- ЕКОЛОГИЈА -

-Екологија је наука која проучава опстанак и активне односе организама и

њигових заједница према спољашњој средини као и узајамне односе
организама то јест проучава сложену структуру и законитости функционисања
природе на земљи. Прву дефиницију је дао Ернст Хекел 1886. године.
-Савремена екологија је организована хијерархијски на следећи начин:
биомолекули-органеле-ћелије-органи-организми-јединке-популације-животне
заједнице-екосистеми-биоми-биосфера, при чему сваки ступањ утиче на себи
суседне.

Еколошки фактори

-Одређени простор на као део животне средине који се одликује специфичном

комбинацијом животних услова се зове животно станиште или биотоп.
-Животно станиште може бити водено, ваздужно или земљиште.
-Услови који долазе из спољашне средине, а који формирају услове живота на
одређеном биотопу се називају еколошки фактори.
-Разликујемо две врсте фактора а то су биотички и абиотички фактори.
Биотички подразумевају утицај биљака, животиња и човека(антропогени)
Абиотички се деле на : -Климатске(светлост,топлота и влажност ваздуха)
-Едафске(физичке,хемијске и биолошке особине земљишта)
-Орографски(особине рељефа, нпр. надморска висина)
-Свако живо биће може да опстане само у оквиру одређених граница промена
еколошких фактора и распон промена еколошких фактора у оквиру којег се
остварује опстанак органских врста и назива се еколошка валенца/амплитуда.
-Еуривалентни су организми којима је валенса широка тј. ''опстају свуда''.
-Стеновалентни - потребни су им врло специфишни услови за опстанак.
-Лимитирајући или ограничавајући фактор одлучујуће условљава опстанак
организма на одређеном месту упркос томе што су остали фактори повољни.

Односи организама и средине

-Сви еколошки фактори су узајамно повезани(температура,сунце,влажност ваз.)

-Термофилни организми су они који живе тамо где је сувље и топлије.
-Фригофилни су они који живе тамо где је хладније и влажније.
-Адаптације су карактеристике врсте које су настале у току еволуције и
условљене су наследном основом. Оне помажу јединци да преживи.
-Еколошка форма је скуп свих адаптивних одлика које се јављају код
организама једне врсте као складан одговор на утицаје фактора спољашње
средине односно еколошких фактора.
-Модификације су краткотрајне морфолошке или физиолошке промене
организама које представљају реакцију на одређене услове. Не наслеђују се и
промена се губи односно враћа у првобитно стање ако одређени фактор који ју
је изазвао престане да делује.
Популација

-Група јединки исте врсте која насељава одређени простор,а мељусобно је

повезана односима размножавања назива се популација и она чини основу
живог насеља на одређеном биотопу. Ниједна јединка не живи сама.
-Популација као група јединки се увек мења, а њене основне одлике су:
1.Густина популације- представљ величину одређену бројем јединки по
јединици простора које насељавају. Некад организми постижу огромну бројност
па могу изазвати пустош у природи.
2.Просторни распоред- како су јединке распоређене по станишту које
насељавају. Може бити равномеран, неравномеран(случајан) и групни.
Равномеран је редак, случајан ако је средина повољна свуда,а најчешће је
групни када је средина најповољнија на одређеном месту.
3.Наталитет и морталитет – обележја бројности популације и њеног растења.
Наталитет број рођених а морталитет број умрлих. Неке врсте чешће добијају
младунце а неке једном током живота.
4.Узрасна структура-обухвата бројчани однос између јединки који се налазе на
различитим ступњевима развића. Када доминирају младе јединке популација
расте а када доминирају старе опада.
5.Растење популације – представља разлику наталитета и морталитета и
бројност јединки која нека популација може да произведе у одређеном времену.
На то утиче борба за опстанак, учесталост рађања и остали еколошки фактори.

Животна заједница-Биоценоза

-Биоценоза представља сложену целину састављену од популација различитих

врста биљака,животиња,гљива и микроорганизама које живе на истом станишту.
-Скуп популација коју је чине није слулајан. Намерно уништена биоценоза ће се
у сличним условима после извесног времена опет појавити тј вратити.
-Пешчане дине су примери једноставне, а тропске шуме комплексне биоценозе.
-Квалитативни састав представља карактеристичну комбинацију заступљених
врста у биоценози и њихов специфичан узајамни однос.
-Доминантне врсте су оне које се извајају у биоценози својом бројношћу пре
свега, и имају врло важну улогу у одржавању функционисања заједнице.
-Спратовност је просторни распоред биоценозе, првенствено вертикални(↑↓)
Захваљујући спратовности велики број популација може да живи на
ограниченом простору који је веома повољан за све.
-Животни комплекс су локализоване мање заједнице одређеног састава које
карактеришу просторни распоред биоценозе. Мозаично су распоређени и
најчешће у оквиру једног спрата. Пример : оборено труло стабло у шуми
-Периодизам је временски распоред биоценозе односно одлика да се сезонски
мења.
-Сукцесије су корените промене за које је потребно дуго времена при чему ће
једна биоценоза заменити другу.
-Разликујемо три трофичке категорије организама у биоценози и то су
1.Произвођачи/аутотрофи- биљке и бактерије које врше фотосинтезу и од
воде, неорганских материја и сунца стварају органске.
2.Конзументи/ хетеротрофи- животиње, гљиве, микроорганизми и бактерије
без хлорофила. Деле се на биљоједе, месоједе и сапрофаге (лешеви)
3.Разлагачи/редуценти- гљиве и бактерије које се хране органским материјама,
али их разлажу од неорганских које поново враћају у спољашњу средину.
-Ове трофичке категорије граде трофички ланац то јест ланац исхране.
-Сви организми у биоценози су повезани трофичком структуром кроз коју
материја једносмерно тече и у току протицања један део се ослобађа у виду
топлотне енергије.
-Трофички ланци се могу преклапати код неких организама који су на пример
плен више врста или се одређена врста храни са више различитих врста
долази до стварања трофичке мреже.
-Односи исхране се могу представити и преко еколошке пирамиде.

Екосистем
-Представља спој биоценозе као биотичког дела и биотопа као абиотичког.
-Одлике екосистема су структура која представља просторну организацију,
бројност јединки и врста, и динамика тј временска/сезонска организација.
-Еколошки односу у екосистему су акице, реакције и коакције.
-Акиције су деловања биотопа на биоценозу односно неживог дела на живи
део, реакције представљају одговор организама на промене у средини, а
коакције су међусобне интеракције између организама(исхрана,конкуренција)
-Органска продуктивност представља укупну количину образоване материје
коју сви организми на свим трофичким нивоима произведу током времена.
-Примарна продуктивност је она количина коју произведу произвођачи, а
секундарна она количина коју произведу потрошачи и разлагачи.
-Различити екосистеми у једној климатској зони групишу се у веће целине које
се називају биоми.
-Биоми представљају еколошке комплексе у којима се кружење материје и
протицање енергије одвија у великим размерама. У биому је већи број
екосистема повезан међусобно још сложенијим односима акције, реакције и
коакције, а пре свега ланцима исхране.
-Примери биома су : тајге , тундре , шуме , степе , саване , пустиње , језера ,
баре , потоци , реке , мора ...
-Биосфера је врхунско јединство живе и неживе природе у коме сви
екосистеми и биоми на земљи чине функционалну целину.