Универзитет у Крагујевцу Факултет Инжењерских наука

Експеримент у машинству

Извештај лабораторијских вежби

Студент: Професор:
Александар Тодоровић 381/2016 Проф. др Бранко Тадић
Лазар Славковић 385/2016
Александар Малетић 393/2016 Сарадник:
Данијел Стојановић 398/2016 Владимир Кочовић
Божидар Танасковић 399/2016

Крагујевац, 2017 год.

Contents

1 Вежба : Одређивање модула еластичности ............................................................... 3

1.1 Опис експеримента ............................................................................................................... 3
1.2 Опис мерне инструментације .............................................................................................. 4
1.3 План експеримента ............................................................................................................... 4
1.4 Резултати мерења ................................................................................................................. 5
1.5 Анализа грешака ................................................................................................................... 6
1.6 Предлог за повећање поузданости мерне инструментације и резултата мерења......... 6
2 Вежба: Одређивање статичког коефицијента трења клизања ............................. 7
2.1 Опис мерне инструментације .............................................................................................. 7
2.2 План експеримента ............................................................................................................... 8
2.3 Резултати мерења ................................................................................................................. 9
2.4 Анализа грешака ................................................................................................................... 9
2.5 Предлог за повећање поузданости мерне инструментације и резултата мерења....... 10
3 Вежба: Испитивање на кидалици.............................................................................. 11
3.1 Опис експеримента ............................................................................................................. 11
3.2 Опис мерне инструментације ............................................................................................ 11
3.3 Начин извођења експеримента ......................................................................................... 12
3.4 Грешке услед мерења ......................................................................................................... 12
3.5 Предлог за повећање поузданости мерне инструментације и резултата мерења ....... 12
4 Вежба: Одређивање коефицијента термичког ширења материјала .................. 13
4.1 Опис експеримента ............................................................................................................. 13
4.2 Опис мерне инструментације ............................................................................................ 13
4.3 Процес мерења ................................................................................................................... 14
4.4 Грешке при мерењу ............................................................................................................ 14
4.5 Предлог решења ................................................................................................................. 15
5 Вежба: Одређивање коефицијента трења................................................................ 15
5.1 Опис експеримента ............................................................................................................. 15
5.2 Опис мерне инструментације ............................................................................................ 16
5.3 Процес мерења ................................................................................................................... 16
5.4 Анализа грешака ................................................................................................................. 17
5.5 Предлог за повећање поузданости мерне инструментације и резултата мерења ....... 17

1
6 Вежба: Одређивање коефицијента стишљивости флуида ................................... 17
6.1 Опис експеримента ............................................................................................................. 17
6.2 Опис мерне инструментације ............................................................................................ 18
6.3 Резултати експеримента ..................................................................................................... 20
6.4 Прорачун коефицијента стишљивости .............................................................................. 20
6.5 Анализа грешака ................................................................................................................. 21
6.6 Предлог за повећање поузданости мерног инструмента и резултата мерења ........... 21
7 Вежба: Стезни прибор – симулација петоосних машина ..................................... 22
7.1 Опис експеримента ............................................................................................................. 22
8 Вежба: Одређивање коефицијента трења................................................................ 23
8.1 Опис експеримента ............................................................................................................. 23
8.2 Опис мерне инструментације ............................................................................................ 23
8.3 Процес мерења ................................................................................................................... 23
8.4 Анализа грешака ................................................................................................................. 24
8.5 Предлог за повећање поузданости мерне инструментације и резултата мерења ....... 24
9 Вежба: Мерење осцилација ........................................................................................ 25
9.1 Опис експеримента ............................................................................................................. 25
9.2 Опис мерне инструментације ............................................................................................ 26
9.3 Поступак мерења ................................................................................................................ 26
9.4 Анализа грешака ................................................................................................................. 26
9.5 Предлог решења ................................................................................................................. 26
10 Вежба Уређај за остваривање подпритиска воденим стубом .............................. 27
10.1 Опис експеримента ............................................................................................................. 27
10.2 Основне карактеристике уређаја ....................................................................................... 28
10.3 Поступак склапања и наливања уређаја водом ............................................................... 28
10.4 Анализа грешака ................................................................................................................. 29

2
1 Вежба : Одређивање модула еластичности
1.1 Опис експеримента
За сваки материјал и сваку врсту напрезања, у области важности Хуковог закона,
постоје одређени односи између напона и њима изазваних деформација. Код напрезања
на затезање, притисак и савијање овај однос дат је модулом еластичности, а код
напрезања на увијање модулом клизања. Као показатељи еластичних својстава
материјала, модул еластичности и модул клизања од највећег су практичног значаја, на
шта указује и велики број образаца из отпорности материјала у којима су заступљене ове
две величине. Методологија одређивања модула еластичности заснива се на Хуковом
закону:
σ = E⋅ ε,
где је: σ –нормални напон, E – модул еластичности и ε –релативно издужење.
Константа пропорционалности (Јангов модул еластичности):
𝜎
𝐸= 𝜀

Жица је постављена на два ослонца као на слици 1.1.а, и нека на њеној средини
делује сила F усмерена вертикално наниже. Под дејством ове силе жица се савија – као
што је приказано на слици 1.1.б. и пре и после деформације ситуација у свим
вертикалним пресецима жице паралелним дужини је иста, те се потпуна слика
"дешавања" унутар жице "пројектује" на раван цртежа. Хоризонталне дужи паралелне
дужини жице се криве. Све те дужи мењају дужину, осим дужи из равни симетрије које
се само криве не мењајући дужину. Овакве дужи образују неутралну површ и на цртежу
се све пројектују на линију NN’ за коју кажемо да је неутрална. Коначно, дужи паралелне
висини жице не мењају дужину, али мењају правац остајући нормалне на (искривљену)
неутралну линију.

