Pravila za projektovanje i
izvodenje kotlarnica (SNIP 11-35-76) (II)
Ovaj tekst predstavlja preradene
»Norme projektovanja - Kotlarnice
- SNIP II-35-76«, koje su vazeCi
normativ za projektovanje i izvodenje
kotlarnica sa pritiskom pare do 41
bara i temperaturom do 200°C, bez
obzira na kapacitet.
Takvi iIi slicni propisi u nas ne postoje,
osim pojedinih clanova »Pravilnika 0
tehnickim propisima za izradu i
upotrebu parnih kotlova , parnih sudova
pregrejaca pare i zagrejaca vode«
(»Sl.Iist FNRJ«, br. 7/ 57, 22/57. i 3/58,
kao i »Sl. list SFRJ«, br. 56172. i 61172).
Dobro i detaljno obradena problematika
projektovanja i izvodenja kotlarnica u
ovim sovjetskim normama moze odlicno
posluziti projektantima, izvodaCima i
investitorima koji se bave kotlarnicama.
Radi lakseg snalazenja, u tekst su
uneseni komentari pojedinih odredbi,
iIi navodi veza sa nasim vazeCim
propisima.
Tekst je preveo i za stampu priredio
Slobodan Cirit, dipl. inz.
7. Kanali za dimne gasove i vazduh,
dimnjaci, preCiscavanje dimnih gasova
7.1. Pri projektovanju kotlarnica, ventiIatori dimnih
gasova i vazduha biraju se u skladu 'sa tehniokim
uslo"Vlima proizvodaca kotJova. Po pravilu, oV'l venti­
latori se posebno odreduju za svaki kotao.
7,2. Grupni jli zajednicki ventilatori dimnih era's ova
i vazduha mogu se pI1imeniti pr,i projektuvan'ju no­
vih kotlamica sa kotlo\'ima kapaciteta do 1,2 MW
i pri projektovanju rekonstrukcija kotlarnice.
7.3.. Grupne iIi zajedni6ke ventilatore treba projekrto­
vat1 sa dva ventilatora dimnih gasova i dva venti­
latora vazduha, P,rojek,tni kapaoitet kotlova, za koje
su predvideni ovi ventilatori, obezbeduje se paralel­
Him radom oba ventilatora dimnih gasovai oba ven­
.rila tora vazduha,
IWmatizaci;a grejanje hladenje • B ro) J/ 1990.
7,4. lzbor ventilatora
treba vrsiti sa koe£icijentom
rezerve navedenim u 1. prilogu ovih pravila .
7.5. Za regulisanje kapaciteta ventilatora potrebno je
predvideti uredaje za usmeravanjekoji obezbeduju
ekonomican nacin reguloi.sanja, a kojise postavljaju
u kompletu sa ventilatorom .
7.6. Projektovanje kanala za dimne gasove i vazduh
u kotlarnicama , treba vrsiti u skladu sa n ormativ­
nam metodom aerodinamickog proracuna kotlovs kih
po£trojenja.
7.7. .Padovi pritiska sa gasne strane, serijski pro'iz­
vedenih 'k otlova, usvajaju se prema podaoima proiz­
vodaca,
7.8. U zavisnosti od hidrogeoloskih uslova i resenja
kotlarnica, spoljni kanali dirnni hgasova mogu biti
podzemni iIi nadzemni.
Podzemni gasni kanali se predvidaju ozidani opekom
iIi armiraJl1obetorrski.
7.9. Kanal,i unutar kotlarnica izraduju se od celi6nog
lima i okruglog su preseka. Pravougaoni prese'k se
dozvoljava samo na mestima spajanja sa pravouglim
elementima opreme.
7.10. Na delovima kanala gde je moguce sakupljanje
pepelp., moraju se predvideti otvor,i za Clscenje.
7.11. U kotlarn:icama koje rade sa gorivom koje sa­
drZi sumpor, pri moguenos,ti obrazovanja kondem.­
zata u kanaJ.ima, treba predvideti odgovarajucu zas­
titu unutrasnjih povrsina.
Dimnjaci
7.12. Dimnjake kotlarnica t,r eba izvoditi po t'ips'lcim
projekt-ima. U slucaju posebnih projekata, treba l ­
Ziti r esenJima iz tipskih projekata,
7.13. Za kotlamice treba predvidati jedan dimnj ak,
Vise dimnjaka moze se predvideti same na osnovu
tehno-ekonomskog obrazloienja,
7.14. VisilI1a dimnjaka pri prirodnoj promaji odredu­
je se u s·k ladu sa sanitarnim nonnama em isije mate­
rija 'iz dimnjaka.
Visirna dimnjaka prj vestackoj promaji odreduje se
na osnovu aerodinamichh proracuna 'k anala za vaz"
duh i dimne gasove, i proverava se po uslovima
