: Да, али тек смо почели. Обликујем своје мисли о томе како сам добро хранио
своју породица, али то се некако меша с мојим професионалним животом... Не могу
заборавити начин на који сам поступао са својим запосленима. То ми заиста смета.
Joaquin је сада тих - не жели ометати моје мисли.
Dr. N: Концентришемо се онда на мисли између вас и вашег Већа мудраца. Молим
вас, наставите.
С: Покушавам предвидети њихова питања. Знам да сам у животу уживао у
скупљању материјалних богатстава. Желе да им кажем зашто, и кажем им да сам се због
тога осећао вреднијим, али газио сам по људима. Они затим скрећу расправу на моја
слична понашања у прошлим животима... И питају ме сматрам ли да сам сада био
успешнији.
Dr. N: Мислите ли да њихове мисли којима испитују вашу прошлост на неки начин
угрожавају сажету причу о вашем садашњем животу?

160
 С: Не, у њиховим питањима нема оштрог призвука. Осећам се добро у вези тога,
али ум ми сада јури и опет размишљам да бих требао да нагласим свој добротворни
рад... Затим... (застаје).
Dr. N: (подстичем га) Иде вам добро, реците ми шта се догађа после тога.
С: Мудрац у средини... Његов моћни ум обавија ме.
Dr. N: Шта вам тачно поручује?
С: (полако) Ево шта чујем у свом уму: ˮ Emmanual, ми нисмо овде да ти судимо,
кажњавамо те нити да ти намећемо своје мисли. Желимо да погледаш себе кроз наше
очи, ако можеш. То значи да опростиш сам себи. То је најтежи аспект твојег боравка
овде, јер ми желимо да прихватиш себе такав какав јеси, истом безусловном љубављу
коју ми осећамо према теби. Ми смо овде да те подржимо у свом раду на Земљи. С тим
циљем, подсетићемо те на инцидент на аутобусној станици.ˮ
Dr. N: Инцидент на аутобусној станици - шта то значи?
С: (станка) И ја сам био збуњен кад је он то рекао. Гледам Joaquin-а, тражећи
помоћ.
Dr. N: Објасните ми шта се тада догађа, Emmanual-е.
С: Мудрац у средини... Његове мисли опет долазе до мене: ˮНе сећаш се тог
инцидента? Жене којој си помогао једног дана док је седила на аутобусној станици?ˮ Ја
кажем: ˮНе, не сећам се.ˮ Затим чекају да ми се пробуде сећања. Неко шаље слику у мој
ум. Сада видим... Једном је била једна жена... Корачао сам према свом уреду са својом
актовком. Журио сам. Затим сам чуо ту жену како тихо плаче мени с лева. Седила је на
аутобусној станици, уз плочник. Догодило се то током Депресије, људи су били очајни.
Застао сам. Затим сам импулсивно сео покрај ње, обгрлио је и покушао је утешити. Била
је то врло неуобичајена ствар за мене. (станка) Мој Боже, јесу ли били заинтересовани за
то? Био сам с том женом само неколико минута пре него што је наишао аутобус. Никада
је више нисам видео...
Dr. N: Шта сада мислите о томе што су Мудраци изнели тај инцидент током вашег
саслушања?
С: То је лудо! Цели живот давао сам новац у добротворне сврхе, а њих занима ово!
Тој жени нисам дао новац, само смо разговарали...
Док смо мој клијент и ја разговарали о том састанку, подсетио сам га на то зашто је
насмешена чланица већа с крајње десне стране носила жути огртач. Можда је тиме
желела изразити подршку његовом спонтаном чину пружања утехе незнанки на
аутобусној станици. Мање развијене дŷше које стоје пред својим већима често имају
проблема с памћењем док се прочишћују. Док су обузете собом, могу пропустити оно
што је заиста важно. Emmanual се сажалио над женом на аутобусној станици. Иако је
журио да стигне у свој уред, сео је уз њу. Његов кратак, саосећајан гест није трајао дуго.
Али, сазнао сам да је у том тренутку Emmanual досегао њену бол, погледао је у очи и
рекао јој да ће пребродити своје проблеме зато што је он уверен у њену снагу. Престала
је плакати, и кад је аутобус стигао устала је и рекла му да ће бити добро. Он је затим
одјурио и до краја живота заборавио на свој кратки чин љубазности.
161
 Инцидент на аутобусној станици из овог случаја чини се незначајним у поређењу с
делима током целог живота. Али за веће то није био једноставан чин. Док се крећемо
кроз живот, долази до бројних подстицајних гестова између људи. Оне могу бити толико
кракотрајне да их у том тренутку нисмо ни свесни. У духовном свету, ништа није
безначајно. Ни један чин не остаје незабележен.
Не постоје чврста правила о значењу сваке боје коју Старци одлуче да покажу
душама које излазе пред њих. На пример, црвени огртач који носи члан већа из
последњег случаја повезан је с Emmanual-овом потребом да одржи страст за животом у
сломљеном телу - домаћину из прошлог живота. У следећем одељку објаснићу значење
у позадини других симбола које носе чланови већа. Црвени огртач, црвени камен на
медаљону или прстену који носи Старац могу имати различита значења, зависи од
окружења. Црвено је боја страсти и интензитета и Emmanual је видео гримизни огртач
после једног од својих живота с физичким инвалидитетом. Међутим, у неком другом
случају Старац може показати медаљон с рубином како би дӯши указао на потребу да
развије већу страст за истином него што је изразила у прошлом животу. Суптилне
варијације и нијансе боја на састанцима већа јединствене су за перцепцију сваке дŷше.
Као што је рекао један од мојих клијената:
ˮОдећа чланова мог већа показује њихово мајсторство у одређеној дисциплини.
Боје које приказују у разним облицима такође су повезане с темом расправе. Док се
суочавам са својим већем, оне за мене представљају дарове свесности. Ни један Старац
није већи од другога, зато што је сваки од њих аспект крајњег савршенства.ˮ

Знакови и симболи
Од свитања људске историје наша је врста тражила скривена духовна значења кроз
тумачење оног што видимо око себе. Сећам се како сам се осећао док сам се пењао у
пећинска уточишта људи из палеолитика у долини Dordogne у Француској. У тим
пећинама, симболична уметност насликана на зидовима враћа човека назад у камено
доба. То су неки од најранијих израза човекове духовне свести. Током хиљада година,
првобитне културе широм света служиле су се сликама у камену и пиктограмима како
би представиле идеје повезане с магијом, плодношћу, средствима за живот, храброшћу и
смрћу.
Од тада, током дугих векова тражили смо лична откривења кроз знакове од
натприродног. Најраније знакове узимали смо од животињског царства, камења и
елемената. Симболе доживљавамо као утеловљења моћи и инструменте увида и личног
развоја. Древна културална повезаност с мистичним симболизмом често се повезује са
жељом да наше више Јȃство надвлада примитивну страну људске природе. Ритуали и
симболи тајних мистичних друштава, попут гностика и кабалиста, можда представљају
сећања дŷше на Земљу и људска сећања у духовном свету.
Можда ме не би требало изненадити што сам у духовном свету пронашао амблеме
са знаковитим симболима. Као што је случај са свим физичким предметима које виде
клијенти под хипнозом, амблеми које носе неки Старци засновани су на искуству из
прошлог живота. Вреди и обратно - зашто и на Земљи не бисмо носили поруке већа у
уму дŷше? Антрополози који су изучавали глинене плочице, камене печате, скарабеје и

162
амулете из наше прошлости верују да њихов утицај на оног ко их носи и оног ко их
посматра сеже и са друге стране физичког живота, у царство бестелесних душа. Тај
обичај данас се наставља с угравираним медаљонима, прстенима и другим накитом.
Многи људи који носе те симболичке талисмане верују да их штите, али они их и
подсећају на личну моћ и могућности. Следећи случајеви могли би донекле расветлити
извор наших осећаја према пророчким знаковима.
Отприлике половина мојих клијената види медаљоне како висе око врȃта једног
или више Стараца у њиховом већу. Друга половина не види никакве предмете. Искрено,
нисам пронашао никакву повезаност између клијената једне и друге групе, што се
односи и на ниво развоја. Код клијената који виде медаљоне, отприлике 85 посто њих
види кружни дизајн. Остали могу видети квадрате, правоугаонике, троуглове и
звездолике облике, од којих неке и у три димензије. Сви ти облици медаљона, као и
њихови дизајни, значајни су и представљају морални и духовни континуитет дŷше у
развоју.
Медаљони обично висе на ланцима, а понекад и на тракама. Метални диск обично
је златан, али може бити и сребрн и бронзани. Већина клијената усредоточена је на само
један медаљон већа, који готово увек носи главни испитивач. Тај Старац је обично
смештен непосредно испред дŷше.

Четрдесети случај
Dr. N: Колико чланова вашег већа седи пред вама?
С: Пет.
Dr. N: Како су одевени?
С: Сви имају беле огртаче.
Dr. N: Желим да пажљиво погледате - видите ли да нека од тих мудрих бића носе
нешто на својим огртачима? Ако не видите ништа, у реду - не брините због тога, само
сам радознао.
С: (станка) Па, онај у средини има нешто око врата.
Dr. N: Молим вас, опишите ми оно што видите.
С: Не знам. Налази се на ланцу.
Dr. N: Шта је на ланцу?
С: Нешто округло, метални диск.
Dr. N: (ово питање увек постављам) Је ли велико попут грејпа, наранџе или ораха?
С: (уобичајени одговор) Наранџе.
Dr. N: Које је боје тај украс?
С: Златне.
Dr. N: Шта мислите, шта значи тај златни медаљон?

163
 С: (уобичајени одговор) Ох, то је вероватно некаква ознака службе или можда
његово подручје стручности.
Dr. N: Стварно? Мислите ли да је члановима већа нужно да носе амблеме како би
једни друге обавештавали о свом положају или неком специфичном таленту који
поседују?
С: (збуњено) Па... Не знам... Мислим, како бих могла знати?
Dr. N: Немојмо тек тако одустати од тога. Могли бисмо нешто заједно научити.
С: (нема одговора)
Dr. N: Опишите шта видите на златном медаљону.
С: (уобичајени одговор) Не видим га добро.
Dr. N: Желим да приђете ближе како бисте боље видели амблем.
С: (неодлучно) Нисам сигурна смем ли.
Dr. N: Сагледајмо то логично. Да не смете да видите тај амблем, председник вашег
већа не би вам допустио да га видите. Размислите о томе. Има ли смисла да та високо
развијена бића отворено стављају украсе на своје огртаче ако их ви не смете видети? И
зашто би их показивали једни другима?
С: Ваљда сте у праву (још је неодлучна). Ваљда ће бити у реду ако приђем мало
ближе.
Dr. N: Само да знате, разговор са мном о томе није кршење поверења. Погледајте
израз на лицу Старца који носи амблем. Он зна шта мислите. Реците ми шта видите?
С: Љубазан израз лица... Помаже ми.
Dr. N: Сигуран сам да не жели да пропустите било шта повезано са овим
састанком. Приђите ближе и реците ми шта видите на металном диску.
С: (сада самоувереније) Не видим шта пише са стране, изгледа попут филигранске
чипке, али на избоченом делу диска у средини видим велику мачку с отвореним устима.
Dr. N: Опишите ми мачку с више детаља. Је ли то кућна мачка?
С: (енергичније) Не, то је профил планинског лава са жестоким изразом њушке и
великим зубима.
Dr. N: Још нешто?
С: (препознајући) Ох, испод врата лава видим руку која држи бодеж (дуга станка).
Ах... Да...
Dr. N: Сада знате о чему се ради, зар не?
С: (тихо) Да, мислим да знам. То је повезано с мојим индијанским животом.
Dr. N: Нисмо разговарали о том животу. Реците ми када се и где догодио тај живот
и како се у њега уклапа велика мачка.
Та клијенткиња, чије је духовно име Wan, објаснила ми је да је 1740. била млада
Индијанка у Северној Америци. Једног дана отишла је у шуму са своје двоје деце да
164
ископа корење. Мушкарци из њеног села отишли су у лов. Изненада, видела је велику
мачку како скаче с дрвета и креће према њеној деци. Wan је спустила кошару и потрчала
непосредно на мачку. Рекла је: ˮИмала сам времена само да извучем свој камени нож
када је скочио на мене. Тренутак пре него што ме је лав убио, успела сам да му забијем
нож дубоко у врат. Мушкарци су касније пронашли мене и лава мртве, али деца су била
на сигурном.ˮ Кад сам упитао Wan зашто јој показују тај амблем мачке, рекла је: ˮДа би
ми скренули пажња на храброст коју сам тада исказала и поручили ми да је више
употребљавам у другим животима.ˮ
Увек проверавам дизајн на медаљонима кроз постхипнотичку сугестију на крају
својих сеанси. Замолим клијенте да ми нацртају слику оног што су видели. Wan-ина
слика медаљона приказана је на слици 9А.
Приказ Wan-ине руке која убија планинског лава на медаљону требала је послати
снажну поруку о њеној способности и храбрости. Клијенткиња ми је дошла зато што се
бојала смрти у доби од тридесет и девет година, јер јој је прошле године брат погинуо у
тридесет и деветој години због неопрезне вожње. Управо је прославила тридесет и
девети рођендан и открили смо да њен живот има прилично неодређен квалитет.
Током сеансе, моја клијенткиња открила је да је, у животу после индијанског
живота, њу и њено двоје деце напустио супруг - трапер у кућици у Wyoming-у током
оштре зиме у 19. веку. Тај супруг, који је данас био њен брат, био је немирног духа и
хтео је слободу од породичних одговорности. Тај је случај садржавао кармички пренос
улога од стране немирне дŷше из Wan-ине групе душа, која је од грешног супруга из
прошлог живота у деветнаестом веку постала прилично необуздани брат у двадесетом
веку.
Wan ми је испричала да се, као напуштена супруга трапера, није довољно
енергично борила да спаси себе и децу тако што би ставила крпље и ранац и покушала
доћи до цивилизације док су још имали хране. Бојала се и уверавала себе да ће се супруг
вратити пре него што она и деца скапају од глади. Веће је показало Wan медаљон с
мачком не само као противтежу недостатку одлучности у животу у Wyoming-у, него и
због њеног страха у садашњем животу. Драго ми је да је Wan у нашој сеанси схватила
поруку тог симбола храбрости за овај живот, јер се душа њеног брата добровољно јавила
за вероватно кратак живот како би опет тестирала моју клијенткињу и како би решила
сопствену карму с напуштањем љўди.
Знам да делује чудно када дŷше виде та етерична бића из већа као да имају тело
светлосне енергије у људском облику, одевено у огртач с украсима. Кад сам први пут
сазнао за медаљоне, питао сам се нису ли то обележја службе. Сазнао сам да ти
медаљони и њихови дизајни немају никакве везе са статусом Стараца у већу, него да су
и те како повезани с порукама надахнућа душама које излазе пред веће. Као што је
случај с многим аспектима духовног света, ти симболи нису ми откривени тако лако.
У раним фазама мог пропитивања о медаљонима, добијао сам загонетне одговоре у
смислу да је значење амблема неспознатљиво, или да Старац седи предалеко да би душа
могла разабрати медаљон. Предуго сам прихватао таква објашњења. Затим сам
променио тактику. Као што је видљиво у прошлом случају, сада говорим клијентима да
нема смисла да Старци носе ознаке ради међусобног препознавања. Будући да та мудра
165
бића већ знају све једна о другима, медаљони су тамо управо због душа с којима
разговарају. Током времена, када кармичка лекција буде савладана, могу се и
променити. Али, чини се да се неке сцене никада не мењају.
Слика 9 (А - Д): Дизајни медаљона које носе чланови већа

Ови дизајни нису нацртани у правилној размери. Дŷше их виде у разним величинама и
бојама, али готово су увек округли и висе око врата Стараца. Сви амблеми окружени су
уобичајеним двоструким обрубом с нечитким лингвистичким ознакама.

Када особа под хипнозом схвати да амблеми нису симболи тајног друштва који
припадају само члановима њеног већа, отвара се. То клијенту омогућава да начини
166
менталну разлику између улоге посматрача ухваћеног у догађај над којим нема контролу
и улоге активног учесника. Реакције се побољшавају ако клијенту дам дозволу да
препозна оно што у основи већ припада његовој дӯши. Терапија за садашњи живот која
произлази из тог аспекта састанка с већем између живота вредна је труда. Следећи
случај необичан је зато што клијент зна имена три члана већа, од којих сви носе
медаљоне. Амблем председника већа приказан је на слици 9Б.
Слика 9 (Е - Х): Наставак

167
 Четрдесет први случај
Dr. N: Када поближе погледате амблем који носи ваш председник већа, молим вас
да ми га опишете.
С: Drit носи орлову главу. Окренута је постранично, на златном диску, а израђена
је рељефно. Кљун је раширен. Видим језик птице.
Dr. N: У реду, шта вам све то значи?
С: Drit ми даје поруку да летим високо и вриштим у тишини.
Dr. N: Можете ли ми рећи више о томе?
С: Drit каже да се морам позабавити својом ћутњом у животу. Не могу цело време
живети у сопственом свету. Ако се не пробијем и не уздигнем изнад животних
проблема, нећу напредовати.
Dr. N: И како ви реагујете на Dritову поруку?
С: Једноставно не прихватам то - говорим Drit-у да су ми у прошлом животу други
стварали довољно буке. Не морам додавати још и своју.
Dr. N: Шта вам Drit одговара?
С: Каже да сам могао учинити свет гласнијим - али бољим - тиме што бих
отвореније изразио оно за шта знам да је истина.
Dr. N: Слажете ли се с том проценом?
С: (станка) Ваљда... Вероватно сам могао више учествовати... Укључити друге... И
борити се за своја уверења.
Dr. N: Видите ли увек после својих живота слику орла?
С: Не, само кад упаднем у свој стари образац ћутања. Понекад је његов диск
празан.
Dr. N: Имате ли проблема с тим и у свом садашњем животу?
С: Да, зато сам дошао к вама и зато ме Drit подсетио на ту лекцију.
Dr. N: Носи ли још неко из вашег већа амблем?
С: Да, то би био Tron. Седи здесна Drit-у.
Dr. N: Молим вас, опишите ми Tron-ов медаљон.
С: Носи амблем у ком је угравиран златни грозд.
Dr. N: Желите ли рећи да је грожђе златно, уместо природних боја?
С: (слеже раменима) Да, златно је зато што је диск те боје. Амблеми су увек
метални.
Dr. N: Зашто?
С: Нисам сигуран. За мене, они представљају предмете који су драгоцени и
дуготрајни.
Dr. N: Шта за вас значи симбол грожђа?
168
 С: (станка) Tron носи знак... Животног плода... Који је може појести... Ах,
апсорбовати... То јест, расти у знању.
Dr. N: Зашто грозд, а не, рецимо, јабука?
С: Грозд представља - не једно воће - него мноштво истог воћа.... Како би се
апсорбовали разни аспекти исте целине.
Dr. N: Желите ли детаљније објаснити ту Tron-ову поруку?
С: Да ћу, апсорбујући тај симбол - свако зрно - у себе, расти и напредовати од
сваког искуства.
Dr. N: Носе ли и други чланови већа амблеме?
С: (станка) Shai, она носи амблем кључа који ме подсећа да отворим врата знања и
тиме прихватим чињеницу да одговори на моје проблеме леже у мојом способностима да
их решим.
Код четрдесет и првог случаја, најважнији симбол је орао. Птице на медаљонима
нису необичне. Један човек рекао ми је да је његов председник имао амблем птичјих
пера с чешљиком у средини да га подсети на животе које је провео у шкотском
висогорју. Рекао је: ˮУ тим животима, као припадник клана, винуо сам се до планинских
врхова и борио се против британског угњетавања, за слободу свог народа.ˮ
Једна клијенткиња видела је амблем лабуда на Старцу. Тај је амблем симболизово
раст кроз промену. Рекла је: ˮПодсећају ме да је при рођењу то прелепо створење
неспретно и не може летети. То представља моју сопствену метаморфозу из ружног
пачета у неког упечатљивог - продуктивну особу у мом последњем низу живота.ˮ
Повремено, на медаљону се може видети и риба. Један клијент рекао ми је да за њега тај
симбол представља створење које може пливати против струје и ипак бити у складу са
својим окружењем.
Из неког разлога, људски ликови ретко када се виде на амблемима чланова већа.
Кад се то и догоди, симболично значење обично је врло занимљиво. Да бих описао
употребу људског лика на медаљону, упутићу вас на слику 9C. Она је повезана са
случајем тридесетогодишње жене по имену Noreen, која је дошла зато што више није
желела да живи. Њен супруг је починио самоубиство пре неколико месеци, а она је
желела да пође за њим. Током сеансе, открили смо да је та сродна душа у њиховом
прошлом заједничком животу изгубила живот у несрећи током сече дрва.
Парови у животу имају сопствене кармичке путеве који се тичу различитих
проблема. Међутим, ти се проблеми испреплићу када дŷше из исте групе одлуче радити
заједно, посебно у браку. Noreen није добро функционисала у прошлом животу, кад је
била млада удовица, посебно зато што је одбила отворити срце према свим другим
људима. До краја тог живота, Noreen је била неутешна и умрла је огорчена, од
емоционалних рана које је нанела сама себи.
Кад се суочила са својим већем после тог прошлог живота, председник већа рекао
јој је: ˮНиси допустила да ти дух расте, зар не?ˮ Noreen се очито сусрела с истом
лекцијом и у садашњем животу да би се видело како ће се носити с њом. Желим да
нагласим да њен супруг није зато починио самоубиство. Имао сам случајеве у којима
169
супружник намерно изабере тело које ће врло вероватно умрети младо из различитих
разлога како би омогућио преживелом супружнику да се научи носити с боли на
здравији начин. Самоубиство није једна од тих опција. Самоубиство које почини
физички здрава млада особа није ни за кога унапред договорена кармичка опција. Према
свом искуству, верујем да постоје велики изгледи да би Noreen-ин супруг умро млад у
некаквој несрећи да није починио самоубиство.
У време нашег сусрета, моја клијенткиња веровала је да није могуће наставити без
мушкарца ког је волела. Њен екстремни очај такође је садржао и осећаје кривице због
могућности да је она некако одговорна за самоубиство, иако је супруг у својој
опроштајној поруци написао управо супротно. Верујем да је повратак те клијенткиње на
последњи састанак већа и присећање медаљона који је видела утицао на њен каснији
живот.

Четрдесет други случај

Dr. N: Желим да ми тачно кажете шта видите на председниковом медаљону.
С: Прво што видим је животиња... Јелен. Не, мислим да је то газела. Приказана је
усред скока.
Dr. N: Добро, а видите ли још нешто што можете описати?
С: (станка) На леђима носи човека. Истиче се у средини.
Dr. N: Видим. Сличи ли барељефу?
С: Да, газела и људски лик окренути су према мени постранце. Знате, као да их
гледам са стране док јуре равницом. Особа нема лица, али има дугу косу и нежно женско
тело. Нога коју видим је повијена... Она јаше. Једна рука је подигнута и држи бакљу.
Dr. N: (прелазимо у садашње време, а затим јој издајем заповед) У реду, желим да
поновно откријете значење оног што видите. Није случајно да смо данас овде и да
расправљамо о том амблему. Он представља нешто чега треба да се сетите. Ви сте млада
удовица по други пута у два узастопна живота. Ако је потребно, потражите помоћ од
свог водича.
С: (после дуге станке, одговара у сузама) Знам шта то значи. Тај човек сам ја, и
јашем према истоку и изласку сунца. Смер означава зору новог дана. Та животиња иначе
никада не би пустила човека у своју близину, а још мање му допустила да јој јаше на
леђима. Газела ми верује, и ја морам веровати себи и поћи тамо куда ме животиња води,
зато што морамо путевати брзо.
Dr. N: А зашто морате путевати брзо?
С: (после подстицања с моје стране и неколико лажних почетака) Зато што у
животу постоји опасност. Део те опасности лежи унутар нас, у нашој слабости - начину
на који се саботирамо - а то нас онемогућава у достизању одредишта. Лако је заглавити
се.
Dr. N: Желите ли рећи да газела представља ослобађајућу силу?

170
 С: Да, морам имати храбрости и снаге да наставим са својим животом с јачим
осећајем сврхе. Газела представља слободу потребну да победим страх и поверујем у
себе.
Dr. N: А шта је с бакљом коју носите на амблему?
С: (тихо) Увек... Светлост знања. Наша потрага за мудрошћу. Тај пламен се никада
не гаси и никада га не угуше сене.
Dr. N: Видите ли још нешто на медаљону?
С: (још увек са страхопоштовањем) Ох, мислим да то није важно за мене. Не знам
да прочитам грчка слова у кругу уз руб.
Нажалост, морам известити да нико од мојих клијената који виде медаљоне није
успео дешифровати чудне симболе између два спољна прстена уз ивицу. Тајни записи и
даље су ми мистерија и био сам присиљен закључити да је то елемент амблема који моји
клијенти и ја не смемо сазнати. Требао бих додати и то да се велики део оног што дŷше
виде и чују на састанку већа не може поновити у мојој ординацији. Током година рада,
схватио сам да људи у хипнози не могу прикладно објаснити све што се догађа у
њиховим духовним животима због људских ограничења у комуникацији и преводу
ствари које људски мозак мора обрадити. Моји клијенти не знају зашто не могу
дешифрирати ˮжврљотинеˮ на медаљонима. Описују их као хијероглифе, клинасто
писмо, руне, па чак и математичке симболе. Чини се да записе није могуће превести.
Могуће је да се ради о идеограмима. Можда је то неизговорени духовни језик.
Претпостављам да се иста врста симбола појављује на Књигама живота у духовним
библотекама, попут грчког симбола π на корицама књиге коју описује клијент из
тридесетог случаја. И док су Књиге живота врло личне и водичи и чланови већа
несумњиво се њима користе као хроникама, записи на ивицема медаљона Стараца
можда немају никакве везе с душом. Дошао сам до закључка да би духовни водичи
помогли мојим клијентима, кад би ови требали да у трансу сазнају шта пише. Без обзира
на то представљају ли те симболичке ознаке звукове, идеје или речи, можда постоји
добар разлог због кога их људи не могу превести, а тај разлог нема везе с клијентима.
Један је рекао ово: ˮМислим да ја не морам схватити њихово значење, зато што је то
порука коју виши Извор шаље мом Старцу. Можда је то његова лекција коју мора
дешифровати ради сопствених циљева.ˮ
Оно што се може видети на амблемима чланова већа делим у две генералне
категорије. Прва укључује живе или природне предмете. Ти симболи могу укључивати и
минерале, попут драгог камења. У другу категорију спадају геометријски дизајни, попут
кругова и цртежа с правим линијама. Драго камење јавља се на обе врсте медаљона.
Медаљони чланова већа симболизују бол и намере, тријумфе и мȃне дŷша које стоје
пред њима. Боје драгог камења представљеног душама повезане су и са Старцем који га
носи и с душом посматрачем. Општи дизајн медаљона описује особине дŷше,
постигнућа и циљеве. Попут старих пророка, Старци могу приказати неки знак као
упозорење предстојећих проблема ако занемаримо оно чему у животу тежимо.
Следећи случајеви говоре о клијентима који су видели геометријске дизајне и
драго камење на амблемима чланова већа. Дешифровање цртежа на геометријским
171
дизајнима није тако лако као што је случај с предметима из природе, укључујући и драго
камење. Постоје културе, попут јапанске, у којима лични амблеми који се састоје од
геометријских линија имају хералдичко значење. На Оријенту, ти породични симболи
који се носе на одећи могу приказивати природне предмете или геометријске дизајне
којима се идентификују чланови специфичног клана. За разлику од јапанских кланских
традиција, где се јављају исти амблеми, чланови групе дŷша вероватно неће видети исте
амблеме на својим већима.
Посебно ми је занимљив дизајн у облику вртлога на геометријским амблемима.
Неки од њих имају универзални аспект, као што је случај са следећим дизајном
наведеним под сликом 9D. Лично сам видео неке варијације тог вртложног дизајна на
зидовама на различитим локацијама, на пример у Европи, Северној Африци, Аустралији
и у пустињама Северне Америке. Многи археолози називају то дизајн животног извора.
Кад сам упитао клијента који је видео дизајн на слици 9D о његовом значењу на
састанку већа, рекао ми је: ˮЖена из већа која носи дизајн вртлога подсећа ме да
почињемо из језгра у духовном свету и спирално се развијамо према ван, да бисмо се на
крају вратили у Извор нашег настанка.ˮ Кад се дизајн вртлога или концентричног круга
појави на медаљону, значење је обично повезано са животом дŷше у целокупном
животном континууму. Тај знак означава и духовну заштиту.
На слици 9E линије су искривљене. Ево шта ми је рекао клијент који је видео тај
дизајн на Старцу:
ˮТу су четири намрешкане линије које долазе из разних смерова, са спољњих
рубова амблема. Састају се у кругу јединства, који је удубљен у средини диска.
Искривљене линије представљају разне путеве према нашем циљу. То нису равни путеви
зато што ми нисмо савршене дŷше. Због тих линија знак изгледа изломљено, као што
готово сваки живот повремено делује изломљено. На својим путовањима много ћемо
пута скретати, али на крају ћемо стићи на исто место у центру.ˮ
Описивали су ми и небеске знакове са симболима звезда, месеца и сунца. После
дугог раздобља вођења евиденције о свим знаковима медаљона, схватио сам да се дизајн
полумесеца сусреће чешће од других небеских тела. Слике 9F и 9G (које ћу описати у
четрдесет и четвртом случају) представљају варијације дизајна полумесеца у умовима
двоје клијената:
ˮСунце нам даје златне зраке животворне светлости, док је полумесец за мене
симбол раста. Та сребрна светлост представља силе мог потенцијала. Као што она расте,
расте и моје више Ја. Ја сам међудимензионални путник између живôта. Месец окренут
наопако представља покров и садржај духовног света, који има надзор над Земљом,
нашим свемиром и димензијама око њега. Линије на врху амблема су кључне тачке
путовања моје дŷше, а симболизују моје уземљење у мом раду. На дну тог амблема
налази се атом - звезда, светлост која прочишћује и повезује свемире.ˮ
Уопште, кад клијент спомиње полумесец на медаљону, тај полумесец представља
све већу моћ дŷше на Земљи. Моји клијенти кажу да је то месец који расте, а не месец
који нестаје. Често извештавају да се знак налази на сребрном или златном диску. Равне
линије које су смештене под разним угловима, водоравне или вертикалне, имају безброј
значења. На пример, слика 9G има пет равних, углатих линија на врху медаљона. Један
172
клијент који је видео такве линије око целог диска, без других ознака, рекао је:
ˮЗвездани дизајн тих дугих линија које се састају у средишту диска значи да ме са свих
страна подржавају Старци из мог већа.ˮ Открио сам да је немогуће класификовати
широк распон знакова и симбола о којима ми причају, зато што сваки има неко друго
значење за дӯшу.
Приказаћу још један дизајн медаљона, онај са слике 9H. Тај последњи дизајн
комбинује геометријски образац са драгуљем. Тај амблем описала је жена, чије је
духовно име Unz, која живи у сталним боловима од фибромиалгије, болести која
ограничава функцију мишића.

Четрдесет трећи случај

Dr. N: Објасните ми шта видите на огртачу председника свог већа?
С: Kars носи златни медаљон који треба да видим. Откад памтим, на медаљону се
налазе спојени кружићи око средине диска.
Dr. N: Реците ми, Unz, шта тај дизајн значи за вас?
С: Кружићи ме подсећају да се сваки живот који живимо уклапа у све наше остале
животе у континууму који се креће према испуњењу наше основне сврхе.
Dr. N: Видите ли још нешто на диску ког носи Kars?
С: (радосно) Да, да - напредовала сам до смарагда који се налази у средини.
Dr. N: Шта тај драги камен значи за вас?
С: (с великим задовољством) То је камен исцелитеља.
Dr. N: Има ли то икакве везе с вашом фибромиалгијом у овом животу?
С: Апсолутно. У овом животу затражила сам тело које ће бити подвргнуто
неизлечивој боли.
Dr. N: (изненађеним гласом) Можете ли ми подробније објаснити зашто сте то
учинили?
С: Тај сам пут одабрала одавно. Открила сам да развијам своје исцелитељске
вештине сваки пут кад патим од неке болести која изазива снажну бол. Кад је особа
изложена сталној боли, чак и слабог интензитета, то представља прилику - посебно за
исцелитеља.
Dr. N: Прилику за што?
С: За експериментисање вибрационим нивоима боли у телу. Можете савладати
прецизну вештину прилагођавања енергије како бисте ублажили бол. Радећи са својом
сопственом енергијом на тај начин, развила сам вештине помагања другима.
Dr. N: Шта ми још можете рећи о том искуству?
С: Стална бол држи човека уземљеним, усидреним у људско искуство. Да би
ублажио бол, човек мора бити сасвим концентрисан. Помаже вам ако сте сигурни да
учење кроз бол има вишу сврху. Ја обраћам пажња на друга људска бића која пате од

173
других физичких болести у животу. Могу да помогнем онима који су пријемчиви на
употребу контроле ума.
Dr. N: Чини ми се да сте прилично поносни што сте заслужили смарагд ког вам је
показао Kars.
С: Камен представља исцелитељску историју носитеља. Он је утеловљење мог
личног карактера, као и Kars-овог. Он је задужен да прати мој напредак кроз векове.
Камен представља моје постигнуће.
Dr. N: Смем ли да претпоставим да вам тај камен показује мајстор исцелитељ који
од вас очекује да наставите тај посао и тако сами постанете учитељ - специјалиста?
С: Да, а Kars-ово поверење у мене даје ми подстицај.
Клијенткиња из четрдесет и трећег случаја је оно што ја називам убрзаном душом.
Unz се инкарнира на Земљи тек неких пет хиљада година, што је врло крако време с
обзиром на њен степен развоја. То је зато што она не губи време у својим животима. Не
прихвата здрава тела, што ме заиста запањило. У свом данашњем животу Unz је
представница Науке ума која се састоји од еклектичне мешавине духовних дисциплина.
Кроз свој рад помаже многим људима са здравственим проблемима помоћу вођених
фантазија и медитације.
Још један аспект четрдесет и трећег случаја који ми је био занимљив је да се зелени
камен на том медаљону пред Unz појављује тек у последњих четири или пет живота. Пре
тога, у средишту диска видела је јантар. Unz ми је рекла да је то боја неговања и заштите
слабих и болесних, која долази пре зеленог камена. Она тај драги камен назива ˮмојим
каменом одрастањаˮ. Додала је: ˮЗелени смарагд представља мој тренутни статусˮ. То
ми показује да је Unz душа четвртог нивоа. Даљње испитивање открило је још нешто.
Unz ми је рекла да у првим животима на Земљи није било никаквог драгог камена у
средини амблема, између кружића (петљи).
Сећам се клијента с петог нивоа који ми је рекао: ˮМој надзорник има пет драгуља
на свом амблему: дијамант, рубин, јантар, смарагд и сафир. Они симболизују моја
постигнућа на различитим нивоима развоја.ˮ Дакле, на духовном медаљону није ствар у
драгом камену као вредном минералу, него у боји постигнућа коју драгуљ представља.
Метафоре с драгим камењем о којима причају људи у трансу нуде корисне паралеле са
земаљским традицијама. Древни народи Средњег Истока, Индије и Кине сматрали су да
одређене боје представљене у драгуљима и полудрагом камењу поседују неку своју
живу личност. На пример, Сумерани су веровали да особа која носи плави лапис има са
собом свог личног духовног бога ˮког се мора слушатиˮ. Већина мојих клијената види
своје духовне водиче као тамно плаву светлост. Древни народи такође су веровали да
пурпурна боја аметиста преноси трансцендентално знање и мудрост. Та боја драгуља
представља дŷше шестог нивоа и више од тога.
Од оних клијената у хипнози који виде медаљоне што их носе чланови већа, неки
виде само драгуље, који не морају бити на диску. Имао сам случајеве у којима се камење
- или сјајне кугле енергије у боји - јавља на огрлицама, прстеновима, или их Старац
једноставно носи у руци и показује дӯши која стоји пред њим. У основи, показивање
неких боја светлосне енергије представља разне аспекте нашег физичког и духовног
174
живота. Одређене боје које Старац зрачи кроз ауру, огртач или медаљон могу означавати
подручје специјалности тог Старца, што може бити непосредно повезано с ониме што
душа која стоји пред њим жели постићи.
Хипнотерапеут мора бити опрезан у односу на сопствене предрасуде о значењу
боја. Тумачења боја на сликама које описују клијенти у хипнози који пред собом виде
састанак већа неће имати исто значење за свакога. Ипак, мислим да се може рећи да су
знакови и симболи које људи виде у стању транса кроз сећање дŷше повезани са силама
над којима желе остварити некакву контролу у својим садашњим животима. Моји
клијенти повезују све медаљоне с већа које сам споменуо с перцепцијом и мудрошћу.
Њихово значење врло је личне природи, а показују се с намером да уче и мотивишу
дŷше са Земље да постану свесне Јаства. Утицај виђења тих знакова и симбола у
хипнози за неке је клијенте толико снажан да, после сеанси, наруче израду личног
накита у таквом облику како би их подсећао на њихов кармички пут.

Присутност
ˮКада поведете људе у духовни свет, виде ли Бога?ˮ То ми питање често
постављају на предавањима, а на њега не постоји кратак одговор. Могу рећи да моји
клијенти осећају Извор њиховог настанка свугде око себе у духовном свету. Напредније
дŷше објашњавају ми да се све дŷше на крају спајају с Извором пурпурног светла.
Међутим, постоји ли неко место у духовном свету на ком дŷше које се још инкарнирају
виде биће надмоћно Старцима? Одговор гласи: да, на састанцима већа.
Током нашег састанка с Већем Стараца, јавља се снажан осећај још више силе коју
једноставно зову ˮПрисутностˮ. Многи клијенти кажу: ˮТо је најближе што можемо
доћи Богу.ˮ Моји напреднији клијенти, који се ближе крају својих редовних
инкарнација, кажу ми да не сматрају да је Присутност заправо Бог. За њих, то је
божанствени ентитет или група ентитета, са способностима далеко изнад оних чланова
већа. Сви се слажу да је Присутност тамо како би помогла раду већа.
Људи који долазе к мени, обично не воле да се служе речју ˮБогˮ како би описали
вишу Присутност, коју више осећају него што је виде у духовном свету. Радије се служе
речима попут Извор или Над-душа, зато што је реч Бог пречесто коришћена на Земљи.
Како се дŷше приближавају напреднијим стадијумима развоја, могуће је да Присутност
почну доживљавати као скуп бића који се састоји од многих божанских сила у духовном
свету које поседују бескрајно знање. Осећају да та виша сила утиче на састанке већа, али
да није онај највиши Створитељ. Доказе о постојању Присутности највише виде на
састанцима већа. Ипак, Присутност изједначавају с већом свемоћном и свеприсутном
енергетском силом у духовном свету. Након што сам прегледао стотине случајева који
описују Присутност, одлучио сам представити неколико њих у низу цитата. У својим
сеансама, клијенти описују Присутност у свега неколико реченица. Надам се да ће
цитати које сам изабрао пренети утисак који просечна душа има о том аспекту састанака
с већем:
ˮНе могу видети Присутност, али осећам је као коначну енергију. Овде је због
већа, али претежно због мене. Старци не служе као посредници између мене и тог
Извора силе.ˮ

175
 ˮКад се налазим у просторији већа Присутност надгледа Старце својим
пулсирајућим љубичастим светлом. Понекад поприма јарко сребрну боју како би ми
умирило и прочистило ум.ˮ
ˮПрисутност је изнад и иза чланова већа. Једва могу и гледати у ту силу. Осећам
њену светост тако снажно да не мислим да бих требао гледати право у њу током
састанка већа. Кад бих то учинио, не бих остао конценрисан на Старце.ˮ
ˮЧини се да веће признаје Присутност, али није превише зависно о њој на начин
који би успорио процедуру. Мислим да жели да моје веће и ја обраћамо пажња једни на
друге. Ипак, имам утисак да је сва та комбинована интелигентна енергија у овом
тренутку намењена само мени. Мој водич, Старци и Присутност чувари су мудрости у
позадини мојих искустава.ˮ
ˮПрисутност представља чисту енергију која помаже већу у моје име. Верујем да је
већу потребна помоћ Присутности зато што је прошло већ много времена откад су били
инкарнисани у биолошком облику. Чиста мудрост те енергије омогућава и већу и мени
да јасније видимо куда бисмо требали ићи.ˮ
ˮСјај и привлачна моћ Присутности је позив... Жудња... Усмерена према свима у
просторији да јој се једног дана придружимо. Она је попут родитеља који чека да
одрастемо и придружимо јој се у одраслом поимању ствари.ˮ
ˮКад стојите у просторији већа и осетите Присутност, то је попут продорног одјека
у вашем уму. Чак и мој мајстор водич проживљава исти осећај благослова као и ја. Знам
да је то разлог због ког она ужива у томе да ме прати на састанке већа. То је врело
љубави и разумевања. Кад мој састанак с већем заврши и напустим Присутност...
Осећам снажну жудњу да се вратим и опет будем у њеној близини.ˮ
Људи су ме питали јесам ли икад имао клијента који би ми могао појаснити како је
то бити члан већа, близак Присутности. Имао сам врло мало клијената с таквим
искуством, а то су они који напуштају пети ниво. Међутим, један појединац ми се истиче
у сећању.
Chinera је била једна од најнапреднијих клијенткиња које сам икада имао. Нико ме
није довео ближе Присутности од те дŷше. Chinera је вежбала у другој димензији пре
него што је дошла на Земљу пре неколико хиљада година. Данас, та клијенткиња је
стручњак за акупунктуру, а практикује и низ других вештина исцељивања. Медаљон
који носи Chinera-ин председник већа приказан је на слици 9G. Способности дŷше за
међудимензионална путовања детаљније ћемо истражити са специјалистима званим
Истраживачке дŷше у осмом поглављу.

Четрдесет четврти случај

Dr. N: Када ваш посао личног водича буде завршен, очекујете ли да ће вас
укључити у Веће стараца?
С: Не, то се још неће догодити. Морам постати мајстор учитељ који ради с младим
учитељима... Помоћи им да остваре контакт са својим ученицима на многим нивоима.
Dr. N: Како то знате?

