Mirjana Milošević • Borislav Kobiljski

SEMENARSTVO I

Kljuca žila nevidljivka u nedrima,

zrno se klicom rodnom nudi,
odušak nadošloj snazi išće.
Život ustreptali žari se u njemu
upinje se božanski oganj da ne ugasi.
Brojem se od smrti brani.

Brekće srčano oklopnik mali,

štedro mu bije snaga,
izobilje navešćuje.
Na put bez povratka se sprema,
život i smrt u istoj šaci nosi,
ništeći sebe jednoga stotinu drugih rađa.

(Izvod iz pesme „Seme“ napisane za monografiju, autora Milana Tripkovića,

koji će nam svima ostati u sećanju kao poeta i dobar čovek)
 Izdavač/Published by:
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD
Urednici/Editors:
prof. dr Mirjana Milošević
prof. dr Borislav Kobiljski
Recenzenti/Reviewers:
akademik Rudolf Kastori, redovni profesor u penziji
na predmetu Fiziologija biljaka, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
prof. dr Jovan Crnobarac, redovni profesor
na predmetu Posebno ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
prof. dr Mile Ivanović, redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Tehnički urednici/Technical editors:
dr Ana Marjanović-Jeromela
Tanja Vunjak-Kvaić
Lektori/Proof-readers:
Tamara Šljivić
Dušanka Stojšić
Korice/Cover design:
Aleksandar Vojisavljević
Prepress:
Grafički Atelje Abraka Dabra, Novi Sad
Press:
SP Print, Novi Sad
Tiraž/Printed in:
1.000
ISBN 978-86-80417-30-1
Štampanje monografije sufinansiralo je
Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije

CIP - Kaтaлогизациjа у публикациjи

Библиотека Матице српске, Нови Сад
631.53.02
SEMENARSTVO. [Vol.] 1 / [autori Mirjana Milošević ...
et al.] ; urednici Mirjana Milošević, Borislav Kobiljski. -
Novi Sad : Institut za ratarstvo i povrtarstvo , 2011 (Novi Sad :
SP Print). - 397 str. : ilustr. ; 25 cm
Titaž 1.000. - Bibliografija.
ISBN 978-86-80417-30-1
1. Милошевић, Мирjана [aутор] [уредник]
а) Семенарство
COBISS.SR-ID 267980039
Mirjana Milošević Borislav Kobiljski

SEMENARSTVO

Novi Sad, 2011

 Autori/Authors:

Prof. dr Mirjana Milošević

Prof. dr Borislav Kobiljski

Mr Gojko Mladenović

Dr Milka Vujaković

Dipl. ing. – master Dušica Jovičić

Mr Maja Ignjatov

Mr Dragana Petrović

Dr Ksenija Taški-Ajduković

Dr Nevena Nagl

Dr Zorica Nikolić

Dr Ankica Kondić-Špika
 PREDGOVOR

Semenarstvo je, pored oplemenjivanja, jedna od najznačajnijih gra-

na poljoprivrede. Za razumevanje samog procesa proizvodnje, sertifika-
cije, metoda ispitivanja semena, biotehnoloških metoda koje se prime-
njuju u njegovoj proizvodnji, neophodan je veliki fond znanja. Upravo
pomenuto znanje i iskustvo ugradilo je 56 naučnih radnika Instituta za
ratarstvo i povrtarstvo u pisanje monografije Semenarstvo.
Monografija Semenarstvo je sastavljena iz tri toma koja čine jednu
celinu:
I tom čini opšte osnove semenarstva, s akcentom na značaj evrop-
skih integracija na tokove domaćeg semenarstva;
II tom sadrži poglavlja iz posebnog semenarstva koja se odnose
na proizvodnju semena ekonomski najznačajnijih ratarskih
biljnih vrsta kao što su pšenice, kukuruz, soja, suncokret,
šećerna repa, krmno bije, konoplja;
III tom se odnosi na posebno semenarstvo u kom je data tehnologi-
ja proizvodnje semena povrtarskih biljnih vrsta.
Monografija Semenarstvo je tako koncipirana da je mogu koristiti
proizvođači semena, kompanije koje se bave doradom semena, njegovim
prometom, studenti i svi oni koji se interesuju za seme i semenarstvo.
Recenzenti, naši eminentni naučni radnici, izrazili su svoje mišlje-
nje o monografiji Semenarstvo, dajući pozitivnu ocenu napisanom tekstu.
Izvodi iz recenzija glase:
„Ovaj rukopis predstavlja dobro komponovanu, harmoničnu celinu
sa svim elementima jedne monografije posvećene tako značajnom pro-
blemu kao što je semenarstvo“ (prof. dr Rudolf Kastori).
„Jasno je da iza ovako kompleksno pripremljenog rukopisa stoji
višegodišnji uloženi trud i napor urednika i autora teksta da čitaocima
približe ovu složenu oblast sa naučnog, tehnološkog, ali i privrednog sta-
novišta“ (prof. dr Mile Ivanović).
„Sadržaj ove monografije će biti od velikog značaja ne samo nauč-
nim radnicima i specijalistima iz oblasti semenarstva i oplemenjivanja bi-
ljaka, već i studentima i doktorantima da obogate svoja saznanja iz oblasti
semenarstva“ (prof. dr Jovan Crnobarac).
U Novom Sadu, 01. 12. 2011. Autori

5
 SADRŽAJ – I

OPŠTE SEMENARSTVO/GENERAL SEED SCIENCE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Ekonomski značaj semenarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Definicija i zadaci semenarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Izvori genetičke varijabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Pojam sorte i njeno priznavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Stručni nadzor nad proizvodnjom semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Organizacije koje se bave semenarstvom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Međunarodne organizacije koje se bave semenarstvom . . . . . . . . . . . . . . 76
Organizacija za hranu i poljoprivredu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Međunarodna organizacija u trgovini semenom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Međunarodna pravila u trgovini semenom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Pravila i postupci u trgovini semenom namenjenog setvi . . . . . . . . . . . . 78
Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Učestalost postkontrolnih testova kod sertifikovanog semena iz
prethodne godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Međunarodna organizacija za ispitivanje kvaliteta semena . . . . . . . . . . . 88
Međunarodna organizacija za standardizaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Evropska unija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Razlog za članstvo Srbije u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Šta podrazumevaju EU integracije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Proces prilagođavanja sistemu EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Sektori koje pokriva Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) . . . . . . . 98
Reforme sektora semenarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Evropska semenarska asocijacija (ESA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Semenarska asocijacija Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Zakonski propisi u oblasti semenarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
Ekologija semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Agrotehničke mere u proizvodnji semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Skladištenje semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168

ISPITIVANJE KVALITETA SEMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
Uzorkovanje semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
Pribor za uzorkovanje semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
Masa prosečnog uzorka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215
Priprema radnog uzorka u laboratoriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
Metod mehaničkog deljenja uzorka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
Metod ručnog deljenja uzoraka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

6
 Ispitivanje čistoće semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Ispitivanje klijavosti semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Mirovanje semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Metode za prekidanje mirovanja semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Podloge za ispitivanje klijavosti semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230
Ocena ponika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
Ispitivanje sadržaja vlage u semenu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241
Određivanje mase 1000 semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245
Ispitivanje životne sposobnosti semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246
Fiziološki testovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
Biohemijski testovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

ISPITIVANJE ZDRAVSTVENOG STANJA SEMENA . . . . . . . . . . . . . . 261

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
Metode za ispitivanje zdravstvenog stanja semena . . . . . . . . . . . . . . . . . 266
Metode identifikacije bez prethodne inkubacije semena . . . . . . . . . . . . 267
Metode uz prethodnu inkubaciju semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
Novije metode za ispitivanje patogena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282

PRIMENA GENETSKIH MARKERA U IDENTIFIKACIJI I

ODREĐIVANJU GENETSKE ČISTOĆE SORTI I HIBRIDA . . . . . . . . 299
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
Sortne primese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
Morfološki markeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302
Biohemijski markeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303
DNK markeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317

GENETIČKI MODIFIKOVANE BILJNE VRSTE –

METODE ZA TESTIRANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 339
Metode za testiranje genetički modifikovanih organizama . . . . . . . . . . 341
Organizacija laboratorije za GMO analize i okruženje . . . . . . . . . . . . . . 343
Standardizacija metoda za testiranje GMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344
Referentni materijal i ograničenja u GMO detekciji i kvantifikaciji . . . 345
Procedura analize genetičke modifikacije PCR metodom . . . . . . . . . . . 347
Izolacija DNK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348
PCR metode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 349
Multipleks PCR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352
Nested PCR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353
Real Time PCR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 354
Razvoj metoda u budućnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355

7
 Monografija - Semenarstvo

GENOTIPSKA KARAKTERIZACIJA GAJENIH BILJAKA –

DNK FINGERPRINTING . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361
Istorijat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362
DNK fingerprinting tehnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363
Dominantni markeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363
Kodominantni markeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365
Markeri za detekciju polimorfnosti organelarne DNK . . . . . . . . . . . . . . 366
Tehnologije za brzu detekciju identiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367
DNK barkoding . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368
Poređenje različitih marker sistema i izbor tehnike za
DNK fingerprinting . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370
Primena DNK fingerprintinga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
Identifikacija genotipa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
Identifikacija sorti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374
Očuvanje biodiverziteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 377
Karakterizacija germplazme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378
Osnovne kolekcije (core collections) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381
Upravljanje biodiverzitetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382
Perspektive primene DNK fingerprintinga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388

8
Mirjana Milošević, Borislav Kobiljski, Gojko Mladenović

Opšte
semenarstvo
 UVOD

U narednih 25 godina doći će do povećanja broja stanovnika, urba-

nizacija će oduzeti još jedan deo poljoprivrednog zemljišta, dok su izvori
novih obradivih površina limitirani. Zemljište na poljoprivrednim gaz-
dinstvima postaje degradirano u mnogim zemljama. Napred navedeno
upućuje na to da je potrebno naći način, na globalnom nivou, kako da se
obezbedi dovoljno hrane za ljude i životinje i kako da se koriste obnovljivi
izvori energije. To će svakako zahtevati nov pristup biljkama, kako sa bio-
loškog tako i ekonomskog stanovišta. U isto vreme, razvijaju se novi pravci
istraživanja genoma primenom novih savremenih tehnologija, kako bi se
stvorile nove biljne sorte boljih genetičkih i agronomskih karakteristika.
Organizmi koji vrše fotosintezu su sistemi koji obezbeđuju život na
planeti zemlji. Oni su primarni izvor energije, sastojci hraniva, gradivne
supstance ćelija za veliki broj drugih organizama. Jedinstveni proces foto-
sinteze rezultira stvaranjem biomase potrebne svim živim organizmima.
To znači da su biljke srce našeg lanca ishrane. Milenijumima je čovečan-
stvo prolazilo kroz proces klasičnog oplemenjivanja da bi razvilo biljke
koje više odgovaraju njihovim potrebama. Nove tehnologije će pronaći
metode tačnije i efikasnije identifikacije gena koji učestvuju u povećanju
nivoa proizvodnje i kvaliteta novostvorenih sorti, pa samim tim i kvalite-
ta semena, novih gena koji kod biljaka regulišu tolerantnost na biotičke i
abiotičke činioce, ili bolje korišćenje inputa. Nove tehnologije će pomoći
istraživačima da okarakterišu i koriste genetičku divergentnost i genetičke
resurse. Sekvence gena su postale izvor osnovnog znanja o gajenim bilj-
kama. Sekvencioniranje gena obezbeđuje ispitivanje genoma, daje kom-
pletan uvid u gene za buduća istraživanja. Ono otvara nove prespektive
za ispitivanja koja će objasniti razlike između genotipova, vrsta i njihove
filogenične odnose čak i kod vrlo udaljenih vrsta (Kolektiv autora, 2003).
Modeliranje i istraživanja vezana za simulaciju nepovoljnih uticaja
spoljašnje sredine će doprineti da se predvidi ponašanje biljaka u određe-
nom okruženju, a na taj način će pomoći oplemenjivačima da nađu način
za stvaranje biljaka prilagođenih uslovima koji ih očekuju u budućnosti
(Milošević i sar., 2010).

10
 Opšte semenarstvo

Hrana je osnovni preduslov da bi čovek održao svoj opstanak u vre-

menu i prostoru. Iz tog razloga neophodno je da se on sve više okreće
prirodi. Tako posmatrano, poljoprivredna proizvodnja, a posebno proi-
zvodnja semena ima izuzetan značaj, jer se 95% hrane proizvodi od bi-
ljaka koje se razmnožavaju semenom. Za proizvodnju dovoljnih količina
semena za podmirenje potreba za setvu određene biljne vrste, organizuje
se proizvodnja i dorada kvalitetnog, sortnog semena. Te aktivnosti se na-
zivaju semenarstvo.

11
 Semenarstvo

EKONOMSKI ZNAČAJ
SEMENARSTVA

Semenska proizvodnja se ubraja među najprofitabilnije delatnosti u

oblasti poljoprivrede. Površine pod semenskom proizvodnjom su male
u odnosu na komercijalnu proizvodnju, ali su finansijski efekti značaj-
no veći. Podaci koji su naznačeni u tabeli 1 ukazuju na vrednost proi-
zvodnje semena u odabranim državama od strane Svetske semenarske
federacije (International Seed Federation – ISF) u 2009. godini. Merilo
odabira država je bio ekonomski doprinos semenarstva domaćem trži-
štu (ISF, 2009).
Ukupna vrednost semenske proizvodnje u svetu iznosi 32 milijarde
dolara. Srbija zauzima zavidno visoko mesto u ostvarenju finansijskih
sredstava od prometa semenom, koje iznosi 120 miliona dolara godišnje
(tab. 1).
Klimatski i edafski uslovi, tradicija, određuju da li će se u nekoj ze-
mlji razvijati uspešno semenarstvo, odnosno proizvodnja semena ra-
tarskih i/ili povrtarskih biljnih vrsta. Veličina zemlje nema veliki uticaj
na sredstva koja se ostvaruju u prometu semenom. Holandija se ubraja,
gledano na površinu zemlje, u manje zemlje u Evropi, ali je zato promet
semena koji ostvari najveći. SAD, Francuska, Nemačka, Čile, Kanada,
Meksiko, Mađarska, Danska, Italija, Kina čine u najveće izvoznike se-
mena u svetu, kako ratarskih tako i povrtarskih biljnih vrsta. Srbija se
nalazi na 34. mestu najuspešnijih zemalja po finansijskim efektima koje
je ostvarila izvozom semena u 2009. godini (tab. 2).
Pored toga što proizvodnja i izvoz semena predstavljaju jednu od
najvažnijih ekonomskih pokazatelja u poljoprivredi, semenska industri-
ja učestvuje u zapošljavanju velikog broja drugih delatnosti. Pre svega je
to mašinska industrija koja proizvodi mašine za proizvodnju i doradu
semena, skladišne kapacitete, laboratorijsku opremu za ispitivanje kva-
liteta semena i dr (sl. 1, 2).

12
 Opšte semenarstvo

Tabela 1. Ostvarena vrednost od semenarstva na domaćem tržištu u odabranim

zemljama (ISF, 2009)
Table 1.The realized value of seed production on domestic market in selected
countries (ISF, 2009)

Vrednost na domaćem tržištu (mil.dolara)

Value of domestic market(mil.of dollars)
SAD/USA 8,500 Maroko/Marocco 140
Kina/China 4,000 Egipat/Egipt 140
Francuska/France 2,150 Bugarska/Bulgaria 120
Brazil /Brasil 2,000 Čile/Chile 120
Indija/India 1,500 Srbija/Serbia 120
Japan/Japan 1,500 Nigerija/Nigeria 120
Nemačka/Germany 1,500 Slovačka/Slovakia 110
Italija/Italy 1,000 Novi Zeland/New Zeland 100
Argentina/ Argentina 950 Švajcarska/Switzerland 90
Kanada/Canada 550 Paragvaj/Paraguay 80
Ruska Federacija/Russian Federation 500 Portugalija/Portugal 80
Španija/Spain 450 Irska/Ireland 80
Australija/Australia 400 Alžir/Algeria 70
Koreja/Korea 400 Urugvaj/Urugvay 70
UK/UK 400 Kenija/Kenia 60
Meksiko/Mexico 350 Iran/ Iran 55
Poljska/Poland 350 Izrael/Israel 50
Turska/Turkey 350 Tunis/Tunisia 45
Tajvan/Taiwan 300 Kolumbija/Columbia 40
Južna Afrika/South Africa 300 Bolivija/Bolivia 40
Mađarska/Hungary 300 Slovenija/ Slovenia 40
Holandija/Netherland 300 Zimbabve/Zimbabwe 30
Češka Republika/Czech
300 Peru/Peru 30
Republic
Danska/Denmark 250Libija/Libia 25
Bangladeš/Bangladesh 250Saudijska Arabija/Saudi Arabia 20
Grčka/Greece 240Zambija/Zambia 20
Švedska/Sweden 240Ekvador/Ecuador 15
Rumunija/Romania 220Tanzanija/Tanzania 15
Belgija/Belgium 190Malavi/Malawi 10
Finska/Finland 160Uganda/Uganda 10
150 Dominikanska Republika/
Austrija/Austria 7
Republica Dominicana
Ukupno /Total = 32,002
Podaci čine kompilaciju zvaničnih statističkih podataka i izveštaja o međunarodnom prometu semena ISF
ISF compilation based on official statistics and international seed trade reports

13
 Semenarstvo

Tabela 2. Izvoz semena u odabranim zemljama u 2009. godini (ISF; 2009)

Table 2. Seed export of selected countries over 2009
Ratarske Povrtarske Povrtarske
Ratarske biljke
biljke biljke biljke Ukupna
Field crops
Field Crops Vegetable Vegetable vrednost
Država/Country quantity
value Crops quantity Crops value Total
metičke tone/
miloni dolara metičke tone/ miloni dolara value
metric tonnes
/USD millions metric tonnes /USD millions
Holadnija/Netherland 151396 241 11361 1058 1299
SAD/USA 225300 746 18495 432 1178
Francuska/France 330675 884 9352 278 1162
Nemačka/Germany 82466 458 1261 48 506
Čile/Chile 52500 261 1912 109 370
Kanada/Canada 170200 273 6833 82 355
Meksiko/Mexico 35280 244 774 11 255
Mađarska/Hungary 77241 221 1250 14 235
Danska/Denmark 79173 168 8916 55 223
Italija/Italy 80363 123 8940 94 217
Argentina/Argentina 140000 163 269 9 172
Belgija/Belgium 24102 160 760 4 164
Kina/China 36600 72 4130 68 140
Austrija/Austria 32075 115 114 3 118
Japan/Japan 4215 30 1311 87 117
Španija/Spain 40261 62 1620 47 109
Izrael/Israel 5821 14 4100 83 97
Rumunija/Romania 60991 86 0 0 86
Australija/Australia 31350 65 1107 18 83
Novi Zeland/
5500 32 6500 32 64
New Zealand
Južna Afrika/
7217 48 1595 13 61
South Africa
UK/UK 5802 40 1050 21 61
Brazil/Brasil 8319 46 169 8 54
Tajland/Thailand 1200 3 1896 44 47
Turska/Turkey 20000 36 532 11 47
Češka Republika/
67228 41 178 4 45
Czech Republic
Poljska/Poland 82923 39 450 4 43
Slovačka/Slovakia 46324 38 0 0 38
Švedska/Sweden 6203 31 96 4 35
Indija/India n.a. 16 3870 17 33
Republika Koreja/
2320 6 410 20 26
Rep. of Korea
Švajcarska/Switzerland 30200 22 12 2 24
Bugarska/Bulgaria 38064 18 2000 5 23
Srbija/Serbia 30000 19 100 1 20
Naznaka: Odnos izmene valute 1evro=1,4 dolara; n.a.: informacija nedostupna
Note: Conversion rate: 1 Euro = 1.4 US Dollars; n.a: information not available
14
 Opšte semenarstvo

Slika 1. Prečistači semena

Figure 1. Seed cleaners
(http://spectrumindustries.
tradeindia.com/Exporters_Suppliers/
Exporter1583.398659/Vibro-Cleaner.html)

Slika 2. Aparati koji se

koriste u ispitivanju
kvaliteta semena
Figure 2. The devices used
in seed quality testing
(foto: Milošević)

Prevoz semena upošljava transportnu industriju, štamparska indu-

strija učestvuje u proizvodnji vreća i obezbeđenja ostalih načina pako-
vanja semena, štampanju etiketa i dokumentacije koja prati seme.
Izuzetnu dobit od semenske industrije ostvaruje hemijska industri-
ja, jer su sredstva za hemijsku zaštitu semena ili zakonom propisana, ili
neophodna zbog prisustva štetnih organizama u zemljištu, te se troše u
velikim količinama.
U Srbiji ima 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega
je 66% obradivog poljoprivrednog zemljišta (sl. 3). Za setvu pomenu-
tih površina potrebno je oko 300.000 tona semena. Navedene potrebe
mogu se ostvariti proizvodnjom visoko kvalitetnog semena uz poštova-
nje pravila i normi koje su zacrtane međunarodnim propisima i doma-
ćom zakonskom regulativom.

15
 Semenarstvo

Obradivo zemljište/ Pašnjaci/Grassland

Arable land 28%
66%

Višegodišnji zasadi/
Permanent crops
6%

Slika 3. Struktura poljoprivrednog zemljišta u Srbiji

Figure 3. Strucutre of agricultural land in Serbia
(Milošević, 2009)

Osnova razvoja poljoprivrede je stvaranje novih biljnih sorti i pri-

mena međunarodno usaglašenog sistema u proizvodnji semena. Doma-
će naučne institucije ostvaruju značajne uspehe u oblasti oplemenjiva-
nja poljoprivrednog bilja (preko 1.500 novostvorenih sorti) koje po rod-
nosti i kvalitetu spadaju u vodeće u svetu (posebno kukuruz, pšenica,
suncokret, soja). Uspešan razvoj oplemenjivanja biljaka prati intenzivan
razvoj proizvodnje semena za domaće potrebe i za izvoz, s obzirom na
već izgrađene kapacitete za doradu semena, povoljne zemljišno–klimat-
ske uslove i obučene stručne kadrove. Znatne količine semena kukuru-
za, suncokreta, pšenice se izvoze svake godine.

16
 Opšte semenarstvo

DEFINICIJA I ZADACI SEMENARSTVA

Definicija semenarstva

Semenarstvo u najširem smislu reči obuhvata proizvodnju, doradu i

promet semena. Ono podrazumeva niz faza koje čine jednu celinu, a to su:

– ispitivanje zemljišta (organsko semenarstvo),

– zasnivanje i gajenje semenskog useva,
– kontrola semenskih useva u polju,
– ubiranje semena,
– dorada semena, ispitivanje i utvrđivanje semenskih kvaliteta,
– skladištenje i čuvanje,
– distribucija i promet semena i
– njegova upotreba.

Semenarstvo se može smatrati i završnom fazom oplemenjivanja

biljaka, jer novostvorene i priznate sorte treba širiti u proizvodnji, a pri
tome održati, ili čak poboljšati njihove proizvodne osobine i biološku
vrednost semena (Milošević i sar., 1996). Posedovanje dovoljnih koli-
čina semena od sorti i hibrida visokog potencijala rodnosti i drugih
dobrih agronomskih osobina znači bogatstvo jedne zemlje, neproce-
njivu vrednost i više od toga, nacionalni ponos i ugled jedne države
(Sarić, 1971).
Polazeći od osnovnih zadataka koje ima, semenarstvu se može dati
ovakva definicija: „Semenarstvo je deo poljoprivredne nauke, struke i
proizvodnje koji na organizovan način osigurava masovno umnožavanje
semena poljoprivrednih biljaka, uz maksimalno očuvanje sortne čistoće i
semenskih kvaliteta” (Mihaljev i Dokić, 1986).

17
 Semenarstvo

Zadaci semenarstva

Po Mihaljevu i Dokiću (1986) osnovni zadatak semenarstva je pre

svega umnožavanje semena priznatih sorti. U momentu priznavanja sor-
te, raspolaže se malim količinama semena. U cilju promovisanja i širenja
sorte potrebno je seme umnožiti u onim količinama koje su dovoljne za
pomenute svrhe, a kasnije i za podmirenje potreba poljoprivredne proi-
zvodnje. Interes oplemenjivača, a i distributera, je da se dobre sorte što pre
rašire u proizvodnji.
Iz pomenutih razloga, vlasnici sorti ulažu značajna materijalna sredstva
u promociju novostvorenih sorti putem propagandnog materijala, kataloga,
demonstracionih ogleda. Demonstracioni ogledi se postavljaju na vidnom
mestu, obično pored glavnog puta, kako bi bili što dostupniji široj javno-
sti, odnosno svim zainteresovanim za saznanja o kvalitetu novih sorti. Dani
polja, koje organizuje vlasnik novih sorti, jedan je od najboljih načina za
promociju nove sorte, jer se pored vizuelnog utiska, dobijaju odgovori na
sva pitanja vezana za njene karakteristike. Propagiranje novih sorti i njihovu
prodaju na terenu vrše promoteri, koji pored toga što moraju da imaju boga-
to znanje o sortama koje nude u prodaji, treba da su pristupačni i snalažnjivi
u svom poslu.

18
 Opšte semenarstvo

IZVORI GENETIČKE VARIJABILNOSTI

Genetički diverzitet kao izvor varijabilnosti

Osnovu za dobre oplemenjivačke programe i stvaranje visoko pri-

nosnih sorti čini genetički diverzitet. Genetički diverzitet zavisi od bilja-
ka, odnosno od biljnog genoma, koji je najkompleksniji živi sistem. On
je sastavljen od tri interaktivna genoma. Osim nuklearnog (jedarnog)
genoma, ostatak genetičkog sistema je smešten u plastidima i mitohon-
drijama. Ove organele su semiautohtona tela i imaju svoje organizacio-
ne i funkcionalne celine, ali ne mogu samostalno da sintetizuju sve svoje
proteine. Nuklearni genom igra važnu ulogu u biogenezi organela.
Ispitivanje genetičkog diverziteta zasnovano je danas na ispitivanju
hromozomskih lokacija gena (sl. 4), gena za povećanje prinosa, kao i
drugih kompleksnih karakteristika
važnih za poljoprivredu. Za ispitiva-
nje hromozomskih lokacija gena kori-
ste se posebne mape vezanih gena, tzv.
„linkidž mape“. „Linkidž mape“ daju
frekvenciju rekombinacija (frekvenci-
ja rekombinacije je frekvencija broja
spajanja lokusa na hromozomima ili
genima tokom mejoze) između gena
na hromozomima i na taj način čine
mogućim ispitivanje lokacija gena koji
određuju karakteristike biljaka važne
za poljoprivredu.
Tehnike molekularnog kloniranja
i sekvencioniranja dezoksiribonukle-
Slika 4. Hromozomi sadrže gene inske kiseline (DNK) su omogućile
nosioce naslednih osobina izučavanje strukture gena na nivou nu-
Figure 4. The chromosomes contain
gene carriers of hereditary traits kleotida. Poznavanje strukture, orga-
(http://www.ubthenews.com/ nizacije i ispoljavanja osobina biljnog ge-
topics_summaries.htm) noma postignuto je upotrebom tehnike

19
 Semenarstvo

rekombinantne DNK. Ova tehnika je omogućila izolaciju i karakteriza-

ciju specifičnih delova DNK kloniranjem sekvenci DNK u ćelijama bak-
terija u kojima mogu biti umnoženi do potrebne količine, a sa kojima se
može vršiti željena analiza (http://www.molecular-plant-biotechnology.
info/nuclear-genome/plant-genome.htm). Ispitivanje genoma omogu-
ćava konačno sagledavanje genetičkog potencijala kako gajenih biljaka
tako i njihovih divljih srodnika, kako bi divlji srodnici bili eventualno
iskorišćeni za istraživanje ili gajenje.
Karakterizacija germplazme znači i upotrebu DNK „fingerprinting”
tehnika za precizno ustanovljavanje, identifikaciju i kvantitativno odre-
đivanje genetičkog diverziteta. Ova ispitivanja su važna zbog opadanja
genetičkog diverziteta, kao odgovor na klimatske promene, promena
kod populacija patogena ili poljoprivredne prakse. U ispitivanjima 105
sorti argentinske pšenice (Triticum aestivum L.) gajenih od 1932. do
1995. godine izvršena je karakterizacija uzoraka upotrebom SSR (Sim-
ple Sequence Repeat) i AFLP (Amplified Fragment Length Polymorphism)
markera. Podaci molekularnih ispitivanja su korišćeni da se ustanovi
genetički diverzitet sorti koje su upotrebljene u oplemenjivačkim pro-
gramima, kao i da se dokaže da se vremenom izgubio deo genetičkog
diverziteta, u odnosu na onaj koji se ranije koristio u oplemenjivačkim
programima (genetička erozija). Ustanovljene su razlike u dobijenim
rezultatima, kod obe primenjene tehnike, između oplemenjivačkih pro-
grama sa velikim razlikama u broju primenjenih sorti. Nisu pronađene
razlike u genetičkom deverzitetu između sorti stvorenih šezdesetih go-
dina i onih stvaranih tri decenije kasnije. Svaki reprezentativni uzorak
je sadržao kompletan diverzitet argentinske germplazme (Manifesto et
al., 2001).

Vrednost gena i genotipa

Geni i njihove karakteristike, kao osnovica genetičkog diverziteta,

vredni su zbog rezultata koji ostvaruju, podrazumevajući pod tim agro-
nomske karakteristike kao što je na primer rezistentnost na štetne orga-
nizme. Pored toga, od izuzetne su važnosti otpornost na abiotičke stre-
sove, kao što su visoke temperature, suša, iskorišćavanje hranljivih ma-
terija i visok sadržaj proteina ili specifičan sadržaj masnih kiselina u ulju.

20
 Opšte semenarstvo

Oplemenjivači su izmenili tip lista kod graška, iz klasičnog u vitice

(aphila tip), da bi obezbedili uspravan položaj biljke. To je delom oboga-
ćivanje genofonda, a delom potreba da se ugradi pozitivno svojstvo kod
ove biljne vrste (sl. 5 ).

a) b) c)

Slika 5. Različit tip lista kod graška dobijen u procesu oplemenjivanja

(a-aphila tip, b-intermedijarni,c-klasičan tip)
Figure 5. Different types of peas leafs obtained in the process of breeding
(a-aphila type, b-intermediate, c-classic type)
(foto: Mikić, A.)
Postoje podaci o stvaranju sorti pšenice efikasnih u korišćenju azo-
ta, tj. sorti skromnih u zahtevima prema azotu. Efikasnost ishrane azo-
tom meri se povećanjem prinosa ро jedinici primenjene doze azotnog
đubriva. Efikasnost đubrenja azotom (EFN) realizuje se kroz usvajanje
azota iz đubriva (EAN) i njegovo iskorišćavanje u biljci (EUN) u formi-
ranju prinosa i predstavlja njihov proizvod:

EFN = EAN x EUN = AN x Yg = Yg

Nf AN Nf
Na osnovu ove relacije prinos (Yg) se može definisati kao proizvod
iz akumulacije i iskorišćavanja azota u biljci:

Yg = AN x EUN ( EFN).

Isti prinosi se mogu dobiti slaganjem visokih vrednosti jednog i

niskih vrednosti drugog, ili osrednjih vrednosti oba pokazatelja. Obje-
dinjavanjem visokih vrednosti oba parametra u novom genotipu, bez
narušavanja balansa fizioloških procesa, mоžе se ostvariti dalje pove-
ćanje prinosa i efikasnosti đubrenja azotom. Širok dijapazon variranja

21
 Semenarstvo

ovih parametara ukazu-

je da oplemenjivanje u
ovom pogledu ima per-
spektivu (Đokić, 1995).
Korišćenje širokog dija-
pazona sorti, koja pose-
duje veliku genetičku va-
rijabilnost, daje još veće
mogućnosti u dobijanju
genotipova koji mogu da
doprinesu ne samo bo-
ljem iskorišćavanju azota Slika 6. Genetički diverzitet između sorata pšenice
nego i mnogim drugim Figure 6. Genetic diversity beetween varietys
poželjnim osobinama (foto: Denčić)
(sl. 6).
Obogaćivanje genetičke varijabilnosti suncokreta na bazi divljih vr-
sta usmereno je na povećanje otpornosti prema bolestima, insektima,
poboljšanju kvaliteta ulja i otpornosti prema stresu (suši). „Interspeci-
es” i „intergenus” hibridizacijom može se ostvariti povećanje genetičke
varijabilnosti. Sadašnja kolekcija u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u
Novom Sаdu, koji održava i FAO kolekciju suncokreta, od preko 5.000
inbred linija i preko 1.000 populacija divljih vrsta su garancija za uspe-
šan rad u oplemenjivanju suncokreta u vremenu koje dolazi (Škorić i
Kovačev, 1995).
Neki genotipovi su od neprocenjive vrednosti za poljoprivrednike
u predelima siromašnim genofondom, posebno pojedine kombinacije
gena kod dobro adaptiranih populacija, koje je nemoguće ponovo stvo-
riti ako se jednom izgube.