dozvoljene koncentracije gasova i pepela. Pri prora­
cunu koncentracije materije u atmosferi, treba uzi­
mat'i ma:ksimalno dozvoljene koncentraoije pep la,
sumpor-dioksida azot-dioksida i ugljen-dioksida.
T'reba usvojiti visinu dimnjaka od 30, 45, 60, 75, 90,
120, 150 i 180 ffi.
75
7.15. Precnik izlawog otvora ceLicnih dimnjaka od­
reauj e se iz uslova op timalne brzine gasova na os­
novu tehno-ekonomskih p roracUJna. Precnik izlawog
otvora zidanih i armiranobetonskih dimnjaka odre­
Quj e se lIa OS110v u 7. 16, i usvaja se 1.2, 1,5, 1,8, 2.1,
2,4, 3, 3,6, 4,2, 4,8, 5,4, 6, 6,6, 7,2, 7,8, 8.4, 9 i 9,6 m .
Mil1Jimalni precnik izlamog otvora zasebnih zidanih
dimnj aka iwosi 1.2 m (svetli presek), a monolitnih
armiranobe tonskih 3,6 m .
7.16. U cilju sprecavanja prodora dimnih gasova u
kOIl!s trukciju zidanih i armiranobe ton skih dimnjaka,
ne dozvoljava se pojava stat.ickog pritiska na gra­
nicnoj povrsini sa gasovima. Radi toga mora da bu­
de ispunjen uslov : R < I, gde je R kl'Herijum koji
se odreduje iz:
R p redvicleti ulaze za vizuelnu kontrolu dimn jaka, a u
gde je:
), - koeficijent trenja ,
i - konsra ntan nagib unut rasnje povrsine gornjeg
de b dimnjak a,
'Y. - gustina spoljnjeg vazduha pri projektnom re­
zimu, kg/ m ' ,
y, - gustina dimnih gasova pri proj ektnom rezljmu,
k g/m ',
do - precnik izlawog otvora dimnjaka, m ,
ho - dinamicki pritisak gasa u izlawom otvor u dim­
njaka:
'Y,.
2,
. \V ro - I
w" - brzina gasa u izlaznom otVOrLl dimnjaka, m/ s.
Proveru kroiterijuma R treba izvf['sit'i za zimski i let­
nj i rdim rada kotlamice. Ako je R > 1, treba pove­
cati precnik dimn jaka, ili primeniti dimnjak speci­
jalne konstrukcije (sa unutrasnjom cevi nepropus··
nom za gas ).
7.17. N ije dopu s tenu obrazovanj e kondenzata u zida­
Il!im i armi,ranobetonskim dimnjacima koji odvode
produk te sagorev anj a ga's nog go riva .
7.18. Za kotlarnice koj e r ade na gas no goriva dozvo­
ljena je primena ce1icnih dimnja:ka pri ekonomskoj
necelishodnosti povisenja temperature dimruh gaso­
va.
7.19. Prolazi u jednoj ravni kroz zid dimnjaka za
kanale d:imJ1ih 'gasova ra'sporeauju se ravnomernO
po kruznici.
Ukupna puvrsina oslabljenja u jednom horizontal­
nom preseku ne sme p ree i 40 % U:kupne povrs·j ne pre­
seka armiranobetonskog dimnjaka iIi temelja, odnos­
no 30% za zidani dimnjak.
7.20. Kanali za dimne gasove, na mestu ulaza u dim­
njak, moraju bitl pravouglog preseka.
7.21. Na mestu spa janja kanala dimnih gasova sa
dimn jakom neophodno je predvideti kompenzatore.
7.22. Neophodnos t pr.i mene toplotne izolacije radi
s manjenja toplotnih nap rezanj a u zidanim i armira­
n obetonskim dimnj acima, od reduj e se termotehnic­
kim proracunom.
7.23. U d'imnjacima predvidenim za odvod produ'ka­
ta sagorev<l>nja goriva ko je sadrZi s umpor, pri obu­
zovanju kondenzata (nezavisno od saddaja sumpora
u gorivu) , mora se p redvideti ozid od k'iselootpomih
76
matenijala po celoj vis-ini dimnjaka. U odsustvu kon­
denzata na unutrasnjoj povrs ini dimnjaka , pri svim
rezimima eksploatacije, dopus ten je ozid od glinene
opeke.
7.24. P'r oraeun visine dimnja ka i izbor zastite unut­
ra snj e povrsine od agres-ivnog dejstva, mora se izvr­
sitlj za uslove sagorevanja osnovnog i rezerv nog go­
riva.
7.25. Vi s ina, polozaj, osvetlj enj e i spoljna boja dim­
njaka moraju biti u saglasnosti '~l zah tevima civjI­
nog vazduhoplov stva.
7.26. U proj ektima treba predvidBti zastitu od koro­
zije spoljnih celicnih delova ozidanih i armiranobe­
tonsk,ih dimnjaka , kao i povrS ina celit:nih dimnjaka .
