SAOBRAĆAJNI FAKULTET

DOBOJ

SKRIPTA

LOGISTIKA U
SAOBRAĆAJU

Predavač: dr Marko Vasiljević

.
 Sadržaj:

1. Ciljevi i zadaci logistike preduzeća

2. Sistem logistike preduzeća
3. Logistička strategija i koncepcija preduzeća
4. Logistika transporta
5. Logistika skladišta i komisioniranja
6. Logistika nabavke (snabdjevanja)
7. Logistika proizvodnje
8. Logistika distribucije
9. Logistika uklanjanja ostatka procesa proizvodnje
10. Organizaciona struktura logistike preduzeća
11. Tokovi informacija i kompjuterska integracija u logistici
11. Tokovi informacija i kompjuterska integracija u logistici

2
1. Ciljevi i zadaci logistike preduzeća
• - Istorijski razvoj logistike
• - Pojam i definicija
• - Primjena i značaj logistike
• Pojmovi logistika,marketing logistika i poslovna logistika kao i logistika u saobraćaju
odnosi se na skupove aktivnosti vezane za upravljanja tokovima sirovina materijala od
mjesta proizvodnje do potrošnje.
•
• Logistika predstavlja proces planiranja,sprovođenja i
kontrole:nabavke,održavanja,skladištenja,transporta,informacija i prodaje sa ciljem
njihovog poboljšanja.
• - Primjena logistike datira duboko u prošlosti još od vremena pojave prvobitnog
organiziovanog zanatstva.
• - Riječ logistika u smislu kakva se danas primjenjuje upotrijebljena je oko
• 1800 god.vezana za određena pozadinska obezbjeđenja tj.vojna snabdijevanja.

Korijen riječi logistika se nalazi u grčkoj riječi logos koja ima sljedeća
značenja:misao,zamisliv,plan,isplaniran i izrečen.
• - Riječ logistika takođe znači – vještina računanja pomoću slova (umjesto
cifara),algebra,vještina pravljenja zaključaka,sposobnost zaključivanja ili
vojno značenje – nauka koja uči kako se proračunavaju vrijeme i prostor
koji su potrebni da bi se izveo kakav taktični pokret.

- Riječ logistika je objašnjena i kao „Cjelokupan proces

planiranja,obezbjeđenja,kontrole i evidencije snabdijevanja i zbrinjavanja
materijalnim sredstvima (intendanska i tehnička služba),organizacija
transporta (saobraćajna služba) i rada održavanja postrojenja oružanih
snaga (vojna industrija,ratna privreda i dr.)“.
• - Neki smatraju da je naziv dobila od latinske riječi logista,kojom su
nazivani činovnici koji su obavljali administrativne poslove u rimskim legijama.

- 1948 god.AMA (Američka marketing asocijacija) usvojila je definiciju

logistike.“Logistika predstvlja kretanje i rukovanje robom od momenta proizvodnje do
momenta potrošnje ili korišćenja“.
-1985 god.CLM logističko udruženje definiše logistiku kao proces planiranja,primjene
i kontrole efektivnosti i efikasnosti tokova (skladištenja sirovina,zaliha u procesu prerade
gotovih proizvoda,usluga i sa njima povezanih informacija,od mjesta njihovog porijekla do
mjesta potrošnje,sve u cilju prilagođavajući zahtjevima potrošača.
- Centar za izučavanje transporta u sastavu čuvenog MP da je odgovor da je logistika
„upravljenje tokovima materijala,informacija,novca i ideja putem usklađivanja procesa u
lancima snabdijevanja i putem strategijskog dodavanja vrijednosti u pogledu mjesta,vremena i
pakovanja. Pri tome se precizira da izvorno značenje pojma logistika upućuje na tri osnovne
operacije koje uvećavaju vrijednost (cijenu) dobara.To su operacija promjene mjesta koja
povlači troškove transporta,operacija savladavanja vremena koju prate troškovi skladištenja i
operacija poručivanja prema kojoj se roba pakuje u željene količine.
- Međunarodno udruženje za logistiku – SOLE preporučuje sledeću
definiciju:“Logistika je vještina i nauka upravljanja,inžinjeringa i tehničkih aktivnosti u vezi sa

3
zahtjevima,projektovanjem i resursima snabdijevanja i održavanja u podršci ciljeva,planova i
operacija“.
- Logistička funkcija obuhvata upravljanje skupom sredstava koja se koriste za
transport i transformaciju proizvoda tamo gdje je i onda kada je to potrebno sa minimum
ukupnih troškova.
- Logistika je dio operacionih istraživanja i obuhvata studiranje svih problema
savladavanje vremena i prostora u procesima proizvodnje,transporta i distribucije proizvoda i
pratećih usluga.

- Kao nauka logistika se bavi istraživanjima u oblasti projektovanja i upravljanja

podrškom funkcionisanja sistema u ostvarivanju njihovih ciljeva,funkcija ili operacija.To je
multidisciplinarna oblast koja podrazumijeva poznavanje i praćenje dostignuća:
• Informacionih tehnologija
• Operacionih istraživanja
• Teorije sistema
• Teorije upravljanja i organizacije i dr.

- U duhu savremenog poslovanja može se reći da je logistika skup aktivnosti koje

imaju za cilj da se radi brže,bolje,efikasnije,kvalitetnije i pravovremeno – Just in time.
- Cilj logistike se sastoji u povećanju efikasnosti poslovanja putem ubrzavanja
cirkulacije angažovanih sredstava.Ovaj cilj se ostvaruje na dva načina:

• 1) Putem skraćivanja prosječnog vremena angažovanja (npr.eliminacijom

prepreka koje uzrokuju zastoje unutrašnjeg transporta i saobraćaja
uopšte,primjenom specifičnih metoda).
• 2) Putem smanjivanja prosječne sume angažovanih sredstava.

