UNIVERZITET U NIŠU

ELEKTRONSKI FAKULTET

OBRAZOVNI PROFIL: Elektro energetika

Katedra za energetiku

SEMINARSKI RAD

IZ

ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA

U Nišu Student
 Ivan Cačević 12530
1. Zadatak:

Na slici 1 je jednopolnom šemom prikazan elektroenergetski sistem.

Prekidači: od 1 do 13 su zatvoreni.

Slika 1. Jednopolna šema posmatranog dela elektroenergetskog sistema

Podaci o elementima mreže:

G1: Un= 6 kV G2: Un = 10 kV T1: m = 110/6 kV

Sn= 2x12 MVA Sn= 54 MVA Sn = 2x12,5 MVA
x’’= 0.21 x’’= 0.2 x = 0.12
x’ = 0.24 x’ = 0.22
Ta = 0.32 s Ta = 0.3 s

T2: m = 110/10 kV T3: m = 400/110 kV T4: m = 220/110 kV

Sn = 63 MVA Sn = 2x300 MVA Sn = 2x150 MVA
x = 0.12 x = 0.12 x = 0.125

Mreža 220 kV: UD = 220 kV Mreža 400 kV: UD = 400 kV

S K'' = 5500 MVA S K'' = 8300 MVA
S K' = 4800 MVA S K' = 7000 MVA
ku = 1,72 ku = 1.8
Rt= 0,1 Xt

I. Izračunati:

a) udarnu struju i toplotni impuls struje kvara pri tropolnom kratkom spoju na
sabirnicama A (ili na elementima koji se odabiraju);

b) potrebnu struju i snagu isključenja prekidača 3 . Kvarovi na strani 110 kV se

isključuju za 0.12 s, a na strani / kV za / s.

Razmatrano postrojenje se nalazi u mreži sa direktno uzemljenim zvezdištem .

Raspored polja razmatranog postrojenja, sa njihovim maksimalnim snagama opterećenja i

smerovima, dat je na slici 2.

Slika 2
II. a) Nacrtati uprošćenu principijelnu šemu celog postrojenja, usvajajući sistem od
1 glavne i / pomoćne sabirnice!

b) Odabrati sabirnice!

c) Odabrati komutacione aparate i merne transformatore za dalekovodno polje

(redni br. 2 na slici 2.)!

d) Nacrtati potpunu principijelnu šemu datog polja!

e) Nacrtati dispoziciju datog polja u dve projekcije!

Postrojenje obuhvata površinu od 100 x 60 (m). Specifična otpornost tla iznosi 76

m, a struja koja se za vreme kvara odvodi kroz uzemljivač iznosi I=1020 A i
isključuje se za 0.12 s.

III. Predložiti skicu zaštitnog uzemljenja postrojenja.

 2. PRO RAČUNI

PRORAČUN ELEMENATA EKVIVALENTNIH ŠEMA

Dimenzionisanje elektroenergetskih aparata vrši se na osnovu režima kratkog spoja, koji

je okarakterisan udarnom strujom i toplotnim impulsom.
Da di se odredila udarna struja i toplotni impuls struje kvara pri tropolnom kratkom spoju
na sabirnicama A, dati EES se predstavlja ekvivalentnom šemom na slici 3.
Posmatraćemo paralelno subtranzijentni i tranzijentni režim. Reaktanse koje su date u
zagradama važe za tranzijentni režim.

Reaktanse pojedinih veličina svedene na naponski nivo mesta kvara a to je 110 kV :

- Generatori:
U2 U n2 2
X G1  xG 1 n mT21  105.875  X G 2  xG 2 mT 2  44.81 
Sn Sn
U n2 2 U n2 2
X G 1  xG 1 mT 1  121  X G 2  xG 2 mT 2  49.296 
Sn Sn
X G1 X G 2
RG1   1.0537  RG 2   0.475 
Ta Ta
- Transformatori:
U n2 U n2
X T 1  xT 1  58.08  X T 2  xT 2  23.05 
Sn Sn
RT 1  0.1  xT 1  5.808  RT 2  0.1  xT 2  2.305 
U2 U2
X T 3  xT 3 n  2.42  X T 4  xT 4 n  5.04 
Sn Sn
RT 3  0.1  xT 3  0.242  RT 4  0.1  xT 4  0.504 
- Vodovi:
X V 1  lV 1  xV  21.28  X V 2  lV 2  xV  15.96 
RV 1  rv  l1  6.72  R V 2  rv  l 2  5.04 
X V 3  l V 3  x V  12.96  X V 4  l V 4  x V  6.08 
R V 3  rv  l 3  4.08  R V 4  rv  l 4  1.92 
- Mreža 400 kV:
Mreža D:
2
U D2 1 400 2  110 