176
 С: Зато што сам још овде у обуци (инкарнацији), још учим о биолошким облицима
живота на Земљи.
Dr. N: Chinera, верујем да смо данас овде како бисмо помогли једно другоме да
схватимо неке ствари. Започнимо овај део наше расправе тиме што ћу вас питати о
вашем односу са Старцима из вашег већа. Најпре ми реците колико их видите.
С: Тренутно моје веће броји дванаест чланова. Након мог последњег живота,
четири члана на средини стола испитивали су ме о томе како сам постала центрирана на
Земљи. Још увек имам неке блокаде које захтевају прилагођавања. Четири члана с десне
стране су из моје оригиналне димензије. Они су овде како би ми помогли у бољем
коришћењу енергије коју сам донела са собом у Земљин свемир.
Dr. N: А шта је са четири последња члана вашег већа?
С: Четири члана с леве стране стола делују као стабилизатори универзалне
светлости и звука између свих димензија око Земљиног свемира. Они делују као
сидриште које ме уземљује у физичком свету.
Dr. N: Можете ли ми описати блокаде које ометају ваш наступ на Земљи?
С: Пре свега, веће жели да утичем на већи број људи. Опирала сам се томе да се
ширим. Пожалила сам им се да би то разредило моју моћ. Не слажу се с мојим
аргументом о томе да бих се превише развукла.
Dr. N: Познат ми је тај осећај. Прихватате ли ту процену?
С: (дуга станка) Знам да су у праву, али ипак каткад имам осећај као да сам странац
на Земљи.
Dr. N: Реците ми, Chinera, јесте ли икада расправљали са члановима свог већа о
неким ученицима са којима радите?
С: Да, јесам накратко.
Dr. N: Онда ми можда можете помоћи да схватим след напретка дŷше. Како бисте
класификовали себе?
С: Радим на томе да постанем мајстор - учитељ.
Dr. N: Би ли следећи ниво изнад тог нивоа водича било место у већу?
С: Не нужно. Постоје многи избори за специјализацију. Особа можда није
прикладна за веће.
Dr. N: Рецимо да сте ви прикладни, да добијете место у већу и да сте тамо
успешни. Куда бисте пошли после тога као душа?
С: (оклева с одговором) На место Јединства.
Dr. N: Је ли то оно што је представљено као Присутност на састанцима већа?
С: (неодређено) Нешто у том смислу, да.
Dr. N: Опишите ми Јединство - је ли то Над-душа?

177
 С: Верујем да су то многи који су Једно... То је центар за стварање каквог ја
познајем... Тамо створитељи нових душа обликују светлосну енергију за одређене
функције.
Dr. N: Chinera, молим вас, опишите ми подробније тај процес.
С: Ја... Не могу вам рећи превише... Тамо енергија нових душа излази из Над-дŷше,
тамо помажемо младима да расту, да пронађу свој јединствени идентитет.
Dr. N: Је ли то Јединство оно што називамо Богом?
С: То је божанска сила.
Dr. N: Будући да сте рекли да се та божанска сила може састојати од многих који
су Једно, јесу ли они крајње божанство свих свемира и свих димензија које повезују те
свемире, укључујући и наш духовни свет?
С: (дуга станка) Не мислим тако.
Dr. N: Шта мислите, одакле долази есенција Присутности?
С: (слабашним гласом) Са свих страна... (застаје)
Dr. N: Како знате те ствари?
С: Имам ментора у већу... Много причамо... Моји пријатељи и ја имамо бљескове
мисли... И постављамо питања о крајњој стварности.
Dr. N: Када разговарате са својим ментором и пријатељима о сили која је можда
виша чак и од Присутности, шта чујете и осећате?
С: То је можда иста сила чији је део и Присутност, не знам... Она је... Велика, али
нежна... Моћна... Али блага. Чујем дах... Шапат... Звук... Тако чист...
Dr. N: (полажем руку на чело клијенткиње) Останите уз те делиће мисли, Chinera.
Плутајте с њима најдаље што можете према звуку. (и сам шапћем) Ствара ли тај звук
некаква светлосна енергија?
С: Не, звук ствара све... Укључујући и светлост и енергију.
Др Н: Приближите се као да плутате без напора - ближе према извору звука.
(заповед) А САДА, ШТА ВИДИТЕ И ЧУЈЕТЕ?
С: На рубу сам... Не могу...
Dr. N: (гласно) НАСТАВИТЕ, CHINERA!
С: (тихо, једва) Ја... Са својим пријатељима... Кад смо ујединили умове са звуком
видимо слике у умовима... Они су... Геометријски дизајни... Усклађени у обрасцима...
(застаје)
Dr. N: (благо је наводим) Још мало даље... Само мало... Шта је тамо?
С: Ја... Осећам... Звук подржава ту структуру... И... Покреће је... Креће се и таласа...
Стварајући све. То је дубоко звоно које одзвања... А затим високо, чисто брујање...
Попут одјека... (застаје)
Dr. N: Посегните даље, Chinera, још једном. Одјека чега?
178
 С: (дубоки уздах) Мајке... Пуне љубави... Која пева свом детету.
Форсирао сам Chinera-у да дођем до информација зато што сам знао да вероватно у
животу више нећу имати клијента попут ње. Та особа, као и други напредни клијенти,
показали су да Веће стараца постоји унутар стварности дубљег значења него што могу и
замислити дŷше које још долазе на Земљу.

Ланац божанских утицаја

За многе моје клијенте, чини се да Присутност није ˮНекоˮ, него оно што ˮЈестˮ. За
друге, Присутност је ентитет који делује као изједначитељ, који усклађује вишу свест
Стараца с нижим нивоом свести душа које долазе пред њих. Тај учинак доводи до тога
да сви у просторији већа дишу синхронизованом енергијом. Неколико мојих клијената с
петог нивоа имали су прилику да накратко учествују у раду већа, што је био део њихове
обуке за водиче. Кад сам упитао једног од њих какво је то било искуство, добио сам
следећи одговор:
ˮКад сам седео на већу, било је то као да се налазим унутар дŷше која је стајала
преда мном. Оно што осећате много је више од емпатије према особи која се управо
вратила из живота. Стварно сте у њеним ципелама. Присутност вам даје моћ да осетите
све што та душа осећа у том тренутку. Призма светлости те Присутности додирује на тај
начин све чланове већа.ˮ
Креће ли се иста Присутност од већа до већа, постоји ли више од једног ентитета,
или је ˮОноˮ једноставно Бог, који је свеприсутан? На та питања, наравно, не могу
одговорити. Упркос преклапању овлашћења између група душа, колико мора постојати
већа која су одговорна само за све дŷше са Земље? И то ми је немогуће проценити, али
бројеви су зацело велики. Ако је истина да други светови у нашем свемиру имају дŷше
којима су потребна већа, и да постоје други свемири којима духовни учитељи морају
управљати, њихов задатак је непојмљиво велики.
За разлику од врло напредних душа, попут оне из четрдесет и четвртог случаја,
већина мојих клијената не схвата да су и сами Старци бића која могу погрешити. Осим
кракотрајних тренутака с моћнијом Присутношћу пуном љубави, Веће стараца највиши
је ауторитет с којим се људи непосредно сусрећу у својим духовним визијама. Као
резултат оног што виде у стању транса, моји клијенти имају осећај вертикалне
хијерархије духовног света, засноване на постигнућу душа. Та перцепција космоса није
нова у људској цивилизацији.
Индијски, египатски, персијски и кинески текстови из прошлих времена говоре о
ˮБожјим представницимаˮ који су били персонификовани као метафизички ентитети,
неки чак и човеколики. Рана грчко - хебрејска религијска филозофија такође се
идентификовала с концептом степенова духовних мајстора, од којих је сваки више
божански од оног последњег. Многе културе веровале су да је Бог извор свег стварања и
представља апсолутно добро, али управљање нашим свемиром препуштено је
комбинацији нижих бића која су посредници разума и преносници божанске мисли
између савршеног бића и коначног света. Њих су сматрали изразима Створитеља, али и
несавршеним бићима. Можда то помаже у објашњавању несавршености нашег света,
иако је Бог ипак Првотни узрок.
179
 Пантеистичко стајалиште каже да су сви облици изражавања у нашем свемиру
заправо Бог. Током дугог раздобља, духовна филозофија неких култура развила се у
концепт да су божанске силе које владају нашим животима у основи речи мудрости,
сличне способности разума код људских бића. У другим друштвима, те се силе сматрају
Присутностима које могу утицати на наш свет. Хришћанској је цркви цела идеја о
посредницима који долазе од крајњег Извора сасвим неприхватљива. Став хришћанства
је да савршено биће не би делегирало несавршено биће - биће које може погрешити - да
управља нашим свемиром.
Бог из Старог завета говорио је путем пророка. У Новом завету, реч Божја долази
кроз Исуса који је, верују хришћани, слика и прилика Бога. Ипак, пророци свих важних
религија одраз су Бога за своје следбенике. Сматрам да прихватање пророка у многим
религијама широм света има корен у сећању наше дŷше на свете посреднике - попут
водича и Стараца - између нас и Извора стварања. У нашој дугој историји на овој
планети, постојале су многе културе чији су митолошки ликови имали космолошке
функције посредника између неспознатљивог Бога и непријатељског света. Не сматрам
да бисмо те митове требали тумачити као начин на који су примитивни мислиоци
објашњавали свет. Оно што данас рационално знамо још увек не објашњава мистерију
стварања ништа више него било које веровање из прошлости.
Говорећи о Првобитном узроку, открио сам добар начин за мирење старих и нових
духовних концепата. Дŷше су у стању стварати жива бића од извора енергије који им је
на раполагању. На тај начин, дŷше могу израдити нешто из нечега у разним
окружењима. У религијској теологији, божанско стварање значи стварање нечега из
ничега. Постоје они који верују да Божанство не ствара физичку материју, него само
услове који омогућују врло напредним бићима да стварају материју.
Да ли је Земља лабораторија коју су створили виши облици енергије зато да би
нижи облици могли напредовати кроз многе фазе развоја? Ако је тако, та су виша бића
наш Извор, али не и главни Извор. У Путовању душа писао сам о могућности постојања
створитеља који још није постигао потпуно савршенство и који мора ојачати
изражавајући своју бит. Међутим, ту би потребу могао имати чак и ако јесте савршен.
Филозофија божанске хијерархије потврђује веровање многих људи да су Земља и наш
физички свемир превише хаотични да би их створило крајње савршено биће. По мом
мишљењу, цела та идеја не умањује савршени Извор који је све покренуо како би све
дŷше на крају постале савршене. Наш преображај из потпуног незнања до савршеног
знања укључује сталан процес просветљавања и веровања да можемо постати бољи него
што јесмо.

Обрађивање састанака Већа

Током хипнотичке сеансе долази тренутак кад ми клијент каже да је његов
састанак већа готов и да је спреман да напусти просторију и вратити се својој групи
душа. То је тренутак интензивног промишљања. Заједно процењујемо добијене
информације. Пре свега, појављивање пред духовним већем повезано је с одговорношћу
за управо проживљени живот и ја желим да употребим важне делове те процене за
садашњи живот мог клијента.

180
 У процену дўше од стране већа уткана је нит божанског праштања. Старци
представљају форум намењен пропитивању, али и саосећању, и изражавају жељу да
повећају самопоуздање дўше за њене будуће подухвате. Једна душа на одласку је рекла:
ˮКад је завршио састанак са Старцима, имам осећај да су ми рекли много више о
томе што сам учинио добро, него о ономе у чему сам погрешио. Веће зна да сам имао
састанке с водичем на којима смо критички разматрали моја постигнућа. Не обраћају ми
се с висока, али мислим да је део њиховог посла да ми повећају очекивања. Веће каже да
предвиђа велике ствари за мене. Последња ствар коју су ми Старци рекли била је да
престанем тражити потврду сопствене вредности у другима. Након што сам их напустио,
осећам да су ме ослободили од сваке сумње у себе и да су ме очистили.ˮ
Људи ме питају осећају ли људи жаљење током и после састанка с већем, ако су
учинили каква окрутна злодела. Наравно да осећају, али често морам подсетити оне који
постављају то питање да одговорност за злодела углавном долази заједно с избором
следећег тела ради отплате кармичких дугова. Дŷше су непосредно повезане с тим
процесом избора на већу, зато што оне то желе за себе. Иако се карма повезује с
правдом, она у основи није казна, него уравнотежење збира наших дела у свим прошлим
животима.
Постоји још једно питање које ми постављају у вези закључивања тих састанака
већа. ˮЈе ли све дивно и красно за оне дŷше које нису биле повезане с окрутним
злоделима, или су неке дŷше незадовољне општом атмосфером састанка?ˮ На та питања
одговарам објашњавајући да сам имао неколико клијената који су напустили просторију
већа благо узнемирени. То су дŷше које сматрају да су се могле представити мало боље у
односу на неког специфичног Старца. Постоје и други, неуобичајени случајеви, посебно
с млађим, бунтовним душама, у којима сам имао утисак да се боре против ˮчина казнеˮ
стојећи пред Старцима. Следећи цитат пример је за то:
ˮМало сам љутит на Свезнајуће. Уљуљају вас у опуштено стање зато што желе да
им прострете све о себи. Наравно, направио сам много погрешака, али то је њихова
кривица, зато што су ме послали на Земљу у телу које ме увалило у невољу. Кад им се
жалим на Земљу, нису сасвим отворени према мени. Скривају информације. Кажем им
да вас живот тера на ризик, а мој директор говори ми о умерености! Рекао сам му: ˮЛако
је вама седити тако на сигурном и удобном, док се ја борим да преживим тамо доле у
ратној зони.ˮ
Те незреле дŷше не схватају да је Старац, да би могао седити у већу, морао
преживети многе ратне зоне. За разлику од тога, следећи цитат долази од старе,
напредне дŷше која се ближи крају својих инкарнација на Земљи:
ˮКако се моја сеанса код већа ближи крају, Старци устају и окружују ме. Кад ме
окруже, подижу руке - пружају их попут дивовске птице - грле ме крилима уједињења.
То је њихово признање за добро обављен посао.ˮ
Не верујем да сам икада имао клијента који је завршио своју визуализацију
састанка већа без некаквог осећаја страхопоштовања, покоре и потребе за искупљењем.
Они односе те осећаје у своје групе душа. Из тог разлога, спознаја о Закону ћутања
дочекала ме неспремног.

181
 Навешћу пример који говори о приватности ума која се не односи само на групе
душа, него и на моје пропитивање клијената о састанцима већа. Постоје аспекти
састанака већа који су изван контекста садашње стварности мојих клијената. Из разних
личних и духовних разлога, људи се не могу сетити свих детаља тих састанака. Неки
делови те блокаде намерно су постављени од стране клијента. У четрдесет и петом
случају, клијент очигледно зна шта ми не жели рећи. Други клијенти не знају зашто се
не могу сетити.

Четрдесет пети случај

Dr. N: Желим да сада пређете до најзначајнијег дела ваше расправе са Старцем који
седи здесна председнику вашег већа.
С: (нелагодно) Не осећам се добро због тога.
Dr. N: Зашто?
С: Не желим да прекршим Закон ћутања.
Dr. N: Мислите, са мном?
С: Са било киме, укључујући и чланове моје групе.
Dr. N: Не размењују ли чланови групе информације о свему?
С: Не о свему, посебно кад је реч о приватној и личној комуникацији са члановима
већа. Закон ћутања је начин да нас тестирају и виде можемо ли чувати истине о ономе
што је свето.
Dr. N: Можете ли бити прецизнији?
С: (смеје ми се) Тада бих вам рекао.
Dr. N: Не желим да спомињете било шта, што сматрате превише светим за
расправу, али к мени сте ипак дошли из неког разлога.
С: Да, и добио сам много. Али, не желим да делим са вама све оно што видим у
уму.
Dr. N: То поштујем. Међутим, занимљиво ми је што то не желите делити ни с
вашим сродним душама.
С: Већина њих има другачије веће од мене, али постоји још један разлог. Кад
бисмо поделили све своје знање, то би могло изазвати хаос ако та особа није спремна на
неке ствари. Дубоке спознаје могле би се употребити на неодговарајући начин. Тако
бисмо, нарушавајући Закон ћутања, ометали другу дӯшу.
Dr. N: Разумем, али мора ли се тај закон применити и на наш разговор о вашем
расту и личним тежњама?
С: (смеши се) Ви не одустајете, зар не?
Dr. N: Кад би ме лако одговорили од постављања питања о животу у духовном
свету, знао бих врло мало и био бих мање успешан у помагању људима.

182
 С: (уздише) Нећу с вама разговарати о неким светим стварима које се односе на
мене.
Шире импликације оног што је овај клијент рекао о менталној приватности између
душа у групама потврдили су и други. Чини ми се врло чудним да дŷше не желе са
својим пријатељима упоредити утиске о ономе што им се догодило на састанку већа.
Можда је то један од разлога због којих чланови исте групе ретко када добијају исто
веће. Ево још једног примера приватности:
ˮО свом састанку већа разговарам само с двоје својих пријатеља. Чак и нас троје
пазимо при расправи о томе шта се догодило на нашим састанцима. Причамо на
уопштен начин, на пример: ˮЗнам да сам требао да учиним ово или оно, зато што је
Старац рекао то и то о мени.ˮ
С обзиром на чињеницу да се наш живот између живота одвија у телепатском
свету, у почетку својих истраживања питао сам се како дŷше успевају сакрити своје
мисли једна од других. Открио сам да младе дŷше имају веће потешкоће с маскирањем
мисли од искуснијих душа, посебно својих водича. До трећег нивоа, телепатија постаје
облик уметности, а то укључује и блокаду с циљем приватности. Без емоционалних
ограничења људског тела, попут стида, кривице и зависти, нема мотивације за варку. У
телепатском свету, најважнија ствар коју дŷше узимају у обзир је њихово поштовање
личне приватности. Дŷше живе у заједницама с интензивним дружењем у групи, где
раде на својим лекцијама и лекцијама других. Отварају умове једне према другима до те
мере да се прикривање намера чини немогућим. То подстиче потпуну отвореност у вези
кармичких питања која утичу на дŷше што ће се повезати на Земљи.
Како телепатским душама успева селективно скривање и блокада мисли? О том
процесу не знам много, али открио сам неколико детаља. Из оног што сам сазнао,
закључио сам да свака душа има препознатљив вибрациони ментални образац, попут
отиска прстију. Образац је сличан чврсто плетеној кошари с испреплетеним енергетским
нитима које окружују индивидуално језгро карактера. Нити су филмови мисли, а душа
може одлучити о њиховом преносу. У те мисли спадају идеје, концепти, значења,
симболи и лична обележја специфична за ту дӯшу. С искуством, душа стиче способност
да у било ком тренутку сакрије било који оквир слике. Иако ништа није скривено на
уопштеј нивоу, ниједна нит не отвара се до самог језгра како би открила фине детаље
мисли ако душа не жели да неко уђе у мисао.
Али, и поред тога, открио сам да водичи и Старци често испитују испод менталног
прага мање напредних душа. То чине за њихово добро. Знам да то звучи злослутно. И
било би тако да се све то догађа на Земљи. Наши учитељи такође селективно штите
мисли од душа које их желе ментално испитати. Разлог томе је чињеница да водичи не
желе оптерећивати младе дŷше концептима за које ове још нису спремне, посебно онима
повезаним с будућношћу.
Сви поштују узвишеност и мудрост свог већа. Информације се сматрају
привилегованима и врло личнима. Након што се врате у своје групе са тих састанака,
дŷше не желе да њихове колеге нагађају у вези значења ствари које су им рекли Старци.
Један клијент ми је рекао: ˮКад бих то рекао својим пријатељима, било би то као да
варам на усменом испиту. Не би се могли одупрети сопственим тумачењима састанка
183
како би ми помогли.ˮ С друге стране стола Већа, Старци подстичу тишину зато што
знају да поштовање приватности осигурава већу отвореност душа које долазе пред њих.
Непримерено мешање чланова групе, ма колико добронамерно било, могло би
искривити поруке Стараца. Једини изузетак Закона ћутања на који сам наишао повезан
је с напреднијим душама које вежбају у специјализованим групама. Чини се да оне
уживају у дељењу оног што зову ˮцеховским информацијамаˮ са састанка већа.
Будући да духовни свет постоји у безвременом окружењу, ја се служим састанцима
као терапеутском одскочном даском за брзе кармичке прегледе који захватају читава
столећа. Заустављајући се у ономе што се догађа у просторији већа, одводим своје
клијенте до кључних тачака њихових прошлих живôта у којима су доносили критично
важне изборе. Усмеравам клијента у хипнози да изабере тренутке из прошлих живôта
који су важни за тему о којој расправљају са Старцима. Многи наши ставови и
комплекси ега долазе из других живота, и уколико клијент то види у другом контексту,
добија нову перспективу на садашњи живот. Често осећам помоћ и свог и клијентовог
водича.
Кроз тај облик терапеутске интервенције, мој клијент и ја тражимо узроке
садашњих образаца понашања. То ће отворити врата здравој промени менталног оквира.
Реинкарнацијска терапија је више од когнитивног разумевања. Људи морају видети да
све потешкоће и проблеми у њиховим животима имају значење и сврху. Понекад ћу
повести клијенте у просторију за избор живôта, како бих с њима расправио зашто су им
Старци понудили садашња тела. Ако душа још не сме сазнати за неке аспекте
будућности у овом животу, то ће бити блокирано. Кад завршим, покрећем замрзнути
призор са Старцима и састанак већа наставља се без задршке.
Никада не заборављам да сам ја само привремени посредник у динамици између
мог клијента, његовог водича и Стараца из већа. Знам да ми помажу зато што мој
клијент иначе не би могао визуализовати састанак већа у трансу. Као духовном
регресотерапеуту, дубока хипноза даје ми могућност да употребим и ум дŷше и садашњи
људски его. Надсвесни ум делује унутар вечног менталног оквира, ког подсвест може
претворити у садашњу стварност.
Немогуће је пренагласити важност свести о нашем правом унутрашњем Јаству за
вођење продуктивног живота. Не желим рећи да је једна тросатна духовна регресија коју
нудим брзопотезни лек за људе с проблемима. Ипак, обновљена свест о нашој правој
природи, спознаја о нашим прошлим животима и наш бесмртни живот у духовном свету
могу нам створити чврсте основе за конвенционалну терапију коју клијент може
похађати у свом крају. С друге стране, једна духовна регресија може направити чуда за
ментално здравог клијента, када препозна своју унутрашњу целовитост и сврху
постојања.

184
 7
ДИНАМИКА ЗАЈЕДНИЦА
Сродне дŷше
Раздобље између првог и другог састанка већа намењено је обнови дўше. Будући
да смо етерична бића, наш раст започео је у менталном царству духовног света с другим
душама, пре него што се ико од нас инкарнисао. И док је наше унутрашње биће
јединствено и засебно, велики део духовног живота између инкарнација посвећен је
емпатичном односу с другим душама. На тај начин, развој наших душа постаје
колективан. Део израза те колективности је веза коју имамо с тим душама у материјалној
стварности попут Земље. Током реинкарнације, блискост коју дŷше осећају једна према
другој у менталном окружењу озбиљно је тестирана кармичким изазовима у телима -
домаћинима. Ти прекиди блаженог менталног битка један су од начина на који духовни
учитељи шире нашу свест.
Чуо сам много занимљивих љубавних прича о сродним душама из прошлих живота
које су прошле време и простор да би се опет сусреле у овом животу. Ево неколико
примера:
Где је љубав била мучена: у култури каменог доба, пожудни је шеф клана стално
узимао партнерку мог клијента и затим је враћао.
Где је љубав била осујећена: жена је била робйња у старом Риму и послуживала
храну гладијаторима, од којих је једног волела. Тај заточени борац рекао је мојој
клијенткињи да ће је волети заувек, вече пре него што је убијен у арени.
Где је љубав била окрутна: у средњем веку, помоћника коњушара у тамници
дворца насмрт је бичевао племић који је уловио своју кћер и мог клијента на њиховом
тајном састајалишту.
Где је љубав била херојска: полинезијски младожења утопио се након што је
спасио своју новопечену невесту - моју клијенткињу - кад је њихов канŷ погодила
изненадна олуја пре три века.
Где је љубав била смртоносна: мој је клијент - Немац из осамнаестог века, пробо
своју жену у нападу љубоморе због њене наводне прељубе. Њу су лажно оптужили
локални трачеви и умрла је тврдећи да је невина и да је волела само њега.
Где љубав није праштала: ветеран се вратио из америчког грађанског рата и открио
да се његова супруга, моја клијенткиња, удала за његовог брата годину након што је
ветеран службено проглашен мртвим.
Сви горе описани парови данас су сретно венчани. Проблеми кроз које су
пролазили у прошлим животима припремили су их за следеће и оснажили њихову везу
сродних душа. Регресије у прошле животе дају занимљиве информације о паровима, али
довођење тих клијената у раздобље између живота даје им много ширу перспективу на
те односе.
Љубав долази у пакету с многим тестовима. С оним животима у којима смо имали
дуг и сретан живот са сродном душом долазе и они животи у којима смо уништавали

185
односе, или су нас разорили поступци наше сродне дӯше према нама. У тим тешким
животима са сродним душама, нешто је стајало на путу прихватања и љубави. Живот са
сродним душама доноси радост и бол, али ми учимо из обоје. Иза тешких догађаја
повезаних с односима у нашим животима, увек се налазе кармички разлози.
Имао сам клијенткињу по имену Valerie која је живела као лепотица у Кини пре
два века. У том животу одбила је своју примарну сродну дӯшу, човека ког је највише
волела, зато што се препирао с њом и није хтео хранити њену таштину као што су
чинили други. ˮОсим тогаˮ, рекла ми је Valerie у трансу, ˮбио је тако неспретан и
неугледан да сам се стидела бити с њим због оног што би други могли помислити. Из
поноса, пркоса и осећаја да ме схвата здраво за готово, удала сам се за наочитог
мушкарца који ми је испуњавао хирове. Изгубила сам срећу коју сам могла пронаћи.ˮ
У следећем животу, у Америци у деветнаестом веку, Valerie је била кћи
индијанског поглавице Cherokee-а који јој је наредио да се уда за сина другог поглавице,
што је био део њихове погодбе. Тај мушкарац био јој је физички одбојан и уништио јој је
живот након што је попустила пред очевом жељом. Ратник ког је волела у сопственом
племену био је одбијена сродна душа из њеног живота из Кине. Кад се вратила у
духовни свет након што је умрла као Индијанка, Valerie ми је рекла:
ˮМоја љубав и ја могли смо побећи заједно. Поред велике опасности коју је носио
тај чин, нешто у мени говорило ми је да морам претрпети то што је мој отац покренуо.
Сада видим да је то био тест. Имамо способност јако повредити особу која нас воли, а и
себе. Мој живот жене Cherokee-а је био подсетник на мој понос и таштину у животу
Кинескиње.ˮ
Живот с ˮпогрешномˮ особом у неком раздобљу вашег живота не значи да је то
време утрошено узалуд. Тај је однос вероватно унапред договорен. Заправо, можда ћете
ту дӯшу опет видети у духовном свету, у сасвим другом светлу. То се догодило с
мушкарцем за ког се моја клијенткиња морала удати као Индијанка. Његова душа
припадала је групи до Valerie-ине групе. Душа оба мушкарца које је Valerie волела у
протекла два живота опет је уједињена с њом у двадесетом веку, као њен супруг. Требао
бих додати да је Линда, која је данас најбоља пријатељица Valerie и припадница њене
групе душа, на крају била партнерка ратника ког је Valerie волела као Cherokee
Индијанка. После наше сеансе, Valerie се нацерила и рекла ми: ˮСада знам зашто сам
увек осећала благу нелагоду кад бих видела Линду са својим супругом.ˮ
Пре него што наставим, било би добро размислити о неким импликацијама
повезаним с чаробним искуством сусрета са сродном душом. Кад први пута седнем с
клијентом и кад се повежемо, поставићу питања повезана о пређашњим и садашњим
односима који су били значајни за његов живот. На тај начин упознајем се с ликовима
који глуме у представи њиховог садашњег живота. Будући да ја седим у првом реду док
се та представа одвија током хипнозе, желим да имам програм.
Кад се нађу у стању дубоког транса, многе везе између душа постају јасне. Људи у
близини мог клијента могу бити љубавници, верни пријатељи и рођаци, ментори и
сарадници. Наши односи с људима попримају многе облике у животу и обично укључују
дŷше из других група, као и оне из наше групе. Клијенти обично јако желе да

186
идентификују те везе између душа у садашњем животу, иако већина већ претпоставља
ко су људи око њега.
У широком смислу речи, љубав је симпатија која у животу може попримити многе
облике. Између сродних душа увек постоји некаква ментална веза, без обзира на то коју
улогу играју. С тим се људима повезујемо на многим нивоима ради бројних кармичких
лекција у сваком животу. Кад се пријатељство запали, претвара се у љубав, али без
трајног пријатељства дубока љубав не може опстати. То је сасвим различито од
заљубљености, која постоји на површинском нивоу, а ми сумњамо да та веза има икакву
праву сврху. Без поверења, интимност трпи и љубав не може расти. Љубав је
прихватање свих несавршености наших партнера. Истинска љубав чини вас бољим него
што бисте били без те особе у вашем животу.
Људи често изједначују љубав са срећом. Али, срећа је стање свести које се мора
развијати у вама и не сме зависити о некоме другоме. Најздравија врста љубави је она
кад већ имате добро мишљење о себи и кад је упућивање љубави некоме другоме сасвим
несебично. Љубав захтева напоран рад и стално одржавање. Имао сам бројне разведене
клијенте који су сазнали да су им прве љубави биле примарне сродне дŷше. Ствари су
могле успети да су се обоје више потрудили.
С друге стране, можда постоје разлози зашто своју примарну сродну дӯшу
упознамо тек касније у животу. Сродне дŷше каткад ће се раздвојити на неколико
живота и неће се сусретати. ˮМоја сродна душа и ја постали смо превише зависни једно
о другоме, па нам је требало да мало растемо одвојеноˮ изјава је коју често чујем кад су
сродне дŷше раздвојене. Свако раздобље на Земљи другачије је кад је реч о врсти
повезаности и искуства које ћемо имати са сродном душом. Међутим, сваки живот с
њом надограђује се на прошле животе.
Из прекинутих односа учимо вредне лекције. Важно је да наставимо даље у
животу. Неки клијенти кажу ми пре наше сеансе да им се чини како им права љубав
измиче из руку. После сеансе обично схватају разлог за такву ситуацију. Ако се не
појави ваша права љубав, ослободите себе разумевањем да сте можда овде како бисте
научили друге лекције. Погрешно претпостављамо да су људи који су изабрали да живе
сами - усамљени. Они можда имају богате, смирене, рефлексивне и продуктивне животе.
Повезивање с неким према коме не осећате ништа само да се не бисте осећали усамљено
изазива још гору усамљеност него да сте сами. Као што каже песма: ˮЗаљубити се у
љубав значи заљубити се у бајкуˮ. Таква љубав је фантазија, зато што је мотивисана
потребом да се љубав пронађе по сваку цену. Ако ваша сродна душа треба да се појави,
она ће ући у ваш живот, често кад је најмање очекујете.
Током многих година рада с душама у духовном свету развио сам начин
класификације сродних душа. Постоје три основне категорије душа које с нама
остварују однос у драми живота. Наши водичи и бића која долазе из духовних подручја
далеко од нашег, нису укључени у ове три категорије.

Примарна сродна душа

Примарна или главна сродна душа често се у нашем животу налази као партнер с
којим смо чврсто повезани. То може бити наш супружник, брат или сестра, најбољи
187
пријатељ, а каткад и родитељ. Ни једна душа није нам важнија од примарне сродне
дŷше. Кад моји клијенти описују животе у којима су им те дŷше партнери, већина каже
да им је живот неизмерно обогаћен. Једна од највећих мотивација за инкарнацију душа
је могућност изражавања у физичком облику. То је сигурно нешто што привлачи сродне
дŷше. Ако се ради о напреднијим душама, можда ће из живота у живот мењати пол.
Просечна душа обично радије бира један пол у 75 посто случајева.
Примарну сродну дӯшу не треба бркати с примарном групом душа у којој многе
блиске дŷше комуницирају једна с другом. Људи се служе термином ˮистинска сродна
душаˮ како би дефинисали своју примарну сродну дӯшу, што је у реду, све док то не
подразумева да су све друге блиске дŷше мање истинске. Неслагања између мојих
колега у вези таквих термина углавном су више симболична него дословна, али постоји
један други концепт повезан с примарним сродним душама који ми више смета.
На турнејама с предавањима, постављали су ми питање како су моји описи
примарних сродних душа и изјаве о двојности душа повезани с теоријом о душама -
близанцима. Мој је одговор: нису повезани. Објаснио сам начин на који можемо
поделити своју енергију дўше и водити паралелне животе, иако већина душа не жели
убрзавати учење на такав начин. Поред тога, рекао сам и да нам та способност поделе
омогућава да део своје енергије оставимо за собом у духовном свету, као тачан
дупликат, док смо инкарнисани. То практикују готово све дŷше, и то представља
двојност душа. Моја открића односа између примарних сродних душа и способности
душа да се деле немају везе с теоријом душа - близанаца или двоструког пламена. Ја
имам своје виђење истине, али да будем искрен, у својим истраживањима никада нисам
наишао ни на један доказ који би потврдио концепт душа - близанаца.
Како сам ја схватио теорију душа - близанаца, ви и ваш близанац створени сте у
истом тренутку из једног енергетског јајета и затим раздвојени. Са својим близанцем -
истинском сродном дўшом - нећете се ујединити све до краја ваших кармичких
инкарнација. Имао сам клијенте, попут оног из двадесет и шестог случаја, који су рекли
да не постоје две исте дŷше у тренутку настанка. Свака енергетска честица јединствена
је и створена као засебни ентитет. У теорији о душама - близанцима најнелогичније ми
је следеће: зашто бисмо имали примарну сродну дӯшу с којом не бисмо могли пролазити
кармичке лекције пре него што досегнемо савршено стање? Примарне или истините
сродне дŷше постоје зато да помогну једна другој у остварењу циљева. Оне нису наши
близанци.

Сродне дŷше - пратиоци

Наша примарна сродна душа је наш вечни партнер, али у својој примарној групи
имамо и друге дŷше које би се могле назвати сродним душама. У основи, оне су
пратиоци наше дўше. Те дŷше разликују се по карактеру и низу талената којима се
међусобно надопуњују, као што илуструју моји случајеви. Унутар примарне групе,
обично постоји и унутрашњи круг душа које су нам посебно блиске. Оне играју важне
улоге подршке у нашим животима, а и ми то чинимо за њих. Њихов број је различит, али
просечан клијент у свом унутрашњем кругу има три до пет душа.

188
 Иако дŷше - пратиоци у примарној групи започињу заједно, развијају се
различитом брзином. То је једнако повезано с мотивацијом као и с талентом. Свака душа
поседује неке снаге на које се њени пратиоци могу ослонити током инкарнација. Како се
група смањује, многи одлазе у разне специјализације, али не губе контакт једни с
другима.

Дŷше - познаници
Ова категорија душа односи се на припаднике секундарних група изван наше
примарне групе, али смештене у њеној близини у духовном свету. Као што сам
споменуо у петом поглављу под сликом 1, број чланова секундарних група око наше
примарне групе може бити и 1000 или више. Многе од тих група раде у учионицама
покрај наше. У другим групама постоје одређене дŷше - познаници које су изабране да
раде с нама. Њих ћемо упознавати у многим животима, док ће други само накратко бити
у нашој близини. Врло често, наши родитељи долазе из тих комшијских група.
У смислу друштвене интеракције у духовном свету, као и контакта током
физичких инкарнација, дŷше из примарне групе не морају имати много веза с душама из
секундарних група. У ширем контексту, све дŷше у секундарној групи некако су
међусобно повезане, али моји клијенти не сматрају их сродним душама. Иако нам то
нису дŷше - пратиоци, оне формирају широку базу људи које наши директори укључују
у разне улоге у будућем животу. Душа - познаник може имати специфично обележје које
нам је потребно ради одређене кармичке лекције у животу. Оне ће се врло вероватно
инкарнисати као људи, који у свој однос с вама уносе снажну позитивну или негативну
енергију. Те одлуке зависе о уговорима који се унапред склапају између свих странака и
њихових учитеља, а односе се на предности и недостатке појединих улога.
Улога може бити врло кратка. Читаоц се можда сећа инцидента на аутобуској
станици који је описао клијент из тридесет и деветог случаја. Помоћ коју је пружио жени
из тог случаја вероватно је била спонтана и имам осећај да та душа није била познаник
мог клијента.18
18 Због оваквих кратких улога, јасно је да немамо само једну (кратку) улогу у животу, већ
више кратких за разне људе, поред главне за одређену особу.

Навешћу пример краког позитивног контакта који ми је описао клијент који је

упознао јасно дефинисану дӯшу - познаника:
ˮШетао сам плажом сам, сасвим сломљен после отказа на послу. Појавио се неки
човек и почели смо разговарати. Нисам га познавао и више га никада нисам срео у том
животу. Али, тог послеподнева пришао ми је с лакоћом и разговарали смо. Осетио сам
како пребацујем своје проблеме том незнанцу. Смирио ме и пружио ми ширу
перспективу на моју ситуацију с послом. После сат времена отишао је. Сада видим да ми
је он био познаник из суседне групе у духовном свету. Тога дана нисмо случајно
налетели један на другога. Послали су га мени.ˮ
Међутим, најдубље контакте имамо са сродним душама. Док сам разматрао ову
књигу, људи су ме замолили да им детаљно опишем један случај љубавне приче између
примарних сродних душа. Будући да сам и сам романтик, нисам могао одолети том
захтеву.
189
 Четрдесет шести случај
Када ме Maureen назвала да закаже састанак, у њеном сам гласу осетио журбу.
Било је то у данима у којима још нисам имао листе чекања од преко годину дана.
Maureen је живела у близини моје ординације у Калифорнији. Питала ме може ли доћи к
мени с мушким пријатељем, који је допутевао из New York-а да би се с њом сусрео први
пут. Поставио сам јој питање о том пријатељу ког никада није видела и испричала ми је
следећу причу.
Пре три месеца, на једној web страници, група од око двадесет и пет људи
заинтересованих за живот после смрти формирали су оно што се у информатичком
жаргону зове ˮбрбљаоницаˮ. Људи сличних интереса на тај начин започињу разговоре
путем интернета. Све то морала ми је објаснити зато што немам велико знање о
рачунарима. Maureen је рекла да су она и човек именом Dale тако добро усклађени у
својим расправама о теми сродних душа, да су осетили неку чудну повезаност. Додала је
да је невероватно у којој мери Dale одражава њене мисли. Одлучили су да направе своју
сопствену, приватну брбљаоницу за будуће разговоре на интернету.
Maureen и Dale открили су да су рођени пре педесет година, у размаку од неколико
месеци, у подручју око San Francisco-а. Разговарали су о својим неуспешним браковима
и осећају необјашњиве туге да траже нешто што ни једно од њих није пронашло, а што
би им отворило срца. Њихови разговори углавном су се вртели око живота после смрти
и Dale је споменуо да је прочитао моју књигу. Убрзо, одлучили су се за сусрет у
Калифорнији и посетили ме ради заједничке сеансе регресије. Договорили смо се за
датум за који се показало да је дан после њиховог првог сусрета. Стигли су у моју
ординацију са сјајем у очима и ја сам коментарисао да су већ у трансу и да им нисам
потребан. Чим су се видели, дошло је до тренутног препознавања. Maureen је рекла:
ˮНачин на који смо се насмешили једно другоме - израз у нашим очима - звук нашег
заједничког смеха - веза кроз вибрације кад смо се руковали - створили су еуфорију која
је била тако снажна да смо постали слепи за све друго што се догађа око нас.ˮ
Овај случај описаћу са стајалишта Maureen, будући да ме она прва контактирала.
Током уводног разговора, сазнао сам да је у животу неколико пута имала deja vu осећај
кад би зачула музику из 1920-тих или видела играчице које плешу charleston у хаљинама
из тог раздобља. Maureen ми је рекла и да је од детињства прогони ноћна мôра изненадне
смрти.
Мој је обичај да уводим клијенте у духовни свет после смрти у последњем животу
тако, да не пропусте природна чуда нормалног уласка у духовни свет. Предности те
хипнотичке технике су бројне, између осталог могуће је сазнати јесу ли негативни
отисци тела из прошлог живота пренесени у клијентово садашње физичко тело. Ако
убрзам тај процес одвођења клијената непосредно у духовни свет, рецимо из мајчине
материце, тамо ће стићи дезоријентисани. Било би то као да уводите некога у кућу са
задње стране и замолите га да опише прочеље. Таква убрзана процедура уласка у
духовни свет довела би и до тога да клијенти заобиђу низ оријентационих станица. Те
станице могу бити од кључног значаја ако је смрт пре тог уласка била нагла и
трауматична. Ако не прескочимо призоре смрти, клијент је боље заштићен од болних
физичких сећања.
190
 На моју наредбу да пређе до најзначајнијег призора из свог прошлог живота,
Maureen ме повела до догађаја који је довео до њене смрти. То је често сигнал невоља
које следе и регресотерапеути морају бити спремни на страшне призоре смрти. Оно што
следи је сажета верзија Maureen-ине приче.
Dr. N: Јесте ли мушкарац или жена?
С: Заправо, девојка.
Dr. N: Како се зовете?
С: Samantha. Скраћено, Sam.
Dr. N: Где сте и шта радите у овом тренутку?
С: Седим пред огледалом у својој спаваћој соби и припремам се за одлазак на
забаву.
Dr. N: Каква је то забава?
С: (станка, па благи смех). Забава је... За мене, данас ми је осамнаести рођендан и
родитељи су ми приредили забаву поводом уласка у друштво.
Dr. N: Па, сретан рођендан, Sam. Који је данас датум?
С: (после краћег оклевања) Двадесет и шести јул хиљаду деветсто двадесет и треће.
Dr. N: Будући да седите пред огледалом, волио бих да се погледате и опишете ми
оно што видите.
С: Плавуша сам, вечерас носим подигнуту фризуру. Носим белу свилену хаљину.
То је моја прва права хаљина за забаве. Ставићу своје нове, беле ципеле с високим
петама.
Dr. N: Чини се да сјајно изгледате.
С: (са самосвесним осмехом) Rick-у је боље да тако мисли.
Dr. N: Ко је Rick?
С: (сада је сметена, поруменела је) Rick је... Мој момак... Мој вечерашњи пратиоц.
Морам да завршим с припремом, убрзо ће доћи.
Dr. N: Слушајте, Sam, сигуран сам да можете са мном разговарати док завршавате
са шминкањем, не желим вас успоравати. Реците ми, јесте ли озбиљно заинтересовани за
Rickа?
С: (опет румени) Аха... Али не желим деловати превише заинтересовано. Глумим
тешко доступну девојку. Rick мисли да је фаца, али знам да ме жели.
Dr. N: Видим да је ово важна забава. Претпостављам да ће вам убрзо затрубити да
дојурите у његов аутомобил?
С: (раздражено) Апсолутно не! Ох, он би то волео, али позвониће пристојно на
врата и собарица ће га пустити унутра, па ће ме причекати у приземљу.
Dr. N: Дакле, забава је далеко од ваше куће?
С: Не предалеко - у помодној вили у центру San Francisco-а.
191
 Dr. N: У реду, Sam, сада крените кроз време до забаве у центру San Francisco-а и
објасните ми шта се догађа.
С: (весело брбља) Сјајно се забављам! Rick изгледа сјајно, наравно. Моји родитељи
и њихови пријатељи говоре ми како изгледам одрасло. Ту је музика, игра... Многи
пријатељи честитају ми... (и лице моје клијенткиње накратко се помрачи) Много се пије,
а моји родитељи не знају за то.
Dr. N: Смета ли вам то?
С: (бори се против нових осећаја брзо повлачећи руку кроз косу, враћа се у тај
тренутак) Ох... Пиће је увек део тих забава - чини нас веселима и безбрижнима. И ја
пијем... Rick и неки његови пријатељи прошверцовали су пиће.
Dr. N: Сада се преместите до следећег важног догађаја те вечери и објасните ми
шта се догађа.
С: (лице клијенткиње разнежи се, говори спорије) Rick и ја слободно плешемо...
Приљубљен је уза ме... Ми... Горимо.... Шапће ми на ухо да морамо отићи са забаве како
бисмо накратко били сами.
Dr. N: И како се осећате због тога, Samantha?
С: Узбуђено... Али чини ми се да ме нешто задржава... Преовладавам то...
Самовољна сам. Претпостављам да је то осећај родитељског неодобравања... Али,
осећам да је то нешто више. Одбацујем тај осећај због узбудљивости тренутка.
Dr. N: Задржите тај осећај. Шта се догађа после тога?
С: Одлазимо кроз бочни излаз како нас не би видели, до Rick-овог аутомобила. То
је прекрасан нови црвени спортски кабриолет. Ноћ је чудесна и кров је спуштен.
Dr. N: Шта тада чините Rick и ви, Sam?
С: Улазимо у аутомобил. Rick ми вади игле из косе како би слободно вијорила.
Снажно ме љуби. Rick се жели правити важан... Јуримо низ дугачак прилаз на улицу.
Dr. N: Можете ли описати локацију улице и смер у ком сте кренули?
С: (сада постаје врло нервозна) Идемо на југ низ Пацифичку обалу, путем који
води из San Francisco-а.
Dr. N: Како се осећате током вожње, Sam?
С: (у једном краком тренутку клијенткиња је слободна од свог предосећаја) Осећам
се тако живом. Топла је ноћ и ветар у коси баца ми праменове на лице. Rick ме загрлио
једном руком. Стиска ме и говори ми да сам најлепша девојка на свету. Обоје знамо да
смо заљубљени.
Dr. N: (приметио сам да је рука моје клијенткиње почела дрхтати и да јој се тело
укочило. Хватам је за руку зато што претпостављам шта долази) А сада, Samantha,
желим да знате да ћу бити са вама цело време док ми будете описивали догађаје, како
бих вас брзо провео кроз све што се може догодити. То знате, зар не?
С: (слабашним гласом) Да...