Vrednost genetičke varijabilnosti

Za postojanost i eventualno povećanje vrednosti genetičkih resursa

od izuzetne je važnosti :
– održavanje genetičke varijabilnosti koja omogućava da se zadrži
stabilnost u proizvodnji na poljoprivrednim dobrima na lokalnom, na-
cionalnom i globalnom nivou,

22
 Opšte semenarstvo

– osiguranje opstanka genetičkog diverziteta za buduće loše klimat-

ske uslove, jer genetički diverzitet predstavlja „blagajnu” za potencijalnu
vrednost još nepoznatih resursa.
Napred navedeno je razlog za održavanje prirodnog ekosistema i
tradicionalnog načina proizvodnje na poljoprivrednim dobrima, jer
biljke iz tih staništa mogu da sadrže i iz njih mogu da se razviju važne
genetičke osobine.
Uloga individualnih poljoprivrednih proizvođača je velika u očuva-
nju genetičkih resursa jer oni, širom sveta, obezbeđuju 15–20% hrane.
Kao primer važnosti održavanja starih sorti može poslužiti jedna turska
sorta pšenice koja je nosilac gena otpornosti i tolerantnosti na različite
rase rđe, gari i drugih gljivičnih patogena. Ovaj gen je korišćen u stva-
ranju brojnih novih sorti koje se gaje širom SAD-a. Jedna sorta lucerke,
poreklom iz Irana, poslužila je kao izvor gena za otpornost na nemato-
de koje predstavljaju izuzetan ekonomski problem u gajenju ove važne
krmne biljke.
Divlji srodnici imaju takođe veliki značaj kada se radi o poboljšanju
karakteristika sorti, posebno kada su u pitanju štetni organizmi. Kao
primer se može uzeti paradajz (Lycopersicon esculentum). Njegovi divlji
srodnici su korišćeni kao donori gena za otpornost na gljivična obolje-
nja (L. hirsutum, L. pimpinellifolium); rezistentnosti na viruse (L. chilen-
se, L. peruvianum); rezistentnost na nematode (L. peruvianum); rezi-
stentnost na insekte (L. hirsutum); za kvalitet plodova (L. chmielewskii);
i adaptaciju na nepovoljne spoljašnje uslove (L. cheesmanii). Rezisten-
tnost krompira na cistične nematode je uneta u krompir (Solanum tu-
berosum) iz divljeg srodnika Solanum demissum (William et al., 2007).
Otpornost pšenice na stabljičinu rđu uneta je u pšenicu (Triticum
aestivum) iz divljih srodnika Triticum timopheevi i iz Agropyron spp.
Neke sorte pšenice su postale tolerantne na sočivastu pegavost prenoše-
njem gena otpornosti iz divljeg srodnika Aegilops ventricosa.
Pojava gljivičnog oboljenja Phomopsis skoro je onemogućila gajenje
suncokreta u Srbiji sedamdesetih godina prošlog veka (sl. 7). Istraži-
vački tim na čelu sa oplemenjivačem Škorićem iz Instituta za ratarstvo i
povrtarstvo iz Novog Sada, je napravio pravi podvig u oplemenjivanju.
Unošenjem gena divljih srodnika stvorio je hibride visoko tolerantne
na ovo obolenje, bez gubljenja dobrih agronomskih svojstava. Osnovu
otpornosti na Phomopsis i danas koriste oplemenjivači u celoj Evropi.

23
 Semenarstvo

Slika 7. Pojava Phomopsis-a na stablu suncokreta (levo),

poleganje stabla usled infekcije (desno)
Figure 7. Occurrence of Phomopsis in sunflower stem (left),
lodging due to stem infection (right)
(foto: Gulya)

Manipulisanje genetičkim diverzitetom

Čovekove aktivnosti mogu da dovedu do povećanja genetičkog di-

verziteta. To se, pre svega, ogleda u njegovom angažovanju na odabiru
brojnih biljnih vrsta, sorti, unapređenju tehnologije proizvodnje i dru-
gim delatnostima kojima se ljudi bave već više od 10.000 godina. Ukr-
štanjem linija roditeljskih parova takođe se menja sastav biodiverziteta.
Procenat rekombinacija ostvarenih kod F1 individua mogu varirati od
1% do 50% i uvek su viđeni kao posebni lokusi na razdvojenim hromo-
zomima. Najveći procenat rekombinacija se odvija kod roditeljskih pa-
rova kod kojih postoji najveća genetička udaljenost na dva lokusa (sl. 8).

Slika 8. Šema rekombinacije hromozoma

Figure 8. Chromosomes recombination scheme
(http://genome.wellcome.ac.uk/
doc_wtd020778.html)

24
 Opšte semenarstvo

Oplemenjivački rad i genetički resursi

Osnovni uslov za uspešan

oplemenjivački rad je postojanje
genetičke varijabilnosti unutar
vrste. Ona se oplemenjivačkim
radom može obogaćivati ili osi-
romašiti. Genetička varijabilnost
suncokreta (Helianthus annuus)
je dosta uska, a posebno u pogledu
gena koji uslovljavaju otpornost
prema bolestima (sl. 9). Divergen-
tnost se može delimično povećati
Slika 9. Gajeni suncokret (H. annuuus)
korišćenjem divljih vrsta putem Figure 9. Sunflower plant (H.annuus)
interspecijes hibridizacije (sl. 10). (foto: Milošević)
Rod Helianthus ima 49 vrsta i 19

Slika 10. H. angustifolius, H. tuberosus (s leva na desno gore)

Tithonia diversifolia i H. petiolaris (s leva na desno dole)
Figure 10. H. angustifolius, H. tuberosus (from left to right above)
Tithonia diversifolia i H. petiolaris (from right to left down) (foto: Sakač, V.)

25
 Semenarstvo

podvrsta sa 12 jednogodišnjih i 37 višegodišnjih vrsta i bogatu

vаrijabilnost unutar svake vrste, odnosno podvrste. Ova varijabilnost
рružа veliku mogućnost za povećanje genetičke varijabilnosti u nared-
nom periodu. Interspecies hibridizacija je često оtеžаnа usled različitog
broja hromozoma i ploidnosti (2n, 4n, 6n) kod divljih vrsta i prisustva
inkompatibilnosti. Iz tog razloga рrevazilaženje problema se može po-
stići primenom novih metoda biotehnologije (Škorić i Kovačev, 1995).
Oplemenjivači za svoj rad koriste različite izvore. Najčešće sop-
stvene kolekcije namenskog tipa. Tako postoje kolekcije pšenice i sun-
cokreta u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, kolekcija
genotipova kukuruza u Institutu za kukuruz Zemun Polje. Za očuvanje
ukupne genetičke varijabilnosti unutar vrste na naučnim osnovama,
staraju se banke gena. One vode računa o genetičkim resursima počev
od proučavanja terena sa koga ih sakupljaju, kolekcionisanja, čuvanja do
razmene informacija i uzoraka.
Oplemenjivači danas raspolažu veoma efikasnim metodama rada i
odgovarajućom opemom u procesu stvaranja novih sorti, ali se ne može
reći da raspolažu dovoljnim informacijama o genetičkoj varijabilnosti
unutar vrsta, posebno u Srbiji, niti da su isti dovoljno iskorišćeni (Pen-
čić i sar., 1997). U cilju dobijanja informacija o genetičkoj varijabilnosti
danas se koriste savremene metode determinacije DNK (RAPD). Ovaj
metod je korišćen za inter i intraspecijes razdvajanje roda Helianthus.
Izučavano je oko 35 vrsta i podrvrsta roda Helianthus, kao i 30 inbred
linija H. annuus i dva uzorka srodnika i to Titonia speciosa i Simsia foe-
tida. Sačinjen je fenogram preko koga su određeni genetički odnosi ga-
jenog suncokreta i divljih vrsta. Analiza je pokazala da postoji relativno
mala genetička udaljenost između H. annuus i H. laetiflorus, H. salici-
folius, H.bolanderi i H. tuberosus, što ukazuje da ti divlji srodnici mogu
biti izvor korisnih gena za H. annuus, a koje mogu biti korišćene za po-
boljšanje svojstava gajenog suncokreta (Sivolap and Solodenko, 2006).
Najnovija dostignuća u modernoj biotehnologiji, a naročito u pri-
meni molekularnih markera, dovela su do razvoja brojnih novih pristu-
pa, koji pružaju mogućnost povećanja efikasnosti i ekonomičnosti ople-
menjivanja biljaka. Jedan od najznačajnijih pristupa je svakako mar-
kerima pomognuta selekcija (Marker Assisted Selection – MAS), koja
predstavlja proces gde se markeri koriste pri direktnoj selekciji genetič-
ke determinante ili determinanti svojstva od interesa. U osnovi, MAS
se bazira na primeni utvrđene i potvrđene povezanosti i međuuslov-

26
 Opšte semenarstvo

ljenosti gena, koji kontrolišu ekspresiju nekog svojstava od značaja za

oplemenjivački proces i markera. MAS je fokusirana na:
1) povećanje efikasnosti selekcije i to za svojstva koja se nalaze pod
kontrolom većeg broja gena i pod jakim su uticajem činioca spo-
ljašnje sredine (imaju nisku heritabilnost),
2) selekciju svojstava od ekonomskog značaja, u slučajevima gde je
primena uobičajenih ogleda nedovoljno pouzdana, dugotrajna i
neekonomična,
3) akumulaciju (piramidiranje) gena otpornosti na prevalentne bo-
lesti (Landjeva et al., 2007).
Da bi osigurali optimalnu efikasnost u pogledu troškova, moleku-
larni markeri koji se koriste u MAS treba da omoguće efikasan skrining
velikih populacija i da imaju visok stepen ponovljivosti u različitim la-
boratorijama (Kobiljski i sar., 2008).
U poslednjih dvadesetak godina primenom molekularnih markera
mapiran je veliki broj značajnih major gena kao i lokusa za kvantita-
tivna svojstva (Quantitative Trait Loci- QTL) kod pšenice (Landjeva et
al., 2007). Uprkos činjenici da heksaploidnu pšenicu karakteriše izuzet-
no veliki genom (1,8 x 1010 baznih parova), što predstavlja izazov za
unapređenje procesa selekcije bilo kojom od dostupnih metoda, među
oplemenjivačima pšenice je sve veći broj onih koji veruju da MAS ima
kapacitete da poveća efikasnost selekcije u značajnoj meri (Patnaik and
Khurana, 2001). Postoji veliki broj primera koji podržavaju ovo gledi-
šte, od kojih su verovatno najznačajnija nedavna dostignuća u Australiji,
SAD-u, Kanadi i Meksiku (International Maize and Wheat Improvement
Center - CIMMYT, Mexico), gde su molekularni oplemenjivački pro-
grami implementirani kako u državnom, tako i u privatnom sektoru
oplemenjivanja pšenice (Gupta et al., 2010).
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu u proteklih
deset godina uloženi su značajni napori da bi se ostvarila integracija
konvencionalnog i molekularnog oplemenjivanja pšenice. Rad na pri-
meni molekularnih markera u Institutu obuhvata nekoliko oblasti i to:
a) fragmentna analiza prisustva major gena i lokusa vezanih za naj-
važnija oplemenjivačka svojstva kvantitativno-poligenog karak-
tera (prinos, abiotski i biotski stres i tehnološki kvalitet),
b) DNK karakterizacija 190 sorti pšenice gajenih u Srbiji u posled-
njih 40 godina,

27
 Semenarstvo

c) validacija pažljivo odabranih tzv. „kandidat“ markera sa ciljem

evaluacije njihovog potencijala za primenu u našim agroekološ-
kim uslovima i
d) zajednički istraživačko-aplikativni rad u okviru međunarodnih
projekata sa ciljem daljeg povećanja potencijala za primenu MAS
(Marker Asistirane Selekcije) u oplemenjivanju pšenice.
Rezultati desetogodišnjeg rada obuhvataju, počev od molekularne
karakterizacije genetičke varijabilnosti u novosadskoj kolekciji genotipo-
va pšenice (Kobiljski et al., 2002) i detekciji alelne polimorfnosti u loku-
sima major gena i QTL-a za agronomski važna svojstva (Kobiljski et al.,
2006; Tošović-Marić et al., 2008; Marjanović, 2005; Barjaktarović et al.,
2004; Obreht et al., 2006), preko DNK fingerprintinga 190 sorti pšenice
stvorenih u Srbiji (Kondic-Spika et al., 2010), do utvrđivanja statistički
značajnih veza između kandidat markera i agronomskih svojstava, odno-
sno detekcije kandidat gena od potencijalnog značaja za oplemenjivački
program pšenice (Kobiljski et al., 2009; Dodig et al., 2010č Neumann et al.,
2010; Brbaklić i sar., 2010; Trkulja i sar., 2011). Dalja istraživanja podrazu-
mevaju neprestano uključivanje novih markera u proces validacije, u cilju
dobijanja najoptimalnije kolekcije markera, koji bi bili korišćeni za MAS.

Značaj novih tehnologija u očuvanju genetičkih resursa

U narednim dekadama predviđa se povećanje broja stanovnika, ur-

banizacija će oduzeti još jedan deo poljoprivrednog zemljišta, dok su
izvori novih obradivih površina ograničeni. Obradivo zemljište, zbog
intezivne upotrebe i neodgovarajućih uslova održavanja postaje degra-
dirano u mnogim zemljama. Napred navedeno upućuje na to da je po-
trebno naći način kako da se obezbedi dovoljno hrane za ljude i životi-
nje i obnovljive resurse na održiv način. To zahteva upotrebu novog pri-
stupa biljkama, kako sa biološkog stanovišta tako i na nivou spoljašnjeg
okruženja. U isto vreme, razvijaju se novi pravci istraživanja genoma
primenom novih, savremenih tehnologija (European Technology Plat-
form, 2007).
Interes za nove selekcione pristupe se javio sa ciljem proširenja ge-
netičke osnove sorti, a to je:

28
 Opšte semenarstvo

– značajno proširenje genetičke baze razvijene u selecionim pro-

gramima,
– smanjenje genetičke erozije primenom populacionog pristupa u
selekciji,
– povećanje učestalosti gena, sa minimalnim gubitkom genetičke
varijabilnosti preko povratne selekcije i
–primenom metoda biotehnologije.
U savremenim uslovima visokorazvijenih tehnoloških postupaka i
naučnih dostignuća, čovek sve više manipuliše genetičkim materijalom
brojnih biljnih vrsta koje se odlikuju specifičnim, veoma korisnim karak-
teristikama za ljudsku populaciju, kao što je oporavak od različitih bolesti,
ili ljudima osiguravaju opstanak u svim delovima sveta. Jedna od delatno-
sti koja doprinosi pomenutim poboljšanjima je i genetički inženjering. U
okviru njega čovek manipuliše postojećim genetičkim materijalom bilj-
nih vrsta poznatih osobina, stvarajući nove genetičke kombinacije veoma
preciznim i specifičnim laboratorijskim postupcima.
Metodom rekombinantne DNK, hibridni molekul DNK stvoren in
vitro, unosi se u ćelije organizma primaoca u kojima se ponaša kao deo

Uzorak/Accession: NC_003062 Dužina/Lenght: 2,841,581 bp; Gena/Gene 2,728

Slika 11. Cirkularni hromozom Agrobacterium tumefaciens
Figura 11. Circular Chromosome Agrobacterium tumefaciens
(http://wishart.biology.ualberta.ca/BacMap/graphs_cgview.html)

29
 Semenarstvo

njegovog genoma. Osnovne komponente metoda su DNK i vektori za

kloniranje (molekuli DNK koji imaju sposobnost umnožavanja, kao što
su na primer plazmidi bakterija). Jedna od češće upotrebljavanih bakterija
za ovu namenu je Abrobacterium tumefaciens, čija je stuktura hromozo-
ma prikazana na slici 11. Osnovne tehnike obuhvataju izolaciju, sečenje
i združivanje molekula DNK kao i njegovu transformaciju (unošenje hi-
bridnog molekula DNK u ćeliju primaoca) (Milošević i sar., 2009).
Primenom novih tehnologija mogu se ustanoviti geni koji učestvu-
ju u povećanju nivoa proizvodnje i kvaliteta novostvorenih sorti, novih
gena koji kod biljaka regulišu tolerantnost na biotičke ili abiotičke čini-
oce, bolje iskorišćenje hraniva, vode, otpornost na bolesti, insekte i dr.
(sl. 12). One pomažu istraživačima da bolje okarakterišu i koriste gene-
tičku divergentnost i genetičke resurse.

Bt gen će pomoći kukuruzu da razvije rezistentnost na insekte/

Bt gene will help corn to develop resistance to insecticides

Bt gen/Bt gene
Enzim/Enzyme
Enzim se koristi za isecanje gena/
Cutting enzyme
Kukuruz/Corn

Bt gen unet u kukuruz/

Kukuruz/Corn Bt gene insert in corn

Slika 12. Proces dobijanja Bt kukuruza otpornog na kukuruzni plamenac

primenom biotehnologije
Figure 12. The process of obtaining Bt corn resistant to corn pennant
using biotechnology
(http://www.ces.ncsu.edu/resources/crops/ag546-1/helixes3.jpg)

U praktične svrhe geni se koriste za lakšu selekciju modifikovanih

ćelija i njihovu identifikaciju. Novi geni su uključeni u genom i prenose
se na potomstvo. Proizvodi genetičkih modifikacija se nazivaju gene-
tički modifikovani organizmi (Genetically Modified Organisms - GMO),

30
 Opšte semenarstvo

a u Kartagena protokolu o biološkoj raznovrsnosti uz Konvenciju o bi-

odiverzitetu, živi modifikovani organizmi (Living Modified Organisms-
LMO). Na stečenom iskustvu zasnivaju se pravila za sigurnu i efikasnu
upotrebu GMO.
Sekvencioniranje gena obezbeđuje ispitivanje složenosti genoma,
daje sveobuhvatan uvid u gene za buduća istraživanja kod biljaka, ali
to isto može da se vrši i kod biljnih vrsta koje se sada ne gaje, ali su se
gajile u prošlosti (sl. 13). Sekvencioniranje gena otvara nove perspektive
za ustanovljavanje porekla sorti i može da objasni razlike između njih.

Slika 13. DNK

Figure 13. DNA
(http://www.molecularstation.com/molecular-biology-images/
502-dna-pictures/109-dna.html)

Sa gledišta očuvanja genetičkog diverziteta posebno je važno izvrši-

ti sekvencioniranje i pozicioniranje starih, autohtonih sorti.
FAO je pokrenuo inicijativu za procenjivanje razvića biljaka kom-
binacijom molekularnih i morfoloških metoda. Inicijativa je rezultira-
la povećanjem baze podataka genofonda. Ključni činilac za pokretanje
nove inicijative je pristupačnost uzorku sa odgovorajućim taksonom.
Važno je da je molekularna analiza primenjena za isti ili sličan takson
kao onaj upotrebljen u morfološkim analizama, kako bi se moglo izvrši-
ti upoređivanje (Adams, 1997).

31
 Semenarstvo

Uspešnost gajenja krompira i paradajza uslovljena je mogućnošću

kontrole patogena Phytophthora infestans, koja prouzrokuje plamenjaču.
Iz tog razloga se obavljaju brojna istraživanja na različitom nivou, s ciljem
da se dugoročno ostvari kontrola bolesti. Razumevanje mehanizma delo-
vanja patogena i njegovog razvoja je jedan od preduslova za dugotrajno
rešenje problema. Urađeni su brojni genotipski i fenotipski testovi, ali su
oni bili ograničenih mogućnosti do momenta uvođenja novih metoda.
Značajan napredak u izučavanju genoma P. infestans ostvaren je prime-
nom kodominantnih biomolekularnih markera. Njihovom upotrebom
moguće je izučiti populaciju P. infestans i odrediti njenu biologiju, epide-
miologiju, ekologiju, genetiku i evoluciju (Cooke and Lees, 2006).
Grahorica (Vicia sativa) je klasičan primer kompleksa dobro razdvo-
jenih taksona i izvedenih formi, ona predstavlja različit stepen filogene-
tičke divergentnosti. Ispitivanjima na nivou DNK njihova je divergen-
tnost još više izražena, što se može ustanoviti primenom biotehnoloških
metoda kao što su randomizirano umnožavanje polimorfizma DNK
(RAPD) i polimorfizama dužine amplifikovanih fragmenata (AFLP) u
odnosu na morfološke razlike (Potokina et al., 2000). Ustanovljeno je da
postoji razičitost intraspesies članova grupe Vicia sativa L.senso stricto,
obične grahorice, ekonomski važne krmne biljke, ako se njen diverzitet
uporedi sa bliskim srodnicima, ali filogenetski odvojenog taksona skupa
Vicia sativa. Upotrebom AFLP za filogenetsko razdvajanje DNK „finger
printinga“ ispitano je 673 uzorka V.sativa iz Vavilov Instituta (Saint Pe-
tersburg) i 450 uzoraka iz Instituta za izučavanje biljnih genetičkih re-
sursa (Gatesleben) (sl. 14). Ova istaživanja su prva dokazala intraspecies
različitost Vicia sativa čuvanih ex situ.

Mapiranje gena

Poboljšanje osobina biljaka moguće je izvesti boljim razumevanjem

njihove molekularne osnove i procesa koji se putem njih dešavaju, kao i
putem identifikacije gena, njihove karakterizacije za važna agronomska
svojstva. Tokom prošlih petnaestak godina učinjen je značajan napre-
dak u molekularnom mapiranju biljnog genoma.
Mape vezanih gena urađene su na osnovu DNK markera za veliki
broj biljnih vrsta i one pomažu u savlađivanju različitih istraživačkih
zadataka. Razvijeno je i praktično se koristi nekoliko glavnih tipova

32
 Opšte semenarstvo

Slika 14. Vrste roda Vicia: V. panonica (gore desno), V. sativa (gore levo),
V. narbonensis (dole desno), V.villosa (dole levo)
Figure 14. Vicia species: V. panonica (above right), V. sativa (above left),
V. narbonensis (bottom right), V.villosa (below left)
(foto: Mikić, A.)

DNK markera – Polimorfizam dužine restrikcionih fragemnata (Restric-

tion Fragment Length Polymorphisms – RFLP), Randomizirano umno-
žavanje polimorfizma DNK (Random Amplified Polymorphic DNA –
RAPD), Ponavljanje pojedinačnih sekvenci (Simple Sequence Repeats
– SSR), Polimorfizam dužine amplifikovanih fragmenata (Amplified
Fragment Length Polymorphisms – (AFLP), Polimorfizam pojedinačnih
nukleotida (Single Nucleotide Polymorphisms (SNP) i Insercija/brisanje

33
 Semenarstvo

(Insertions/Deletions -In/Del). Sledeća generacija mapa biće bazirana

na pojedinačnim proteinskim sekvencama (Sihgle Protein Seqeunces –
SPS). Kompletno mapiranje gena izvršeno je kod Arabidopsis thaliana
2000. godine, kod pirinča je završeno 2009. godine, a kod kukuruza rad
na mapiranju je pri kraju (tab. 3). Mapiranje gena pomaže u razumeva-
nju strukture, funkcije i evolucije biljnog genoma. Ono može biti važno
oruđe za unapređenje u oblasti oplemenjivanja, jer se mogu locirati geni
i za kvalitativna i kvantitativna svojstva, obezbeđujući osnovu za kloni-
ranje gena i na kraju za genetičke modifikacije biljnog genoma.

Tabela 3. Ekpresija gena kod pirinča (RiceGE)

Table 3. Genomic expres for rice
(Gene Expression Atlas Data, 2011)

Potencijalno najinteresantnije nove tehnologije za genetičke analize

su oligonukleotidni čipovi, kapilarna elektroforeza i matriks laser de-
sorpciona jonizacija. U svakom slučaju će biti interesantno posmatrati
uticaj tih novih tehnologija za razumevanje organizacije biljnog geno-
ma. Najnovija dostignuća iz oblasti mapiranja gena objavljuju se u pre-
stižnim časopisima (sl. 15).

34
 Opšte semenarstvo

Slika 15. Publikacije vezane za izučavanje genoma

Figure 15. Publications related to the study of genome
http://signal.salk.edu)

Naučnici sa Ajova državnog univerziteta koji se bave genetikom i

hemijom su uspešno upotrebili nanotehnologiju da probiju zid ćelije
i da u isto vreme ubace željeni gen i odgovrajuće hemikalije. Pomoću
odgovarajućih hemikalija su izvršili aktiviranje gena sa velikom preci-
znošću. Ovi rezultati ukazuju da je moguće koristiti nanotehnologiju na
polju biologije i biotehnologije u poljoprivredi, stvarajući novu moćnu
alatku za ciljano ubacivanje gena u biljne ćelije (http://www.physorg.
com/news98540343.html).
Geni ne samo da mogu da se ispitaju primenom nanotehnologije,
nego oni mogu da se i obeleže nanočipovima (biočipovi), koji se mogu
koristiti za označavanje i pronalaženje pojedinačnih gena važnih za da-
lja istraživanja. Oni se sada uglavnom koriste u humanoj medicini, ali
svakako da će u skoroj budućnosti biti primenljivi i kod biljaka. (http://
www.ipo.org/AM/Template.cfm?Template=/CM/ContentDisplay.
cfm&ContentID=22898).

35
 Semenarstvo

POJAM SORTE I NJENO PRIZNAVANJE

Sorta
Uspeh u oplemenjivanju meri se krajnjim proizvodom, a to je sorta.
Da bi sorta bila priznata, mora da ima određene karakteristike. One po-
drazumevaju visok prinos, otpornost ili tolerantnost na bolesti i insekte,
dobre agronomske karakteristike i visok kvalitet semena. Nove osobine
sorte moraju biti prihvatljive za proizvođača, inače sorta neće doprineti
povećanju poljoprivredne proizvodnje.

Pojam sorte
Pojam sorte je definisan Međunarodnim kodom za nomenklatu-
ru (International Code of Nomenclature of Cultivated Plants), u članu 2,
osmog izdanja iz 2009. godine (IHSH, 2009).
Sorta je primarna kategorija gajenih biljaka čija je nomenklatura
data u ovom Kodu (član 2.1) koji zatim opisuje sortu kao jedinicu u toj
kategoriji.
„Sorta je skup gajenig biljaka koja je stvorena sa posebnim osobina-
ma ili kombinacijom osobina i jasno su različite, unifomne i stabilne u
tim karakteristikama koje zadržavaju kada se umnožavaju u određenom
periodu.” (član 2.2).
Sorta znači podpodelu vrste na nižu sistematsku jedinicu koja je
različita, ujednačena i stabilna:
– „različita” u smislu da sorta može da se razlikuje po jednoj ili više
morfoloških, fizioloških ili drugih osobina po kojoj se izdvaja od
svih ostalih poznatih sorti,
– „ujednačena” u smislu da se varijacije osnovnih osobina po koji-
ma se razlikuje mogu opisati; i
– „stabilna” u smislu da će sorta ostati nepromenjena u svojim oso-
binama i svojoj ujednačenosti kada se ponavlja bez obzira na ra-
zličitost kategorija i sorti.

36
 Opšte semenarstvo

Naziv sorte može biti legalno zaštićen regulativom vezanom za zašti-

tu prava oplemenjivača. Sorta se identifikuje unikatnim imenom. Nazivi
sorti su regulisani Međunarodnim kodom za nomenklaturu i registro-
vani u Međunarodnom registru sorti (International Cultivar Registrati-
on Authority – ICRA). Naziv sorte sadrži botaničko ime (rod, vrsta, in-
traspecifičan takson, interspecifičan takson, interspecifičan hibrid ili in-
tergeneričke hibiride) praćene poreklom sorte (date od oplemenjivača).
Davanje novog i originalnog imena sorti nije lako, posebno u gru-
pama koje su istorijski imale stotine ili čak hiljade sorti. Srećom, mnoge
od ovih grupa su navedene u Međunarodnom registru sorti koji objav-
ljuju kontrolne liste i registre imena sorti koja su u upotrebi ili koja su
korišćena u prošlosti. U alfabetskim spiskovima ICRA rodova može se
pretražiti da li je ime sorte već korišćeno, a zatim se može konsultovati
ICRA publikacija ili direktno registar ICRA.
U praksi se najviše gaje hibridne sorte kod stranooplodnih biljaka i
to F1 generacija prostih hibrida (kukuruz, sirak, šećerna repa) ali i kod sa-
mooplodnih biljaka gde je biološki moguće ili ekonomski opravdano pro-
izvoditi hibridno seme (paradajz, krastavac, plavi patlidžan, tikva i dr.).
Hibridna sorta predstavlja F1 generaciju nastalu ukrštanjem dve sa-
mooplodne linije (kod stranooplodnih biljaka) ili dve čiste linije (kod
samooplodnih biljaka), odnosno populaciju nastalu ukrštanjem tri ili
četiri roditelja. Kod nekih stranooplodnih vrsta, raž, lucerka i dr., hi-
bridnom sortom se smatra i potomstvo nastalo ukrštanjem sorti ili po-
pulacija. Ukoliko se koristi F1 generacija prostih hibrida, hibridna sorta
je heterozigotna, ali su sve jedinke istog genotipa, pa se sorta odlikuje
skoro potpunom fenotipskom uniformnošću. U svim ostalim slučaje-
vima hibridna sorta se sastoji od različitih genotipova pa se stoga ne
odlikuje fenotipskom uniformnošću (dvojni, trojni hibridi).

Činioci koji narušavaju osobine sorti

U procesu umnožavanja sorti potrebno je očuvati njene morfološ-
ke, biološke i agronomske osobine, genetičku, odnosno sortnu čistoću
i kvalitet semena kao i genetički potencijal za prinos na nivou kakav je
bio u momentu priznavanja sorte. U toku gajenja kod nekih sorti ili hi-
brida može doći do promene ovih osobina i do opadanja genetičkog po-
tencijala za prinos. Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da su uzroci
ove pojave mnogobrojni, a po Dokiću i Mihaljevu (1986) najvažniji su:

37
 Semenarstvo

a) Cepanje unutar sorti koje nastaje kao posledica genetičkog cepa-

nja unutar sorti, naročito kod samooplodnih ali i kod stranooplodnih
biljaka. Javljaju se genotipovi drugačijih morfoloških osobina i manje
produktivnosti, a bolje prilagođenosti agroekološkim uslovima, koje
onda prirodna selekcija favorizuje, posledica čega je promena genetske
kompozicije sorte. Ovo se naročito odnosi na nove sorte koje u nizu
kvantitativnih svojstava ne predstavljaju homozigotnu čistu liniju, nego
se sastoje od biljaka ili linija nejednakih po svom genetičkom potenci-
jalu za prinos.
b) Degeneraciju sorti uslovljavaju činioci spoljne sredine favorizu-
jući prirodnu selekciju genotipova bolje prilagođenih spoljnim uslovi-
ma, a koji nastaju kao rezultat prirodnih mutacija, koje iako niskih uče-
stalosti (oko 10-6) tokom gajenja jedne sorte mogu izmeniti genetičku
kompoziciju sorte. Bolje prilagođeni genotipovi spoljnim uslovima su
po pravilu slabije rodnosti.
c) Biološko mešanje sorti nastaje zbog prirodne – nekontrolisane
stranooplodnje pri čemu se stvaraju genotipovi promenjenih morfološ-
kih osobina, slabije rodnosti, a što doprinosi promeni genetičke kom-
pozicije sorte. Ova pojava je naročito česta kod stranooplodnih biljaka
iako se dešava i kod samooplodnih vrsta (posebno u godinama kada u
vreme cvetanja i oprašivanja vladaju uslovi visoke temperature i visoke
relativne vlažnosti vazduha, što povećava procenat stranooplodnje kod
samooplodnih vrsta).
d) Napad bolesti i štetočina se uglavnom javlja tokom dugog niza
godina gajene sorte i hibridi koji su pri stvaranju bili otporni na preo-
vlađujuće fiziološke rase nekog patogenog organizma ili insekta, a mogu
tu svoju otpornost da izgube zbog pojave novih fizioloških rasa pato-
gena i novih biotipova insekata (vertikalna otpornost). Otporna sorta
vrši selekcioni pritisak na populaciju parazita, eliminiše određene rase,
a druge postaju prevalentne na koje sorta nije otporna. Kao posledica
toga smanjuju se proizvodne osobine gajene sorte.
e) Mehaničko mešanje sorti podrazumeva mešanje semena gajene
sorte sa semenom drugih vrsti biljaka ili drugih sorti iste vrste. Ono
može nastati u raznim fazama procesa proizvodnje semena, a javlja se
kao posledica nedovoljne pažnje učesnika pri setvi i žetvi semenskih
useva, doradi i skladištenju semena ili pri drugim manipulacijama s ne-
dorađenim semenom ili semenskom robom.