X MD  '     1.8285 
S k mT2 3 7000  400 
 0.01  0.01
Ta D    0.04545 s
ln(k ud  1) ln(1.66  1)
U2 1 400 2  110 
2

X MD 1.512
  D 2 
X MD    1.5421 RMD    0.108 
S k mT 3 8300  400    Ta D 314  0.02405
Mreža F:
U F2 1  0.01
 
X MF  2.52  Ta F   0.03048 s
S k mT2 4 ln(k ud  1)
 U F2 1
 
X MF  2.2 
S k mT2 4
"
X MF
R MF   0.23 
  Ta F

Slika 3. Ekvivalentna šema celog EES-a

Ako trougao koji obrazuju impedanse voda transformišemo u zvezdu, kako za

tranzijentni tako i za subtranzijentni režim, onda dobijamo sledeću ekvivalentnu šemu (slika
4).
 Slika 4. Ekvivalentna šema celog EES-a

Kako je:
X V1  X V 2
X VA   6.76 
X V1  X V 2  X V 3

X V1  X V 3
X VB   5.494 
X V1  X V 2  X V 3

XV 2  XV3
X VE   4.12 
X V1  X V 2  X V 3
Za subtranzijentni režim:
X A  X G1  X T 1  163.955 
 )( X G 2  X T 2  X V 4 )
( X T 3  X MD
X B   3.76  X E  X T 4  X MF
  7.56 
  X G 2  X T 2  X V 4
X T 3  X MD
(X  XA )(XVB  XB ) (X  XI)  XE
XI  VA  8.78  Xe  VE  4.7665 
XVA  XA  XVB  XB XVE  XI  XE
Za tranzijentni režim:
X A  X G 1  X T 1  179.08 
 )( X G 2  X T 2  X V 4 )
( X T 3  X MD
X B   4.0186  X E  X T 4  X MF
  7.56 
  X G 2  X T 2  X V 4
X T 3  X MD
(X  XA )(XVB  XB ) (X  XI )  XE
XI  VA  9.051 Xe  VE  4.083 
XVA  XA  XVB  XB XVE  XI  XE
Prilikom određivanja udarne struje kratkog spoja ne mogu se zanemariti aktivne
otpornosti, ako se radi o kratkom spoju nešto dalje od generatora, jer bi to dovelo do znatne
greške, s obzirom na prisustvo jednosmerne komponente struje kratkog spoja. Imajući u vidu
da je frekvencija mreže f=50 Hz, kao i: =250=314 rad/s,

Slika 5.
Na osnovu izračunatih aktivnih otpornosti formira se ekvivalentna šema kao na slici 6.

Slika 6

Ovde su:
RV 1  RV 2  RV 3  15.84 
 RV 1  RV 2
RVA   2.138 
RV 1  RV 2  RV 3
RV 1  RV 3
RVB   1.731
RV 1  RV 2  RV 3
RV 2  RV 3
RVE   1.298 
RV 1  RV 2  RV 3

Daljim sređivanjem i izračunavanjem dobija se ekvivalentna šema sa slike 6. Gde je:

R A  R G1  R T1  6.8617 
( RT 3  RMD )( RG 2  RT 2  RV 4 )
RB   0.3257  R E  R T 4  R MF  0.734 
RT 3  RMD  RG 2  RT 2  RV 4

( R VA  R A )(R VB  R B )
RI   1.673 
R VA  R A  R VB  R B
(R  R I )  R E
R e  VE  0.59 
R VE  R I  R E

PRORAČUN UDARNE STRUJE I TOPLOTNOG IMPULSA STRUJE KVARA

Pošto je izračunato
" '
X e , X e , Re na mestu kvara

(sabirnice A), ekvivalentna vremenska konstanta će biti:

X e" 4.7665
Ta ekv    0 .0
  Rekv 314  0.59
Na osnovu ovoga, udarni koeficijent je:
0.01

Ta ekv
k ud  1  e  1.68
Kako je:
E" 1 .1  U
I "
 "
 n
 14.7 kA
X e 3  X e
"

E ' 1.1  U n
I'    17.3 kA
X e' 3  X e'
Udarna struja na sabirnicama A će biti:

Iud  2  kud  I "  34.92 kA

Toplotni impuls se dobija iz sledeće relacije:

A  I "2
 Ta  1  e
elv


Pošto je na naponskom nivou 110 kV vreme isključenja kvara ti=0.12 s, onda je:
2t i 2  0.12
 3
Ta ekv 0.026
tj. 9.23 > 3
pa možemo primeniti skraćeni oblik relacije za izračunavanje toplotnog impulsa:

A  I "2Ta ekv  I ' 2  t i  41.53 k

PRORAČUN POTREBNE STRUJE I SNAGE ISKLJUČENJA PREKIDAČA 3

Da bi odredili potrebnu struju i snagu prekidača 3 iskoristićemo šemu

subtranzijentnog perioda za slučaj kvara na sabirnici A. Na osnovu predhodno uvedenih
oznaka i sračunatih vrednosti za reaktanse pojedinih grana možemo odredeti desnu
komponentu struje kvara.
 Slika 7
1.1  U n 1.1  U n
I P (1)   9.250 kA I P ( 2)   5.422 kA
3  X E 3  ( X I  X VE
 )

Kritična je kvar u tacki 3: I P 3  9.250kA

Tako da struja isključenja iznosi prekidača 3 iznosi: I iP 3  I P3  9.250 kA jer je  i  1 .
Snaga isključenja prekidača 3 iznosi: S iP  3U n I iP 3  1760.275 MVA
3

1.1U n
Struja tranzijentnog perioda koja prolaz kroz prekidač 3: I P ( 2 )   1.8759 kA
3 ( X I  X VE )
Toplotni impuls struje na prekidacu 3 za vreme isključenja od t i  0.12 s iznosi:

 2

AP10  I p Ta e  I P  ti  1.18663(kA) s
2 2

Udarna struja je: I ud  2  k ud  I P  12.8436 kA

Jednosekundarna struja: I1s P  3
AP 3  1.08932 kA
Sn
Nominalna radna struja prekidača 3 je: I n 3   0.13137 kA
3U n

UPROŠĆENA PRINCIPIJELNA ŠEMA POSTROJENJA A

IZBOR SABIRNICA
 Izbor preseka sabirnica se vrši na osnovu maksimalne trajno dozvoljene struje
opterećenja, a proverava na kratkovremena termička i mehanička naprezanja. Ako se radi
o sabirnicama na otvorenom prostoru, tada se još vrši i provera na koronu.
Pod maksimalnom trajno dozvoljenom strujom u normalnom pogonu, merodavnom za
izbor preseka sabirnica, podrazumevamo najveću struju koja u normalnom pogonu teče kroz
najopterećeniji deo sabirnica. Prema najviše opterećenom delu definišu se sabirnice.
Opterećenje sabirnica po deonicama dato je na sledećoj slici:

Sabirnice su isto opterecene,

odnosno najoptereceniji deo sabirnice nosi snagu: Smaxr=100 MVA
Struja najopterecenije deonice (radna struja) je:
S
I max  max  524.8638 A
3U n
Usvajamo uže Al-Če: 240/40 I td  530 A
Ako se predpostavi da je temperatura ambijenta a=40C, a trajno dozvoljena
temperatura sabirnica td=80C i usvoji rezerva da se sabirnice mogu zagrejati do d=70C,
onda će termički koeficijent korekcije biti:
d a 70  40
kt    0.866
 td   a 80  40
Sada je trajno dozvoljena struja:
I max r 524.8638
I td    606.078 A
kt 0.866
Na osnovu trajno dozvoljene struje usvajamo Al-Če uže, preseka:
S=300/50 mm2 i d=24.2 mm
Za ovaj presek trajno dozvoljena struja iznosi Itd=606.078 A.
Pomoćnu sabirnicu biramo da bude istih dimenzija.
Ovako odabran presek proveravamo na termičko naprezanje u normalnom režimu rada
i periodu kvara, ako je vrednost toplotnog impulsa A=41.53 kA2s
S min    k s  A
za kružni presek ks=1
S min  12  1  41,53  77.33 mm 2
300 mm 2  77.33 mm 2
 Elektroenergetska postrojenja Seminarski rad