7.27. U donjem delu dimnjaka iii na temelju, t reba
neophodnim slucajevima - ureaaj za odvodenje
kondenzata.
PreciScavanje dimnih gasova
7.28. Kotlarnice p red videne za rad sa cvrst iro gori­
vom moraju biti snabdevene ureaajima za precisea­
vanje d,i mnih ga.sova u slucajevima kada je:
A B > 5.000 ,
gde je:
A - sadrtaj pepela u gorivu, %, a
B - maksimalna casovna potro ~ nja goriva, kg
Ako se cvrsto gorivo pr imenjuj e kao havar ijsko, ru­
je potrebna ugradnja preoistaca.
7.29. Izbor tip a p reCistaca vr5 i se u zavisnosti od
zapremine dimnih gasova, zahtevanog stepena pre­
eiseavanja i mogucnosti ugradnje.
Kao pre~ista e i obicno se primenjuju:
- za zapremine dimnih gasov a od 6.000 do 20.000
m '/ h - blokovi ciklona,
15.000 - 150.000 m'/h - ba te r ije eiklona,
preko 100.000 mJ/ h - baterije ciklona sa recir
k.u-lacijom j e lekt rofiiltri.
7.30. Koeficijent i e Eikasnos ti medaja za preciseava­
nje mo raju biti u granicama datim u 2. pri logu ovih
·normi.
7.31. Preeistace treba postavljati na usisnoj strani.
venti,l atora dimnih gasova, po pravilu na otvorenom
prostoru .
7.32. Svaki kotao treba da bude opremljen uredajem
za p reciSeavanje.
7.33. P,ri radu kotlarnice na cvrsto gorivo, p reens-raci
ne moraju ima ti obilazni kanal za dimne gasove.
7.34. Oblik i unutrasnja povrsina bunkera precistaca
mc ra ju obezbeaivati kretanj e pepela gravitacijoro.
Zbog toga se ugao nag-iba vida bunkera prema hori­
zontal,i usvaja da je 60', a u posebnim s[.ueajevima
do 5Y. Bunker precistaea mora imati h ermeticki za­
tvarac.
7.35. Brzill<1 gaso va Ll dovoclnom kanaJu do prec ista­
ea ne sme biti manja od 12 m / s.
7.36. "Mokri « gas ioci iskri primenjuju se Ll kotlami­
cama predvidenam za rad n a drvene otpatk e, u sIu­
cajevima kada je A . B ~ 5.000. Gasioci iskri se ne
po tavljaju iza preCistaca..
Klima(izacija grejcmje hiM/CHIC . B roi l /1 990.
8. Cevovodi
8.1. Magistralni parovodi na koje se prikljucuju par­
ni kotlovi moraju biti sekcionisani, ili dvostruki u
kotlamicama prve kategorije.
MagistraJ,ni polazni i povratni cevovodi sistema snab·
devanja toplotom na koji se pri:kljuouju vrelovodni
ko tlovi, uredaji za pripremu vude i oirkulaaione
pumpe moraju biti sekcionisani iii dvostruki. za kot­
larnice prve kategorije, nezavisno od kapaciteta, a
za kotlarnice druge kategorije u slucaju kada kapa­
ci tet pirelazi 350 MW.
Za kotlarnice sa kotlml'ima Ciji je pi itisak pare do
1,7 bar, a temperatura do llYC, nezavisno od kate­
gorije, magistralni parovodi, cevovodi napajanja, po­
lazni i povra tni cevovochi ne moraju bili sekeioni,sa­
ni, nib dvostruki.
8.2. Cevovodi pare i vode od magilstrala do opr emc
ne moraju biti dvostruki .
8.3. Na napojnom cevovodu kotla pritiSlka pare do
1,7 bar moraju biti postavljeni nepovratni zaporni
vent i.].
8.4 . Precnici cevovoda za paru usvajaju se iz maksi­
malnih casovnih protoka nosilaca toplote i dozvolje­
nih padova pritiska. Pri tome b nzillla nosioea toplote
ne sme bi ti veca od:
- za preg,rejanu paru, pri precnrku eevi do 200 mm
40 mis,
- za cevi preko 200 mm - 70 mi s,
- na zas,iCenu paru, pni preeniku eevi do 200 mm ­
3D mis, a preko 200 mm - 60 m i s.
8.5. Minimalna svetla rastojanja izmedu povr ina
toplotno izolovanih cevovoda i izmedu povrSina top­
lotno izolovanih cevovoda i gr adevinske konstruikci­
je, treba usvajati prema 3. prilogu ov,ih narmi.
8.6. Polaganje cevovoda za dovod tecnog goriva u
kotlaJrnicu, treba vrsiti talko da im bude omogucen
sloboclan pristup. Polaganje ovih cevovoda ispod po·
da nije dozvoljeno .