ISTORIJSKI RAZVOJ LOGISTIKE

- Logistika je bila prisutna još i u najstarijim vremenima,a naročito je bila prisutna

prilikom velikih pokreta naroda.
- Najznačajnija primjena saznanja iz logistike prije nego što je sama riječ ušla u
upotrebu svakako je na planu pripreme,podrške najrazličitijih vojnih aktivnosti o čemu svjedoče
brojni istorijski zapisi.
- Većina vladara i vojskovođa u istoriji ne samo da su bili hrabre ličnosti već su imali
i veoma dobar smisao za organizaciju vojske.Primjenjivali su logističke principe i prije
postojanja logistike kao nauke što govori da promjena logističkih elemenata ne samo da ima
korijene u prošlosti,nego se i održala do današnjih dana.
- Međutim prvi zapisi posvećeni logistici počeli su da se pojavljuju teksredinom prošlog
vijeka u vrijeme kada Piter Draker,poznati biznisekspert,autor i konsultant izjavljuje da je
logistika postala mogućnost zaorganizacije koje žele da uvećaju svoju korporativnu efikasnost.
- U civilstvu logistika dobija na značaju početkom prošlog vijeka kroz rješavanje
problema distribucije poljoprivrednih,transportnih i skladišnih problema.70-ih godina logistika
prodire u proizvodnju 80-ih u oblasti trgovine i širenje kompjuterske tehnike 90-ih u
koncentraciji roba a u današnje vrijeme u oblasti putničkog saobraćaja.

4
 ZADACI LOGISTIKE

Zadaci poslovne logistike kao nauke se sastoje u:

1. Identifikacija i praćenje kretanja svih elemenata ciklusa reprodukcije,kao i svih činilaca
koji ova kretanja uslovljavaju.
2. Istraživanju i analizi identifikovanih kretanja tj.tokova sa stanovišta ciljeva poslovnih
sistema.
3.Teorijskom uopštavanju zakonitosti principa odvijanja identifikovanih tokova.
4. Definisanje odgovorajućih modela,metoda i tehnika čijom se primjenom u praksi ostvaruje
prevazilaženjem vremenske i prostorne dimenzije poslovnih tokova u cilju unapređenja
efikasnosti sistema.
5. Evakuaciji rezultata ostvarenih primjenom logističkih modela,metoda i
tehnika rada i njihovom daljem usavršavanju.

Zadaci poslovne logistike kao specifične poslovne funkcije:

1. Snabdjevanje radnih mjesta sa svime što je potrebno za uspješno izvršenje radnog zadatka.
2. Efikasnom korišćenju faktora „vrijeme“.
3. Primjeni logističkih modela,metoda i tahnika rada u oblasti saobraćaja
(skladištenja,pakovanja,transporta i distribucije).
4. Praćenju i analizi podobnosti primjenjenih logističkih modela,metoda i tehnika rada.
5. Obezbjeđenju povratnog uticaja primjene
logističkih modela i metoda i
tehnika rada na dalji razvoj logistike kao
nauke.
UTICAJ LOGISTIKE NA OČEKIVANE REZULTATE

Preduzeća sa razvijenom logističkom koncepcijom poslovanja i konstituisanom

funkcijom logistike mogu računati na dva vida ekonomskih efekata:
1).Sniženju troškova poslovanja koje proizilazi iz smanjenja prosječne sume angažovanih
sredstava i optimiranja logističkih troškova.
2).Sa povećanjem obima prodaje (saobraćajne usluge)zahvaljujući prednostima koje pruža
logistički servis.

Da bi funkcija logistike mogla da ostvari svoj zadatak u oblasti smanjivanja troškova

poslovanja neophodno je:
- Kontinuirano praćenje dinamike primarnih i sekundarnih logističkih troškova (dopuna
org.knjig.evidencije)
- Optimiziranje troškova čitavog logističkog sistema (primjena kvantitativnih
simulacionih modela i računarske tehnike).

MJERE ZA POVEĆANJE USPJEŠNOSTI POSLOVANJA

- Da bi se ostvarile uštede na materijalnim troškovima neophodno je:

- sistemski usavršavati organizaciju funkcije logistike
- konstituisati informacioni sistem,odnosno koristiti AOP kao neophodnu podršku funkciji
logistike
- primjenjivati odgovarajući logistički instrumentarij.

5
 KARAKTERISTIKE LOGISTIČKOG KONCEPTA POSLOVANJA

Najznačajnije karakteristike logističkog koncepta poslovanja jesu:

- kooperativnost
- fleksibilnost i
- inovativnost
KOOPERATIVNOST:Složeniji oblik organizacione strukture preduzeća kao i
primjenu savremenih metoda rukovođenja (kooperativne i participativne metode).

FLEKSIBILNOST:Uslovljena je u obezbjeđenju pružanja saobr.usluge uz najniže

moguće angažovanje obrtnih sredstava.(Ostvaruje se potpunom debirokratizacijom
menadžmenta tj.delegiranjem nadležnosti i odgovornosti koje se nalaze što bliže
kupcu.Fleksibilnost takođe podrazumijeva dobro poznavanje korisnika usluge,univerzalno
obučene radnike i timski rad na pripremi i donošenju odluka.

INOVATIVNOST:Da svi nosioci aktivnosti u oblasti logistike budu uključeni u

kontinuirani proces inovacije znanja iz sledećih razloga:
- poslovna logistika,kao ekonomska disciplina je mlada tako da se većina stručnjaka iz
prakse nije upoznala s njom tokom školovanja.
- logistika se veoma brzo razvija pa je neophodno kontinuirano savladavanje novih
logističkih metoda i tehnika rada.
- primjena logističkih metoda i tehnika donosi krupne ekonomske efekt

2. Sistem logistike preduzeća

Логистички систем представља пратећи односно функционални део

хијерархијски вишег надређеног (производног) система који је задужен за
генерисање, праћење перформанси и усклађивање елемената подршке у интегралном
облику.

• логистички системи се могу диференцирати по различитим аспектима:

– институционални (пословно организовани као микро, макро и мета)
– функционални (технолошки), којим се дефинишу различите функције
система са подфункцијама сагласно извршеној подели рада;
– степену сложености структуре (прости и сложени); прости садрже мало
елемената а тиме и број веза док сложени садрже велики број елемената са
међусобним везама и односима код којих је понекад тешко предвидети
њихова стања;
– становишту настанка (природни и вештачки), човек је створио логистички-
вештачки систем);
– карактеристикама елемената (инструментални, социјални, технички и
социо-технички или организациони);
– циљевима које остварују (неекономске и економске системе);
– по дејству, (отворени и затворени); логистички је отворен систем на које
делује окружење (енвиромент);

6
 по времену, (према пројектима реализације током времена, на кратко, средње
и дугорочне пројекте анализе, планирања, обликовања и пројектовања логистичких
процеса и система; пројекат управљања у реализацији логистичких процеса и
система; пројекат праћења реализације и контроле извршења логистичких процеса и
система; пројекат обрачуна, анализе и извршења логистичких услуга);
– материјалне структуре, која предпоставља декомпозицију система на ниже
целине (подсистеме, фамилије технолошких елемената, склопове, под-
склопове, компоненте);
– према предметима рада (комадни, расути, опасни, отпадни, резервни
делови) и др.