38
 Opšte semenarstvo

S obzirom da je seme živi materijal, nosilac i prenosilac velikog bro-

ja genetički uslovljenih, a po čoveka korisnih, osobina oplemenjenih
biljaka, pri svim operacijama u semenarstvu mora se voditi računa o
očuvanju kvaliteta semena (čistoća, energija klijanja, klijavost, sadržaj
vlage, zdravstveno stanje, vitalnost, ujednačenost i dr.). Do narušavanja
kvaliteta semena može doći zbog nepovoljnih uslova spoljne sredine u
proizvodnji semena, zbog nepridržavanja agrotehničkih rokova, zbog
nepridržavanja propisanih doza hemijskih sredstava za suzbijanje koro-
va i zaštitu useva i semena od štetnih organizama, zbog mehaničkih po-
vreda semena pri žetvi, doradi, neodgovarajućeg uskladištenja i drugih
uzroka. Seme se mora pripremiti za promet i setvu i to se čini u procesu
dorade semena.
Osnovni cilj organizovanja proizvodnje semena je da ona bude efi-
kasna i da može da obezbedi proizvodnju sortnog i kvalitetnog semena
kao i da se zaštiti proizvodnja semena od svih propusta. Zbog toga se
svaka zemlja trudi da dobru organizaciju semenarstva obezbedi zakon-
skim propisim koji regulišu pojedine faze u procesu proizvodnje seme-
na. Po pravilu zemlje sa razvijenom poljoprivrednom proizvodnjom
imaju razvijeno, dobro organizovano, savremeno uređeno i efikasno
semenarstvo (Milošević i Malešević 2004).

39
 Semenarstvo

PRIZNAVANJE SORTI

Ispitivanje sorti i zahtevi za njihovo priznavanje

Pravo na komercijalizaciju sorta dobija onog momenta kada je pri-

znata i upisana u sortnu listu. Da bi sotra bila priznata mora da prođe
postupak ispitivanja radi ustanovljavanja njene različitosti u odnosu na
druge, već priznate sorte, ujednačenosti, odnosno da su sve biljke jedne
sorte fenotipski iste u određenom procentu. Stabilnost sorte označava
njenu karakteristiku da u različitim uslovima spoljne sredine daje stabil-
ne prinose. Pored tih karakteristika, sorta mora da ima dobre agronom-
ske osobine kao što su visina prinosa, otpornost na poleganje kod žita,
graška, tolerantnost na štetne organizme.

Ispitivanja radi utvrđivanja različitosti,

ujednačenosti i stabilnosti (DUS)

Za zemlje sa obaveznom regulativom za priznavanje, postoje dve

vrste ispitivanja u cilju priznavanja sorti:
1. Ispitivanje radi utvrđivanja različitositi, ujednačenosti i stabilno-
sti (Distinctness, Uniformity, Stability – DUS)
2. Ispitivanje radi utvrđivanja poljoprivredne vrednosti (Value for
Cultivation and Use – VCU) (sl. 16).

Ispitivanje sorti radi utvrđivanja različitosti,

ujednačenosti i stabilnosti

Od velike je važnosti donošenje odluke da li se nova sorta razlikuje

ili ne od ostalih priznatih sorti, jer mogućnost razlikovanja nove sorte
predstavlja način kontrole koji je neophodan za zaštitu sorte.

40
 Opšte semenarstvo

Priznavanje sorti
Realising of plant varieties

DUS test VCU test

DUS testing VCU testing

RAZLIČITOST, VREDNOSTI ZA
UNIFORMNOST, GAJENJE I
STABILNOST KORIŠĆENJE
DISTINCTNESS, VALUE FOR
UNIFORMITY, CULTIVATION
STABILITY AND USE

Slika 16. Sistem priznavanja sorti u Bugarskoj

Figer 16. Plant variety registration system in Bulgaria
(Atanassov, 2003)
Za pravilno izvođenje DUS testa mora se :
– razviti tehnički vodič za gajenje, ispitivanje morfoloških karakte-
ristika (boja, oblik) i fizioloških karakteristika (otpornost na bole-
sti, posebne osobenosti i dr.) sorte,
– izvršiti kolekcionisanje i konzervaciju sorti, uključujući standar-
dne sorte, i razvoj njihovih baza podataka,
– sakupljanje podataka o novouvedenim sortama/vrstama u zemlju
za izvođenje DUS testova u svrhu zaštite intelektualne svojine
(http://www.ncss.go.jp/main_e/functions/dus.html)
DUS testovi imaju dvojnu ulogu. Koriste se u procesu priznavanja
sorti i u procesu zaštite prava oplemenjivanja novih biljnih sorti. Proce-
dura za DUS test podrazumeva oglede u polju i laboratoriji usklađenih
sa tehničkim procedurama postojećih vodiča UPOV (International Uni-
on for the Protection of New Varieties of Plants) (UPOV, 2009).
Ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte može da se
prepusti državnim organizacijama koje su nezavisne od oplemenjivača.
Ispitivanja moraju da se vrše najmanje dve sezone. Uslovi i nivo odgo-
vornosti između poverioca posla i ispitivača mora biti određen ugovo-
rom. Poverilac posla može poslati ispitivaču tehnički upitnik i prijavu

41
 Semenarstvo

za zaštitu novih sorti (Commission Directive 2008/83/EC), član 2 regu-

lative za procedure za ispitivanje različitosti, ujednačenosti i stabilno-
sti (DUS) novih sorti radi zaštite autorskih prava. U Poljskoj je u 2008.
godini u DUS testovima bilo ispitano 10611 sorti, uključujući 724 sorte
koje su bile u postupku zvaničnog ispitivanja radi priznavanja. DUS te-
stove izveo je Istraživački centar za testiranje sorti (The Research Centre
for Cultivar Testing – COBORU) (sl. 17) (UPOV, 2009).

Slika 17. Broj DUS testova u 2008. izvedenih u Poljskoj

Figure 17. Number of varieties in DUS testing in 2008 in Poland
(UPOV, 2009)
U našoj zemlji, ispitivanja sorti u svrhu priznavanja je obavezno i
traje dve godine za ratarske i povrtarske biljne vrste. Ako se radi o sor-
tama sa izuzetno dobrim agronomskim karakteristikama, Ministarstvo
poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije,
može izdati dozvolu za proizvodnju te sorte i za kraće vreme od vreme-
na koje je zakonom predviđeno. Ako se neke biljne vrste tradicionalno
ne gaje u Srbiji, sorte ne moraju da prođu proces priznavanja da bi bile
gajene u Srbiji.
Botaničke karakteristike koje se koriste za razlikovanje sorti često je
teško korektno proceniti, pa zbog toga procenu mora izvršiti specijali-
sta. Takva ispitivanja su teška i zahtevaju dosta vremena. Za ispitivanja je
potrebno obezbediti parcele za proveru, kako bi se omogućilo poređenje

42
 Opšte semenarstvo

Tabela 4 . UPOV deskriptor za soju (UPOV, 2002)

Table 4. UPOV guideline for soybean
UPOV
Faza ispitivanja Opis osobine
Broj osobina
Stage of examination Character description
Character numbers
Primarna/Primary
Hipokotil: obojenost
Vegetativna/Vegetative 1 antocijaninom
Hipokotil: color anthocyanin
U cvetu/in bloom Biljka:način rasta
3 Plant: the way of growth
5 Biljka: boja malja/Plant: hair color
List: oblik lateralne liske
6 List: a form of lateral coot
7 List: boja /Leaf: color
8 Cvet: boja / Flower: color
Vreme početka cvetanja
(1 otvoreni cvet na 10% biljaka)
15 Start time of flowering (1 open
flower to 10% of plants)
U zrelosti/in maturity 4 Biljka: visina / Plant: height
Vreme zrelosti
16 Time of maturity
Sekundarna/Secendary
Biljka: vrsta rasta
Vegetativna/Vegetative 2 Plant: growth type
Biljka: način rasta
U cvetu/in bloom 3 Plant: the way of growth
8 Liska: veličina / leaf: size
U vreme razvijanja mahuna
10 Mahuna: boja / Legume: color
/At the time of developing pods
Seme: veličina
U zrelosti/in maturity 11 Seed:size
Seme: oblik
12 Seed: shape
Seme: boja ljuske hiluma
13 Seeds: shell color of hylum
14 Seme: boja hiluma
Seed: color of hylum
* Reference: UPOV uputstva za izvođenje testova za različitost, homogenost i stabilnost.
Doc.No. TG/80/6; Klasifikovana i kao Soja hispida Moench
* Reference: UPOV’s instructions for carrying out tests for diversity, homogeneity and
stability.
Doc.No. TG/80/6; Classified as Soja hispida Moench

43
 Semenarstvo

sorti tokom cele vegetacije. Karakteristike koje se posmatraju opisane su u

deskriptorima (ključevima) koje je sačinila Međunarodna organizacija za
zaštitu novih biljnih sorti ( International Union for the Protection of New Va-
rieties of Plants – UPOV), a Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj,
šema za seme (Organization for Economic Co-opration iand Development,
Seed Scheme-OECD) za njihovu proveru u proizvodnji (OECD, 2008) (tab.
4). Danas postoje sorte koje je teško razlikovati, pošto su kod njih prisutni
pojedinačni geni, recimo za otpornost na bolesti što je jedina karakteristika
po kojoj se mogu razlikovati od drugih sorti. Kod sorti pšenice i ječma je ta-
kođe teško izvršiti tačno određivanje sortne pripadnosti. Posebnim metoda-
ma tečne hromatografije, kao što je RH-HPLC, može da se precizira specifič-
nost i originalnost određenog genotipa na brojnim lokusima kod kukuruza,
pšenice, ječma, krompira i dr. Još novija metoda je metoda polimorfizma
dužine restrikcionih fragmenata (RFLP). Ovom metodom može da se utvrdi
preko 200 DNA fragmenata u sorti i tako dobiju tačne informacije o njenom
identitetu. Reakcija lančane polimerizacije (PCR) takođe se može koristi kao
pouzdana metoda u naznačenu svrhu (sl. 18).
PCR: Reakcija lančane polimerizacije/
PCR: Polymerase Chain Reaction
30 - 40 ciklusa u 3 faze/
30 - 40 cycles of 3 steps :
Faza 1 : denaturacija/
Step 1 : denaturation
1 minut 94°C/
1 minute 94°C

Faza 2 : razgradnja/
Step 2 : annealing
45 sekundi 54°C/
45 seconds 54°C
uzlazni i silazni prajmeri/
forward and reverse primers!!!

Faza 3 : umnožavanje/
Step 3 : extension
2 minuta 72°C samo dNTPs/
2 minutes 72°C only dNTP's

Slika 18. Princip rada PCR-a

Figure 18. Principle of PCR
(http://users.ugent.be/~avierstr/principles/pcr.html)

44
 Opšte semenarstvo

Ispitivanja sorti radi ustanovljavanja

poljoprivredne vrednosti (VCU)

Poljoprivredna vrednost opredeljuje dalje gajenje novostvorene sor-

te. Zbog toga je od posebne važnosti realno i tačno ustanoviti pokazate-
lje poljoprivredne vrednosti.
U postupku pome-
nutog ispitivanja sorte
se ispitaju na prilago-
đenost gajenja na ve-
likom broju lokaliteta
koji obuhvataju različi-
te tipove zemljišta i kli-
matske uslove. U najve-
ćem broju zemalja ove
oglede vrše neutralne
organizacije, kako bi se
izvršilo objektivno oce-
njivanje novih sorti u
odnosu na komercijal-
ne, koje služe kao stan-
dard. Cilj ovih ogleda
je da se odaberu samo
one sorte koje imaju
veću agronomsku vred-
nost od već postojećih
najboljih sorti (sl. 19).
Agronomska svoj- Slika 19. Kvalitetna biljka – kvalitetno seme
stva sorte, odnosno spo- Figure 19. Quality plant - quality seed
sobnost sorte da ostva- (foto: Milošević)
ruje, recimo, visok pri-
nos, su isto toliko značajna za proizvođača kao i za oplemenjivača. Ra-
nostasnost je veoma važna u regionima gde je vegetaciona sezona kratka,
ili gde je usev u sastavu višepoljnog plodoreda. Razvijen korenov sistem,
čvrstina i visina stabla mogu da utiču na prihvatanje jedne sorte u širo-
koj proizvodnji, jer ovi činioci utiču na prilagođavanje sorte, na nivo đu-
brenja i dr. Hemijski sastav semena je jedan od činilaca kvaliteta. Veći

45
 Semenarstvo

sadržaj proteina ili bolji odnos aminokiselina kod žita može biti pred-
nost određene sorte.
Za sorte koje treba da nađu široku primenu u proizvodnji, nije
dovoljno da zadovolje želje proizvođača, već one moraju biti i lake za
umnožavanje. Neke visoko prinosne sorte nisu uspele da se rašire u pro-
izvodnji zbog toga što su oplemenjivači ili proizvođači imali problema
sa proizvodnjom semena.
Agronomska vrednost sorte zavisi od mnogih karakteristika, od ko-
jih su najvažnije:
– sposobnost da ostvaruje visok prinos,
– sposobnost da pozitivno reaguje na poboljšane uslove obrade i
mere nege,
– da daje prinos visokog kvaliteta,
– da je otporna, odnosno tolerantna na bolesti i štetočine,
– da se lako prilagođava na nepovoljne agroekološke činioce (mraz,
suša, i dr.),
– da je pogodna za mehanizovanu obradu i žetvu.

Sortni ogledi

Izvođač sortnih ogleda ima zadatak da izvrši procenu vrednosti no-

vih sorti u uporednim ogledima sa standardnim sortama. Pri izvođenju
sortnih ogleda vrše se posmatranja u toku vegetacije (vreme nicanja,
broj niklih biljaka, vreme cvetanja, formiranje semena i dr.) utvrđuje
prinos i vrše morfološka i laboratorijska ispitivanja.
Planiranje sortnih ogleda uključuje izbor načina postavljanja ogle-
da, veličine i oblika parcele, broja ponavljanja. Način postavljanja ogle-
da uglavnom zavisi od broja sorti koje treba ispitati. Za manji broj sorti
(četiri do šest) najpogodniji je latinski kvadrat. Kada se ispituje 10–20
sorti najbolje je oglede izvesti po randomiziranom blok sistemu.
Veličina parcela treba da je takva da se isključe varijacije pojedi-
načnih biljaka, znači ne suviše mala, a ni prevelika kako ne bi otežavala
izvođenje ogleda. Uobičajeno je da je veličina ogledne parcelice od 5m2
do 15m2 za pšenicu i 15 m2 do 25 m2 za kukuruz. Oblik parcela je pravo-
ugaoni. Broj ponavljanja u ogledima kreće se od tri do šest, a u najvećem
broju slučajeva je određen statističkom metodom koja je izabrana za
izvođenje ogleda.

46
 Opšte semenarstvo

Izvođenje sortnih ogleda

Prva priprema parcele u polju je osnovna obrada zemljišta, koja se

izvodi na isti način i u isto vreme kao i ona koja se primenjuje u proi-
zvodnji. Obrada zemljišta se pažljivo izvodi, ali treba da se vodi računa
da se ogledi seju mašinama koje obezbeđuju bolju strukturu zemljišta
od onih koje se koriste za setvu komercijalnih useva. Naročito je važno
da zemljište ima ravnu površinu i mrvičastu strukturu.
Posle osnovne obrade vrši se obeležavanje parcela, blokova i ponav-
ljanja unutar ogledne površine. To može da se uradi ručno, ali je mnogo
praktičnije koristiti mašine, kao što su traktori kojima su dodati pogod-
ni uređaji za obeležavanje.
Obeležavanje parcela se izvodi postavljanjem etiketa na kojima je
naznačen broj parcele i šifra sorte. One se privremeno postavljaju i posle
završetka setve se fiksiraju na konačna mesta, obično ispred prvog reda
svake parcelice (sl. 20).

Slika 20. Obeležene parcelice na oglednom polju

Figure 20. Marked plots on experimental field (foto: Sabadoš)

Setva se obavlja pažljivo, jer kvalitet obavljanja setve utiče na tačnost

rezultata dobijenih iz ogleda. Setva može da se izvede na različite nači-
ne: ručno ili mašinski, red po red s jednorednom sejalicom, sejalicama
pogodnog tipa i specijalnim sejalicama koje setvu semena vrše automat-
ski. Obavljanje setve sejalicama ima prednost nad ručnom setvom jer

47
 Semenarstvo

značajno smanjuje vreme setve, tako da setva može da se obavi brzo kada
su uslovi vremena i zemljišta najbolji. Prednost sejalica je i u tome što
seme niče ujednačenije i tako značajno smanjuju eksperimentalnu grešku.
Suzbijanje korova na oglednim parcelama se obično izvodi herbi-
cidima. Mehaničko suzbijanje korova se vrši u ogledima sa pšenicom,
čupanjem pojedinačnih biljaka, dok se mašinski mogu suzbijati u ogle-
dima sa kukuruzom i drugim biljnim vrstama sa širokorednom setvom.
Za žetvu eksperimentalnih parcela postoje mašine različitog tipa.
Korišćenjem malih kombajna, žetva se izvodi u kratkom roku čime se
uštedi vreme i radna snaga. U mnogim slučajevima žetva i vršidba se
izvode ručno.

Osmatranja biljaka u polju i laboratorijske analize

Prinos, koji je najvažnji pokazatelj kvaliteta nove sorte, predstavlja

samo jednu od karakteristika koje određuju agronomsku vrednost nove
sorte. Ostale karakteristike se utvrđuju osmatranjima u polju i labora-
torijskim analizama. Osmatranja u polju se vrše beleženjem različitih
karakteristika; neke od njih, koje se odnose na pšenicu i kukuruz, date
su u narednom pregledu. Za pšenicu se vrše sledeća poljska osmatranja:
– datum pojave ponika,
– otpornost na izmrzavanje (niske temperature),
– datum bokorenja,
– datum klasanja,
– otpornost na bolesti kao što su žuta rđa (Puccinia striformis), li-
sna rđa (P. recondita), stabljičina ili crna rđa (P. graminis), pepelnica
(Erisiphe graminis), gar (Ustilago nuda, U. tritici), glavnica (Tilletia
caries; T. tritici), pegavost lista (Septoria spp.), Fusarium spp. i dr. ,
– otpornost na štetočine kao što je pšenična muva (Oscinella frit)
(sl. 21),
– otpornost na poleganje,
– tolerantnost na zaslanjena zemljišta,
– otpronost na sušu,
– intenzitet bokorenja,
– otpornost na osipanje semena iz klasa,
– datum sazrevanja,
– broj dana od nicanja do sazrevanja (dužina vegetacije).

48
 Opšte semenarstvo

Slika 21. Oštećenja na pšenici od Oscinella frit (pšenična muva)

Figure 21. Damage to wheat from Oscinella frit (wheat flies)
(http://agro.se-ua.net/images/shvmuha1.jpg)

Uobičajeni sistem vođenja beležaka, za većinu osobina je davanje

ocena od 0 do 9, gde je 9 najbolja ocena za posmatranu osobinu. Dobi-
jene podatke treba upotpuniti opisom morfoloških karakteristika sorti,
uključujući visinu biljke i dužinu klasa, zbijenost klasa i prisustvo ili
odsustvo osja, karakteristike glume, boja i veličina semena.
U laboratoriji se analizira kva-
liteta zrna, brašna, testa i hleba. Pri
tom se ustanovljava:
– masa hiljadu semena,
– hektolitarska masa,
– sadržaj glutena,
– kvalitet glutena (sedimenta-
cioni broj),
– osobine meljivosti,
– kvalitet testa (farinografom),
– kvalitet pecivosti (pečenjem
testa, zapreminom hleba,
poroznost hleba) (sl. 22), Slika 22. Poroznost hleba
– hemijski sastav (pepeo, skrob, Figure 22. Porosity of bread
protein, lizin). (http://sweetthingdesigns.typepad.com/.a/6a0
0e54f836792883301156fb1d962970c-450wi)

49
 Semenarstvo

Kod laboratorijskih analiza zrna kukuruza obično se uključuju sle-

deći pokazatelji:
– masa hiljadu semena,
– hektolitarska masa,
– konzistencija semena,
– sadržaj skroba,
– sadržaj proteina,
– sadržaj ulja,
– sadržaj lizina i drugih aminokiselina.

Komisija za priznavanje sorti

Odluke o priznavanju i registraciji sorte se obično poveravaju komi-

siji za priznavanje sorti. Komisiju imenuje rešenjem Ministarstvo poljo-
privrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. U okviru
komisije postoje potkomisije za pojedine biljne vrste ili grupu biljnih
vrsta. Tako postoji komisija za uljane biljne vrste, za kukuruz i dr. Čla-
novi komisije čine članovi delegirani iz državnih organizacija, privatnih
institucija, multinacionalnih kompanija. Oni treba da budu nezavisni
od oplemenjivača o čijim sortama se odlučuje.
Komisija za priznavanje sorti se obično sastaje u redovnim interva-
lima. Rezultati sortnih ogleda, za sortu koja je prijavljena u svrhu ispiti-
vanja i priznavanja, se razmatraju i komisija za priznavanje sorti donosi
odluku o tome da li neku sortu treba priznati kao novostvorenu ili ne.
Stepen u kome komisija za priznavanje uzima u obzir rezultate ispitiva-
nja samog oplemenjivača, ukoliko su podneti, razlikuje se od sistema
do sistema. U šemama dobrovoljne registracije mnogo pažnje se obično
poklanja rezultatima ispitivanja samog oplemenjivača. U šemama oba-
vezne registracije, kao što je to u Srbiji i većini evropskih zemalja, u
razmatranje se uzimaju samo zvanični rezultati ispitivanja prijavljene
sorte za priznavanje. Komisija koja je uvrstila sorte u sortnu listu ima
pravo da traži ukidanja prava gajenja, ako je sorta podložna bolestima,
pa predstavlja izvor širenja štetnih organizama. Novopriznata sorta se
upisuje u sortnu listu. Objavljivanjem odluke sortne komisije stavlja-
njem sorte na sortnu listu u Službenom glasniku Republike Srbije, sorta
se smatra priznatom.

50
 Opšte semenarstvo

Sortne liste

Sortne liste imaju za cilj da obaveštavaju kupca semena o novim

sortama koje je priznala sortna komisija, ponovo priznatih već registro-
vanih sorti čija je registracija istekla, brisanim sortama sa sortne liste i
da ozvaniče ove promene.
Sortna lista koju izdaje Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, vodo-
privrede i šumarstva Republike Srbije, na predlog Komisije za priznava-
nje sorti ima restriktivnu ulogu. U EU, Srbiji i nekim drugim evropskim
zemljama prodaja semena sorti koje nisu na zvaničnoj sortnoj listi je
zabranjena u saglasnosti sa zakonskom regulativom za priznavanje ili
obaveznim pravilima za kontrolu proizvodnje semena.
Pored toga što je sorta priznata na nacionalnoj sortnoj listi, sorta
mora biti priznata i na sortnoj listi zemlje u koju se uvozi sa namerom
da seme sorte bude namenjeno tržištu zemlje u kojoj se proizvodi ili se
seme umnožava za izvoz. Pošto se izvoz vrši po OECD šemi za seme,
sorta koja je namenjena međunarodnom prometu mora biti uključena u
OECD sortnu listu. U njoj je naznačeno i vreme za koje ovo priznavanje
zvanično važi. Po isteku toga vremena sorta se skida sa sortne liste. Po-
stoji mogućnost, da ako je sorta dobra, dobije preregistraciju i ponovo
se unese u sortnu listu, odnosno katalog priznatih sorti. U katalozima
OECD-a u kojima se nalaze sorte namenjene međunarodnom prometu,
obavezno se naznačava institucija ovlčašćena za umnožavanje sorti sa
OECD sortne liste.
Sorta namenjena izvozu na tržište Evropske unije mora biti prizna-
ta i u zemlji u koju se izvozi, odnosno, mora biti na sortnoj listi te ze-
mlje ili mora biti priznata na nivou EU i to naznačeno u EU katalogu
(EU Common Catalogue) (Council Directive 2002/53/EC) koji ustvari
predtsavlja sortnu listu EU. Priznata sorta ima svoj vek trajanja, što je
naznačeno u sortnoj listi.
Pored svih napred pomenutih uslova svaka zemlja koja izvozi seme
u EU mora imati odobrenu ekvivalenciju za izvoz, od Saveta za poljopri-
vredu EU, jer sve zemlje vode računa o svojim potrebama u semenu. EU
veoma pažljivo razmatra zahteve za dodelu ekvivalenicije. To je ustvari
jedan vid kreiranja ekonomske politike u semenarskoj sferi. Sve zemlje
u tranziciji imaju ovakav sistem priznavanja sorti ali i pravo izvoza po
OECD šemi.

51
 Semenarstvo

Trendovi kod registracije sorti

Mnoge evropske zemlje su već razvile zakonodavni sistem koji do

pušta gajenje i prodaju populacija i starih sorti. Poljoprivredna politika
Švajcarske prva je uvela klauzulu za korišćenje starih sorti i populaci-
ja, ali kao nesertifikovano seme i sadni materijal. Sorte ne moraju biti
registrovane u nacionalnom katalogu sorti. Dozvoljeno je izuzeće oko
60 populacija žita i oko 70 populacija krompira čije je gajenje bilo do-
zvoljeno još 1999. godine. Uslovi za izuzeće su vrlo jednostavni. Zahtev
treba da je u saglasnosti sa osnovnim informacijama kao što su podaci o
podnosiocu i populaciji (staroj sorti). Registracija je do danas besplatna.
Finska je uspostavila drugačiji model. Prema njenom predlogu,
poljoprivrednik podnosi zahtev za registraciju sorte odeljenju za pri-
znavanje sorti, za koje poljoprivrednik plaća naknadu. Ovaj proces je
zasnovan na metodi i smernicama UPOV-a, čak i ako sorta ne pose-
duje uniformnost ili kriterijume stabilnosti. Manje pažnje se poklanja
sposobnosti za klijanje semena i genetičkoj čistoći starih sorti koje su
prihvaćene za gajenje. Neki manje pozitivan aspekt ovog predloga je da
se stvara relativno strog i fleksibilan regulacioni okvir koji reguliše ispi-
tivanje semena.
Druge evropske zemlje imaju propise koji nisu obećavajući za pri-
znavanje lokalnih sorti. U Francuskoj, zakonom su zadržane visoke
cene priznavanja lokalnih sorti (221 eura po sorti). Osim toga, u cilju
registracije, različitost sorte se ne može lako dokazati, a potrebno je i da
je sorta starija više od 20 godina, što predstavlja izazov za lokalno sta-
novništvo i sputava njihovu želju da koriste lokalne populacije (tab. 5)
(Toledo, 2002).

Zaštita sorti

Zaštita sorti znači pravo oplemenjivača da ustupi pravo gajenja sor-

te samo onim proizvođačima od kojih može da naplati licencu, odnosno
vrati uložena sredstva u stvaranje sorte i ostvari tako materijalne pre-
duslove za dalje stvaralaštvo. Za većinu zemalja Evropske unije stvarno
saznanje o vrenosti stvorene sorte počinje 1996. godine, kada je zašti-
ćeno 1386 sorti. Trend zaštite je rastao, tako da je u 2008. godini broj
zaštićenih sorti iznosio 3012 (sl. 23).

52
 Opšte semenarstvo

Tabela 5. Upoređenje tri nacionalna zakona o semenu u Evropi, Francuskoj, Švajcar-

skoj i Finskoj
Table 5. Comparation of Three National Seed Laws in Europe in France, Switzerland
and Finland (Toledo, 2002 )

Francuska/ Švajcarska/ Finska/

France Switzerland Finland
Registracija lokalnih sorti/ Teško/
Da / Yes Da / Yes
Registration of local varieties Difficult
Registracija starih
Samo sorte starije od
komercijalnih sorti/
Ne / No Da / Yes 20 godina/ Only
Registration of old
varieties >20 years
commercial varieties
Da, visoko/
Plaćanje takse/ Fee payable Ne / No Da / Yes
Yes, high
Morfološke osobine Da ali ne
moraju biti registrovane/ striktno/ Da, DUS kriterijumi/
Ne / No
Morphological traits must be Yes but not Yes, DUS criteria
registered strict
Kvantitativno
Kvantitativno
Samo za
Ograničenja za Samo
domaću Samo za domaću
komercallizaciju/ individualno/
upotrebu/ upotrebu/
Restrictions on Quantitative
Quantitative Domestic use only
commercialisation? Only
Domestic
individuals
use only

Slika 23. Povećanje broja zaštićenih sorti u Evropskoj uniji po godinama (UPOV, 2009)
Figure 23. Increasing the number of protected varieties in the European Union by the year

53
 Semenarstvo

Na nivou EU u Anžeu u Francuskoj, nalazi se agencija koja vrši

zaštitu sorti za potrebe evropskih zemalja (Central Plant Variety Office
– CPVO), ali i članica država kandidata za članstvo, uz posebno odo-
brenje. Iz podataka sa slike 24 se vidi da se najviše štite ukrasne biljke
(54,2%), zatim ratarske biljne vrste (26,2%), povrće(13,6%) i voće (6%).

26,2%

54,2%

13,6%

6%
Slika 24. Zaštita sorti po grupama biljnih vrsta
Figure 24. Variety protection in groups of plant species (UPOV, 2009)
Posebno je među ukrasnim biljnim vrstama cenjena orhideja, čije se
sorte obavezno štite. U tabeli 6 je prikazano koliko vrsta i sorti orhideja
je priznato u periodu od 1995. godine do 2008. godine (UPOV, 2009).
Veoma dobru organizaciju zaštite sorti imaju Francuska, Nemačka,
Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska. Na primeru Bugarske biće pri-
kazan proces zaštite sorti. Oplemenjivač ili oplemenjivačka ustanova
prijavljuju sortu kancelariji za patente, radi zaštite autorskih prava. Na
osnovu pozitivnog mišljenja agencije za ispitivanje sorti o DUS testu,
dobija se privremena ili stalna zaštita sorte. Privremenu zaštitu sorti
mogu da imaju samo one zemlje koje su potpisale UPOV konvenciju iz
1991. godine (sl. 25).
Koliko je važno imati dobar sistem zaštite sorti može se videti iz
primera Češke Republike. Iz tabele 7 se vidi kolika je vrednost jedne
stvorene sorte i koliki je značaj zaštite sorti. Za stvaranje jedne sorte
pšenice utroši se 2,5 miliona dolara. Pšenica se seje na oko 100 000 ha.
Međutim, sertifikovanim semenom se seje svega 50% površina. Iz tog
razloga se, naplaćujući 20 dolara po toni semena za autrostvo godiš-
nje, vrati oplemenjivaču ili oplemenjivačkoj ustanovi 200000 dolara. Sva
uložena sredstva u stvaranje jedne sorte se vraćaju posle 12 godina.