192
 Dr. N: Пређите у тренутак кад се ствари почињу мењати у тој вожњи с Rick-ом и
опишите шта се догађа.
С: (клијенткиња сада дрхти целим телом) Rick је превише попио, а пут постаје
вијугав. Кривине су све оштрије, а Rick држи само једну руку на волану. Ближимо се
брдовитом крају... У близини океана... Ту је литица... Аутомобил се заноси по путу...
(сада виче) RICK, УСПОРИ!
Dr. N: Је ли успорио?
С: (сада плаче) ОХ, БОЖЕ. НЕ. НЕ ЖЕЛИ! СМЕЈЕ СЕ И ГЛЕДА МЕНЕ. А НЕ
ПУТ.
Dr. N: Сада брзо, Sam - наставите.
С: (шмрцајући) Промашили смо следећу кривину - аутомобил је у ваздуху - падамо
у океан... Умирем... Вода... Тако хладна... Не могу дисати... Ох, Rick... Rick...
Застајемо док ја обављам брзо ублажавање тог трауматичног сећања и у исто време
изводим Samantha-ину дӯшу из њеног физичког тела. Подсећам је да је већ много пута
прошла кроз физичку смрт и да ће бити добро. Samantha објашњава да нерадо одлази
зато што је њен млади живот тек започео. Није желела оставити Rick-а, али сила која ју
је одвлачила од океана била је ˮпревише упорнаˮ.
Кад сам почео истраживати дӯшу, претпоставио сам да, када двоје људи попут
Samantha-е и Rick-а умру заједно, они заједно улазе и у духовни свет. Открио сам да се
то не догађа у тренуцима смрти, с једном разликом. Мала деца која погину с онима које
воле, дижу се заједно с том особом. То ћу детаљније објаснити у деветом поглављу у
ком говорим о душама младих људи. Чак ће се и примарне сродне дŷше које погину у
истом тренутку обично уздизати различитим рутама, на сопственим вибрационим
линијама. Сматрао сам да је тај растанак помало тужан, све док ми није постало јасно да
дŷше дочекују њихови водичи и пријатељи из духовног света на одговарајућем времену
и месту. Свака душа има свој сопствени темпо уздизања, што укључује и оријентационе
станице и обнављање енергије, чак и ако се враћају у исту групу душа. То се догодило и
с Rick-ом и Samantha-ом.
Dr. N: Видите ли негде Rick-а?
С: Не... Покушавам да се одупрем сили која ме вуче и жељи да се окренем и
погледам увис. Желим и даље гледати океан... Желим да помогнем Rick-у.
Dr. N: Је ли вас сила на крају окренула у правом смеру, супротно од Тихог океана?
С: (клијенткиња је сада тиха и резигнирана, али и жалосна) Да, сада сам високо над
Земљом.
Dr. N: (то је питање које обично постављам људима) Желите ли да се опростите од
својих родитеља пре него што наставите даље?
С: Ох... Не... Не сада... Касније ћу... Сада само желим да одем.
Dr. N: Разумем. Реците ми, шта сада видите, Samantha?

193
 С: Улаз у тунел... Отвара се и затвара... Усклађује своје кретање с мојим. Пролазим
кроз тунел и осећам се много лакше. Сада је тако сјајан. Неко у огртачу долази према
мени.
На Dale-овој сеанси, сазнао сам да је он био Rick и да су његова сећања усклађена
са сећањима Maureen. Док је Samantha очито живела неколико секунди после несреће и
уздигла се из океана, Rick-ова је душа искочила док је аутомобил још био у ваздуху. Кад
сам ту причу износио публици у Dallas-у, једна дама наглас је изустила: ˮТо је типично
мушки!ˮ Рекао сам јој да, кад ум зна да нема изгледа да преживи разарање тела које
следи, душа може изаћи тренутак пре смрти. На тај начин енергија дŷше боље се очува.
Након што сам завршио сеансе с Dale-ом и Maureen, састао сам се с тим
примарним сродним душама да бисмо прегледали оно што смо научили. Maureen ми је
објаснила да би, кад год би возила аутопутем 1, јужно од San Francisco-а, осетила
необјашњиву нервозу и тескобу на једном делу пута. Сада је знала зашто. Надао сам се
да ће моје депрограмирање њеног призора смрти из 1923. уклонити и ноћне море с
изненадном смрћу. Месец дана касније, Maureen ми је писала и потврдила да је та ноћна
мора напокон нестала.
У овом случају, чудесан синхроницитет дошао је до изражаја кад ми је Dale рекао
како је један од разлога због којих је напустио свој родни крај, чињеница да се осећао
нелагодно возећи око San Francisco-а. Човек би помислио да ће време које проведемо у
духовном свету између живôта уклонити све заостале учинке искустава из прошлог
живота. У већини случајева то се и догађа, али као што сам рекао, неки људи преносе из
живота у живот физичке и емоционалне телесне отиске. То посебно вреди ако је тај
отисак повезан с неком специфичном кармичком лекцијом у будућем животу.
Зашто су ове примаме сродне дŷше у овом животу биле раздвојене педесет година?
Да бисмо то схватили, морамо започети с динамиком њихове групе душа. Dale и
Maureen долазе из групе душа првог нивоа. Свих тих дванаест душа у одређеној су мери
горљиви борци склони ризику. Њихов водич стално их води у комшијске групе како би
видели да оне могу функционисати с више мира и склада. Dale и Maureen рекли су ми да
су те посете биле занимљиве, али да су им мирне дŷше ˮнекако досаднеˮ. Наравно,
постоје и чланови њихове групе који су промишљенији, али Rick/ Dale није један од
њих. У свом садашњем животу био је војни ренџер који је одслужио три рока у
Вијетнаму. ˮНисам очекивао да ћу се вратитиˮ, рекао ми је, ˮи то би било у реду.ˮ
Будући да воли да живи на ивици опасности, напустио је службу после рата зато што му
је војнички живот у мирно доба досадио.
После аутомобилске несреће из 1923. виши водич групе изабрао је Rick-а, који је
провео знатно више времена у извештавању и оријентацији од Samantha-е. Кад се вратио
у групу, Rick је био врло раздражљив. У нежном призору енергетског миловања, Rick је
рекао својој примарној сродној дӯши колико му је жао што је прекинуо њен кратак
живот. Из сеансе није било сасвим јасно у којој су мери обоје унапред знали за
могућност несреће. Били су љубавници у многим прошлим животима, од којих су многи
били бурни. Иако су се Dale и Maureen инкарнисали у исто време у овом животу и на
истом место на ком су живели 1920-тих, није им било суђено да се упознају у младости.

194
Исто чулно искуство и емоционална енергија из те географске локације једноставно су
били предуслови да се сретну много касније у садашњем животу.
Те сродне дŷше знале су док су кретале у садашњи живот да мора проћи много
година док им се не поклопе услови за сусрет. Dale је посебно морао искусити
фрустрацију година жудње и ишчекивања праве жене. Он данас није немаран,
неодговоран човек. И Samantha-и/Maureen требала је зрелост коју није поседовала у
својој вези с Rick-ом 1920-тих. Ни Dale ни Maureen у овом тренутку свог сусрета не
узимају живот здраво за готово. Обоје су проживели дубоке емоционалне боли једно без
другога. Мој рад с тим паром завршио је тиме што су обоје изјавили готово исту ствар.
Maureen је рекла: ˮЗавршавамо своје исцељивање јасним поштовањем према светости
живота и свести о важности праштања. Сада кад обоје знамо шта значи губитак,
ценићемо заједничко време које нам је преостало у овом животу.ˮ
Пре него што закључим причу о сродним душама, желим да додам да многе сродне
дŷше пролазе кроз припремни течај пре следеће инкарнације. Једно обележје ове
генералне пробе с нашим водичима је крајњи Преглед важних елемената у будућем
животу. Један аспект тог припремног течаја понекад укључује издвајање две сродне
дŷше, које одлазе и једна другој шаљу слике свог изгледа у новим људским телима, те се
договарају у каквим ће се околностима сусрести.
У књизи Путовање душа написао сам поглавље у ком сам навео примере таквих
припрема за полазак. Сродне дŷше неће се састати баш увек пре поласка. Осим тога,
зависно о карми, понекад једна душа зна више од оне друге о њиховом будућем сусрету
и о томе како ће та особа изгледати. Ево краког примера сродне дŷше која прича о
сусрету са својом будућом женом:
ˮБило ми је допуштено да видим своју супругу у соби за преглед следећег живота.
Била је привлачна инструкторка аеробика коју ћу упознати у теретани. Пажљиво сам
проучавао њено тело и црте лица зато што нисам хтео забрљати наш сусрет, што сам
учинио у прошлом животу. Мирис њеног знојем окупаног тела усекао ми се у памћење...
Њени покрети... Њен осмех... И највише од свега, њене очи. У тренутку у ком сам је
угледао у овом животу осећао сам магнетну привлачност.ˮ

Везе између духовних и људских породица

По правилу, чланови исте групе душа не враћају се у следећим инкарнацијама као
генетски наследници исте људске породица. То значи да се, супротно тврдњама
традиције америчких Индијанаца, душа деде обично неће вратити у телу унука.19
19 Ово њихово веровање је вероватно настало услед ограниченог знања о броју људи у свету и
везаности за своје племе, тј. народ.

Противљење душа генетској реинкарнацији нагласио сам у четвртом поглављу у

причи о подели душа, те поновно у петом поглављу у причи о DNK. Дŷше које желе
научити нове лекције ограничава повратак у тела која имају исто насљеђе, етничку
припадност, културално окружење, а можда и исти географски положај као што су
имале у прошлом животу. Инкарнирајући се у различитим породицама широм света,
дŷше искоришћавају широки распон људских тела. Та различитост је оно што даје
дубину нашим инкарнацијама на Земљи.
195
 У необичним случајевима, наши водичи могу изаћи у сусрет душама које гаје
снажне осећаје о недовршеним кармичким пословима у одређеној породици и које се
желе вратити у ту породицу. Оне се могу вратити као деца нове генерације, али унутар
животног века људи који су били повезани с кармичким догађајима важним за те дŷше.
Желим нагласити да су та догађања генетске реинкарнације због кармичких разлога
ретка. Далеко је вероватније да ће се душа вратити у другу породицу донекле повезану с
породицом из прошлог живота да би исправила неки озбиљан грех. Ипак, и то је врло
неуобичајена одлука, посебно кад се ради о личној повреди нанесеној дӯши, зато што то
делује као освета.
Иако се дŷше обично не реинкарнирају у истој породици у којој су живеле у
прошлим животима, припадници исте групе душа засигурно бирају нове породице у
којима могу бити заједно. Чланови групе душа обично су у сваком животу повезани
крвним везама и географском близином. Какве улоге бирају? Сигуран сам да би читаоци
ове књиге могли сести и нацртати графикон који приказује значајне чланове њихових
породица, пријатеље, љубавнике, па чак и познанике, да би видели ко су најизгледнији
кандидати за њихову породицу душа.
У петом поглављу, на слици 7, израдио сам карту с бојама аура породица душа у
садашњем животу. Слика 10. је дијаграм који приказује како се група душа инкарнира у
људске породице како би остале повезане током протекла три века. Моја средишња
клијенткиња на том дијаграму је Ruth. Молим вас, обратите пажња на то да је из века у
век породично наслеђе сасвим различито, упркос генеалошким везама на мом дијаграму.
Слика 10. скраћена је верзија приказа Ruth-иних духовних пријатеља у људским телима.
Наведено је шест душа из њене групе и две из суседних група, које се налазе у сваком
веку.
Ruth се налази у средишту дијаграма и свака линија која се шири из средине према
споља представља исту дӯшу која преузима разне породичне улоге повезане с Ruth, од
осамнаестог до двадесетог века. Можемо видети да је Ruth-ина примарна сродна душа у
овом животу њен супруг. У Ruth-ином последњем животу, та душа била јој је најбољи
пријатељ, а у животу пре тога, супруга, кад је она била мушко у осамнаестом веку. Ruth-
ина примарна сродна душа има ауру обојену заштитничком жутом бојом, док је Ruth-ина
сопствена аура мешавина белих и плавих нијанси, што указује на јасноћу и љубав према
учењу. Те примарне сродне дŷше редовно су се упаривале током неких 7000 година од
њиховог првог заједничког живота.
Осим душа - пратиоца из Ruth-ине групе душа, приказао сам и две дŷше -
познанице из суседне групе. Те су дŷше данас отац и мајка моје клијенткиње. У
деветнаестом веку играле су улогу њеног деде и баке. У осамнаестом веку, исте те две
дŷше биле су Ruth-ин ујак и ујна. Ruth-ина карта представља типичног клијента. Свака
група душа има своју сопствену суптилну варијацију омиљених људских породица. У
истој седмици кад ми је дошла Ruth, дошла ми је клијенткиња која је била изнимно
блиска са својом мајком. Мајчина душа била је члан групе душа те клијенткиње, а у
прошлом животу била јој је сестра.

196
 Овај мрежасти дијаграм илуструје примарне сродне дŷше, сродне дŷше -
пратиоце и дŷше - познанике који су се инкарнисале у иста тела везана уз живот
клијенткиње, Ruth, током протекла три века. Свака генерацијска линија која се шири из
средишта представља исту дўшу у различитим телима.
Деде и баке обично имају велики утицај у раним фазама наших живота као особе
којима се поверавамо и које нам не суде. Често откривам да је омиљени деда или бака

197
особе у овом животу био њен брат, сестра или најбољи пријатељ у прошлом животу.
Друштвена динамика интимног људског контакта тако је моћна да су у већини мојих
случајева улоге, које друге дŷше имају у нашим животима и ми у њиховима, непосредно
повезане с кармичким лекцијама групе. Кад нас неко близак повреди у животу, или ми
повредимо ту особу, што резултира удаљавањем и одвајањем, то је зато што су те особе
пристале да нас подуче некаквој лекцији, иако притом и саме уче неку своју лекцију. Те
лекције припремају обе стране за будуће односе, као што ће показати четрдесет и седми
случај.
Требао бих истакнути и то да се споредне улоге стотина душа - познаника из
суседних група у нашим животима могу понављати генерацијама. Због недостатка
простора, нисам навео све те дŷше на Ruth-ином дијаграму прошлих живота на слици 10.
Пример једне важне дŷше - познаника која овде није наведена је душа звана Зенда, која
је била Ruth-ина омиљена учитељица у шестом разреду. Открили смо да је у прошлом
веку Зенда била њена прва комшиница која јој је пружала подршку. У осамнаестом веку,
Зенда је била власница фирме која је запослила ту клијенткињу. Мрежасти дизајн слике
10 прикладан је ако узмемо у обзир све међуодносе људи чији су животи уткани с
нашим.
Психолошки профили примарних сродних душа, душа - пратиоца и душа -
познаника у клијентовом садашњем и прошлим животима врло су поучни кад се
детаљно изуче у генеалошкој карти. У сваком од прошла три века видимо још једног
важног глумца у Ruth-иним животима који долази из суседне групе душа. Ни за њу није
било простора на слици 10. Та душа, звана Ortier, преузимала је улоге љубоморних,
неемотивних и манипулативних особа. Она је послана како би тестирала Ruth-ину
поверљиву нарав и да би се Ruth научила брже опорављати од повреда, те носити с њима
на здрав начин. Иако је та особа исказивала и добре особине у људском темпераменту,
негативности су биле врло сталне. У Ruth-ином садашњем животу, Ortier је њена
свекрва. У претходном животу, та је душа играла улогу блиске пријатељице која ју је
издала. Постоје показатељи да ће кармички циклуси у којима Ortier преузима негативне
улоге убрзо завршити за Ruth.
Ruth је топла, страствена и нежна особа. Њена примарна сродна душа поседује
аспекте тих квалитета, али је и тврдоглава, брутално искрена и одлучна. Многе друге
дŷше са слике 10. су прилично резервисане и тихе. Сличне су и по карактерним цртама
перфекционизма и тврдоглавости.
Једна душа у групи је неуредна, опуштена и инертнија од других. То је у садашњем
животу брат моје клијенткиње, Andy. Та душа добровољно је пристала да у прошлом
веку буде Ruth-ин супруг како би она променила навике. Током тог живота, Ruth-ина
примарна сродна душа изабрала је улогу мушког пријатеља. Осећали су толику
међусобну привлачност да су имали везу која је скоро уништила Ruth-ин брак с Andy-
јем. Напокон је у том прошлом животу схватила да је Andy, који је за њу неуобичајен
партнер, био особа која јој је на опуштен начин отворила ум према оптимистичнијем
животу у ком је научила ценити сваки дан и видети више хумора у животу, што је
надопунило њену природно топлу нарав. Иако јој Andy није био сјајан партнер, док јој је
био супруг у деветнаестом веку, у њему је пронашла толеранцију и заиграност. У

198
међувремену, њена примарна сродна душа носила се с новим изазовом - браком с
особом чија је нарав била пуно више склона сукобљавању од Ruthине природе.
Не желим да оставим утисак да је чињеница да нисте венчани за примарну сродну
дӯшу формула за незадовољство. Заправо, имао сам клијенте који су у низу живôта
намерно измењивали три или четири дŷше из свог унутрашњег круга као партнере како
би се научили носити с неким изазовима. Иако су дŷше Ruth и Andy-ја испробале то по
први пут у деветнаестом веку, резултати су били углавном позитивни.

Поновни сусрет с душама које су нас повредиле

Сада кад имамо слику о улогама које разне сродне дŷше могу играти у нашим
животима, хтео бих описати специфичан аспект тих односа који је људима посебно
занимљив. Често ми постављају питање шта се догађа кад у нашој групи душа
непосредно после живота сретнемо некога ко нас је на неки начин повредио. Филозоф
Heidegger рекао је: ˮНико други не може волети уместо вас нити осетити вашу бол.ˮ Та
је изјава можда истинита на Земљи, али не и у духовној свету. Дŷше могу ући у умове
својих пријатеља и осетити оно што и они осећају. То чине због емпатије, жеље за
разумевањем и проценом негативних понашања у прошлом животу.
У четрдесет и седмом случају изабрао сам мушкарца који је у последњем животу
имао тежак почетак с тиранским оцем - злостављачем који никада није био задовољан
ни са чим што би овај учинио. Како бих поједноставио ствари, послужићу се њиховим
земаљским именима. Мој клијент се звао Ray, а његов отац Carl. Ray је био дечак пун
проблема који је одрастао без осећаја сопствене вредности и до краја живота је
покушавао савладати та негативна осећања. Ray је скривао своју осетљивост од других
градећи заштитне зидове око себе. Овај случај приказује шта се догодило кад су се отац
и син опет сусрели у духовном свету.
Пратићемо оно што је Ray назвао ˮмотивациона критична сеансаˮ с Carl-ом.
Почетни призор врло је невин - чланови примарне групе дочекују новопридошлу дӯшу
на уобичајени начин. Можда ће вам помоћи ако опет погледате слику 3 на страници 159,
где сам нацртао дијаграм групе душа који изгледа попут горње половине сата. Својом
ˮтехником сатаˮ служим се у раду с повратничким душама како бих одредио положај
душа, док моји клијенти у хипнози идентификују чланове своје групе.

Четрдесет седми случај

Dr. N: Док се приближавате тим душама, какав је њихов распоред?
С: Ммм... Некакав полукруг, а ја долазим у средину.
Dr. N: Желим да замислите да су распоређене попут сата. Ви сте у средини, где су
смештене казаљке. Особа непосредно испред вас била би на 12 сати. Особа вама слева на
9 сати, а здесна на 3 сата. Разумете ли?
С: Да, али мој водич Ix-Ax сада је иза мене.
Dr. N: То је уобичајено при овом првом сусрету, Ray. Замислићемо да је он негде
између 5 и 7 сати. Сада ми реците, из ког смера нашег сата вам прилази прва особа која
вас поздравља?
199
 С: С крајње леве стране - 9 сати.
Напомена: Прва особа која нам прилази и поздравља нас после живота увек је
значајна душа.
Dr. N: То је добро. Видите ли ту дӯшу као мушку или женску или је беполна?
С: (нежно) То је моја супруга, Marian.
Dr. N: И шта она чини у овом тренутку?
С: Полаже ми руке на лице... Нежно ме љуби, а затим ми грли главу.
Свака душа има свој сопствени стил поздрава дŷше која долази. После Marian, Ray-
ева бака с љубављу га омотава својом енергијом попут огртача. Затим прилази његова
кћи Ann. Део њене енергије још је на Земљи, јер њена тренутна инкарнација није готова.
упркос том смањењу енергетске масе, Ann грли Ray-а и љуља се с њим, смејући се
његовој збуњености.
Док напредујемо кроз сат, примећујем да мог клијента хвата све већа нелагода.
Претпостављао сам да Ray још није видео једног важног члана групе. Док смо се
ближили крају круга душа, раположење се почело мењати кад се Ray сусрео с нечим што
ја зовем ˮсиндромом скривањаˮ, тј. скривањем једне дŷше иза друге. Понекад је то израз
заиграности, попут игре скривалице, али у овом случају није било тако.
Dr. N: Јесу ли то сви?
С: (нелагодно се мешкољи у мојој столици) Не... Видим сену иза своје ујне Bess.
Dr. N: (након што сам га смирио) Ray, реците ми шта се тачно догодило.
С: Сада видим бљесак светлости (с препознавањем) Ох... То је мој отац... Carl. Он
се скрива иза осталих. Жели бити последњи. Избегава ме. Посрамљен је ведрином
тренутка - све то грљење, смех и узбуђење. Не осећа да би требао учествовати у томе у
овом тренутку. (мрачно) Ни ја.
Напомена: Мало касније, враћам се на дӯшу која је била Carl.
Dr. N: Желим да се покренете унапред до тренутка разговора с Carlом. Покушајте
ми пренети детаље вашег разговора с њим.
С: Убрзо прелазимо на... Критику оног што се догодило и зашто... Разговарамо о
својим ставовима и проценама. Marian и Ann су тамо, а Carl је још посрамљен. Започиње
речима: ˮБио сам престрог с тобом као отац. Знам да нам је оно што смо планирали
измакло из контроле. Тај живот - једноставно ме савладао...ˮ
Dr. N: Шта вам значи то признање, Ray?
С: (с осећајем откривења) Carl-ова душа није попут алкохоличара и злостављача
који је био мој отац... Ох, видим неке сличности... Али његова унутрашња доброта била
је потиснута. Није могао контролисати опсесије тог тела.
Dr. N: Опростите, Ray, али не тражите ли извињења за његове поступке? Мислим,
Carl је имао лекције које је морао научити, зар не?

200
 С: У реду, добровољно је ушао у тело склоно емоционалним испадима. Осим што
смо планирали да ми намерно отежа ствари, хтео је видети може ли боље управљати
телом склоном насиљу. Carl-ов прошли живот био је пун ексцеса. Признаје да наш
последњи живот није прошао добро. Carl није испунио обвезе ни према мени, ни према
себи.
Dr. N: (устрајавам) Још не сматрате да Carl у свом типу тела тражи извињење за
оно што вам је учинио као отац?
С: Не, то вам овде не може проћи. Carl ми објашњава да ме изневерио на многе
начине, али научио је нешто из тог живота и пита ме јесам ли и ја. (станка)
Dr. N: Молим вас, наставите, Ray.
С: (дубоки уздах) Видим да је његов бес нестао и то ми је чудно, јер још се нисам
навикао на његово право ја... Али убрзо хоћу.
Dr. N: Док размишљате о свему томе, Ray, какве негативне склоности Carl-ова
душа уноси у његове инкарнације?
С: Он зна да је то жеља да контролише догађаје и људе из своје близине. Његов
прошли живот који је провео као мој отац појачао је ту склоност. Обојица смо у животу
имали проблема са суочавањем. Зато тако добро сарађујемо с Ann и Marian. Чини се да
оне ублажавају животне фрустрације много боље него ми.
Dr. N: Вратимо се на околности које су довеле до ваше потребе да вас контролише
строг отац који вам намерно мора отежати ствари. Чак и да Carl није претерао са својим
задатком, не схватам зашто сте пристали да будете његов син.
С: (смеје се) Морали бисте познавати нашег водича, Ix-Ax-а. Он се више воли
служити хумором него подучавати. Не форсира нас с некаквог ауторитарног положаја
јер Carl и ја лоше реагујемо на чврсту руку. Ix-Ax нас подстиче, али нас наводи на
веровање да све наше идеје долазе из наших сопствених перцепција. (станка) Ix-Ax ми
допушта да помислим како сам се извукао, а затим ми цимне савет. Он је тренер, не
директор.
Dr. N: Па, драго ми је што сам добио ту информацију о Ix-Ax-у, али какве то везе
има с вама и Carlом и тим прошлим животом у ком је ваш однос нарушен?
С: (стрпљиво) У животу пре оног с Carl-ом био сам сироче и развио неке лоше
навике. Изгубио сам свој прави идентитет у том телу. Био ми је то позив на буђење.
Dr. N: На који начин?
С: Као клинац, нисам имао подршку никога ко би ме усмеравао. Мајка ми је умрла.
Самотно детињство може вас оснажити или скршити. Проблем је био у следећем: што
сам постајао јачи и самосталнији, мање сам марио за друге. Створио сам живот у ком
сам узимао и мало враћао. Осећао сам да ми људи то дугују.
Dr. N: Гледајте, Ray, зар морате одлазити у такве крајности? Како би било да сте у
животу, који сте испланирали с Carl-ом, имали оца пуног љубави и на тај начин добили
накнаду за живот који сте провели као сироче ?

201
 С: (слеже раменима) Превише лако. После живота у ком сам био сироче, Ix-Ax ме
питао: ˮВерујем да си сада спреман за живот у ком ће те попустљиви родитељи мазити и
пазити?ˮ Рекао сам му: ˮЧуј, па то уопште не звучи лоше.ˮ Затим је додао: ˮХоћемо ли
средити и то да будеш једино дете богатих родитеља?ˮ Мало смо се забављали с тим
сценаријем, а Carl је упао у расправу с неколико примедби о томе да жели пуно новца
као мој богати отац, да би се кладио на коње. Он воли коње.
Dr. N: Како сте Carl и ви на крају донели одлуку о заједничком стресном животу?
С: Ix-Ax нас тако добро познаје. Ја сам превише наоштрен за мекани приступ
животу. На крају смо га заједно замолили да нас убаци у тешке околности.
Dr. N: Нису ли се ствари везане уз усамљеност и отуђеност за вас погоршале у
последња два живота? Питам се јесте ли ви и Carl научили било шта из тако лошег
односа оца и сина.
С: (станка, замишљено трља руке) И да и не. Истина је да сам допустио да ми у тим
прошлим животима отуђеност буде изговор за недостатак правог напретка, али у
последњем животу барем сам имао оца који није отишао. Било ми је боље с Carl-овим
злостављањем него што ми је било с потпуним напуштањем у животу пре Carl-а, кад сам
био сироче.
Dr. N: То и није неки напредак. Је ли Carl-ова душа била ваш отац и у животу кад
сте били сироче?
С: Не.
Dr. N: Која је била ваша главна лекција у последња два живота?
С: Очување идентитета, без обзира на потешкоће. То ће ме учинити снажнијом
душом.
Dr. N: Сигуран сам да хоће, Ray. Али, чини ми се да бисте могли размислити о
томе да каткад успорите и за промену изаберете лакше животе. Би ли било тако лоше да
мало дођете до даха и изградите чвршће основе за задржавање идентитета у следећим
телима?
С: (очито узнемирен тим предлогом) Не! Рекао сам вам да то могу, а то зна и Ix-Ax.
Моја снага је истрајност у савладавању потешкоћа. Мој живот с Carl-ом као оцем био је
тест опоравка од прошлог живота сирочета и није ми био неуспешан. (енергично)
Научио сам много за следећи живот и кажем то Carl-у како би се он боље осећао.
Dr. N: Како вас двојица решавате то у духовном свету?
С: (блажим, замишљенијим тоном) Кад смо сами, размењујемо енергије наших
мисли и сва сећања на тај заједнички живот.
Dr. N: Је ли то потпуна размена умова за коју сам чуо?
С: Да, свака честица мог идентитета Carl-овог сина из тог живота преноси се у
Carl-а, док он мени преноси сва своја сећања као мој отац. То је врло субјективно – и то
је добро. У мојој групи то зовемо разменом пехара горчине.
Dr. N: И јесу ли оба гледишта сасвим поштена?

202
 С: Овде не може бити варке.
Dr. N: Траје ли та размена дуго?
С: Не, пренос је кратак, али потпун. Тада спознајемо све тешкоће и терете, бол и
бес - мотивацију - из перспективе друге особе, јер је то као да се налазимо у њеном
старом телу. Постајемо друга особа.
Dr. N: Доноси ли та размена умова опроштај?
С: Она је много више од тога. То је неописиво стапања два ума. Обојица можемо
искусити околности које су оног другог навеле на одређене изборе. Осећам Carl-ов
недостатак испуњености, као и он мој. Кад је размена готова, погађа нас тако дубоко да
није потребно да опростимо један другоме. Опраштате сами себи, а затим исцељујемо
један другога. Разумевање је апсолутно. Покушаћемо опет у другом животу, све док не
успемо.
После одређене почетне нелагоде у духовном свету након последњег заједничког
живота, Ray и Carl опет су били опуштени и сретни у својој групи душа. То не значи да
је Carl-ово понашање брзо опроштено у духовном свету. Током прегледа и процене свог
живота, пре него што се сусрео с Ray-ем, Carl је био врло свестан сувишне боли и
повреда које је нанео Ray-у. Овде су на снази две силе. Прва је потенцијално
подчињавање карактера дŷше биофизичким обележјима тела - домаћина, уз учинке
специфичних утицаја из околине. Други услов су улоге које су требали играти у низу
кармичких узрочних веза.
Сваки живот је комад тканине који сачињава целу таписерију наших живôта. Ако
је члан породице или пријатељ груб и бескомпромисан, или можда слаб и емоционално
удаљен у односу на нас у животу, ми видимо само спољњи део правог карактера те
дŷше. Све поделе улога у животу имају своју сврху. Ако сте одрасли уз посебно
захтевног родитеља, као што је Ray одрастао с Carl-ом, поставите себи ово питање: Шта
сам научио/научила од те особе, а шта ми је дало мудрост коју не бих
поседовао/поседовала да он или она нису били део мог живота?
У овом животу, Ray је имао потешкоћа с зависношћу о штетним хемикалијама и с
опсесивним понашањем. Али, у доби од 45 година, извлачи снагу из својих унутрашњих
ресурса и преокреће ситуацију. Према ономе што ми је Ray рекао, остваривање контакта
с правим идентитетом дŷше на нашој сеанси јако му је помогло. Carl-ова душа сада је
старији брат мог клијента, који је прилично гњавио Ray-а док су одрастали. У данашњем
животу збивају се многи обрасци односа који су се збивали и у прошлости. Ипак, те су
две дŷше много више повезане као браћа него што су биле као отац и син.
Тиме што не закапа неугодна сећања у овом животу, Ray-ева душа живи у
ментално здравијем телу. Овога пута, душа Ann, једна од важнијих учесника, Ray-ева је
мајка, а не кћи. Она његовом животу даје другачију генерацијску димензију. Gershen
Kaufman написао је да је ˮстид својеврсно убиство дŷше.ˮ Један од Ray-евих проблема је
ношење са стидом. Стид нам отупљује умове зато што ствара осећај неприхваћености,
недостатности и безвредности. Може бити тако снажан да онемогући сваки напредак
дŷше у људском уму који се затворио. Међутим, Ray је необично одлучна душа која, као

203
што смо видели, не одустаје од тих тешких живôта да би се повремено одморио. Постаје
све снажнији ређајући тешке животе.
Четрдесет и седми случај показује да постоје дŷше које стално траже типове тела
који су изазов њиховој слабости. И Ray и Carl су дŷше које лако падају у навике
зависности код одређених типова телесне хемије. Зашто и даље траже таква тела? Чине
то ради вежбе. Свако опсесивно понашање које мења раположење проблем је, и Ray је
намерио савладати тај проблем пре него што настави даље. Знам да та душа напредује.
После два неуспешна брака, Ray ми каже да је упознао жену својих снова, али мора
се очистити од дроге и алкохола да би је могао ценити. Сазнали смо да је његова будућа
супруга душа Marian.
Још једна реч о синдрому скривања, када душа која се враћа не види јасно члана
групе. Кад се то догоди некоме ко седи у мојој ординацији, може бити да ће душа која се
скрива од клијентове свесне перцепције имати снажан утицај на његову будућност.
Сећам се младе удовице која ме посетила док је још туговала због недавног губитка свог
супруга. Прегледали смо све чланове њене групе душа, укључујући и дӯшу њеног
преминулог супруга. Загрлио ју је у емотивном призору у ком јој је рекао да буде снажна
и да ће све бити у реду. Затим је рекла: ˮАх, ту је још неко. Тамна прилика која се скрива
иза осталих. Ох - то је душа мог будућег супруга. Сигурна сам у то – али још се нисмо
срели у овом животу. Још не смем сазнати ко је он, јер би то уништило спонтаност
нашег сусрета.ˮ

Интеракција између грŷпа душа

Рекао сам да готово све младе групе душа остају у сопственим просторима за
учење. То посебно вреди за дŷше првог и другог нивоа - њихови простори су светиња, а
границе између учионица одредили су сами. Основа за то правило је чињеница да све
дŷше поштују приватност рада који се одвија у другим просторима за учење. Духовне
учионице нису попут земаљских, у којима се морамо извињавати ради одсутности. Дŷше
могу избећи учење са својим колегама кад год желе. Ако душа жели самоћу, или се
подаље од колега жели позабавити неким приватним послом који сматра корисним за
себе, може то учинити уколико та активност не омета рад друге групе.
Открио сам да дŷше нису присиљене на учење, а некима су потребна дужа
раздобља одмора. Ипак, већина душа с којима сам разговарао осећа се изостављено ако
не учествују са својим колегама у неком текућем пројекту. Мотивација им је узбуђење
које доноси овладавање одређеним вештинама. Исто тако, већина душа не жели се
мешати у пројекте других група. Открио сам да не постоје две суседне групе које се
налазе на сасвим истом нивоу развоја у свим подручјима учења. Без обзира на то на ком
се нивоу налазите, није тако лако посетити другу учионицу и добити нешто од лекције у
току.
Посете међу члановима различитих група душа селективни су и догађају се због
специфичних разлога. Будући да такве посете углавном подстичу учитељи - водичи, у
духовном свету они су више изузетак него правило. Постоје групе које се друже са
суседима, док се неке друге групе уопште не друже с другим групама, осим изван
простора за учење. Кад се дŷше приближе крају обуке на другом нивоу, почињу се јако
204
трудити. Током тог времена, моји клијенти често говоре о приликама за посету другим
групама душа. Клијент из мог следећег случаја рекао је следеће о једном од својих
посета.

Четрдесет осми случај

Dr. N: Зашто сте хтели посетити ту суседну групу душа?
С: Моја је група мање озбиљна од већине. Волим посећивати ову групу зато што је
мало испред моје. Мојој игри живота помаже да се дружим с бољим играчима. Већина
њих спремна је прећи на независно учење. Врло су одлучни. Ја им причам шале о мојој
групи како бих их опустио, а они мени дају практичне идеје.
Dr. N: Посећујете ли их често?
С: Не, знамо колико су сви запослени и то поштујемо. Не желим их превише
ометати.
Dr. N: Причајте ми о својој прошлој посети и о томе шта се догађало.
С: (станка) Били су усред жустре расправе. Један од њихових чланова, Orick,
преглēдаао је сан који је имао у инкарнацији која је недавно завршила. Orick је мислио
да би требали знати за тај инцидент.
Dr. N: Инцидент повезан с Orick-овим сном док је овај последњи пут био на Земљи
у људском облику?
С: Тако је. Неко из његове групе током те инкарнације послао је Orick-у
информацију док је овај спавао. Његов људски ум погрешно ју је протумачио.
Dr. N: Па, је ли то била грешка пошиљаоца - те неутеловљене дўше – или Orick-ова
грешка?
С: Морате схватити да су чланови групе коју посећујем професионалци у таквим
стварима. Не воле грешке. Врло су озбиљно друштво.
Dr. N: Молим вас, наставите. Шта сте сазнали док је Orick препричавао тај
инцидент са сном?
С: Следећег јутра, после тог сна на Земљи, Orick је ушао у дубоку медитацију како
би разазнао значење поруке коју је добио током ноћи. Вероватно је била превише
збркана у његовом људском уму да би имала много смисла. Orick је благо задиркивао
свог пријатеља - оног који је послао поруку - да би требао усавршити своје слање порука
кроз снове.
Dr. N: Шта је пошиљаоц сна рекао Orick-у?
С: Рекао му је нехајно: ˮНе, само си превео информацију коју сам ти послао на
несавршен начин, а затим си начинио погрешне кораке на основу своје погрешне
информације.ˮ
Dr. N: И шта је група коју сте посетили закључила из те расправе између Orick-а и
његовог пријатеља?

205
 С: Мислим да су сви закључили да, иако су две дŷше веома блиске, несавршени
аспекти људског мозга који прима информацију могу забрљати било који пренос. Оно
што би душа из духовног света требала учинити је да пошаље поруку више пута и да се
не ослони на један медиј, као што је сан. Осим тога, поруке би требале бити кратке и
врло јасне.
Dr. N: Дакле, то је за вас била продуктивна посета? Нешто сте научили?
С: Увек нешто научим. Углавном у тој групи ћутим и слушам. Расправа о преносу
духовних порука била ми је корисна. Ствари које сам сазнао током те посете однео сам
својој групи на проучавање.
Групе којима није угодно кад им долазе обични посетиоци можда ће поздравити
долазак напредног специјалисте или дŷше високог профила какву дотад нису срели.
Пример такве посете представио сам у теми о бојама посетиоца у петом поглављу. Али,
чини се да чак и затворене групе уживају у дружењу изван простора за учење. Већ сам
описао јавна подручја на којима се велике групе примарних група сусрећу како би
разговарале. Многе дŷше ову активност сматрају забавом.
Будући да се многе дŷше повремено засите формалног рада, дŷше – инструктори
организовају скупове у центрима заједнице на које долазе гости - предавачи. Гости -
предавачи омогућавају душама да се одморе од својих редовних учитеља. То им пружа
прилику да стекну другачији поглед на теме од општег интереса за групе душа. Те
поруке могу говорити о захвалности према другима, користи од добрих дела, лојалности
и поштења, и о томе како великодушно делити дарове које свако од нас поседује. Знам
да изражавање тих моралних ставова не звучи јако забавно, али говорници зачине ствари
личним анегдотама и многим алегоријама у којима повлаче паралеле са својим
земаљским искуствима. Овде се одвијају и други, суптилнији разговори између мајстора
својих заната и душа из публике, које ми моји клијенти не могу превести. Ево цитата
који ће вам пренети атмосферу с таквог скупа:
ˮГости - предавачи нам помажу у обуци. У приступу и карактеру разликују се од
мог водича, а то помаже. Постоји једна жена именом Shalakin коју обожавам. Она
повремено долази у наш центар и никад је не пропуштам. Њена вештина лежи у
способности да узме било који проблем и брзо продре у његову срж. Може изнети неку
сложену идеју и пренети ми је тако брзо да некако знам да ћу на њу реаговати много
боље кад је следећи пута сусретнем у животу. Говори нам да слушамо људе који нам се
на Земљи не свиђају посебно, зато што од свакога можемо нешто научити.ˮ

Рекреативне активности у духовном свету

Слободно време
Овај део књиге посвећен је свима онима који се боје да се живот између живота
састоји само од рада, без имало игре. У духовном свету може се употребити појам одмор
и рекреација. Слушао сам изјаве стотина клијената о томе шта раде изван својих
простора за обуку. После физичке смрти, наш дух и даље носи сва лепа сећања на живот
на Земљи. Снажни осећаји укуса хране и пића, додиривања људских тела, мириса,
призора и звукова шетње пустињом, успона на планине и пливања у морима Земље
остају у дӯши. Вечни ум може се присетити моторичких покрета и чулних задовољстава
206
људског тела, и свих осећаја које су они стварали. Стога је природно да дŷше желе
задржати та планетарна сећања стварајући своја бивша тела у духовном свету. Уосталом,
управо је овде (у духовном свету) настао концептуални дизајн, па и енергетски модели
за физичке организме.
У овом делу описаћу и начин на који дŷше између живôта путују на Земљу ради
одмора и рекреације. Осмо поглавље позабавиће се душама које путују на друге светове
осим Земље. Та путовања душа могла би се назвати ˮрадним одморомˮ, јер могу се
искористити за истраживање и проучавање или искључиво као слободно време.
Распоред учења и слободног времена на другим физичким и менталним световима
флексибилан је, зависно о главној сврси путовања и раположењу дŷше. Будући да овај
део посвећујем рекреацији дŷше, моји примери који говоре о путовањима на Земљу и
другим активностима у духовном свету биће ограничени на забаву душа.