Логистички систем је типичан технолошки систем и представља подсистем (део)

производног система. То је динамички систем с обзиром да се стање улаза током времена
мења деловањем управљачких акција.
Улазе у логистички систем чине расположиви ресурси као што су технолошки
елементи, кадрови, финансијска средства, количина информација и информациони токови,
уложена енергија, сам рад и др. Излазне компоненте система су резултат процеса у виду
интегрисане логистичке подршке, а могу бити: технолошки елементи (постојеће и ново
формиране теретне јединице), конкурентске предности (повећан квалитет, брзина и нове
врсте услуга) и др.

Најчешће се користе два аспекта диференцирања логистичког система:

институ-ционални (пословно-организациони) и функционални (технолошки).
Институциона-лно диференцирање логистичке системе класификује на: микро и
макро логистичке системе.
Пример једног микрологистичког система (подсистема) је возни парк за
сопствене потребе, складиште, компјутерски центар у оквиру једног предузећа и др.
Макрологистички систем обухвата комплексне логистичке мреже састављене
од низа микрологистичких система.
Пример једног макрологистичког система је систем робног транспорта у
оквиру привредног система земље.

Поједини наши теоретичари, са институционалног аспекта логистичке системе

посматрају и као мета логистичке системе, односно системе који пружају логистичке
услуге и јављају се у кооперативним везама јер повезују више микро логистичких система
у циљу пружања логистичке услуге у логистичким ланцима. Систем чине саобраћајно-
транспортна, шпедитерска и друга предузећа чија је основна делатност пружање
логистичких услуга. Како се налазе између прва два облика система произилази да је
логистички ланац металогистички систем.

Подела на микро и макро системе је сасвим добра и треба је користити у

деконпозицији логистичких система. У страној литератури, под мета логистичким
системом подразумевају међународни интеконтинентални логистички системи
подржани GIS и GPS информатичким технологијама.

Посматрање логистичких система према функционалном принципу је

најквалитетнији аспект.

7
 Struktura nosilaca
menadžmentskih funkcija Struktura nosilaca
menadžmenta

Nosioci menadžmenta Nosioci menadžmenta

u velikom biznisu u malom biznisu

Grupni preduzetnici Samostalni preduzetnici

nosioci preduzetničke nosioci preduzetničke
funkcije funkcije

Profesionalni menadžeri Samostalni preduzetnici

nosioci rukovodeće nosioci menadžerske
funkcije funkcije

Прва фаза тока материјала обухвата набавку материјала (сировина, помоћних

материјала, енергената, трговачке робе и резервних делова) са транспортом од добављача
до уласка у пријемно складиште (међускладиште) неког производног предузећа. Ова фаза
се дефинише као логистика набавке
У другој фази материјали, улазе у процес производње, а затим из производње
готови производи и полупроизводи прелазе у дистрибутивно (отпремно) складиште. Део
система који реализује другу фазу тј. кретање токова материјала кроз производни система
дефинише се као производна (индустријска) логистика.
У трећој фази настаје ток готових призвода или полуфабриката, који могу да имају
и функцију резервних делова, али и обележје трговачке робе. Разумљиво је, да се одређене
количине робе могу испоручити до купаца из дистрибутивних складишта а у одређеним
случајевима и директно из производње.
Логистички процес који реализује трећу фазу се дефинише као дистрибутивна
логистика или логистика дистрибуције
У чевртој фази робни ток има супротан смер, јер се пре свега ради о току
секундарних сировина и отпада који су предмет даље прераде или уништавања. Ови
повратни токови обухватају и токове оштећене или погрешно испоручене робе као и тзв
повратне (изменљиве) теретне јединице као што су коришћени контенери, палете и други
облици теретних јединица који су коришћени за паковање или формирање логистичких
јединица. Овај део логистичког система се дефинише као логистика отпадних и
повратних материјалних ресурса.

8
 У претходним излагањима је наглашено, да се у анализи логистичког процеса не
можемо ограничити само на парцијалне делове логистичке организације већ у разматрање
се морају узети у обизир сва места и функције која делују на трансфер робе од изворишне
тачке па све до понирања тј. места на коме постоји потреба за робом. Типичан пример или
боље речено прототип садејства хетерогених процеса у фишефазном трансферу робе је
транспортни ланац.

• "Транспортни ланац" представља низ технички и организационо повезаних

процеса и операција, код којих се роба, возила и особље крећу од извора до циља
односно транспортни ланац означава просторно-временску везу пошиљаоца и
примаоца робе, које повезује једно или више транспортних средстава, процеси
паковања, транспорта, претовара, заједно са одговарајућим информационим
процесом

Према томе, у даљим анализама микрологистички подсистем треба диференцирати

према објашњеном функционалном принципу односно фазама реализације логистичке
услуге, на:
• логистику набавке материјала (набавна логистика);
• производну логистику;
• дистрибутивну логистику;
• логистику отпадних и повратних материјалних ресурса.
•
Расчлањавање логистике у микрологистичке подсистеме на приказани начин
почива на парадигми предузећа као система у коме се процес економске трансформације
робе одвија кроз мрежу робних токова Инпут-Трупут-Оутпут (Input-Throughput-Output).
Оптимизација оваквих система у структуралном и процесуалном смислу је питање
интелигентног повезивања и распростирања робних токова.

3. Logistička strategija i koncepcija preduzeća

• Стратегија је одабрани ток акција односно изабрани план реализације

циљева помоћу којих предузеће жели да стекне предности над
конкурентима.
. Разрада стратегија је креативан мултидисциплинаран процес и припада
логистичарима, технолозима, економистима и другим менаџерима.
- Стратегија покушава да установи, генерише и интегрише знања и веровања
предузећа и околине, обликује сложена кретања у окружењу и предвиди ток акција
које су предузете и које треба предузети и да постави приоритетне задатке и време
реализације.