54
 Opšte semenarstvo

Tabela 6. Broj prijavljenih aplikacija za zaštitu orhideja (1995–2008)

Table 6. Number of applications for orchid protection (UPOV, 2009)

Vrsta orhideja / Kind of orchid Broj prijava / Number of applicaitons

Phalaenopsis 346

xDoritaenopsis 47

Dendrodubium 37

Cymbidium 20

Ludisia discolor 9

Vanda 8

xColmanara 2

Miltonia 2

Oncidium 2

Zygopetalum 2

xBratonia 1

Cypripedium 1

xlonocidium 1

Xlwanagara 1

xMiltonidium 1

xOdontonia 1

Spathoglottis 1

xVuystekeara 1

xZelglossoda 1

xGoodaleara 1

xOdontocidium 1

55
 Semenarstvo

SORTA - AUTOR
PLANT VARIETY - AUTHOR

CERTIFICATION
SERTIFIKACIJA
PRIJAVA

TEMPORARY LEGAL PROTECTION

PRIVREMENA LEGALNA ZAŠTITA
APPLICATION DOCUMENT

KANCELARIJA ZA PATENTE
PATENT OFFICE

POZITIVAN DUS TEST

IZVEŠTAJ
REPORT
POSITIVE DUS TESTING

AGENCIJA ZA ISPITIVANJE SORTE,

POLJSKU INSPEKCIJU
I KONTROLU SEMENA
AGENCY FOR VARIETY TESTING,
FIELD INSPECTION
AND SEED CONTROL

Slika 25. Zaštita sorti u Bugarskoj

Figer 25. Variety protection in Bulgaria (Atanassov, 2003)
Tabela 7. Naplata autorstva za sortu pšenice u Češkoj Republici
Table 7. Royality for wheat variety in Czech Republic (Krehlik, 2002)

Ukupna vrednost stvorene sorte pšenice (USD)

2 500 000
Total value of developed wheat variety (USD)
Rojaliti – 1t ISR semena (USD
20
Royality – 1t of seed – Certified seed Ist generation (USD)
Površina / Area 100 000
Razmena certifikovanog semena (ha)
50 000
Exchange of certified seed (ha)
Ukupna prodaja certifiovanog semena (t)
10 000
Total of certified seed sold (t)
Ukupan rojaliti godišnje (USD)
200 000
Total royality annually (USD)

S obzirom da je Češka Republika zemlja u kojoj su prisutne stra-

ne kompanije, svaka od tih zemalja je zaštitila svoje sorte. Prema broju
zaštićenih sorti po pojedinim državama, može se zaključiti i koliko je
prisustvo pojedinih stranih sorti u semenskoj proizvodnji u Češkoj. U
tabeli 8 prikazana je prijava za zaštitu stranih sorti u Češkoj Republici
(Krehlik, 2002). Posle Češke, najveći broj zaštićenih sorti imaju Nemač-
ka, Slovačka, Holandija i Francuska.

56
 Opšte semenarstvo

Tabela 8. Broj domaćih i stranih sorti zaštićenih u Češkoj Republici

Tabela 8. Number of domestic and foreing varyeties protected in Czech Republic
(Krehlik, 2002)

Zemlja /Country Broj sorti / No. of varieties

Čečka Republika/Czech Republic 613
Slovačka/Slovakia 158
Nemačka/Germany 177
Holandija/Netherland 117
Francuska/France 57
SAD/USA 35
Velika Britanija/Great Britain 12
Poljska/Poland 8
Austria/Austria 7
Belgija/Belgium 6
Kanada/Canada 4
Mađarska/Hungary 4
Danska/Denmark 2
Italija/Italy 2
Švajcarska/Switzerland 1

Zaštita sorti je od izuzetnog značaja te je i broj sorti koje se prijav-

ljuju za zaštitu veliki. Posebno se vodi računa o zaštiti prava oplemenji-
vača u SAD-u. Broj zaštićenih sorti pamuka se značajno povećavao od
1970. godine, kada se i počelo sa zaštitom sorti (Plant Variety Protection
– PVP), do 2000. godine. Kako slika 26. pokazuje, od 1980. godine broj
stvorenih i zaštićenih sorti je imao paralelan tok (Naseem et al., 2001).
Značaj intelektualne svojine će i u narednim dekadama imati odlu-
čujuću ulogu kod opredeljivanja pojedinih kompanija o uvođenju sorti
na tržišta koja nemaju uređen pomenuti sistem. Oplemenjivanje koje se
vrši sve intenzivnije, uz primenu novih tehnologija, skraćuje srednji vek
sorte, pogotovo kod povrtarskih biljnih vrsta i ukrasnog jednogodišnjeg
bilja. Na slici 27 jasno se vidi koliko je intenzivniji broj introdukovanih
sorti od prosečnog veka trajanja sorte u zemljama EU (Naseem et al.,
2001).

57
 Semenarstvo

Number of varieties
Broj sorti/

Slika 26. Broj prijavljenih i zaštićenih sorti pamuka u SAD

Figure 26. Number of protected and realising variety in USA
(http://www.agbioforum.org/v8n23/v8n23a06-oehmke.htm#F2)
Number of varieties/varietal life span (years)
Broj sorti/prosečan vek

Slika 27. Broj prijavljenih sorti i njihov prosečan vek upotrebe

Figure 27. Number of realising variety and varietal life span
(http://www.agbioforum.org/v8n23/v8n23a06-oehmke.htm#F2)

58
 Opšte semenarstvo

„Seme s tavana“

UPOV konvencija iz 1991. godine reguliše plaćanje „semena s ta-

vana” (Farm saved seed). Ova odredba predstavlja važan balans iz-
među duge tradicije koje poljoprivredni prozvođači neguju čuvajući
sopstveno seme i učešća koje daje savremeno oplemenjivanje svojim
korisnicima.
Pravo naplate licene za „seme s tavana“ je utemeljeno u zakonu EU
iz 1994. godine. Kasnije je ono ugrađeno u Zakon o semenu UK 1998.
godine. „Seme s tavana“ nudi iste genetičke mogućnosti kao i sertifiko-
vano seme, te zakonska regulativa nalaže plaćanje licence kod semena
s tavana“, ali u značajno manjem iznosu od onog koji se plaća za serti-
fikovano seme. Treba napomenuti da se licenca naplaćuje uglavnom za
ratarske biljne vrste.
Naplata licence za „seme s tavana“ je određena za svaku pojedinu
sortu shodno ugovoru između poljoprivredne organizacije i imaoca
sorte. Koncept izuzeća farmera “farmers’ exemption” je uveden da bi
uveo u sistem male proizvođače koji proizvode manje od 92 t žita i da
bi ih izuzeo od plaćanja licence. Mali proizvođači su jedini autorizovani
da koriste seme koje su sami proizveli. Različite zemlje imaju i različit
procenat „semena s tavana” koje koriste (tab. 9).

Tabela 9. Upotreba semena iz sopstvene proizvodnje žita u nekim zemljama EU.

Table 9. U
 sing Farm-Saved Cereal Seed in Some EU Countries.
(Toledo, 2002 )

Država/Counry % semena sa tavana / % of farm save seed

UK/UK 30
Nemačka/Germany 46
Francuska/France 35
Portugalija/ Portugal 75
Španija/Spain 88

Semenska industrija je veliki protivnik „semena s tavana”. Ona je

za uklanjanje dve glavne razlike između zaštite sorte i industrijskih

59
 Semenarstvo

patenata. To je početak „lista želja” semenske industrije za novu revi-

ziju UPOV konvencije. Posebno su veliki zagovornici ujednačavanja
patentnog prava i zaštite sorti primenom UPOV sistema kompanije
koje imaju proizvode biotehnologije.
Zaštita biljnih sorti je prva standardizovana po UPOV-oj kon-
venciji 1961. godine. PVP je uglavnom slična obliku zaštite autorskih
prava intelektualne svojine. Vlasnici sorte imaju isključivo pravo nad
komercijalizacijom i marketingom zaštićenih sorti, ali malo kontrole
nad drugim korisnicima. Farmeri su mogli da umnožavaju semenski
materijal za svoje potrebe onoliko dugo koliko su to želeli. Ostali od-
gajivači mogu slobodno da koriste zaštićene sorte da razviju sopstveni
materijal.
Ovo je dramatično promenio sam UPOV revizijom iz 1991. godine.
Na osnovu uspešnog lobiranja iz semenske globalne industrije, revizija
PVP pretvorila se u nešto vrlo blisko patentu. Upotreba „semena s ta-
vana” je dozvoljena samo kao opcioni izuzetak, ograničenja su stavljena
na dalje gajenje, a monopolska prava su produžena sve do berbe proiz-
voda. Ovo je verzija UPOV koje se sada brzo širi u zemlje u razvoju,
kao rezultat ugovora Svetske trgovinske organizacije – STO (World Tra-
de Organization – WTO) i Trgovinskog aspekta zaštite intelektualne
svojine TRIPS-a (Trade Related Aspects of Intellectual Property Rgihts –
TRIPS) (Silva and Cavalcanti, 2000).

60
 Opšte semenarstvo

STRUČNI NADZOR NAD PROIZVODNJOM

SEMENA

Dobro organizovano semenarstvo podrazumeva korišćenje dekla-

risanog semena u što višem procentu, kao i sorti visokog genetičkog
potencijala za rodnost. Stalnom proizvodnjom svih kategorija semena,
održava se određeni nivo čistoće sorti, koji predstavlja osnovni pokaza-
telj kvaliteta semena. Ukoliko je kategorija semena koju treba proizvesti
viša, utoliko su kriterijumi stroži. Za ispunjenje pomenutih kriterijuma
potrebno je imati dobro organizovan sistem sertifikacije semena koji
podrazumeva poljski pregled useva tokom vegetacije, laboratorijsko is-
pitivanje kvaliteta semena, gde oba pokazatelja uslovljavaju deklarisa-
nje, kao osnov za puštanje semena na tržište.
Nove sorte, superiorne po nekim kvantitativnim i kvalitativnim
osobinama nad postojećim, neprestano se stvaraju kroz proces opleme-
njivanja biljaka. Seme tih sorti trebalo bi da se nađe na raspolaganju
proizvođačima u dovoljnim količinama, u oblastima za koje su najpo-
godnije. Kupci semena treba da budu sigurni da dobijaju dobro seme
željene sorte. Da bi se obezbedila garancija genetske čistoće sorte i kva-
litetno seme, razvijen je sistem nadzora nad proizvodnjom semenskih
useva (poljska kontrola ili aprobacija). Ovo uključuje vođenje evidencije
o umnožavanju sorti i kontrolu useva za proizvodnju semena na njivi i
ispitivanje semena koje se sprema za tržište u laboratoriji, što se naziva
stručnim nadzorom nad proizvodnjom semena ili sertifikacija.
Svrha sertifikcije semena je da obezbedi genetički identitet i gene-
tičku čistoću semenskih useva. U prometu komercijalnog semena kupac
dobija informaciju samo o sorti i prodavcu i to prihvata kao dovoljno.
Kod kupovine semena sorta i njeno poreklo moraju biti verifikovani
od ovlašćenih ustanova za seritikaciju i u tom slučaju može se pratiti
trag do proizvođača kroz informacije sa etikete na vreći. Pregled use-
va u polju, uzorkovanje semena, laboratorijske analize i odgovarajuće
obeležavanje na vreći dokazuju da su ispunjeni svi zahtevi u pogledu
sertifikacije. Sertifikacija semena predstavlja najbolje osiguranje dobrog
kvaliteta semena, poznate čistoće i porekla. Sertifikovanje semena je si-
stem umnožavanja ograničen brojem generacija umnožavanja.

61
 Semenarstvo

Uslovi za proizvodnju sertifkovanog semena uključuju:

– dokaz o tome da je posejano seme bilo korišćeno (dokumentacija
sa vreće),
– polje sa usevom koji se smatra semenskim mora biti kontrolisano
od strane inspektora da bi se dokazalo da usev ima odgovarajuću
genetičku čistoću i identitet, izolaciju, shodno predviđenim stan-
dardima ( izveštaj o poljskoj kontrol i aprobaciji),
– reprezentativan uzorak uzet iz partije semena mora biti testiran
na kvalitet kako bi se ustanovilo da li je dobijeni rezultat u sagla-
snosti s predviđenim standardima (izveštaj o kvalitetu semena),
– sertifikat za potrebne kvalitete mora biti prisutan prilikom proda-
je semena (deklaracija).

Principi organizacije stručnog nadzora

nad proizvodnjom semena

Oplemenjivači proizvode seme nove sorte samo u malim količi-

nama, jer moraju usredsrediti rad na stvaranje novih sorti. Posao oko
umnožavanja semena preuzimaju stručnjaci za semenarstvo, čija je to
uža specijalnost. Njihov zadatak je da u procesu umnožavanja semena
održe autentičnost sorte kontrolom semenskih useva u polju.
Organizacione šeme za kontrolu proizvodnje semena (sertifikaciju)
jako odstupaju od zemlje do zemlje i između biljnih vrsta, ali se šeme
uvek zasnivaju na tri opšta načela:

1. Održavanje sorte
Da bi se osiguralo da seme prodato proizvođačima ima određenu
sortnu čistoću, umnožavanje mora početi od čistog semena koje čini
osnovu za dalje umnožavanje određene sorte. Ovo prvo načelo podra-
zumeva da sav semenski materijal može da se prati unazad, sve od one
male, početne količine semena koje proizvode oplemenjivači, a koja se
zove „nukleus”, materijal za „održavanje” ili „roditeljski materijal”. Ovaj
materijal se proizvodi uklanjanjem svih nepoželjnih atipičnih biljaka
nastalih iz stranooplodnje. Male količine genetički čistog semena „nu-
kleusa” koriste se kao osnova za održavanje sorti, odnosno, buduće po-
novljeno umnožavanje.

62
 Opšte semenarstvo

Početni materijal za održavanje sorti treba da bude najčistiji. To je

polazni materijal sa najvećim odnosom biljaka koje odgovaraju tipu koji
je izabrao oplemenjivač u opisu sorte. Ovaj materijal treba da bude pod
kontrolom osoblja koje održava odnos umnoženog materijala sa origi-
nalnim, preciznim sistemom izbora biljaka na osnovu osobina koje se
pažljivo pregledaju i beleže.

2. Ograničeni broj umnožavanja

Broj umnožavanja semenskog materijala pojedinih sorti, posle pri-

znavanja je različit. Propisuje ga država zakonskom regulativom, mada
je OECD jasno definisao broj generacija umnožavanja kada se radi o
semenu namenjenom izvozu. Na primer, predosnovno seme je materijal
odobren iz programa za održavanje sorti i koristi se umnožavanjem za
proizvodnju osnovnog semena. Seme se zatim umnožava do utvrđenog
broja generacija.
Dve ili više generacija sertifikovanog semena (ili ekvivalenta) mogu
biti dozvoljene za umnožavanje u neograničenim ciklusima umnožava-
nja materijala na nivou predosnovnog ili osnovnog semena jer je takav
semenski materijal količinski ograničen, a čistoća se lakše kontroliše
nego kod većih površina pod semenskim usevom.

3. Standardi za proizvodnju semena

Donošenje standarda u semensku proizvodnju doprinosi proverava-

nju kvaliteta i sortne čistoće semenskih useva uz pomoć poljske inspek-
cije (aprobacije). Pažljivo rukovanje semenom na početku proizvodnog
lanca smatra se „održavanjem sorte”, mada se u izvesnom smislu i ceo
proces kontrole proizvodnje semena sa ograničenim brojem generacija
umnožavanja i utvrđenim standardima čistoće može smatrati procesom
za održavanje početnih karakteristika sorte.
Kontrola proizvodnje semena je put za proizvodnju genetički čistog
semena određenog kvaliteta, a primenjuje se na sorte koje su priznate.
Seme ovih sorti se umnožava preko serije generacija. Izraz predosnovno,
osnovno i sertifikovano seme se koristi za određivanje raznih generacija
umnožavanja semena. Zahtev za kvalitetom semena u ovim kategorija-
ma se razlikuje, naročito u oceni sortne čistoće. Predosnovno i osnov-
no seme su namenjeni samo umnožavanju semena. Generacije koje se

63
 Semenarstvo

dobijaju umnožavanjem osnovnog semena se nazivaju sertifikovano

seme i tu postoji više generacija umnožavanja.

Poljska kontrola semenskih useva

Sertifikacija semena je legalni sistem za kontrolu kvaliteta umnoža-

vanja i proizvodnje semena koji se sastoji od sledećih postupaka:
a) kontrola semenskih useva i skladišta,
b) pre i posle kontrolnih testova,
c) testova kontrole kvaliteta (OECD, 2003).
Procena sortnog identiteta i čistoće za vreme proizvodnje semena je
od ključnog značaja za održavanje visokog standarda kvaliteta semena.
Proizvođač semena mora da osigura da se ništa ne dogodi u vreme vege-
tacije, žetve, dorade, pakovanja i obeležavanja partija semena ili kasnije
distribucije, što bi moglo negativno da utiče na kvalitet semena,
OECD šema za sertifikaciju semena ima dve procedure koje su sači-
njene tako da proveravaju status sorte u različitim stadijumima njegove
proizvodnje:
a) gajenje biljaka na kontrolnim parcelama i izvođenje laboratorij-
skih tesova semena i ponika pri čemu se koriste uzorci iz partija
semena koje su posejane,
b) poljski pregled semenskog useva tokom vegetacije, jednom ili
više puta, radi izdavanja izveštaja (sertifikata) o stanju useva.
Kod vršenja pomenutih testova i poljskih pregleda neophodno je da
se usvoje tehnički metodi koji će omogućiti dobijanje rezultata dovoljne
tačnosti i pouzdanosti.
Metode opisane u uputstvima OECD-a su izgrađivane tokom niza
godina, kako bi dale zadovoljavajuće rezultate i stvorile principe na ko-
jima takve metode treba da se baziraju. Metode su usvojile zemalje čla-
nice OECD i one koje nisu članice, a koje učestvuju u OECD šemi za
sertifikaciju semena i razmenjuju sertifikovano seme u međunarodnoj
trgovini. Od nacionalno ovlašćenih ustanova, u svakoj zemlji, za rad
OECD šeme za sertifikaciju semena, se zahteva da koristi navedene me-
tode ili, ukoliko to neka zemlja želi, da bi pojednostavila postupak, da ih
ugradi u sopstvenu regulativu.

64
 Opšte semenarstvo

Kontrolne test parcele

Kontrolne test parcele se koriste za posmatranje identiteta i čistoće
sorte u različitim stadijumima umnožavanja semena i na taj način se
dokazuje da je kvalitet semena proizvedenog po OECD šemi za serti-
fikaciju semena na zadovoljavajućem nivou. Organizovane su tako da
daju odgovor na dva pitanja:
– da li se karakteristike biljke dobijene iz uzetog uzorka semena
slažu sa opisom karakteristika sorte i na taj način potvrđuje njen
identitet,
– da li biljke dobijene iz uzetog uzorka semena poseduju sortnu či-
stoću predviđenu standardima za tu osobinu.
Na prvo pitanje može da se odgovori vršenjem vizuelnog poređenja
između biljaka sa kontrolne parcele posejane semenom iz uzorka koji
reprezentuje partiju semena i biljkama sa parcele dobijene sejanjem se-
mena iz referentnog uzorka, u daljem tekstu „standardni uzorak”.
Drugo pitanje zahteva identifikaciju biljaka koje odstupaju od sor-
tnih karakteristika, tzv. „of type” biljaka unutar kontrolne parcele tako
da njihov broj može da se poveže sa standardima predviđenim u OECD
šemi za sertifikaciju semena. Ovaj test meri uniformnost partije seme-
na i određuje da li su ili ne karakteristike sorte ostale nepromenjene za
vreme umnožavanja semena ili nisu. Test takođe označava efektivnost
ograničenja broja generacija umnožavanja.

Pred-kontrolni testovi

Kada se seme umnožava radi proizvodnje sledeće generacije, in-

formacija dobijena sa kontrolne parcelice je bezvredna zbog toga što
ovlašćenoj ustanovi daje podatke o identitetu i kvalitetu koje su bile na
raspolaganju otprilike istovremeno ili pre nego što je sledeći semen-
ski usev spreman za poljski pregled. U ovoj fazi pred-kontrolni test je
postavljen istovremeno kada i semenski usev sledeće generacije. Rezul-
tati dobijeni u pred-kontrolnim testovima upoređuju se sa rezultatima
dobijenim pri poljskom pregledu useva. Tako se dobija ključna informa-
cija o čistoći sorte i rezultati postaju integralni deo procesa sertifikacije
semena.

65
 Semenarstvo

Posle-kontrolni testovi

Posle-kontrolni testovi ukazuju na kvalitet proizvedenog semena, a

rezultati obično nisu na raspolaganju do kraja sledeće sezone, nakon što
je seme požnjeveno. Posle-kontrolni tesovi su vredni jer utvrđuju koliko
je efikasan ili neefikasan proces proizvodnje semena u održavanju sortne
čistoće i identifikovanju načina za poboljšanje sistema proizvodnje. Upo-
ređenjem između biljaka gajenih iz proizvedene partije semena i onih ga-
jenih iz standardnog uzorka, ovlašćena ustanova može da utvrdi kvalitet i
da garanciju da su se proizvođači pridržavali minimalnih standarda.
Za seme koje se dalje umnožava, jedna kontrolna parcela može da
ima dve funkcije: posle-kontrolisanje partije semena od poslednje žetve
i pred-kontrolisanje semenskog useva za sledeću žetvu. Kod hibridnih
sorti, zbog toga što se sortni identitet i čistoća hibrida ne mogu veri-
fikovati tokom proizvodnje, neophodno je da se obezbedi proizvodni
kvalitet u posle-kontrolnim testovima.
Hibridna sorta posmatrana u posle-kontrolnim testovima mora od-
govarati sorti, a biljke moraju da imaju izgled sa karakteristikama hibrida
koje je ovlašćena ustanova dobila u vreme njene registracije. Roditeljske
komponente za proizvodnju hibrida moraju biti praćene na pred-kontrol-
nim parcelama (sl. 28).

Standardni uzorak je uzo-

rak oplemenjivačevog semena
sa karakteristikama identič-
nim sorti koja je prijavljena
sortnoj komisiji . Služi za pro-
veru sortnog identiteta i njene
genetičke čistoće. Svrha stan-
dardnog uzorka je da obezbe-
di izvorni opis sorte; njegovo
održavanje i autentičnost koji

Slika 28. Ogledno polje za

posle-kontrolu
Figure 28. Experimental field for
post-control test
(foto: Denčić)

66
 Opšte semenarstvo

su od ključnog značaja. U pred-kontroli i posle-kontroli standardni

uzorak se koristi za poređenje sa biljkama gajenim iz uzoraka partije
semena koje su bile na tržištu. Koliko razultati dobijeni u posle-kontrol-
nim testovima mogu da odstupaju kod ratarskih i povrtarskih biljnih
vrsta prikazano je na slici 29. Odstupanje sortne čistoće je kod ratarskih
biljnih vrsta značajno manje nego kod povrtarskih.

Slika 29. Rezultati posle-kontrolnih testova kod ratarskih i povrtarskih biljnih vrsta
Figure 29. Results of post-control tests in field and vegetable plant crops
(Milošević i Malešević, 2004)

Prethodni usev – Kod postavljanja kontrolnih parcela, ovlašćena

organizacija mora da vodi računa da obezbedi da polje bude pogod-
no za postavljanje ogleda. Ne sme postojati rizik od kontaminacije od
samoniklih biljaka istih ili srodnih biljnih vrsta. To se radi proverom
prethodnog useva sa polja koje će se korstiti i obezbeđivanjem pažljivo
planiranog plodoreda.

Laboratorijski testovi

Pored pregleda biljaka na kontrolnim parcelama postoji još nekoliko

laboratorijskih tesova koji mogu da se koriste za identifikaciju sorti nekih
biljnih vrsta. Prva klasifikacija može ponekad da se izvrši vizuelnim po-
smatranjem osobina semena kao što su oblik, boja, šara i drugih fizičkih
osobina. Ovim se ne identifikuje samo vrsta, nego i klasifikaciona grupa
i čak mogu da se identifikuju pojedinačna semena u mešavini u uzorku.

67
 Semenarstvo

Ponik može da pruži dodatne karakteritike, na primer prisustvo ili

odsustvo antocijanske pigmentacije u koleoptilu raži. Kod nekih vrsta
nivo ploidnosti može da se koristi za klasifikovanje sorti, na primer di-
ploidnog i tetraploidnog ljulja (OECD, 2008).
Druga klasifikacija je moguća kod nekih biljnih vrsta korišćenjem
hemijskih testova. Kod uljane repice može da se koristi test na prisustvo
eruka kiselina i sadržaj glukozinolata; za pšenicu reakcija semena na fenol
uspešno se koristi za identifikaciju semena koja su primesa druge sorte.
Elektroforeza i druge hemi-taksonomske tehnike se uspešno koriste
za identifikaciju sorti kod nekih useva. Ova tehnika se pokazala kori-
snom u svrhu priznavanja sorti gde je broj semena, koji treba da se ispita
za određenu sortu, relativno mali. Elektroforeza se koristiti u procesu
sertifikacije semena za određivanje čistoće sorte. Ona može da se ko-
risti za potvrđivanje identiteta malog broja pojedinačnih semena tamo
gde se na osnovu drugih testova ne mogu izvesti pouzdani zaključci. U
slučaju hibrida suncokreta, uljane repice ili kukuruza moguće je proce-
niti nivo samooplodnje korišćenjem elektroforeze. Sortna čistoća ovih
hibrida takođe može da se proceni ovom tehnikom.

Poljski pregled semenskih useva

Svrha poljskih pregleda je provera da li semenski usev pokazuje ka-

rakteristike zasejane sorte (sortni identitet) i da obezbedi da ne dođe do
okolnosti koje bi mogle biti štetne za kvalitet semena koje će biti po-
žnjeveno (sortna čistoća). Semenski usev može više puta da se pregleda
tokom vegetacione sezone što zavisi od biologije biljne vrste. Ono što
se ne sme izostaviti je da se izvrši bar jedan poljski pregled za vreme
perioda cvetanja ili pre prašenja polena koji omogućava ocenu sortnog
identiteta. Za neke useve se zahteva poljski pregled u punoj zrelosti, jer
je u toj fazi najlakše uočiti eventualne sortne nečistoće.
Mada se tehnike poljskog pregleda razlikuju u detaljima, u zavisno-
sti od određnih osobina svake vrste, glavni principi za proveru useva pri
poljskoj kontroli su sledeći:
– istorija prethodnog useva na polju treba da bude takva da se rizik
od nepoželjnih samoniklih biljaka iste ili srodne vrste, koje bi mo-
gle da kontaminiraju semenski usev, svede na minimum,
– semenski usev treba da bude dovoljno izolovan od drugih useva
kako bi se smanjio rizik od kontaminacije neželjenim polenom
(tab. 10),

68
 Opšte semenarstvo

– da bude fizički izolovan kako bi se sprečila mehanička mešavina

pri žetvi,
– da bude izolovan od izvora bolesti koje se prenose semenom,
– da bude slobodan od korova i semena drugih vrsta, posebno onih
čije bi seme teško moglo da se izdvoji od semena useva tokom
dorade,
– da bude slobodan od bolesti koje se prenose semenom,
– da ima odgovarajući sortni identitet (tab 11),
– ne sme da bude prisutno više atipičnih biljaka od broja dozvolje-
nog po standardu za sortnu čistoću,
– ne sme da postoji više biljaka drugih vrsta nego što to standard
dozvoljava,
– za hibridne sorte odnos roditeljskih komonenti treba da bude za-
dovoljavajući i definisan od strane održivača.

Pregled semenskog useva treba da bude dopunjen rezultatima sa

pred-kontrolnih parcela, koje ovlašćena ustanova stalno nadzire, a koji
će poslužiti inspektoru kao pouzdani podatak o sortnom identitetu i
aspektima čistoće relevantnim za upotrebljenu partiju semena.
Proizvođači semena traba da zadrže bar jednu etiketu sa vreće svake
partije semena korišćene za setvu, da bi se autorizovao identitet pose-
janog semena, ukoliko je to potrebno. Proizvođač semena mora da po-
kaže etiketu svake semenske partije posejane u polju, tako da inspektor
može jasno da je vidi. Za hibride, etikete partija semena korišćenih za
liniju oca i liniju majke moraju se čuvati i verifikovati.
Sortna čistoća hibrida dobijena u proizvodnji useva može da se pro-
veri samo u posle-kontrolnoj parceli zasejanoj uzorcima proizvedenog
semena hibrida. Sortna čistoća može da se obezbedi pod uslovom da
postoji:

– adekvatna izolaciona distanca od izvora kontaminirajućeg polena,

– dobri uslovi za rasejavanje polena (tab. 12),
– visoki nivo muške sterilnosti ženskog roditelja,
– nizak nivo srodstva,
– visoki nivoi sortne čistoće oba roditelja,
– odvojena žetva muške komponente pre roditelja koji nosi seme
(ženskog)

69
 Semenarstvo

Tabela 10. Minimalni zahtevi za izolacione distance kod pojedinih biljnih vrsta
Table 10. Minimum requirements for isolation distances for some field crops
(OECD, 2008)

Za parcele od Za polja veća

Biljna vrsta, porodica 2 ha i manje od 2 ha
Plant species, family For fields of For field
2 ha or less larger than 2 ha

Leguminosae
Za proizvodnju / Field to produce:
- seme za dalje umnožavanje
seed for further multiplication / 200 m 100 m
- seme za druge svrhe ili stočnu hranu /
100 m 50 m
seed for anemity purposes or fodder
production

Žita – Cereals
(osim hibria/Except hybrids)
Za proizvodnju / Field to produce:
Za samooplodne vrste
- bazno seme / Basic seed 300 m
- sertifikovano seme / Certified seed 250 m
Za samoplodni triticale:
- bazno seme / Basic seed 50 m
- sertifikovano seme / Certified seed 20 m

Za sve veličine polja/All size fields

Helianthus annuus
Za proizvodnju / Field to produce:
- bazno seme (hibride sorte) 1.500 m
Basic seed (hybrids varietis)
- bazno seme (druge vrste osim hibirida/ 750 m
Basic seed (varieties other than hybrid)
- sertifikovano seme / Certified seed 500 m

Zea mays
Za proizvodnju / Field to produce:
-bazno seme / Basic seed 200 m
- sertifikovano seme / Certified seed 200 m

70
 Opšte semenarstvo

Tabela 11. Sortna čistoća semenskih useva pojedinih biljnih vrsta

Table 11 V
 arietal purity in seed production for some feld crops
(OECD, 2008)
Sertifikovano
Osnovno Sertifikovano seme
seme prve
seme druge generacije
Biljna vrsta generacije
Basic Certified seed
Species Certified seed
seed second generation
first generation
(%) (%)
(%)
Pisum sativum 99.7 99.0 98.0
Vicia faba 99.7 99.0 98.0
Glycine max 99.5 99.0 99.0
Brassica napus var. oleifera
Osim sorti isključivo tipa
krmnog bilja kao što je
navedeno u OECD listi sorti 99.9 99.7 99.7
Except varieties of strictly the
fodder type as indicated in
the OECD List of Varieties
Brassica rapa
Osim sorti isključivo tipa
krmnog bilja kao što je
navedeno u OECD listi sorti 99.9 99.7 99.7
Except varieties of strictly the
fodder type as indicated in
the OECD List of Varieties
Brassica oleracea convar. 99.7 99.0 98.0
acephala
Brassica napus var.
99.7 99.0 98.0
napobrassica
Sinapis alba 99.7 99.0 98.0
Helianthus annuus 99.7 99.0 98.0
Pisum sativum 99.7 99.0 98.0
Vicia faba 99.7 99.0 98.0
Linum usitatissimum 99.7 98.0 97.5
Papaver somniferum 99.0 98.0 98.0
Triticum aestivum 99.9 99.7 99.0
Hordeum vulgare 99.9 99.7 99.0
Avena sativa 99.9 99.7 99.0
Oryza sativa 99.9 99.7 99.0
Uglavnom samooplodne
sorte X Triticosecale 99.7 99.0 98.0
Mainly self-pollinating
varietis of X Triticosecale

71
 Semenarstvo

Tabela 12. Minimalni zahtevi i standardi za proizvodnju roditeljskih linija i sertifiko-

vanog hibridnog semena šećerne repe po OECD šemi
Table 12. Minimum requirements and stanards for the production of parent lines and
certified hybrid seed under OECD sugar beet seed scheme (OECD, 2007)

Usev za proizvodnju / Crop for production

Bazno seme roditeljskih linija: roditeljske linije koje proizvode seme

Basic seed of parent lines Parent line for seed pordution

sa biljkama koje praše polen, koje uključuju atipične biljke . . . . . . . . . . . . 99,8%

with plant which poninate, incuding pollen grain of parent lines

polen roditeljske linije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99,8%

pollen grain of parent lines

bazno seme roditeljskih hibrida, seme roditeljske linije . . . . . . . . . . . . . . . 99,7%

basic seed of hybrids, seed of parent lines

sa muško fertilnih biljaka, u koje se ubrajaju atipične biljke . . . . . . . . . . . 99,5%

from male fertile plants, including out cross

Sertifikovano seme hibridnih sorti: roditeljske linije koje proizvode seme

Hybrid certified seed

sortna čistoća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99,0%

varietal purity

muška sterilnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99,5%

male sterile

polen roditeljske linije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99,5%

pollen grain of parent lines

U post kontroli: sertifikovano seme hibridnih sorti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95,0%

In post control: certified hybrid seed

72
 Opšte semenarstvo

Sprovođenje stručnog nadzora (sertifikacije)

nad proizvodnjom
Sistemom sertifikacije semena se postiže:

– s talno povećanje zastupljenosti visokoprinosnih i kvalitetnih sorti,

– i dentifikacija novih sorti i povećanje njihove zastupljenosti pod
odgovarajućim i opšte prihvaćenim imenima,
–o  bezbeđivanje neprekidnog snabdevanja tržišta određenim kate-
gorijama semena dobrog kvaliteta.