Школски одмори
Моји клијенти праве разлику између краћих одмора од учења и одмора који
укључују дужа раздобља рекреације. Ево примера мушког клијента који описује типичан
школски одмор:
ˮУ мојој групи је десет људи и раздвојени смо једни од других током школских
одмора. Ја волим лутати унаоколо, подаље од нашег простора. Понекад се спустим у
предворје и изађем на отворено, где људи из многих других душа шетају и разговарају.
У тим раздобљима одмора највише ми се свиђа спонтаност. Може се догодити да
сретнемо некога с ким бисмо се желели спојити на неки начин у будућем животу. На
тим одморима не бавимо се толико неважним разговорима, него сусрећемо и упознајемо
друге врсте душа. Наравно, увек је забавно налетети на неког из прошлог живота кога
већ дуже нисмо видели и упоредити утиске.ˮ
Друга клијенткиња рекла је ово о одмору с члановима њене групе, склоним избору
женских тела:
ˮОдлазимо у простор окружен раскошним цветним вртом. Тамо је прекрасан базен
с вибрантном, исцељујућом, ликвидном енергијом. Плитак је, тако да кроз њега радије
ходамо него што пливамо. Плутамо попут водених нимфи и једна другој препричавамо
забавне приче из живота.ˮ
Чујем да су рекреативне активности полно дефинисане у оним групама у којима
дŷше још нису сасвим андрогене. То ме не изненађује. Као што сам већ рекао, млађе
дŷше склоније су једном полу у ком се инкарнирају на Земљи. Једна клијенткиња рекла
ми је: ˮТоком наших пикника за време школских одмора, моје пријатељице и ја
флертујемо с неким мушки оријентисаним душама из других, суседних грŷпа. Претимо
им да ћемо им постати супруге у следећем животу ако не буду пристојни.ˮ

Мир и самоћа као одмор и рекреација

Будући да су радне активности грŷпа душа захтевне, постоје дŷше које се више
воле осамити у слободно време. Сви познајемо људе који више воле да буду сами него
да се друже. Многе од нас разнолике улоге које играмо у животу толико омету, да нам је
тешко схватити ко смо заправо. Кроз двадесет и други случај у четвртом поглављу
207
споменуо сам самотне дŷше којима је потребно дуже раздобље прилагођавања после
посебно тешких живота. Те дŷше обично нису монашки оријентисана бића којима су
потребне сталне дозе самоће током целог постојања. Већина душа добро се обнови кроз
нешто самоће. Али, сусретао сам дŷше којима су, чини се, потребна редовна раздобља
издвојености помешана с временом проведеним у разреду. Многе дŷше те врсте сматрам
аскетама. Чини ми се да за њих раздобља мировања представљају облик менталне
контемплације попут оног каквог су искусиле у манастирима или ашрамима на Земљи,
где су се концентришевали на духовна начела. Клијент је дао следећу симболичну
изјаву:
ˮМоја група зове ме Плетач венаца. Волим да будем сам, како бих видео сам себе.
Током раздобља мировања, стварам кружне енергетске врпце - плетем их попут
таписерије својих живота и живота својих шест најближих пријатеља. Разноликост
наших животних искустава изражавам плетући разне материјале - атрибуте енергије –
који представљају елементе људи и догађаја. Да бих то извео како ваља, морам бити
сасвим усредоточен.ˮ
Моји клијенти кажу да жеља за самоћом у духовном свету произлази из
интензивне потребе за боравком у светим границама чисте мисли како би покушали
дотакнути Извор из ког су настали. Многи кажу да су искусили тренутке дубоког успеха,
али за то је потребан интензиван рад. Ја сам открио да неке од тих аскетских душа имају
проблема с групним активностима и да избегавају раздобља рекреације, зато што више
воле контемплацију. Упркос одвојености током обуке, те дŷше касније могу много
допринети у подручјима своје специјалности.

Одлазак на Земљу ради одмора и рекреације

Постоје дŷше које између живôта долазе на Земљу као невидљива бића како би
могле поновно искусити некадашња физичка окружења. Једини проблем у томе је што се
морају вратити у хронолошко време, што значи да се морају припремити на промене до
којих је дошло од њиховог последњег доласка. У трећем поглављу, душа из
седамнаестог случаја описала је повратак на Земљу ради одмора, као и то да је налетела
на друге бестелесне дŷше, од којих су неке биле проблематичне. Тај услов, као и
чињеница да не желе разводнити стара, изворна сећања, спречиће неке дŷше од повратка
на Земљу између живôта. Постоје дŷше којима су таква носталгична путовања изван
физичког тела незахвална, па чак и фрустрирајућа. Та се ситуација не односи на оне
дŷше које се враћају како би утешиле и помогле вољеним особама, а притом нису
мотивисане жељом за забавом.
Према ономе што сам видео, чини се да на дŷше на одмору највише утичу промене.
Многе дŷше не желе између живôта да се враћају на Земљу ради рекреације због
свакодневне модернизације заједница у којима су некада живеле. У димензијама изнад
нултог нивоа на Земљи, слике мeста и људи који су некада живели овде замрзнуте су у
безвременом вакууму који никада не нестаје. Дŷше које живе изван апсолутног физичког
времена могу по жељи вратити обрасце енергетских честица које представљају тренутке
у људској историји.

208
 Ипак, постоје дŷше које се упркос тим препрекама желе вратити у посету планети.
Мој следећи случај описује једну од оних душа које уживају лутати својим старим
крајем на Земљи. Из мноштва случајева, овај сам изабрао из личних разлога, јер описује
крај у ком сам ја одрастао. Клијент из четрдесет деветог случаја и ја учествовали смо у
истој активности, наши животи чак су се и преклапали током неколико година, све док
он није умро 1948. Док разматрам тај случај, питам се хоћу ли и ја опонашати духовну
рекреацију ове дŷше у двадесет и првом веку?

Четрдесет девети случај

Dr. N: Шта вам је омиљена рекреативна активност између живôта?
С: Волим да долазим на Земљу.
Dr. N: Куда одлазите?
С: У прошлом животу волео сам плаже јужне Калифорније. Зато се враћам и
сунчам на песку, шетам плажом међу морским галебовима и кроз таласе. Моја страст су
таласи - осећај кретања и разбијања пене.
Dr. N: Како можете у потпуности искусити све то на плажи без физичког тела?
С: Узимам довољно енергије да то осетим, али не и довољно да ме виде.
Dr. N: Рекли су ми да дŷше на рекреативна путовања често узимају 100 посто
енергије. Шта ви чините?
С: Не чинимо то на Земљи, зато што не би било поштено плашити људе. Не носим
више од 5 посто, обично и мало мање.
Dr. N: Јесте ли у стању јахати на таласима?
С: (смеје се) Апсолутно. Шта мислите зашто долазим? Осим тога, летим с птицама
и играм се с делфинима.
Dr. N: Да сте дух који седи на плажи и ужива на Сунцу и да ја прођем покрај вас,
шта бих видео?
С: Ништа, прозиран сам.
Dr. N: Значи ли то да бих, да шетам плажом, једноставно прошао кроз ваш простор
и да не бих осетио вашу присутност?
С: Па... Неки људи би можда нешто осетили, али вероватно би то занемарили као
плод своје маште.
Dr. N: Можете ли отићи и на друге физичке светове како бисте искусили оно што
сте описали?
С: Да али волео сам овај крај и био сам овде у више живôта. Зато се враћам. Море
је део моје дŷше. Могао бих отићи на друге водене светове, или створити све то у
духовном свету, али за мене то не би било сасвим исто.
Dr. N: Где се још налазе ваша омиљена места за игру повезана с вашим бившим
животима на Земљи?

209
 С: Око Средоземног и Егејског мора.

Стварање земаљских насеља

Апачи верују да ˮмудрост седи на неким местимаˮ. Будући да је у духовном свету
могуће створити било коју стварност, није необично да неке дŷше желе провести своје
слободно време у кућама у којима су живеле на Земљи. Те дŷше често одлазе у
заустављен тренутак у ком су живеле у бившем животу и не излажу се великом порасту
становништва и променама својих старих четврти. То је као да замрзнете прошлост, а
дŷше које желе провести слободно време у духовном свету могу то учинити.
Те дŷше могу ментално створити тачну реплику познатог окружења у ком су
живеле, попут околног крајолика, паркова и улица, као и зграде које их подсећају на
родне градове. Само морају створити та места према сећању и послужити се усмереним
енергетским зрацима да би се створиле слике. Да би у потпуности спровеле те пројекте
створене од чисте енергије, можда ће им затребати и помоћ других. Кад слике једном
буду створене, распашће се тек када душа изгуби интерес за њих.
Када дŷше створе окружење у ком су живеле, могу створити и тело које су
поседовале. Дŷше могу у те призоре додати и своје старе кућне љубимце, што ћу
детаљније објаснити у делу о животињама. Морам рећи да су многе дŷше које воле
овакву рекреацију склоне забави и хумору. Могу замолити своје пријатеље из прошлих
живôта да дођу и друже се с њима на поново створеним географским локацијама за које
су сви заинтересовани. Овде приоритет имају сродне дŷше, као што јасно показује
следећи цитат:
ˮМоја супруга Erika и ја волели смо кућицу коју смо изградили у Баварским
Алпима. Желели смо је опет и после смрти, па смо је изградили уз помоћ нашег учитеља
енергије. Он је сматрао да нам је то добра вежба. Модел сам имао на уму и он га је видео
у потпуности пре него што смо почели с преносом енергије. Спољашњост су додатно
уредили наши пријатељи Hans и Elfie, који су живели покрај наше куће у Немачкој, а
сада су с нама. Унутрашњи дизајн Erika и ја извели смо без помоћи. Ја сам створио своју
стару библиотеку, а моја супруга створила је кухињу каква је била. Било ми је дивно кад
сам опет могао бити насамо с њом на тај начин.
Људи се питају могу ли дŷше имати интимне физичке односе са својим поновно
створеним телима. Ако добар секс настаје у уму, тада чиста душа има све предности
секса без физичких инхибиција. У духовном свету није могуће самозаваравање. Према
ономе што сам чуо, долази до губитка целовитог чула додира зато што више нисмо у
густом физичком телу са нервним системом. У сваком случају, код духовног обнављања
људског тела, недостатак потпуног чулног искуства и више је него замењен еротичном
снагом потпуног спајања два ума.
Љубав је жеља за потпуним спајањем с обектом љубави. Између живота, дŷше
имају могућност изражавања љубави још интимније него на Земљи. Упркос томе, неке
дŷше ипак желе створити призоре из прошлих живота у којима је њихова љубав цветала.
Поновно стварање тих призора за партнере има дубоко значење. Уосталом, многим
душама подстицај за реинкарнацију су задовољства физичког изражавања у биолошком
облику.
210
 Животињске дŷше
Сећам се пригоде кад сам држао говор у центру New York-а. Током дискусије,
једна жена из предњег реда поставила ми је следеће питање: ˮВерујете ли да мачке имају
дӯшу?ˮ Одговорио сам питањем: ˮИмате ли ви мачку?ˮ И док је жена оклевала неколико
тренутака, пријатељица која је седила покрај ње насмешила се и подигла четири прста у
ваздух. Од свих љубитеља животиња на свету које занима то питање, морам бити
најопрезнији с онима који поседују мачку. Жени у Manhattan-у рекао сам будући да
никада нисам хипнотисао мачку, да не могу лично посведочити да мачке имају дӯшу. То
је није усрећило све док нисам додао како су неки клијенти рекли да виде животиње у
духовном свету између живота.
Светске религије одавно расправљају о томе поседују ли животиње дӯшу. Источне
религије, попут јудаизма, кажу да су дŷше животиња равне душама људи. У јудаизму
постоје различити нивои душа, при чему су животиње на најнижем, а људи на највишем
нивоу. Муслимани сматрају да животиње поседују дух, али да њихове дŷше нису
бесмртне зато што животиње не могу разумно изабрати између неба и пакла.
Хришћанске религије резервишу вечну дӯшу само за праведна људска бића.
Власници кућних љубимаца који комуницирају са својим животињама пројектују
велики део своје духовне енергије у та створења, што се одражава на разне начине,
зависно о врсти животиње и њеној личности. Представљају ли те особине дӯшу? Знамо
да животиње размишљају, али нисмо сигурни у којој мери. Пси су заштитнички, мачке
су сналажљиве, а делфини имају сложене обрасце говора. Чине ли постојање рационалне
мисли или је њен недостатак критеријум по ком можемо закључити имају ли животиње
дӯшу?
Свако ко поседује кућне љубимце рећи ће вам да животиње имају засебне
карактере, осећаје, па чак и осећај за потребе својих власника. Знамо да животиње
пружају утеху током раздобља туговања и физичке болести. Кућни љубимци имају
способност да нам подигну раположење и убрзају исцељивање дајући нам безрезервну
љубав и пријатељство. Људима који мисле да су животиње само бића с инстинктивним
осетима рекао бих да, уколико животиње имају перцепцију мисли, на неком нивоу
поседују и индивидуализовану енергију.
Моји клијенти кажу ми да свака животиња има своју сопствену класификацију
интелигентне енергије и да се људске дŷше не крећу горе - доле по лествама, из једног
облика у други. Те честице енергије крећу се од сложених животних облика, попут
шимпанзи, па до једноставних структура. Упркос томе што моји клијенти одбацују
могућност премештања душа из врсте у врсту, можда сва органска и анорганска
материја на Земљи ствара вибрациону енергију и вероватно је повезана на неки смислен
начин. Клијенти који су имали везе с разним врстама животиња у духовном свету рекли
су ми да све оне поседују некакву енергију дўше. Нису попут људских душа и разликују
се једна од друге. После смрти, енергија тих животиња наводно ˮпостоји у другим
сферама од енергије људске дўшеˮ. За особу у трансу, сфере су простори који имају свој
специфичан образац и функције. Чуо сам више извештаја о животињским душама у
духовном свету. Мој следећи случај, клијенткиња именом Kimoye, добар је пример за то.

211
 Педесети случај
Dr. N: Kimoye, чиме се ви бавите у слободно време?
С: Искрено, ја сам прилично тиха, недруштвена душа и уживам у две ствари. Када
нисам у својој групи, бавим се вртларством и играм се са животињама.
Dr. N: Зар заиста узгајате биљке у духовном свету?
С: Стварање живих бића од енергије једна је од наших важнијих вежби.
Dr. N: Причајте ми о игри са животињама.
С: Имам пса и мачку, као и коња. То су моји љубимци из прошлог живота.
Dr. N: Појављују ли се кад их пожелите?
С: Не, морам их дозвати, зато што обично не живе у нашим просторима. Ја не могу
отићи у њихов простор. Доводи ми их старатељ за животиње. Ми их зовемо ˮтрагачиˮ.
Dr. N: Желите ли рећи да трагач мора пронаћи вашег љубимца, а не оног ког сте
створили од енергије, попут биљака из вашег врта?
С: Апсолутно.
Dr. N: Имају ли животиње дӯшу, Kimoye?
С: Да, наравно да имају, али у много варијанти.
Dr. N: Каква је разлика између животињске и људске дўше?
С: Дŷше свих живих бића имају различита... Својства. Животињске дŷше имају
мање честице енергије... Мању запремину, и нису тако сложене и вишестране као што је
људска душа.
Dr. N: За које још разлике између људских и животињских дŷша знате?
С: Главна разлика, осим величине и запремине, је у томе што животињске дŷше не
води его. Не муче их питања идентитета, као што је случај с нама. Осим тога, оне
прихватају своје окружење и стапају се с њим, уместо да се боре да га контролишу,
попут људских бића. (застаје и додаје) Од њих можемо учити.20
20 Другим речима, животиње имају колективну дўшу на нивоу врсте (зато је речено да немају
его – не зато што су несебичне и ˮпросветљенеˮ). Зато је свака мачка увек мачка и ништа друго,
сваки пас или коњ такође. Њихове дŷше су колективни обрасци јединствених фреквенција. Једна
фреквенција обликује врсту мачака, друга врсту паса, трећа врсту мајмуна итд. Разликују се само
према индивидуалном искуству и начину живота сваке јединке, окружења, утицаја људи итд. и у
том смислу показују индивидуални карактер, иако он није много сложен. Такође на њихов
темперамент и карактер делују и астролошки утицаји, иако много простије него код људи. Зато је
овде речено да имају много варијанти.

Dr. N: Рекли сте да животињске дŷше имају сопствено подручје у духовном свету.
Како се онда можете дружити с њима, чак и уз помоћ душа старатеља?
С: (збуњено) Оне на Земљи поседују чулну енергију попут нас... Делимо физички
живот с њима... Зашто не и ментални...?

212
 Dr. N: Па, Kimoye, рекли сте да имају различита својства од наше интелигентне
енергије.
С: Имају и моје биљке, па ипак се могу дружити с њима кад пожелим.
Dr. N: Споменули сте да се играте са својим псом. Може ли енергија биљака
постати псећа енергија?
С: Не, зато што сваки облик живота има свој асортиман енергије - та енергија не
прелази линију у други физички облик на истој планети.
Dr. N: Значи ли то да се мачка неће преобразити у виши облик живота и да људско
биће неће постати нижи облик, рецимо мачка, у будућем животу?
С: Да, тако је. Енергија се ствара и додељује одређеним физичким и менталним
облицима.
Dr. N: Шта мислите, зашто је тако?
С: (смеје ми се) Не знам какав је велики план, знам само да мешање врста душа
није пожељно.
Dr. N: Реците ми, Kimoye, видите ли животињске дŷше својих кућних љубимаца у
групама попут ваше групе душа?
С: Као што сам рекла, не одлазим на њихово место. Оне немају потребу да нас
дозивају к себи. Не могу вам причати о тим подручјима, осим што ми је старатељ за
животиње рекао да постоји општа подела на копнене, ваздушне и водене групе.
Dr. N: Јесу ли оне међусобно повезане у духовном свету?
С: По нашем схватању, китови, делфини и туљани живе заједно, вране и јастребови
- коњи и зебре – тако некако. Животиње имају своје везе. Врсте се повезују у заједнице,
али није на нама да то схватимо - барем ја не схватам.
Dr. N: Добро...
С: (упада у реч) Ваљда би нам рекли да морамо знати.
Dr. N: У реду, вратимо се сада на вашу почетну изјаву о томе како се играте са
својим љубимцима у слободно време. Бисте ли могли поседовати дивљу животињу
попут вука?
С: Само ако је вук припитомљен.
Dr. N: Можете ли ми то објаснити, Kimoye?
С: (клијенткиња се мршти концентришући се) Везе са животињама морају бити
продуктивне у одређеним окружењима да бисмо били мотивисани радити с одређеним
облицима живота. Мој пас на Земљи може бити са мном на мом духовном имању, где
сам изградила кућу и врт, зато што се тамо природно осећа. Он ми припада зато што смо
повезани. Наша обострана љубав и поштовање које смо имали на Земљи обновиће се,
зато што је то било нешто добро. У томе постоји лепота за нас обоје - зато је ваљда и
допуштено.

213
 Dr. N: Можете ли разликовати дӯшу животиње која је на Земљи припитомљена, и
дивље животиње?
С: Мислим да могу. Као што сам рекла, животињске су дŷше много мање сложене
од људских душа. Припитомљене дŷше могу изразити љубав и пријатељство према
људима, што нам је потребно. Дŷше дивљих животиња нису толико усредоточене на том
плану и уопште нас не разумеју. Већина се не може спутати - а не би ни требало, само
зато да бисмо делили исто окружење.
Dr. N: Мислите ли да је дивљим животињама потребна већа слобода?
С: Можда, али дŷше свих живих бића - посебно наше - захтевају слободу
изражавања. Кад је реч о душама припитомљених животиња, оне су спремније изгубити
део слободе како би се повезале с људима у замену за љубав, пријатељство и заштиту. У
поседовању кућних љубимаца постоји симетрија.
Dr. N: Kimoye, то звучи као да су припитомљене животиње на Земљи како би
служиле људима.
С: То је размена на обострану корист, као што сам вам рекла. Ми који волимо
животиње на Земљи верујемо да можемо комуницирати са својим љубимцима на неке
ситне начине. Кад се вратимо у духовни свет и опет видимо своје љубимце - при чему
смо сви у чистом стању душа - то постаје још јасније.
Dr. N: Деле ли сви у духовном свету ваше мишљење о животињским душама?
С: Многи не поседују моју љубав за животиње. Овде имам пријатеље који не желе
ступати у интеракцију са животињском енергијом, чак и међу онима који су се на Земљи
везивали уз животиње. Имају друге активности током свог слободног времена. (застаје,
па додаје) Они су на губитку.
Чини се да су дŷше старатеља за животиње врста специјалиста у духовном свету.
То није популарна специјалност међу мојим клијентима, али њихов рад веома цене
љубитељи животиња. Те старатеље не сматрају нечим налик чуварима зоолошког врта.
Једном сам питао клијента који је био упознат с вештинама потребним за ту
специјалност о свом старом басету Сократу, омиљеном породичном љубимцу који је био
с нама петнаест година. Питао сам га следеће: ако ум моје дўше може створити моју
кућу и физичко тело између живота, могу ли створити и свог пса? Рекао ми је следеће:
ˮМогли бисте то учинити кад бисте били довољно напредни у стварању енергије.
Али, чак и кад бисте имали ту способност, ваш пас не би био толико стваран као онај ког
би за вас могао створити професионалац. Душа старатеља за животиње има вештину
тражења и налажења искре енергије дŷше која није умрла са Сократом и реконструисања
тачно онаквог пса каквог сте познавали на Земљи. Ваш љубимац ће вас препознати,
играти се с вама кад год пожелите, а затим отићи.ˮ
Чини се да су специјалисти повезани са Земљом, звани чувари за животиње, дŷше
веште у проналажењу и реконструисању есенције одређених нижих облика живота. Ја о
њима размишљам као о душама - створитељима које имају жељу и способност
одржавати те облике живота за нас у духовном свету, због своје сопствене љубави према
створењима с наше планете.

214
 Наша веза са животињама на Земљи може имати кармичке аспекте из прошлих
живота, а то је још један разлог због ког постоје дŷше старатеља за животиње. Имам
клијенткињу која је данас горљива активисткиња у борби за права животиња и која је
посвећена ублажавању патњи животиња у свим својим прошлим животима од живота у
Аустрији почеком шеснаестог века. Моја клијенткиња у том је животу била аустријски
дечак и имала породицу која је клала краве и свиње на тржници, што је њему створило
трауме. Данас та клијенткиња све животиње зове ˮмоја децаˮ. Током свог живота, и
између живота, сво слободно време проводи са њима. Она се такође стапа с њиховом
енергијом на месту званом простор преображаја, чиме повећава своју перцепцију
њихове свести. Kimoye ми је у својој сеанси рекла исту ствар: ˮУлазим у ту просторију,
која садржи поље програмиране животињске енергије које ми омогућава да осетим оно
што оне осећају. То ми даје увид у животиње на Земљи.ˮ За обе клијенткиње та
активност представља учење, као и забаву.21
21
Већ је речено да се човеково биће састоји из два дела: из дўше и тела. Душа се утапа у тело
при рођењу и то стапање некада не пролази лако, телесни ум утиче на дӯшу која некада бива и
надјачана. Зато се сва духовност на овом свету састоји из дисциплине надјачавања тела и ума. То је
описано у Патањђалијевим Јога сутрама. Учење Санкхyе говори да постоје два аспекта стварања:
пуруша и пракрти. Пуруша је трансцендентални Дух који све омогућава и извор је наше дўше.
Пракрти је природа у свим димензијама, физичким и надфизичким. Та два аспекта су нужна за
испољавање свега и актуелизацију Духа, као што је за пројекцију слике потребна подлога. Природа
се као огледало саображава према Духу. Као што из Духа (Божанског) произилазе индивидуалне
дŷше (које се инкарнирају да спознају све аспекте Божанског док не спознају Себе као сáмо
Божанско које сања да је индивидуална душа - и у том смислу индивидуалне дŷше не постоје) тако
паралелно и у природи, као у огледалу, постоји процес индивидуације искустава обликовања и
опстанка кроз минерални, биљни и животињски свет. Врхунац тог обликовања с природне стране је
човеково тело. Тај процес индивидуације природе назива се на санскриту ђива. Човек је
комбинација духа и материје (пуруше и пракрти). Материјални део покрива процес индивидуације
све до животињског и примитивног људског облика. То се зове Ђива (живот, животни принцип,
индивидуални носилац живота). Истинска људска душа долази одозго, од трансценденталног Духа.
Она се спаја са физичким телом, ђивом, (принципом индивидуације у природи), која се развила од
најпростијег природног облика до људског физичког тела. И та комбинација чини човека какав
нам је познат на овом свету. Животиње имају само ђиву као своју дӯшу. Многи примитивни људски
облици такође могу имати само ђиву као своју дӯшу. Отуда њихова религиозност не иде даље од
тотема (углавном животињских демона и богова заштитника) са вером да се инкарнирају у
животиње. Ђива није толико душа као човекова колико је само скуп информација који се преноси
као ентитет и утолико има свој идентитет. Налик на талас. Не креће се сам талас, већ фреквенције
које су наизменично синхронизоване тако да их видимо као један талас који се креће. Животињски
и људски облици који имају само ђиву за дӯшу немају карму, они живе животима који су потпуно
условљени природом и околином. Због свог јединства са природом могу бити привлачни и моћни на
свој примитиван начин, али треба знати да је то далеко од Божанског и праве природе људске дŷше.

Простор преображаја
Током свог дугог приправништва и обуке, дŷше могу изучавати и увежбавати
многе вештине. Једно од тих подручја, о ком сам писао у Путовању душа, сфера је
преображаја душа. Многе дŷше, и младе и старе, могу много научити улазећи у тај
простор између живôта. Младе дŷше овде се сусрећу с одређеним вештинама које би их
могле занимати, док старије дŷше могу додатно брусити своје вештине. Када описујем
људима тај простор, служим се примером холодека на свемирском броду у серији

215
Звездане стазе. Иако постоје сличности с тим концептом, простор преображаја много је
више од просторије пуне симулација.
Простор преображаја није ограничен на то да омогућава душама улазак у енергију
животиња. Овде душа може постати било који живи или неживи предмет који јој је
познат. Да би схватиле бит свих живих и неживих ствари на Земљи, дŷше се стапају с
разним материјама. То укључује ватру, гасове и течности. Оне могу и сасвим изгубити
облик како би се стопиле с неким осећајем и постале једно с њим.
Навео сам простор преображаја под рекреацију зато што се просечна душа почиње
служити тим простором из чистог ужитка промене енергетских облика. Међутим, многе
дŷше с којима сам радио више воле изводити те вежбе у правом физичком окружењу на
другим световима. О томе ћу писари у следећем поглављу. Као што сам рекао, све те
активности за већину душа могу бити много више од рекреације. Следећи кратак случај
илустрација је начина на који простор преображаја кали и јача ум дўше у процесу
менталног оснаживања.

Педесет и први случај

Dr. N: Зашто сте дошли у простор преображаја?
С: Постоје раздобља кад се налазим изван своје групе душа и желим да искусим
оно што тај простор има да понуди. Овде улазим кроз енергетске екране како бих
стопила своју енергију с облаком саосећања. Привлачи ме та енергетска струја... То је
део моје дŷше.
Dr. N: Молим вас, објасните ми ту енергетску струју.
С: То су специфични појасеви пречишћене енергије. Ја се стапам с појасом
саосећања.
Dr. N: Ко за вас ствара појас у том простору?
С: Не знам. Улазим и ментално се концентришем на оно што желим, па то и
добијам. Што више вежбам, то је енергија јача, а ја имам више користи од тога.
Dr. N: Не схватам зашто је потребно долазити на ово место да бисте искусили
саосећање, кад то можете добити одласцима на Земљу.
С: Да, али морате схватити да, када одем на Земљу и посветим своју енергију
исцељивању других, она до краја мог живота губи велики део свог интегритета. То је
зато што сам још неискусна за правог исцелитеља.
Dr. N: Па, ако долазите овде по некакво обнављање, зашто ми не бисте дали
прецизнији пример оног што радите у простору преображаја.
С: (дубоко уздише) Могу да откријем бол, али да бих га распршила у људском
телу, упијам га у себе. То ме на крају чини неуспешном. Постајем сунђер, а не огледало
светлости. Овде могу увежбавати своју вештину.
Dr. N: На који начин?
С: Учим да управљам својом енергијом, уместо да упијам бол. Енергетски појас
саосећања је попут базена у ком могу да пливам и да постанем део емоције у искуству
216
које је толико субјективно да вам га не могу описати. То ми помаже када радим на
смирености у окружењу мора невоља. Чудесно је... Живо је.
Када слушам приче о простору преображаја, добијам утисак да је реч о
еуфоричном искуству. Није важно јесу ли ти психички базени концентрисане енергије,
који на неко време преображавају дŷшу, стварни или симулирани. Будући да моји
клијенти сматрају духовни свет крајњом стварношћу, овај простор називају измењеном
стварношћу. То је један стални критеријум који ми помаже да диференцирам те
концепте у свом уму. Радни модели стварности која је привремена и која ће на крају
нестати илузорни су. Вечни свет душа, које анализирају и процењују тај процес мојим се
клијентима чини трајним стањем свести. Простор преображаја је творевина настала ради
духовног развоја.

Игра, музика и игре

У неким изолованим местима овог света још постоје народи који се баве духовним
играма и певањем, важним елементима њиховог културалног живота. Пре много година,
једне ноћи имао сам част гледати и учествовати у певању и игри племена домородачког
народа Lahu. То је бурмански планински народ који живи дубоко у планинама дуж
границе Бурме и Тајланда. Био сам члан мале групе западњака који су били први
странци који су видели то изоловано племе. Пешачење је било тешко, јер пут нас је
водио кроз џунгле и преко планинских ланаца. Искуство је било мистично.
Кад моји клијенти описују начин на који изражавају своје унутрашње биће у
духовном свету кроз игране покрете комбиноване с музиком, сетим се народа Lahu.
Lahu-и су анимисти, који верују да сви природни феномени имају дўшу и изражавају
личну духовну силу. Многа друштва су у древним временима гајила такво веровање,
много пре појаве великих религија. Моји клијенти објашњавају да се при том облику
рекреације јављају елементи ритуализма и слављења светог Извора. Као што је био
случај с древним и модерним културама на Земљи, и дŷше овај облик изражавања
сматрају средством појачавања интензитета. Ти покрети зазивају сећања душа на њихове
почетке на Земљи, другим свѐтовима и самом духовном свету.
Игра и певање заједно стварају осећај јединства са свим мислима. Кад моји
клијенти описују учинке овог облика рекреације дўше, чини им се као да су заустављени
у сећању на духовно блаженство. Разговарају о томе како су звукови и ритмови харфи,
лира и звонаца израз природе њихове дŷше. Приче неких клијената који говоре о
бубњевима, фрулама и игри у круг око ватре, подсећају ме на моју посету племену Lahu.
Један од тих клијената рекао је ово:
ˮИграмо у колу, крећући се у елегантном, течном складу око светлости ватре
праћени брујањем ритмичких мелодија. Наша енергија вртложи се у кружним,
промењивим ритмичким токовима попут промене у ветру раположења. За нас, то је
подсећање на наше интензивне односе рођене из хиљада заједничких живота. Игра и
песма потврда је наших веза и одјек колективне мудрости.ˮ
Други клијент рекао је следеће о играним покретима у духовном свету. У почетку,
циљ је била брзина, а тада се игра променила у нешто друго:

217
 ˮПочињемо с кретањем у кругу, а затим темпо све више убрзава. Скупљамо сву ту
снагу и гурамо је пред собом, све док не изгледамо попут вихора без икаквог
унутрашњег простора. Сада, игра нестаје, а заменила га је бурна каскада, спајање наших
душа. Док успоравамо, енергија која се расплиће корисна нам је док посматрамо своје
раздвајање. На крају те игре, искусили смо сложене разлике између вибрационих
енергетских образаца.ˮ
Неке дŷше описале су горњи призор као ˮигру лопте сувог короваˮ. То ми показује
да је танка линија између духовне игре и игара, од којих све имају засебна тумачења.
Ево још једног примера:
ˮКад играмо, мењамо свој нормалан крушколики, издужен облик енергије у облик
месечевог српа. Крећемо се једни према другима из два или четири смера, зависно о
броју учесника. Мењајући наш облик из конкавног у конвексни - и обратно како бисмо
се ускладили с дўшом насупрот нама, можемо се брзо спојити - попут кашике - и
раздвојити. Растежемо се и испреплићемо своју енергију љуљајући се тамо - овамо, као
да плешемо у паровима.ˮ
Игра дŷша може постати и облик акробатике, као што описује следећа изјава
клијента:
ˮМоја група посебно ужива у акробацијама. Не бавимо се гимнастиком у људском
облику, као што чине неки други. Задржавамо своје овалне или издужене облике чисте
енергије. Постављамо енергетско поље које сличи трамболини, а којом се служимо за
штафетно скакање. То укључује и облик игре коју је претешко описати, али све се то
збива уз много смеха и забаве. То кретање током рекреације зближава нас.ˮ
Приметио сам да се те активности могу комбиновати с комичним наступима. Дŷше
које се баве тим обликом забаве воле се задиркивати. Али, нисам чуо да се дŷше баве
правом глумом у представама ради чисте забаве. То је зато што се озбиљнији аспект
глуме, иако није лишен хумора, тако често користи током прегледа прошлих живôта. То
је за већину душа и више него довољно глуме.
Друге забавне активности, попут уметности и компоновања, практикују се тихо и
индивидуално. Бављење музиком и вајањем може бити појединачна или групна
активност. Обликовање енергије у предмете и стварање мањих животних облика не
сматра се забавом. То је саставни део инструкција у учионици, иако се као што смо
видели, те активности могу преклапати са слободним временом. Музика је активност за
себе и привлачи готово све дŷше. За разлику од Земље, где тако много људи не може
научити свирати музички инструмент или певати, чини се да се у духовном свету тиме
бавимо без потешкоћа. Моји клијенти често чују мелодичне звукове широм духовног
света, у просторима који нису намењени рекреацији. У контексту одмора и рекреације,
дŷше непосредно уживају у музици, или је она суптилно уткана у драму, игру, па чак и
ѝгре.
Током свог истраживања открио сам да музика више од било ког другог медија
уздиже дўшу, распонима нота далеко већим од оних које познајемо на Земљи. Чини се
да нема граница звуковима који се користе у стварању музике у духовном свету. Људи у
дубокој хипнози објашњавају да је музичка мисао језик душа. Чини се да су композиција

218
и пренос хармоничне резонансе повезани с формирањем и презентацијом духовног
језика. Кажу ми да духовне хармоније имају улогу далеко већу од музичке комуникације
- оне су грађевни блокови стварања енергије и уједињења душа.
Многе дŷше уживају певајући у духовном свету, али требале су ми године да
пронађем дӯшу која је музички управник. Мој следећи случај описује клијента с
мноштвом прошлих живота у којима је на неки начин био повезан с музиком. У
последњем животу био је италијански оперски певач из 1930-тих.

Педесет други случај

Dr. N: Која је ваша главна рекреативна активност у духовном свету?
С: Стварање музике.
Dr. N: Мислите, с музичким инструментима?
С: Ох, увек има и тога - можете створити било који инструмент из ничега и свирати
га. Али, за мене не постоји веће задовољство од стварања хора. Глас је најлепши од свих
музичких инструмената.
Dr. N: Видите, ви више немате гласнице оперске звезде, па...?
С: (смеје ми се) Зар је прошло толико дуго откад сте били душа? Није вам
потребно људско тело. Заправо, звукови које стварамо лакши су и много већег распона
него они на Земљи.
Dr. N: Може ли свако певати и високе и дубоке тонове?
С: (горљиво) Наравно да може. Сви ми имамо способност да у исто време будемо и
сопрани и баритони. Моји људи могу погодити и високе и дубоке тонове и сви имају
слуха - само им је потребан управник.
Dr. N: Можете ли описати то што радите?
С: (тихо, без хвалисања) Ја сам музички управник душа. Управник хора - то је моја
страст - моја вештина - моје задовољство давања другима.
Dr. N: Јесте ли бољи у томе од других душа због свог музичког талента у прошлом
животу оперног певача?
С: Ох, претпостављам да једно следи друго, али није свако толико усредоточен на
музику попут мене. Неке дŷше у музичким групама чак и не обраћају пажња на целу
композицију. (смеши се) Због музичког распона ког дŷше поседују, потребан им је
директор да задржи све те виртуозе на правој стази. Уосталом, то је за њих рекреација.
Желе се забављати и стварати прелепу музику.
Dr. N: Дакле, ви више уживате радити са хоровима него с оркестрима?
С: Да, али то мешамо тако да се певање стопи. Кад се дŷше прихвате инструмената
и певања, то је чудесно. Нема погрешних нота. Складно стапање музичке енергије
вибрира духовним светом неописивим звуковима.
Dr. N: Дакле, то се јако разликује од рада са хоровима на Земљи?

219
 С: Постоје сличности, али овде морате имати много талента зато што свака душа
има способност за савршенство музичког звука. Врло су мотивисане. Дŷше воле тај
облик забаве, посебно ако су желеле певати на Земљи, али су звучале попут жаба.
Dr. N: Водите ли и дŷше из других група у тај небески хôр?
С: Да, али многе групе воле певати одвојено од других и такмичити се у
иновативности.
Dr. N: Кад бисте сагледали дубљу мотивацију душа, бисте ли ми могли објаснити
зашто им је музика толико важна у духовном свету?
С: Одводи вас на нове менталне нивое... Покреће вам енергију... Комуницирате у
хармонији с великим бројем других душа.
Dr. N: Колико је велик хор којим управљате?
С: Највише волим мале групе од двадесетак душа, иако постоје стотине душа из
многих грӯпа којима могу управљати.
Dr. N: Велике групе су вам свакако велики изазов?
С: (дубоко уздише) Њихов распон је запањујући... Вибрације избијају на све
стране... Сви погађају невероватно високе и дубоке тонове без упозорења, док се ја
борим с њиховим редоследом... А ипак, то је чисти ужитак.
Овај део књиге о рекреацији завршићу пописом најпопуларнијих игара које дŷше
играју у духовном свету. Један од разлога за описивање ведрије стране дружења душа је
наглашавање разлике између времена за учење у групи и времена забаве. Већ сам
споменуо затвореност и склоност изолацији код неких грӯпа душа. Не желим да моји
читаоци претпоставе да је то налик менталитету ˮваши и нашиˮ ког често сусрећемо у
културалним групама на Земљи. Нема љубоморе, неповерења или предрасуда између
група душа. И док су младе дŷше условљене тако да се усредоточе на сопствене групе за
обуку, то не значи да се сматрају претерано различитим од других грӯпа. Ксенофобија
не постоји у духовном свету. Информације које добијам о томе како се дŷше из многих
грӯпа заједно играју, добар су показатељ понашања душа.
Ипак, на својим предавањима, осећам да морам да будем опрезан како не бих
открио превише детаља о духовним играма. Постоје људи који верују да су питања
живота после смрти превише озбиљна за такве тривијалности. Неки су чак
коментарисали да су моје речи о рекреацији скретале пажњу с осталих елемената живота
душа. Упркос тим критикама, сматрам важнијим освестити како живот после смрти није
тако страшно озбиљан да се дŷше не би могле забављати.
Духовне игре с којима сам се сусретао никада немају строге судије, нити њима
управљају вође тимова. Заправо, ˮправилаˮ се тумаче врло слободно. Постоје елементи
заиграног такмичиња, али без емоционалне агресије која се сусреће у спортовима на
Земљи. Духовне игре не играју се с циљем да неко победи док други губе. Игре су
истовремено енергичне и безбрижне. Наши водичи подстичу учествовање у играма као
начин вежбања покретања енергије, спретности и преноса мисли у групи. С друге
стране, имао сам клијенте чије групе не учествују у играма у духовном свету. Њихова
одвојеност увек се поштује. То посебно вреди за напредније дŷше, које су толико
220
ангажоване у другим облицима енергетске обуке, да би играње игара било одвлачење
пажње.
Клијенти у хипнози показују упечатљиву доследност у опису игара. Иако можемо
понети сећања на игру са собом у духовни свет, верујем да се одређене игре с извором у
животу после смрти преносе на Земљу и модификују из несвесног сећања како би се
користиле у физичком телу. Читаоц може да просуди одакле игре вероватно потичу
према следећим цитатима. Започећу своју листу неколико популарних игара с игром
налик ˮшугиˮ:
ˮЈуримо унаоколо покушавајући да стигнемо једни друге. Крећемо се брзо у
равним линијама и затим одржавамо брзину када нагло скрећемо. Спретније дŷше
успевају се окренути на другу страну, зауставити се и брзо јурнути даље, а да их не
стигну.ˮ
Једноставне верзије шуге и других игара могу се спојити с музиком и игром. У тим
верзијама, посебно кад је реч о млȃдима, дŷше ће прогонити једна другу у подручју
дефинисаном као лична игралишта:
ˮВолим ливаде с дрвећем на које се могу попети и високу траву кроз коју се
можемо ваљати, натеравати се и играти ˮжабицеˮ. Можемо и обликовати предмете како
би нам игре постале занимљивије.ˮ
Постоји игра о којој често слушам, а која ме подсећа на нешто налик граничару у
којој се велики број душа поставља у две линије једна насупрот другој, па се добацују
енергетским куглама. У опису те игре зване ˮударање куглиˮ могу се препознати
елементи шуге с лоптом и одбојке. Игра захтева брзу промену положаја и спретност.
ˮУ нашој игри ударања кугли, постројимо се у две дуге линије које стоје једна
насупрот другој. Стварамо енергетске лопте и бацамо их високо преко замишљене
линије или их избацујемо равно или у ниским путањама на противничке играче. Кугле
морамо размењивати у ограниченом подручју без успоравања. У почетку се лако
измицати, уз истовремено стварање сопствених кугли. Затим темпо расте и наше
игралиште изгледа попут олује с градом. Кад кугле лете унаоколо, можемо им се
измакнути или их ухватити и вратити назад. Циљ је избећи погодак куглом. Погођени
играч не испада - само се труди да буде спретнији. У куглама које нас погађају осећамо
сложеност сваке дŷше.ˮ
Једна брза игра налик је ˮјерјечкиње - барјачкињеˮ или можда ˮтрескачимаˮ. Дŷше
стоје једна насупрот другој у квадрату. Уместо да једна страна шаље играче да се
покушају пробити кроз ланац руку друге стране, као у ˮ јерјечкиње - барјачкиње ˮ, ове
дŷше масовно јуре једна на другу. Један клијент рекао је: ˮОво је игра сударања, у којој
се одбијамо једни од других у ланчаној реакцији усковитлане енергије.ˮ Чини се да је
циљ стварање велике количине концентрисане енергије. Други клијент који игра ту игру
рекао ми је:
ˮЕнергетски ток из свих нас скупља се на месту, како би сваки играч добио
повишену свесност од свих других душа. Реч је о узбудљивој игри. Наша уједињена
енергија значајно се повећава. Напокон, кад се енергетски набоји ублаже, смиримо се и
започнемо с некаквим народним игром.ˮ
221
 Постоје многе суптилне игре које ми моји клијенти описују с потешкоћом. Но.
једна игра о којој многи причају зове се ˮдрагуљањеˮ. Игра сличи комбинацији пикула и
балоте, те симболизма драгуља, што сам описао у шестом поглављу. Из педесет и трећег
случаја можемо видети како показивање обојених енергетских предмета, утеловљења
личне природи, не мора бити ограничено на наш састанак с Већем стараца.