- Начин реализације у дело одређене стратегије назива се тактика. Тако, на

пример, доношењем реда вожње дефинишу се технологија и организација рада
возила или избором мотора виљушкара јесте циљ који обезбеђује стартегијама:
мотор са плинским или електро погоном.
9
 У теорији постоје извесна правила којих се треба придржавати у доношењу
стратегија, као што су: формирати јасну стратегију, укључити све извршиоце у формирање
стратегије, формирати управљачки тим, све функције пословања посматрати заједно
(успешна стратегија је интегративна стратегија), спремити се за промену старих начина
пословања, смањити трошкове пословања, брзо реаговати на промене, висок квалитет
посматрати као императив и др.
Савремене стратегије пословања предузећа захтевају, значајну неизвесност услед
дејства спољних и унутрашњих фактора:
већу сложеност тржишта, предности над конкуренцијом, глобалну и свеобухватну
перфекцију.
Чиниоци конкурентне стратегије захтевају следеће: познавање корисника,
диференцијацију услуга и квалитета, проналажење пласмана услуга на тржишту, одређи-
вање јасних циљева пословања, опште и свеобухватне стратегије, контролу кључних
технологија (процеса), партнерство са другим предузећима, креирање флексибилних
технолошких и организационих решења, смањење колебања на финансијском плану и др.

Стратешка предност се дефинише као постизање бољих перформанси у односу на

конкуренте, при чему се морају задовољити следећи критеријуми:
• сваком параметру, којим се остварује побољшање перформанси код сваког
корисника, мора се посветити посебна пажња;
• предности за кориснике морају да буду опипљиве тј. стварне односно евидентне;
• предност по могућству мора да буде што трајнија, односно на таквом нивоу да је
конкуренција не може брзо достићи.

При формирању стратешких предности морају се поштовати следећи принципи:

• Познавање конкурената, односно познавање слабости и снаге конкурената је исто
толико важно као и познавање захтева корисника;
• Принцип шанси, сваки параметар преко кога се стичу тржишне позиције
обезбећује шансу за стварање конкурентске предности;
• Принцип концентрације, достигнути ниво перформанси у односу на конкурентска
предузећа изискује концентрацију свих ресурса на мањи број предности.
• Принцип конзистенције, стратешку конкурентску предност треба градити на бази
фактора који имају пресудан значај при доношењу одлука од стране корисника, што
представља основну претпоставку усклађености појединих процеса а тиме и
њихову сталност;
• Принцип истинитости, конкурентска предност је само онда од значаја, ако је и
код корисника потврђена;
• Принцип активности, у условима постојања конкурентске предности одређеног
предузећа при агресивном наступу од стране конкуренције је најзначајније
тренутно познавање стања постојећих корисника на тржишту
Принцип одбране, на динамичним тржиштима етаблиран понуђач своје позиције
може успешно да брани само ако брже учи од конкурената или ако преманентно у ходу
мења параметре предности.

10
 Сходно већ претходно дефинисаним циљевима логистичке потенцијале треба
јачати у следећа два правца:
• Логистика као потенцијално место снижавања трошкова;
Релативно високо учешће логистичких трошкова у укупним трошковима пословања,
који се у зависности од преизводње креће од 10% до 25%, може се значајно редуковати
избором адекватне стратегије и одговарајућим структурним променама у технологији и
организацији рада.
Најзначајанији потенцијал у снижавање логистичких трошкова налази се у:
оптималном рутирању возила, увођењем AGVS возила, избору најповољније локације
складишта, аутоматизацији токова материјала, аутоматизацији обраде информација и
управљачких система, увођењу флексибилних модела радног времена особља са циљем да
се број ангажованих радника прилагођава ефективним потребама и др.

НИВОИ УКЉУЧИВАЊА ЛОГИСТИКЕ У СТРАТЕГИЈЕ ПРЕДУЗЕЋА

Код успешних предузећа при формулисању и спровођењу стратегија у појединим

пословним јединицама предузећа логистика има врло значајну улогу.

Логистика као применљива функција;За предузећа у којима је примена логистике

на најнижем (првом) нивоу, на њу се гледа као на интерно неутралну функцију која не
утиче на тржишну позицију предузећа или утиче у веома малој мери.
Логистика се налази у нивоу са осталим главним функцијама за постизање
конкуренске предности на тржишту;
Предузећа са нешто напреднијом применом логистике од претходног сходно приказаном
моделу дефинишу се као други степен.

11
 За други степен је карактеристично да се логистика третира равноправно са
осталим главним функцијама у предузећу,
• фаза 3: Логистика се користи као инструмент за подржавање пословних
стратегија предузећа;
У предузећима која се налазе на трећем степену логистика има поспешујућу и
јачајућу улогу у формирању тржишне позиције предузећа тј. стварања конкурентске
предности.

4: Пословна стратегија предузећа се базира у значајној мери на комплексној

примени логистиче концепције;
Четврти степен примене логистике у предузећу представља развијен функционалан
положај у коме сходно већ описаној градацији у формирању стратегија предузећа
логистика има веома компетентан утицај, при чему је потенцијал логистике поред осталих
функција искоришћен до максимума.

Организација логистике

Дефинисање организационе структуре представља формирање и повезивање

функционално пословних јединица у јединствену интегративну структуру која треба
да обезбеди задовољење свих релевантних циљева система.

Као најчешћи могући организациони облици у логистици фигурирају:

• линијска организација;
• штабна;
• комбиновано штабно-линијска;
• централна група;
• одбори (колегијум).