Važno je napomenuti da je:

– s ertifikacija semena samo jedan od podržavajućih elemenata se-

menskog programa,
– s ertifikacija semena nije umnožavanje semena i njegova proi-
zvodnja, ona je sistem za izvršavanje ovih zadataka,
– s ertifikacija semena nije službena kontrola i usmeravanje marke-
tinga semena, nju ne interesuje ko proizvodi već kako se proizvodi
seme.

U većini zemalja sertifikacija semena se postepeno razvijala od

skromnih početaka, često bez znanja šta se radi u drugim zemljama,
te otuda velike razlike između nacionalnih postupaka za sertifikaciju.
Ove razlike potiču od činjenice da su za vreme razvoja sistema sertifi-
kacije postupci trebalo da se prilagode lokalnim uslovima i postojećim
programima organizacije semenarstva. Na šemi sertifikacije semena u
našoj zemlji pokazano je kako ide put novostorene sorte u procesu kon-
trolisanog umnožavanja primenom sistema sertifikacije. Instituti, kre-
atori sorti održavaju predosnovno seme, jer najbolje poznaju njegove
karakteristike. Osnovno seme i niže kategorije semena se umnožavaju
sklapanjem ugovora sa prozvodnim organizacijama. Kontrolu ove pro-
izvodnje prati država, odnosno, poljoprivredne stručne službe (poljo-
privredne stanice). Njihovi stručnjaci vrše ocenjuju useve u polju. Na
osnovu zapisnika koje poljoprivredne stručne službe sačine, a broj zapi-
snika predstavalja broj poljskih pregleda predviđenih pravilnicima, Mi-
nistarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike
Srbije izdaje uverenje o poljskoj kontroli (aprobaciono uverenje) (sl. 30).

73
 Semenarstvo

INSTITUTI POLJOPRIVREDNE
Oplemenjivanje ORGANIZACIJE
INSTITUTES AGRICULTURAL
Breeding ORGANIZATIONS

SERTIFIKACIJA POLJOPRIVREDNE STANICE

Poljska kontrola Poljska kontrola
CERTIFICATION EXTENTIONS SERVICIES
Field control Field control

SERTIFIKACIJA LABORATORIJA
Kontrola kvaliteta semena Kontrola kvaliteta semena
CERTIFICATION LABORATORY
Seed quality control Seed quality control

REGIONALNE ORGANIZACIJE DORADA

Žita, krmno bilje, povrće Deklaracija
REGIONAL ORGANIZATIONS SEED PROCESSING
Cereals, forage crops, vegetables Labeling

INDUSTRIJA ULJA I ŠEĆERA TRGOVINSKE ORGANIZACIJE

Šećerna repa, suncokret, soja Prodaja i distribucija
SUGAR AND OIL INDUSTRY TRADE ORGANIZATIONS
Sugar beet, sunflower, soybean Sale and distribution

Slika 30. Šema sertifikacije semena kod nas

Figer 30 Organiaztion of seed certification in our country
(Milošević, Malešević, 2004)
Posle žetve i dorade, ovlašćene, akreditovane laboratorije ustanov-
ljavaju kvalitet semena. Na osnovu uverenja o poljskom pregledu, koje
izdaje poljoprivredna stručna služba i uverenja o kvalitetu semena, koje
izdaje ovlašćena, akreditovana laboratorija, doradni centar izdaje dekla-
raciono uverenje. Organizacija koja je izvršila doradu, dužna je da o ko-
ličinama semena izvesti ovlašćenu organizaciju za izdavanje etiketa za
vreće, jer će dobiti toliko etiketa koliku količinu semena i broj pakova-
nja semena u partiji je prijavila. Kada dorađivač dobije etikete, deklariše
seme (stavljanje etiketa na vreće). Tek dobijanjem deklaracionog uvere-
nja (lista) vlasnik semena može deklarisano seme da stavlja u promet.

74
 Opšte semenarstvo

Često u zemlji postoji potreba za uvozom semena bilo da su u pitanju

nepovoljni klimatski uslovi ili nedovoljna proizvodnja. Postoji moguć-
nost da domaća semenska industrija mora da pronađe mogućnost izvo-
za za višak svojih proizvoda. Zbog toga postoji međunarodni postupak
sertifikacije semena koji treba imati u vidu kada se razvija nacionalna
sertifikaciona šema. Izvoz i uvoz semena je uspešniji ako postoji uzaja-
mno priznavanje kategorija sertifikovanog semena i primenjenih kontrol-
nih mera.
Setimela i sar. (2004) su dali svoje viđenje o organizaciji održavanja
sorte i proizvodnji osnovnog semena na različite načine, odnosno u za-
visnosti od toga kako se razvija program proizvodnje semena. U daljem
tekstu dat je prikaz četiri načina organizovanja održavanja sorte, odno-
sno načina proizvodnje semena:

1. Rad na selekciji biljaka, proizvodnji i prometu semena je u okvi-

ru jedne organizacije, s tim što održavanje sorti i proizvodnju
osnovnog i komercijalnog semena vrši oplemenjivač, odnosno
oplemenjivačka kuća.
2. Rad može da se podeli na oplemenjivanje biljaka, održavanje sor-
te i proizvodnju osnovnog semena kao jednu celinu i proizvodnju
komercijalnog semena kao drugu. Na ovaj način posluju mnoge
institucije koje se kreću u pravcu privatizacije, gde je prethodno
državna semenska proizvodnja, kao najatraktivnija oblast za pri-
vatizaciju, prodata ili komercijalizovana.
3. Treći način je kada je proces oplemenjivanja odvojen od organi-
zacije koja se bavi proizvodnjom semena (osnovnog i komerci-
jalnog).
4. Svi učesnici u programu proizvodnje semena su odvojeni.

75
 Semenarstvo

ORGANIZACIJE KOJE SE BAVE

SEMENARSTVOM

Međunarodne organizacije koje se bave semenarstvom

U cilju obezbeđivanja dovoljnih količina sortnog i kvalitetnog se-

mena u svetskim razmerama ustanovljene su međunarodne organiza-
cije koje svojom aktivnošću i povezanošću sa drugim organizacijama
iz oblasti poljoprivrede ostvaruju pre svega sistem kontrole semena u
međunarodnom prometu, kao i potreban kvalitet semena. Ako se ima
u vidu da je samo jedna trećina stanovništva zemljine kugle u situaciji
da obezbedi odgovarajuću ishranu, a da se dve trećine nalaze na mini-
mumu egzistencije, te ako se zna da će stalno rastuća populacija ljudi do
2015. godine iznositi oko osam milijardi, ne treba naglašavati potrebu
postizanja visokih prinosa, a prvi uslov za to je korišćenje kvalitetnog
sortnog semena za setvu. Radi obezbeđivanja napred pomenutog formi-
rane su brojne međunarodne organizacije, koje su razvijanjem svojih si-
stema omogućile obezbeđenje standarda kvaliteta na globalnom nivou.

Organizacija za hranu i poljoprivredu

Organizacija za hranu i poljoprivredu osnovana je pod pokrovitelj-

stvom Ujedinjenim nacija (FAO – Food and Agricultural Organization of
the United Nations). Glavni zadatak FAO-a je da spreči glad u svetu. U
FAO-u su jednako zastupljene razvijene zemlje i zemlje u razvoju, koje
debatom dolaze do rešenja zajedničkih problema. Pored toga zadatak
FAO-a je da pomogne zemljama u tranziciji da unaprede svoju poljopri-
vredu, kako bi imale dovoljno kvalitetne hrane. Postoji posebno odeljenje
FAO-a koje vodi statističke podatke o proizvedenim količinama hrane.
Od 2001. godine održavaju se redovni sastanci predstavnika zemalja Cen-
tralne i Istočne Evrope i zemalja u tranziciji, koji se bavi pitanjem razvoja
semenarstva. Sagledavanje sveukupnog stanja semenarstva u zemljama u
tranziciji, postojeće zakonske regulative iz oblasti semenarstva, postojećih

76
 Opšte semenarstvo

institucija za očuvanje biljnih i životinjskih resursa, širenja informacija o

načinu upravljanja granom semenarske proizvodnje i prenošenja znanja
iz drugih zemalja postavio je sebi u zadatak FAO. Na prvom inicijalnom
sastanku održanom u Budimpešti 2002. godine formirane su radne grupe
sastavljene od predstavnika iz raznih zemalja u tranziciji čiji je cilj da sažmu
informacije i daju ideju ujednačavanja sistema iz gore navedene oblasti.

Međunarodna organizacija za trgovinu semenom

Međunarodna organizacija za trgovinu semenom (International Seed
Federation – ISF) predstavlja interese svojih članica na međunarodnom
nivou, uspostavlja saradnju između članica i pomaže rešenju nastalih me-
đusobnih problema. Razvija i omogućava slobodan promet semena sa
pravičnim i korektnim regulativama koji istovremeno pomaže proizvo-
đačima i korisnicima semena. Promoviše, uspostavlja i štiti intelektual-
nu svojinu koja prati ulaganja u oplemenjivanje, podiže svest o vrednosti
oplemenjivačkog doprinosa u smislu obezbeđenja hrane, posmatrano u
globalnim razmerama i održive poljoprivrede, posebno sa proizvodnjom
i upotrebom visokokvalitetnog semena dobijenog primenom metoda
modernih tehnologija. Ova organizacija ima obavezu da unapredi pra-
vila o proizvodnji i prodaji semena i ostalog reproduktivnog materijala
publikovanjem Pravila o prometu semena na međunarodnom tržištu i za
licenciranje nove tehnologije. ISF posreduje u slučajevima arbitraže, po-
maže i daje podršku u organizovanju i razvoju nacionalnih i regionalnih
semenarskih asocijacija, pomaže i podržava obrazovanje kadrova. ISF je
od posebne važnosti za sve one koji se bave semenom i zbog toga što ko-
ordinira sa svim drugim međunarodnim organizacijama koje su poveza-
ne, direktno ili indirektno, sa semenom, a neke od njih je i sama osnovala.
Forum ISF-a sarađuje sa:
– Međunarodnom organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD)
– Međunarodnom organizacijom za hranu i poljoprivredu (FAO)
– Međunarodnom unijom za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV),
– Međunarodnom organizacijom za ispitivanje semena (ISTA),
– Svetskom trgovinskom organizacijom (WTO),
– Evropskom semenarskom asocijacijom (ESA)
– Azijsko–pacifičkom semenarskom asocijacijom (APSA),
– Udruženjem latinoameričkih semenarskih asocijacija (FELAS),

77
 Semenarstvo

Međunarodna pravila u trgovini semenom

Proceduralna pravila za rešavanje nesuglasica za trgovinu semenom

namenjenog setvi i menadžment intelektualne svojine – posredovanje,
pomirenje i arbitraža su uspostavljena ranih tridesetih godina prošlog
veka i daju uputstva za posredovanje i pomirenje i njihove amandmane
usvojene 2001. godine, koji su stupili na snagu januara 2002. godine. Po-
sredovanje, pomirenje, arbitraža za nesuglasice između stručnjaka koja
se odnose na menadžment prava intelektulne svojine u oblasti opleme-
njivanja biljaka i etički kod za arbitre. Ono što je potrebno naglasiti je da
su arbitražne ustanove retke u svetu i da postoji samo nekoliko takvih,
od kojih je jedna FIS arbitražna komora.
Pravila za ispitivanje semena i međunarodni serifikati za ispitiva-
nje kvaliteta semena su ustanovljeni zahvaljujući FIS-u 1931. godine u
Vageningenu koji je predvideo važnost donošenja ovakvih pravila.
ISF je imao saradnju i sa organizacijom koja je prethodila OECD-
u, OEED (Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju) do osnivanja
OECD Šeme za sertifikaciju krmnog bilja u međunardnom prometu.
ISF je uspostavila plan globalnog osiguranja protiv grešaka i propusta
u semenskoj industriji na globalnom nivou. Ovo osiguranje obuhvata
sve biljne vrste, uključujući i genetički modifikovane organizme (Gene-
tically Modified Organisms – GMO), na svim kontinentima.

Pravila i postupci u trgovini semenom namenjenog setvi

Pravila i postupke u trgovini semenom namenjenog setvi usvojila je
generalna skupština FIS-a u Ostendu 1. juna 1994. godine, a stupila su
na snagu 1. januara 1995. godine. Ona su zamenila sva prethodna FIS
pravila, sa izuzetkom onih koja se odnose na seme drveća i šiblja. Naj-
novije izdanje je stupilo na snagu 1. januara 2002. godine.
Pravila ukazuju veoma detaljno i precizno na:
– uslove zaključivanja ugovora (potvrđivanje ugovora, ugovor kao
predmet odobravanja uvoza ili izvoza, ugovor kao predmet ugo-
varanja setve i umnožavanja, uvozne regulative),
– uslove ugovora (količina, kvalitet, pakovanje, rokovi isporuke, do-
kumentacija, osiguranje),

78
 Opšte semenarstvo

– izvršavanje ugovora (obaveštenje o nameri za slanje pošiljke sa

instrukcijama, nedostaci u instrukcijama kod slanja pošiljke, za-
kašnjenje pošiljke, obaveštenje o pošiljci, poništavanje pošiljke,
isticanje ugovora, plaćanje),
– proveru kvaliteta i analize (kvaliteta semena, primenjene analize,
kontrola identiteta sorte),
– razmirice ( žalbe, viša sila, arbitaža).

Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti

Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti (The Internatio-

nal Union for the Protection of New Varieties of Plants - UPOV) je me-
đudržavna organizacija koja primenjuje Međunarodnu konvenciju za
zaštitu novih sorti bilja (Convention for the Protection of New Varieties
of Plants), prvi put potpisanu u Parizu decembra 1961. godine. Cilj
Konvencije je da obezbedi ekskluzivno pravo oplemenjivača na zaštitu
njihovih novostvorenih sorti. Konvencija je nekoliko puta menjana, a
dve verzije su sada u upotrebi i to verzija iz 1978. godine i 1991. go-
dine.
Oba akta UPOV konvencije, iz 1978. godine i 1991. godine, odre-
dila su minimalni obim zaštite nove biljne sorte, a pružaju državama
članicama mogućnost da u svoju zakonsku regulativu unesu specifič-
nosti.
Konencijom iz 1978. godine, obezbeđuje se minimalni obim prava
oplemenjivača, autora sorte zahteva neophodnost prethodnog ovlašće-
nja imaoca prava za proizvodnju u svrhu konvencionalnog marketin-
ga, ponude za prodaju i marketing materijala za umnožavanje zaštićene
sorte. Konvencija iz 1991. godine sadrži detaljnije odredbe koje definišu
akte koji se odnose na materijal za umnožavanje u vezi sa kojim se au-
torizacija imaoca sorte traži. Izuzetno, ali samo tamo gde imalac sorte
nije imao opravdanu mogućnost da koristi svoje pravo, u vezi sa mate-
rijalom za umnožavanje, njegova autorizacija može da se zahteva u vezi
sa bilo kojim specifičnim aktima vezanim za požnjeveni materijal sorte.
U tabeli 13 dat je pregled zemalja članica UPOV, vreme pristupanja ovoj
organizaciji, kontribucija koju poseduju, kao i Konvencija kojoj su pri-
stupile.

79
 Tabela 15. Države članice UPOV-a (UPOV, 2009)
Table 15. Members of UPOV (UPOV, 2009)

Datum kada je država /

Datum kada je država / Broj Usvojena organizacija postala deo
organizacija postala učestvujućih Konvencija/
Država /organizacija Konvencije /
član UPOV/ jedinica/ Convention
State / organization Date when is Country/
Date of UPOV Member Numbers of which is organization become
ship units adopted member

80
Semenarstvo

Albanija/Albania Oktobar/October 15, 2005 0.2 1991 Akt/Act Oktobar/October 15, 2005
Argentina/Argentina Decembar/December 25, 1994 0.5 1978 Akt/Act Decembar/December 25, 1994
Australija/Australia Mart/March 1, 1989 1.0 1991 Akt/Act Januar/January 20, 2000
Austrija/Austria Juli/July 14, 1994 0.75 1991 Akt/Act Juli/July 1, 2004
Azerbejdžan/Azerbeijan Decembar/December 9, 2004 0.2 1991 Akt/Act Decembar/December 9, 2004
Belorusija/Belarus Januar/January 5, 2003 0.2 1991 Akt/Act Januar/January 5, 2003
Belgija/Belgium2 1961/1972
Decembar/December 5, 1976 1.5 Decembar/December 5, 1976
Akt/Act
Bolivija/Bolivia (Plurinational Maj/May 21, 1999 0.2 1978 Akt/Act Maj/May 21, 1999
State of)
Brazil/Brazil Maj/May 23, 1999 0.25 1978 Akt/ Act Maj/May 23, 1999
Bugarska/Bulgaria April/April 24, 1998 0.2 1991 Akt/Act April/April 24, 1998
Kanada/Canada Mart/March 4, 1991 1.0 1978 Akt/Act Mart/March 4, 1991
Čile/Chile Januar/January 5, 1996 0.2 1978 Akt/Act Januar/January 5, 1996
Kina/China April/April 23, 1999 0.5 1978 Akt/Act3 /AprilApril 23, 1999
Kolumbija/Colombia Septembar/September 13, 1996 0.2 1978 Akt/Act Septembar/September 13, 1996
Kostarika/Costa Rica Januar/January 12, 2009 0.2 1991 Akt/ Act Januar/January 12, 2009
 Hrvatska/Croatia Septembar/September 1, 2001 0.2 1991 Akt/Act Septembar/September 1, 2001
Češka Republika/Czech Republic Januar/January 1, 1993 0.5 1991 Akt/Act Novembar/November 24, 2002
Danska/Denmark4 Oktobar/October 6, 1968 1.5 1991 Akt/Act April/April 24, 1998
Dominikanska Republika/ Jun/June 16, 2007 0.2 1991 Akt/Act Jun/June 16, 2007
Dominican Republic
Ekvador/Ecuador Avgust/August 8, 1997 0.2 1978 Akt/Act Avgust/August 8, 1997
Estonija/Estonia Septembar/September 24, 2000 0.2 1991 Akt/Act Septembar/September 24, 2000
Evropska unija/European Union Juli/July 29, 2005 5.0 1991 Akt/Act Juli/July 29, 2005
Finska/Finland April/April 16, 1993 1.0 1991 Akt/Act Juli/July 20, 2001
Francuska/France5 Oktobar/October 3, 1971 5.0 1978 Akt/Act Mart/March 17, 1983
Gruzija /Georgia Novembar/November 29, 2008 0.2 1991 Akt/Act Novembar/November 29, 2008
Namačka/Germany Avgust/August 10, 1968 5.0 1991 Akt/Act Juli/July 25, 1998
Mađarska/Hungary April/April 16, 1983 0.5 1991 Akt/Act Januar/ January 1, 2003
Island/Iceland Maj/May 3, 2006 0.2 1991 Akt/Act Maj/May 3, 2006
Irska/Ireland Novembar/November 8, 1981 1.0 1978 Akt/Act Novembar/November 8, 1981
Izrael/Israel Decembar/December 12, 1979 0.5 1991 Akt/Act April/April 24, 1998
Italija/Italy Juli/July 1, 1977 2.0 1978 Akt/Act Maj/May 28, 1986
Japan/Japan Septembar/September 3, 1982 5.0 1991 Akt/Act Decembar/December 24, 1998

81
Jordan/Jordan Oktobar/October 24, 2004 0.2 1991 Akt/Act Oktobar/October 24, 2004
Kenija/Kenya Maj/May 13, 1999 0.2 1978 Akt/Act Maj/May 13, 1999
Kirgistan/Kyrgyzstan Juni/June 26, 2000 0.2 1991 Akt/Act Jun/June 26, 2000
Letonija/Latvia Avgust/August 30, 2002 0.2 1991 Akt/Act Avgust/August 30, 2002
Opšte semenarstvo

Litvanija/Lithuania Decembar/December 10, 2003 0.2 1991 Akt/Act Decembar/December 10, 2003
Meksiko/Mexico Avgust/August 9, 1997 0.75 1978 Akt/Act Avgust/August 9, 1997
Maroko/Morocco Oktobar/October 8, 2006 0.2 1991 Akt/Act Oktobar/October 8, 2006
 Holandija/Netherlands
Novi Zeland/New Zealand
Nikaragva/Nicaragua
Norveška/Norway
Oman/Oman
Paragvaj/Paraguay
Avgust/August 10, 1968 3.0 1991 Akt/Act6 April/April 24, 1998
Novembar/November 8, 1981 1.0 1978 Akt/Act Novembar/November 8, 1981
Septembar/September 6, 2001 0.2 1978 Akt/Act Septembar/September 6, 2001
Septembar/September 13, 1993 1.0 1978 Akt/Act Septembar/September 13, 1993
Novembar/November 22, 2009 1.0 1991 Akt/Act Novembar/November 22, 2009
Februar/February 8, 1997 0.2 1978 Akt/Act Februar/February 8, 1997

82
Semenarstvo

Poljska/Poland Novembar/November 11, 1989 0.5 1991 Akt/Act Avgust/August 15, 2003
Portugal/Portugal Oktobar/October 14, 1995 0.2 1978 Akt/Act Oktobar/October 14, 1995
Koreja/Republic of Korea Januar/January 7, 2002 0.75 1991 Akt/Act Januar/January 7, 2002
Moldavija/Republic of Moldova Oktobar/October 28, 1998 0.2 1991 Akt/Act Oktobar/October 28, 1998
Rununija/Romania Mart/March 16, 2001 0.2 1991 Akt/Act Mart/March 16, 2001
Rusija/Russian Federation April/April 24, 1998 0.5 1991 Akt/Act April/April 24, 1998
Singapur/Singapore Juli/July 30, 2004 0.2 1991 Akt/Act Juli/July 30, 2004
Republika Slovačka/Slovakia Januar/January 1, 1993 0.5 1991 Akt/Act Juni/June 12, 2009
Slovenija/Slovenia Juli/July 29, 1999 0.2 1991 Akt/Act Juli/July 29, 1999
Južna Afrika/South Africa Novembar/November 6, 1977 1.0 1978 Akt/Act Novembar/November 8, 1981
Španija/Spain Maj/May 18, 1980 2.0 1991 Akt/Act Juli/July 18, 2007
Švedska/Sweden Decembar/December 17, 1971 1.5 1991 Akt/Act April 24, 1998
Švajcarska/Switzerland Juli/July 10, 1977 1.5 1991 Akt/Act Septembar/September 1, 2008
Trinidad i Tobago Januar/January 30, 1998 0.2 1978 Akt/Act Januar/January 30, 1998
Trinidad and Tobago
Tunis/Tunisia Avgust/August 31, 2003 0.2 1991 Akt/Act Avgust/August 31, 2003
Turska/Turkey Novembar/November 18, 2007 0.5 1991 Akt/Act Novembar/November 18, 2007
 Ukrajina/Ukraine Novembar/November 3, 1995 0.2 1991 Akt/Act Januar/January 19, 2007
Ujedinjeno Karljevstvo Avgust/August 10, 1968 2.0 1991 Akt/Act Januar/January 3, 1999
United Kingdom
7
SAD/USA Novembar/November 8, 1981 5.0 1991 Akt/Act FebruarFebruary 22, 1999
Urugvaj/Uruguay Novembar/November 13, 1994 0.2 1978 Akt/Act Novembar/November 13, 1994
Uzberkistan/Uzbekistan Novembar/November 14, 2004 0.2 1991 Akt/Act Novembar/November 14, 2004
SR. Vijetnam/Viet Nam Decembar/December 24, 2006 0.2 1991 Akt/ Act Decembar/December 24, 2006

1
“1961/1972 Akt” označava međunarodnu konvenciju za zaštitu novih biljnih sorti od 2. decembra 1961, sa dodatnim amandmanima zakona od 10
novembra 1972; “1978 zakon” označava Akt od 23 oktobra 1978. konvencije; “1991 zakon” označava Akt od 19 matra 1991, konvencije. / “1961/1972
Act” means the International Convention for the Protection of New Varieties of Plants of December 2, 1961, as amended by the Additional Act of
November 10, 1972; “1978 Act” means the Act of October 23, 1978, of the Convention; “1991 Act” means the Act of March 19, 1991, of the Conven-
tion.
2
sa notifikacijom iz člana 34(2) 1978 zakona / With a notification under Article 34(2) of the 1978 Act

83
3
sa deklaracijom da Akt iz 1978 nije primenljiv u posebnim administrativnim regionima Hong Konga /
With a declaration that the 1978 Act is not applicable to the Hong Kong Special Administrative Region
4
sa deklaracijom da konvencija iz 1961, uz dodatak zakona iz 1972, Akt 1978 i 1991 zakon nisu primenljivi u Grenlandu i Farskim Ostrvima /
With a declaration that the Convention of 1961, the Additional Act of 1972, the 1978 Act and the 1991 Act are not applicable to Greenland and the
Faroe Islands
5
sa deklaracijom iz 1978. primenljiva na teritoriji Francuske uključujući prekomorske teritorije / With a declaration that the 1978 Act applies to the
Opšte semenarstvo

territory of the French Republic, including the Overseas Departments and Territories
6
ratifikacija za Kraljevstvo u Evropi / Ratification for the Kingdom in Europe
7
sa rezervaciojom korisnika na član 35(2) Konvencije iz 1991 / With a reservation pursuant to Article 35(2) of the 1991 Act.
 Semenarstvo

Postajući član UPOV-a, država pokazuje nameru da zaštiti ople-

menjivače i njihov rad na osnovu međunarodno priznatih principa.
Ono pruža mogućnost oplemenjivačima da ostvare zaštitu sorti i u
drugim državama članicama, a podstiče i strane oplemenjivače da ula-
žu u oplemenjivačke programe i proizvodnju semena na sopstvenoj
teritoriji.
Srbija bi trebalo da postane član UPOV organizacije u oktobru
2011. godine. Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti je pri-
hvaćen konsenzusom na redovnom aprilskom zasedanju UPOV-a
2011. godine. Isti zakon je usvojen u Skupštini Republike Srbije u maju
2009. godine. Zahtev Srbije za pristupanje Konvenciji iz 1991. godine
je podnet.
Da bi sorte mogle biti zaštićene, moraju da su:
– različite od postojećih, opšte poznatih sorti,
– dovoljno homogene, ujednačene,
– stabilne u svojim osobinama,
– nove u smislu da nisu bile komercijalizovane pre datuma utvrđe-
nog na prijavi za zaštitu, odnosno godinu dana od prve komerci-
jalizacije u zemlji i četiri godine u inostranstvu.
Kao i kod svih prava na intelektualnu svojinu, prava oplemenjiva-
ča se daju za ograničen period vremena na kraju kojeg njima zaštićene
sorte prelaze u domen javnosti (public line). Prava su predmet kontrole,
u interesu javnosti, protiv bilo kakve mogućnosti zloupotrebe. Važno je
napomenuti da se autorizacija imaoca prava zaštite ne traži radi kori-
šćenja njegove sorte u svrhu istraživanja, uključujući njenu upotrebu u
oplemenjivanju novih sorti.
Stvaranje novih sorti zahteva značajna ulaganja u smislu kreativno-
sti, materijalnih sredstava, vremena. Mogućnost da se dobiju izvesna ek-
skluzivna prava koja se odnose na njegovu novu sortu pruža uspešnom
oplemenjivaču veću šansu da pokrije uložene troškove i akumulira sred-
stva neophodna za dalje investiranje. Ukoliko oplemenjivač nije zaštitio
sortu ne postoji ništa što bi sprečilo druge da manipulišu selekcionim
materijalom u smislu njegove komercijalizacije, čime se rad oplemenji-
vača pokazao nesvrsishodnim. Naplata licence prema podacima EU za
2000/2001. godine, a koje se ni do danas nisu značajnije menjale, napla-
ćuje se kao što je naznačeno u tabeli 14.

84
 Opšte semenarstvo

Tabela 14. Naplata autorstva u EU za žita u 2000/2001 i 2001/2002 godini

Table 14. R
 oyality for wheat seed in EU for 2000/2001 and 2001/2002 year
(Milošević i Malešević, 2004)

Predosnovono Bazno seme Sertifikovano

seme seme I SR Ostale
Pre-basic seeds Basic Seeds Certif. Seeds C1 generacije
Evro/100 kg Evro/100 kg Evro/100 kg Other
Euro per Euro per Euro per generations
100 kg 100 kg 100 kg
Pšenica – Wheat - - 4.36–6.25 -
Ječam – Barley - - 4.36–6.25 -
Ovas – Oat - - 4.36–6.25 -
Raž – Rye - - 4.36–6.25 -
Tritikale – Triticale - - 4.36–6.25 -
Pirinač – Rice - - - -

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

– šema za sertifikaciju semena

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj – OECD – šema za

sertifikaciju semena (Organization for Economic Co-opertaion and De-
velopment – OECD – Seed Certificaion Scheme) je međunarodna organi-
zacija koja reguliše promet semena koje se nalazi u prometu. Ova važna
međunarodna organizacija je ozvaničila procedure, metode i tehnike
koje omogućuju posmatranje kvaliteta semena za vreme procesa umno-
žavanja, a koje obezbeđuju da se sortni identitet i sortna čistoća semena
održavaju na propisanom nivou.
U različitim stadijumima semenske proizvodnje vrše se različite
provere kako bi se obezbedilo da mehaničke mešavine, mutacije, strano-
oplodnja i druge nepredviđene pojave ne smanjuju kvalitet semena. Da
bi se to postiglo, moraju se postaviti karakteristike pomoću kojih se jed-
na sorta razlikuje od druge, tako da se omogući identifikacija semenskog
useva i partija semena koje su u saglasnosti sa poznatim karakteristikama
sorte priznate u vreme registracije. Ove karakteristike se koriste ne samo
radi ustanovljavanja sortnog identiteta, već i sortne čistoće; one bi trebalo
da budu pogodne za upotrebu u poljskim uslovima, mada postoji i neko-
liko karakteristika koje se kod nekih sorti vezuju za samo seme.

85
 Semenarstvo

OECD pravila se odnose na sedam šema. Svaka od njih ima spe-

cifična pravila jer se radi o biljnim vrstama koje pripadaju različitim
porodicama, koje imaju svoje biološke i proizvodne specifičnosti. To su:
– t rave i leguminoze,
– k rstašice, ostale uljane biljke i biljke za vlakno,
– ž ita,
– s točna i šećerna repa,
– s ubteraneanska detelina i slične biljne vrste,
– k ukuruz i sirak,
–p  ovrće.
Kao primer može poslužiti deo OECD šeme za sertifikaciju semena
žita. Kada sorta treba da se nađe u međunarodnom prometu od strane
OECD-a prihvaćene su sledeće kategorije semena:
–p  redosnovno,
– s ertifikovano seme (Council Directve (2000) 146/FINAL, 2009)

Učestalost post-kontrolnih testova kod

sertifikovanog semena iz prethodne godine
Kod ustanovljenih nepravilnosti < 0,5% proverava se 5% svih partija
semena koje su bile na tržištu. Kod ustanovljenih nepravilnosti većih od
0,5% proverava se 3,0% i 10% svih partija semena koje su bile na tržištu.
Poštovanje jednog od osnovnih parametara koje uvažava OECD,
genetičke čistoće prikazano je u tabeli 15. Parametri su uslov za to da se
seme nađe u međunarodnom prometu.
Tabela 15. Minimalan procenat genetičke čistoće kod žita
Table 15. Minimum of genetic purity for small grains (OECD, 2007)

Sertifikovano
Osnovno Sertifikovano seme
seme – prva
seme/ – druga generacija/
Vrste/Species generacija/
Basic Certified seed -
Certified Seed -
Seed second generation
first generation
Triticum aestivum, Hordeum
vulgare, Avena spp. i Oryza 99.9% 99.7% 99.0%
sativa
Većinom samooplodnie
sorte x Triticosecale/ Mainly
99.7% 99.0% 98.0%
self-pollinating varieties of X
Triticosecale

86
 Opšte semenarstvo

Slika 31. Izgled OECD sertifikata

Figure 31. OECD certificat

87
 Semenarstvo

Izgled OECD sertifikata koji izdaje Laboratorija za ispitivanje seme-

na Instituta za ratarstvo i povrtarstvo prikazan je slici 31 kao deo kvali-
tata koji se ustanovljava kod semenskih useva. Za žita je on naznačen u
tabeli 16.
Tabela 16. Dozvoljeni broj biljaka drugih biljnih vrsta u usevu
Table16. Permited number of other plants in crop (OECD, 2008)

Osnovno seme/ Sertifikovano seme/

Vrste/Species
Basic seed Certified seed

Stranooplodne sorte Secale cereale

× Triticosecale/ 1 u 30 m2 1 u 10 m2
Cross-pollinating varieties of 1 in 30 sq. m 1 in 10 sq. m
Secale cereale and × Triticosecale

Osnov za proizvodnju semena čine OECD sortne liste. Ukoliko

neka sorta nije na sortnoj listi OECD-a, ne može da se uključi u među-
narodni promet. Svake godine, zemlja članica OECD šeme za sertifika-
ciju semena dužna je da inovira OECD sortnu listu, ukoliko želi da se
neka nova sorta nađe u međunarodnom prometu.