Слика 1.1. Упрошћени приказ експеримента

3
1.2 Опис мерне инструментације
Носећа конструкција уређаја за мерење модула еластичности (сл. 1.2) је израђена
од алуминијума и конструктивног челика. Димензије овог уређаја су 1000 x 500 x 100
mm, док је маса мања од 5kg. Испитивани материјал је прохромски челик, бакар и
алуминијум. Пречник узорака за испитивање је 3 mm, а његова дужина 960 mm. Угиб
меримо уз помоћ дигиталног помичног кљунастог мерила, мерног опсега 0-150 mm и
прецизности 0,01mm.

Слика 1.2 Уредјај за мерење модула еластичнос

Основни елементи на уређају су мерни уређај (дигитално помично кљунасто
мерило) и тег који преко цилиндра пречника 5 mm делује на материјал (жицу) који се
испитује. Контакт између тега и материјала који се испитује је у тачки, односно реч је о
концентрисаном оптерећењу, док је материјал који се испитује ослоњен на ослонце чије
међусобно растојање износи 960 mm. Тег је позициониран на средини растојања између
ослонаца.
1.3 План експеримента
У почетном тренутку тег остварује контакт са материјалом (сл. 1.3) који се
испитује при веома малом, занемарљивом, оптерећењу, што је постигнуто употребом
подметача. Након постављања материјала, који се испитује, и подметача заврће се
завртањ са задње стране уређаја, који ће спречити кретање тега, односно осигурати
почетни, нулти положај. Помичним кљунастим мерилом се тада дефинише позиција
тега, након уклањања подметача. Када врх помичног кљунастог мерила оствари контакт
са вођицом тега, уређај се „нулује“ и та позиција се узима као почетна, референтна тачка.
Маса тега је претходно измерена и износи 152.0178 g.

4
 Слика 1.3 Остваривање почетног положаја
Попуштањем завртња са задње стране уређаја тег започиње кретање и
деформисање материјала који се испитује. Води се рачуна да се кретања тега изведе без
наглих померања и удара. Након стабилизације, приступа се осигуравању положаја тега
помоћу завртња са задње стране уређаја.
Након фиксирања положаја тега, померањем помичног кљунастог мерила до
контакта са вођицом тега, одређује се вредност оствареног угиба при задатом
оптерећењу. Модул еластичности се веома једноставно израчунава, на основу измерене
вредности угиба, познатих конструктивних карактеристика уређаја (растојање између
ослонаца) и познатих димензија материјала који се испитује (пречник жице).
1.4 Резултати мерења
Вредност модула еластичности се израчунава на основу израза за одређивање
угиба слободно ослоњене греде на два ослонца и симетрично концентрисаним
оптерећењем:
𝐹 ∙ 𝑙3
𝑓=
48 ∙ 𝐸 ∙ 𝐼
где је: f – угиб, F – сила савијања, l – растојање између ослонаца, E – модул еластичности
и I – момент инерције.

Почетне вредности:
Материјали који се испитују: Прохромски, ватроотпорни челик;
Растојање између ослонаца: 𝑙 = 960 𝑚𝑚;
Пречник жице: 𝑑 = 3 𝑚𝑚;
Маса тега: 𝑚 = 0.1520178 𝑘𝑔;
Сила савијања: 𝐹 = 𝑚 ∙ 𝑔 = 1.491295 𝑁;
Угиб: f = 35,01mm.
Момент инерције за кружни попречни пресек:
𝑑4 ∙ 𝜋
𝐼= = 3.976077 𝑚𝑚4
64
Из израза за израчунавање угиба, следи да је модул еластичности:
𝐹 ∙ 𝑙3
𝐸= = 197520.9 𝑀𝑃𝑎
48 ∙ 𝐼 ∙ 𝑓

5
1.5 Анализа грешака
Греска код уређаја се може јавити као последица нестабилности мерног уређаја,
нестручности оператера приликом остваривања почетног положаја као и наглог
отпуштања завртња, као и услед погрешног очитавања са мерног инструмента.
1.6 Предлог за повећање поузданости мерне инструментације и резултата
мерења
Концепција уређаја је таква да је утицај трења занемарен, тако што је извршена
нивелација у ослонцима и нивелација осе оптерећења. Сила оптерећења се постиже
преко тега чија је маса измерена на прецизној аналитичкој ваги са тачношћу од 0,0001.
Грешке које се могу направити услед нестручног руковања сведене су на минимум,
из разлога што се растојање између ослонца и пречника испитиваног материјала мере
прецизним мерним инструментом, тако да оператеру остаје само да очита вредности са
мерног инструмента. Овај уређај је најприкладнији за едукативне сврхе.