IZBOR KOMUTACIONIH APARATA I MENIH TRANSFORMATORA ZA

DALEKOVODNO POLJE

U n  110 kV
S n10  90 MVA
S n10
I n10   0.4723 kA
3U n
Na osnovu ovih podataka I prethodno izračunatih podataka imamo:
I i  9.250 kA I ud  12.8436 kA
S i  1760.275 MVA I 1s  1.08932 kA
Biramo malouljni prekidač proizvođača ’’ MINEL’’ Beograd:
U n  110 kV
I n  1250 A
Si  3500 MVA
I1s  18.3 kA
Iz tabele biramo rastavljač sledećih karakteristika:
-Nazivni napon 123 (110 ) kV
-Nazivna struja 1250 A
-Dozvoljena jednosekundarna struja 40 kA
Vrsta:jednopolni sa dva izolatora u spoljašnjoj montaži
Proizvođač: “MINEL” Beograd

-Izbor strujnog transformatora

Strujni transformator služi da redukuje velike struje na vrednost pogodnu za merenje

pomoću instrumenata ili uređaja zaštite.Snaga transformatora mora da pokrije gubitke
priključnih instrumenata i spoljnih provodnika i kontakta.
Snaga jezgra za merenje:

Merni instrument Oznaka Potrošnja po fazi

Ampermetar A 2
Registrujući ampermetar A 3
Vatmetar W 3
Registrujući vatmetar W 3
Registrujući varmetar VAr 1
Brojilo aktivne snage kWh 1
Brojilo reaktivne snage kVArh 16
Kosinusfimetar cos 6
Ukupno (suma) (VA) 20
Tabela 1.
 Elektroenergetska postrojenja Seminarski rad

Na osnovu I r  472.3 A primarna nazivna struja strujnog transformatora je 500 А а

sekundarna struja 5 A . Prenosni odnos je 500 A / 5A .
Veza između strujnog transformatora i instrumenata se odvija provodnikom Cu ,
preseka 2.5 mm 2 i duzine 100 m .
Snaga jezgra za merenje: S J   S  Rk  I n  s v  I v
2

Pod uslovom da su kontakti dobro izvedeni poslednji sabirak se može zanemariti, pa

imamo:
S J   S i  S vm  lv

Podužna snaga gubitaka u vodovima za merenje, preseka s=2.5 mm2, za struju I=1 A iznosi:
1 1
s vm   Cu   I 2  0.0175   5 2  0.007 VA / m
sCu 2.5
Prosečna dužina kablova za instrumente je:
lvm=100 m
Značli, snaga jezgra za merenje strujnog mernog transformatora je:
S m   S i  svm  I vm  20  0.007 100  20.7 VA
Iz tabele usvajamo SCu  45 VA , klasa tačnosti k e  1 , faktor sigurnosti Fs  5
Izbor jezgra za zaštitu:
Zaštitni relej Oznaka Potrošnja po fazi
Prekostrujni relej
J 3
Prekostrujni relej bez J  3
vremenske konstante
Distantni relej
Z 6
Ukupno ( VA ) 12
Тabela 2.
Za vezu koristimo bakarno uže preseka 6 mm 2 dužine l V  100 m , tako da je:
1 1
svz   Cu   I 2  0.0175  12  0,0029166 VA / m
sCu 6
Značli, snaga jezgra za merenje strujnog mernog transformatora je:
S m   S z  svz  I vz  12  0,0029166  100  12.29166 VA

Iz tabele је S Z  45 VA , granični faktor učestanosti FZ  15 i klase tačnosti k e  1 .