Линијска, организациона структура, представља класичну хијерархијску

структуру са изразитом надређеношћу по нивоима одлучивања.
Штаб као организациона јединица ангажује специјалисте из разних оделења
предузећа у циљу управљања без генералног права наређивања.
Системска решења предложена од стране штаба се преносе на места линијског
управљања ради спровођења у живот.
Штабно-линијска организација као комбиновани облик организације
функционише на тај начин што линијска места преузимају на себе задатке управљања и
контроле као и активности планирања које дефинише штаб као саветодавно тело на вишој
инстанци.
Виши облик надградње штабне организације чини централна група. Овај
изведени облик организације се бави уочавањем тј. препознавањем општих задатака, као
што је хармонизација одређених структурних елемената који су од значаја за цело
предузеће, давање савета, растерећење руководиоца предузећа. Најбољи примери од
општег значаја у предузећу који треба да буду предмет бављења централне групе су
истраживање и развој, персонална политика, финансије и правна питања.

12
 4. Logistika transporta

U savremenim ekonomskim teorijama saobraćaj se najčešće smatra samostalnom oblašću

materijalne proizvodnje i značajnom privrednom delatnošću. Njegova samostalnost se
ogleda u tome što se za organizaciju i izvršenje procesa transporta angažuje posebna radna
snaga i transportna sredstva

Saobraćajna delatnost čini jedan od značajnih faktora društvene dela-tnosti, koja

istovremeno predstavlja satnostalnu privrcdnu oblast, ali i značajan preduslov za razvoj drugih
privrednih oblasti.
Saobraćaj kao privredna delatnost stimuliše razvoj industrije obavlja-jući funkciju
prevozioca masovnih količina proizvoda.
Saobraćaj znatno utiče i na ubrzanje obrta sredstava. Omogućava-njem realizacije roba
doprinosi ubrzanju procesa reprodukcije. Poboljša-njem brzine kretanja, redovitosti i sigurnosti
doprinosi da se sredstva koja su uložena u proizvodnju roba što pre vrate iz procesa prometa u
proces proizvodnje.
Saobraćaj je, prema tome, organizovano kretanje transportnih jedini-ca.

Svaki saobraćajni prostor se sastoji od sledećih elemenata: sredstava, čoveka, mreže i

regulative. Polazcći od ovih činjenica proccs se može odvijati na kopnu, vazduhu i vodi.
• Transport predstavlja jedan od ključnih elemenata sa kojima se može racionalisati.
Da bi se uspešno upravijalo transportnim aktivnostima, tre-balo bi poznavati sve
vrstc transporta i njihovc karakteristike.

Osnovne odrednice transporta su: vreme - zadržavanja u transportu i mesto -

polazište - odredište, a razlikujemo spoljni - eksterni i umitrašnji -interni transport.
Eksterna podela trcmsporta jc na: drumski, železnički, vodeni, vazdušni i cevovodni.
Svaki od njih ima svoje prednosti i svoje mane. Na primer, vazdušni transport je skup, ali
brz. Takode, kod dostave pošiljki od prpdavca do kupca, potreban je pretovar najmanjc 2
puta.

Unutrašnji transport predstavlja logistički proces od izuzetnog značaja ne samo zato što
je on, u stvari, „krvotok" organizma preduzeća, već zato što u velikoj meri utiče na poslovne
rezultate, Veličina ovog uticaja ogleda se u činjenici da troškovi unutrašnjeg transporta iznose od
10 do 90% ukupnih troškova poslovanja.
Zadaci unutrašnjeg transporta su povezivanje spoljnjeg i unutrašnjeg transporta,
dostava robe u neoštećcnom stanju u pravo vreme, na pravo mesto i uz najniže troškove.
Posebna oblast logističkog proračunavanja je rešavanje transportnog problema u slučaju
kada smo se opredelili za vrstu prevoza. Tako je Peter L. Hammer razvio jedan od najpoznatijih i
najčcšće korišćenih metoda rešavanja transportnog problcma.
Da bi transport roba bio jeftiniji, logistika razmatra ekonomičnost iznajmljivanja
transporta, oformljavanja sopstvenog transporta ili stupanje u neki od vidova partnerstva sa
prevoznicima. Kriterijum pri izboru je snižavanje troškova, podizanje nivoa rada i, u krajnjoj
liniji, ostvarivanje većeg profita na duže vreme za celu firmu.
Tehničkotehnološki razvoj izaziva razvoj svih vrsta transponporta. Na primer,
pretpostavija se da će železnički transport doživeti pre-porod zahvaJjujući velikom povećanju
brzine vozova, ili, npr. savremen prekookeanski prevoz nafte odvija se u ogromnim brodovima
bez posade (brodom se upravlja sa sateiita), i drugo
13
Unutrašnji transport

Unutrašnji transport prcdstavlja logistički proces od izuzetnog znača-ja ne samo

zato što je on, u stvari, kao krvotok organizma preduzeća, već i zato što u velikoj meri utiče
na poslovne rezultate.
Pod unutrašnjim transportom podrazumevamo dizanje, prenošenje i odlaganje
svake vrste materijala i proizvoda, bez obzira na veličinu, oblik i težinu u proizvodnom
procesu.
U unutrašnji transport spadaju i radovi oko planiranja i organizacije te delatnosti i
usklađivanje potpune povezanosti između proizvodnje i transporta.
Pošto su troškovi transporta direktno proporcionalni s vremenom, treba to vreme što više
skratiti. No, to skraćenje transportnog vremena.može se postići organizacijom i mehanizacijom.
Skraćenje vre-mena kod mchanizacije postiže se upotrebom najprikladnijih transportnih
sredstava.
Transportna sredstva omogućuju uštedu na prostoru u radionicama i skladištima, bilo
povećanjem brzine kretanja materijala, bilo oslobođenjem površine tla u radionici kao kod
kružnih prenosa. Mehanizacija unutrašnjeg transporta omogućuje povećanje učinka kod
proizvodnje i znatno povećanje proizvodnosti.
Pošto u transportu ima dosta praznih hodova, potrebno je rad transportnih sredstava
racionalno koristiti putem detaljne studije pute-va transporta, lokacije skladišta i organizacije
proizvodnih radionica i radnih mesta.
• Spoljni transport
• Osnovni tipovi spoljnog transporta:
• Kopneni - prema mestu gde se odvija (koji čini drumski i železnički i neki_drugi);
• Vodeni - brodski (koji čine plovne reke, jezera, mora i okeani);
• Vazdušni - avionski ili svojevremeno i putem cepelina
• Poštanski, telegrafski i telefonski (PTT),
• Transport sc deli na sledeće oblike:
• suvozemni
• vazdušni
• vodeni i
• izdvojeni oblik: cevni i žičare
karakteristike

Da bi se obavljale saobraćajne radnje vezane za prenos reči, vesti i slike koristimo

sledeća sredstva: telefon, radio, telegraf i televiziju, pa prema tome razlikujemo sledeće vrste
ovog saobraćaja:
• telegrafski,
• radiotelegrafski,
• telefonski (web),
• televizijski.