8.7. Za cevovode tecnog goriva moraju se predvide­
[i elektrolucno zavarene cevi i ceh6na armatura. 1z­
bor i postavljanje armature \1evovoda za gasovito
O'orivo vrsi se u skladu sa normama i pravilima
projektovanja iz te oblasti.
8.8. Spajanje cevovoda nreba vrsi,ti zavarivanje m. Pri­
rubnicki spojevi su dozvoljeni sarno na mestu spa­
janja armature sa cevovodom. Spajanje cevovoda
zavojnim spojem dopusteno je u kotlarlllcama sa
kotlovima ciji je pritisak pare do 1,7 bar a tempera­
tura vode do Us·C.
8.9. Ogranci najnize i kraj nje tacke parovoda mora­
ju imati uredaj za periodicno produvavanje i odvod
k.ondenzata.
8.10. Na ispusnim, produvnim i drenaznim cevovodi­
rna sa pritiskom pare do 1,7 bara i temperatUJro~
vode do llYC, treba predv.ideti sarno jedan zaporm
ventil. Na cevovodima sa pritiskom pare iznad 1,7
bara i temperaturom vode iznad llYC, treba ugradi­
ti i dva zaporna venlila (jedan za drugim neposlred­
no).
8.11. Za periodicno ispustanje vode i periocLicno pro­
duvavanj e kotla treba predvideti zajednicke ispusne
i izduvne cevovode.
8.12. 1zduvne cevovode od ventila sigurnost,i treba iz­
vesti van kotlarnice . Povrsina preseka cevi treba da
bude najmanje dva pu ta veca od povrsine preseka
sediSta ventila sigurnosti.
Klima l h u;ii" gre;a/l je hladenje • B I'OI J /1990.
8.13. Za ugradnju mernih blendi potrebno je na ceo
vovodima ostavi.ti prave deonice, Oija se duzina od­
reduje u zavisnosti od precnika cevi.
8.14. Zaporna armatura precnika DN 500 i veca, mo­
ra biti predvidena sa elektromotornim pogonom.
Postavljanje armature sa elektromotornim pogonom
na cevovod manjeg precnika mora ima-t'i poseban
l'azlog (uslovi rada pumpnog agregata, regulacija, au­
tomatizacija i drugo).
8.15. Pr,i konstruisanju cevovoda kotlamica, osim
ovih normi potrebno je uvazavati i norme i pravila
za polaganje toplotnih mreZa.
8.16. Vrelovodni kotlovi bez parnog dobosa sa tem·
peratunom vode do llS'C, kapaciteta iznad 0,4 MW,
kao i kotlovi sa pami'll dobosMila nezavisno od ka­
padteta, moraju biti opremlj eni sa dva ventila si­
gurnoS>ti, a vrelovodni kotlova. b ez parnog dobosa
kapaciteta do 0,4 MW jednim ventilom sigurnosti .
Pr,i proje'ktovanju kotlarnica sa nekoliko vrelovodnih
kotlova bez par-nih dobosa, na mesto venbla sigur­
nosti na kotlov,i ma dozvoljeno je predvidet,i dva ven·
tila sigurnosti, precn~ka naj'llanje 50 mm, na zajed.
nickom cevovodu na koji su pri-kljuceni svi kotlovi.
P·r e6nik svakog ventila sigurnosti usvaja se po pro­
racunu za jedan od kotlova najveceg kapaaiteta po
obra;s cu:
za kotlove sa prirodnom cirkulacijom:
c\ = 6,9 . 0 / (10· . n h),
za kotlove sa prinudnom cirkulacij om:
d = 3,5 . 0 / (10· . n . h),
gde su:
d - precnik sedista ventiJa, cm,
o - maksimalni kapacitet kotla, W,
11 - broi venNla, kom,
h - vis ina dizanja ventila, cm.
A,ko se ventili sigurnosti postavljaju na zajednick~
cevovod vrele vode, potrebno je predvideti obilazm
·.Iod sa protivpovlatnim v~ntilom n8 zapornolll Ol'ga­
nu svakog kotla.
Precnici obilaznih vodova i protivpovratnih ventjJa
usvajaju se po proracunu , al i jednaki il~ veei. <?'!­
40 mm za kotlove kapaciteta do 0,3 MW, JecLnakl III
veei od 50 mm, za kotlove kapaciteta 0,3 MW i veee.
9. Pomocna postrojenja
9.1. U projektima kotlarnica treba predvidati dega­
zaciju dodatne vode i sv ih tokova kondenzata koji
dolaze u kotlar.n icu.
9.2. Kapacite t degazatora mora biti takav da obez.
beduje degazaciju napojne vode parnih kotlova po
projektnom kapacitetu (bez ura6unatih eventualnih
rezenrnih kapaciteta kotlova) i dodatne vode za zat­