Međunarodna organizacija za ispitivanje kvaliteta semena

Međunarodna organizacija za ispitivanje kvaliteta semena (Interna-
tional Seed Testing Asociation – ISTA) osnovana je 1921. godine sa sedi-
štem u Cirihu, Švajcarska. ISTA je povezana u radu sa napred pomenu-
tim organizacijama. Po rečima jednog od predsednika ISTA-e Norberta
Leista „ISTA je samo faza u globalizaciji svetskog tržišta, ona nastavlja
sa tradicionalnom odgovornošću i efikasnom ulogom u tehničkoj or-
ganizaciji uspešno već 90 godina. ISTA je kvalifikovana i spremna da
se suoči sa novim razvojnim izazovima, jer je to asocijacija vladinih,
privatnih i kompanijskih laboratorija”.
Osnovni cilj ISTA-e je ujednačavanje metoda rada, kako bi se me-
đunarodni promet semena nesmetano odvijao. Standardi za akreditaciju
laboratorija moraju biti ispunjeni da bi jedna laboratorija bila ovlašće-
na za izdavanje ISTA sertifikata. Prethodno laboratorija mora da pro-
đe, sa zadovoljavajućim rezultatom, pred-akreditacione programe koji
dokazuju znanje iz jedne oblasti, npr. čistoće semena, klijavosti semena

88
 Opšte semenarstvo

Slika 32a. Primer statističke obrade podataka ISTA referee testa

− rezultati ispitivanja čistoće semena pšenice
Figure 32a. Example of statistic data processing of ISTA referee test
− resultes of purity test of wheat seed

89
 Semenarstvo

Slika 32b. Primer statističke obrade podataka ISTA referee testa

− rezultati ispitivanja klijavosti semena pšenice
Figure 32b. Example of statistic data processing of ISTA referee test
− resultes of germination test of wheat seed

90
 Opšte semenarstvo

(proficiency tests), a koji moraju demonstrirati tokom obilaska komisije

za akreditaciju. Svake treće godine ISTA vrši reakreditaciju laboratori-
ja, da bi se uverila u održavanje nivoa kompetentnosti, usaglašenosti sa
njihovim zahtevima, koji su nastupili u međuvremenu. Akreditacija se
vrši po sistemu ISO 9001, EN 45000 sistemu 17025. ISTA akreditaciju
potvrđuje predsednik ISTA-e posle odluke Izvršnog komiteta.
Pored toga ISTA organizuje kružne analize, upoređuje rezultate
svake laboratorije sa stvarnim (kontrolnim) i o tome izveštava svaku
laboratoriju, kako bi pomenute laboratorije mogle da izvrše korektivne
mere (sl. 32a, 32b).

ISTA ima sistem u koji ulaze:

– međunarodna pravila za ispitivanje semena,
– standardi za akreditaciju laboratorija,
– program kružnih analiza (Ring test),
– ISTA međunarodni sertifikati (sl. 33).

Pomenuti sistem obezbeđuje ujednačenost u ispitivanju kvaliteta

semena i pouzdanost prikazanih rezultata.
U Međunarodnim pravilima za ispitivanje semena date su metode
ispitivanja koja su sve laboratorije, koje imaju ISTA akreditaciju, dužne
da primenjuju. U njima su po odeljcima naznačene metode za:
– uzorkovanje semena,
– čistoću semena,
– broj primesa drugih biljnih vrsta u osnovnoj masi semena,
– klijavost semena,
– tetrazolijum test,
– zdravstveno stanje semena,
– verifikaciju vrsta i sorti,
– određivanje sardžaja vlage u semenu,
– određivanje mase 1000 semena,
– testiranje obloženog semena,
– ispitivanje vitalnosti embriona semena,
– testiranje semena pomoću merenja proba (za šumsko seme),
– test pomoću X zraka,
– tolerancije,
– sertifikati (ISTA Rules, 2011).

91
Semenarstvo

Slika 33. Međunarodni ISTA oranž sertifikat

Figure 33. International ISTA orange certification

92
 Opšte semenarstvo

Međunarodna organizacija za ispitivanje semena ima za viziju da

bude međunarodna asocijacija čiji se rad zasniva na naučnim dostignu-
ćima iz oblasti semenarstva i dorade semena, razvijajući i usavršavajući
metode uzorkovanja i ispitivanja kvaliteta semena, akreditacije labora-
torija i osiguranjem sertifikata kao organizacija van politike, neprofita-
bilna, legalna i nezavisna kako od vlade tako i od kompanija.
ISTA je za našu zemlju od izuzetne važnosti jer se celokupan među-
narodni promet semena ispituje po njenim metodama i na taj način se
ostvaruje značajan dohodak kod izvoza semena. Veoma tesno sarađuje
sa Međunarodnom organizacijom za očuvanje biodiverziteta (Biodiver-
sity International – BI) dajući joj informacije o naučnim dostignućima iz
oblasti očuvanja genofonda, jer se osnove rada ISTA-e i BI-a podudara-
ju. Obe rade na ispitivanju kvaliteta semena, istina sa različitih osnova,
kao i načina njegovog održavanja, odnosno čuvanja.

Međunarodna organizacija za standardizaciju

Međunarodna organizacija za standardizaciju (International Standar-

dization Organization - ISO) je nevladina organizacija osnovana 1947. go-
dine sa ciljem razvijanja svetskih standarda, unapređenja međunarodne
komunikacije i saradnje, kao i promovisanja pravične raspodele trgovine.
Njen cilj je zaštita potrošača u pogledu kvaliteta preko poboljšanja sistema
upravljanja. Svet je otišao daleko napred u tom segmentu. Preko šezdeset
zemalja sveta je uključeno u proces standardizacije.
Veza između međunarodnih organizacija ISO-ISTA je neophodna jer
ukoliko ISTA ne bi prihvatila ISO standardizaciju, izgubila bi akreditaciju.
To dalje znači da zemlje članice ISTA moraju da prihvate ISO standardi-
zaciju, zbog akreditacije laboratorija ISTA u okviru svojih institucija.
Ova organizacija je još jedna važna karika za koju se vezuje ISTA.
ISO standarde koriste izvoznici, uvoznici u svim segmentima proizvod-
nje i ispitivanja kvaliteta. Ovaj prepoznatljivi međunarodni standard je
prihvaćen i kao deo nacionalnih standarda u mnogim zemljama. Bez
obzira na to što je u zaostatku procesa standardizacije, naša zemlja se
preko Akreditacionog tela Srbije (ATS) uključila u međunarodne toko-
ve standardizacije i sačinila skup specifičnih uputstava za izbor i kori-
šćenje odgovarajućeg sistema kvaliteta.

93
 Semenarstvo

Evropska unija

Evropska unija (European Union – EU) je ekonomska i politička uni-

ja 27 zemalja članica koje su locirane u Evropi. Zalaže se za regionalne
integracije. Formirana je 1993. godine Mastritskim sporazumom, pod
pokroviteljstvom Evropske ekonomske zajednice, prethodnice Evropske
unije. U EU živi oko 500 miliona stanovnika, ima oko 30% učešća svet-
skog nominalnog bruto proizvoda (US $ 18,4 milijarde u 2008).
EU je razvila jedinstveno tržište putem standardizovanog sistema
zakona koji se primenjuju u svim državama članicama, čime se obez-
beđuje slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala. To omogućava
održavanje zajedničke politike o trgovini, poljoprivredi, ribarstvu i regio-
nalnom razvoju. Šesnaest država članica su prihvatile zajedničku valutu,
evro i ona predstavlja evropsku monetarnu uniju (European Monetary
Union – EMU). EU je razvila ograničenu ulogu u spoljnoj politici, pošto
je član Svetske trgovinske organizacije STO i G20 zemalja u UN.
Kao međunarodna organizacija, Evropska unija funkcioniše kroz
hibridni sistem supranacionalizama i međudržvnosti. U pojedinim po-
dručjima, odluke se donose kroz pregovore između država članica, dok
su u drugima, odgovorne nezavisne nadnacionalne institucije. Važne
institucije Evropske unije su Evropska komisija, Savet Evropske unije,
Evropski savet, Sud pravde Evropske unije i Evropska centralna banka.
Evropski parlament biraju građani država članica na svakih pet godina.,
(http://europa.eu/index_en.htm).

Razlog za članstvo Srbije u EU

Srbija bi članstvom u Evropskoj uniji obezbedila pripadnost zajednici

država koje svojim potencijalom proizvodnje i kapitalom koji poseduju,
mogu da vrše usmerenje ka podizanju konkurentnosti proizvodnje poljo-
privrednih proizvoda svojih članica. To bi bio istorijski korak za Srbiju jer
bi došlo do promene načina rada i poslovanja na svim nivoima. U oblasti
poljoprivrede formirale bi se neophodne institucije za saradnju sa EU.
Prvi važan korak koji je Srbija preduzela u saradnji sa EU je zaklju-
čivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), jer je prvi put
uspostavljen ugovorni odnos između Republike Srbije i Europske unije.
Sporazum predstavlja pravni osnov i sadržajni okvir odnosa RS i EU.

94
 Opšte semenarstvo

On je stoga prvi korak ka institucionalizovanju odnosa sa Evropskom

unijom i omogućava postupne pripreme Republike Srbije za ostvarenje
punopravnog članstva u Uniji.

Šta podrazumevaju EU integracije?

Postupak integracije Srbije u Evropsku uniju može se uslovno po-

deliti u tri dela, koja podrazumevaju različite aktivnosti:
I deo – liberalizacija tržišta, uklanjanje trgovinskih barijera,
II deo – institucionalno prestrukturiranje,
III deo – usklađivanje zakonske regulative.
Pod liberalizacijom tržišta podrazumeva se proces smanjenja ca-
rina, čime se otvara put za uvoz jeftinijih proizvoda, pa i semena na
naše tržište. Samim tim pojačava se konkurencija semenarstvu u Srbi-
ji, mada su i danas skoro sve multinacionalne kompanije prisutne na
srpskom tržištu. Razlika će biti u ceni semena jer se procesom libera-
lizacije predviđa postepeno sniženje zaštitnih carina koje su postojale
do potpisivanja Sporazuma.
Kada je u pitanju seme u tabelama 17, 18, 19, 20 i 21 navedeno je
postepeno snižavanje carina po godinama za seme pojedinih biljnih vrsta.
Tabela 17. P ostepeno snižavanje carinskih stopa za seme kukuruza, suncokreta šećer-
ne repe
Table 17. Gradual lowering of tariff rates for seed corn, sunflower, sugar beet
(Milošević, 2010)

Vrsta semena/Seed MFN 2009 2010 2011 2012 2013-2014

Semenski kukuruz – hibridni
30 24 21 15 12 9
Hybrid corn seed
Semenski kukuruz – ostali
30 24 21 15 12 9
Corn seed -other
Seme suncokreta
20 16 16 14 12 10
Sunflower seed
Seme šečerne repe
10 8 6 4 2 0
Sugar beet seed

MNF tarifa- nivo tarife koje članice GATT/WTO troše na robu drugih članica
MNF tariff - The tariff level that a member of the GATT/WTO charges on a good to
other members.

95
 Semenarstvo

Tabele 18. Dinamika sniženja carina po godinama (%)

Table 18. Dynamics decrease tariffs by the year (%) (Milošević, 2010)

Vrsta semena/Seed MFN 2009 2013- 2014

Seme soje/Soybean seed 5 0
Slačica/Mustard 5 0
Krompir/Potato 5 0  
Mak/Popy 10 0
Konoplja/Hemp 10 0

Tabele 19. Dinamika sniženja carina po godinama (%)

Table 19.Dynamics decrease tariffs by the year (%) (Milošević, 2010)

Vrsta semena/Seed MFN 2009 2010 2011 2012 2013-2014

Raž/Ray 20 0
Tvrda pšenica
30 0
Durum wheat
Obična pšenica/Wheat 30 0  
Ječam, ovas/Barley, oat 20 0
Tritikale/Titicale 10 0

Tabele 20.Dinamika sniženja carina po godinama (%)

Table 20. Dynamics decrease tariffs by the year (%) (Milošević, 2010)

Vrsta semena/Seed MFN 2009 2010 2011 2012 2013-2014

Lucerka/Alfalfa 10 80 60 40 20 0
Crvena detelina
5 0
Red clover
Detelina/Clover 5 0  
Seme trava/Grass seed 5 0
Seme krmnog
bilja – ostalo 5 0
Forage crops – others

96
 Opšte semenarstvo

Zajednička poljoprivredna politika – ZPP, (Common agricultural

policy – CAP) je skup zakona i prakse koje je Evropska unija usvojila
radi postizanja zajedničke, unificirane politike u sektoru poljoprivrede
– ZPP je najobuhvatnija od svih ekonomskih politika EU.
Institucionalno prestrukturiranje podrazumeva fomiranje institu-
cija koje će pratiti process evropskih integracija, kao što je Uprava za
javna plaćanja pri Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vo-
doprivrede Republike Srbije, preko koje se usmeravaju sva sredstva iz
pretpristrupnih fondova EU. Uprava za javna plaćanja mora biti akre-
ditovana od strane komisije EU, kako bi se uskladio način platnog pro-
meta i korišćenja sredstava pretpristupnih fondova IPA, što je urađe-
no tokom 2010. godine. Direkcija za bezbednost hrane je neophodna
u smislu zaštite pava potrošača za korišćenje hrane visokog kvaliteta.
Sistem javnih skladišta omogućava berzansko poslovanje poljoprivred-
nim proizvodima. Na taj način, vlasnik može da proda svoju robu u
momentu i po ceni koja mu najviše odgovara. Seme nije predmet ber-
zanskog poslovanja.
Usaglašavanje zakonodavnog okvira sa zakonodavstvom EU je ve-
oma obiman i mukotrpan posao. Srbija treba da uskladi svoje zakono-
davstvo iz oblasti poljopirvrede sa 8.600 direktiva EU. Usvajanjem 15
zakona i 53 podzakonska akta iz oblasti poljoprivrede u 2009. godini
počeo je taj proces.

Proces prilagođavanja sistemu EU

Istorijiski gledano, zbog postupka prilagođavanja EU i njenom si-
stemu funkcionisanja poljoprivrede prvo su uvedeni posebni programi
kao što je bio Phare (Programme of Community aid to the countries of
Central and Eastern Europe – Phare) za jačanje institucija, ulaganja u
regulatornu infrastrukturu, ulaganja u poljoprivrednu i socijalnu kohe-
ziju, zatim SAPARD, poseban program za poljoprivredu i ruralni razvoj
zemalja kandidata za članstvo u EU (Special Accession Programme for
Agriculture and Rural Development – Sapard). Od 2007. su pomenuti
programi zamenjeni novim, jedinstvenim pretpristupnim programom
IPA (Instrument for Pre-Accession), a poseban program predstavlja
IPARD (Instrument for Pre-Accession for Rural Development) koji se od-
nosi na razvoj sela.

97
 Semenarstvo

Cilj ovih programa nije samo konkretno pružanje pomoći, nego pre
svega „učenje“ pravila i uvođenje novih propisa kako se ne bi dogodi-
lo da nova država članica, nakon pristupa Europskoj uniji, ne uspe da
iskoristi sredstva koja su za nju predviđena zbog loše pripreme vlastitih
struktura (Milošević, 2010).

Sektori koje pokriva Zajednička poljoprivredna politika

(ZPP)

ZPP vrši intervencije u cenovnoj podršci, subvencijama, samo za

neke sektore i to za:

– žita, pirinač, krompir,

– šećer,
– grašak, boraniju,
– hmelj,
– duvan,
– konoplju,
– sve vrste semena,
– (meso, voće i povrće).

Seme se proizvodi u svim zemljama članicama EU, a najveći proi-

zvođači su: Holandija, Danska, Francuska, Nemačka, Španija i Italija.
Površina pod semenskom proizvodnjom u svih 25 EU država članica
je oko 450 000 ha sa Bugarskom i Rumunijom. Proizvodnja sertifiko-
vanog semena u 2004. i 2005. je bila 480.000 t, uključujući pirinač sa
70.000 t, lan i konoplja 20.000 t i krmno bilje koje je bilo gajeno na oko
380.000 ha.

Seme je podeljeno u četiri grupe biljnih vrsta:

– žita (Triticum spelta i Oriza sativa ),
– uljane biljne vrste (lan, konoplja),
– seme trava,
– leguminoze (grašak, detelina, pasulj).

98
 Opšte semenarstvo

Reforme sektora semenarstva

Sektor semenarstva je uključen u ZPP kao set regulativa pod brojem

(EC) No. 1782/2003 (Counncil Regulation (EC) No 1782/2003 ) koja
uključuje specifične potrebe sektora. Promene koje je uvela EU u sek-
toru semenarstva regulisane su i regulativom (EC) broj 1947/2005 od
23. novembra 2005. godine (Counncil Regulation (EC) No. 1947/2005)
Evropske komisije koja uključuje organizaciju tržišta semenom. Pored
toga regulativa uključuje trgovinu semenom sa trećim zemljama, klau-
zule remećenja tržišta i opšte odredbe vezane za pomoć pojedinih drža-
va, uključujući i posebne završne klauzule.
U EU, kao organizaciona jedinica odgovorna za pitanje semenar-
stva, postoji Komitet za marketing semena i komunikaciju u razmeni
informacija u okviru Komisije EU.
U semenarskom sektoru uzimaju se u obzir kategorije semena (ba-
zno i sertifikovano) koje su predviđene za subvencionisanje u EU, ugo-
vori između kompanija registrovanih za semensku proizvodnju i proi-
zvođača semena kao i uslovi za sertifikaciju i proizvodnju.
Visina podrške varira i zavisi od biljne vrste. Svaka država odlučuje
gde će se primeniti ovakav sistem podrške, a to zavisi od važnosti biljne
vrste za region, odnosno državu koja daje podsticaj. Kao primer može
se uzeti tvrda – durum pšenica. Podrška ovoj vrsti pšenice se menjala
na sledeći način:
– Smanjena subvencija sa €344,50/ha na €285/ha u toku tri godine
(2002, 2003, 2004), a zatim je izmenjen režim u 2005. godini. U sledeće
tri godine podrška je bila €138,90/ha. U narednom periodu podrška je
značajno smanjena, na €40/ha i to samo za područja koja tradicionalno
gaje tvrdu pšenicu.

Sekcija Evropske semenarske asocijacije – (ESA) za žita je preporu-

čila za durum pšenicu:
– da se održi aktuelan nivo podrške uz obavezno korišćenje sertifi-
kovanog semena,
– da se kod svih žita obavezno koristi sertifikovano seme (small gra-
ins),
– da se osigura premija za kvalitet.

99
 Semenarstvo

Kod procesa ugovaranja semenskih useva predloženo je da predu-

slov bude upotreba 100% sertifikovanog semena. Dalja inicijativa ove
semenarske asocijacije je bila da se zaštiti semenarski sektor kroz više-
godišnje ugovaranje proizvodnje, uz obavezu daljeg umnožavanja kate-
gorija semena do poslednje dozvoljene generacije umnožavanja pred-
viđene OECD šemom za sertifikaciju semena, odnosno nacionalnom
zakonskom regulativom.
Ako se posmatraju proteinske biljne vrste cenovna podrška se kre-
tala na sledeći način:
– Podrška za grašak i pasulj koja je plaćana po prinosu, konvertova-
će se na plaćanje po hektaru i iznosiće €55,75/ha, do 1,4 milliona hekta-
ra, mada će i dalje subvencije ostati vezane za visinu prinosa.

Evropska semenarska asocijacija (ESA)

Ranih šezdesetih godina dvadesetog veka, 1961. godine formirana

je asocijacija koja se bavila trgovinom semena (Seed Committe of the
Common Market – COMESCO), 1964. godine organizacija oplemenji-
vača krompira (Association of Common Market Potato Breeders – ASSO-
PO-MAC), 1970. godine asocijacija proizvođača krmnog bilja (Forage
Seed Production – AMUFOC) i 1977. godine Asocijacija oplemenjivaća
biljaka Evropske ekonomske zajednice (Association of Plant Breeders of
the European Economic Community – COMASSO). Svaka od ovih or-
ganizacija, predstavljala je važan segment oplemenjivanja biljaka, proi-
zvođača semena i lanca marketinga. Evropska semenarska asocijacija je
formirana 1998. godine, kao krovna organizacija koja je objedinila već
postojeće četiri organizacije i individualne proizvođače povrća. Uskoro
se osetila potreba, s obzirom na promene političkog i administrativnog
okruženja i mnoštva zajedničkih zadataka i interesa u EU, za promenu
načina rada ESA. Nova ESA formirana je 2000. godine. Uključila je već
postojeće članove. Spojila je sve do tada postojeće organizacije koje po-
sluju sa semenom u jednu, koju prepoznaje EU i sada predstavlja evrop-
sku semenarsku industriju, koja je aktivna u istraživanjima, oplemenji-
vanju, proizvodnji i marketingu semena (http://www.euroseeds.org/
who-we-are). Snaga ESA i jeste u tome što postoji dobra organizovanost
i povezanost svih učesnika u semenskoj industriji. ESA je pored Američ-
ke semenarske asocijacije (American Seed Trade Organization – ASTA)

100
 Opšte semenarstvo

najjača organizacija te vrste u svetu. Njene članice uživaju pune povla-

stice članstva. Ne postoji nijedna nacionalna semenarska asocijacija u
EU koja nije njen član. Na taj način se dobijaju potpune informacije o
inovacijama i napretku u oblasti semenarstva.
ESA je u 2010. godini dobila još jednog značajnog člana. Regional-
na asocijacija EESNET (East European Seed Network) pridružila se ESA,
posle 10 godina postojanja. Članovi EESNET su bile Češka, Slovačka,
Srbija, Crna Gora, Makedonija, Rusija, Litvanija, Ukrajina, Poljska i Bu-
garska (sl. 34). Zadatak ove organizacije je da udružuje semenare koji
na svojim godišnjim sastancima razmenjuju informacije o proizvod-
nji semena, novinama koje su se desile na tom polju. Susreti su važni
i zbog toga što se rađaju nova poznanstva, sklapaju novi poslovi, pri-
maju novi članovi. To je neprofitabilna organizacija, sa dobrovoljnim
načinom učlanjenja. Ideja formiranja ove organizacije došla je iz Češke
Republike. Za ostvarenje ciljeva formiranja regionalne organizacije češ-
ka semenarska asocijcija CMSS je uložila mnogo truda i znanja. Preko
ove organizacije EU ima kontakt sa semenarima zemalja u tranziciji,
obaveštavanje o najnovijim događanjima iz specifičnih oblasti vezanih
posredno ili neposredno za semenarstvo.

Albanija
Albania Rumunija Mađarska
Romania Hungary

Srbija i Crna Gora Hrvatska

Serbia and Montenegro Croatia

Litvanija Slovačka
Lithuania Sloavakia
Ukrajina
Bugarska
Ukraine EESNET Bulgaria
Makedonija
Macedonia Rusija
Russia
Češka Republika
Poljska
Czech Republic
Poland
Bosna i Hercegovina
Bosnia and Herzegovina

Slika 34. Zemlje članice EESNET-a

Figure 34. EESNET member countries

101
 Semenarstvo

Semenarska asocijacija Srbije

Semenarska asocijacije Srbije (SAS) osnovana je sa ciljem udruži-

vanja semenara na nivou tadašnje Jugoslavije. Politička situacija, for-
miranje Srbije kao samostalne države, dovelo je i do promena u pro-
storu delovanja i nazivu semenarske asocijacije. Do tada se ona zvala
Jugoslovenska semenarska asocijacija – YUSEA, te je promenila ime u
Semenarska asocijacija Srbije – SAS. YUSEA je osnovana 18. maja 2001.
godine za vreme održavanja novosadskog poljoprivrednog sajma u No-
vom Sadu, na inicijativu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog
Sada. Na osnivačkoj Skupštini su definisani ciljevi udruženja, a oni su:

– prezentacija i zaštita poslovnih interesa njenih članova, naročito

ispred državnih organa, nacionalnih i međunarodnih organizacija,
– učestvovanje u stvaranju zakonske regulative koja se odnosi na ga-
jenje biljaka i proizvodnju semena, akata poreske i fiskalne politi-
ke i drugih regulativa i njeno predlaganje resornom ministarstvu,
– praćenje i primena gore navedenih zakonskih akata,
– analiza efekata gore pomenutih regulativa i primena zakonske ini-
cijative,
– razvoj i modernizacija gajenja biljaka i proizvodnje semena,
– udruživanje oplemenjivača, proizvođača i korisnika semena i se-
menskih preduzeća,
– davanje podrške poslovnim projektima članova Udruženja i po-
maganje saradnje sa stranim partnerima,
– zaštita prava oplemenjivača i pružanje pomoći u ostvarivanju tih
prava,
– određivanje i podsticanje standardne i poslovne etike koja se od-
nosi na poslovne transakcije,
– sprovođenje ostalih zajedničkih interesa članova Udruženja u
skladu sa zakonom i drugim regulativama.

U okviru SAS postoje i posebne grupe, čiji je zadatak da rešavaju

specifična pitanja vezana za oblast oplemenjivanja, iniciranja i predla-
ganja zakonske regulative kao i druge grupe koje se formiraju kada se za
to ukaže potreba.

102
 Opšte semenarstvo

SAS je formirana radi toga da organizuje i poveže sve strukture koje

u svojoj delatnosti imaju semenarstvo zbog izuzetnog značaja koji se-
menarstvo ima u okviru poljoprivrede i u našoj ukupnoj privredi. Na
slici 35 prikazani su članovi osnivači YUSEA-e. Neki od njih više ne
postoje, ali treba znati da su te organizacije bile vizionarske i predvidele
su značaj udruživanja na polju semenarstva.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad,
Institute of field and vegetable crops, Novi Sad,
Institut za kukuruz »Zemun Polje«, Zemun,
Institute for maize »Zemun Polje«, Zemun,
Institut za istraživanja u poljoprivredi »Srbija« Beograd,
Institute for agricultural investigations »Srbija« Beograd,
»Hibrid« Beograd,
»Semenarstvo« Novi Sad,
»Produktiva« Novi Sad,
»Agrocoop« Novi Sad,
»Agroseme« Sremska Mitrovica,
»Seme-Pančevo«, Pančevo,
»Tamiš« AD Pančevo,
»Banat-Seme« Zrenjanin,
»PIK-Bečej« AD Poljoprivreda,
HK »Seme-Sombor« Sombor,
»Agrobačka« Bačka Topola,
»Agroseme-Kikinda«
»Agroseme-Panonija« Subotica

Novi članovi: / New members:

- VST trade, Banja Luka
- BV Comerce, Novi Sad
- Atel, Novi Sad
- Crompton, Novi Sad

Slika 35. Članovi i osnivači YUSEA (SAS)

Figure 35. Memebers and founders
of YUSEA (SAS)

103
 Semenarstvo

ZAKONSKI PROPISI U
OBLASTI SEMENARSTVA

Znak jednakosti se može staviti između kvalitetnog i deklarisanog

(sertifikovanog) semena. Kvalitet se obezbeđuje kroz dug proizvodni
proces koji počinje zasnivanjem semenskog useva, negom useva, struč-
nim pregledom useva, a završava preko ubiranja semena, njegove dora-
de, ispitivanja kvaliteta i deklarisanja partije semena.
Za postizanje pravih vrednosti prethodno navedenih operacija po-
trebno je primeniti mere koje preporučuju i nameću obaveze za odre-
đeni način izvođenja tih operacija. To se postiže donošenjem adekvatne
zakonske regulative.

Zakonski propisi u zemljama EU

Evropska unija nema jedinstven set zakona vezanih za semenarstvo.

Svaka zemlja članica ima sopstveni zakon o semenu, zakon o priznavanju
sorti, zakon o zaštiti novih biljnih sorti i dr.. Ono što im je zajedničko je da
su u osnove svih tih zakona ugrađena pravila relevantnih međunarodnih
organizacija. Pošto govorimo o semenarstvu onda su to regulative, pravi-
la odnosno standardi koje propisuje OECD šema za sertifikaciju semena
kada je poljski pregled semenskih useva u pitanju. Zakoni o zaštita novih
biljnih sorti u osnovi poštuju UPOV konvenciju. Deo zakona o semenu
koji se odnosi na kvalitet semena zasniva se na pravilima međunarodne
organizacije ISTA. Ono što Evropska unija reguliše za sve zemlje članice
je jedinstveno tržište semenom. Kroz taj sistem uređuje se pitanje finansij-
ske podrške proizvođačima semena, što je jedan od mehanizama regula-
cije površina pod pojedinim biljnim vrstama, odnosno ukupne semenske
proizvodnje. Ako je podrška po hektaru proizvedenog semena veća to će
usloviti i veće površine ukupno pod tom biljnom vrstom. Tržište seme-
nom se reguliše, osim cenovnom podrškom i uređenjem sistema unutraš-
nje organizacije tržišta i carinskog mehanizma.

104
 Opšte semenarstvo

O međunarodnim organizacijama vezanim za semenarstvo je već

bilo reči, te će ovde biti izneta osnova regulative Saveta Evropske komi-
sije (EC) broj 1947/2005 od 23. novembra 2005. godine o zajedničkom
organizovanju tržišta semena u Evropskoj uniji.
Regulativa Saveta EC broj 1947/2005 (Council regulation EC no.
1947/2005) od 23. novembra 2005. godine reguliše svojim odredbama
zajedničko tržište semena i u isto vreme stavlja van važnosti propis EEC
broj 2358/71(Council Regulation EEC no. 2358/71) i EEC broj 1674/72
(Council Regulation EEC no. 2358/71). Regulativa je objavljena u Služ-
benom listu Evropske unije L 312 , 29/11/2005 P. 0003 – 0007. Pri izra-
di regulative uzet je u obzir Ugovor o osnivanju Evropske zajednice,
predlog Evropske komisije, mišljenje Evropskog parlamenta i mišljenje
Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, što ukazuje na široko
obavljenu raspravu vezanu za regulative.
Regulativa Saveta EC broj 1947/2005 posebno uzima u obzir rad
i razvoj jedinstvenog tržišta poljoprivrednih proizvoda koji treba da
prati zajedničku poljoprivrednu politiku (Common Agricultural Policy)
Evropske unije, da uključi zajedničku organizaciju poljoprivrednih tr-
žišta koja mogu imati različite oblike zavisno od proizvoda koji je u
pitanju. Osnova regulative je i u tome da speči turbulencije na tržištu
semenom u Evropskoj uniji. Neophodne odrednice za sprovođenje ove
regulative treba da su u skladu sa Odlukom Saveta 1999/468/EC od 28.
juna 1999. godine (Council Decision 1999/468/2004) koja u opštim
odredbama daje područja kojom regulativa pokriva biljne vrste nazna-
čene u tabeli 22.
Regulativa Saveta EC broj 1947/2005 određuje vreme prodaje seme-
na koje počinje 1. jula svake godine i traje do 30. juna naredne godine.
Istom regulativom su određena pravila trgovine sa trećim zemljama, u
koje spada i Srbija. Svaki član Zajednice daje listu sorti koje, zajedno
sa onima koje su dali drugi članovi, sačinjavaju Zajednički katalog ra-
tarskog i povrtarskog bilja EU (EU Common Catalogue). Samo sorte iz
zajedničkog kataloga mogu da se nađu na tršištu u EU.