Педесет трећи случај

Dr. N: Јесу ли све групе заинтересоване за играње игара?
С: Не, уопште не. Моја група воли да се забавља и не свиђа нам се кад смо
превише везани уз учионицу. Други нас сматрају помало дивљима и
недисциплинованима. У нашој групи постоје четири дŷше које нису толико заигране, па
бирамо дŷше из других група како бисмо саставили тимове.
Dr. N: Је ли истина да дŷше могу донети све игре у којима су уживале на Земљи у
духовни свет?
С: (оклева) Па, да... Али не видите их баш све...
Dr. N: Зашто не? Дајте ми пример игара које не видите.
С: Не видим голф, зато што је превише егоцентричан, готово да играте сами
против себе. Тенис је нешто бољи, али не видим ни њега јер играју га само две дŷше, а
то је ограничавајући услов.
Dr. N: Значи ли то да је амерички фудбал популаран у духовном свету?
С: Ммм... Заправо и не. Не играмо игре са звездама, попут обрамбених бекова и
капетана тимова. Амерички фудбал је превише неравномерна игра, с великим разликама
у положајима. Фудбал би био бољи. Тешко је објаснити. Уживамо у групним играма с
много душа, где се свако налази у једнаком положају и учествује на неки начин... Својим
кретњама.
Dr. N: Ја уживам у пливању. Претпостављам да се ни то не виђа?
С: (смеје се) Нисте у праву. Ако не желите да одлазите на Земљу као дух да бисте
пливали, овде можете створити симулацију воде - или голф игралишта - све што желите
како бисте оживели сретна сећања. Али, ако желите да друге дŷше учествују у спорту с
вама, онда ће вас више занимати тимски спортови.
Dr. N: Дакле, видите разлику између појединачне и групне рекреацијске
активности?
С: Да, видим.
Dr. N: У реду. Причајте ми онда о игри која није попут спортских игара о којима
смо разговарали, игри која можда није толико енергична и безбрижна, иако се још увек
може сматрати рекреацијом.
С: (Сетно) Ох... То је лако, то је драгуљање. Многе дŷше долазе у простор где
седимо у широком кругу. Затим свако од нас ствара енергетску лопту величине тениске
лоптице, која изгледа попут кристалног драгуља.
Dr. N: Имају ли лопте неко посебно значење?
222
 С: Наравно, боје енергије представљају изражавање личности.
Dr. N: У реду, шта се затим догађа у тој игри?
С: Свака особа држи своју лопту док неко не каже ˮКРЕНИ!ˮ Затим сви нежно
гурамо своје лопте до средине прстена.
Dr. N: Сударају ли се једна о другу, као у пикулању?
С: Ваљда... На неки начин. Драгуљи се одбијају једни од других, при чему се боје
разливају на све стране... Али, не заустављају се... Настављамо их покретати.
Dr. N: Нисам сигуран да сам схватио... (клијент упада и наставља)
С: Напокон, једна лопта долази до вас. Током сваке серије, исти играч примиће
моју лопту ако постоји магнетна привлачност.
Dr. N: Шта ако не добијете лопту од другог играча?
С: То се догађа често. Играмо рунде у великим групама с разним играчима – на
крају, једна лопта ће се окотрљати у моје крило.
Dr. N: Морају ли два играча добити лопту један од другога?
С: Не, драгуљање није програмирана игра. Свашта се може догодити.
Dr. N: Шта значи примање лопте од неког другог?
С: То вам говори да сте можда на неки начин повезани с власником. Драгуљање је
интимна игра очекивања и поверења, зато што никада не знате куда лопта иде нити шта
ћете добити.
Dr. N: Шта чините након што примите лопту?
С: (смеје се) Длановима подигнете лопту која је дошла до вас. Драгуљање вам даје
могућност да сазнате нешто о приватним аспектима дўше која је можда на неки посебан
начин повезана с вама. На основу те игре донео сам много одлука о томе да у будућем
животу будем с неким људима.
Током почетка мојих истраживања, нисам имао појма о многим импликацијама
духовних игара. Све оне имају своја специфична обележја која нам причињавају
задовољство. Како сам учио све више о духовној рекреацији, моји клијенти опуштеније
су ми преносили детаље о својим омиљеним хобијима. Сазнао сам да се одређене игре
посебно свиђају специфичним карактерима душа које их играју. Напокон, схватио сам да
се неке игре могу претворити у вежбе и да поједине дŷше из многих грӯпа теже тој
активности. У том смислу посебно се истиче једна игра.
Открио сам да игра скривача има значајне импликације за будуће дŷше – путнике о
којима ћу расправљати у следећем поглављу. Извођење ове игре нуди низ ниво
стручности у подучавању заинтересованих душа о просторним референтним оквирима.
На ту сам игру почео обраћати пажња након што сам чуо да се у њој појављују тренери
кад игра постане сложенија. Моји клијенти зову их чувари игре. То су тренери
специјалисти који ће изложити пустоловна, талентована бића путовањима у разне
димензије. Ево цитата врло напредне дўше која се жели специјализовати за путника:

223
 ˮИгра скривача у духовном свету започиње као вежба светлости и таме. Кад
играмо с младим душама, прикупљамо своју енергију из даљине, а затим бљеснемо кад
нам се клинци приближе. Блокирамо своју телепатску енергију, а затим је отварамо у
исто време како би се помешала с видним и менталним сигналима. У почетку, стварамо
врата од светлости унутар структурираних стубова енергије који се користе као
затамњене плоче. Оне се могу сложити у паралелним или водоравним линијама. Касније
од њих стварамо насумичне геометријске облике. Већини младих душа страшно нас је
тешко детектовати и пронаћи док јуримо између врата, али забавно им је, јер у тој фази
то још увек сматрају игром. Неке постају толико добре да их више не можемо заварати.
С временом, те дŷше - оне које желе наставити - улазе у обуку и спремне су да их
уведемо на наше игралиште међудимензиналних зона, које затим делимо према
енергетским баријерама и брзини вибрирања пулса. То је тешко, зато што вежбачи
морају научити како да се прилагоде различитим облицима таласа који постоје у свакој
димензији и брзо прилагођавати енергију како би прошле кроз ту димензију. У том
тренутку губимо многе дŷше које не желе наставити. То изгледа као да се налазите у
дворани с огледалима. Дŷше попут мене, које не желе одустати зато што воле тај посао,
сада морају овладати менталним димензијама без структуре и облика. Оне постоје као
вакуум између физичких димензија. Део мене још увек сматра ту обуку забавом. Тако је
занимљиво да једва чекам повратак кући како бих се опет бавио том вежбом са својим
пријатељима.ˮ
Четири општа типа душа
Пре него што у следећем поглављу пређемо на расправу о напреднијим душама,
желим да наведем главне типове душа које сам сусрео у заједници духовног света.
Свакако постоји много више категорија душа од те четири, међутим, ја сам ограничен
сећањима својих клијената везаним уз друге могуће типове душа у духовном свету.
1. Дŷше које не могу или не желе функционисати индивидуално. Те дŷше обично
раде унутар колектива и чини се да никада не напуштају духовни свет. Ипак, кажу ми да
све дŷше имају прилику експериментисати са животом и у физичким и у менталним
свемирима.
2. Дŷше које се не желе инкарнисати у физичком облику. Оне можда не поседују
потребна својства светлосне енергије да би се укључиле у ту активност. Чини се да
делују само у менталним световима и с лакоћом се крећу између разних димензија.
Већина њихових талената изван је разумевања мојих клијената.
3. Дŷше које се инкарнирају само на физичким световима. Осећам да неке од њих
имају способност за обуку у менталним сферама између живота, али нису томе склоне.
Не привлаче их међудимензионална путовања, чак ни током рекреације. Велики број
мојих клијената спада у ту категорију.
4. Дŷше које имају и способност и жељу да функционишу у свим врстама физичких
и менталних окружења. То им само по себи не даје виши ниво просветљености него што
је поседују други типови душа. Али, њихов широк распон практичног искуства и
способности доводе их у положај да искористе многе прилике за специјализацију
повезане с разним одговорностима.

224
 8
НАПРЕДНА ДӮША
Матура
У животу дўше долази тренутак кад је спремна кренути даље из своје примарне
групе душа. Мој следећи случај приказује дӯшу која је недавно дошла на трећи ниво
после хиљада година инкарнирања на Земљи. Та се клијенткиња веома узбудила због
призора повезаних с тим недавним догађајем у духовном свету. Симболички описи с
аналогијама које се односе на образовно окружење сада су већ познати читаоцу. У свом
садашњем животу, клијенткиња је учитељица деце с потешкоћама у учењу.

Педесет четврти случај

Dr. N: Делујете пресретно због изласка пред своје веће.
С: Да, скинула сам остатак свог телесног оклопа.
Dr. N: Телесног оклопа?
С: Да, свог заштитног оклопа - који ми помаже да ме не повреде. Требали су ми
векови да научим веровати људима и будем отворена према онима који ме желе
повредити, те да схватим да је то израз њиховог сопственог беса. Била је то моја
последња велика препрека.
Dr. N: Зашто вам је то било тако тешко?
С: Превише сам се идентификовала са својим емоцијама, уместо са својом
духовном снагом. То ми је стварало сумњу у себе у односу с другима које сам
доживљавала као снажније и ученије од себе - али нису били.
Dr. N: Ако је та последња велика препрека била повезана са сопственим
идентитетом, како се видите у овом тренутку?
С: Напокон сам се послужила ужетом од цвећа да се пребацим преко бездана бола
и патње. Више не трошим непотребно велики део своје енергије. (станка) Физичке и
менталне потешкоће повезане су са дефиницијом себе. У последњих 1000 година, у
сваком животу све сам боље одржавала свој идентитет... У тешким околностима, и како
бих одала почаст себи као људском бићу које не допушта другима да га гурају у страну.
За то ми више није потребан телесни оклоп.
Dr. N: Шта вам ваше веће говори о вашим позитивним акцијама везаним уз
дефинисање себе?
С: Задовољни су што сам прошла тај тешки тест - да нисам допустила тешким
околностима из тих многих живôта да управљају мојим виђењем себе, оног што ја заиста
јесам. Врло су задовољни што сам достигла виши ниво свог потенцијала кроз стрпљење
и марљивост.
Dr. N: Шта мислите, зашто сте морали толико пропатити у својим животима на
Земљи?
С: Како бих могла подучавати друге ако нисам сама прошла кроз ватру како бих
ојачала?
225
 Dr. N: Па... (клијенткиња ме прекида нечим што јој је пало на памет после мог
последњег питања)
С: Ох... Имају изненађење за мене. Ох, тако сам СРЕТНА!
Напомена: У том тренутку, моја клијенткиња бризнула је у сузе радоснице док се
призор одвијао у њеном уму. Вадим своју верну кутију с папирним марамицама и
настављамо.
Dr. N: Крените напред и опишите ми то изненађење.
С: (брбља) Време је матуре! Окупљамо се у храму. Aru, мој водич, овде је с
председником мог већа. Мајстори учитељи и ученици скупљају се са свих страна.
Dr. N: Можете ли ми то детаљније описати? Колико учитеља и ученика видите?
С: (ужурбано) Ах... Око дванаест учитеља и... Можда четрдесет ученика.
Dr. N: Јесу ли неки од тих студената из ваше примарне групе?
С: (станка) Овде нас је троје. Доведени су и ученици из других грӯпа који су
спремни. Већину њих не познајем.
Dr. N: Примећујем да лагано оклевате. Где су други чланови ваше групе?
С: (са жаљењем) Још нису спремни.
Dr. N: Која је боја језгра свих тих ученика око вас?
С: Јарко жута. Ох, немате појма колико нам је дуго требало да стигнемо овамо.
Dr. N: Можда и имам. Зашто ми не бисте описали ту процедуру?
С: (дубоко уздише) Сви су у слављеничком раположењу, као на матурској забави.
Сви стојимо у реду и плутамо... А ја ћу сести напред. Aru ми се поносно смеши.
Учитељи држе кратке говоре о томе колико смо се трудили. Затим прозивају наша
имена.
Dr. N: Појединачно?
С: Да... Чујем своје име, ˮ Iri ˮ... Плутам напред и примам свитак на ком је
написано моје име.
Dr. N: Шта још пише на свицима?
С: (скромно) Прилично је приватно... Пише о оним постигнућима за која ми је
требало највише времена... И како сам преовладала те проблеме.
Dr. N: Дакле, на неки начин, ово је више од дипломе. То је сведочанство вашег
труда.
С: (тихо) Да.
Dr. N: Носе ли сви капе и хаље?
С: (брзо) Не! (затим се смеши) Ох... Схватам... Задиркујете ме.
Dr. N: Па, можда мало. Реците ми, Iri, шта се догађа после церемоније?

226
 С: Окупљамо се како бисмо разговарали о новим задацима и имам прилику да
упознам неке дўше из свог подручја специјалности. Опет ћемо се срести у новим
разредима који ће најбоље искористити наше способности.
Dr. N: Шта ће вам бити први задатак, Iri?
С: Ја ћу пазити на најмлађе дŷше. То је као да узгајамо цвеће из семења. Хранимо
их нежношћу и разумевањем.
Dr. N: А шта мислите, одакле долазе те новије дŷше?
С: (станка) Из божанског јајета - материце стварања - попут свилене нити... А
затим их односе мајкама у јаслицама... А затим нама. Врло је узбудљиво. Одговорност ће
ми бити такав изазов.

Прелаз на средње нивое

Када радим с клијентом који прелази у групу трећег нивоа, у почетку може доћи до
збрке повезане с питањем зашто се виде како стално напуштају своју примарну групу и
враћају се у њу. Током хипнозе, није свако у стању видети тај призор у свом уму и затим
брзо интегрисати тај оквир у цели филм свог духовног живота. Задатак модератора је
кретати се полако и допустити природно одвијање призора. Клијент који још није
матурирао у својој групи, али је започео с процесом одвајања, рекао ми је: ˮОсећам се
помало одсеченим од своје породица. Око мене се налазе неке нове дŷше с којима нисам
пре радио.ˮ
Интегритет изворне групе душа остаје нетакнут на безвремен начин. Без обзира на
то ко је матурирао, а ко не, дŷше никада не губе везу са својим старим
пријатељима.
Примарне групе започеле су свој заједнички живот и блиско су повезане током
стотина инкарнација. Имао сам дŷше које су биле са својим примарним групама око 50
000 година пре него што су прешле на средње нивое, док је много мањи постотак
постигао тај ниво развоја унутар 5000 година. Када достигну трећи ниво, дŷше се много
брже уздижу на напредне нивое. Дŷше се развијају различитом брзином, а успут
исказују низ талената. Приметио сам да, када дŷше почну проводити мање времена у
рекреацији и дружењу, раде напорније и постају више усредоточене на усавршавање
одређених вештина које ће допринети силама космичке свести.
Када душа достигне трећи ниво, долази до промене у њеном понашању. Те су дŷше
сада почеле ширити своје видике изван примарних група. Напредне дŷше не одбацују
све оно што су знале пре, али сада су толико обузете својом обуком да их тај циљ сасвим
испуњава. Те су дŷше фасциниране ониме што могу учинити и желе постати још
вештије у томе. Кад се приближе четвртом нивоу развоја, прелаз је довршен.
Током прелаза, душа која је недавно дошла на трећи ниво убрзо схвата да више
није ограничена само на једну учионицу. Њени стари пријатељи свесни су тога шта се
догађа, али чини се да постоји обострани споразум да се о тим одсуствима не поставља
превише питања. Подсећам читаоца на искуства дўше Lavani из тридесет и другог
случаја. Прелаз је спор и посвећује му се бескрајна пажња, која је тако присутна у

227
целокупној духовној обуци. Стварају се нове групе специјалиста с другим душама
сличних карактеристика, а притом се у обзир узимају бројни утицаји. Три главна
елемента за избор специјалности душа су талент, резултати из прошлости и лична жеља.
Очекивао бих и да је потребан још један важан елемент духовног света, али ту
информацију нисам добио.
Претпостављам да се може рећи да душа улази у својеврстан цех када пређе на
средњу ниво. Међутим, не бих то изједначио с повијесним средњевековним цеховима,
који су се називали мистеријске школе. То су биле ексклузивне и прилично тајне
организације намењене само члановима. Иако дŷше одабране за специјализовану обуку
имају својеврсну приватност, то ни у ком случају није елитизам. Амбициозни
придошлице увек су добродошли у групу специјалиста.
Ти скупови специјализованих душа у почетку су прилично слабо повезани. Ја сам
их описао као независне групе за учење. Обука започиње полако, на периодичној
основи, с разним специјализованим учитељима. Дŷше које тек изаберу специјалност
могу напустити те групе, а замениће их други кандидати који обећавају. Та је пракса
супротна формирању дугорочних примарних група душа. Обука постаје све
интензивнија како те нове групе доказују да се могу носити са задацима. У тим раним
стадијумима, док дŷше полако излазе из својих изворних група, још увек имају своје
редовне водиче и учествују у активностима примарне групе. Независно учење ставља
већи нагласак на сопствену иницијативу душа у обављању задатака, што још више
долази до изражаја кад се дŷше развију до четвртог и петог нивоа.
У претходним поглављима навео сам више могућих специјализација дŷше.
Споменуо сам господаре снова, откупљиваче изгубљених душа, чуваре
неутралности, мајсторе обнове, мајке из инкубатора, архивисте, старатеље за животиње,
музичке управнике и чуваре игре. Чини се да се неке специјалности могу и преклапати.
На пример, чувари животиња који обучавају друге у путовањима могу такође бити и
истраживачке дŷше за нове локације корисне за одмор и забаву, као и озбиљније
планетарне аспекте енергетске обуке. У овом поглављу навешћу друге примере
специјалности душа. Сигуран сам да ће читаоци препознати које подручје специјалности
одговара њиховим склоностима.
Чини се да не постоји неки одређени пут који на крају води дŷше до тога да седе у
већу. Чини се да старци долазе из многих различитих специјализација. Мислим да
већина људи мисли како учитељи - водичи имају некакву предност при доласку на таква
места. Наравно, природно је да се просечном клијенту професија водича чини
најважнијом. Али, знам да је та перцепција обојена чињеницом да, иако сви моји
клијенти имају водиче, многи немају честе контакте с напредним душама из других
специјалности. Могу тек замислити да постоји још специјализација које ни један клијент
не може описати.
Кад на својим предавањима дотакнем тему подручја специјалности, многи људи
кажу да су мислили како се све дŷше припремају за учитеље водиче. И ја сам то мислио
у раним фазама свог истраживања. Напокон, сазнао сам да, иако је подучавање водећа
специјалност у духовном свету, то не значи да већина душа могу постати сјајни

228
учитељи. Будући да је душама тако важно подучавање, почећу с категоријом из тог
подручја коју пре нисам описао.

Специјализације
Учитељи у јаслицама
У књизи Путовање душа расправљао сам о активностима младих и старијих
учитеља - водича, а моји клијенти описали су активности својих водича. Међутим, нисам
дао много информација о напредним душама које су новопечени учитељи - почетници.
Они се зову учитељи у јаслицама или чувари деце, зато што младе дŷше с којима раде
још нису започеле са својим инкарнацијама.
После двадесет и шестог случаја из петог поглавља, цитирао сам сећања врло
младе дŷше на Земљи која ми је објаснила да нова душа не креће одмах у физичку
инкарнацију. Земља је тако тешка школа да је младим душама најбоље осигурати
довољно времена да се привикну на планетарни живот као бестелесна бића. То је
илуструјемо следећим речима једног клијента:
ˮСећам се кад сам био врло млада душа и кад сам по први пут дошао на Земљу с
неколико пријатеља. Као духови, лебдели смо унаоколо у пратњи нашег учитеља да
бисмо проверили своје способности и могућност прилагођавања овом месту. Показали
су нам како да прикупљамо магнетне вибрације ове планете и спајати их с нашима.
Морали смо осетити како ће нам бити овде у физичком облику.ˮ
Верујем да велика већина мојих клијената тежи томе да прођу обуку за учитеље и
постану водичи. То је зато што поштују своје водиче, који тако снажно утичу на њихов
развој и желе их опонашати. Наравно, тренутне амбиције дўше и њена коначна
специјализација не морају се подударати. Учитељи морају бити добри комуникатори.
Али, на пример, вешт комуникатор, који је добар у мотивацији, можда неће поседовати
способност рада с умом дўше, који се покушава интегрисати с људским егом у телима -
домаћинима. Учитељи у јаслицама који раде с врло младим душама можда неће
изабрати да постану водичи за општу популацију душа из многих разлога. Рад с дечјом
душом изазован је зато што се чини да многе младе дŷше нису у стању да наставе са
својим реинкарнацијама и захтевају додатно учење. Клијент из двадесет и осмог случаја
рекао нам је нешто о духовном окружењу учитеља и младих дŷша, што ћу додатно
описати у педесет и петом случају.
С напредним клијентима морам увек бити на опрезу. Од велике ми је помоћи када
сазнам њихове боје док ми описују окружење. Човек из педесет и петог случаја долази
на четврти ниво и управо ми је испричао о разним жуто - плавим светлима у његовој
групи специјалиста која се састоји од три дŷше. Спремао сам се прећи на нешто друго,
кад ми је на памет пало још једно питање које је отворило целу нову тему.

Педесет пети случај

Dr. N: Јесу ли то све боје које видите око себе?

229
 С: Не, ту је и једанаест клинаца - белих светала - окупљених нама с лева. Њихова
енергија је мања, а образац енергије краћи и прилично распршен. Млади су врло
горљиви.
Напомена: У том тренутку, мој клијент јако се узбудио кад је једну од тих душа
препознао као своје садашње дете. Пустио сам га да ужива у тренутку, а затим смо
наставили.
Dr. N: Видите ли некакве разлике у интензитету светлости тих једанаест душа?
С: Не велике. Врло невина и плашљива деца имају мутнија светла. Тренутно
немамо таквих.
Dr. N: Какав је ваш однос са тих једанаест душа?
С: У њиховој обуци помаже ми двоје колега које не познајем предуго, јер су дошли
из других група.
Dr. N: Јесте ли вас троје имали заједничка искуства на Земљи која су вас
припремила за овај почетни учитељски задатак?
С: Па, били смо учитељи, свеци, исцелитељи... И томе слично, у прошлим
животима. Човек мора поседовати осетљивост и велико стрпљење за овакав посао.
(застаје, па узгред додаје) Знате, учитељи могу учити од ученика.
Dr. N: Сигуран сам да је то тачно. Опишите ми где се ви и та деца налазите сада у
духовном свету.
С: Послали су нас на обуку на неутрално подручје. Ти клинци били би превише
ограничени у близини редовних учионица.
Dr. N: Шта се догађа у овом тренутку?
С: (смеје се) Јуре на све стране. Више их занима међусобно задиркивање него
учење. Ствари ће се променити кад се почну инкарнисати.
Мој следећи цитат сажетак је случаја жене која је радила с душама које су се тек
почеле инкарнисати:
ˮТренутно имам пуне руке посла са седморо ленштина. Кад се инкарнирају, свиђа
им се живот пун игре и забаве. Само желе остати деца и не схватати живот озбиљно.
Превише воле земаљска задовољства и не желе се бавити тешким стварима. Највише их
занима да у следећем животу буду лепи. Ulant, мој старији водич, оставио их је мени, а ја
га не виђам често. Признајем да је мој стил врло попустљив. Улажем много нежности и
љубави. Неки други учитељи кажу да сам их страшно размазила. Знам учитеље који
изражавају фрустрацију и постају строги с младим ученицима, посебно онима с
потенцијалом. Веће је заинтересовано за моје методе учења. Желе тестирати моје
теорије попустљивости, уместо да овом разреду приуште ментално лупање по гузама.
Мој концепт подучавања је овакав: кад се те дечје дŷше почну развијати, њихов скок у
зрелост биће бржи зато што им самопоуздање неће бити пољуљано с превише тешких
лекција и неуспеха.

230
 Етичари
Дуго времена сматрао сам да је етика део сваког подучавања, а не засебна
специјалност. Следећи случај описује двадесет шестогодишњака из Detroit-а, дӯшу петог
нивоа чије је духовно име Andarado. У почетку, покушао сам га одговорити од доласка.
Обично не узимам клијенте млађе од тридесет година, зато што сматрам да просечна
млада особа није прошла много животних раскршћа. Њихови амнезијски блокови још
могу бити превише чврсти. Осим тога, њихови духовни водичи могу ме чешће ометати
током хипнозе ако сматрају да је прерано да њихов ученик види одређене кармичке
путеве. Andarado је био разлика и драго ми је да ме је успео наговорити.
Тај клијент послао ми је писмо следећег садржаја: ˮЈедва чекам да искусим свој
бесмртни идентитет зато што већ дуго осећам да поседујем знања и вештине изнад оних
које бих требао поседовати у својим годинама.ˮ Такве изјаве чујем од многих младих
људи, али чешће се догађа да током сеансе са мном открију да њихов степен развоја није
тако висок као што су мислили. То није вредило за овог клијента. Кад сам упознао
Андарада, у очи ми је упала његова енергичност, будност и самоконтрола, необични за
особу његових година.
Током сеансе, открио сам да је Andarado први пут дошао на Земљу током успона
Babilon-а, што је по мом мишљењу прилично касно раздобље за дӯшу плаве боје.
Причао ми је да су његове инкарнације започеле на тамном, мирном свету с
интелигентним, иако неемотивним облицима живота, чија је раса одумирала. Тај свет
био је посвећен разуму и логици. На крају, Andarado је замолио да га пребаце на сјајнији
свет где ће се инкарнисати у осећајније биће. Добио је Земљу.
Док је у духовној учионици преглēдаао своја прошла искуства, сазнао сам за његов
интерес за начин на који планетарна магнетна енергија утиче на интелигентно понашање
на неким световима. Његов последњи задатак било је стварање можданог ткива за
малено створење налик мачки. Andarado је објаснио: ˮПостављам чипку енергије како
бих прегледао и изучавао обрасце понашања. Морам бити опрезан да не укључим 12 -
волтну батерију у систем од 6 волти.ˮ Претпоставио сам да учи за мајстора обликовања.
Чекало ме велико изненађење.

Педесет шести случај

Dr. N: Andarado, разговарали смо о вашем раду на обучавању ученика у духовном
свету. Објаснили сте и понешто о свом изучавању стварања енергије и процесима
размишљања нижих животних облика. То ме наводи на закључак да се припремате да
постанете специјалиста за подучавање или обликовање.
С: (смеје се) Ни једно, ни друго. Учим за етичара.
Dr. N: Ох? А шта је с та два подручја вашег раног изучавања о којима смо управо
разговарали?
С: Понудили су ми их као предуслове како бих био успешанији као етичар. То је
моја страст, рад с моралним начелима интелигентних бића.
Dr. N: Али, није ли преглēдаање морала, вредности и стандарда понашања основа
рада свих учитеља - водича?
231
 С: Да, али морална начела у односу на обективне вредности толико су важна за
људски развој да је могуће специјализовати у том подручју. У сваком већу обично се
налази по један етичар.
Dr. N: Зашто сте провели толико времена на другом свету пре доласка на Земљу?
С: Познавање морала других интелигентних друштава добра је обука за сваког
етичара.
Dr. N: У реду, Andarado, реците ми - колико су вам ученичких душа са Земље дали
кад сте почели радити на свом правом позиву између живота?
С: У почетку, свега неколицину.
Dr. N: Претпостављам да су то биле врло младе дŷше?
С: Да, али то се затим променило и сада имам осамнаест душа средњег нивоа.
Dr. N: Зашто вам допуштају да радите с душама трећег нивоа кад се још и сами
инкарнирате на Земљи?
С: Управо је то разлог мог тренутног задатка. Нисам још довољно искусан да
помажем јако проблематичним, слабије развијеним душама. Будући да сам још увек
неискусан, не дају ми стварно тешке случајеве. Могу саветовати зрелије дŷше јер сам
још недавно био у њиховој кожи.
Dr. N: Радите ли са својим ученицима и у духовном свету и на Земљи?
С: (чврсто) Не током раздобља док се инкарнирају на Земљи. То је право и обавеза
њихових учитеља - водича. Ја са њима радим само у духовном свету.
Dr. N: Зашто је за вас етика тест за људско друштво?
С: Пре свега зато што је људским бићима тако лако удаљити се од моралног
понашања и рационализовати своје акције.
Dr. N: Да ли бисте рекли да је то зато што је просечна особа прагматична и верује
да циљ оправдава средство ако жели да је доживе успешном на појединачном нивоу?
С: Да, а људима се чини да је то у супротности с универзализмом.
Dr. N: Видите ли какво решење у сукобу између универзализма и тврдоглавог
индивидуализма у људском ставу?
С: Деловање у смеру побољшања света на крају ће окончати нетолерантност према
онима који су другачији од нас. Потреба за личним статусом и елитизмом узрок је
сукоба зато што се то изједначава са срећом.
Dr. N: Дакле, ви наш проблем сматрате сукобом који настаје због постављања
жеље за личном срећом и појединачних циљева изнад ублажавања патње међу људима?
С: Код многих на овој планети постоји проблем себичности.
Dr. N: Можете ли то детаљније објаснити? Желите ли рећи да људи по својој
природи нису раса великодушних бића која верују у једнакост?

232
 С: Просечан човек има тај проблем, иако многи не сматрају егоцентричност својим
проблемом. То је највећи тест при доласку на Земљу и зато је мој рад овде тако тежак.
Лекција Земље, што се тиче моралности и етике, лежи у чињеници да душа улази у тело
бића чији инстинкти - основна нарав - захтевају лично преживљавање. Проблеми других
мање су важни.
Dr. N: У људима не налазите природну доброту која је повезана са савешћу дŷше?
С: Наравно, то је важан део моје специјалности - развијати тај елемент доброте,
како би он на крају постао реакција на тешке околности на Земљи.22
22 Ово је суштински разлог зашто се инкарнирамо на Земљи. То исто другачије речено, значи
да је циљ освестити своје Сопство (атман) и задржати трансценденталну свест о Себи упркос и
усред свих грубих околности. Као да смо будни у сну, само што је тада сав овај свет сан. Суштина те
будности је доброта која произлази из мудрости - и ништа друго.

Dr. N: Мора ли потреба за ослањањем на себе бити супротстављена бризи за друге

на овој планети?
С: Личне идеје и вредности могу довести до среће за све, ако се у потпуности
посветимо праведности дŷшевног ума као основне снаге Јаства.
Dr. N: Који је најкориснији савет који дајете својим ученицима пре него што се
врате на Земљу?
С: (цери се) Они су попут тркачких коња, па их саветујем да буду стрпљиви и
пронађу свој ритам. Енергија која отпада на контролу људског тела мора се пажљиво
прорачунати. Они су у фази учења фине равнотеже етичног понашања. Када живе на
физичком свету густом попут Земље, морају пазити да их не упије како би били
успешани.
Након што сам завршио с тим клијентом, размишљао сам о томе како многи
физиолози сматрају да је људски чулни систем развијен као израслина наших
примитивних органа. Понашања агресије и избегавања била су средство преживљавања
људи од каменог доба. У нашем еволуционом процесу, поседујемо мозак који још нема
потпуну контролу над нашим телесним реакцијама. Током великог емотивног стреса
можемо изгубити разумност. Jung нам каже: ˮРазумна и неразумна страна постоје у
човеку раме уз раме и здрави људи препознају деловање обе те силе у себи. Своје
менталне неурозе и физичке болести требали бисмо посматрати као несвесне вредносне
обрасце.ˮ
Већина нас започиње тако што чини много глупих погрешака. До краја живота
опаметимо се. Идеја повратака у бројним инкарнацијама је у томе да ћемо с временом
поступати како ваља већ у раној фази и водити продуктивне животе од почетка. У тој
нас потрази често води его и заборављамо да је оно што је добро за нас уопште добро и
за друге људе. Нажалост, филозоф Кант био је у праву кад је рекао: ˮАко верујемо у
бесмртност дўше коју је створио божански извор, то претпоставља постојање слободне
дŷше што не мора укључивати и морално понашање.ˮ
Потреба за етичарима је велика. Може се рећи да постоје разлози због којих је
деловање неких људи погрешно, када неразвијена душа живи у поремећеном људском
мозгу. Због тих услова, добри избори условљени нашом слободном вољом могу бити
233
ограничени. Покушао сам показати да се дŷше у духовном свету не служе тим
аргументом као ваљаном изговором за недостатак контроле над емоцијама у телу -
домаћину.
Начин на који се сви ми можемо поправити је настављање с процесом сталне
еволуције како бисмо постали бољи него што јесмо. Наши духовни водичи некада су
били попут нас, пре него што су постигли свој садашњи статус. Добијамо многа тела и
сва су несавршена. Уместо да будемо опседнути телом које ће трајати само један
животни век, концентришемо се на еволуцију своје дўше и ослонимо на своје духовне
снаге. Учинимо ли то, наша способност за повезивање с другима развиће се и на крају
решити моралне проблеме које је описала душа Andarado.

Дŷше усклађивачи
Та специјалност представља широку класификацију душа у многе подгрупе. Ипак,
док приступам умовима толиких људи, видим међузависност и повезаност иза свих
специјалности душа. Дŷше у општој категорији усклађивача често се инкарнирају као
комуникатори који раде на различитим пословима. Док су у бестелесном стању, кажу ми
да раде као обновитељи поремећене енергије на Земљи. Инкарнисане дŷше –
усклађивачи могу бити државници, пророци, преноситељи порука надахнућа,
преговарачи, уметници, музичари и писци. То су обично дŷше које балансирају енергију
планетарних догађаја повезаних с људским односима. Они могу бити јавне или приватне
особе које делују иза позорнице светских догађаја. Те дŷше нису исцелитељи у
традиционалној улози рада с појединцима, зато што усклађивачи делују на ширем нивоу,
покушавајући неутрализовати негативну енергију.
У својој првој књизи писао сам о мудрацима, врло напредним душама које се још
инкарнирају на Земљи, иако то не чине ради свог личног развоја. Кажу ми да су то
вешти лингвисти који поседују способност обликовања речи у вибрационим тоновима
који дубоко дирају људе.23
23 Другим речима, то је говор простодушне доброте (са карактеристичним узречицама),
потпуне искрености и благости која почива на мудрости. Тако често говоре деца. Отац Тадеј је један
од таквих примера.

Та су мудра бића овде зато што је њихова мисија помагање човечанству на

директан, физички начин. Ненаметљиви су и често не желе никакву јавну пажњу.
Колико знам, нема их много. Те високо развијене старе дŷше међу нама сматрају се
активним посматрачима догађаја. Извештавају о људским трендовима за које сматрају
да захтевају посебну пажња. Из тог разлога и њих сам уврстио меду дŷше усклађиваче.
Мојим клијентима јасно је да су мудраци некако повезани с другом групом
специјалиста усклађивача у духовном свету, који се зову посматрачи. Та се бића не
инкарнирају, него од многих извора примају информације о условима на Земљи и
другим световима. О њима имам врло мало података. Оно што имам долази од
неколицине клијената који су их познавали кроз сопствену обуку за усклађиваче.
Посматрачи наводно дају информације другим усклађивачима, који делују тако да
ублаже друштвене и физичке силе које стварају хаос на Земљи. Случај који следи
описује дӯшу петог нивоа звану Larian, која учи за усклађивача.
234
 Педесет седми случај
Dr. N: Larian, можете ли ми рећи нешто о специјалности усклађивања и о томе
чиме се бавите?
С: Ја сам тек новопечени почетник, али покушаћу. Учим да усклађујем нескладну
енергију на Земљи како бих помагала људима.
Dr. N: Мислите ли на геофизичке елементе на Земљи, попут снажних ветрова,
пожара, земљотреса - такве ствари?
С: Имам пријатеље који се тиме баве, али то није моје подручје.
Dr. N: У реду, онда - пре него што пређемо на ваше задатке, шта уче ваши
пријатељи?
С: Ти планетарни обновитељи ублажују последице разарања почињених
природним физичким силама, што изазива велике количине негативне енергије.
Dr. N: Зашто силе које постоје у духовном свету једноставно не спрече те
катастрофе и не приштеде људима велике боли?
С: (одмахује главом) Онда то не би биле природне катастрофе, које и морају бити
део животних услова на Земљи. Планетарни усклађивачи не би покушавали спречити те
силе, чак и да имају те способности - у шта не верујем.
Dr. N: Која је онда њихова функција?
С: Ширење семена складне енергије у местима нарушене енергије, како би се
неутрализовале велике концентрације негативне енергије. Они раде с поларношћу и
магнетном силом чиме помажу опоравку људи. (цери се) Ми их зовемо ˮусисавачиˮ.
Dr. N: У реду, Larian, како се ваш рад уклапа у шири контекст?
С: Надам се да ћу допринети решавању катастрофалних догађаја које су створили
људи.
Dr. N: Колико је још вежбача у вашем одељењу?
С: Четири.
Dr. N: Планирате ли ви и ваши сарадници да зауставите ратове?
С: (узнемирено) Мислим да ме нисте схватили. Наша обука није усмерена према
томе да утичемо на умове људи који изазивају људске патње.
Dr. N: Зашто не? Желите ли рећи да као душа - усклађивач не бисте желели на неки
начин утицати на хитлеровског психопату који је усмерен према уништењу?
С: Ум психопата затворен је за разум. Ја учим како одржавати позитивну енергију
око мирнијих глава које могу утицати на светске догађаје.
Dr. N: Није ли то утицање на слободну вољу, узрок и последицу, и цело питање
природних кармичких утицаја?

235
 С: (станка) Услови за узроке и последице већ постоје. Желимо да омогућимо
рационалније размишљање шаљући таласе позитивне енергије правим људима. Ми не
управљамо резолуцијама. Ми нудимо мирну атмосферу за дијалог.
Dr. N: Знате, Larian, чини ми се да се налазите на граници уплитања и неуплитања.
С: То значи да ме нисте схватили. Можда ћете схватити разлику ако вам детаљније
објасним шта тренутно радим. Учим како прилагодити енергетски зрак како бих
распршила и преусмерила силе негативне људске енергије која се свакодневно ствара на
Земљи. То је као да отварам брану тако да вода учини долину плодном.
Dr. N: Не знам јесте ли ме уверили, али молим вас, наставите.
С: (наставља) Одлазим у велику куполу како бих вежбала са својом групицом.
Тамо је Arlett, она је наша инструкторка - врло способна - одмах уочи наше грешке. Овде
увежбавамо вештину балансирања вибрационе неравнотеже. Надамо се да ћемо
временом моћи да изгладимо велике масе негативних енергетских образаца на Земљи.
Dr. N: Шта се догађа у куполи?
С: Осигурава нам геометријску базу за одређене осцилације и интервале који
симулирају насумичне таласе људских мисли из великих група. Намерно је поремете за
нас, а ми је морамо изгладити.
Dr. N: Ммм... Како би се подстакнули изрази складне мисли?
С: Да, мисли и комуникацију. Такође изучавамо гласовне тонове и анализирамо
њихова значења - све што утиче на негативне мисли. Желимо помоћи људима који желе
помоћи себи. То није непосредно уплитање.
Dr. N: У реду, Larian, али када постанете вешта усклађивачица, какве ћете моћи
поседовати?
С: Постаћемо пошиљаоци енергије опоравка која се супротставља масовним
разочарањима. Мелодија усклађивача шапће кроз земаљске ходнике о бољим стварима
који долазе. Ми смо гласници наде.
Након што сам чуо објашњења више душа - усклађивача, поверовао сам да они
духовни мајстори који су осмислили ову лабораторију хаоса који зовемо Земља, нису
само покренули ствари и отишли. То су узвишена бића која довољно мȃре за наше
преживљавање да би пазила на нас. Искрено, велики део свог живота нисам веровао да је
то истина. Постоји једна заједничка тема о којој причају све дŷше - усклађивачи. Желе
дати људима средства да помогну сами себи где год могу, али они нису савест људи и не
уплићу се у нашу слободну вољу. Ми смо створени и послати на Земљу како бисмо
решавали проблеме унутар матрице интелигентног облика живота који живи у тешком
окружењу. Тај живот укључује патњу, али и велику лепоту и обећање. Ту равнотежу
морамо препознавати у нашој свакодневној стварности. Постоји стара кинеска изрека
која каже: ˮСвоје патње бројимо пажљиво, а своје благослове прихватамо без много
размишљања.ˮ

236
 Мајстори обликовања
И у овој специјализацији постоји много подврста, али за мене су најважније две.
Унутар геофизичког окружења постоје чисто структурални специјалисти, као и они који
стварају жива бића унутар тих средина. У свом ограниченом искуству с мајсторима
обликовања, сретао сам се с онима који су задужени за рад у физичком свемиру, често
на ненастањеним планетима у процесу хлађења након што су тек створени од звезда.
Дŷше које се баве стварањем животних облика баве се световима на којима настаје нови
живот.
Почећу прегледом активности грађевинарских душа које се обучавају у коришћењу
енергије за обликовање планетарне геологије. О њима размишљам као о архитектима -
градитељима топографије који раде с компонентама које творе планетарна површинска
обележја. У то спадају планине, водене површине, атмосфера и клима. Иако се
структурални специјалисти повезују с душама посвећеним обликовању крајолика
биљкама, дрвећем и животињама, тај посао сматра се засебном граном обликовања.
Грађевинарски оријентисане дŷше вероватно ће започети са својом обуком тако што ће у
духовном свету градити предмете које су познавали у животу.

Педесет осми случај

Dr. N: Колико душа је било у вашој изворној групи душа?
С: Двадесет и једна... Сада смо се већином разишли.
Dr. N: Значи ли то да не виђате често чланове изворне групе?
С: (замишљено) Не... Није тако... Само смо распршени. Већина нас више не ради
заједно, (разведри се). Своје старе пријатеље виђам у другим приликама.
Dr. N: Јесу ли неки чланови старе групе пошли с вама?
С: Троје... А двоје су остали.
Dr. N: Колико је душа ушло у вашу нову групу?
С: Тренутно нас је осам, а чујемо да долази још једна.
Dr. N: Занима ме како је дошло до те промене у вашим активностима. Можете ли
ми описати како сте доживели прелаз из своје изворне групе?
С: (дуга станка) Па, у почетку сам приметио да је други водич почео свраћати на
наше часове. Сазнали смо да се зове Baatak. Позвао га је мој водич Eirow да нас неко
време посматра.
Dr. N: Је ли Baatak у то време долазио насумце, у било којој фази ваших радних
активности?
С: Не, долазио је само током раздобља градње.
Dr. N: А каква је тада била природа вашег грађевинарског деловања?
С: Ох, знате, употреба енергије у структуралним композицијама. Волим
обликовати материју у корисне облике.