vorene i otvorene si'Steme snabdevanja toplotoill ­
zn toplotne mreze.
9.3. U projektima kotlarnica sa par.nim kotlov.ima za
otvorene sis teme snabdevanj a toplotom i centraliz o­
vane sisteme snabdevanja toplom potrosnom vodom,
,nuraju ~'e IJredvldat!, po pravilu, zasecni deg,azatori
napojne i dodatne vode (po jedan degaza tor za sva·
ku namenu).
Ako je sis tern snabdevanja toplotom zatvoren, doz·
volj eno je predvjdeti jedan degazator za oba si-ste·
rna.
9.4. Dozvolj eno je predvidati dva i vi e degazatora:
~ u ko tlarnicama prve kategorij ,
77
 p11i znacaj,nim promenama opterecenw, pri koji.
ma jedan degazator ne moze obezbediii neopho­
dan kvalitet vode,
- pri opterecenjima koja se ne mogu mdovoljiti
jednim degazatorom,
- pri primeni eelienih ekonomajzera.
9.5. Ptri postavljanju jednog degazatora, treba pred­
videti moglll(~nost dovoda vode do napojnih pumpi
mimo degazatora (u periodu njegovog remonta).
9.6. Za degazaciju napojne vode parnih kotlova
ba predvideti degazatore atmosferskog iIi poviSenog
pl~itiska.
U kotlarnicama sa vrelovodnim kotlovima trreba
predvric1ati vakuumske degazatore. Za kotlarnice sa
parn~m i vrelovodnim kotlovima degazatora
(vakuumski ili atmosferski) utvrauje se na Osnovu
tehno-ekonomskih proracuna.
Degazatopi moraju odgovaratJi standardu GOST 16860
-71 "Termieki degazatori«".
9.7. ,Pri paraleJnom prikljueenju dvaili
tora atmosferskog iii pOV1isenog pri<tiska,
predvideti cevovodi izmeciu n}ihovog vodenog par­
nog prostora i mora se obezbediti ravnomerna ras·
podela vode i pare, proporoiona1no kapacitetima de­
gazatora.
Vakuumski degazatori se po pravilu ne p.rikljucuju
paralelno.
9.8. Radi ostvarenja potpritiska u vaikumskim dega­
i automatskom prekidu dovoda goniva u loziste,
zatorima, koriste se ejektod sa vodom Hi parom. Za
zbirrni kapacitet napojnih pumpi odreduje se iz zah·
ejeMore sa \Todom treba predvideti posebne pumpe
teva u 9.14 (bez uraeunate mogucnosti da jedna or]
i rezervoare »radne« vode.
napojnih pumpi ispadne iz rada). U tom slucaju
9.9. Nezavisno od tipa degazatora, za napajanje top­
pumpa kao rezervna. Ako se napajanje kotlova moze
vrs,iti iz vodovoda, ne treba predviaati rezervnu
pumpu. Prj tom pritisak vode ispred kotlova
biri vlsi od radnog pritiska pare u kotlu bar za
bar. U tom slueaju na vodovodu, tspre:d kotIa, mo-­
raju 5e postaviti zaporni i protivpovratni ventil.
9.16. Za napajanje kotlova sa pritiskom pare
1,7 bara, treba po pravilu predvideti pumpe sa
nim pogonom (kIipne bez podmazivanja iIi
pumpe), sa koriscenjem izraciene pare. Rezervna
pumpa se predvida na elektrieni pogon..A.k0 je ne:
moguce koristiti izracienu paru iz napojl1'lh pumpl
na parni pogon, trebapredvideti: .
- pumpe sarno sa elektri6nim pogonom, ako
je dva nezavisna izvora napajanja
energijom;
pumpe sa elektricnim i. parnim pogvonom, ako
pastoji jedan izvor napaJan,la elektncnom ener­
gijom.
Za napajanje kotlova sa pritiskom pare do 5 bara,
m kotlova kapaoiteta do 1 t/b, dozvoljena je
na napojnih pumpi sarno sa elektricnim pogonoID,
pri jednom izvo:ru nacpajanja elektriG~om energijom.
Kolieina j kapacitet na'pojnih pumpi biraju se na
takav naCin da u slueaju ispada najvece po kapaci­
[tetu pumpe, ostale obezbeduju koliCinu vode prema
zahtevima jz 9.14.
U kotlarnicama druge kategorije u kojima sc postav­
Ijaju kotlovi sa lakim ozidom i komornim sagore­
vanjem goriva, pod uslovom da akumulisana topIa­
ta u loiistu ne moze dovesti do pregrevanja metala
eJemenata kotla pri ispadu iz rada napojne pumpe
ba da se ugrade najmanje dYe pumpe (bez rezervne).