6
2 Вежба: Одређивање статичког коефицијента трења
клизања
Експерименталним поступком одређујемо статички коефицијент трења клизања
између блока израђеног од нерђајућег челика који клиза по плочи од обичног челика.
Поступак мерења је поновљен десет пута, у циљу добијања што приближније тачне
вредности мерне величине. Вредности мерења су приказане у табели 2.1. Одређују се
средње вредности, коефицијенти трења и дисперзије коефицијента трења.
Под трењем клизања подразумева се отпор који се јавља у заједничкој
тангенцијалној равни када једно тело тежи да клизи по површи другог тела.
Уколико нема клизања једног тела по другом, онда се између њих јавља статички
коефицијент трења који је већи од кинетичког коефицијента трења. Статички
коефицијент трења је емпиријски податак и мора се одредити експериментално.
Принцип мерења статичког коефицијента трења преко стрме равни (слика 2.1) се
заснива на сили земљине теже. Коефицијент трења клизања представља однос силе
трења и силе управне на површину контакта.
У граничном случају трења клизања важи једнакост:
F G  sin
   tg
FN G  cos
где је:
Fµ - сила трења;
FN - сила управна на површину контакта;
µ - величина статичког коефицијента трења;
φ - угао стрме равни;
G - сила земљине теже.

Слика 2.1 Равнотежа тела на стрмој равни

2.1 Опис мерне инструментације

Трибометар (сл. 2.2а) је механички уређај који функционише по принципу стрме
равни. Основна намена овог уређаја је експериментално одређивање статичког
коефицијента трења металних и неметалних материјала у условима са и без
подмазивања. Прецизност мерења трења је 0.02. Тегови који се користе при одређивању
коефицијента трења су тежине 1N. Изглед контактних површина узорака (сл. 2.2б) .

7
 Слика 2.2а Изглед трибометра

Слика 2.2б Узорци за испитивање на трибометру

2.2 План експеримента

Пре почетка мерења потребно је извршити нивелацију уређаја и котрљајни диск
довести у нулти положај. Узорке пре мерења очистити алкохолом и пребрисати сувом
крпом како би се са њих очистиле све нечистоће. Ако се мерење коефицијента трења
врши у условима са подмазивањем, на узорцима је после чишћења потребно нанети
танак слој жељеног мазива. Након припреме узорака врши се њихово постављање у
уређај. Прво се поставља плоча од жељеног метала – први елемент трибопара. Потом се
на први елемент трибопара поставља други елемент – блок. Други елемент трибопара –
блок се поставља на полазно место, сл. 2.3. У нашем случају у условима без
подмазивања, користили смо подлогу од нерђајућег челика, блок је од обичног челика.

8
 Слика 2.3 Полазно мерно место

Затим се врши закретање косе равни лаганим померањем носача котрљајног диска
по подлози. Померање се врши поступно са паузама након достизања закретања
котрљајног диска у вредности од максимално један степен. Након сваког закретања од
једног степена, прави се пауза и посматра се да ли је дошло до кретања тега по подлози.
У тренутку када је почело кретање тега по подлози врши се очитавање коефицијента
трења. Коефицијент трења се очитава на горњој скали (показивач је црвена стрелица),
са прецизношћу од 0,02. Горња скала је скала прерачунатих вредности тангенса угла
закретања стрме равни који је једнак коефицијенту трења
2.3 Резултати мерења
На описаном уређају извршено је мерење коефицијента трења. Нормално
оптерећење представља блок, које износи 1 N. У табели 2.1 приказане су вредности
добијене експериментом након десет мерења.
Табела 3.1 Измерене вредности коефицијента трења клизања
Редни број мерења Измерене вредности
1 µ1=0,14
2 µ2=0,14
3 µ3=0,15
4 µ4=0,14
5 µ5=0,13
6 µ6=0,14
7 µ7=0,15
8 µ8=0,14
9 µ9=0,15
10 µ10=0,15

Средња вредност коефицијента трења за контактни пар је µ = 0,143

2.4 Анализа грешака

На грешке при мерењу могу да утичу више фактора. Грешка се појављује услед
нестабилности стола и неравномерности инструмента. Такође до грешке мерења може
доћи услед необучености оператера као и услед грешке при очитавању вредности са
аналогног компаратора. Грешке се могу јавити такође услед утицаја фактора
спољашњих услова при вршењу експеримента.
9
2.5 Предлог за повећање поузданости мерне инструментације и резултата
мерења
Да би смо добили поузданије резултате мерења требамо извршити одређени низ
ствари. Након сваког мерења требамо пребрисати узорке, радни сто на коме је постављен
трибометар треба да буде фиксиран, како не би дошло до нарушавања стабилности
приликом мерења. Након одређеног броја мерења требамо проверити трибометар да ли
је под либелу. Мерну инсталацију требамо што чешће баждарити, односно, упоређивати
тачност мерења примењеног инструмента са инструментом високе тачности, или
еталона.