105
 Semenarstvo

Tabela 22. Seme biljnih vrsta obuhvaćeno odlukom saveta EU 1999/468

Table 22. P
 lant species seed covered by Council Decision 1999/468/2004
(Council Decision 1999/468/2004)

CN kod/
Opis robe/description of goods
CN code
07129011 Kukuruz šećerac namenjen setvi/sweet corn for sowing
07131010 Grašak(Pisumsativum L.)namenjensetvi/pea(Pisumsativum L.)forsowing
ex07132000 Kikiriki namenjen setvi/ peanut for sowing
Pasulj sa vrstama Vigna mungo (L.) Vigna radiata (L.) namenjen se-
ex07133100
tvi/bean with species Vigna mungo (L.) Vigna radiata (L.) for sowing
Crveni sitni (Adzuki) pasulji (Phaseolus ili Vigna angularis)
ex07133200 namenjen setvi /small red (Adzuki) bean (Phaseolus or
Vigna angularis) for sowing
Pasulj, grašak uključujući beli pasulj (Phaseolus vulgaris) namenjen
07133310
setvi/bean, pea, including white bean (Phaseolus vulgaris) for sowing
ex07133900 Drugi pasulj namenjen setvi /other bean for sowing
ex07134000 Sočivo namenjeno setvi/vech for sowing
Široki pasulj (Vicia faba var. major) i konjski pasulj (Vicia faba var.
ex07135000 equina, Vicia faba var. minor)/broad bean (Vicia faba var. major) and
horse bean (Vicia faba var. equina, Vicia faba var. Minor) for sowing
Ostalo mahunasto povrće namenjeno setvi/ Other leguminous vege-
ex07139000
tables for sowing
10019010 Spelta za setvu/spelta for sowing
Seme hibridnog kukuruza namenjeno setvi/hybrid corn seed for
ex100510
sowing
10061010 Pirinač u ljusci namenjen setvi/ Rice in shell for sowing
10070010 Hibridni sirak namenjen setvi/hybrid sorghum for sowing
Soja, lomljena ili ne, namenjena setvi/soybean broken or not for
12010010
sowing
12021010 Kikiriki namenjen setvi/peanut for sowing
Seme lana, lomljeno ili ne, namenjeno setvi/linseed broken or not for
12040010
sowing
Seme uljane repice, lomljeno ili ne, namenjeno setvi/oil rape seed
12051010
broken or not for sowing
Seme suncokreta, lomljeno ili ne, namenjeno setvi /sunflower seed
12060010
broken or not for sowing
Ostalo seme uljanih biljnih vrsta i voća, lomljeno ili ne, namenjeno
ex1207
setvi/other seeds of oil crops and fruit broken or not for sowing
Seme, plodovi i spore koji se koriste za setvu/seeds, fruit and spores
1209
used for sowing

106
 Opšte semenarstvo

Zakonski propisi iz oblasti semenarstva u Srbiji

Postojanje zakonskih propisa o semenu u srednje razvijenim ze-

mljama i zemljama u razvoju je opravdano kada su sve zainteresovane
strane za proizvodnju i promet semena svesne značaja njegovog kva-
liteta, obezbeđuju kontinuitet razvojnih programa, marketinga i po-
većavaju potrošnju semena dobrog kvaliteta (deklarisanog semena).
Propisi o kvalitetu semena i domaći standardi oslanjaju se na propise i
standarde međunarodnih organizacija i to: UN/EU, ISTA, OECD, ISO,
UPOV i dr.

Zakonski propisi u oblasti semenarstva regulišu:

– organizovanje proizvodnje sortnog semena tako da se obezbedi
dobijanje semena visokog kvaliteta,
– izvođenje procesa dorade, ispitivanje, deklarisanje i puštanje u
promet sortnog semena,
– određivanje odgovornih lica za izvođenje pomenutih radnji,
– priznavanje sorti i hibrida,
– zaštitu autorskih prava stvaraoca sorti i hibrida.

Zakon o semenu

Zakon o semenu (Službeni glasnik RS, broj 45/05) u osnovnim

odredbama definiše pojam semena i sorte i određuje kategorije semena.
Zakon uređuje uslove i način proizvodnje, dorade, korišćenja, prometa,
uvoza i ispitivanja kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, rasada poljo-
privrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva. Na osnovu podnetih
zahteva određuje se ko može proizvoditi i dorađivati seme, uz obavezu
ispunjenja propisanih uslova. Proizvodnja semena podleže obaveznoj
stručnoj kontroli čime se utvrđuje poreklo upotrebljenog semena, vrsta,
sorta i kategorija. U pogledu kvaliteta semena zakonom se propisuje ko
može da vrši ispitivanje kvaliteta i koje uslove treba da ispunjava, kao i
uslove za pakovanje, deklarisanje i obeležavanje. Zakon uređuje prizna-
vanje novostvorenih domaćih sorti i odobravanje uvođenja u proizvod-
nju stranih sorti, kao i upis sorti poljoprivrednog bilja u Registar sorti
poljoprivrednog bilja.

107
 Semenarstvo

Za prateću regulativu, koja bliže određuje primenu Zakona, mogu

se izdvojiti Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (Službe-
ni list SFRJ broj 47/87) (poslednje izmene – Službeni glasnik RS, broj
23/09), Pravilnik o kontroli proizvodnje semena, sadržini i načinu vo-
đenja evidencije o proizvodnji rasada poljoprivrednog bilja i obrascu
izveštaja o proizvodnji micelija jestivih i lekovitih bilja (Službeni glasnik
RS, broj 60/06).
U postupku revidiranja Zakona o semenu i usklađivanja sa naj-
novijim propisima u EU, planira se preraspodela oblasti čime bi se
važeći zakon o semenu raščlanio na dva zakona, Zakon o priznavanju
sorti i novi Zakon o semenu. Novi zakon o semenu će se razlikovati
od trenutno važećeg po tome što neće obuhvatati samo seme poljo-
privrednog bilja, već i sadni materijal poljoprivrednog i ukrasnog bi-
lja, odnosno celokupni reprodukcioni materijal (osim šumskih biljnih
vrsta). Do sada su ovu oblast pokrivala tri Zakona: Zakon o semenu
(Službeni glasnik RS, broj 45/05) i Zakon o semenu i sadnom mate-
rijalu (Službeni glasnik RS, broj 54/93). Kada se ove oblasti objedine,
dobiće se novi Zakon o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog
bilja. Neke od novina ovog zakona bi bile: uvođenje kategorizacije se-
mena u skladu sa direktivama EU, obaveza licenciranja lica koja vrše
poslove stručne kontrole u polju (aprobatori), formiranje i vođenje je-
dinstvenog Registra svih subjekata u poslovima proizvodnje, dorade i
prometa semena poljoprivrednog bilja prema delatnostima, definisa-
nje obaveze prijavljivanja i kontrole predosnovnog semena, obaveza
pribavljanja sertifikata za seme, pravila za deklarisanje semena u pro-
metu. Deo zakona koji se odnosi na micelije jestivih i lekovitih gljiva,
neće biti predmet ovog Zakona.
Na osnovu člana 6. stav 1. Zakona o tehničkim zahtevima za pro-
izvode i ocenjivanje usaglašenosti (Službeni glasnik RS, broj 36/09)
donet je Pravilnik o izmenama i dopunama pravila o kvalitetu semena
poljoprivrednog bilja (Službeni glasnik RS, broj 72/10). U Pravilniku se
daju metode ispitivanja kvaliteta semena, poljoprivrednog bilja, koji je
usaglašen sa pravilima ISTA (ISTA Rules, 2011). Osnovu ovog Pravilni-
ka čini Pravilnik o ispitivanju kvaliteta semena (Službeni glasnik SFRJ,
broj 47/87).

108
 Opšte semenarstvo

Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja

Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja (Službei glasnik RS,

broj 30/10) reguliše priznavanje novostvorenih domaćih sorti ratarskog
i povrtarskog bilja, voćaka i vinove loze i odobravanje uvođenja u proi-
zvodnju stranih sorti ratarskog i povrtarskog bilja. U periodu do 2005.
godine, oblast priznavanja sorti je bila regulisana Zakonom o priznavanju
sorti poljoprivrednog i šumskog bilja (Službeni glasnik SRJ, broj 12/98 i
Službeni glasnik SRJ, broj 37/02) i Zakonom o sadnom materijalu voćaka,
vinove loze i hmelja (Službeni glasnik RS, broj 18/05). S obzirom da ovi
zakoni regulišu različite oblasti, pojavili u se problemi prilikom njihove
primene, jer u delu koji se odnosi na postupak priznavanja sorti i upisa u
Registar sorti, zakoni nisu u popunosti usaglašeni. Zakoni nisu usaglašeni
ni sa pravnim tekstovima EU. Donošenjem ovog zakona prevazilaze se na-
pred navedeni problemi i oblast priznavanja sorti poljoprivrednog bilja je
definisana jednim zakonom koji je usaglašen sa relevatnim propisima EU,
kao i sa UPOV konvencijom. Zakonom se reguliše izvođenje DUS i VCU
testova, definiše pojam odomaćene sorte, održavanje sorti, referentnih ko-
lekcija. Definisani su pojmovi sorta, sorta standard i standardni uzork.
Uz zakon su doneta i brojna podzakonska akta, koja praktično
omogućavaju primenu Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog bi-
lja. Pravilnik o potrebnoj količini semena, odnosno sadnog materijala
koji se dostavlja radi ispitivanja, kao i vreme dostavljanja tog semena,
odnosno sadnog materijala, u zavisnosti od vrste bilja (Službeni glasnik
RS, broj 11/10). Pravilnik propisuje potrebnu količinu semena i sadnog
materijala za ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte i za is-
pitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti sorte kao i vreme dostav-
ljanja semena odnosno, sadnog materijala.
Pravilnik o vrstama poljoprivrednog bilja za koje se mogu vršiti do-
datna ispitivanja sorte i metodama ispitivanja sorti tog bilja (Službeni
glasnik RS, broj 6/11) daje mogućnost da se dodatno mogu ispitati sorte
kukuruza, suncokreta i šećerne repe. Ograničen je broj sorti koje mogu
dodatno da se ispituju i to za kukuruz do pet sorti i to po jedna sorta iz
svake grupe zrenja FAO od 300 do 700. Za suncokret to iznosi do šest
sorti (iz grupe zrenja rani i srednje rani) i za šećernu repu do šest sorti.
Ispitivanja se vrše za proizvodnu vrednost sorti koje su upisane u Regi-
star sorti poljoprivrednog bilja.

109
 Semenarstvo

Pravilnik o načinu određivanja imena sorte poljoprivrednog bi-

lja (Službeni glasnik RS, broj 76/10) bliže određuje način određiva-
nja imena sorte poljoprivrednog bilja. Pravilnik određuje da ime sorte
može biti određeno u obliku zamišljenog naziva ili u obliku koda od-
nosno šifre, u skladu sa zakonom kojim se uređuje priznavanje sorti
poljoprivrednog bilja. Naziv sorte može da se sastoji od najviše tri reči,
odnosno celine. Izuzetno može da sadrži više reči ako je sorta priznata
u nekoj drugoj zemlji. Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registra
sorti poljoprivrednog bilja (Službeni glasnik RS, broj 73/10) defini-
še se način vođenja Registra za domaće i odomaćene sorte ratarskog
i poljoprivrednog bilja, strane sorte voća i vinove loze, odomaćenim
sortama ratarskog i povrtarskog bilja, voća i vinove loze, brisanim sor-
tama poljoprivrednog bilja i privremeno priznatim sortama povrtar-
skog bilja.
Vode se tri Registra:
I - lista priznatih sorti poljoprivrednog bilja;
II -lista brisanih sorti poljoprivrednog bilja;
III - lista privremeno priznatih sorti povrtarskog bilja.
Pravilnik o sadržini i obrascu zahteva za priznavanje sorte poljopri-
vrednog bilja, kao i dokumentaciji koja se uz taj zahtev prilaže (Službeni
glasnik RS, broj 53/10) reguliše postupak priznavanja sorte, koji vlasnik
sorte, odnosno njegov ovlašćeni zastupnik podnosi ministarstvu nad-
ležnom za poslove poljoprivrede u skladu sa zakonom kojim se uređuje
priznavanje sorti poljoprivrednog bilja.

Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti

Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti i šumskog bilja

iz 2000. godine (Službeni list SRJ, broj 28/00) je imao suštinske ne-
dostatke u pogledu definisanja prava i obaveza nosioca prava ople-
menjivača, kao i usklađenosti sa UPOV Konvencijom, zbog čega do
danas nije imao primenu u praksi i u skladu sa njim, nije uspostavljen
sistem zaštite prava oplemenjivača. U 2009. godini usvojen je novi Za-
kon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti (Službeni glasnik RS,
broj 41/09) kojim se uređuju uslovi, način i postupak za zaštitu prava

110
 Opšte semenarstvo

oplemenjivača biljnih sorti. Ovaj zakon je usklađen sa UPOV Konven-

cijom iz 1991.godine, odredbama TRIPS sporazuma (Agreement on
Trade -Related Aspects of Intellectual Property Rights) koji se odnose na
zaštitu intelektualne svojine, kao i sa ostalim relevantnim propisima
Evropske unije. Ovim će se omogućiti pristupanje Republike Srbije
UPOV Konvenciji i članstvo u UPOV-u, a ispuniće se i jedan od uslo-
va da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU.
Uspešna međunarodna trgovina zahteva usklađenost pravila. Dono-
šenjem novog zakona i članstvom u UPOV-u uz praktičnu primenu
sistema zaštite prava oplemenjivača, intenzivirala bi se međunarodna
saradnja usmerena ka ispitivanju novih biljnih sorti. Ovo je važno i
zbog plasmana domaćeg semena i sadnog materijala na inostrana tr-
žišta.
Trenutno su na snazi osim zakona i sledeći pravilnici iz ove obla-
sti: Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra zahteva za dodeljiva-
nja prava oplemenjivača biljnih sorti, Registra zaštićenih biljnih sorti,
Registra prenesenih prava oplemenjivača i Registra ugovora o licenci
(Službeni glasnik RS, broj 70/09) i Pravilnik o obrascu i sadržini zahteva
za dodeljivanje prava oplemenjivača biljnih sorti i dokumentaciji koja
se prilaže uz ovaj zahtev i načinu dostavljanja uzoraka reprodukcionog
materijala sorte (Službeni glasnik RS, broj 82/09), kao i Pravilnik o listi
vrsta poljoprivrednog bilja na koje se odnose izuzeci od prava opleme-
njivača i o elementima za određivanje malih poljoprivrednih proizvođa-
ča (Službeni glasnik RS, broj 38/10).

Zakon o potvrđivanju međunarodne konvencije

o zaštiti novih biljnih sorti

Ovim zakonom se potvđuje Međunarodna konvencija o zaštiti no-

vih biljnih sorti koja je doneta u Parizu 1961. godine, a izmenjena u
Ženevi 1972., 1978. i 1991. godine. U zakonu se nalazi originalan tekst
Konvencije iz 1991. godine na engleskom i srpskom jeziku. Donošenje
ovog Zakona je uslov za učlanjenje Srbije u UPOV i on sa Zakonom o
zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti čini celinu vezanu za polje za-
štite sorti.

111
 Semenarstvo

Zakon o zdravlju bilja

U 2009. godini, usvojen je novi Zakon o zdravlju bilja (Službeni gla-

snik RS, broj 41/09) kojim se uređuje zaštita i unapređenje zdravlja bilja;
mere za sprečavanje unošenja, otkrivanje, sprečavanje širenja i suzbijanje
štetnih organizama; fitosanitarna kontrola; uslovi za proizvodnju, prera-
du, doradu, uvoz, skladištenje i promet bilja, biljnih proizvoda i propisa-
nih objekata, kao i uslovi za pružanje usluga u oblasti zaštite zdravlja bi-
lja. Ovim zakonom obezbeđuje se sprovođenje međunarodnih obaveza u
skladu sa preporukama IPPC (International Plant Protection Convention),
sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera (SPS agreement),
međunarodnim konvencijama i drugim međunarodnim sporazumima i
drugim nacionalnim organizacijama odgovornim za zdravlje bilja. Zakon
je usklađen sa glavnim principima EU (Council Directive 2000/29/EC).
Sprovođenje Zakona omogućavaju doneti pravilnici. Pravilnik o
zdravstvenom pregledu useva i objekata za proizvodnju semena, rasada i
sadnog materijala i zdravstvenom pregledu semena, rasada i sadnog ma-
terijala (Službeni list SRJ, broj 66/99) reguliše način pregleda useva u polju
sa zdravstvenog aspekta, isto tako i semena u laboratoriji. Pravilnik je pre-
trpeo najnovije izmene u 2010. godini (Službeni glasnik RS, broj 107/10).
Pravilnik o listama štetnih organizama i listama bilja, biljnih pro-
izvoda i propisanih objekata (Službeni glasnik RS, broj 7/10) utvrđuju
liste štetnih organizama i liste bilja, biljnih proizvoda i propisanih obje-
kata i to: Lista IA deo I Štetni organizmi za koje nije poznato da su pri-
sutni na teritoriji Republike Srbije i čije je unošenje i širenje u Republiku
Srbiju zabranjeno, Lista IA deo II Štetni organizmi za koje je poznato da
su prisutni na ograničenom području Republike Srbije i čije je unošenje
i širenje u Republiku Srbiju zabranjeno, Lista IIA i deo II Štetni orga-
nizmi za koje je poznato da su prisutni na ograničenom području Re-
publike Srbije i čije je unošenje i širenje u Republiku Srbiju zabranjeno,
ako su prisutni na određenom bilju, biljnim proizvodima i propisanim
objektima, Lista IIIA Vrste bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata
čije je uvoz zabranjen u Republiku Srbiju, Lista IVA deo I Vrste bilja,
biljnih proizvoda i propisanih objekata za koje su propisani specifični fi-
tosanitarni uslovi pri uvozu, Lista VA deo I Vrsta bilja, biljnih proizvoda
i propisanih objekata za koje je obavezan fitosanitarni pregled, radi iz-
davanja biljnog pasoša i Lista VB deo I Vrsta bilja, biljnih proizvoda i
propisanih objekata za koje je pri uvozu obavezan fitosanitarni pregled

112
 Opšte semenarstvo

koje mora da prati fitosanitarni sertifikat, koje su odštampane uz ovaj

Pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Pravilnik o fitosanitarnoj kontroli bilja, biljnih proizvoda i propi-
sanih objekata u međunarodnom prometu (Službeni glasnik RS, broj
32/10) propisuju se način najavljivanja pošiljke bilja, biljnih proizvoda
i propisanih objekata, obrazac zahteva za pregled pošiljke bilja, biljnih
proizvoda i propisanih objekata, rok za njegovo podnošenje i uslovi koje
uvoznik mora da obezbedi radi obavljanja fitosanitarnog pregleda, uslo-
vi, način i postupak vršenja fitosanitarnog pregleda pošiljke bilja, bilj-
nih proizvoda i propisanih objekata, način uzorkovanja i slanja uzoraka,
kao i broj i veličina uzoraka, sadržaj i veličina pečata kojim se overava
carinska dokumentacija, oblik i sadržina pečata kojim se poništava fito-
sertifikat, odnosno fitosertifikat za reeksport, izgled i sadržina obrasca
obaveštenja o preduzimanju fitosanitarnih mera, način, mesto i postu-
pak vršenja fitosanitarnog pregleda pošiljaka bilja, biljnih proizvoda i
propisanih objekata pri izvozu, obrazac i sadržaj zahteva za izdavanje
fitosertifikata, sadržaj i obrazac fitosertifikata i fitosertifikata za reek-
sport, uslovi pod kojima se prihvata elektronska forma fitosertifikata,
kao i način postupanja sa pošiljkama bilja, biljnih proizvoda i propisanih
objekata u prevozu i način vršenja fitosanitarnog pregleda tih pošiljaka.
Pravilnik o higijensko-tehničkim, radnim i drugim uslovima koje mo-
raju da ispunjavaju granični prelazi na kojima postoji organizovana fitosa-
nitarna inspekcija (Službeni glasnik RS, broj 37/10) propisuje higijensko-
tehnički, radni i drugi uslovi koje moraju da ispunjavaju granični prelazi na
kojima postoji organizovana fitosanitarna inspekcija, a preko kojih se vrši
uvoz, prevoz i izvoz bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata, uvoz i
tranzit sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta, kao i uvoz i tran-
zit sredstava za zaštitu bilja i aktivne supstance, odnosno osnovne supstance.
Pravilnik o utvđivanju programa mera zaštite zdravlja bilja za 2010.
godinu (Službeni glasnik RS, broj 42/10) utvrđuje Program mera zaštite
zdravlja bilja za 2010. godinu, koji je odštampan uz Pravilnik i čini nje-
gov sastavni deo.
Konkretne mere zaštite zdravlja bilja, rokovi, način sprovođenja tih
mera, subjekti koji će ih sprovoditi, izvori i način obezbeđivanja i ko-
rišćenja sredstava, kao i način kontrole sprovođenja mera utvrđeni su
programom iz člana 1. ovog pravilnika. Pravilnik o načinu upisa u regi-
star pružalaca usluga u oblasti zaštite zdravlja bilja, sadržaju i obrascu
zahteva, sadržini, kao i načinu vođenja tog registra (Službeni glasnik RS,

113
 Semenarstvo

broj 46/10) bliže se propisuje način upisa u Registar pružalaca usluga u

oblasti zaštite zdravlja bilja, sadržaj i obrazac zahteva, sadržina, kao i
način vođenja Registra pružalaca usluga.
Pravilnik o uslovima u pogledu objekata, opreme i stručno ospo-
sobljenog kadra koje mora da ispunjava pravno lice i preduzetnik koji
se upisuje u registar pružalaca usluga u oblasti zaštite zdravlja bilja, u
zavisnosti od vrste usluga u oblasti zaštite zdravlja bilja (Službeni gla-
snik RS, broj 46/10) bliže propisuje uslove u pogledu objekata, opre-
me i stručno osposobljenog kadra koje mora ispunjavati pravno lice i
preduzetnik koji se upisuje u Registar pružalaca usluga u oblasti zaštite
zdravlja bilja, u zavisnosti od vrsta usluga u oblasti zaštite zdravlja bilja.
Usluge u oblasti zaštite bilja iz stava 1. ovog člana jesu:
1) laboratorijske analize i testiranje bilja, biljnih proizvoda i propi-
sanih objekata, radi utvrđivanja prisustva štetnih organizama,
2) praćenje i prognoza pojave štetnih organizama, razvoj i kretanja
njihove populacije i utvrđivanje optimalnih rokova za njihovo suzbija-
nje i davanje preporuka u skladu sa tim,
3) primenjena i druga istraživanja u oblasti zaštite zdravlja bilja,
4) edukacija i davanje saveta i preporuka o štetnim organizmima i
njihovom suzbijanju,
5) suzbijanje štetnih organizama primenom dezinfekcije, dezinsekcije,
deratizacije, dekontaminacije i primenom drugih postupaka tretiranja,
6) izdavanje biljnog pasoša.
Pravilnik o službenoj legitimaciji i službenom odelu fitosanitarnog
inspektora, kao i načinu vođenja evidencije o izdatim službenim legitima-
cijama (Službeni glasnik RS, broj 48/10) bliže propisuje obrazac i sadržina
službene legitimacije fitosanitarnog inspektora i graničnog fitosanitarnog
inspektora, izgled službenog odela fitosanitarnog inspektora i graničnog
fitosanitarnog inspektora, oblik znaka graničnog fitosanitarnog inspek-
tora, kao i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama
fitosanitarnog inspektora i graničnog fitosanitarnog inspektora.
Pravilnik o utvrđivanju vrsta bilja, biljnih proizvoda i propisanih
objekata koje se ne nalaze na listi VA deo I i listi VA deo II (Službeni
glasnik RS, broj 64/10) utvrđuju određene vrste bilja, biljnih proizvoda i
propisanih objekata koji se ne nalaze na Listi VA deo I i Listi VA deo II,
a za koje se pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja se bave proizvod-
njom, preradom, doradom, uvozom, skladištenjem i prometom upisuju
u Registar proizvođača, prerađivača, dorađivača, uvoznika, skladištara i
prometnika bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata.

114
 Opšte semenarstvo

Pravilnik o uslovima i načinu vršenja pregleda i uzorkovanja pošilj-

ke pri uvozu, načinu najavljivanja prispeća pošiljke, obrascu i sadržini
zahteva za pregled pošiljke i uslovima koje uvoznik mora da obezbedi
radi obavljanja fitosanitarnog pregleda, kao i načinu dostavljanja uzora-
ka, broju i veličini uzoraka radi ispitivanja i načina postupanja sa odu-
zetom pošiljkom (Službeni glasnik RS, broj 86/10) bliže propisuje uslove
i način vršenja pregleda i uzorkovanja pošiljke pri uvozu, način najav-
ljivanja prispeća pošiljke, obrazac i sadržina zahteva za pregled pošiljke
i uslovi koje uvoznik mora da obezbedi radi obavljanja fitosanitarnog
pregleda, kao i način dostavljanja uzoraka, broj i veličina uzoraka radi
ispitivanja i način postupanja sa oduzetom pošiljkom.
Pošiljka u smislu ovog pravilnika, jeste količina jedne iste vrste
sredstava za ishranu bilja, oplemenjivača zemljišta ili sirovine za njihovu
proizvodnju koja je pristigla na granični prelaz.

Zakon o genetički modifikovanim organizmima

Na snazi je Zakon o genetički modifikovanim organizmima iz 2009.
godine (Službeni glasniku RS br. 41/09) kojim je uvedena zabrana stav-
ljanja u promet genetički modifikovanih organizama i proizvoda od ge-
netički modifikovanih organizama (član 2). Trenutno se radi na izmena-
ma i dopunama aktuelnog zakona, čiji će potom predmet uređivanja biti
postupci i procedure za upotrebu u zatvorenim sistemima, za namerno
uvođenje u životnu sredinu, za stavljanje u promet odnosno za prevoz
GMO i proizvoda od GMO, kao i uslovi za obavljanje navedenih nači-
na upotrebe. Novi zakon će regulisati i obeležavanje, rukovanje, prevoz
i pakovanje GMO i proizvoda od GMO, od značaja za GMO. Zakon
propisuje da je osnovno i obavezno da se pre upotrebe GMO sprovede
procena rizika i to po principu „slučaj po slučај” a poštujući princip
predostrožnosti, kako bi se postavile mere za sprečavanje i otklanjanje
neželjenih efekata prilikom upotrebe GMO. Zakon je usaglašen sa di-
rektivom EU 2001/18/EC (Cuncil Directive EU 2001/18/EC).
Podzakonska akta iz 2002. godine biće zamenjena kada se nakon
usvajanja novog zakona pripreme novi pravilnici koji će biti usklađeni
sa relevantnim propisima EU iz ove oblasti (2001/18/EC, 1946/2003/
EC, 65/2004, EC 1829/2003, 1830/2003 i dr.)(Council Decision C(2000)
146/Final incl. 2003, 2004, 2005, 2006, 2007 and 2008, Council Regu-
lation (EC) 1946/2003, Commision Regulation (EC) 65/2004, Council
Regulation (EC) 1829/2003, Council Regulation (EC) 1830/2003).

115
 Semenarstvo

EKOLOGIJA SEMENA

Integralno ratarenje, prinos i kvalitet semena

Neophodno je poznavanje ciklusa kruženja energije, hranljivih ma-

terija, kretanje semena i polena, međusobni odnosi između prinosa i
uticaja uslova spoljne sredine da bi se razumelo i upravljalo prirodnim
resursima (Environment Plant Inspection, http://www.scri.uk/research/
epi/agroecology/fieldandlansscape).
Integralno ratarenje promoviše viziju usmerene poljoprivredne
proizvodnje, koja se zasniva i odvija na kvalitetu, a ne na količini proi-
zvedenog semena. Ova vrsta ratarenja ne prihvata čisto tehnički pristup
proizvodnji. Njeni glavni principi kombinuju novine u proizvodnji sa
ponovno uspostavljenim značajem koji se daje individualnom proizvo-
đaču, njegovoj ekonomskoj i socijalnoj ulozi.
Integralno ratarenje se samoprilagođava specifičnim karakteristika-
ma svakog regiona i na taj način štiti postojeće resurse (zemljište, vodu
i dr.). Zemljište sadrži prirodne supstance (organske i mineralne mate-
rije) u tolikoj meri da može da zaštiti biljku od eventualnih spoljašnjih
negativnih uticaja i smanji zagađenja, ekonomsku opterećenost proi-
zvođača u kupovini komercijalnih hemijskih supstanci. Iz tog razloga
je važno izvršiti analizu zemljišta svake parcele pre nego što se krene u
proizvodnju semena.
Integralno ratarenje dozvoljava da se kombinuju ekonomski uslovi,
uslovi okruženja i bezbednost hrane. Ono igra važnu ulogu u promociji
hrane jer favorizuje metode proizvodnje koji su održivi u odnosu na
okruženje, profitabilni za proizvođača, a potrošačima obezbeđuju kva-
litetnu hranu, a seme je osnov proizvodnje hrane (http://www.fdh.org/-
Agro-ecology-.html?lang=fr).
Spoljašnji uslovi tokom vegetacije mogu značajno da utiču na pri-
nos semena, njegov kvalitet i vigor.
Prema Dornbos (1995) postoje četiri važna činioca koji utiču na
prinos i vigor semena:

116
 Opšte semenarstvo

1) pravilna primena agrotehničkih mera u proizvodnji semenskih

useva koji umanjuju posledice stresa,
2) proizvodnju semena locirati u regionima koji imaju povoljne
uslove za razvoj određene biljne vrste,
3) birati parcele za proizvodnju koje je moguće navodnjavati,
4) kod upotrebe nekih sorti u proizvodnji voditi računa da su one
stabilne, uniformne i da mogu davati stabilne prinose u različitim kli-
matskim uslovima.
Iz napred navedenog, može se zaključiti da se sa sigurnošću ne
mogu predvideti spoljašnji uslovi za proizvodnju semena u određenom
području. Zbog toga je veoma značajno pratiti variranja spoljašnjih či-
nilaca i njihov uticaj na fiziološke procese koji određuju kvalitet semena.
Uslovljenost proizvodnje semena spoljašanjim činiocima zavisi od:
– uslova u kojima se razvijala majčinska biljka,
– dostizanje najvišeg kvaliteta semena tačnim ustanovljavanjem
momenata pune zrelosti i procena gubitka kvaliteta,
– određivanje posledica stresa na kvalitet semena i uslovljenost iz-
među kvaliteta semena, prinosa i komponenti prinosa,
– uticaj fizioloških promena na kvalitet semena,
– uzroci koji dovode do fizioloških promena, a utiču na umanjenje
kvaliteta semena izazvanog stresnim uslovima u toku razvoja se-
mena na majčinskoj biljci,
– mere obrade i nege useva koje mogu da umanje delovanje stresnih
uslova tokom vegetacije.
Kvalitet semena salate i njegova sposobnost da održi kvalitet u vre-
me skladištenja uslovljavaju genotip i uslovi spoljne sredine. Contreras i
sar. su 2009. godine ispitivali kako niske temperature u kojima je gajena
majčinska biljka utiču na kvalitet semena. Seme sorte salate Tango je
proizvedeno u komorama pod različitim uslovima:
– naizmenično visokoj emperaturi 30/20oC dan/noć i
– naizemnično niskoj temperaturi 20/10oC.
Seme proizvedeno na niskoj temperaturi je bilo teže 37% u odnosu
na seme gajeno pri visokoj temperaturi (optimalna temperatura za uz-
goj salate je 20oC uz prisustvo svetlosti). Klijavost uz prisustvo svetlosti
i temperaturi 30oC i 20oC je bila slična za seme u oba tretmana.
Seme šećerne repe je izuzetno osetljivo na nedostatak bora. Ukoliko
u vreme gajenja biljaka nema dovoljno bora dolazi do smanjenja prino-
sa i kvaliteta semena (Dordas et al, 2007).