237
 Dr. N: Видим... Па, вратићу се на то. Реците ми, је ли Baatak учествовао у вашим
групним активностима током својих посета вашој старој групи?
С: Не, он је био посматрач. Пажљиво је посматрао свакога од нас током раздобља
градње. Повремено је некима од нас постављао специфична питања о томе како
напредује посао којим се бавимо и осећамо ли... Склоност том послу.
Dr. N: Опишите ми своје осећаје према Baatakу у то време и његов став према вама.
С: Одмах ми се свидео. Мислим да је видео да стварно уживам у томе што смо
радили.
Dr. N: Што се тада догодило с вама и Baatak-ом?
С: После неког времена (још три живота), позвао је неколицину нас да накратко
пођемо у нову групу која се управо формирала. Сећам се да сам хтео да пође Hyanth...
Како бисмо могли да будемо заједно.
Dr. N: Је ли вам Hyanth важна?
С: Да, она је моја сродна душа.
Dr. N: И је ли пошла с вама у вашу нову групу?
С: Не, Hyanth се није толико свиђао тај усредоточени грађевински рад... Зато је
отишла у другу групу која се формирала.
Dr. N: Шта се Hyanth није свидело у вашој новој групи?
С: Рећи ћу то овако. Ја уживам у резању и обликовању енергије, у
експериментисању с односима између равни и геометријским чврстим елементима као
грађевним блоковима материје.
Dr. N: А Hyanth?
С: (с поносом) Hyanth привлачи обликовање лепих аспеката природне средине
прикладних за живот. Сјајна је с крајолицима. Док ја могу изградити низ повезаних
планина, она је више заинтересована за биљке и дрвеће који расту на тој планини.
Dr. N: Објасните ми нешто. Одлазите ли једноставно на физички свет и градите
планину, док се неко попут Hyanth бави животним облицима попут дрвећа?
С: Не, радимо с физичким световима који се формирају и покрећемо геолошке силе
које ће изградити планину. Моји грађевински пројекти не морају садржавати живот.
Исто тако, Hyanth не ствара шуму с одраслим дрвећем на световима прикладним за
живот. Њени људи обликоваће ћелије које на крају могу нарасти у дрвеће какво желе.
Dr. N: Значи ли то да су ваша и Hyanth-ина група раздвојене?
С: (уздах) Не, она ради у близини.
Dr. N: Какав је осећај бити у тек створеној групи?
С: Не мислим да ћу се икада сасвим одвојити од свог старог друштва.
Надопуњавали смо једни друге на тако много начина. Током хиљада година помагали
смо једни другима у сваком животу. Сада... Па, мешавина нових људи чудна је. Сви

238
имамо исти осећај према старим групама. Имамо различита искуства и историју и треба
нам неко време да се навикнемо.
Dr. N: Бисте ли ишли тако далеко да закључите како постоји ривалство међу
члановима ваше нове групе душа?
С: (цери се) Неее... Заправо не... Сви ми имамо исти мотив да помогнемо једни
другима у раду. Углавном више нема задиркивања и шала из наших старих група. Сви су
озбиљни. Свако има свој талент, идеје и начине деловања. Видимо да нас Baatak
покушава ујединити и учимо обраћати пажњу на способности осталих. Част је бити
овде, али још имамо својих слабости.
Dr. N: Која је ваша?
С: Бојим се експериментисати са својом моћи. Волим радити у угодном окружењу,
када знам да могу нешто обликовати савршено. Један од мојих нових пријатеља управо
је супротан. Он ствара добре планетарне ствари, а затим ускочи и смисли нешто
уврнуто, на пример уништи атмосферу тако да никакав облик живота тамо не може
дисати. Упетља се у сложене планове који надилазе његове способности.
Dr. N: Можете ли ми објаснити како сте ви лично почели учити структурално
обликовање?
С: Најпре сам визуализовао оно што желим. Пажљиво бих то саставио у уму како
бих добио јасан нацрт. У мојој новој групи, учимо како употребити одговарајући
квалитет енергије у одговарајућем саставу у великим количинама. С Eirow-ом сам радио
само на појединачним деловима, док Baatak жели да све буде повезана целина.
Dr. N: Дакле, повезаност елемената енергије важна је за облик и равнотежу вашег
посла?
С: Апсолутно! Светлосна енергија започиње процес, али мора постојати склад
облика, и мора поседовати практичну примену, (прасне у смех).
Dr. N: Зашто се смејете?
С: Размишљао сам о грађевинском пројекту с Hyanth. Радили смо то у своје
слободно време. Hyanth и ја задиркивали смо једно друго да се превише правимо важни.
Изазвала ме да изградим малу верзију елегантне цркве у којој смо се венчали у једном од
наших живота. У том сам животу био каменорезац (у средњевековној Француској).
Dr. N: Јесте ли прихватили њен изазов?
С: (још се смеје) Да, уз услов да ми помогне.
Dr. N: Је ли то било поштено? Мислим, она није специјалист за грађевинарство.
С: Није. Hyanth је пристала да покуша репродуковати прозоре од замагљеног
стакла и скулптуре које је волела. Она је желела лепоту, а ја функционалност. Какав
неред! Почео сам обликовати зидове равним зрацима енергије и ишло ми је прилично
добро с везним луковима, али плафонски лукови и купола били су катастрофа. Позвао
сам Baatak-а и он је све поправио.
Dr. N: (питање које често постављам) Али то је све илузија?

239
 С: (смеје се) Јесте ли тако сигурни у то? Та зграда стајаће све док желимо да буде
овде.
Dr. N: А шта онда?
С: Нестаће.
Dr. N: Где сте ви сада у планетарним студијама?
С: Бавим се стварањем честица енергије за облике камења на планетарном нивоу.
Dr. N: Јесте ли тренутно посвећени претежно томе?
С: Не, углавном још морам сам експериментис ати с мањим моделима топографије
како бих научио интегрисати све елементе материје. Догађа се много грешака, али
уживам у обуци. Али, тако је спора.
Ко душама даје моћ да чине то што чине с материјом? Моји клијенти кажу да имају
неразвијене способности које учитељи негују као непосредни извори. Они верују да ти
мајстори примају моћ коју поседују од нечег вишег. Али, и обичне дŷше исказују мање
аспекте те веће моћи. Годинама сам разбијао главу питајући се како уклопити фрагменте
информација о космосу које сам добио од душа - обликоватеља. Дошао сам до закључка
да интелигентни таласи енергије стварају субатомске честице материје и да вибрациона
фреквенција тих таласа наводи материју да реагује на жељене начине.
Асттрономе збуњује чињеница да постоји неки непознати облик енергије који
доприноси укупној густоћи нашег свемира и шири празан простор делујући против
гравитације. Описао сам како се чини да музичка резонанса интелигентних енергетских
таласа игра улогу у космологији. Многи људи у мојим сеансама објашњавају да је
хармонија повезана с ˮритмичким таласима енергетских нота које имају омере и
размереˮ. Моји клијенти који су градитељске дŷше кажу да су ти нацрти повезани с
формирањем ˮгеометријских облика који плутају као еластични обрасциˮ, доприносећи
грађевним елементима живог свемира. Геометрију простора описао је клијент у цитату у
случају 26 и клијент из четрдесет четвртог случаја.
Мајстори обликовања имају велик утицај на стварање. Кажу ми да су у стању
премостити свемире који немају почетка ни краја, испуњавајући своју сврху у безброј
различитих окружења. Уколико наставимо с логичним закључивањем, то би значило да
су ти мајстори - или велики мајстори - у стању створити вртложне плиновите облаке
галактичке материје који су започели процесе стварања звезда, планета, а на крају и
живота у нашем свемиру.
Сигуран сам да у позадини формирања свих живих и неживих обеката стоји
интелигентна мисао. То опажање долази од душа које се служе својом светлосном
енергијом за осмишљавање и обликовање, а затим и управљање молекулама и ћелијским
структурама живе материје која поседује физичка својства која желе у коначном облику.
У мом последњем случају сазнао сам да Hyanth-ина душа, уметничка дизајнерка,
обликује одрасло дрвеће у духовном свету како би открила одговара ли коначни
производ потребама. Затим је радила уназад према семењу, а напокон и ћелијама дрвећа.
То је процес стварања материје за функционалну употребу. У тридесет и петом случају
приказао сам пример те врсте енергетске обуке кроз стварање и мењање мишева.

240
 Мој следећи случај још је једна илустрација душа које раде са живим организмима.
Те дŷше - обликоватељи су биолози и ботаничари духовног света. Кажу да живот
постоји на милијардама планета. Поседујем низ досјеа с душама које су се инкарнисале
на другим световима и с душама које су између живота на Земљи путевале на низ
чудних светова ради учења и забаве.

Педесет девети случај

Ово је специфичан случај повезан с душом - обликоватељком по имену Kala.
Током наше сеансе, клијенткиња ми је причала о недавном планетарном задатку у ком је
требала да реши проблем с екосистемом који неће бити решен еволуционим
прилагођавањем. Пре тог случаја, нисам очекивао да се дŷше враћају на планету ради
модификације постојећег окружења, зато што би то значило да су почетни планови били
погрешни. Било ми је откриће кад сам сазнао да Kala-но искуство укључује измену
молекуларне хемије постојећег створења у контролисаном експерименту.
Када клијенти описују искуства својих душа са животом на другим световима,
покушавам сазнати нешто о локацији галаксије, величини планета, орбити, њеној
удаљености до звезде, саставу атмосфере, гравитацији и топографији. Претпостављам да
ме мој хоби - астроном аматер - додатно мотивише да сазнам те детаље. Ипак, многе
клијенте живцира када покушавају одговорити на астрономска питања која сматрају
неважним. У нашем физичком свемиру знамо за 100 милијарди галаксија. Сваки од тих
сребрнастих острва, раздвојених великим удаљеностима које се мере светлосним
годинама, креће се у тамном мору свемира и садржи небројене милијарде сунаца око
којих вероватно круже планете на којима може настати живот. Будући да моја
астрономска питања значе мало већини клијената у хипнози, а светови о којима говоре
тако су далеко од Земљиног квадранта у свемиру, најчешће једноставно продужим
уместо да ометам сеансу.
Kala ми је покушала објаснити да се њен течај стварања облика одвијао на планети
ˮкоји није у близини Земљеˮ. Тај је свет звала Jaspear и рекла је да се налази у
двоструком (бинарном) звезданом систему, тј. кружи око ˮвруће жуте звезде у близини и
мутно црвене веће звезде на много већој удаљеностиˮ. Рекла ми је и да је Jaspear мало
већи од Земље, али има мање океане. Додала је да тај свет има полутропску климу и
четири месеца. После мало охрабривања, Jaspear је била спремна да опише свој посао
повезан с чудним створењем које поседује необичне сличности са животињама на
Земљи.
Просечан клијент с искуством на некој другој планети, оклева с преношењем
информација за које сматра да су намењене повлашћенима. Ту сам чињеницу споменуо и
пре, у другим подручјима мојих духовних истраживања. Клијенти заћуте ако осећају да
не би требало да открију знање које им је поверено или да га не би требали сазнати у
овом животу. То посебно вреди за цивилизације других светова. Фрустрира ме када
чујем изјаве попут: ˮНи ви ни ја не бисмо смели знати за та места.ˮ Kala-и сам објаснио
колико је за нас обоје важно да сазнамо њене способности, уместо да ја будем само
радознали истражитељ. Још једна успешана хипнотичка техника којом се служим при
заобилажењу клијентових блокова у разговору о другим световима је да их упитам:

241
ˮЈесте ли упознали неки фасцинантан ванземаљски облик живота до ког вам је јако
стало?ˮ Тај приступ неодољив је многим душама које путују како би радиле и играле се.
Dr. N: Kala, волео бих да детаљније истражим то што сте ми рекли о свом задатку
на Jaspear-у. Мислим да би ми то помогло да схватим вашу специјалност. Зашто не
започнете с течајем и начином на који су вам представили пројект на Jaspearу?
С: Нас шесторо добили смо задатак да сарађујемо с неким старијим (мајсторима
обликовања) како бисмо решили проблем овог света на ком је вегетација измакла
контроли и запретила прехрани малих копнених животиња.
Dr. N: Дакле, проблем на Jaspear-у је везан уз екосистем?
С: Да, дебеле пузавице... Прождрљиво грмље налик пузавицама. Расте тако брзо да
убија биљке потребне за прехрану. Остало је врло мало простора на којима копнене
животиње Jaspear-а могу пȃсти.
Dr. N: А не могу јести пузавице?
С: Не, и зато смо отишли на Jaspear на тај задатак.
Dr. N: (реагујем пребрзо) Ох, да ослободите планету од тих пузавица?
С: Не, оне су аутохтоне на тој планети и његовом тлу.
Dr. N: Добро, о каквом је задатку онда реч?
С: Створити животињу која ће се хранити пузавицом - контролисати ширење тог
грмља које гуши другу вегетацију.
Dr. N: Какву животињу?
С: (смеје се) То је rinucula.
Dr. N: Како ћете учинити то са животињом која није аутохтона на Jaspearу?
С: Стварајући мутацију од постојеће мале четвороножне животиње и убрзавајући
њен раст.
Dr. N: Кала, ви можете мењати генетски код једне животиње како бисте створили
другу?
С: Не бих то могла учинити сама. Имамо здружену енергију целе моје групе с
течаја, као и вештину двојице старијих који нас прате на овом теренском задатку.
Dr. N: Служите се својом енергијом да мењате молекуларну хемију организма, како
бисте заобишли природну селекцију?
С: Да, како бисмо озрачили ћелије групе малих животиња. Мутирамо постојеће
врсте и чинимо их много већим да би могле преживети. Будући да немамо времена за
чекање природне селекције, убрзаћемо и раст четвороножне животиње.
Dr. N: Убрзавате ли раст мутације тако да се rinucula појави одмах или повећавате
саму животињу?
С: Обоје - желимо да rinucula буде велика и да се ова еволуцијска промена догоди
унутар једне генерације.

242
 Dr. N: Колико ће земаљских година то трајати?
С: (станка) Ох... Педесетак година... Нама се то чини као један дан.
Dr. N: Шта сте учинили с малом животињом која ће постати rinucula?
С: Задржали смо ноге и длакави торзо - али све ће то бити веће.
Dr. N: Причајте ми о готовом производу. Како изгледа rinucula?
С: (смеје се) Има... Велики, закривљени нос који се спушта око уста... Велике
уснице... Велике чељусти... Масивно чело... Хода на четири ноге с копитима. Велика је
попут коња.
Dr. N: Рекли сте да сте сачували крзно изворне животиње?
С: Да, прекрива целу rinucula-у дугом, црвенкасто - смеђом длаком.
Dr. N: А што је с мозгом те животиње - је ли већи или мањи од коњског?
С: Rinucula је паметнија од коња.
Dr. N: Звучи као нешто из дечје књиге др. Seussa.
С: (цери се) Зато је тако забавно размишљати о њој.
Dr. N: Је ли rinucula постигла промену на Jaspear-у?
С: Да, зато што је много већа од изворне животиње, а има и друге измене - велика
чељуст и телесна снага - тако да стварно једе пузавицу. Rinucula је питома животиња
која нема природних непријатеља, а прождрљива је као и изворна животиња. То је оно
што су старији мајстори желели.
Dr. N: А што је с њеним размножавањем на планету? Размножава ли се rinucula
брзо?
С: Не, размножава се полако - зато смо морали створити већи број rinucula након
што смо програмирали жељена генетска обележја.
Dr. N: Знате ли како је тај експеримент завршио?
С: Jaspear је сада уравнотежени свет биљоједа. Желели смо да се и друге животиње
размноже. Пузавице су сада под контролом.
Dr. N: Планирате ли с временом развити високо интелигентни облик живота на
Jaspear-у, је ли то циљ свега?
С: (неодређено) Можда старији мајстори то намеравају... Ја то не могу да знам.

Истраживачи
Већину људи који стичу искуство у разним окружењима изван духовног света
сматрам неком врстом душа - истраживача. То могу бити дŷше чији лични развој захтева
дубоко искуство на различитим световима, или пак само туристи. Имао сам и клијенте
који се између живôта баве привременим радним задацима који укључују путовања.
Истраживачке дŷше током обуке путују у физичке и менталне светове у нашем свемиру,
па чак и у друге димензије. Према ономе што чујем, развијену истраживачку дӯшу
замишљам као врло специјализовано биће које се не инкарнира, него тражи погодна
243
места за обуку мање искусних душа, те их на крају води у те регије. Оне се баве
извиђањем.
Када дŷше, које се још инкарнирају на Земљи, пређу из духовног света на друге
локације, чини се да се та путовања одвијају од тачке до тачке без заустављања на путу.
Моји клијенти кажу да путовања не доживљавају ни краткима ни дугима. То сликовито
приказују следећа два цитата:
ˮКад путујете из духовног света у физички свет, то је као да се отворе врата и
видите зидове, или нешто што изгледа као ходник, цев, како јуре с обе стране. Затим се
отварају још једна врата налик порталу и тамо сте.ˮ
ˮКада пролазим у другу димензију, у ментални свет, ја сам попут статичког
електрицитета који тече преко ТВ екрана у магнетне зоне обликоване чистом мишљу.
Празнине су састављене од великих, пулсирајућих поља енергије. Осећам снагу те
енергије у већој мери него када одлазим у материјални свемир, зато што морамо
прилагодити своју таласну резонансу постојећим условима да бисмо лакше пролазили.
Желим да очувам своју енергију на окупу како се не бих изгубио. Та путовања нису
тренутна, али скоро да јесу.ˮ
Већину душа с којима радим, а које истражују друге светове, воде њихови
инструктори. Такође, клијенти који путују између димензија нису ограничени на дŷше у
напредном стадијуму развоја. Видели смо то у игри скривача. Чини се да су то
пустоловне дŷше које уживају у путовањима, у изазовима разноликих окружења и новим
облицима самоизражавања. Причали су ми о световима у којима интелигентна бића
обитавају у блоковима материје који су тако густи да саставом подсећају на сребро и
олово. Други клијенти причају ми о световима који изгледају као сјајне стаклене
површине између кристалних торњева. Постоје физички светови који се састоје од ватре,
воде, леда или гаса, на којима успевају све врсте интелигентног живота. Сфере кроз које
се крећу истраживачи светле су, пастелне или тамне. Међутим, тамни светови немају оне
мрачне конотације које људи повезују са злокобним световима.
Истраживачи у својим путовањима не наглашавају тај поларитет између светлости
и таме онолико колико наглашавају неке друге елементе - је ли свет миран или немиран,
редак или густ, физички или ментални, и постоје ли у њему услови који омогућују
нешто што клијенти зову ˮпречишћеном или грубом интелигенцијомˮ. Дŷше - путници
које се крећу у разна царства космичке свести, морају научити да симетрично ускладе
своју енергију с локалним условима унутар тих зона. Водичи - истраживачи могу
повести дŷше у кратке посете вишим димензионалним нивоима како би им повисили
свест. У умовима многих клијената та путовања не трају дуго, вероватно зато да младе
дŷше не би биле преплављене тим искуством.
У последњем поглављу, под темом рекреативне активности у духовном свету,
рекао сам да путовање душа често укључује радно туристичка путовања. Дŷше са Земље
обично одлазе на таква путовања на друге физичке светове, а могу трајати од неколико
дана до више стотина земаљских година. Много информација о другим световима добио
сам из разговора о раздобљима одмора и рекреације између живота клијената. Моји
клијенти у хипнози обично су опуштенији кад ми препричавају детаље о својим
туристичким путовањима на друге светове, као што је видљиво у следећем случају.
244
 Шездесети случај
Dr. N: Којим се активностима најчешће бавите између живота, док не преглēдате
кармичке лекције са својом групом душа?
С: Па... Одлазим на путовања... Ах... Али то је прилично лично... Мислим да не бих
требала причати о таквим стварима...
Dr. N: Не желим да вас доведем у неугодну ситуацију тиме што ћете ми причати
ствари за које сматрате да не бисте требали. (станка) Желим да вас питам само постоји
ли неко егзотично место на које путујете између живôта, а ког се радо сећате?
С: (реагује брзо, са широким осмехом) Ох, да - на Brooel.
Dr. N: (спуштам глас) Је ли то свет на ком се инкарнирате?
С: Не, одлазим тамо као душа, само да бих обновила свој дух... И забавно је
путевати тамо, јер то је попут Земље, само без људи.
Dr. N: (смирујућим гласом) Схватам, дакле одлазите углавном због одмора и
забаве. Причајте ми о физичким обележјима Brooel-а у поређењу са Земљом.
С: Мањи је од Земље, и хладнији, зато што је сунце удаљеније. Има планине,
дрвеће, цвеће и слатку воду, али нема океана.
Dr. N: Ко вас води на Brooel?
С: Ух... Мајстор навигатор по имену Jhumu.
Dr. N: Јесу ли то дŷше попут истраживача који су специјалисти за путовања, или су
сличне вашем сопственом водичу?
С: Jhumu је истраживач, ми их зовемо навигатори. (станка) Али, наши водичи могу
ићи с нама ако желе.
Dr. N: Разумем у потпуности. Реците ми, одлазите ли обично сами или с другим
члановима своје групе душа?
С: Можемо поћи сами, али навигатори обично воде неколико чланова из
различитих група.
Dr. N: Шта мислите о Jhumu-у?
С: (опуштеније) Jhumu воли да буде туристички водич за дŷше које се одмарају од
нормалних активности. Каже да нам то даје перспективу.
Dr. N: То звучи занимљиво. Знам да изгарате од жеље да ми објасните зашто је
Brooel, тако забаван. Причајте ми најпре о животињама на тој планети.
С: Ах... Нема риба, жаба, змија - нема водоземаца.
Dr. N: Ох? Шта мислите, зашто?
С: (станка, благо је збуњена) Не знам... Они који долазе овде желе се дружити с
једном посебном копненом животињом... То је... (застаје).
Dr. N: (наводим на одговор) Сећате ли се те животиње?

245
 С: (смеје се) Наша омиљена... arder. Оне су попут споја малих медведа и мачака,
(грли саму себе) arder је чудесна, чупава, слатка, мирна животиња која заправо и није
животиња у уобичајеном смислу.
Dr. N: Шта то значи?
С: Arder је врло интелигентан и пун љубави.
Dr. N: Каква је његова интелигенција у поређењу с људском?
С: То је тешко рећи. Није виша нити нижа од људске... Само је другачија.
Dr. N: По чему се највише разликује?
С: Међу њиховом врстом апсолутно не постоји потреба за сукобом или
такмичињем. Зато нас доводе у то мирно окружење - даје нам наду за бољу будућност на
Земљи - каква би Земља могла бити уколико се сви приберемо.
Dr. N: Шта ви и ваши пријатељи радите на Brooel-у?
С: Долазимо и играмо се с тим нежним створењима. Чини се да су она некако
повезана с душама са Земље којима је потребан одмор. Материјализујемо своју енергију
у мањој мери да бисмо могли комуницирати с arder-има.
Dr. N: Можете ли ми детаљније описати тај процес?
С: Па... Попримамо прозирне људске облике и грлимо их. Плутамо у њихове
умове... Тако нежне и неземаљске. После живота на тешком физичком свету попут
Земље, они нас исцељују у том окружењу. Arder-и су благотворна бића која нас
мотивишу да видимо шта се може постићи с људским телом.
Окружење за одмор и рекреацију једнако је важан услов на овим истраживачким
путовањима душа као и обележја страних облика живота које тамо налазе. Док су у
трансу, моји клијенти осећају велику емпатију према неисквареним планетима који су
налик Земљи, али без становника. Та места сматрају својим посебним игралиштима.
Немам ни приближно тако много клијената са сећањима о путовањима на менталне
светове. То је природно. Ми смо бића навикла на јарку светлост и физичке димензије.
Следећи цитат је још један пример контакта с неким обликом живота ради чисте
рекреације.
ˮПутници нас одводе на место на ком живе quigley-и. По величини се могу
упоредити с ondatra-ма, дебели су и чупави, а чело им је слично тупоносим делфинима.
Quigley има велике, заобљене уши и равне бркове. Интелигентни су попут паметних
паса. То су предане и сретне животиње које нас воле. Њихова планета је древан,
мистичан свет благих брда и долина прекривених цвећем и маленим, нежним дрвећем.
Овде је врло сјајно, а постоји и слатководно језеро. Опуштамо се и играмо у овом свету
савршеног мира.ˮ
Ако понекад сањамо да смо високи попут дивова, да смо малена бића налик
вилењацима или да имамо тела ваздушних и водених бића, то може значити да ти снови
одражавају несвесна сећања на прошлу инкарнацију на другом свету. Међутим,
подједнако је вероватно да смо се сусрели с таквим бићима током туристичке посете
неком егзотичном свету. Могуће је и да велики део наше митологије о чудним
246
створењима произлази из тих сећања. Требао бих додати да већина људи сања да могу
летети. То је вероватно више повезано с нашим сећањима на то како плутамо у
бестелесном стању, као дŷше, него с тиме што смо у прошлом животу били летеће биће.
Да бисмо схватили симбиотску везу између земаљске дŷше и других облика
живôта, погледајмо следећи цитат једног од мојих клијената који је хибридна душа.
Препричавајући једно лепо сећање, мој клијент је постао врло носталгичан. Понекад ми
хибридна душа прича о томе како је истраживачка душа између живота одводи на свет
сличан свету њене прве физичке инкарнације.
ˮИзмеђу живôта на Земљи посећујем водени свет зван Anturium, који ме тако
смирује после тешког живота на копну. Anturium има само једно острво величине
Исланда. Долазим овамо с неколицином својих пријатеља који такође воле воду. Доводи
нас истраживач - водич који је упознат с том регијом. Овде се придружујемо kraten-има,
који помало подсећају на китове. Они су телепатска, дуговечна раса којој не смета што
долазимо и ментално се повезујемо с њима на неко време. Повремено, окупљају се на
неким локацијама да би телепатски комуницирали с интелигентним воденим облицима
живота који постоје на још две планете (око звезда у галактичкој близини Anturium-а).
На овом месту свиђа ми се јединство и усклађеност мисли с kraten-има, што ми обнавља
ум и подсећа ме на моју изворну планету.ˮ
Чини се да kraten-и имају способност пројектовати своје умове попут светионика
уједињене мисли с Anturium-а на друге светове зато што познају тачке скупљања у
магнетном енергетском појасу око своје планете. Та подручја вртлога, налик земаљским
линијама о којима смо расправљали у четвртом поглављу, чини се да појачавају
телепатске моћи kraten-а и да служе као проводници за бољу међузвездану
комуникацију. Из овог и стотина других случајева закључио сам да је све на Земљи и у
свемиру повезано мисаоним таласима с духовним светом. То можда вреди и за друге,
нама блиске димензије. Вишеструки напредак интелигенције са свим елементима
материје представља симфонију реда и смер заснован на плану универзалне свести.
У последњем поглављу објаснио сам како неке рекреативне игре служе као
средства обуке за дŷше које привлачи истраживање. Они спретнији баве се
међудимензионалним путовањем. Један од мојих клијената који учи за истраживача
рекао ми је: ˮРекли су ми да, желим ли постати истраживач, морам искусити многе
стварности, започињући с путовањима на физичке светове, да бих затим прешао на оне
менталне и на међудимензионална путовања.ˮ Да бих упознао читаоце с
међудимензионалним животом, изабрао сам чудан случај с клијентом из Јапана који ми
је у дубокој хипнози рекао да његова душа изворно подстиче из друге димензије. Његово
духовно име је Kanno.

Шездесет први случај

Kanno је јапански научник који је пре више година дошао у SAD како би наставио
с образовањем на вишем нивоу. Данас му се више свиђа релативно изолован живот у
лабораторији. Пати од слабог имунитета, што је чест проблем код клијената с
хибридним душама. На те људе негативно утиче премало искуства у људском телу и
превише туђинских отисака које су пренели из својих некадашњих живота. Као што сам

247
рекао, хибридној дӯши може бити потребно много генерација инкарнирања на Земљи
пре него што се сећања на старе енергетске обрасце потпуно избришу из тела.
Нашу сеансу започео сам на уобичајени начин, враћајући Kanno-а у време док је
био у мајчиној утроби. То место добро је за почетак интеракције између духовног
регресотерапеута и клијентове дўше. Док је био у мајци, мој клијент се бојао
предстојећег порођаја. То искуство долазило је из његовог јединог живота на Земљи, од
пре 300 година у Индији. Наставио сам с регресијом до призора Kanno-ове смрти у
Индији, а затим смо прешли у духовни свет. Наставићу дијалог у тренутку у ком Kanno
сусреће свог водича, Phinus.
Dr. N: Шта вам каже Phinus?
С: Она каже: ˮДобродошао назад, како ти се свиђала вожња?ˮ
Dr. N: А шта ви одговарате?
С: Је ли морало бити тако грозно?
Dr. N: Слаже ли се она с вашом проценом живота у Индији?
С: Phinus ме подсећа да сам се добровољно јавио за тежак почетни живот на Земљи
зато што сам хтео осетити пуну снагу проблематичне планете. Био сам задња сиротиња у
Индији и живео у прљавштини.
Dr. N: Јесте ли желели да толико патите у свом првом животу?
С: Живот је био грозан и нисам га добро поднео. Кад је породица без деце одузела
моју кћер против моје воље, плативши власнику колибе у којој сам живео, био сам
толико сломљен да нисам могао функционисати. (Kanno се трза на столици и
емоционално проживљава тренутке после своје последње смрти). КАКВА ЈЕ ОВО
ПЛАНЕТА? ЉУДИ ПРОДАЈУ ДЕЦУ!
Dr. N: (у овом тренутку још не знам за Kanno-ову хибридну прошлост и доносим
погрешан закључак) То ми не делује као претерано тешка прва инкарнација за нову
дӯшу на Земљи.
С: Ко каже да сам ја био нова душа?
Dr. N: Жао ми је, Kanno, претпоставио сам да сте сада у својој другој инкарнацији
на Земљи.
С: То је истина, али ја сам из друге димензије.
Dr. N: (изненађено) Ох, шта ми онда можете рећи о тој другој димензији?
С: У тој димензији нисмо имали физичке светове попут вашег. Инкарнирао сам се
на менталним световима.
Dr. N: Како сте изгледали на менталном свету?
С: Имао сам издужено, текуће тело - сунђерасто, без скелета. Били смо прилично
провидни облици сребрнастог светла.
Dr. N: Јесте ли били склонији неком полу?
С: Сви смо били хермафродити.
248
 Dr. N: Kanno, молим вас објасните ми разлику између путовања у димензију вашег
настанка из духовног света и доласка у наш свемир.
С: У мојој димензији, кретња је налик проласку кроз мекане, прозирне зраке
светлости. Долазак у ваш свемир је попут орања кроз густу, тешку, влажну маглу.
Dr. N: Како вам је изгледао први долазак на Земљу у поређењу с вашим изворним
светом?
С: Као да вам је за ноге привезан бетон. Прво што приметите је велика тежина
густе енергије у поређењу с менталним светом. (станка) Није само тежи - грубљи је...
Напорнији... Стварно сам се шокирао тим животом у Индији.
Dr. N: Је ли сада мало боље - јесте ли се аклиматизовали?
С: (несигурно) До одређене мере. Још је прилично тешко...
Dr. N: Видим. Kanno, који је за вас најпроблематичнији аспект људског мозга?
С: (изненада) Ахх - импулсивно понашање - физичко реаговање на ствари – без
аналитичког размишљања. Опасно је повезати се с погрешним људима... Издаја... Не
могу да се носим са тим.
Dr. N: (Kanno се јако зноји и мало га смирујем, па настављамо) Причајте ми о свом
менталном свету. Има ли он име?
С: (станка) То је звук који не могу репродуковати својим гласом. (почиње се
присећати) Плутамо у мору нежних менталних струја... Благо... Заиграно... Тако
другачије од Земље.
Dr. N: Зашто сте дошли овамо?
С: (с дубоким уздахом) Учим за истраживача - учитеља. Већина мојих колега
задовољава се тиме да се ограниче на једну димензију. Напокон сам рекао Phinus да
желим шире искуство с тешким светом у сасвим различитој зони постојања. Рекла ми је
да је имала старијег колегу који је препоручио другу димензију с тешким физичким
светом који има репутацију да ствара енергичне, мудре дŷше (смеје се црним хумором) –
када преживите лекције. Била је то Земља.
Dr. N: Јесте ли добили утисак да су вам отворени и други избори?
С: (слеже раменима) Водичи вам у таквим ситуацијама не дају много избора.
Phinus каже да ћу, када завршим рад на Земљи, бити оснажен на начин непознат мојим
пријатељима који су одбили такав задатак. Рекла је да ће Земља бити и врло занимљива
и то сам прихватио.
Dr. N: Је ли неко од ваших пријатеља дошао с вама у нашу димензију?
С: Не, ја сам био једини изабран за то и скоро да сам одбио да се вратим овамо у
овом животу. Моји сарадници сматрају ме веома храбрим. Знају да ћу, успем ли, бити
успешан путник.
Dr. N: Разговарајмо о путовањима, Kanno. Као међудимензионални путник,
вероватно знате постоји ли коначан број димензија око нашег физичког свемира.
С: (једноличним тоном) Не знам.
249
 Dr. N: Kanno, помогло би нам кад бисте покушали да опишете оно што видите док
пролазите кроз димензије с којима сте се упознали током својих путовања.
С: Прва димензија је сфера пуна боја и силовитих експлозија светлости, звука и
енергије... Мислим да се још ствара. Следећа је црна и празна - то зовемо неискориштена
сфера. Затим следи прекрасна димензија која садржи и физичке и менталне светове
састављене од нежних емоција, благих елемената и проницљивих мисли. Та димензија
супериорна је мојој изворној димензији, као и вашем свемиру.
Dr. N: То је сада и ваш свемир, Kanno. Реците ми, траје ли дуго путовање кроз
четири димензије?
С: Не, крако је - попут честица ваздуха које пролазе кроз филтар.
Dr. N: Можете ли ми описати структурални нацрт између тих димензија у односу
на духовни свет? Описали сте димензије као сфере. Зашто не бисте започели тиме.
С: (дуга станка) Не могу вам рећи много. Све је... У кругу, а духовни свет је у
средишту. Сваки од тих свемира изгледа ми попут сфере која се спаја са следећим, као у
ланцу.
Dr. N: (након што нисам успео доћи до више информација) Како се сада сналазите
у нашем свемиру, Kanno?
С: (трља чело руком) Боље. Учим како испуштати своју енергију постојаном,
позитивном струјом не трошећи притом своје резерве. Помаже ми када се удаљим од
људи на дуже време. Очекујем да ћу се стварно поправити после још неколико живота,
али једва чекам да окончам своје време на Земљи.
Пре него што напустим свет истраживачких душа, требао бих додати да оваква
обука укључује учење о текстури интелигентне енергије. Фрустрира ме чињеница да
нисам успео сазнати више о својствима те енергије у покрету на менталним световима.
Неке информације долазе ми од душа које су имале искуство на физичким световима
који се уједно сматрају и менталним, као што приказује следећи сажети цитат:
ˮПосећујемо вулкански плиновити свет Crion како бисмо учили кроз упијање. То је
ментални свет с спољњим физичким обележјима. Наша група истраживача плута попут
мехура текуће енергије у мору плиновите материје. Ми се можемо преображавати и
мењамо облик у ситна бића чији се живот врти око чисте мисли. За разлику од Земље,
овде постоји апсолутна уједначеност вибрација.ˮ
Дŷше које путују између димензија објашњавају да се чини како се крећу кроз
закривљене сфере повезане зонама које се отварају и затварају вибрационим
усклађивањем. Студенти - истраживачи морају савладати ту вештину. Према причама
које сам чуо, међудимензионални путници морају учити и о површинским границама
зона које повезују свемире, попут планинара који траже превоје преко планинских
ланаца. Дŷше говоре о тачкама, линијама и површинама у мулти - простору, што указује
на веће структуралне чврсте целине, барем у физичким свемирима. Ја бих помислио да
је димензијама које имају геометријске нацрте потребан хиперпростор да их придржава.
Али, истраживачке дŷше путују тако брзо у некаквом хипер - простору да ми се чини
како есенција брзине, времена и смера путовања није ограничена. Обука за истраживача

250
зацело је врло импресивна, као што је видљиво из овог цитата клијенткиње која је
између живôта путевала кроз пет димензија:
ˮТе димензије помешане су једна с другом тако да немам осећај за границе, осим
преко два елемента, боје и звука. Код звука, морам научити ускладити своју енергију с
вибрационим фреквенцијама сваке димензије, а неке су толико сложене да још не могу
ићи тамо. Код боје, пурпурна, плава, жута, црвена и бела манифестације су светла и
густоће енергетских честица у димензијама у којима путујем.ˮ

9
ПРСТЕН СУДБИНЕ
Просторија за преглед будућих живота
Место за избор будућих живота изгледа као сфера која садржи врло концентрисана
поља сјајних енергетских екрана. Као што сам споменуо у делу књиге о духовним
библотекама, место за избор живота зове се Прстен судбине, и овде први пут видимо
своје следеће тело. Већина клијената види Прстен као кружни биоскоп с куполом и
панорамским екранима од пода до плафона. Ти екрани окружују их у потпуности, а они
су смештени у засењеном делу за гледање. Неки људи виде екране с две или три стране,
док они стоје или седе на узвишеном постољу. С тог постоља дŷше могу гледати горе,
право или доле у екране који су велики у поређењу с оним што се може видети у другим
центрима за учење у духовном свету. Прстен приказује футуристичке призоре с
догађајима и људима с којима ће се душа сусрести у будућем животу. Неки клијенти
коментарисали су да сваки екран приказује призоре из детињства, адолесценције,
одрасле доби и старости тела која гледају, док други кажу да им сви екрани приказују
исти призор у истом тренутку.
Цела духовна структура собе са екранима осмишљена је тако да гледаоцу пружи
могућност гледања збивања или учествовања у њима, као у библиотеци. Чини ми се да
више људи улази у екране Прстена током избора живота, него што улазе у екране у
другим центрима за учење. Желе да искусе делиће будућих догађаја у неким телима пре
него што донесу коначне одлуке. Свака душа одлучује хоће ли ући у неки призор или ће
га само посматрати. Као што је случај с мањим конзолама, и Прстен има нешто што
изгледа попут контролних плоча или полуга којима се контролишу збивања. Људи тај
поступак зову преглēдање временских линија. Напредније дŷше кажу ми да умовима
контролишу след догађаја који се одвијају пред њима. Низ догађаја може, до одређене
мере, бити приказан са заустављањем сцене у тренуцима будућег живота које душа
пожели пажљивије да погледа.
Не могу довољно нагласити да сви моји клијенти имају осећај како је оно што виде
осмишљено у њихову корист и да имају мање контроле над оним што гледају него што
имају у, рецимо, библиотеци. Шта више, имам утисак да гледајући будућност, углавном
виде раније фазе живота, а не касније. Можда овде долази до пристрастности у
извештавању, будући да су те године већ прошле до тренутка моје сеансе с клијентом.
Кључне године новог живота који посматрају су између осме и двадесете године, кад се
јављају прва важна раскршћа у животу. Многи људи говоре ми да им неке године
приказују детаљније, док су неки делови њиховог будућег живота сасвим изостављени.
251
Чини се да овде нема користи од контролних плоча, али то не смета мојим клијентима.
Верујем да у томе игра улогу и њихова тренутна амнезија. Као што ми је објаснио један
мушкарац од четрдесет и девет година: ˮПриказали су ми садашње тело у доби од
четири, шеснаест и двадесет и осам година, али мислим да ми је блокирано сећање на
оно што сам видео после.ˮ
Током гледања, екрани се мрешкају попут површине воде. Једна жена послужила
се одговарајућом метафором да би описала своје осећаје с тим искуством:
ˮКада екрани оживе, подсећају на тродимензионални подводни акваријум. Кад
погледам живот, то је као да дубоко удахнем и зароним под воду. Људи, места, догађаји
- све плута покрај вас у бљеску испред ваших очију, као да се утапате. Затим се враћате
на површину. Кад стварно проживљавате призор из живота који вам показују, он траје
једнако дуго као што је особа у стању задржавати дах под водом.ˮ
Откривање сећања које моји клијенти имају на своје последње искуство у
просторији за избор живота, као и њихово тумачење избора садашњег тела на многе
начине спадају у најснажније терапеутске аспекте моје хипнотичке сеансе, као и
најинформативније. Мој клинички рад добија снажан подстицај, кад се клијент враћа у
Прстен због важности свог садашњег живота. Надам се да ћу боље објаснити важност
сваког живота који бирамо у свом животном циклусу, дајући читаоцу целовитију слику
тог процеса.
Ово поглавље садржи још једну специјалност душа коју ћу додати својој листи. То
су Господари времена, координатори који се баве прошлим, садашњим и будућим
временским линијама људи и догађаја. Господари времена врло су спретни стручњаци
који одају утисак да управљају презентацијама нашег округлог биоскопа. Те мајсторске
дŷше чланови су дружине плȃнера која укључује водиче, архивисте и старце из већа. Сви
они учествују у обликовању наше будућности.
Велики постотак мојих клијената никад не види Господаре времена у просторији за
преглед. Неки клијенти имају осећај да су сами у Прстену, осим ˮводитеља пројекцијеˮ.
Други клијенти ући ће у Прстен с личним водичем или можда старцем, који је једини
саветник за ког знају да им помаже при избору живота. Што се тиче нашег сопственог
доприноса, многе дŷше већ су организовале своје идеје о следећој реинкарнацији. Наши
водичи и чланови већа помогли су у формирању тих идеја, постављајући питања о томе
шта мислимо који би нам требао бити циљ следећег живота, те о томе који тип људског
бића би нам највише одговарао. Ипак, нисмо стварно припремљени за изборе који нам се
нуде када уђемо у просторију за избор живота. Просечну дӯшу испуни осећај чуђења, па
чак и благи страх.
Господари времена из Прстена изгледају као тајанствене прилике у позадини с
којима се саветују водичи који нас воде у публику. Чак и ако их виде, моји клијенти
нису склони комуницирању с њима током гледања. Зато је мој следећи случај
нетипичан.

Шездесет други случај

Dr. N: Молим вас, опишите ми шта се догађа док улазите у сферу за избор живота.

252
 С: Ту су два бића која долазе како би радили с мојим водичем, Fym-ом. Изгледа да
их он добро познаје.
Dr. N: Видите ли их на овом месту пре сваког новог живота?
С: Не, само кад је тај живот посебно тежак - што значи да ћу имати већи број
тешких тела на избор.
Dr. N: Мислите, више тела на избор него обично или сложенија поједина тела?
С: Ммм... Обично добијам само неколико тела на избор, то ми олакшава ствари.
Dr. N: Знате ли имена тих специјалиста који разговарају с Fym-ом?
С: (тргне се на столици) Никада! То није нешто што ја треба да знам. Не постоји...
Лагано дружење с тим Господарима времена... Зато је Fym са мном.
Dr. N: Разумем. Потрудите се да ми опишете како изгледају ти Господари времена
који вам нуде животе на избор.
С: (сада је опуштенија) У реду, број један изгледа као мушкарац и држи се
укочено. Знам да навија да изаберем одређено тело - оно које ће бити најкорисније. То
тело даће ми највеће искуство које ми треба за будући живот.
Dr. N: Ох... Према ономе што сам чуо, управници Прстена су прилично тиха,
неупадљива бића.
С: Па... Да, то је истина, али током избора, увек постоји неко тело које планери
сматрају најбољим избором. То тело добија детаљну презентацију (станка). Сви знају да
је то први пут што видим те изборе - и желе да мој избор буде плодоносан.
Dr. N: Тако сам чуо. Опишите ми број два.
С: (смеши се) Она је жена и мекша је... Флексибилнија. Жели да прихватим тело у
ком ће ми бити угодно боравити. Склона је умерености. Окреће се броју један и каже да
имам довољно времена да научим своје лекције. Имам осећај да је неслагање међу њима
намерно, и да је усмерено мени у корист.
Dr. N: Нешто попут праксе доброг и лошег полицајца током испитивања?
С: (смеје се) Да, можда, тако имам заговорнике за оба избора, а Fym заузима
неутралан став.
Dr. N: Дакле, Fym је својеврстан судија?
С: Ммм... То баш није тачно. Fym није ни попустљив нити строг док размишљам о
својим изборима. Јасно ми је да је избор тела само мој, зато што ја морам живети с њим.
(прасне у смех) Хеј, нашалила сам се!
Dr. N: Чини се да јесте. Заиста морамо живети са својим изборима. Објасните ми
пре него што наставимо, какав сте избор тела имали пре прошлог живота.
С: У последњем животу изабрала сам тежак пут с телом жене која ће умрети после
две године брака. Мој супруг у том животу морао је да осети губитак некога кога је
дубоко волио, због кармичког дуга из претходног живота.