10
3 Вежба: Испитивање на кидалици
3.1 Опис експеримента
Експерименталним поступком се испитује издржљивост материјала, испитиван
материјал је жица, пречника 0.5 mm. Током мерења сила се задаје степ мотором чиме се
повећава за по 0.5 daN, све до тренутка разарања жице. На местима где је жица
укљештена трење клизања неће дозволити да се она отпусти. Окретање завртња се врши
преко каишника, који погон добија преко степ мотора, чиме постижемо силу затезања.
Добијену силу (F) очитавамо на рачунару, који прикупља информације са динамометра,
а померање (Δl) на дигиталном кљунастом помичном мерилу. На сл. 3.1 приказана је
кидалицa.

Слика 3.1 Кидалица

3.2 Опис мерне инструментације

Кидалица је мерни инструмент за испитивање издржњивости материјала
материјала. Састоји се из:
 Рама кидалице
 Уређаја за задавање оптерећења – степ мотора
 Уређаја за мерење силе - динамометар
 Уређаја за мерење издужења испитаног материјала са дигиталним приказом-
помично кљунасто мерило.
На кидалици могу бити испитивани различити материјали.

11
3.3 Начин извођења експеримента
Мерни инструмент се поставља на радни сто чија површина мора бити равна ради
тачности измерених резултата. Уређај за задавање оптерећења се поставаља у почетни
положај, тако да жица буде растерећена. Уређај за мерење издужења материјала такође
мора на екрану показивати 0. Затим се жица на једном крају причврсти за непокретни
део уређаја, а други крај се причврсти за покретни део кидалице. Овако припремљен
уређај је спреман за извођење експеримента.
Експеримент се изводи у следећим редоследом:
 Уређај за задавање оптерећења се завија у смеру казаљке на сату
 Вредност оптерећења очитавамо на динамометру (повећава се за 0.5 daN до
разарања жице)
 Уређај за мерење деформације материјала на свом дигиталном приказу показује
вредности издужења за задате силе у mm.
3.4 Грешке услед мерења
Више фактора може утицати на грешке при мерењу. До грешке долази услед
нестабилности конструкције мерног уређаја и радног стола, необучености оператера као
и услед грешке при очитавању вредности са аналогног компаратора. Грешке се такође
могу јавити услед утицаја фактора спољашњих услова при вршењу експеримента.
3.5 Предлог за повећање поузданости мерне инструментације и резултата
мерења
Повећање поузданости се може постићи тако сто ће се уређај за испитивање
поставити на радни сто велике стабилности, а експеримент изводити адекватно обучен
оператер у одговарајућим лабораторијским условима без удара, вибрација, са
константном температуром и слично.

12
4 Вежба: Одређивање коефицијента термичког ширења
материјала
4.1 Опис експеримента
Тела се при загревању шире а при хлађењу скупљају. Енергију која прелази на тело
при загревању примају је његови молекули. Њима се повећава брзина и они се удаљавају
један од другог што доводи до повећања међумолекулског простора. Последица
повећања међумолекулског простора је повећање запремине тела.
Различита тела се различито шире и скупљају што зависи од њихове молекулске
структуре и геометријског облика. Тела се шире и скупљају линеарно и запремински.
Тела која имају изражену једну димензију (дужину) шире се и скупљају у правцу
те димензије (сл.4.1). Такво се ширење и скупљање зове линеарно. Оно се дешава код
шипки, греда, жица. Електрични каблови се шире линеарно. Они су у току лета
опуштени због ширења по дужини а зими су затегнути због скупљања по дужини.
Железничке шине се лети шире линеарно ширење, издужују се а зими се скупљају. Тела
која имају приближно исту дужину, ширину и висину се шире запремински.

Линеарно ширење: Запреминско ширење:

l  l0t V  V (1   t )
0
;
Где је:
V0 – запремина на
 l – промена дужине; 
t0  0o C

l  l  l0 температури ;
;
 V – запремина на

l0 – дужина на температури t0  0o C температури t.
;
 l – дужина на температури t;
  – термички коефицијент линеарног ширења;
t  t  t0  t
 t - промена температуре:

Слика 4.1 Приказ промене дужине чврстог тела при дејству топлоте

4.2 Опис мерне инструментације

Апаратура за мерење коефицијента термичког ширења је састоји од неколико
елемената. Првенствено присутно је постоље на коме се налази узорак материјала у

13
облику жице, чији се коефицијент термичког ширења мери. Постоље стоји усправно у
односу на термостат којим се регулише температура до које ће се жица загрејати. У
склопу апаратуре налазе се и каблови који повезују грејач са термостатом. И на крају
један од битнијих делова овог уређаја је компаратор. То је уређај који мери вредност
одступања, а не саму величину. У овом случају компаратор мери издужење жице при
повећању температуре. На слици 4.2 је приказан изглед уређаја за мерење термичког
ширења жице.