Prednosti pojedinih oblika transporta

ŽELEZNIČKI• velika transportna sposobnost • nezavisanje od klimatskih prilika •

niski troškovi na prevoznom putu • niski ukupni troškovi za prevoze na srednja i velika
odstojanja • visok stepen bezbednosti • pouzdan, uredan, tačan i masovan prevoz •
energetska Štedljivost, ckološka tolerantnost • mogućnost primene automatizacijc

14
 DRUMSKI• velika gustina saobraćajne mreže • prevoz od „vrata do vrata" •
male, elastične transportne jedinice • niski terminalni troškovi • visoka ukupna elastičnost •
konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na krat-kim i srednjim udaljenostima • dobra
pouzdanost i urednost • komercijalna brzina prevoza • fleksibilnost i frekventnost •
ekonomičnost, pouzdanost • male Stete, brzina • bolje obezbeđenje robe pri prevozu • rad
lokom celc godine (manje količine robe)

Vodeni
• najniži troškovi
• najveća transportna sposobnost
• velika (neograničena) propusna moć plovnih puteva
• masovan prevoz jeftinih roba na velike udaljenosti
• mala brzina, vcliki teret
• terminal-terminal
• dominira U internacionalnom prevozu
• mali koeficijent odnosa vlastitc težinc i nosivosti

Vazdušni
• najveća brzina prevoza
• prevoz u nedostupne reone
• visoka bezbednost
• smanjivanje dmgih troškova logistikc (zaliha i skla-
• dištenje)
• dobra frekventnost
• sigurnosl roba
• terminal-terminal (prctovar)

Cijevni
• \visoka pouzdanost
• veliki kapacitet prevoza
• visoka produklivnost
• visoki stepcn inehanizacije radova
• visok stepen hermetićnosti
• neprekidnost toka
• niski operativni troškovi
• masovan transporl tečnih i gasovitih energetskih
• sirovina
• brzina i sigurnost
• mala potroŠnja goriva
• visok stcpcn zaštite rohe

Drumski transport se možc podeliti:

• prema nameni: javni (opšti) i za sopstvene potrebe (privatni);
• prema teritorijalnom obeležju: unutrašnji i međunarodni;
» prema načinu organizacije: linijski i slobodni i
• ► prema specijalizaciji kapaciteta voznog parka na: transport putnika i transport robe.
• Prema teritorijalnom obclcžju drumski transport se može podcliti na:
Unutrašnji drumski transport koji podrazumeva autotransporl
putnika i robe na teritorije jedne države i deli se na:
• gradski transport, prigradski transport, o međugradski transport.

15
 Međunarodni drumski tramport putnika i robe koji se ostvaruje
izmedu dve ili više zemalja, pri čemu drumsko vozilo prelazi
državnu granicu, a deli se na:
• pogranični,
• međuteritorijalni i
• tranzitni.

Prema načinu organizacije drumski transport se deli na:

• a) Linijski drumski transpori je transport koji se vrši na određenoj
relaciji i prevoznom putu, po utvrđenom redu vožnje i tarifama i deli
• sc na:
• stalan,
• sezonski,
• povremeni (prema potrebi).
b) Drumski transportpo potrebi, od slučaja do slučaja, podrazumeva
se transport putnika i robe gde se uslovi transporta određuju sporazu-
mno između prevoznika i korisnika prevoza, za svaki slučaj ponaosob.

Osnovne mane pojedinih oblika transporta

Zelcznički saobraćaj:
• ncelastičnost (krutost),
• visoka cena,
• Veća potrošnja goriva po jedinici prevoza,
• Manja efikasnost korišćenja kapaciteta u odnosu na vodeni, a znatno veća u odnosu na
drumski.
Drumski saobraiaj:
• velika potrošnja goriva,
• niska produktivnost rada,
• • . niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage,
• • osetljivost na vremenske neprilike.
• Drumska prevozna sredstva se koriste najčešće: na kratkim rastoja-njima, na većim
rastojanjima samo za lako kvarljivu robu i za medupo-gonski prevoz.
ReČni saobraćaj:
• ogranicenost rasporedom rcčne mreže,
• mala brzina,
• podložnost klimatskim uslovima.
• ReČni saobraćaj se koristi za prevoz robe velikih specifičnih težina za koje nije bitan rok
isporuke.
Cevni transport:
• • mogućnost korišćenja jednog istog cevovoda za različite vrste
roba.
Vazdušni saobraćaj:
• nizak koeficijeni iskorišćenja težine,
• veliki gubitak energije,
• velika potrošnja goriva po jedinici prevozne usluge.
•
• Izbor optimalnog transportnog sredstva
• Pri izboru transporinog sredstva trcba imati u vidu sledcće:

16
 • kretanje jedinica u masi od mesta snabdevanja do distributivnog
centra;
• isporuku pojedinih jedinica robe od distributivnog centra do pot-
• rošača.

Najefikasnije sredstvo transporta u ovom slučaju je avionski prevoz,

ako je količina robe koja treba da se doprema manja od A, drumski (teret-
ni) transport između A i B jedinica, žcleznički transport za kolićine izmedu B
i C jedinica i sopstveni vozni park za količine koje premašuju obim od C
jedinica.
Pored ostalih faktora uzeti su u obzir i posebne usluge i specificnosti količine robe, koje
će biti uredno otpremljene.
Ako je za robu važna brzina i fleksibilnost u isporuci, transport će se obavljati
kamionima, a roba će se prevoziti kamionskim količinama. Ako je brzina veoma važna, a
kolićina robe veoma mala, superiomija je avion-ska isporuka.