Na osnovu ovih podataka biramo potporni uljni stujni transformator sa dva jezgra
“Rade Končar” Zagreb:
-Nazivni napon 110 kV
-Nazivna struja I n  500 A  I r  472.3 A
-Dozvoljena udarna struja : I ud  250 I n  3125.5 kA  12.8436 kA
 Elektroenergetska postrojenja Seminarski rad

- Dozvoljena јednosekundarna struja I 1s doz  100I n  125 kA  I 1s  1.08932 kA

-Prenosni odnos 500 / 5 A

Izbor naponskog transformatora:

Merni instrument Oznaka Potrošnja po fazi
Voltmetar V 5
Registrujući voltmetar V 5
Vatmetar W 5
Registrujući vatmetar W 7
Registrujući varmetar VAr 3
Brojilo aktivne energije kWh 3
Brojilo reaktivne energije kVArh 3
Kosinusfimetar cos 5
Frekvencmetar Hz 1.5
Nadnaponski relej
U 4
Distantni relej
Z 1
Ukupno ( VA ) 42.5
Тabela 3.

Snaga naponskog mernog transformatora je:

S   S  sv  I v  42.5  0.007 120  43.34 VA

Na osnovu proračunatih podataka izabran je sledeći naponski merni transformator:

 Jednopolno izolovan
 Nazivni napon: 110 kV
 Nominalna snaga: S n  120 VA
 Klasa tačnosti: k e  0.2

POTPUNA PRINCIPIJELNA ŠEMA POLJA V1

Elektroenergetska postrojenja Seminarski rad

DISPOZICIJA POLJA V1
Elektroenergetska postrojenja Seminarski rad

ZAŠTITNO UZEMLJENJE POSTROJENJA

Elektroenergetska postrojenja Seminarski rad

Postrojenje obuhvata površinu od 100x60 (m). Specifična otpornost tla iznosi

=76 m, a struja koja se za vreme kvara odvodi kroz uzemljivač iznosi I=1200 A i
isključuje se za 0.12 s.
Po preporuci predmetnog nastavnika ovo vreme treba iznositi 0.5 s.
Dozvoljeni napon dodira i napon koraka su:
75
t i  0.5 s  U dk  U dd   150 V
ti
Dozvoljeni napon dodira i napon koraka su:
E dd  1  1.5   10 3   U dd  167.1 V
E dk  1  6   10 3   U dk  218.4 V
Za predpostavljeni koeficijenat dodira kd=1.938, potrebna dužina trakastog
uzemljivača iznosi:
  I uz
L  kd   899.28 m
E dd
Obim postrojenja iznosi:
P=2·(100+60)=320 m

Sada ćemo izvršiti proveru konfiguracije:

S 0.72
k d  0.9  0.1   2.5  0.0248  S  10
b

Ovde je:
b a1  a 2  10 10  10m

gde su a1 i a2 dimenzije okca.

Za širinu okaca uzemljivača stavljamo: a1=10 m, a2=10 m
Moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
Elektroenergetska postrojenja Seminarski rad

S
10 m  S  200 m i 2 8
b
S  100  60  77.5 m , S – površina koju zahvata uzemljivač
Sada je:
S
 7. 7
b
pa su oba uslova ispunjena i kd se može izračunati.
0.72
k d  0.9  0.1  7.7  2.5  0.0248  77.5  10  1.94
Stvarna dužina uzemljivača je:
Ls  6 100  11  60  1260 m
Usvojićemo sledeći oblik uzemljivača:
Usvaja se traka dužine L=1260 m, FeZn 25x4 mm i dubine ukopavanja H=0.8 m.
Sada je stvarni potencijal dodira sledeći:
  I uz
E dd  k d   140.41V 167.1V
Ls
Usvajamo vrednost koeficijenta koraka kk=0.15.
  I uz
Stvarni potencijal koraka je: E dk s  k k   13.57V  218.4 V
Ls  H
Procena otpora uzemljivača:
 
 Prva Loranova formula: R L1  2  D  L
e s

Ovde je ekvivalentni poluprečnik kruga površine jednake površini postrojenja:

4S 4 100  60
De    87.4 m  RL1  0.4958 
 
 Druga Loranova formula:
 
R L 2  1 .6   0 .6   0.416 
P Ls
 Švarcova formula:

 L2 
RS  ln  A
2L  deH 
2
Za traku dimenzija 25x 4 mm 2 dobija se d e  ( 25  4)  18.4713

Iz tabele sledi da je A  22.7 pa je R S  0.306 
Komentar: Dobijene vrednosti su proračunske. Tačna vrednost otpornosti dobija se na
terenu.
Elektroenergetska postrojenja Seminarski rad