Слика 4.2 Уређај за мерење коефицијента термичког ширења

4.3 Процес мерења

Мерење линеарног коефицијента термичког ширења чврстих тела се врши на
узорцима у облику жице која је монтирана на неки вид постоља. Најадекватнији начин
мерења би био да се постави жељена температура на термостату, те да се очитавања
издужења узорка, изврше након што се температура узорка, устали. Преко постоља се
уз помоћ грејача врши загревање узорка, чија се температура контролише са већ
поменутим термостатом. Издужење које наступи после достигнуте задате температуре,
мери се уз помоћ компаратора. Компаратор мери издужење само оног дела који се налази
између компаратора и елемента који врши стабилизацију жице.
4.4 Грешке при мерењу
Што се тиче грешака при коришћењу овог уређаја за спровођење експеримента су
углавном последица неадекватног руковања и припреме уређаја за коришћењ. Грешке
које направи корисник су најчешће када корисник није преднапрегнуо компаратер и када
термостат показује високу температуру а не долази до исдужења тј. грејач не стоји под
углом од 90 о у односу на термостат. Поред грешака самог корисника, потребно је
поменути и недостатке овог уређаја који лоше утичу на сам експеримент. Уређај је
конструисан тако да се жица не загрева равномерно.
Још један од проблема јесте то што је овај уређај направљен тако да представља
отворену конструкције. Пошто је конструкција отворена, долази да наглих промена
температуре жице.

14
4.5 Предлог решења
Проблем неравномерног загревања жице може се решити ако би се грејач обмотао
око жице, тако би имали равномерније загревање. Да би експеримент био веродостојан,
потребно га је извршити у затвореном простору где ће се контролисати температура.
Овај проблем би се могао решити затварањем конструкције. Конструкцију је потребно
затворити високотемпературно отпорним материјалом, како би се спречило избијање
температуре из система. Материјали који би могли да се искористе су керамика и
керамичка вуна. Керамика је материјал који има ниску проводљивост топлоте, али је
ипак боље искористити керамичку вуну, како би изоловали систем.

5 Вежба: Одређивање коефицијента трења

5.1 Опис експеримента
Пин клиза по шипци 500 mm, максимални пут клизања је 405 mm, пролазећи кроз
поља која су ограничена ласерским препрекама која се налазе на тачно дефинисаном

15
растојању. Уређај се може заокретати 360o где је прецизност угловне скале 1⁰. Мерење
времена се врши уз помоћ специјано дизајнираног програма за обраду потребних
података. Ослобађање пина се врши ручно и уласком у прво поље започиње се мерење
времена. Овај уређај функционише на принципу мерења времена и пређеног пута за
одређени угао заокретања.
5.2 Опис мерне инструментације
У зависности од облика контактног пара бирају се одговарајући носачи клизног
пара. Носачи се причвршћују за носећу конструкцију. Може се испитивати трење
котрљања куглице по L профилима различитих материјала, коефицијент трења клизања
пина различитог облика, материјала и масе по L профилима различитих материјала, као
и испитивање коефицијента трења клизања цилиндричног пина по шипци кружног
попречног пресека.
Када је одабран жељени контакт пара одговарајуће величине и материјала, уређај
је неопходно изнивелисати помоћу завртњева. Помоћу управљачке јединице мотора,
зрачни показивач довести у нулти угао. Пошто се ласерски показивачи и давачи напајају
преко рачунара, наредни корак је повезивање уређаја са рачунаром на извор електричне
енергије, довођењем електричне енергије они се активирају. Како би се прикупљали
неопходни податци неопходно је повезати лаптоп или декстоп рачунар са рачунаром
трибометра (сл 5.1).

Слика 5.1 Трибометар за одређивање коефицијента трења клизања

5.3 Процес мерења
Мерење се врши заокретањем контактног пара за одређени угао чиме се клизање
или котрљање. Прорачун коефицијента трења клизања врши се на основу времена
клизања и задатог угла.
Када се пин налази у тачки А у времену t1, пређени пут до тачке Б у времену t2,
пређени пут у реалним условима од тачке А до тачке Б може се описати изразом:

16
 S  X (t2 )  X (t2 )
S  0,5  g  sin  N  (t2 2  t12 )

Када занемаримо силу трења, угао који би требао да заузме контактни пар да би
прешао исти пут у истом времену износи:
2 S
sin  N 
g  (t2 2  t12 )
2 S
 N  arcsin
g  (t2 2  t12 )

Коефицијент трења износи:

sin T  sin  N

cos T
При чему је:
T -Угао при ком је извршено мерење
 N -Угао који обезбеђује исти пређени пут за исто време ако се занемари сила трења
g - гравитационо убразање
∆S- пређени пут
5.4 Анализа грешака
Грешка коју прави уређаја је последица кашњења сигнала који шаљу ласерски
показивачи, ручно ослобађање пина, услови у којима се изводи ексеримент. Такође
грешка може да се јави приликом одређивања угла заокретања због прецизности од 1о и
хоризонталне нивелације уређаја уз помоћ либеле.
5.5 Предлог за повећање поузданости мерне инструментације и резултата
мерења
Експеримент се понавља више пут, током тих понављања добијани су приближни
резултати, у тренутку отказа зрачне препреке, добијени резултати имају огромне
скокове. Настанак ове грешке би могао да се спречи провером зрачних препрека при
сваком поновном вршењу експеримента.