lotnih mreza i sistema centralizovanog snabdevanja

9.17. Napojne pumpe sa karakteristikama koje doz,
toplom potrosnom vodom treba ostvariti maksimal­
voljavaju paralelan rad treba pri'kljucivati na
no moguce zagrevanje vode do ulaza u degazatore.
nieki magistralni napojni vod. Ako
pumpi ne dozvoJjavaju paralelan rad, tada
9.10. U degazatodma napojne vode parnih kotlova,
predvidcti mogucnost napajanja kotlova po
prethodno zagrevanje vode treba predvidetl sarno
nim magis1ralnim cevovodima.
toliko da maksimalno moguce zagrevan ie vode u

procesu degazacije ne prede v,rednosti date u GOST

9.18. Kapacitet izmenjivackih stanica za
16860--71 »Termieki degazatorl«.
vode odreciuje se po maksimalnim casovnim
nama toplote za potrebe grejanja i ventiIaoije i pro­
9.11. U s-istemu napajanja parnih kotlova, osim re­
jektnim kolieinama 10plote za pripremu tople po­
zervoara vode ispod degazatora ne treba predvidati
trosne vode, odrecienim u skladu sa pravilima pro­
neke druge rezervoare.
jcktovanja nih oblasti.
9.19. Izmenjivaca toplote za s,istem grejanja venti­
9.12. Peri vakuumskoj degazaciji dodatne vode za za­
lacije treba da bude najmanje dva. Rezervni lzmenji­
tvorene sisteme snabdevanja toplotom predviciaju Sf:
vad se ne predviaaju. U kotlarnicama prve katego­
meciurezervoari degazirane vodc.
rije, pri ispadu jednog izmenjivaca os tali treba da
U otvorenim sistemima snabdevanja toplotom i C(}U­
nadoknade potrebnu koliCinu toplote u rdimu na5­
tralizovanih sistema snabdevanja toplom potrOSTImll
bladnijeg meseca.
vodom dovod vode u vakuumske degazatore vrSi se,

po pravilu, neposredno u akumulatore.