Osnovni kriterijumi za izbor oblika transporta

• Kapacitet / transportna sposobnost
• Brzina transporta
• Tačnost i urednost transporta
• Bezbednost i sigurnost transporta
• Prilagodljivost / fleksibilnost transporta
• Ekonomičnost/troškovi transpona

‘ Sa aspekta kapacitet / transportna sposobnost za prevoz pojedinih obiika

transporta je sledeća:
Železnicom
• vagonima kapaciteta 25 tona
• 5-6 voznih službenika
Drumskim vozilinta
kamionima kapaciteta 10 ili 20 tona'
Vodenim transportom
• u pomorskom saobraćaju brodovi imaju nosivost i do 500000 tona
Avio tratisport
• do500putnika
• do 10 tona a vojni avioni i do 100-200 tona
Sa aspekta brzine transporta razlikuju se:
• tehnička brzina (potencijalna)
• brzina putovanja-komercijalna
• brzina vožnje

Aspekt bezbednosti i sigurnosti transporta podrazumeva da se isporuči

• neoštećena roba
• nedegradirana (kvarljivost i drugo)
• U tom smislu bezbednost je najviša u železničkom i avio saobraćaju, a
• najniža u drumskom transportu.
Aspekt tačnosti i urednosti transporta podrazumeva:
• vreme iransporta

17
 • red vožnje
Što se tiče prilagodijivosti / fleksibilnosti transporta može se reći da je:
• železnički transporl krut
• drumski fleksibilan (to važi i sa aspekta vremena i kapaciteta tran-sporta)
• Ekonomičnost/troškovi transporta

Može se reći da je optimalno područje primenc drumskog saobraćaja

• za:• prevoz robe na kratka rastojanja (odvoz-dovoz) od proizvodača,
skladišta do železnice ili pristaništa,
• » prevoz na veća rastojanja brzo kvarljive iii skupocene robe,
• • prevoz vezan za opsluživanje međupogonskih procesa u industriji,
građevinarstvu, mikrodistribuciji kod robno-distributivnih centara
• OBLIKTRANSPORTA%CENEpot/kmAvio21,88Drumski7,70ZelezniČki1,43Vodeni0
,30Cevovodni-cevni0,27

Drumski transport ima široke mogućnosti prevoza, a najviše je pogo-dan za brz

prevoz masovne robe na kratka i srednja rastojanja izmedu proizvodnih mesta utovara i istovara i
u tzv. prevozu ,,od vraia do vrata. Tada su njegovi jedinični troškovi manji nego železničkim
prevozom. Njegova karakteristika je spremnost za prevoz u svakom trenutku u razli-čitim putnim
uslovima.
Prednosti su i brzi prevoz većih grupa putnika, aulobusima, na kratka i srednja
rastojanja, pri niskim jedinićnim troškovima prevoza, laka izme-na trase vožnje, brz prevoz pri
relativno visokim jediničnim troskovima prevoza, dok su vreme, trasa i krajnje tačke
individualno odredeni, zavis-no od potreba.
Drumski transport zahvaljujući svojim tehnološko-ekonomskim svoj-stvima i
uslovima razvoja primene u poslednje 3-4 decenije je u velikom broju zemalja prestigao
železnicu.
Može se reći da je 1950. godine svaki pedeseti stanovnik Evrope ras-polagao
automobilom, a danas svaki treći.

Principi u transportu

Na današnjem stepenu razvijenosti saobraćajne tehnike potrebe za prevozom mogu se

zadovoljiti korišćenjem usluga većeg broja vidova transporta. Na transportnom tržištu prisutna je
stalna konkurencija odre-denih vidova transporta.
Troškovj organizacije saobraćaja i transporta su stavke koje su stalno prisutnc u
ukupnim troškovima izrade i kupoprodaje robe. Zbog loga se naročito vodi računa da se izabere
najpovoljniji način, prevoza i manipu-lisanja robom, a isto tako da se saobraćajni transporini
troškovi svedu na najmanju mcru. Da bi se ovo gorc navedeno ostvarilo, pri organizaciji
saobraćaja, transporta robe, manipulisanje njome, kao njeno skladištenje, moraju se primeniti
odredeni principi.

Primena principu elastičnog prilagođavanja prevoza

Elastičnost u korišćenju transportnog sredstva sastoji se u mogućnos-ti pojedinih

transportnih (saobraćajnih) grana da uz svoje karakterislike mogu da vrše određenc prevoze, a
sve prema poirebama tih prevoza. Na primer: saobraćajni kapacitet železničkog i rečnog
saobraćaja nam ukazu-je da on ne može tako elastično prevoziti svaku robu za sebe, i u cilju
racionalnih kapaciteta mora da ih skuplja i otprema određenim tehnotoš-kim procesom. Preuzcle
vagonske pošiljke po pravilu značajan deo vre-mena moraju čekati na formiranje vozova za
pojedine pravce prevoza.
18
 Saobraćajna preduzeća drumskog saobraćaja svojom strukturom mogu lakše da se
prilagodavaju. Prema količini robe tnogu na raspolaga-nje stavljati kamione različite nosivosti i
robu mogu da prevoze direktno bez sabirnih procesa kao kod železnice. Železnički prevoz je
znatno manje vremenski fleksibilniji u odnosu na drumski.
Iz ovog proizilazi da su elasticnost prilagođavanja kapacitetom i vremenska
prilagodavanja saobraćajnog kapaciteta zahtevima korisnika bitni kriterijumi kod i/bora vida
transporla.

Primena principa ekonomičnosti puta

Cilj ovog principa je da se saobraćaj odvija što kraćim putem, tj. da transportno sredstvo pređe
najkraći put u opsluživanju.
Primena principa ekonomičnosti brzine
Svaki savremeni korisnik od saobraćajnog preduzeća zahteva da mu se prevoz izvrŠi u što
kraćem roku, da roba provede što manje vremena na putu od pošiljaoca do primaoca.

Brzina prevoza svih saobraćajnih sred-stava se neprekidno povećava i ona naročito rasle
sa porastom kapaciteta pojedinih saobraćajnih sredstava kao Što su poboljšanje ili skraćenje
saob-raćajnog puta, brzina utovara i istovara robe, uvođenjem (ipizacije i sta-ndardizacije u
opremu za saobraćaj kao i automatizacijom i mehanizacijom u saobraćajnoj tehnologiji.
Kad govorimo o brzini saobraćajnih sredstava, kao faktoru koji utiče na kvaiitet
prevozne usluge, a isto tako i na prevoznu sposobnost pojedi-nih saobraćajnih grana, treba da
razlikujemo:
• maksimalno moguću brzinu koju jedno saobraćajno sredstvo pre-
ma svojim lehničkim karakteristikama može da dostigne (tu se
misfi na tehničku brzinu);
• brzinu vožnje (to je prosečna brzina kojom jedno saobraćajno
sredstvo vozi);
• komercijainu brzinu ili brzinu putovanja (to je brzina kojom se
roba ili putnik prevozi od polazne stanice do uputnog mesta).