6 Вежба: Одређивање коефицијента стишљивости флуида

6.1 Опис експеримента
Стишљив флуид је флуид код кога су еластичне силе доминантне, те због долази
до промена запремине. Под дејством притиска флуиди мењају запремину. Ова појава се
дефинише као својство флуида. Флуиди се понашају као еластичне средине само при

17
њиховом свестраном сабијању. Смањење запремине је у линеарној зависности од
повећања притиска. Ово својство флуида исказује се коефицијентом стишљивости.
Стишљивост S се представља формулом:
−∆𝑉
𝑉0
S= ,
∆𝑝
односно представља однос пропорцијалне промене обима промене притиска. Запремина
течности се јасно смањује ако се повећава притисак, узимајући претпоставку да течност
не мења своје стање у току процеса (остаје течно).
6.2 Опис мерне инструментације
За мерење коефицијента стишљивости флуида је коришћен инструмент приказан
на сл. 6.1. Намена овог уређаја је за експериментално одређивање коефицијента
стишљивости воде или других течности на собној температури.

Слика 6.1 Инструмент за мерење коефицијента стишљивости флуида

Уређај се састоји од манометра 1, шупље цеви 2, компаратора 3 и завртња за
регулацију притиска 4 (сл 6.2). Кроз средину инструмента се простире цев дужине 778
mm, која је напуњена флуидом (водом). Прецизност компаратера је 0,01 mm и његов
мерни опсег је од 0-10 mm. Мерење промене притиска врши се очитавањем са
манометра, а вредност подеока манометра је 0,2 bar-а, док је мерни опсег од 0-10 bar-а.
Течности које се могу испитивати су без ограничења и начин пуњења уређаја је ручан.

18
 Слика 6.2 Делови инструмента за мерење коефицијента стишљивости флуида
Уређај се поставља на радни сто, а пре самог испитивања потребно је уређај
напунити са флуидом (вода) чију стишљивост испитујемо. Притисак треба повећати до
одређене вредности која представља почетни притисак Pp , након тога се помичним
кљунастим мерилом мери растојање x , које представља растојање између цилиндра и
клизача.
Пошто је измерено ратојање x, потребно је нулирати компаратер, што се врши
помоћу прстена, јер је скала компаратера директно везана за њега. Након нулирања скале
врши се окретање главе погонског завртња у смеру казаљке на сату, и истовремено се
прати промена притиска на манометру као и промена положаја клипа на компаратеру.
Када се достигне жељена вредност притиска, престати са завијањем завртња , очита се
вредност крајњег притиска Pk на манометру и вредност померања клипа на
компаратеру X1 .
Укупна запремина уређаја се састоји из 4 запремине које су непроменљиве
V0 ,V1,V2  док је брзина V3 променљива, која се врши променим положаја клипа
(сл 6.3).
 V0 - запремина у манометру
 V1 - запремина спојнице
 V2 - запремина цеви
 V3 - запремина цилиндра (променљива)

19
 Слика 6.3 Уздужни пресек уређаја

Функционисање манометра, помоћу Бурдонове цеви која се креће лево десно, у

цеви се налази пужна завојница малог пречника , и из те цеви не може да се избаци
притисак и на том месту се јавља ваздушни чеп и зато постоји грешка од 10% у систему.
Као решење да се не јавља грешка можемо неко црево да убацимо како би притисак
могао да изађе, међутим иако се то одради увек ће мало ваздуха остати у самом маометру
у бурдоновој цеви. Тај ваздух је стишљив и зато постоји грешка мерења.
Али опет остаје мало ваздуха у самом манометру и Бурдоновој цеви. Тај ваздух је
стишљив, па зато постоји грешка мерења.
6.3 Резултати експеримента
X = 17 mm

Pp = 4bar

Pk = 6 bar

X1 = 0.24 mm

6.4 Прорачун коефицијента стишљивости

Почетна запремина : V p  V0  V1  V2  V3
V0  250 mm3 експериментално добијена вредност
D12    l1 8.52  3.14 15.4
V1    873.43 mm3
4 4
D    l2 7.2  3.14  780
2 2
V2  2   31741.63 mm3
4 4
D    l3 10.45  3.14   55  35.7  X 
2 2

V3  3   3113.36 mm3
4 4
V p  250  873.43  31741.63  3113.36  35978.42 mm 3
Крајња запремина: Vk  V0  V1  V2  V4
D32    l4 10.45  3.14   55  35.7  X  X 1 
2

V4    3093.63 mm3
4 4
Vk  250  873.43  31741.63  3093.63  35958.69 mm 3

20
Промена запремине: V  V p  Vk  35978.42  35958.69  19.73 mm3
Промена притиска: P  Pk  Pp  6  4  2 bar
Коефицијент стишљивости:
V 19.73
Vp
s   35978.42  2.74192 109 Pa 1
P 2