9.20. Za priprcmu vode razliCitih paramctara (za
grejanje i ventilaciju, pripremu tople potrosne voo,:
9.13. Visinu postavljanja degazatora napojnih
i drugo) kao i za rad inmenjivaca u raznim reZimima
voara i rezervoara kondenzatora, treba odrediti
(vrsnom ili baznom), dozvoljeno je predv·ideti poseb­
uslova ostvarivanja dovoljnog pritiska, na ula'lu
ne grupe izmenjivaea.
centrifugalne pumpe, kojiiskJjucuje pojavu kavita~

cije.
9.21. Izbor cidmlacionih pumpi i pumpi dodatne vo­
ele za otvorene i zatvorene sisteme snabdevanja top­
9.14. Pri odredivanju kapaciteta napojnih pump1 tre­
10tom, kao i pumpi za sakupljanje i prepumpavanje
ba uracunati kapacitete:
kondenzata treba vrsiti u skladu sa pravilrima pro­
- za napajanjc svih parnih kotlova u radu,
jektovanja toplotnih mreZa.
- za konstantno odsoljavanje kotlova,

- za hladnjake pare sa ubrizgavanjem i

9.22. U postrojenjima centralizovanog
- za hladnjake reducir-rashladnih stanica.
toplom potrosnom vodom, broj
trosne vode odreciuje se u skladu sa
9.15. Za napi1janje koiluva sa pri1iskom pare do 1,7
si'Stema.
bara, treba predvideti dve napojne pumpe, od kOjiJl

je jedna rezervna. Za napajanje kotlova

9.23. Pri zahtevima proizvodaca vrelovodnih kotlova
nog kapaciteta do 500 kg/h, dozvoljena
da se oddava konstantna tempera tUlIa vode na ula­
zu ili izlazu iz kotla, treba predv,ideN reci:rkulac:ionu
'''' mickc d"gazatol"c kod nas ne pO',l>j'" (Nastavak na 70. str.)

78 Kiilnatizacija grejanji! • Broj 1/1990.

(Nastavak sa 78. st r.) 9.25. U kotlarnicama za otvorene siSleme snabdeva.
nja toplotom i u kotlarnicama za centralizovano
pumpu. Po pravilu, za sve vrelovodne kotlove pred:
snabdevanje toplom potrosnom vodom, po prav.i lu
vida se zajednicka reci-rkulac10na pumpa. Pump!
se predVriaaju rezervoari - akumulato ri tople vode.
treba da bude najmanje dye.
r zbor akumulatora vrs.i se po pravilima projektova­
U kotlarnicama sa kotJO\',ima jedinicnog kapaciteta
nja toplotnih mreza.
iznad 5S MW, dozvoljeno je, uz tehno-ekonomsko ob­

razloienje, postavljanje recirk'lllacionih pumpl na

9.26. r,zbor reducir-rashladnih, reduciranih i rashlad­
svaki kotao.
nih stanica, vrs'i se u skladu sa tehnickim uslov,irrna
Rezervne recirkulacione pumpe se ne postavljaju.
proi.z vodaca.
9.27. Rezervne reducir-rashladne stan.ice predvidaju
924. Kondenzat od izmenjivaca toplote para-voda vo­ se prema zahtevima potrosaca u kotlarn.icama prve
di se direktno u degaza tor. U kotlannicama treba kategorije. Dozvoljeno je predvideti obilazne linije
predvideti zatvo.rene rezervoare ~a parnim jastuk0J?, reducir"stanica sa rucnom regulaclorrom armaJt:l.l['om
radi sakupljanja drenaie parovoda, kondenzata 1Z­ i ventihma sigurnosti .
menjivaca toplote za grejanje i kalorifera sistema (Nastavak u sledecem broju)
grejanja i ventilaoije kotlamice. U slu~a)u da je r e­
zervoar za sabiranje kondenzata u blJz!nJ, sve dre­
naie se mogu sprovesti u njega. Prri tome poseban
rezervoar za sa'kupljanje drenaze nije potreban. U ~ Ro TVDRNICA PRoCISNI DPRIMI
zavisnosti od kva1ioteta kondenzata koji se vraca od
's poljnih potrosaca , treba predvideti mogucnost nje­
\!rJ Gorazde - VITKOVICI
r.l.lon,: 10731 121202 cen,••IJ , 221 091 . 221 ·345. 222·569
govog neposrednog dovoda u degazator, iii odvoda u T el~)(: 43743 -
posebno postrojenje za obradu kondenzala.

70 Klim atiwcija greja,,;e hlauenjc • B m ; J f1 990.