Da bi do izražaja mogle doći tchničkc brzine pojedinih saobraćajnih sredstava, potrebno

je organizacijom prevoza obezbediti što bolji i povo-Ijniji odnos izmedu maksimalne tehničke
brzine i brzine vožnje sa jedne strane, a sa druge sirane brzina vožnje i brzina putovanja tj.
komercijalna brzina.
Svakom korisniku je veoma važno vreme pulovanja robe od momen-ta kad napusti
pošiljaoca do isporuke primaocu, ij. bitna mu je komerci-jalna, a ne tehnička brzina.
Pri sve većim zahtevima koje privreda i stanovništvo postavljaju daljem razvitku
saobraćajne tehnike u pogledu brzine i putovanja tj. pre-vo/a robe, br/ina prevo^a igra sve
značajniju ulogu u odluČivanju koris-nika prevoza pri izboru transportnog sredstva.

Primena principa ekonomičnosti snage

Ovaj princip se pre svega odnosi na pogonsku snagu transportnog sredstva i radnu
snagu u opsluživanju. Kada dode do preopterećenja tran-sportno sredstvo se uniŠtava, a radna
snaga radnika se iscrpljuje, a isto lako premalo optercćenje nije ekonomično.
Iz ovog vidimo da će princip ekonomičnosti biti ispunjen onda kada sc kapacitet
iransportnog sredstva i mogućnost radne snage bude koristila prema dozvoljenim i već
planiranim normativima.
• lzbor samog saobraćajnog sredstva naročito utiče na funkciju ovog principa.

Primena principa prostornog dejstva

19
 Ovaj princip treba da iskazuje da pojedine saobraćajne grane svojim sredstvima
saobraćaja pokriju što veću teritoriju jednog područja.

Primemi principa ttrednosti i tačnosti prevoza

Urednost je veoma značajan princip pri obavljanju transportnog pre-voza za korisnike

saobraćajnih usluga zbog toga što oni moraju znati kada im stoje na raspolaganju transportna
sredstva i za koje vreme mogu biti obavljeni prevozi. Tačnost prevoza podrazumeva obavljanje
procesa pre-voza svakodnevno, u tačno odredeno vreme, po redu vožnje.
Za vreme vremenskih nepogoda prekidi na železnici najkraće traju, pa je zbog toga
urednost i tačnost železnićkog transporta u prednosti u odnosu na druge saobraćajne grane. Rečni
saobraćaj usled dužih prekida rada u zimskom periodu ne može da pruži redovan transport
gotovih proi-zvoda od proizvodača do potrošača.

Primena principa bezbednosti prevoza

Bczbednost prevoza na pojedinim transportnim sredstvirna je jedan od vrlo znaćajnih

tehničkib, ekonomsko-eksploatacionih faktora svih sao-braćajnih grana.
Bezbednost transporta se najčeŠće iretira kao kriterijum pri izboru grana i prevoznika u
putničkom saobraćaju; isto tako u robnom je takođe važna sigumost robe u prevozu, pošto svaki
korisnik želi da roba stigne neoštećena primaocu.
Saobraćajna sredstva su danas, usavršavanjem konstrukcije i izgrad-njom specijalnih
transportnih sredstava, u slanju da obezbede siguran prevoz skoro svih vrsta roba.
U savremenim uslovima u svetu najviši stepen bezbednosti realjzuje se u vazdušnom i
železničkom, a najniži u drumskom transportu.

Prtmena principa ekonomičnosti prevoza

EkonomiČnost prevoza, tj. cena prevoznih usluga po pojedinim tran-sportnim

sredstvima igra značajnu ulogu prilikom izbora vida transporta od strane korisnika saobraćajne
usluge.
Ekonomičnost prevoza znači težnju da se raspoloživim sredstvima i radnom snagom
stvori Što veći učinak, tj. da se jedna odredena vrednost pustigne uz što manji utrošak radne
snage, oruđa za rad i predmeta rada.
Troškovi transporta znatno opterećuju cenu robe korisnika saobra-ćajne usluge tako da
se ušteda na njima pozitivno odražava na njegovu rcntabilnost poslovanja i konkurentnost na
tržištu.
Iz ovog se vidi da je pri odluci o izboru vida transporta korisniku u interesu da plati Što
manje na ime troškova Iransporta (prevoza).

Primena kooperacije u ciljti unapređenja transporta FCooperacija je oblik zajedničkog

rada u istim ili povezanim procesi-ma proizvodnje. U transportnim procesima postoji prosta i
složena koope-racija najviše se koristi složena kooperacija. [po uzoru na 17]

Prilikom odlučivanja o ostvarivanju koopcracije izmedu pojedinih oblika transporta

potrebno je uzeti u obzir sledeće faktore koji utiču na transportne troškove:
• gustina (odnos težina/zapremina),
• stepen natovarenosti (iskorišćenje transportnog prostora),
• teškoće pri rukovanju (troškovi ruenog pretovara i sl.),

20
• odgovornost (troškovi obezbedenja - osiguranja: skupa roba -
nakit, novac, opasne materije i dr.),
• konkurencija (utičc na cenu transporta, npr. ukoliko se poveća
potreba za nekom vrstom transporta, onda će izvršioci tih usluga
podići cene),
• zakoni i propisi,
• sezona transporta (npr. jeftinije-skuplje u odnosu ria ietnji-zimski
period),
• mesto (područje) iransporta (npr. domaći ili strani transporl).
• Kooperacija izinedu učesnika u transportu jc važan preduslov za ekonomično izvršenje
transportnog zadatka koji se u savremenom poslo-vanju sve češće primenjuje.
• Spajanjc područja rada dva ili više učesnika u transportu ostvaruje maksimalno sniženje
troškova transporta.

21