6.5 Анализа грешака

Код мерења мора да се крене од претпоставке да никад нема тачних мерења, да
свако мерење садржи грешке, да истинита вредност мерења никада није позната, као и
тачне вредности грешака нису увек познате.
Грешке које се могу јавити у овом мерењу су следеће:
 Непажња оператора које се идентификује као груба грешка;
 Систематске грешке које следе физичке законе и оне се могу предвидети;
 Случајне грешке остају након отклањања претходно наведених грешака, и то
најчешће настаје као последица несавршености конструкције инстумената.
Уочене су велике промене вредности резултата при лошем очитавању растојања
између две полуге ( y ), за различите вредности притисака.
6.6 Предлог за повећање поузданости мерног инструмента и резултата
мерења
За несигурност при мерењу постоји низ разлога, од оператера до техничких
разлога. Као предлог решења овог проблема јесте ангажовање оператера са искуством,
који је сигуран у раду, и тиме утиче на смањење грешке.
Што се тиче техничких проблема који могу довести до непрецизности резултата,
промене вредности резултата при лошем очитавању растојања између две полуге ( y ),
предлаже се коришћење изузетно прецнизних инструмената за мерење растојања између
полуга. Што се тиче самог инструмента, потребно је фино обрадити врхове полуга, како
би растојање између полуга у било којој тачки полуга било исто. Такође је веома битно
да не долази до губитка воде у делу полуга, где постоји навој за подешавање притиска.
Прецизност израде инструмента требало би да буде на високом нивоу, што отвара
низ могућности за примену осталих технолошких метода. Такође треба обратити пажњу
на спојеве код вентила за регулацију притиска, као и обраду самог површинског слоја
полуге, обученост стручних кадрова треба да буде на високом нивоу.

21
7 Вежба: Стезни прибор – симулација петоосних машина
7.1 Опис експеримента
На слици 7.1 приказан је стезни прибор који представља заправо симулацију
петоосних машина.

Слика 7.1 Стезни прибор

Све петоосне машине имају 5 степени слободе. Померања у правцу оса x, y и z

и две ротације. Стега може да ротира предмет који се обрађује око сопствене и уздужне
осе. Међутим, пошто се ради о показној стеги кретање у правцу оса x, y и z није могуће,
већ се обаља помоћним кретањем саме машине. Приликом обраде предмета битно је
предмет стегнути једном како би се максимално елиминисала грешка базирања. На овом
стезном прибору налазе се окаљени стезни чепови који имају конус на доле. Размицањем
пакнова, конуси улазе у материјал и вуку предмет обраде на доле. Овај систем стезања
је интересантан јер врло често на предметима које обрађујемо имамо технолошке рупе.
Број стезних чепова може бити 6, 4, 3, дакле произвољан. Стезни чепови су приказани
на слици 7.2.

Слика 7.2 Стезни чепови

22
8 Вежба: Одређивање коефицијента трења
8.1 Опис експеримента
Пин котрља по шипци када би клизао без трења имали би време за које би тај пин
морао да пређе и оно би износило 0,4 s. Микропрекидач шаље сигнал штоперици.
Овај експеримент се користи за одређивање коефицијента трења. Трење се јавља
између пина и шипке по којој пин клизи. Контакт пина и шипке је прохром - прохром.
Пин може да буде и од бакра, челика, гуме и сл.
8.2 Опис мерне инструментације
На слици 3.1 приказан је коришћени трибометар. Састоји се од постоља на коме се
налази шипка по којој клиза пин, микропрекидач који се налази на врху шипке и држи
пин чијим се померањем исти ослобађа. На дну шипке се налази микропрекидач који се
активира када пин удари о њега Микропрекидачи и са горње и са доње стране су
повезани са штоперицом.

Слика 8.1 Трибометар

8.3 Процес мерења

Мерење се врши по Њутновом обрасцу тј. рачунамо за које време пин одређене
масе пређе одређени пут тј. дужину шипке (сл. 3.2).

Слика 8.2 Шема уређаја

23
 Да бисмо добили вредност Δh морамо измерити висину на којој се налази врх
шипке h2 (њен центар) и висину на којој се налази крај шипке h1. Разлика те две висине
је Δh. На основу Δh и дужине шипке Lš можемо одредити угао α који нам је потребан да
бисмо израчунали коефицијент трења.
Потребно је изврсити што више мерења за које време ће пин спусти низ шипку
како би се добили прецизнији подаци, затим се израчуна средња вредност тих мерења
које користимо у даљем прорачуну.

ts 
t n

N
8.4 Анализа грешака
Грешка коју прави уређаја је последица што се штоперица рестартује ударом
пина у доњи део шипке.
8.5 Предлог за повећање поузданости мерне инструментације и резултата
мерења
Овај уређај је првенствено намењен за мерење коефицијента трења на високим
температурама (у овом случају 700о С), због чега се са горње стране шипке налази
калем који треба да загреје пин. Калем треба да буде обложен керамиком која би имала
улогу изолатора, како не би долазило до размене температуре између калема и
околине.

24
9 Вежба: Мерење осцилација
9.1 Опис експеримента
Физичко клатно је осцилаторни систем који се састоји од неистегљиве нити
занемарљиве масе и куглице веома малих димензија са великом масом у односу на масу
нити. Куглица осцилује помоћу земљине теже. Свако тело изведено из равнотежног
положаја осцилује, фреквенција осциловања зависи од материјала величине и облика
тела. Осциловање које се врши без деловања спољашњих сила се назива слободно
осциловање.и амплитуда има непроменљив облик. Реално амплитуда осциловања је
сваким новим циклусом мања на то утичу спољашње силе које се супротстављају
кретању.