253
 Dr. N: Дакле, постојала је велика вероватноћа да ће то тело умрети младо и главно
питање било је, јесте ли ви душа која ће изабрати да уђе у то тело?
С: Да, тако је.
Dr. N: Добро, молим вас, наставите и опишите ми околности ваше смрти као младе
жене у том животу.
С: У просторији за посматрање видела сам да имам три избора смрти током краког
временског раздобља свог живота на ранчу у близини Amarillo-а, Тексас. Могла сам
умрети брзо од залуталог метка током пуцњаве између двојице пијанаца. Могла сам
умрети спорије, после пада с коња. Могла сам умрети и утапајући се у реци.
Dr. N: Јесу ли постојали какви изгледи да преживите?
С: (станка) Били су слаби, али то би обезвредило сврху мог уласка у то тело.
Dr. N: А која је то била сврха?
С: Моја сродна душа и ја изабрали смо да будемо муж и жена на том ранчу, зато
што је њему требала лекција. Одбила сам друга тела. Дошла сам да му помогнем.
Dr. N: Реците ми шта вам је било на уму док сте гледали три избора у просторији за
посматрање живота.
С: Изабрала сам метак, наравно. Суштина тог избора није био начин моје смрти,
него сврха смрти у младости.
Читаоц се може запитати о вези између закона карме с будућим могућностима и
вероватностима. Карма се не односи само на наша дела, она постоји и изнутра и
одражава наше мисли, осећаје и импулсе - све је то повезано с узроком и последицом.
Карма је више од исправног деловања према другима, карма је и намера исправног
деловања. Иако је жена из Amarillo-а имала велику вероватноћу да буде устрељена, њена
рана смрт није била урезана у камену. Једна од варијабли које су овде биле укључене
била је врста дўше која ће ући у то тело. Иако је душа која је изабрала то тело очекивала
кратак живот, требало је размотрити и елементе слободне воље. Сазнао сам да није било
100 посто сигурно да ће та жена умрети млада погођена залуталим метком, док је стајала
с друге стране улице од салуна у ком се догодила пуцњава. Кад сам је упитао је ли могла
избећи да тога дана оде по намирнице у Amarillo, клијенткиња је рекла: ˮДа, али нешто
ме натерало да пођем у град тада кад сам отишла. Мало је недостајало да то не учиним,
иако нисам знала зашто.ˮ Нека друга душа у последњи је час могла одустати, иако
такође не би знала зашто.

Временске линије и избори тела

Иако време нема велику важност изван нашег физичког свемира, видимо како ми и
све око нас свакога дана старимо. Живимо на планети која се врти око звезде и која
такође непрекидно стари у хронолошком смислу. Циклус живота укључује и кретање
времена, а временске линије наше димензионалне стварности под утицајем су напредних
бића која допуштају душама да проучавају прошлост и виде будућност. У библотекама и
центрима духовног учења можемо видети и друге могуће изборе које смо могли донети
у прошлим животима да бисмо истражили све што је ˮмогло битиˮ у нашој прошлости.
254
Према доктрини слободне воље, прошли догађаји нису били неизбежни, као ни наши
поступци у тим догађајима. Судбина не одлучује да нека одређена ситуација мора
завршити на одређени начин. Ми нисмо лутке на концима. У нашем свемиру, када време
постане прошлост, ти догађаји и људи који су учествовали у њима постају вечни и
заувек се чувају у духовним библотекама. Будући да прошлост, садашњост и будућност
у хронолошком времену представљају сада у духовном свету, како се у Прстену за избор
живота доживљава будуће време?
У петом поглављу, после тридесетог случаја, изнео сам теорију да у паралелним
свемирима постоје многе могућности за исти догађај. У физичким свемирима, та
хипотеза значи да планете попут Земље могу бити дуплициране унутар истих
временских оквира и постојати истовремено као покретни таласи честица светлосне
енергије. Свемири могу бити паралелне, преклапајуће стварности унутар исте димензије,
или нешто друго, сасвим неспознатљиво. Без обзира на распоред свемира, из истинске
стварности духовног света истраживачи Земље прате, заустављају и покрећу унапред и
уназад време и догађаје. Најважније временске линије, које ја називам основним
линијама, вероватни су будући догађаји у одређеним телима, представљени као
могућности које можемо сагледати у Прстену.
Таласи прошлих догађаја непорециво постоје још увек, на пример у духовним
библотекама, али ако и садашњост и будућност такође постоје у времену сада, како се
будућност може мењати, а прошлост не? Није ли то немогућ парадокс? У квантној
механици, чини се да честице светлости нестају у једној тачки и тренутно се појављују
на другом месту. Ако сваки догађај у времену постоји дуж концентричних таласа
вероватности и могућности, је ли могуће да прошли догађај добија одређена вечна
својства, док су будући догађаји још увек флуидни и отворени промени? Чврсто верујем
да је то тачно.
Међутим, након што сам годинама слушао како људи причају о својим животним
изборима, више не верујем да је број будућих могућности неограничен. Нема потребе за
тиме да наши избори у животу буду бесконачни. Тих могућности мора бити тек толико
да можемо учити из лекција. На пример, у двадесет и деветом случају, Amy је,
преглēдајући прошли живот у библиотеци, рекла да се број могућности које је имала
поред самоубиства после неког времена почео смањивати.
Планери се баве с оним ˮшта би било кад би билоˮ у нашим животима. Догађаји
који се још нису десили у великом плану, познати су Господарима времена и другима по
свом већем или мањем потенцијалу догађања. Ми се у Прстену не бавимо само
једноставним изучавањем могућих временских линија будућих догађаја. Ми
истражујемо тела која су нам понуђена, а која ће живети кроз те догађаје. Та тела биће
рођена приближно у сличним временским оквирима. Посматрање највероватнијих
догађаја повезаних с тим телима је као да гледате промотивне сцене које рекламирају
неки филм.
Док гледају специфичне призоре за које Господари времена желе да их виде, неке
дŷше имају осећај да играју партију шаха у којој још не знају све могуће потезе који им
стоје на раполагању да би оствариле жељени циљ. Дŷше обично гледају делове будућег
живота на основној линији, или линији прстена, како је неки клијенти зову. Линија
255
прстена представља најбољи вероватни смер кретања живота за тело које проучавају.
Душа која се припрема за инкарнацију зна да само један шаховски потез, једна мала
промена у игри коју посматра може променити исход. Занимљиво ми је да се у највећем
броју случајева душама не приказују сви детаљи вероватног будућег исхода. Знају да
постоје многи други могући потези на шаховској табли живота који се могу променити у
било ком тренутку игре. Искрено, то и јесте оно што чини игру занимљивом већини
душа. Промене у животу зависе о нашој слободној вољи којом бирамо одређену акцију.
Та узрочно - последична веза део је закона карме.
Карма је прилика, али укључује и смелост и издржљивост, зато што ће игра донети
и поразе и губитке, као и личне победе.
Клијенти у хипнози дају врло доследне извештаје о томе шта се догађа у
просторијама за посматрање живота. Ниво усклађености њихових исказа о томе што
виде запањујућа је. Ипак, док су у Прстену, људи не могу посматрати догађаје у
будућности после животног века тела која су им представљена. То би очито могло
замаглити начин на који дŷше виде животе које посматрају. Придржавајући се те праксе
из духовног света, ни ја у хипнози не волим да водим клијенте у будућност, осим у
просторијама за посматрање будућих живота. Повремено, док расправљамо о нечем
другом изван Прстена, клијент ће имати кратке бљескове призора у којима се налазе у
неком будућем догађају - на пример путују свемирским бродом. На том плану обично не
тражим више информација. Ти бљескови увида у будуће животе хировити су, будући да
људи могу видети само једну могућност која се може променити када то време дође,
услед целог низа нових околности и одлука засновених на временским линијама
историје које су довеле до тих догађаја.
Просторије за посматрање живота помажу оним душама које оклевају с
прихватањем уговора за следећи живот. Посматрање неких аспеката будућности
многима даје сигурност. Ипак, неке опрезне дŷше рекле су да одбијају ући у екране како
би непосредно искусиле тела, јер се боје да би могле одустати од прихватања уговора за
тежак живот. Храбрије дŷше сматрају да су просторије за посматрање живота
осмишљене управо зато да подстакну супротну реакцију, зато што имате прилику да
тестирате воду пре него што ускочите у њу.
Добар пример дўше која се припрема за тежак живот је избор хомосексуалног тела.
Будући да је предиспозиција за хомосексуалност у основи биолошка, а не резултат
друштвеног учења или околине, дŷше бирају таква тела из два основна разлога. Као што
сам већ рекао, на првом и другом нивоу, многе дŷше у 75 посто случајева бирају тела
једног пола зато што се удобније осећају као мушкарци или жене. Открио сам да моји
хомосексуални клијенти започињу с процесом мењања полова у животима, што је одраз
развијенијих душа. Одлука дўше да се роди као хомосексуалац или лезбејка један је од
начина за остваривање тог прелаза. Зато им њихов тренутни пол није толико познат као
тело супротног пола - тако мушки хомосексуалци могу имати осећај као да се налазе у
телу жене.
Други и много важнији услов због ког дŷше бирају хомосексуалну или лезбејску
оријентацију у будућем животу је одлука да живе у друштву које ће гајити предрасуде
према њима. Моји клијенти хомосексуалци и лезбејке обично нису младе, неискусне
256
дŷше. Ако су открили своју оријентацију, то значи да су одлучили водити живот у ком
ће пливати против струје, у култури с ригидним стереотипима повезаним са полним
улогама. Они се морају уздићи изнад јавног злостављања да би откриле самопоуздање и
сопствени идентитет. То захтева смелост и одлучност, коју могу видети када поведем те
клијенте у просторију за избор живота где су донели ту одлуку.
Као потврду тога описаћу вам случај једног хомосексуалног клијента који је
некада био кинеска царица. После дугог чекања, ово му је била прва инкарнација после
тог живота луксуза и моћи. Та душа, звана Jamona, објаснила ми је да се као царица
налазила у телу прелепе жене која је поседовала право богатство у драгуљима и којој су
слуге испуњавали све потребе, како и приличи њеном статусу. Био је то живот препун
удовољавања себи, неповерења према свима из околине због дворских интрига и
обожавања од стране клијената. У просторији за избор живота, Jamona је имала три
могућа избора тела. Ево што је мој клијент рекао о својој одлуци:
ˮОд три могућа избора, два су била жене, а један наочит младић који је, како су ми
рекли, ˮизнутра био женаˮ. Једна жена била је врло мршава, готово крхка, и она је
требало да води миран живот предане супруге и мајке. Друга жена била је нападна
шминкерица, којој је било суђено да постане друштвена провокаторка. Али, била је и
емоционално хладна. Ја сам изабрао мушкарца зато што се он морао носити са животом
хомосексуалца. Знао сам да ће тај живот, будем ли преовладао друштвену осуду,
уравнотежити живот пун обожавања који сам водио као царица.ˮ
Ти су избори у складу с уобичајеним изборима тела. Привлачна друштвена жена
била би само наставак клијентовог прошлог живота - егоцентрична јавна личност којој
сви завиде. Домаћица не би била лош избор. Била је то компромисна понуда у којој би
Jamona научила да буде понизна и прихвати животне потешкоће у околностима
неимаштине. Ипак, и то је тело било женско, а Jamona је желела прекинути дуги циклус
живота у женским телима.
Избор живота хомосексуалца био је, према Jamona-и, најтежи избор, иако је у
финансијском смислу био у много бољем положају од кућанице. Током тих избора нико
нас не усмерава, али старије дŷше знају да често постоји један избор који је искушење и
који за нас не значи посебан тест. Jamona зна да је то била провокаторка. Свој избор није
донела зато што су је терали да изабере најбољег кандидата - хомосексуалног мушкарца
- него зато што је то очито био најтежи избор. Клијент ми је рекао: ˮУ животу сам
сусретао многе људе који су се према мени понашали с гађењем, па чак и презиром.
Морао сам осетити ту дискриминацију - осећај рањивости и несигурности.ˮ
Код избора тела приметио сам да напредније дŷше могу проницљиво упоредити
понуђена тела унутар временских раздобља која су им представљена. Видим и да многе
мање напредне дŷше прихватају тело за које знају да је најбољи избор и да би га требале
прихватити. Оне верују процесу избора више него саме себи. Један клијент рекао ми је:
ˮЗа мене, избор новог тела је попут испробавања новог одела које желите да купите,
надајући се да га нећете морати преправљати.ˮ

257
 Господари времена
Тек сваких неколико година сусретнем понеког студента Господара времена. Када
га препознам, знам да је реч о извору информација који треба ценити. Будући да постоје
и друге специјалности повезане с временским линијама, морам пазити да током
хипнотичке сеансе не донесем преурањене закључке. На пример, дŷше - архивисти
помажу душама у истраживању прошлих живôта и алтернативних временских линија.
На тај начин, оне делују више као историчари и хроничари него као Господари времена
који истражују временске линије непосредне будућности тела која се разматрају у
просторији за избор живота. Као што је случај с другим специјалностима душа, сигуран
сам да и овде има преклапања, јер многи мајстори раде на координацији времена за дŷше
којима су потребне њихове услуге. Зато их моји клијенти често изједначују под етикетом
ˮпланераˮ.
Постоји много тога што студенти Господара времена још не знају или тако бар
кажу. Док испитујем езотеричне аспекте било које специјалности дўше, нужно морам да
разликујем уобичајене блокаде повезане с детаљима које не смем да знам и ствȃри које
моји напредни клијенти заиста не знају. Читаоци се могу питати зашто нисам постављао
друга важна питања случајевима представљеним у овој књизи. Велики су изгледи да сам
поставио та питања, али нисам добио одговор на њих. Понекад, студент за неку
специјалност или ја случајно изнесемо информацију која се затим претвори у лавину.
Такав је случај био с душом званом Obidom, која је у садашњем животу инжењер.
Започећу с дијалогом у упечатљивом тренутку наше сеансе.

Шездесет трећи случај

Dr. N: Obidom-е, можете ли ми рећи која вам активност између живôта представља
највећи изазов?
С: Проучавам време на планети Земљи.
Dr. N: С којим циљем?
С: Желим бити мајстор те вештине... Путевати временским линијама... Схватити
след догађаја који укључују људе у физичком свету. Желим помоћи планерима који
помажу душама у избору живôта.
Dr. N: Како ваш програм напредује?
С: (уздише) Врло полако, такав сам почетник да ми треба много ментора.
Dr. N: Зашто сте изабрани за ту обуку?
С: То вам тешко могу рећи, јер не сматрам да сам вредан те вештине.
Претпостављам да је све почело зато што уживам у манипулацији енергијом и зато што
сам постао врло добар у томе на својим течајевима.
Dr. N: Па, није ли то својство многих душа које на својим течајевима стварају
предмете манипулацијом енергије?
С: (почиње се загревати за моја питања) Ово је другачије, ми не стварамо... На исти
начин.

258
 Dr. N: Шта је другачије у вашем раду?
С: Да бисте радили с временом, морате да научите манипулисати простором.
Почињете с моделима, а затим прелазите на праву ствар.
Dr. N: С каквим моделима?
С: (сањиво) Ох... Велики, гасовити базен... Усковитлане текуће енергије... Истањује
се у оним пукотинама где нам симулирају призоре у мини-битовима... Пукотине се
отварају... Видите неонске цеви с текућим светлом... Спремне су за улаз. (застаје) Тешко
је за објаснити.
Dr. N: У реду је, Obidom-е. Хтео бих да разговарам с вама о томе где сада радите,
ко вас подучава, а хтео бих да сазнам и нешто о практичним вештинама Господара
времена.
С: (тихо) Временска обука спроводи се у храму. (цери се) Ми то зовемо храм
времена - тамо нас учитељи обучавају у примени енергетских низова у догађајима.
Dr. N: Шта су низови?
С: Временске линије су енергетски низови догађаја који се крећу.
Dr. N: Реците ми како манипулишете енергијом у временским линијама.
С: Временом се управља сажимањем и растезањем енергетских честица унутар
унифицираног поља... Регулисање током времена је као да се играте гуменим тракама.
Dr. N: Можете ли мењати догађаје у прошлости, садашњости и будућности?
Мислите ли на то када говорите о управљању?
С: (дуга станка) Не, ја само могу надгледати енергетске низове. Ми делујемо као...
Саобраћајци који улазе и излазе из низова - које сматрамо путевима - убрзавајући и
успоравајући. Сажимање наше енергије убрзава нас, а ширење нас успорава. Исто вреди
и за догађаје и људе који се појављују на низовима као тачке на путу. Ми не стварамо
ништа, ми улазимо у низове као посматрачи.
Dr. N: Ко је онда створио временске низове?
С: (раздражено) Како бих то могао да знам? У овом стадијуму само покушавам да
функционишем унутар система.
Dr. N: Само питам, Obidom-е. Јако ми помажете. Реците ми, шта радите током
обуке за Господаре времена?
С: Добијамо задатке везане уз један догађај... Сви људски избори повезани с тим
догађајем имају смисла. Практичне импликације оног што чинимо одражавају се на ток
људских мисли и акција које се спајају у реци времена.
Dr. N: Ја бих те догађаје назвао пролазима акција и сећањем на те акције.
С: Слажем се. Честице енергије садрже меморију.
Dr. N: Како?

259
 С: Енергија је носилац мисли и меморије у низовима и то никада не нестаје. След
опажања времена започиње мишљу - обликовањем идеје - после чега следи догађај, а на
крају и сећање на догађај.
Dr. N: Како се све то бележи у низовима?
С: Вибрационим тоном сваке забележене честице енергије. То је оно што ми
тражимо и враћамо.
Dr. N: Могу ли низови постојати у разним алтернативним стварностима?
С: (станка) Да... Преклапају се и испреплићу... То је оно што чини тражење
занимљивим, ако поседујете вештину да их пронађете. Све ствари могу се посматрати и
вратити на проучавање.
Dr. N: Овде ми је потребно детаљније објашњење, Obidom-е.
С: Постоји много тога што вам не могу рећи. Честице енергије које су део узрочно
- последичне везе за постављање догађаја у време, укључују вибрационе обрасце с
многим алтернативама. Сву ту људску историју сматрамо корисном за будуће
инкарнације људи.
Dr. N: Причајте ми шта мислите о алтернативним могућностима за неке догађаје.
С: (дуга станка) Ми изучавамо оно што је продуктивно. Догађаји - лоши, бољи,
најбољи - одигравају се све док не престану да буду продуктивни. (дубоко уздише) Било
како било, ја сам још нов у томе. Проучавам призоре оног што се догодило.
Dr. N: Желите ли рећи да све што може постојати у времену неће нужно постојати
ако људска бића од тога не могу ништа научити?
С: (станка) Ах... Да, сличне ситуације доношења одлуке захтевају донекле
различита решења. После неког времена разлике су толико мале да би биле
непродуктивне као лекције.
Dr. N: Из свега што сте ми рекли, Obidom-е, имам осећај да се још не бавите много
будућим временом. Како онда видите себе?
С: О себи размишљам више као о археологу у времену. Моји задаци односе се на
проучавање људи и догађаја у прошлости и садашњости. Будућност је мутна... Низови су
нејасни... Не, ја сам сада археолог у времену.
Dr. N: Где је започела ваша обука у овом подручју?
С: Кад се мој разред окупио ради обуке у храму.
Dr. N: Колико је душа у вашем разреду?
С: Има нас шесторо... (станка, па додаје) Нисам познавао никога од њих пре него
што смо дошли овамо.
Dr. N: Obidom-е, причајте ми о својој почетној обуци. Тога се засигурно јасно
сећате.
С: Послали су ме на свет Galath. То је физички свет који је по географским
обележјима сличан Земљи. Некада је тамо живела велика цивилизација, технички врло

260
напредна, и Galath-ианци су могли путевати на друге планете, што је довело до њихове
пропасти. Данас на Galath-у нема интелигентних облика живота.
Dr. N: Не разумем зашто су вас послали на мртви свет?
С: Није толико мртав колико је празан. Кад смо стигли на обуку, попримили смо
прозиран облик који подсећа на човеколики изглед старих Galath-ианаца. (смеје се)
Dr. N: Причајте ми о њима.
С: Управо сам хтео... Били су то жућкасто - зелени људи, врло високи и танки, без
видљивих зглобова... Имали су велике, вишеплошне очи налик кукцима...
Dr. N: Какви су били као народ?
С: Galath-ианци су били мудри, али будаласти - као и ми. Почели су веровати у
своју непобедивост.
Dr. N: Али, због чега сте дошли овамо? Није ли све нестало?
С: Зар не схватате? Њихове временске линије још постоје. Ми смо овде како бисмо
вежбали пресецање са старом историјом овог места. То је егзотичан свет са свемирским
платформама које још круже око планете. На тлу стоје велике сфере с насељима које су
сада празне и распадају се... Биљке расту у њиховим древним дворанама учења,
распаднути трагови ове некад велике цивилизације разасути су свуда...
Dr. N: Шта радите ви и ваших пет колега, Obidom-е?
С: Избацујемо зраке наше енергије... И плутамо кроз ходнике њихове прошлости.
Један од учитеља помаже нам да прилагодимо своје вибрације како бисмо ушли у
одређена раздобља историје Galath-а. Видимо само детаље, зато што нам недостаје
вештине... Али неки призори њихове моћи врло су живописни.
Dr. N: Дакле, ни један део прошлости се никада не губи?
С: Не, иако су Galath-ианци нестали, све што су учинили на неки начин и даље
живи... Њихове победе... Њихов пад... Можемо проучавати њихове грешке. Могу
пронаћи разговоре људи у одређеним тренуцима... Шта су мислили пре него што их је
освојила друга раса која их је асимилирала у своју културу далеко одавде. Galath-ианци
су имали музички језик, који је текао око њихових сломљених свемирских бродова и
напуштених улица.
Dr. N: Шта вам је крајњи циљ, Obidom-е?
С: Када постанем довољно вешт, радићу као саветник планетама које желе
обликовати одређене ситуације за људе... Помагаћу истраживачима у библиотеци...
Учествовати у координирању избора у сфери живота (тј. Прстену) - такве ствари.
Dr. N: Obidom-е, имам лично питање за вас. Да сам ја душа која има мало
слободног времена између живôта, бих ли се могао вратити у свој родни град какав је
био док сам био дечак и видети себе са својом породицом и пријатељима у призорима из
прошлости? Не мислим на поновно стварање свега тога у духовном свету, него на
повратак на Земљу у бестелесном стању, као што сте ви чинили на Galath-у.

261
 С: (смеши се) Наравно... Иако би вам могла затребати помоћ талентованог учитеља
пре него што схватите како се то ради. Само немојте очекивати да ћете моћи мењати
оригинал. (саркастично) Запамтите, били бисте дух.

Слободна воља
На једном од мојих предавања у Vancouver-у, једна љутита жена устала је и гласно
викнула: ˮВи гуруи Новог доба с једне стране нам говорите да имамо слободну вољу да
у животу доносимо сопствене изборе, а с друге - да нам је суђено следити одређени план
из карме из прошлог живота. Шта је онда истина? Ја у свом животу немам слободну
вољу зато што се налазим изложена милости и немилости сила над којима немам
контролу. Мој живот је живот пун јада.ˮ После мог предавања, сео сам покрај те жене на
неколико минута и сазнао да је њен деветнаестогодишњи син недавно погинуо на
мотоциклу.
Људи мисле да су слободна воља и судбина супротстављене силе. Не схватају да
судбина представља збир наших дела током хиљада година у мноштву инкарнација. У
свим тим животима имали смо слободу избора. Наши тренутни животи представљају сва
прошла искуства, и угодна и неугодна, па смо ми тако производ свих својих пређашњих
избора. Томе придодајте чињеницу да смо се у садашњем животу можда намерно довели
у ситуацију која ће тестирати наше реакције на догађаје, што наш свесни ум не може
приметити. И то укључује личне изборе. Своје тело изабрали смо из много разлога.
Млади мотоциклиста је, према признању своје мајке, живео за брзину и опасности
његове опсесије јако су га узбуђивале.
Будући да је последњи део књиге, који се бавио временом, отворио врата будућих
вероватности и могућности, требали бисмо детаљније истражити импликације слободне
воље. Реинкарнација не би имала смисла кад би живот био унапред одређен. У мојим
закључцима о временским линијама изнео сам могућност да будућност постоји у многим
стварностима. Људи који имају предосећаје о будућности могу бити у праву или не. Ако
је неко видео себе како гине на неком месту у неком тренутку, а то се не догоди, могуће
је да је то била само најтежа од постојећих могућности.
Аргумент у прилог детерминизму, теорији супротној слободној вољи, каже да је
један Извор, или група мањих божанстава, одговоран за планету Земљу и за болести,
бол, глад и страх људи који је настањују. Живимо у свету земљотреса, урагана, поплава,
пожара и других природних катастрофа над којима немамо контролу. Често сам
говорио да дŷше Земљу сматрају врло тешком школом. Велика лекција на Земљи је
преовладавање планетарних и приватних деструктивних сила у животу, при чему
душа јача и напредује.
У великој мери, овамо долазимо опремљени с оним што нам је потребно да се
побринемо за себе. Карма може каткад изгледати као казна, али у нашој жалости постоји
правда и равнотежа коју можда не препознајемо. Страх се рађа кад смо одвојени од своје
духовне снаге. Многе изазове у нашем животу знали смо унапред и изабрали смо их из
добрих разлога. Несреће које се односе на наше тело наша душа не сматра случајним, а
то сам покушао показати у многим случајевима, на пример жени из Amarillo-а из
шездесет и другог случаја која је била убијена. Чиста воља нашег правог Јаства има моћ

262
надјачати наше слабости у карактеру, посебно током тешких ситуација. Имамо слободу
поновно изградити своје животе после било које катастрофе, ако смо спремни преузети
одговорност за то.
Важнија ствар од догађаја који нас тестирају у животу јесу наше реакције на
те догађаје и начин на који се носимо с последицама. То је главни разлог за свесну
амнезију. Рекао сам да се дӯши обично не приказују сви вероватни будући догађаји у
животу који следи. Постоје добри разлози за ту праксу, упркос спонтаном духовном
присећању које се догађа неким људима. Амнезија омогућава слободну вољу и
самоодређивање без ограничења несвесних сећања на оно што смо видели у просторији
за посматрање живота. И док су призори из нашег следећег живота пробрани, моји
клијенти показали су да ћемо добити могућност да прегледамо све најважније
могућности након што живот заврши. Имам кратак, али врло сликовит пример слободне
воље који открива како чак и бестелесне дŷше може изненадити нагла одлука која мења
вероватни исход живота.
Имао сам клијента који је убијен у бици код Gettysburg-а 1863. као тек регрутовани
војник Уније. Звао се John и живео је у малој заједници у близини Gettysburg-а. Иако им
је било тек шеснаест година, John и његова драга, Rose, почели су разговарати о браку у
будућности. Ноћ пре почетка тродневне битке, официр Уније ујахао је у John-ов крај
тражећи младе цивиле који добро јашу и који могу преносити поруке. John није
намеравао да се пријавити у рат због своје доби и чињенице да је мајци био потребан на
фарми. Официр Уније пронашао је John-а и брзо му објаснио хитност ситуације. Обећао
му је да ће се његов војни рок завршити кад заврши битка. John је био добар коњаник и
импулсивно је пристао да јаше за Унију зато што ˮније хтео да пропусти прилику за
велику пустоловинуˮ. Морао је отићи одмах и није се опростио ни са ким. John је убијен
следећег дана.
Још док је плутао изнад свог тела, John није могао веровати да гледа себе мртвог на
тлу. Кад се вратио у своју групу душа, John-а је дочекала Rose - онај део њене есенције
који није понела на Земљу. У тренутку кад је Rose угледала John-а, викнула је: ˮЗашто си
се вратио овамо? Требали смо да се венчамо!ˮ Те сродне дŷше брзо су схватиле да је
John изненада изабрао пут који је скренуо из његовог вероватног живота. Ипак, сваки
пут има некакве кармичке предности, као што је био случај с John-овим кратким
искуством у војсци.
Упитао сам тог клијента јесу ли му у просторији за посматрање живота приказали
шта ће се догодити код Gettysburg-а. Одговорио је: ˮНе, прихватио сам оно што су ми
приказали до шеснаесте године јер сам знао да имају добре разлоге да ми открију само
оно што морам знати пре тог живота. Верујем одлукама својих водича.ˮ John-у, дечаку -
војнику, нису приказали могућност његове смрти код Gettysburg-а, а то је врло типично
за такве случајеве. Али, шта је с оним случајевима у којима је превремена смрт толико
вероватна да је нужно да нам планери дају прилику да се добровољно јавимо за та тела
како бисмо имали личну корист из тог искуства?
Познајем регресотерапеуте који су имали бројне случајеве јуначких душа које су се
добровољно јавиле да буду жртве холокауста у нацистичкој Њемачкој. Ја сам имао такве
случајеве. Можда је то зато што многе дŷше из логора смрти данас живе нове животе у
263
Америци. Постоје могућности за свакојаке катастрофе. Код оних тешких, дŷше се каткад
припремају за оно што следи вежбајући пре живота, као што је илустровано овом
изјавом клијента:
ˮСећам се да сам пролазио покрај велике групе душа на припремном течају,
окупљеним у амфитеатру. Све су слушале како им говорник објашњава вредност живота
иако одлазе на Земљу само накратко. Сви су се добровољно јавили да учествују у
некаквој катастрофи у којој ће сви заједно погинути. Рекли су им да се ментално
припреме, да најбоље искористе време које имају, и да ће им следећи животи бити много
дужи ако то желе.ˮ

Шездесет четврти случај

Ово је случај еутаназије у ком је учествовала клијенткиња по имену Sandy. Она ми
је дала још један пример случаја у ком је призор смрти приказан учеснику у будућем
животу. Као што често вреди за дŷше које морају видети своју смрт пре живота,
добровољно јављање део је уговора. Током почетног интервјуа, сазнао сам да је Sandy
блиско повезана с братом, Keith-ом, и да имају велику породицу. Као његова старија
сестра, бринула се о њему као мајка док су одрастали. Keith је имао усијану главу и у
тинејџерској доби живео је на самом рубу, возио је брзе аутомобиле и имао бројне
сукобе са законом. Sandy ми је рекла да је Keith живео као да жели умрети. Додала је да
је Keith успут повредио неке људе својим необузданим стилом живота, али имао је
добро срце и његова страст за тиме да проживи сваки дан била је заразна.
Sandy је увек имала предосећај да ће њен брат умрети млад. Keith-у је
дијагностикована амиотрофна латерална склероза (ALS) у доби од двадесет и седам
година. Умро је две године касније. ALS је дегенеративна болест моторичких покрета
која се за неколико година претвара у мишићну атрофију. Пред крај живота многи
паценти дишу помоћу респиратора и примају велике дозе морфијума како би сузбили
неиздрживу бол.
Кад је Sandy током наше сеансе дошла у своју групу душа, открили смо да су брат
и сестра блиске дŷше. Keith је био групни шаљивџија склон забави и током многих
протеклих векова није много марио за туђе осећаје. Саветујући се са својим водичем и
члановима групе, Keith је схватио да се мора научити понизности како би могао
напредовати. Будући да је био нагла, смела душа, Keith је затражио живот у ком ће се
суочити с великим изазовом који ће га усмерити према понизности, уместо да продужи
ту лекцију кроз много живота. Упозорили су га да убрзавање живота може бити врло
тешко искуство. Keith је рекао да је спреман. У Прстену је прогутао горку пилулу кад је
схватио да ће се добровољно јавити за спортско тело које ће постати непокретно због
ALS -а. Sandy је рекла да је њен брат скоро одустао у једном тренутку у просторији за
избор живота. Наставићу с њеном причом у том тренутку наше сеансе.
Dr. N: Молим вас, реците ми највише што можете о Keith-овој реакцији на тело
које му је понуђено.
С: (озбиљно) Показали су му најгоре - његово тело пре и након што је оболео.
Показали су му како ће му независност бити одузета и како ће постати зависан о нама.

264
Ништа му нису сакрили. Keith је видео да ће у почетку болести осећати самосажаљење и
тугу, а затим страшан бес, али научиће нешто ако се супростави томе.
Dr. N: (враћам се из садашњег тренутка у духовни свет и назад) И је ли научио?
С: О, да. При крају, Keith се смирио, прихватио је стање и био захвалан на томе
што смо чинили за њега.
Dr. N: Можете ли ми некако описати како се Keith припремао за тај живот са вама?
С: (после дуге станке, лице моје клијенткиње поприма израз прихватања) Рећи ћу
вам. Биће добро причати о томе... То нисам рекла никоме пре. (почиње плакати, а ја јој
помажем да остане концентрисана)
Dr. N: Не морамо то радити ако је превише болно.
С: Не, желим то. (дубоко уздише) Док смо се припремали за долазак у овај живот,
договорили смо се да ја будем најстарије дете у нашој породици, па сам дошла прва. Пре
него што сам пошла, имали смо дугу расправу. Keith је рекао да је спреман на патњу, али
када дође до тачке у којој треба да буде сасвим неспособан - када више не буде могао
издржати - ја сам морала да искључим апарате за одржавање живота и ослободим га.
Dr. N: То сте требали да учините у болници?
С: То смо планирали у духовном свету, али тада, хвала Богу, током последњих
седам седмица послали су га кући и то нам је поједноставило план.
Dr. N: Је ли проблем био у боли? Keith је зацело добијао аналгетике.
С: Деловање морфијума је ограничено. Последњих седам седмица било је страшно
чак и с респиратором и аналгетицима. Плућа су му била тако слаба да се при крају није
могао кретати ни говорити.
Dr. N: Разумем. Причајте ми о плану који сте ви и Keith осмислили у духовном
свету пре него што сте кренули у овај живот.
С: (уздише) Почели смо вежбу стварајући кревет и апарате за одржавање живота
које је Keith видео у просторији за посматрање. Запамтио је сваки детаљ. Затим смо
вежбали, јер сам мислила да ћу морати избегавати лекаре и сестре. Радила сам са
апаратом и проучавала знакове упозорења његове болести. У вежби, понављали смо
сигнале које ће ми Keith дати, а којима ће ми показати да је спреман да га ослободим
патње. Напокон, тражио је да му обећам да ћу бити снажна и да нећу допустити било
чему да ме уплаши у последњим тренуцима. Спремно сам му то обећала.
Након што се Sandy вратила из транса, разговарали смо о њеној улози у смрти
њеног брата. Рекла је да је, када је осетила један специфичан задах, или ˮмирис смртиˮ
из подручја Keith-овог грла, знала да се мора припремити. Требао бих додати да тај
симптом није нужно значио да ће Keith одмах умрети. Готово не размишљајући, Sandy је
прошаптала брату на ухо: ˮKeith, јеси ли спреман?ˮ Затим је добила договорени сигнал.
У том тренутку, Keith је три пута отворио и склопио очи, што је био сигнал за ˮдаˮ.
Мирно је искључила његов апарат за одржавање живота. Лекар је касније дошао у кућу,
открио да је апарат спојен, и прогласио Keith-а мртвим.

265
 До краја тог дана није осећала никакву кривицу. Те ноћи, док је лежала у кревету,
почела је сумњати у своју аутоматску реакцију и преиспитивати се. Након што се дуго
окретала и превртала, утонула је у немиран сан. Убрзо јој је Keith дошао у сан. Захвално
се смешећи, рекао јој је да је све учинила савршено и да је воли. Неколико седмица
касније, медитирала је и имала визију свог брата како седи на клупици и разговара с ˮдва
редовника одевена у хаљеˮ. Keith се окренуо, насмејао јој се и рекао: ˮДржи се,
сестрице!ˮ
За горљиве вернике, живот тог човека није припадао њему него Богу. Иако је
истина да своја тела добијамо захваљујући чину божанског стварања, живот сваког
човека на крају крајева припада њему. Право на смрт је данас тема о којој се горљиво
расправља у правним круговима, посебно кад је реч о самоубиству смртно болесних
особа уз лекарску помоћ. Речено је да, ако је смрт последњи чин животне драме, и ако
желимо да тај чин одражава наше уверење током живота, морамо имати то право, без
обзира на верска или морална уверења већине. Супротан став каже да, ако је живот дар,
а ми његови чувари, имамо одређене моралне дужности упркос нашим осећајима. С
обзиром на спознају коју имам о начину на који дŷше бирају живот, са слободном вољом
да мењају ствари током тог живота, верујем да имамо право изабрати смрт кад нам више
није преостао никакав квалитет живота и кад нема могућности за опоравак.
Продуживање деградације наше људскости нема смисла. Следећи случај даје
уобичајенији пример слободне воље у животним ситуацијама.

Шездесет пети случај

Emily је била жена у касним четрдесетим, која ми је дошла забринута због своје
сврхе у животу. Током година док је одгајала своју децу, радила је на пола радног
времена као секретарица. Незадовољна својом улогом, вратила се у школу и постала
медицинска сестра заинтересована за геријатрију. Током обуке, открила је да воли
радити са старијим особама зато што су оне склоније разговору о вери. Emily је цели
живот привлачила духовност. Рекла ми је да ју је утицај строгог, прилично окрутног и
претерано побожног оца усмерио према мање структурираним облицима духовности.
Иако је постала регистрована медицинска сестра око две године пре нашег сусрета,
Emily није радила у својој новој професији зато што је сумњала у сопствену способност.
Захваљујући сретном браку и супругу који јој је пружао подршку, било јој је лакше
бавити се волонтерским радом без плате, притиска или одговорности.
Кад сам брзо провео Emily кроз њен последњи живот у првим фазама наше сеансе,
открили смо да се звала сестра Grace и да је припадала Сестрама милосрдницама у Новој
Енглеској. Ред је хтео да прихвати улогу надстојнице, али одбила је зато што се бојала
одговорности вођства и имала осећај мање вредности. Касније, кад смо из духовног
света преглēдали друге Emily-не прошле животе, утврдили смо да постоји образац
живота који је провела као свештеник или часна сестра у затвореним окружењима. Рекла
је: ˮМогла сам служити Богу, а да притом немам проблема са спољњим светом.ˮ
Често ме питају присиљавају ли нас планери на одређене животе из неког разлога.
Овај случај добар је пример за то колико наши водичи могу бити попустљиви док не
будемо спремни за веће изазове. У протеклих 500 година, Emily је све животе провела у

266
оваквом или онаквом религијском реду. Добро се осећала у тим животима и није била
спремна на веће промене. Такво понашање у прошлости елемент је који разјашњава
њену данашњу збуњеност у животу.
Дијалог из овог случаја започиње на другом састанку већа после Emily-ног живота
као сестре Grace, што значи да се припремала за свој садашњи живот. Ако током случаја
откријем да је клијент имао два састанка већа између живота, тај други састанак обично
се догађа непосредно пре него што уђемо у Прстен, и знам да ће следећи живот
вероватно укључивати прилику за значајну промену. И врста и број Стараца који се
појављују на тим другим састанцима зависи о врсти живота и тела који ће бити
представљени.
Dr. N: Је ли састав тог другог већа исти као што је био на првом већу?
С: Не, појавила су се само двојица - мој председник и члан који се чини посебно
заинтересованим за оно што ће ми бити понуђено у следећем животу.
Dr. N: Па, будући да смо већ разговарали о вашем првом састанку после живота
сестре Grace, опишите ми украко шта се догађа пре него што пређемо на место за избор
живота.
С: Желе да знају јесам ли добро промислила о томе што сам толико уплашена
последњих 500 година и јесам ли спремна за укључивање у главни ток друштва.
Dr. N: Би ли се наљутили на вас кад бисте се опет вратили религиозном животу?
С: Не, они су премудри за нешто такво. Једноставно би знали да још нисам
спремна за нови подухват. Врло су нежни са мном. Подсећају ме да су моја
самодисциплина и вера задивљујући и научила сам много, али превише понављања
током много живôта може ми спречити напредак.
Dr. N: Јесте ли много ризиковали пре последњих 500 година - пре свих тих
религиозних живота?
С: (смеје се) Дуго сам била на другачијем путу. Понашала сам се... Развратно...
Рецимо да ми целибат није био у плану.
Dr. N: Дакле, након што сте били сестра Grace, дошло је време да следећим низом
изабраних живота дођете у некакву средину - да унесете равнотежу у свој живот на
Земљи?
С: Да, и кажем им да сам спремна на промену.
Напомена: У шестом поглављу описао сам како се служим помицањем времена. У
овом случају, пребацујем се унапред до призора у просторији за избор живота како бих
добио бољи терапеутски оквир којим ћу помоћи Emily. Следи део когнитивне промене
оквира којом сам се послужио, а која је почела изрицањем и идентификацијом личних
сукоба. Намера ми је да ова клијенткиња у хипнози препозна прилику коју су јој њени
духовни планери пружили да се покрене у новом смеру с већом самосвешћу.
Dr. N: Сада се налазимо на месту где по први пута преглēдате своје садашње тело -
Emily. Јесте ли сами или вам неко прави друштво?

