Upotreba tautologije u proto investigations je proizvela razna zbunjene odgovore.

Jedan apsekat ovo

dela je namera da se aktualizuju vitgenstajnova razmatranja: podvlacenjem odnosa umetnosti i jezika
moglo bi da se pocne sa proizvodnjom kulturnog jezzika cija je funkcija da pokaze a ne da kaze. takva
dela mogu da funcionisu na nacin koji zamagljuju većinu ogranicenja jezika. umetnost prema nekima
opisuje stvarnost. ali, suprotno od jezika, um dela u isto vreme opisuju kako je opisuju. tako da umetnost
moze biti vidjenja kao selfreferential. umetnost pokazuje u takvoj manifestaciji kako funkcionise. ovo je
u delima koja izigravaju da kazu, ali to rade kao umetnička propozicija i otkrivaju razliku (dok pokazuju
slicnost) od jezika. ovo je naravno uloga jezika u mojim delima. cinilo mi se da ako jezik sam moze da se
upotrebi da funkcionise kao umetnost , da bi razlika otkrila sredstva igre umetnosti. Umetnicko delo kao
dupla maska pruzilo je mogucnost da ne samo ispita sebe vec da indirektno duplo ispita prirodu jezika,
preko umetnosti do kulture same.