Слика 9.1 Облик амплитуде осциловања под

а) реално осциловање, б)слободно осциловање

Свако обешено тело када се изведе из равнотежног положаја почиње да осцилује и

врши кретање око равнотежног положаја. Такво тело представља физичко клатно.
Осциловање је условљено тангенцијалном силом F=m·g·sinθ.

Слика 9.2 Силе које делују на клатно

25
9.2 Опис мерне инструментације
Уређај за мерење осцилација (сл. 8.3) састоји се из: диска, нити, радијалног лежаја,
енкодера, стуба уређаја, првог рачунара, USB кабла и другог рачунара.
Основне особине уређаја: маса уређаја од 3 kg, димензије уређаја 255х160х420mm,
дужина клатна 355mm, мерење угла помоћу енкодера прецизности 0,250.

Слика 9.3 Физичко клатно на коме је вршен експеримент

Диск осцилује око равнотежног положаја заједно са нити која је повезана са
осовиницом која за стуб уређаја везана преко лежаја мерење угла се врши помоћу
енкодера који је повезан са првим рачунаром који обрађује податке и који је пореко USB
кабла повезана са другим рачунаром који има програм Аrduino који исцртава амплитуду
осциловања.
9.3 Поступак мерења
Први корак експеримента представља повезивање рачунара на чијем екрану се
очитавају угао заокретања са рачунаром који је повезан са енкодером. Следећи корак је
укључивање оба рачунара. Када се на екрану очитава константна вредност од О0 то значи
да је клатно у равнотежном положају. Тада се диску саопштава сила која га избацује из
равнотежног положаја и почиње очитавање вредности угла заокретања. У току
експеримента уочава се да се амплитуда сужава односно да се угао смањује до тренутка
када клатно поново заузме равнотежни положај.
9.4 Анализа грешака
Код овог уређаја се смањују грубе грешке које се настају услед очитавања зато што
се и мерење и очитавање врши дигиталним путем и нема могућности грешке које су
последица непажње руковаоца. Највећу грешку могу направити спољни утицаји највише
отпор ваздуха и струјање ваздуха које или појачава осцилације или прави већи отпор
кретању.

9.5 Предлог решења

Побољшање уређаја може се извршити тако што ће се уместо цеви која повезује
диск и зглоб где се врши мерење угла заменити са ужетом чиме би се смањила површина

26
односно смањио би се отпор ваздуха а такође би се и смањила тежина. Као друго
побољшање се предлаже да тег буде направњен од неког тежег метала и да има што
мању повшину при чему би се смањио отпор ваздуха а већом тежином би се добила већа
сила земљине теже што би довело до дужег осциловања.

10 Вежба Уређај за остваривање подпритиска воденим

стубом
10.1 Опис експеримента
Притисак је једна од најчешће мерених величина у техници и индустрији уопште. Тачност
мерења притиска у појединим постројењима је од изузетног значаја па се стога мерачима
притиска односно њиховим карактеристикама мора посветити нарочита пажња. Притисак
флуида представља деловање нормалне силе сведене на јединицу површине.

27
 За наш експеримент је коришћен уређај за приказивање појаве и ефекта вакуума на водени
стуб (сл. 9.1).

Слика 10.1 Уређај за остваривање подпритиска воденим стубом

10.2 Основне карактеристике уређаја

Материјал од којег је израђен уређај: носећа конструкција и чепови су израђени од Al,
нитне су израђене од челика, цев је израђена од пластике, док су заптивни елементи израђени од
силикона.
Димензије уређаја су 440 mm х 150 mm х 80 mm, док је маса самог уређаја нешто мања од
2 kg. Пречник пластичне цеви која се пуни водом је 36 mm. Дужина цеви је 300 mm. Приликом
извођена експеримента нема ризика по оператера.
10.3 Поступак склапања и наливања уређаја водом
Конструкцију уређаја чине постоље и вертикална цев која се налива водом. Наливање цеви
врши се кроз отвор пречника 8 mm који се налази на доњем чепу. У цев се налива вода до врха
(сл. 9.2).

Слика 10.2. Наливање цеви

Након пуњења, цев задржати у вертикалном положају тако да рупа за наливање

задржи горњи положај. На цев у том положају поставити постоље (сл. 9.3).

28
 Слика 10.3. Постављање постоља на цев
Након што је постављено постоље на цев, прстом затварамо рупу и цео уређај
заокренути за 180o. Након заокретања, уређај поставити на постоље. (сл. 9.4)

Слиика 10.4 Заокретање уређаја за 180о

Након склањања прста са рупе, цев је отворена али из ње вода не истиче. Ово је
последица јер се изнад воде у цеви, ствара ваздушни мехур у коме влада притисак нижи
од атмосферског. Појава подпритиска је последица масе воде која услед дејства силе
земљине теже тежи да изађе из цеви. Када вода не истиче из система, то значи да је
подпритисак ваздушног мехура довољно велики да савлада силу земљине теже.

10.4 Анализа грешака

Поремећај у овај систем се уноси механичким путем као што су вибрација, удари и
итд. Нарушавањем равнотеже система због уношења побуда у систем, омогућава се
улазак ваздуха у цев, што ће проузроковати истицање воде из цеви.

29