267
 С: Онај други члан већа је са мном, а осећам присутност још некога... Кога не могу
видети, (вероватно Господар времена координатор).
Dr. N: (након што смо крако расправљали о другим могућим изборима тела) Зашто
вас привлачи тело Emily?
С: Улазим у екран како бих осетила таласну дужину тог мозга... И како ће се наше
вибрације спојити. Мешавина је добра... Њени таленти и осећајност врло су усклађени са
мном.
Dr. N: (оснаживање) Дакле, видите да планери делују у вашу корист.
С: Ох, да.
Dr. N: Шта видите као најзначајнији аспект вашег будућег живота као Emily?
С: (дуга станка) Тешко ми је одговорити на то. Видим њене сукобе - они су моји
сопствени - растрзана је између тога што ради једно, а жели сасвим другачију каријеру.
Не видим себе као медицинску сестру.
Dr. N: Будући да сте сада квалификована медицинска сестра, је ли могуће да су вам
показали више тога, али у овом тренутку не откривају ваше духовно сећање на те детаље
зато што се планери не желе мешати у вашу слободну вољу код тако важне одлуке?
С: Можда, нисам сигурна, (станка) Ах... Не морају нам показати... Занимање...
Могуће је видети... Ставове и осећаје у појединим тренуцима живота у одређеном телу.
Dr. N: Добро, желим да уђете у осећаје према телу у ком се налазите и кажете ми
како се можете развијати као особа.
С: (још једна дуга станка) Негујући људе.
Dr. N: И шта вам то говори?
С: (размишља, али без одговора)
Dr. N: А у сфери избора живота, сматрате ли да вам је увид који сада имате о Emily
довољан да прихватите ту особу, покренете се и допринесете на неки начин у овом
животу?
С: Да.
У том тренутку наше сеансе, Emily је схватила да постоје елементи
синхроницитета у томе што је прегледала те прошле догађаје у Прстену управо у
тренутку када слободном вољом може променити свој живот. Неки одласци у Прстен
дају нам више детаља о будућем животу. Emily је видела да није случајно рођена у
претерано строгом религијском домаћинству, које ће је отерати од старих, условљених
образаца понашања према новим начинима размишљања. Видела је да јој слобода
стварања нових избора и ослањања на интуицију омогућавају да крене у потрагу.
Животна несигурност често је продужетак образаца и опсесија из прошлог живота.
Emilyн стари, унутрашњи страх због ког није желела да прихвати положаје
одговорности у цркви зато што се осећала недовољно вредном опет је изронио на
површину у њеном садашњем професионалном животу. И док су јој се на подручју
медицине отварала врата за дубоку промену, истовремено је осећала збуњеност. Зашто
268
јој се то чини исправним и погрешним у исти час? Emily се посветила плановима за
исправљање животног смера којим ће надвладати несвесну сумњу у себе која је
кулминирала у последњем животу проведеном у телу сестре Grace.
После шест месеци од нашег сусрета примио сам писмо од Emily у ком ми је
писала да је прихватила посао у старачком дому и да јој се јако свидео. Та установа
желела је сестре које неће зазирати од духовног саветовања чији је циљ помагање
пацентима да се носе с осећајима беспомоћности, усамљености и депресије. Emily је
писала да се осећа духовно испуњеном. Ја нисам претерано заслужан за расветљавање те
ситуације зато што је Emily већ кренула на свој пут и пре наше сеансе. Само јој је требао
подстицај да настави. Данас, у доби од готово педесет година, ослободила се.
Овај случај није представљен зато да бих обезвредио традиционалну религију или
религијске редове имплицирајући да је Emily-на душа изгубила 500 година
инкарнацијског времена у улогама свештеника и часних сестара. То су биле добре
године за рад на духовном плану. Данас те духовне потребе испуњава на другачијем
путу. Промена је обележје карме, при чему се служимо слободном вољом како бисмо
исправили смер свог кретања и скренули у мање познате воде. Потрага за вашим правим
идентитетом значи степене у контакту с вашим унутрашњим Јȃством и уношење страсти
и смисла у оно што чините у животу.

Дŷше младих
Губитак детета
Прстен представља циклус живота, смрти и поновног рађања. За дӯшу, деца играју
виталну улогу у регенерацији живота. Какве су духовне импликације када овај врло
функционалан организам умре пре него што је и почео живети? Догађало се да ми
ожалошћени родитељи пишу и постављају питања повезана са смрћу своје деце. На та је
питања увек тешко одговарати. Они међу нама који нису проживети агонију губитка
детета могу само замислити бол коју проживљавају ти родитељи. Неки људи пребрзо
доносе погрешан закључак да је њихов страшан губитак резултат кармичког дуга ког
морају платити због некаквог преступа повезаног са злостављањем деце у прошлом
животу.
Ако је изгубљено дете било тинејџер, или старије од тога, кармичке силе које су
довеле до његове смрти обично су повезане непосредно с младом особом, а не толико с
родитељем. Чак и кад је смрт млађег детета кармички повезана с родитељем, та лекција
не значи аутоматски да је родитељ у прошлом животу злостављао децу. Лекција је могла
бити резултат многих других елемената, укључујући и елемент непосредног деловања.
Једна клијенткиња, која ми је дошла око годину дана после смрти своје осмогодишње
кћери, током своје сеансе испричала ми је следећу причу:
ˮБила сам богата матрона у Лондону у деветнаестом веку. Нисам обраћала много
пажње на патње младих просјака на улици око моје куће. Хладно сам занемаривала
њихове патње зато што то нису била моја деца. По мом мишљењу, за њих су били
одговорни њихови родитељи или држава. То није имало никакве везе са мном. Скретала
сам поглед, иако сам имала довољно новца да подржавам сиротиште и сигурну кућу за
младе неудате мајке у близини. Знала сам да те институције једва спајају крај с крајем и
269
нисам учинила ништа. Између живôта, одлучила сам да поправим своје површно
размишљање. Пристала сам на то да искусим патњу коју доноси љубав према
сопственом детету и губитак тог детета. Боже, како то боли - али учим саосећање.ˮ
Информације о дӯши и смрти новорођенчета које сам добио током многих година
можда ће мало утешити мајке које осећају жаљење због свесних и несвесних поступака
који су довели до губитка нерођеног детета. У то спада и абортус и спонтани побачај.
Молим вас, имајте на уму током читања овог текста да је кармичка узрочно - последична
веза повезана с инцидентима из прошлих живота специфична за сваку везу родитеља и
деце. Моја намера је да читаоцу пружим нека општа објашњења о младима која сам
добио из извештаја многих клијената.
Започећу изјавом да никада нисам имао ни један случај у ком се душа спојила с
фетусом у првом тромесечју трудноће. Разлог због ког душа не започиње са сложеним
спајањем с фетусом млађим од три месеца врло је једноставан: мозак у том стадијуму
још није довољно развијен. Имам драгу пријатељицу која је бабица у великој болници у
Oregon-у. Кад ме чула како причам о томе у националној радио емисији, звала ме и
питала: ˮMichael-е, зашто не допустиш тим малишанима да имају своје дŷше?ˮ Љутила
се на мене због питања о томе ко има дӯшу, а ко не у случајевима кад се беба не роди
жива. Започео сам рекавши нешто у стилу да ја не стварам правила и да је молим да не
убије гласника. Претпостављам да је ова примаља беба, која је видела многе бебе које
нису преживеле и напустиле болницу, сматрала да би фетус с идентитетом дŷше од
тренутка зачећа некако добио већу духовну утеху него ако је нема.
Рекао сам својој пријатељици да универзална свест пуна љубави окружује све
нерођене бебе. Стваралачка сила постојања никада се не одваја од било ког облика живе
енергије. Фетус може бити жив као засебни ентитет и ако још нема идентитет бесмртне
дŷше. Ако мајка побаци своје дете у прва три месеца, у близини лебде духовне силе пуне
љубави које теше мајку и пазе на дете. Рекли су ми да су чак и у случајевима абортуса и
спонтаног побачаја између четвртог и деветог месеца у близини дŷше које подржавају и
дете и мајку на директнији физички начин, путем енергије. Дŷше унапред знају колика је
вероватност да ће се беба родити.
На пример, ако трудница изгуби дете зато што је пала низ степенице, рецимо у
седмом месецу, није било предодређено да се то догоди. Постојала је могућност да тог
дана, у том тренутку, она у последњем трену одлучи да не силази низ степенице.
Међутим, ако млада, неудата девојка затрудни и одлучи побацити дете зато што је
нежељено, велики су изгледи да је тај избор био врло вероватан. Та два тумачења узрока
су, наравно, хипотетичка. Ипак, разни сценарији значајних догађаја у нашем животу
унапред су познати када изаберемо одређено тело у Прстену. Сви ти сценарији имају за
нас кармичке импликације и сврху.
Дŷше не улазе у бебе случајно. Када мајка изгуби дете из неког разлога, врло су
велики изгледи да ће се душа тог детета опет вратити истој мајци у следећем детету. Ако
мајка не роди друго дете, душа се може вратити кроз другог блиског члана породице,
зато што је то била изворна намера. Кратке животе дŷше зову ˮживоти попунеˮ, и они
имају сврху за родитеља. Ево примера:

270
 ˮУшла сам у фетус у четвртом месецу и била у њему три месеца. Током тог
раздобља моја мајка је морала осетити енергију моје дŷше, како би схватила да је давање
и губитак живота врло дубок чин. Нисам хтела да је туга због мог губитка спречи у томе
да се охрабри за поновни покушај. Знали смо да се тај фетус неће родити, али постојала
је велика вероватноћа за следеће дете, а ја сам желела то партнерство са њом. Она не зна
да сам некада била њен син, а да сам сада њена кћи. Мислим да сам ублажила горчину и
бол моје мајке шаљући јој утешне мисли сваке ноћи између две трудноће.ˮ
Као што сам споменуо у седмом поглављу, у делу о сродним душама, када бебе и
мала деца умру, њихове дŷше обично се не уздижу саме у духовни свет. Духовни
водичи, стараоци младих или чланови дететове групе дӯша дочекују те дŷше још на
нивоу земље. Ако је родитељ погинуо у исто време кад и његово мало дете, они остају
заједно, као што показује следећи цитат:
ˮНакон што су бандити убили мог сина и мене (Шведска, 1842.), тешила сам га док
смо се заједно уздизали. Будући да је био тако мален, у почетку је био дезоријентисан и
збуњен. Загрлила сам га и рекла му колико га волим и да сада идемо кући. Док смо се
уздизали, рекла сам му да ће нас убрзо дочекати пријатељи и да ћемо се накратко
растати, а затим се опет састати.ˮ

Нова партнерства између дŷше и тела

Процес спајања дўше с нерођеним дететом прикладан је закључак случајева које
сам приказао у овој књизи. Душа је сада спремна да крене у нову пустоловину
реинкарнације с надама и очекивањима од нове улоге у животу. Партнерство између
физичког и етеричног ума које доноси на свет људско биће може бити глатко или
проблематично у раним фазама прилагођавања у детињству. Ипак, најважнији је крајњи
резултат и начин на који завршавамо пут.
Током нашег живота, душа и тело толико су испреплетени да двојност израза може
унети збрку у нашу слику сопственог идентитета. Сложеност те везе између тела и дўше
представља савез који произлази из дугог еволуционог развоја који потиче можда и из
касног плеистоцена, кад су хоминиди на овој планети постали погодни за насељавање
душа. Најстарија обележја нашег модерног мозга још увек постоје као механизми
преживљавања. Неки људи, попут дўше Kliday-а из тридесет и шестог случаја, описују
како додирују примитивне делове мозга када уђу у фетус. То су подручја која
контролишу наше физичке реакције које су инстинктивне и емоционалне, а не
интелектуалне. Неки моји клијенти рекли су да су им се неки мозгови у које су ушли
чинили примитивнијим од свих осталих.
Его је дефинисан као јȃство, духовни основ надограђен искуством. То би
дефинисало и дӯшу, али постоји его у мозгу који доживљава спољњи свет кроз чула који
управљају акцијом и реакцијом. Том функционалном организму - створеном пре доласка
дўше - душа се мора придружити у мајци. На неки начин, овде су на делу два ега, а то ми
је најочитије током регресије у ком одводим клијенте у Прстен, и касније, кад се
придруже фетусу. У фетусу заиста започиње партнерство између тела и дўше.
Душа и мозак нове бебе започињу своју везу као два одвојена, засебна ентитета, и
постају један ӯм. Неким људима смета што чињеница о постојању два ентитета, или
271
двојност ума и тела, значи да бесмртна душа наставља живети, а привремена личност
тела умире. Али, управо је душа, у сарадњи са умом тела, створила јединствену личност
Јȃства. Иако ће физички организам тела умрети, душа која је боравила у том телу никада
не заборавља домаћина који јој је омогућио да искуси Земљу у одређеном месту и
времену. Видели смо да се дŷше сећају својих идентитета из прошлих живота и могу их
поновно створити.
Свако физичко тело поседује јединствени облик. Концепти, идеје и закључци било
ког људског ума непосредно су повезани с душом која живи у том телу. У трећем и
четвртом поглављу показао сам да неке комбинације ума и тела функционишу боље од
других. Физиолози не знају зашто снажне емоције могу у једној особи изазвати
неразумно понашање, а у другој логичне акције. За мене - одговор лежи у дӯши. Кад се
партнерство тела и ума ствара у фетусу клијентовог тренутног тела, од многих клијената
чујем како се мождани склоп у беби подешава правилно или с одређеним проблемима.
Ове изјаве дўше петог нивоа о уласку у тело, дају нам добру слику везивања:
ˮНе постоје два мозга обликована на сасвим исти начин. Кад улазим у мајчину
материцу, најпре нежно додирнем мозак. Течем у њега... Тражим... Испитујем...
Претражујем. То је попут осмозе. Одмах знам хоће ли комуникација с тим мозгом бити
лагана или тешка. Током трудноће више добијам мајчине осећаје него јасне мисли. Тако
знам је ли беба жељена или не, а то утиче на добар или лош почетак бебе.
Када уђем у фетус нежељене бебе, могу позитивно утицати енергетским
повезивањем с тим дететом. Кад сам био млада душа, закачио бих се на осећај
отуђености родитеља и обоје, дете и ја, осећали бисмо се одвојено. Радио сам с бебама
хиљадама година и могу се носити с било којим дететом које ми дају, тако да обоје
имамо користи од спајања. У животу имам превише посла да би ме успоравало тело које
можда није савршено за мене.ˮ
Када душа досегне трећи ниво, углавном се врло брзо прилагођава на фетус. Један
клијент рекао ми је непосредно: ˮКад се сложена, напредна душа комбинује са спорим
мозгом, то је као да упарите тркаћег коња с коњем за орање.ˮ Моји клијенти обично
изражавају тај став о телима с више поштовања. Постоје кармички разлози за све спојеве
дўше и тела. Осим тога, високи коефицијент интелигенције није показатељ напредне
дŷше. Али, мање искусним душама не представља проблем ниски коефицијент
интелигенције, него проблематичан, неразуман ӯм.
Што се тиче споја тела с дўшом, у доброј мери нуде нам се опције различитих
живôта. Телесни избори у Прстену никад се не користе како бисмо се нашли заточени у
нечему неприкладном за наш развој. Сфера за избор живота није продавница у којој се
продаје неквалитетна роба. Планерима није у интересу да некој наивној дӯши „увале“
тело ˮс грешкомˮ. У сваком споју ума и тела постоји сврха у позадини оба ега. Иако тело
одŷшевљава дӯшу као средство физичког и менталног изражавања, у стању је изазвати и
велику бол. Лекција тог спајања је ковање складног уједињења тела и дŷше, тако да
функционишу као једна јединица. Имам два примера који оцртавају ту сарадњу:
ˮЈа сам хировита душа склона журби и волим агресивно тело с темпераментом које
надопуњава моју склоност. Такву комбинацију огледалских одраза дŷше и тела зовемо

272
ʼдупло дуплоʼ. Не могу успорити. Морам признати да ме мирна тела с неборбеним
умовима смирују, али тада постајем врло лењ и инертан.ˮ
ˮДобро се осећам у емоционално хладним домаћинима. Волим и аналитичке умове,
тако да можемо промишљати неко време пре него што донесемо одлуку. У Jane се
осећам као да се возим у возу смрти. Она је тако непромишљена, скаче наглавачке у
ситуације - мислим, покушавам је задржати - али тако губи контролу да нам наноси
велику бол. Али, има ту и много радости - све је то толико интензивно - каква луда
вожња!ˮ
Неки спојеви с телом стварају животе пуне фрустрације и врло тешке изазове.
Међутим, само двапут у каријери имао сам дӯшу која је признала да је тражила да се
замене у фетусу на који се никако није могла прилагодити. У оба случаја, друга душа
заузела је место у фетусу пре осмог месеца. Пренатална замена због некомпатибилности
је изнимно редак догађај, зато што је управо спречавање таквих догађаја сврха
просторије за избор живота.
У трећем поглављу, где сам говорио о људима који се препуштају злоделима,
објаснио сам како наше Јȃство унутрашње дŷше не мора бити у складу с нашим телом.
Рекао сам и то да ни једна душа није зла пре него што се здружи с фетусом. Ипак,
душа не улази у тело као празна плоча. На бесмртни карактер дŷше утичу сва обележја и
темперамент мозга, који изазива зрелост дŷше. Рекао сам да постоје дŷше које су
пријемчивије од других на негативне утицаје у животу. Већина случајева из ове књиге
описују дŷше које се боре против утицаја својих тела, или делују у складу с њима. Дŷше
које се боре против потребе за контролом можда се неће добро спојити с егом тела
склоном сукобљавању. С друге стране, опрезна душа с мало енергије може изабрати
тело пасивног, повученог темперамента како би развила смелост у сарадњи с
домаћином.
Кад се душа здружи с новом бебом, могу бити прилично сигуран да ће то
партнерство утицати и на мȃне дŷше и на ӯм тела кому је потребна та душа. Планери за
нас бирају тела која треба да споје наше карактерне недостатке с одређеним
темпераментом тела како би створили специфичне комбинације личности. Од клијената
који су лекари и физиолози, добио сам увид у анатомију уласка дŷше у мозак фетуса у
развоју. Пример за то је шездесет и шести случај. Постхипнотичке сугестије омогућиле
су клијентима тих професија да ми нацртају поједностављене дијаграме оног што су ми
у хипнози желели рећи о тим везама. То ми је помогло да боље схватим.

Шездесет шести случај

Dr. N: Хтео бих знати је ли почетни прелаз у фетус за вас увек исти?
С: Не, није. Иако током избора живота имам рентгенски вид, улазак ипак може
бити тежак.
Dr. N: Опишите ми најновији пример тешког уласка.
С: Пре три живота, ушао сам у врло укочен, непријемчив мозак. Моја присутност
му је сметала. Било је то необично, зато што већина мојих тела - домаћина прихвата моју
присутност. Обично ме доживе као новог цимера.

273
 Dr. N: Желите ли рећи да је ово тело домаћина имао осећај да сте ви страна
присутност коју треба избацити?
С: Не, био је то тупи ӯм с џеповима густе енергије. Мој долазак нарушио је његов
недостатак менталне активности... Постојала је... Одвојеност између појединих делова
мозга... Што је стварало отпор према... Комуникацији. Летаргични умови захтевају од
мене већи напор. Опиру се промени.
Dr. N: Каквој промени?
С: Мог боравка у њиховом простору, што захтева одређену реакцију на то стање.
Навео сам тај ӯм на размишљање, а није био радознао. Почео сам притискати дугмиће и
открио да не жели да га зазивам.
Dr. N: Шта сте очекивали?
С: Током прегледа у сфери (Прстену), видео сам крајњи резултат одраслог ума, али
нисам видео све потешкоће с умом бебе... Док је још био нов.
Dr. N: Схватам. Желите ли рећи да је тај ӯм сматрао ваш упад претњом?
С: Не, само сметњом. На крају ме прихватио, а и дете и ја прилагодили смо се
једно другоме.
Dr. N: Вратимо се на вашу изјаву о притискању дугмета. Молим вас, објасните ми
шта то значи за вас при стандардном уласку у фетус по вашем избору?
С: Мозгу у развоју обично се прикључујем око четвртог месеца - наши водичи ту
нам дају мало слободе - али никада после шестог месеца. Када уђем у материцу мајке,
стварам црвени зрак снажне енергије и усмерим га кроз кичмени стуб детета - пратећи
мрежу неурона до мозга.
Dr. N: Зашто то чините?
С: То ми показује успешност преноса мисли - чулних одашиљача...
Dr. N: Шта чините после тога?
С: Управљам своју црвену светлост око dure mater - спољне овојнице мозга...
Нежно...
Dr. N: Зашто црвену светлост?
С: То ми омогућава да будем... Посебно осетљив на физичке осећаје те нове особе.
Спајам своју енергетску топлину са сиво плавом можданом материјом. Пре него што
стигнем тамо, мозак је једноставно сив. Ја палим светла у мрачној просторији с дрветом
у средини.
Dr. N: Не пратим вас више. Објасните ми то дрво.
С: (енергично) Дрво је петељка. Паркирам се између две мождане полутке како бих
открио како ће тај систем функционисати. Затим се крећем по гранама дрвета да бих
испробао склопове. Желим да знам колико је густа енергија у влакнима око круга
церебралног кортекса, око таламуса... Желим да сазнам како тај мозак размишља и како
осећа ствари.

274
 Dr. N: Колико је важна густоћа енергије или мањак густоће енергије у мозгу?
С: Уколико постоји претерана густоћа на одређеним пољима, значи да постоје
блокаде на мостовима који осигуравају успешану активност неурона. Желим својом
енергијом мало наместити те уличне блокаде ако могу - знате - док се мозак још
формира.
Dr. N: Можете ли утицати на развој мозга?
С: (смеје ми се) Наравно! Јесте ли мислили да су дŷше тек путници у возу? Благо
стимулишем та подручја.
Dr. N: (намерно се правим да не схватам) Па, мислио сам да и ви и беба...
Изражавате минималну интелигенцију у почетку.
С: (смеје се) Не до рођења.
Dr. N: Желите ли рећи да можете поправити функцију можданих таласа свим тим
активностима које сте описали?
С: То је оно што желимо постићи. Бит целе приче је у томе да ускладите своје
вибрационе нивое и способности с природним ритмовима дечјих можданих таласа -
електричним током, (горљиво) Мислим да су ми тела - домаћини захвални на томе што
побољшавам брзину мисли преко мостова. (застаје, па додаје) Можда бих ја само хтео да
је тако.
Dr. N: Шта мислите, како ће се у будућности развијати мозак уколико се настави
еволуција и утицај душа?
С: Биће могућа телепатија.
Наравно, имао сам и млађе дŷше које су мање активне после уласка у тело од
клијента из шездесет шестог случаја. То је много боље него када претерано горљива,
неискусна душа узнемирава дете својом неспособношћу. Просечна душа испитује свог
новог домаћина ради информација, али на начин који је описан као ˮголицање у ком
дете уживаˮ. У основи, то је важно време за интеграцију тела и дŷше с мајком, и
ментални улазак у процес упознавања. Али, седиште дўше ни у ком случају није
ограничено на мозак. Енергија дўше зрачи кроз цело тело детета.
Клијент из шездесет шестог случаја био је лекар. Мој следећи случај описује
клијента који нема везе с медицином, а који говори о уједињењу два ентитета која
стварају целину у почетку новог живота. Свака душа има неки свој начин и време у ком
жели ући у фетус. Следећи случај описује нам процедуре којима се служи врло обзирна,
развијена душа.

Шездесет седми случај

Dr. N: Реците ми како је то ући у ӯм бебе и када ви обично улазите.
С: У почетку, ја о томе размишљам као о заручивању. У своје садашње тело ушао
сам у осмом месецу. Више волим да уђем касније, кад је мозак већи, тако да имам више
посла током спајања.

275
 Dr. N: Не постоје ли и недостаци касног уласка? Мислим, тада имате посла с
независнијом јединком.
С: Неки моји пријатељи мисле тако, али ја не. Желим разговарати с дететом кад
постоји већа обострана свесност.
Dr. N: (правим се блесав како бих изазвао реакцију) Разговарати - разговарати с
фетусом - шта желите рећи...?
С: (смеје ми се) Наравно да комуницирамо с дететом.
Dr. N: Полако ми то објасните. Ко најпре говори и шта?
С: Дете обично каже: ˮКо си ти?ˮ Ја одговарам:. ˮПријатељ који је дошао да се игра
и постане део тебе.ˮ
Dr. N: (намерно провоцирам) Није ли то варка? Нисте дошли да се играте с њим.
Дошли сте да му заузмете ӯм.
С: Ох, молим вас! С ким сте то разговарали? Тај ӯм и моја душа створени су да
буду заједно. Мислите ли да сам ја некакав уљез на Земљи? Спајао сам се с бебама које
су ме радосно дочекивале јер су знале да ћу доћи.
Dr. N: Постоје дŷше које су имале другачија искуства.
С: Гледајте, знам да су неке дŷше неспретне. Упадају унутра попут слона у
продавници стакларије и превише горљиво настоје да започну са радом. Превише
фронталне енергије одједном изазива отпор.
Dr. N: Је ли дете у вашем садашњем животу било имало уплашено због вашег
уласка?
С: Не, оно још не зна довољно да би се могло уплашити. Почињем тако што
милујем мозак. Тренутно пројектујем топле мисли љубави и пријатељства. Већина беба
једноставно ме прихвата као да сам део њих. Неке су помало резервисане - као моје
садашње тело.
Dr. N: Ох, стварно? Шта је било необично у вези тог фетуса?
С: Ништа важно. Размишљао је: ˮСада кад си ти овде, ко ћу ја бити?ˮ
Dr. N: Мислим да је то јако важно. То дете заправо признаје да његов идентитет
зависи о вама.
С: (стрпљиво) Дете је почело да се пита: ˮКо сам ја?ˮ Нека деца свеснија су тога од
друге. Нека пружају отпор, јер имају осећај да нарушавамо њихов инертни почетак -
попут бисера у шкољци.
Dr. N: Дакле, не мислите да дете има осећај да присилно губи део свог идентитета?
С: Не, дошли смо као дŷше да бисмо детету дали... Дубину личности. Његово биће
унапређено је нашом присутношћу. Без нас, они би функционисали као незрело воће.
Dr. N: Али схвата ли дете било шта од тога пре рођења?
С: Зна само да ја желим бити пријатељ с њим, како бисмо могли заједно радити
разне ствари. Почињемо комуницирајући о једноставним стварима, на пример о
276
неудобном положају тела у мајчиној утроби. Било је ситуација кад је пупчана врпца била
омотана око врата детета, а ја сам га смирио, јер би се иначе мигољило и погоршало
ствари.
Dr. N: Молим вас, наставите ми описивати како помажете детету.
С: Припремам дете за рођење, које ће му бити шок кад се догоди. Замислите да вас
терају да изађете из топле, удобне, сигурне материце у јарку светлост болничке собе...
Бука... Обавезно дисање... Додавање. Дете цени моју помоћ, зато што је мој главни циљ
сузбијање страха. Тешим мозак уверавајући га да ће све бити у реду.
Dr. N: Питам се како су се деца осећала пре него што су дŷше дошле да им
помажу?
С: Мозак је тада био превише примитиван да би схватио трауму рођења. Свест је
била ниска. (смеје се). Наравно, ја нисам био овде у та времена.
Dr. N: Можете ли некако смирити уплашене мајке?
С: Морамо бити врло спретни. Током већег дела мог живота нисам могао много
утицати на мајке ако су током трудноће биле уплашене, тужне или љутите. Морате бити
у стању ускладити своје енергетске вибрације и с дететом и с мајчиним природним
телесним ритмовима. Морате ускладити три низа таласних дужина - у које спадају и
ваше - да бисте утешили мајку. Чак могу навести бебу да удари мајку како би јој јавила
да је добро.
Dr. N: Претпостављам да је до рођења тежак посао спајања довршен?
С: Да будем искрен, спајање за мене још није готово. Ја разговарам са својим телом
као други ентитет до доби од шест година. Боље је не присиљавати тело на тренутно
потпуно спајање. Неко време играмо игре као две особе.
Dr. N: Приметио сам да много мале деце разговарају сами са собом као да имају
замишљеног пријатеља. Је ли то њихова душа?
С: (цери се) Тако је, иако и наши водичи уживају да се играју са нама кад смо мала
деца. Јесте ли приметили да и старије особе често разговарају са собом? На свој начин,
припремају се за одвајање на крају путовања.
Dr. N: Шта уопште мислите о доласцима на Земљу из живота у живот?
С: Сматрам то даром. Ово је тако сложена планета. Наравно, може вам сломити
срце, али је и сјајна и неописиво лепа. Људско тело је чудо облика и структуре. Свако
ново тело изнова ме запањи, а постоје толики начини на које се могу изразити у њему,
посебно онај најважнији - љубав.

277
 10
НАШ ДУХОВНИ ПУТ
Концепт нашег повратка међу бића која припадају краљевству вечности датира из
давне прошлости. Од самих почетака људске врсте, веровали смо да божанска
интелигенција одржава живот и живот после смрти као једну целину. Ти осећаји долазе
из сећања многих људи које сам регресијом вратио у камено доба. Све од тада, о свету
душа размишљали смо као о другачијем стању свести, а не о апстрактном месту. Живот
после смрти сматрао се само продужеком нашег физичког живота. Верујем да се свет
враћа тим концептима, које је прекрасно изразио Спиноза, рекавши: ˮЦели је космос
једна твар које смо и ми део. Бог није спољна појава, него све што јестʼ.ˮ
Сматрам да легенде попут Атлантиде и Shangri La имају изворе у вечној жудњи
коју осећамо за Утопијом која је некада постојала, али је сада изгубљена. У надсвесном
уму сваке особе коју сам икада довео у стање дубоке хипнозе лежи сећање на утопијски
дом. Концепт Утопије је изворно требао да илуструје идеје, а не друштво. Моји клијенти
виде духовни свет као заједницу идеја. У том смислу, живот после смрти укључује
самопрочишћавање мисли. Бића која се још увек инкарнирају далеко су од савршенства,
као што су показали моји случајеви. Ипак, о свом животу у духовном свету оправдано
размишљамо као о Утопији, зато што постоји универзални духовни склад. Праведност,
поштење, хумор и љубав основни су основи нашег живота после живота.
Након што прочитате информације из ове књиге, знам да вам се засигурно чини
окрутним што Утопија из наших снова постоји у свима нама, али је блокирана амнезијом
од свесног сећања. Кад се неки од тих блокова преовладају хипнозом, медитацијом,
молитвом, каналисањем, јогом, маштом и сновима, или менталним стањем досегнутим
кроз физички напор, јавља се осећај личне снаге. Пре неких 2400 година, Платон је
писао о реинкарнацији и рекао да дŷше морају путевати преко Лете, реке заборава, чије
воде изазивају губитак сећања на нашу праву природу.
Свете истине наше етеричне историје данас се могу поновно пронаћи, зато што смо
у стању заобићи свесни ӯм и допрети до несвесног, које није било уроњено у реку
заборава. Наше више Јȃство памти наше прошле успехе и неуспехе на селективан начин
и шапће нам преко времена и простора. Наши лични духовни водичи труде се да нам
пруже најбоље од оба света, етеричног и материјалног. Свака нова беба добија
могућност за нови почетак с отвореном будућношћу. Наши духовни учитељи желе
створити кармичке прилике без ограничења која би нам наметнула спознаја о
неуспесима које смо проживели у прошлим животима. Уколико се бавимо откривањем
себе, постају попустљивији и ублажавају амнезију. То је наш најбољи пут до мудрости.
С правом су ми постављали питање зашто су амнезијски блокови о нашем
духовном животу ослабљени како би се омогућило истраживање духовног света. О том
питању много сам размишљао. Очекујем да ће млађи хипнотерапеути у двадесет и првом
веку отићи много даље од оног што је моја генерација могла постићи у откључавању
духовног ума. Сматрам да је разлог за нашу способност да откријемо више о тајнама
живота с друге стране директна надоградња на достигнућа двадесетог века.

278
 Један од разлога за то је низ иновативних техника хипнозе које су довеле до
значајног напретка. Међутим, верујем да постоје важнији разлози због којих се наша
амнезија ублажила током последњих тридесет година. Никада пре људској популацији
није био доступан такав спектар различитих дрога. Те хемикалије које мењају ӯм
затварају дӯшу у телу окруженом менталном маглом. Есенција дŷше не може се
изразити кроз ӯм зависан о хемикалијама. Осећам да су планери с друге стране изгубили
стрпљење за тај аспект људског друштва. Постоје и други разлози. При крају двадесетог
века живимо у махнитом, бесном, пренасељеном, еколошки деградираном свету.
Масовно уништење наше планете током последњих стотину година незабележено је у
досадашњој људској историји.
Упркос својим коментарима, моја визија будућности није мрачна. Можда је истина
да се свим људима који живе у неком раздобљу њихово доба чини декадентнијим од
прошлости. Али, током последњих стотину година постигли смо велик културални,
политички и економски напредак. На много начина, свет је сигурније место него што је
био 1950. Државе света имају више друштвене савести и преданије су миру него икада
пре у нашој дугој историји монархија и диктатора, који су још увек постојали почеком
двадесетог века. У двадесет и првом веку суочавамо се с ерозијом индивидуализма и
људског достојанства у пренасељеном друштву у ком доминира материјализам.
Глобализација, ширење градова и величина формуле су за усамљеност и одвајање.
Многи људи не верују ни у шта осим у преживљавање.
Верујем да су нам духовна врата према бесмртности отворена зато што се
ускраћивање тог знања показало контрапродуктивним. У духовном свету какав сам ја
доживео, ако нешто на Земљи не функционише, то се може променити. Амнезијски
блокови постављени су у људска бића како би се спречиле условљене реакције на неке
кармичке догађаје. Међутим, предности амнезије можда више нису веће од недостатака
живота који се воде у вакууму хемијски узроковане безвољности. Превише је људи који
покушавају побећи од стварности зато што не виде да њихов идентитет има сврху или
значење. Ако и занемаримо дрогу и алкохол, у пренасељеним, технолошки развијеним
заједницама широм света људи осећају духовну празнину зато што њима управљају
телесна его чула. Слабо су или никако повезани са својим правим Јȃством.
Будући да је свака особа засебно биће, другачије од свих осталих, они који траже
унутрашњи мир морају пронаћи сопствену духовност. Кад се потпуно ускладимо са
системом веровања засновеном на искуству других људи, верујем да притом губимо део
сопствене индивидуалности. Пут према откривању себе и обликовању личне филозофије
коју нису обликовале доктрине неке организације захтева много труда, али награда је
велика. Постоје многе стазе до тог циља, а почетак је веровање у себе. Camus нам је
рекао: ˮИ разумно и неразумно воде до истог разумевања; пут који смо притом прошли
није важан - довољна је воља да стигнемо на одредиште.ˮ
Визије живота после смрти леже у сваком од нас као уточиште док путујемо
лавиринтима земаљских путева. Откривање делића знања о нашем вечном дому у
немалој је мери отежано животним потешкоћама. Није лоше прихватити живот какав
јестʼ, не постављати питања и претпостављати да ће се на крају догодити оно што се
треба догодити.

279
 Међутим, онима који жуде да сазнају више, једноставно прихватање живота
сасвим је незадовољавајуће. Неки путници морају обратити пажња на тајне живота које
их дозивају, ако желе да им живот има икаквог смисла.
Је ли мудро у потрази за нашим сопственим путем духовности поставити питање:
ˮУ какав кодекс понашања ја верујем?ˮ Неки теолози сугеришу да се људи који нису
верници покушавају одвојити од моралних и етичких одговорности које нам је кроз
света писма оставио виши ауторитет. Међутим, после смрти не процењују нас према
религиозним уверењима, него према понашању и вредностима. У духовном свету какав
сам ја упознао, више нас оцењују по ономе што чинимо за друге него по ономе што
чинимо за себе. Ако вам традиционална религијска активност служи некој сврси и ако
вам даје духовну храну, вероватно вас мотивише вера у свето писмо, а можда и жеља за
блискошћу у вери. Исто вреди и за људе који се прикључују метафизичким групама и
задовољство извлаче из тога што прате идеје прописаних духовних текстова заједно с
истомишљеницима. Иако такве праксе могу пружити утеху и повољно утицати на ваш
духовни раст, треба признати да такви путеви не одговарају свакоме.
Ако немате унутрашњи мир, неважно је ког сте духовног уверења. До губитка
воље за живот долази кад се одвојимо од своје унутрашње моћи заузимајући став да смо
сами, без духовног вођства, зато што нас нико не слуша тамо горе. Гајим велико
поштовање према људима који чврсто верују у нешто, зато што већи део свог живота
нисам имао чврстих основа духовности, упркос својој потрази. Постоје атеисти и
агностици који заузимају став да је религијско и духовно знање неприхватљиво будући
да се не заснива на природним или материјалним доказима. Једноставно веровање за
скептике није потврђено знање. Ја се идентификујем с тим људима јер сам био један од
њих. Моја вера у живот после смрти почела се развијати као пропратна појава мог рада с
клијентима у хипнози. То је дисциплина у коју сам професионално веровао пре открића
до којих сам дошао у свом истраживању. Ипак, моја је духовна свесност била и резултат
година личне медитације и промишљања о том истраживању.
Потрага за духовном перцепцијом мора бити индивидуална, иначе нема смисла. На
нас снажно утиче непосредна стварност, а на ту стварност можемо деловати мало по
мало, без потребе да гледамо предалеко у будућност. Чак нам и кораци у погрешном
смеру дају увид у многе путеве осмишљене зато да учимо од њих. Да бисмо довели
Јȃство дŷше у склад с физичким окружењем, можемо одабрати да изразимо слободну
вољу у потрази за разлозима свог постојања. На путу живота, морамо преузети
одговорност за све наше одлуке, не кривећи друге људе за животне неуспехе који доносе
несрећу.
Као што сам рекао, да бисмо били успешни у нашој мисији, од нас се очекује да
помажемо и другима на њиховом путу кад год је то могуће. Помажући другима
помажемо себи. Отварање према другима ограничено је када своју јединственост
негујемо до те мере да постанемо потпуно опчињени сами собом. Али, није добро бити
ни одсутан кућевласник у сопственој кући, јер и то нас чини неуспешним особама. Своје
тело нисте добили услед неког хира природе. За вас су га изабрали духовни саветници, и
након што сте прегледали друга могућа тела - домаћине, сложили сте се да прихватите
тело које сада имате. Стога, ви нисте жртва околности. Ваше тело поверено вам је да

280
будете активни учесник у животу, а не посматрач. Не смемо изгубити из вида идеју да
смо прихватили тај свēти уговор живота, а то значи да су улоге које играмо на Земљи
веће од нас самих.
Енергију наше дŷше створио је виши ауторитет него што ми можемо схватити на
нашем садашњем нивоу развоја. Да бисмо пронашли тај делић божанског у себи, морамо
се концентрисати на то ко смо ми као особа. Једина ограничења том личном увиду
самонаметнута су. Ако духовни путеви других особа нису корисни за вас, то не значи да
не постоји пут који ће вама одговарати. Разлог за то што смо они који јесмо велика је
животна истина. Једна особа пронаћи ће аспект те истине на другом месту од друге
особе.
У основи, ми смо сами са својом душом, али људи који се осећају усамљено нису у
потпуности пронашли себе. Откривање сопствене дŷше повезано је с поседовањем себе.
Проналажење сопствене есенције је попут заљубљивања. Нешто што је спавало у вама
буди се у одређеном тренутку вашег живота услед неког подстицаја. Душа најпре
флертује с вама, дражи вас да пођете даље задовољствима која видите само издалека.
Почетна привлачност откривања себе започиње с готово заиграним додиривањем
свесног несвесним умом. Како расте интензитет жеље да у потпуности поседујемо своје
унутрашње Јȃство, неодољиво смо увучени у интимнију везу. Познавање сопствене
дŷше постаје брак пун верности према сопственом Јȃству. Фасцинантан аспект
откривања себе јестʼ што ћете тренутно препознати тај унутрашњи глас, чим га чујете.
На основу своје праксе, уверен сам да свака особа на овој планети има свог
духовног водича. Духовни водичи обраћају се нашем унутрашњем уму ако смо
пријемчиви. И док је до неких водича лакше доћи него до других, свако од нас има
способност дозвати те водиче и пренети им поруку.
У животу нема случајности, али људе збуњују ствари које доживљавају као
случајне догађаје. Та филозофија супротставља се мислима о духовном реду. Следећи
корак је веровање како немамо контролу над својим животима и да је покушај
проналажења себе бесмислен, будући да ништа што чинимо ионако нема смисла.
Веровање у случајност догађаја негативно утиче на нашу реакцију на ситуације и
омогућава нам избегавање размишљања о објашњењима. Фаталистички поглед на живот
попраћен речима ˮТо је Божја вољаˮ, па чак и ˮТаква ми је кармаˮ, доприносе
неделовању и недостатку смисла.
Смислене ствари у животу долазе у мањим или већим количинама. Свесност о себи
може нас повести даље од оног што смо сматрали својим изворним одредиштем. Карма
је покретање услова који подстичу учење на путу. Концепт Извора који управља свим
тиме не мора бити претенциозан. Особа која доживљава духовност на изспољени начин
очекује поновно уједињење са Створитељем после смрти, док особа која је доживљава
на унутрашњи начин осећа део Јединства свакога дана. Духовни увиди долазе нам у
тихим, интроспективним, суптилним тренуцима и манифестују се кроз моћ једне мисли.
Живот је питање сталне промене која води према испуњењу. Наше данашње место
у свету сутра може бити другачије. Морамо се научити прилагодити тим другачијим
погледима на живот, јер је и то део плана за наш развој. Док то чинимо, долази до
трансценденције нашег Јȃства из процеса маскирања привремене спољне љуштуре до
281
оног што лежи дубоко у нашем вечном уму дŷше. Да бисмо уздигли људски ӯм из
осећаја разочарања, морамо проширити своју свест и опростити себи погрешке. Верујем
да је за наше ментално здравље од виталне важности да се научимо смејати сами себи и
глупим невољама у које упадамо на путу. Живот је пун сукоба, а борба, бол и срећа коју
проживљавамо разлози су због којих смо овде. Сваки је дан нови почетак.
Мој последњи цитат изрекао је клијент који се припрема за још један одлазак из
духовног света у нову инкарнацију на Земљи. Мислим да је та изјава прикладан
закључак ове књиге:
ˮДолазак на Земљу је као да путујемо из свог дома у неку страну земљу. Неке
ствари чине нам се познатима, али већина нам је необична док се не навикнемо на њих,
посебно на тешке услове. Наш прави дом је место апсолутног мира, тоталног
прихватања и потпуне љубави. Као дŷше одвојене од свог дома, више не можемо
претпостављати да ће нас окруживати те лепе ствари. На Земљи се морамо научити
носити с нетолеранцијом, бесом и тугом, тражећи радост и љубав. Успут не смемо
изгубити свој интегритет, не смемо жртвовати доброту ради опстанка, и не смемо
развити став да смо надмоћни људима око себе или слабији од њих. Знамо да ће нам
живот у несавршеном свету помоћи да ценимо право значење савршенства. Пре
путовања у нови живот тражимо храброст и понизност. Како расте наша свест, расте и
квалитет нашег живота. Тако нас тестирају. Пролазак тог теста наша је судбина.ˮ 24
24
Поред овог прикладног завршетка можда је још прикладније препоручити обавезно читање
Тибетанске књиге мртвих (Bardo Thodol) после читања ове књиге. Чак и онима који су је читали
биће од користи да се подсете да је тамо врло јасно објашњено да све што преминули доживљава
представља пројекцију његовоог ума у вишем астралном и менталном свету. Сви случајеви описани
у књигама Др. Michael Newton -а су управо такви описи. То не значи да нису истинити, свакако да
јесу. Они само показују сву дубину и снагу подсвесног ума обликованог утисцима (самскара) из
живота. Зато дŷше описују себи својствена окружења и збивања по узору на земаљска (библиотеке,
просторије за учење, разоноду, изглед и одећа других бића…). Све што смо овде прочитали о
посмртним искуствима су такве пројекције створене сакупљеним подсвесним утисцима и
реакцијама на утиске (васана и самскара). Хипнозом се сва та накупљена сећања отварају.
Хипнозом се ништа више од тога не може ни постићи, само преиспитивање подсвсног ума у коме је
све сачувано од када постојимо као дŷше. Зато су овде дате информације тачне, али су још увек
обојене и условљене умом и његовим деловањем у астралу и вишем менталном свету када
напустимо тело. Само када медитативном дисциплином освестимо и њих, и тако их истопимо, тада
престаје циклус препорађања. Само смо тада истински изнад свих пројекција у Божанској
Стварности. Докле год се препорађамо ухваћени смо у ланац утисака и условљених реакција. Докле
год доживљавамо разлику између себе и Божанског које све омогућава, дотле се препорађамо. И
препорађамо се само зато да бисмо у свим могућим искуствима спознали и трајно задржали и
актуелизовали свест да ту нема никакве разлике. Само је Бог Стварност и само Он постоји, све
остало је илузија.

282