117
 Semenarstvo

Fiziološki model održavanja i gubitka kvaliteta semena

Kvalitet semena može biti ograničen spoljašnjim uslovima do fizi-

ološke zrelosti kada ono dostiže najveću masu, klijavost i vigor. Model
gubljenja kvaliteta semena soje u funkciji vremena, tokom razvoja biljke
i tokom skladištenja semena prikazano je na slici 36. Kada je seme soje
nedozrelo i kada se žanje sa masom od 62, 100, 143 i 167 mg semena-1
(fiziološka zrelost), klijavost semena je 67, 97 i 99%, a 6, 34, 37, 73 i 99%
daje tipičan ponik (Miles et al., 1988).

Razvoj/Development Skladištenje/Storage
100

PM
80
Procenat/Percent (%)

60

40 Klijavost/Germination
Tipičan ponik/Typical seedling
20
Vigor/Vigour
0
Vreme/Time

Slika 36. Porast klijavosti semena soje

tokom razvoja i njegov pad tokom skladištenja
Figure 36. The increase in germination of soybean seeds
during development and its decline during storage
(Miles et al., 1988)
Činioci spoljne sredine imaju veći uticaj na kvalitet semena u fazi
nalivanja semena nego u fazi vegetativnog porasta. Stres koji izazivaju
dugotrajne visoke temperature tokom razvoja semena soje mogu imati
negativan uticaj na njegov kvalitet. Uslovi suše između druge i četvrte
faze organogeneze kod soje imaju veći uticaj na kvalitet semena nego u
petoj etapi kada se klijavost semena soje umanjuje za oko 10%. Stres koji
se ispoljava u šestoj fazi umanjuje klijavost za oko 8%. Tada dolazi do
pojave atipičnog ponika i to uglavnom do jakog skraćivanja hipokotila
(Dornbos, 1995).

118
 Opšte semenarstvo

Suša i visoke temperature dovode do manjih gubitaka u prinosu

ukoliko se ispolje u vegetativnoj nego u generativnoj fazi, mada to zavisi
od biljne vrste. Suša kod useva soje, ako do nje dođe u ranoj fazi vege-
tativnog razvoja, ne utiče na prinos (Meckel et al., 1980). Kod kukuruza
pak stresni uslovi tokom ranog vegetativnog perioda mogu dovesti do
smanjenja prinosa zbog toga što razvoj reproduktivnih primordija tada
određuju broj redova semena u klipu, kao i broj semena u redu. Među-
tim uslovi stresa u toku vegetacije malo utiču na kvalitet semena. Dok
stres tokom cvetanja i oprašivanja može smanjiti prinos. Direktan efe-
kat na klijavost ili vigor nije dokazan. Malo je podataka o uzajamnom
dejstvu između spoljašnjih činilaca tokom vegetacije i kvaliteta semena
tokom perioda između oprašivanja i formiranja mahuna kod legumino-
za i ranih faza formiranja semena kod trava.
Biljke soje su izlagane vodnom stresu u periodu nalivanja semena
do fiziološke zrelosti u polju i staklari. Stres je umanjio prinos semena
(5–38%) i krupnoću semena (11–35%), ali nije uticao na broj semena.
Stres je umanjio produktivnost fotosinteze u oba ispitivanja, te bi se pre
moglo diskutovati o uticaju efekta vodnog stresa na efekat formiranja
lisne mase, nego na prinos (Egli i Bruening, 2004).
Stres koji izazivaju dugotrajne visoke temperature kod razvoja se-
mena soje mogu imati negativan uticaj na njegov kvalitet. Uticaj visoke
temperature 37/30oC dan/noć, je ispitivan na zrelom suvom semenu,
koje je poticalo sa biljaka gajenih u kontrolisanim uslovima staklare.
Seme koje se razvilo pod uslovima visoke temperature je imalo niži kva-
litet u odnosu na seme koje je dobijeno sa biljaka gajenih pri tempera-
turi 27/18 oC dan/noć. Uticaj visoke temperature se ogledao u tome što
je dobijeno sitnije seme niže klijavosti, sa većim procentom atipičnih
ponika. Visoka temperatura je negativno uticala na ćelijske membra-
ne što je rezultiralo gubitkom elektorlita. Zastupljenost pojedinih ma-
snih kiselina u zrelom semenu dobijenog gajenjem biljaka pri visokim
temperaturama su imale povećan sadržaj palmitinske (16:0), stearinske
(18:0), oleinske (18:1) kiseline i smanjen sadržaj linolne (18:2) i lino-
lenske (18:3) kiseline u odnosu na seme dobijeno od biljaka gajenih na
nižim temperaturama (Kirnak et al., 2008).
Visoke temperature tokom nalivanja semena soje u kontrolisanim
uslovima smanjuju klijavost i vigor, ali efekat visokih temperatura u po-
lju do sada nije bio određivan. Seme dve sorte soje (Hutcherson, grupe

119
 Semenarstvo

zrenja V i DP4690, grupe zrenja IV) je proizvedeno na poljima Kenta-

kija, Misisipija, Arkanzasa i Teksasa od 2000. godine do 2002. godine.
Merena je temperatura vazduha od perioda nalivanja zrna do fiziološ-
ke zrelosti. Mahune su ručno brane, odstranjeno je smežurano seme i
atipično seme, pre ustanovljavanja klijavosti i izvođenja testa ubrzanog
starenja. Srednja temperatura tokom nalivanja zrna se kretala od 24,0oC
(Kentaki) do 37,6oC (Teksas). Standardna klijavost i klijavost pri izvo-
đenju testa ubrzanog starenja su značajno opadali kako je srednja tem-
peratura tokom nalivanja semena rasla. Standardna klijavost je opadala
linearno (r2=0,49) od blizu 100% na 24oC na 85% na 36oC, dok je opa-
danje vezano za test ubrzanog starenja bilo u obliku krive (R2=0,86), a
klijavost se svela na 11% na 36oC (sl.37) (Egli et al., 2005).

Slika 37. Odnos između standardne klijavosit ili klijavosti dobijene testom
ubrzanog starenja i srednje dnevne temperature tokom nalivanja zrna soje.
Figure 37. Relationship between standard germination or accelerated-aging
germination and mean daily maximum temperature during soybean seed filling.
(Egli et al., 2005)

Postoje genetičke razlike između sorti u pogledu reagovanja na stre-

sne uslove i održavanja kvaliteta semena u takvim uslovima, ali su ra-
zlike male u odnosu na efekte koje stres izaziva uopšte gledano. Očite
razlike u reagovanju na stresne uslove suše konstatovane su kod različi-
tih inbred linija kukuruza. Dok su jedne dobro podnosile sušu i održale
prinose na odrđenom nivou uz dobar kvalitet semena, kod drugih je
došlo do značajnog pada i prinosa i kvaliteta semena. U testu stabilnosti
18 inbred linija na održavanje kvaliteta semena, preko hladnog testa,
konstatovano je da polovina varijabilnosti u pogledu kvaliteta semena

120
 Opšte semenarstvo

pripada genetičkoj kompoziciji inbred linija kukuruza, a druga polovina

uticaju spoljašnjih činilaca.
Efekti stresa na razvoj semena, prinos i komponente prinosa uglav-
nom su poznati i posvećena im je veća pažnja nego osobinama kvaliteta
semena kao što su klijavost i vigor.
Navodnjavanje tokom kasnijih faza formiranja mahuna i ranih faza
nalivanja zrna ima najveći uticaj na prinos, ali nema neki značajniji uti-
caj na kvalitet semena (Kadham et al., 1985). Jaka suša u tom periodu
razvoja soje može da umanji prinos 32–42% ali ima veoma mali efekat
na klijavost semena i vigor.
Uprkos brojnim istraživanjima, nije ustanovljena čvrsta veza između
mase semena i vigora. Neki drugi činioci koji mogu indirektno da utiču
na smanjenje energije klijanja i mase semena mogu dovesti do zabune.
Pokorica u vreme nicanja soje može značajno da umanji energiju klija-
nja kao i smanjenje veličine kotiledona i njihove mase. Seme veće mase
podložnije je mehaničkim oštećenjima tokom mehanizovane berbe i dr.
Ekstremni činioci stresa koji dovode do značajnog umanjenja mase
semena, njegove naboranosti i deformacije, može da ima negativan uti-
caj na vigor, ali ne i na klijavost semena. Međutim mala masa seme-
na nastala usled stresnih uslova u toku njegovog formiranja i nalivanja
mogu da se odraze negativno na proces klijanja (Dornbos and McDo-
nald, 1986).
Stresni uslovi mogu da dovedu do velikih promena u fiziološkim
procesima majčinske biljke i razvoja semena i tako direktno ili indirek-
tno utiču na prinos i kvalitet semena. Te promene se ogledaju u nedo-
voljnoj količini asimilata potrebnih za nakupljanje rezervnih materija
u semenu. Sadržaj proteina, masti i oligosaharida naglo opada, a i ne
odlažu se u semenu u dovoljnoj količini.
Nedostatak u hranjljivim elementima u toku vegetacije može tako-
đe da dovede do umanjenja kvaliteta semena. Sadržaj kalcijuma je u po-
zitivnoj korelaciji sa kvalitetom semena – njegovom klijavosti, dok fos-
for, cink i gvožđe pokazuju negativnu korelaciju u odnosu na procenat
klijavosti. Primarni efekat nedostatka kalcijuma u ćelijama biljke ogleda
se u narušavanju strukture membrana (Hecht-Buchholz, 1979). Sadržaj
natrijuma u semenu je u direktnoj vezi sa otpornošću biljaka na bolesti
(Chrittenden and Svec, 1974).
Način obrade zemljišta igra jednu od veoma važnih uloga u posti-
zanju visokih prinosa, dobrog i kvalitetnog semena. Njime mogu da se

121
 Semenarstvo

izbegnu ili umanje uslovi stresa. Uobičajeni klimatski kriterijumi koje bi

trebalo da prate proizvođači semena su: količina toplotnih jedinica to-
kom fiziološkog dozrevanja, dužina dana, učestalost ekstremno visokih
temperatura, mogućnost navodnjavanja i količina vode koja se navod-
njavanjem daje biljci.
Postoje razlike u uzgoju biljaka za merkantilnu i semensku proi-
zvodnju. Proizvođači semena moraju da vode više računa o napred na-
vedenim činiocima. Zbog toga se preporučuje semenska proizvodnja u
regionima gde je rizik od stresnih uslova sveden na minimum i gde je
prilagođen način obrade zemljišta u cilju dobijanja kvalitetnijeg seme-
na. To podrazumeva izbor najboljeg načina obrade, izbor sorte, optima-
lan datum setve, obezbeđenje visokog nivoa đubrenja, kontrolu korova,
bolesti i insekata i smanjenje činilaca koji dovode do stresa pogodnim
merama.
Seme je potrebno požnjeti što pre nakon fiziološke zrelosti. Rana
žetva umanjuje kvalitet semena. Kasnije izvedena žetva, u povoljnim
uslovima spoljne sredine ne utiče na kvalitet semena direktno, ali može
doći do osipanja semena ili do mehaničkih povreda zbog sniženog sa-
držaja vlage. Seme kukuruza se žanje sa 30–35% vlage, a seme soje sa
15-17%. Značajnija mehanička oštećenja se događaju već kod sadržaja
vlage od 12% i niže kod većine semena ratarskih biljnih vrsta.

Uticaj ekoloških činilaca na osobine semena

Mnogo se zna o fiziološkim i biološkim procesima koji se dešavaju u

semenu. Učinjeno je više pokušaja da se ovi procesi povežu sa ekološkim
uslovima. Složenost ekoloških činilaca je u tome što oni imaju višestruki
uticaj na pokazatelje kvalitetnih svojstava semena. Postoji interakcija i
povratni mehanizam pojedinih činilaca. Svako kompleksno fiziološko,
fizičko ili biohemijsko objašnjenje razvoja semena od oplodnje do nje-
govog klijanja je nemoguće. Svetlost, temperatura, voda, patogeni mi-
kroorganizmi, razne hemijske materije, i dr. imaju uticaja na formiranje
semena, određuju faze mirovanja semena, klijavost, porast biljke i dr.
Klimatski činioci najviše utiču na procenat klijavosti semena, dok
na brzinu klijanja utiču hranljive materije. Strategija za uspešnu semen-
sku proizvodnju bi bila da se proizvođači drže optimalnog roka setve i

122
 Opšte semenarstvo

obezbede dovoljne količine azota, fosfora i kalijuma, kao i mikroeleme-

nata u proizvodnji pšenice (Sharma and Anderson, 2003)

Temperatura i vlažnost

Temperatura i vlažnost vazduha i zemljišta su dva ekološka činio-

ca koja najčešće utiču na formiranje i kvaliteta semena. Najznačajnija
posledica vodnog stresa je umanjenje rasta biljaka zbog umanjene fo-
tosinteze. Smanjenje lisne površine automatski utiče na smanjenje pri-
nosa semena (Pearson, 2003). Kvalitet semena soje je veoma umanjen
ukoliko postoji deficit vode u vreme formiranja mahuna. Smanjenje
nastaje zbog abortivnosti mladih mahuna. Osim što se smanjuje broj
semena, umanjuje se i krupnoća semena. Smanjena akumulacija suve
materije u semenu u uslovima nedostatka vlage u zemljištu je rezultat
iz prevremenog gubljenja lisne površine i skraćenog perioda nalivanja
semena. Ukoliko se biljke gaje uz prisustvo viška vode prinosi su takođe
smanjeni. U ovakvim uslovima se povećava procenat ulja u semenu, a
opada sadržaj proteina. Ukoliko je biljka u toku 15–30 dana posle po-
četka cvetanja imala suviše vode u zemljištu, klijavost semena može da
se smanji i do 50%.
Ouda i sar. (2010) su sačinili model po kome je moguće izračuna-
ti potrebnu količinu vode koja se dodaje biljci soje u sušnim uslovima
kako bi se ostvarili dobri prinosi. Zemljišna vlaga je određena pre na-
vodnjavanja kao bi se mogla izračunati potrebna količina vode dodata
navodnjavanjem da bi se izračunao poljski vodni kapacitet zemljišta.
Potrebna količina vode je izračunata po formuli:

CU = (_2 - _1) * Bd * ERZ (1)

gde je: CU = potrebna količina vode (mm), _2 = procenat vlage u ze-

mljištu posle navodnjavanja, _1 = procenat vlage u zemljištu pre navod-
njavanja, Bd = gustina biljaka (zemljišta) (g/cm3), ERZ = efektivna zona
korena.
Najveća zavisnost između količine padavina, temperature i osobina
semena je u vremenu sazrevanja i žetve. Visoka temperatura i relativ-
na vlažnost vazduha tokom sazrevanja semena i neposredno pred žetvu

123
 Semenarstvo

nepovoljno utiču na kvalitet semena. Nepovoljan uticaj naizmeničnog

povećanja i smanjenja sadržaja vlage u semenu soje, dok se seme nalazi
u mahuni, je još pojačan visokim temperaturama. Rane sorte soje često
sazrevaju dok su temperature visoke, a relativna vlažnost dovoljno vi-
soka da izazove jaka oštećenja semena. Iz tog razloga kasnostasne sorte
daju uglavnom seme boljeg kvaliteta.
Grašak je biljna vrsta koja se odlikuje vrlo neujednačenim sazreva-
njem, posebno genotipovi sa intermedijarnim rastom stabla. Zbog toga
je žetva proteinskog graška praćena značajnim gubicima i oštećenjima
semena. Gubici i oštećenja najmanji su ako se žetva obavi blagovreme-
no, pri optimalnoj vlažnosti semena. Međutim, ne postoji jedinstveno
mišljenje o optimalnoj vlažnosti za žetvu s obzirom na velike razlike
između genotipova proteinskog graška u morfološkoj građi biljaka, tipu
porasta stabla, ranostasnosti, uniformnosti sazrevanja semena, obliku i
krupnoći semena, građi semenjače (Milošević, 2009).
Problemi odložene, zakasnele žetve i povećane vlage semena prote-
inskog graška dovode do:
– poleganja biljaka,
– žetva se sporije obavlja,
– dolazi do pojave kasnih korova, koji otežavaju žetvu,
– heder prilikom podizanja biljaka zahvata više nečistoća,
– smanjuje se kvalitet semena.
Smanjenje kvaliteta semena ogleda se u sledećem:
– semeni omotač gubi boju, najviše u delu izloženom suncu,
– dolazi do značajnih mehaničkih oštećenja,
– smanjuje se životna sposobnost semena (vigor),
– graškov žižak napušta seme pre skladištenja, odnosno fumigacije
(NSW, 2005).
Suvi vetrovi, nedostatak vlage i visoka temperatura u prvoj fazi nali-
vanja semena suncokreta povećavaju procenat šturih semena i uzrok su
niskom procentu ulja. Isti uslovi u drugoj fazi nalivanja semena dovode
do smanjenja apsolutne mase semena, ali ne utiču značajnije na sadržaj
ulja. Optimalni uslovi za formiranje semena suncokreta i postizanje vi-
sokog sadržaja ulja su vlažno zemljište i srednje dnevne temperature od
20oC do 25oC, kao i umerena vlažnost vazduha. Pri ovakvim uslovima se
odvija dalje nakupljanje suve materije, što obezbeđuje veliku masu 1000
semena (Ćupina i Sakač, 1988).

124
 Opšte semenarstvo

Uticaj vodnog stresa, koji podrazumeva ili suviše veliku, ili nedo-
voljnu količinu vode, utiče na razvoj i sazrevanje semena različitim in-
tenzitetom, u zavisnosti od vremena u kome se dešava. Uopšteno gleda-
no, razvoj semena je brži ukoliko se vodni stres ispolji. Ukoliko se uzmu
kao primer žita, formiranje semena i prinos semena zavise od tri ključna
momenta (Slatyer, 1969):
1) začetak i razvoj cveta čime je određen potencijalni broj semena,
2) oplodnja koja određuje broj semena,
3) nalivanje semena tokom koga seme povećava masu.
Prateći rast i razvoj cvasti, evidentno je da manji nedostatak vode
smanjuje broj cvetnih primordija kod pšenice, a verovatno i kod drugih
žita broj primordija više zavisi od vodnog stresa nego od razvoja posto-
jećih primordija. Ako je vodni stres osrednji i relativno kratak (do 4 ne-
delje) brzina formiranja primordija je mnogo veća nego u optimalnim
uslovima, a broj primordija nije poremećen. Ako je stres jače izražen ili
produžen ukupan broj klasića može biti značajno smanjen.
Kod semena pšenice postoji negativna zavisnost između količine
padavina i kvaliteta semena u vreme njegovog formiranja od vlatanja do
voštane zrelosti. Velika količina vlage u tom periodu dovodi do smanje-
nja sadržaja proteina. Ukoliko je visoka temperatura vazduha, a nizak
sadržaj vode u zemljištu u periodu nalivanja semena, pojačava se proces
disanja, dolazi do utroška ugljenih hidrata što rezultira povišenim sadr-
žajem belančevina u semenu. Povišen sadržaj belančevina se objašnjava
i time što je u uslovima suše u vreme nalivanja semena smanjeno pre-
meštanje ugljenih hidrata iz vegetativnih u generativne organe (Miloše-
vić i Malešević, 2004).
U aridnim i semiaridnim regionima, kao što je Vojvodina, za ozimu
pšenicu su najpovoljniji uslovi za dobijanje visokokvalitetnog semena
u godinama kada prolećna vegetacija počinje s dovoljno rezervi vlage
u zemljištu u sloju od 1 m (140–150 mm vode). U periodu od vlatanja
do klasanja bi trebalo da vlada toplo vreme i da ima dovoljno padavina,
a da formiranje semena protiče pri temperaturi od 25oC do 30oC i pri
umerenom nedostatku vlage. U godinama kada se u proleće u zemljištu
nakupi dovoljno nitrata, biljke se dobro razvijaju i intenzivno koriste
azot. U periodu klasanja tkivo biljke sadrže i dovoljno azotnih materija,
tako da su u mogućnosti da formiraju seme optimalne apsolutne mase
(Jeftić, 1992).

125
 Semenarstvo

Svetlost
Biljke soje koje ranije cvetaju tokom kratkog dana daju manju koli-
činu semena jer je proizvedeno manje fotosintata. Prema istraživanjima
urađenim u SAD u 2009. godini formiranje prinosa soje Glycine max
(L.) Merr. u poljskim uslovima zavisi od asimilacionog kapaciteta maj-
činske biljke tokom vegetacije (High Beam Research, 2009). Kod sunco-
kreta i drugih ratarskih biljaka nakupljanje asimilata je najintenzivnije
u vreme nalivanja semena. Količina akumuliranih asimilata određena
je nešto ranije u periodu formiranja ćelija u klicinim listićima i endos-
permu. Što se formira više ovakvih ćelija u fazi razvića kotiledona, to se
akumulira više ulja u fazi nalivanja semena. Zbog toga period od cveta-
nja do završetka deljenja ćelija u semenu predstavlja kritičan period, jer
se uspostavlja ravnoteža između broja i krupnoće semena.
Sorte soje različito reaguju na dužinu dana, koja uslovljava broj dana
do cvetanja, period zrenja, masu semena. Konstatovano je da su sorte sa
dugom vegetacijom osetljivije na dužinu dana (Norman, 1978). Wallace
i Yan (1998) su izveli ogled sa osam sorti pasulja sa ciljem da je vreme
cvetanja uslovljeno fotoperiodima. Imali su četiri fotoperioda (9,12,14
i 16h), četiri noćne temperature (18, 21, 24 i 27oC) i dnevne temperatu-
re koje su bile za 3 i 6oC više u odnosu na noćne. Sorte su podeljene u
dve grupe i to kao ranostasne i kasnostasne. Konstatovao je da se sorte
mogu podeliti na dve grupe u odnosu na njihovo reagovanje na fotope-
riod i temperaturu i to one kod kojih se dešavaju intenzivne promene
koje su se ispoljavale u značajnom odlaganju vremena cvetanja, kako se
dužina dana skraćivala ili produžavala.
Dobar primer uticaja fotoperiodizma je postignut kod Chenopodi-
um album. Seme biljaka izloženih dugom danu imalo je nižu klijavost
od onih sa biljaka koje su bile izložene kratkom danu. Fotoperiod utiče
i na razvoj semenog omotača. Seme luka koje je bilo izloženo kratkom
danu imalo je propustljivu semenjaču, dok ono koje je bilo izloženo
delovanju dugog dana nije. Kod semena krastavca čiji je plod izlagan
delovanju crvenog svetla klijavost je bila 92%, dok je izlaganje dugom
crvenom svetlu bila sa 23–28% klijavosti.
Gutterman (1982) je pokazao da je zahtev za svetlošću povezan sa
klijavošću semena kod mnogih biljnih vrsta. U vreme formiranja seme-
na materinsko tkivo okružuje semeni zametak. Ako strukture semena
kao što su zid plodnika, brakteje, ostaju zelene sve vreme sazrevanja se-
mena zahtev za svetlošću će biti formiran pre nego što se seme požanje.

126
 Opšte semenarstvo

Ovo je zbog toga što je fitohrom u semenu vezan u neaktivnom Pr obli-

ku, a svetlosni stimulans je potreban da bi ga vratio u aktivan Pfr oblik
koji omogućava da se klijanje semena nastavi. Raspored fitohroma u
raznim delovima ponika prikazan je na slici 38 (http://plantphys.info/
plant_physiology/phytochrome.shtml).
Koncentracija fitohroma varira u biljci/
The concentration of phytochrome varies within a plant

pojava epikotila, rast lista, kompaktan rast zelenog stabla/

epicotyl uncoiling leaf expansion, greening stem compact growth

kotiledoni dobijaju zelenu boju imobilizacija hraniva/

cotyledon greening nutrient mobilization

negativni foto-tropski rast/

negative phototropic growth

Koncentracija fitohroma/ Phytochrome Concentration

Slika 38. Koncentracija fitohroma varira u zavisnosti od dela biljke

Figure 38. Concentration of phytochrome varies within a plant
( http://plantphys.info/plant_physiology/phytochrome.shtml)

Ako tkivo semena izgubi hlorofil pre nego što je seme potpuno zre-
lo, fitohrom u semenu će biti u aktivnom Pfr obliku, tako da će ono klijati
u mraku. Cresswell i Grime (1981) su pokazali da je sposobnost semena
da klija u mraku u obrnutoj srazmeri povezana sa količinom hlorofila u
ispitivanim delovima nekih vrsta semena u vreme zrenja (sl. 39).
Kvalitet svetlosti koje biljka apsorbuje u vreme nakupljanja fotosin-
tata je veoma važan. List koji je direktno izložen delovanju crvene sve-
tlosti može normalno da obavlja fotosintezu. Međutim, lisna površina
koja se nalazi na nižim etažama je zasenjena, pa je odnos crvene i du-
gotalasne crvene svetlosti umanjen. Klijanje mnogih semena je podsta-
knuto prisustvom crvene svetlosti, dok dalekocrvena svetlost inhibira
klijanje semena jer transformiše fitohrom u neaktivan oblik koji spreča-
va klijanje (Garden Guide, 2010). Koning (1994) je izveo eksperiment sa
naklijavanjem semena salate pod uticajem crvene i dalekocrvene svetlo-
sti. U odnosu na kontrolu koja je naklijavana u mraku, najbolji rezultat
je dobijen kada je seme naklijavano pod uticajem svetlosti crvenog dela

127
 Semenarstvo

He Ae

100 Hm
Le
Germination in the dark (% than germination in the light)

Sd
80
Ae – Arrheanaterum elatius, Ma – Myosotis arvensis
Klijavost u mraku (% od klijavosti na svetlosti)

Sn
Ah – Arabis hirsuta
Ao – Autoxanthum odoratum,
Dm – Draba muralis
60 Dp – Digitalis purpurea
He – Helianthemum
chamaecitus
Pl Hm – Hordeum murinum
40 Hp – Hypericum perforatum
Lc – Lotus corniculatus
Me – Millium effusum
Pl – Plantago lanceolata
Sd – Silence diodica
Sde – Sieglingia decumbens
Sp – Succisa pratensis
Ss – Seneccio squalidus
St – Serratula tinctoria
Tp – Tragopogon pratensis
Zh – Zeontodon hispidus

St
20
Lh
Bs
Ao Ma
Hp Dp Me Ss
Ah Dm
Sde Sp Tp
0
0.0 0.6 1.2 1.8 2.4 3.0
Količine hlorofila u ispitivanoj građi (mg/g suve materije)
Amount of chlorophyll (mg/g dry matter)

Slika 39. Uticaj količine hlorofila na klijavost semena na svetlu i u mraku

Figure 39. Influence of chlorophyll amount on seed germination on light and dark
(Cresswell and Grime,1981)

spektra (sl. 40). U ogledu koji je izveo Fenner (1987) ustanovljeno je da

su sve biljke koje zahtevaju svetlost za klijanje bile inhibirane svetlom
koje je prodiralo kroz lisnu masu.
Crvena/Red Daleko crvena/Far-red
Kontrola u mraku/
Slika 40. Uticaj crvenog i Dark control
dalekocrvenog dela spektra na
klijavost semena salate
Figure 40. Influence of red and
farred part of light spectar on
lettuce seed germination
(http://plantphys.info/plant_
physiology/phytochrome. Crvena daleko crvena/
Red far-red
shtml) Daleko crvena crvena/
Far-red red

128
 Opšte semenarstvo

Ekološki značaj mirovanja semena

Mirovanje semena može se definisati kao privremeno odlaganje vid-

ljivog klijanja bilo koje biljne vrste koja sadrži meristem (Lang ,1987).
Mirovanje semena je genetički uslovljeno, a pod snažnim je uticajem ra-
zličitih uslova spoljne sredine. Ukoliko je seme u stanju mirovanja, ono
ne klija pod uticajem brojnih uslova spoljne sredine. Mirovanje semena
može biti indukovano ili uklonjeno brojnim činiocima spoljne sredine,
a seme koje nije u stanju mirovanja takođe klija pod uticajem različitih
uticaja spoljne sredine. Činioci spoljašnje sredine mogu da izmene sta-
nje mirovanja i seme koje je u stanju mirovanja prevednu u oblik koji
može da klija (Graeber et al., 2009) (sl.41).
Seme ne klija pod uticajem bilo kog činioca spoljne sredine/

Spoljašnji uslovi dovode do gubitka dormantnosti/

Environmental conditions promote dormancy loss
Seeds do not germinate under any set of environmental conditions
Dormantno/
Dormant
Environmental conditions induce dormancy
Spoljašnji uslovi indukuju dormantnost/

Privremeno dormantno/ Privremeno dormantno/

Conditionally dormant Conditionally dormant

Nije dormantno/
Nondormant
Klijanje semena pod uticajem velikog broja spoljnih činilaca/
Seeds germinate under a wide range of environmental conditions

Slika 41. Uticaj spoljašnjih činilaca na klijanje semena

Figure 41. Influence of environmental conditions on seed germination
(http://farm4.static.flickr.com/3038/2869593563_ba0b187064.jpg)

Seme može da se rasejava u prostoru (vetar, insekti i dr.) u vremenu

(mirovanje). One vrste semena koje se zadržavaju u zemljištu se poste-
peno razvijaju tokom određenog perioda vremena, jer umesto drugog
staništa one očekuju da dođe do promena nekih od spoljnih činilaca,
koje će im dati dodatni podstrek za otpočinjanje procesa klijanja. Dva
najvažnija činoca za prekidanje stanja mirovanja su temperatura i vlaž-
nost (Merritt et al., 2007).

129
 Semenarstvo

Temperatura zemljišta/Soil temperature Dormantno seme/Seed dormancy

Vlažnost zemljišta/
Soil moisture
Raspoređenost semena/Seed dispersal

Posle zrenja/After ripening

Raslojavanje uslovljeno toplotom/Warm stratification
Raslojavanje uslovljeno niskom temperaturom/Cold stratification
Stimulatori klijanja/Germination stimulans
Klijanje/Germination

Leto/Summer Jesen/Autumn Zima/Winter Proleće/Spring Leto/Summe

Slika 42. Uticaj temperatura na klijavost semena koje je u stanju mirovanja

Figure 42. Temperature influence on dormant seed germination
(http://farm4.static.flickr.com/3144/2867107023_3822b2212f.jpg)

Seme koje se nalazi u zemljištu, a u stanju je mirovanja delom klija

pod uticajem nekih od činilaca spoljne sredine, uglavnom temperature,
a jedan deo semena propada zbog starenja ili zbog nepovoljnih uslova
u zemljištu kao što su niska temperatura, neodgovarajuća vlažnost, pri-
sustvo predatora i dr. (sl. 42). Zemljište šire gledano može da se prikaže
kao „banka gena” u prirodnim uslovima.
Biljne vrste za koje je karakteristično da im se seme zadržava u ze-
mljištu u stanju mirovanja su korovi. Ono što naglašava mirovanje se-
mena je vlažno zemljište. Hladna zemljišta su karakteristična po tome
što ne održavaju seme u stanju mirovanja. U tundrama i subarktičkim
oblastima nije zabeleženo mirovanje semena. Tropski predeli su veo-
ma slični umerenim i u tim uslovima je mirovanje semena izraženo
(Warwick, 1984).
Postojanje prirodnog ciklusa klijanja semena ukazuje na to da je
seme koje miruje u zemljištu u stanju neprekidnih fizioloških promena,
koje obezbeđuju da njihovo mirovanje bude uvek odgovarajuće za odre-
đene vremenske uslove.

130
 Opšte semenarstvo

AGROTEHNIČKE MERE U
PROIZVODNJI SEMENA

Agrotehnika, unutar ekologije obuhvata sve pokazatelje koji se od-

nose na uzgajanje biljnih vrsta, u svrhu postizanja što viših i sigurnijih
prinosa. Agrotehničkim merama se smanjuju negativni i pojačavaju po-
zitivni uticaji pojedinih ekoloških činilaca.
Smatra se da u suštini nema razlika u tehnologiji – agrotehnici pro-
izvodnje semenskih i komercijalnih useva. U savremenom semenarstvu
se takvo shvatanje ne može prihvatiti kao ispravno, što je i ranije istica-
no (Ćirović, 1990). Razlozi za to su mnogobrojni, a najvažniji su:
– što postoji veliki broj sorti različitih bioloških osobina, koji zahte-
vaju „sortnu agrotehniku”,
– što pojedine agrotehničke mere imaju neposredan uticaj na pri-
nos i kvalitet semena čija se životna sposobnost i biološke osobine
moraju sačuvati,
– što je proizvodnja semena rizičan posao, koji podleže zakonskoj
regulativi, pa pri projektovanju tehnologije proizvodnje treba sve
elemente tako postaviti da se rizik proizvodnje svede na mini-
mum, a ekonomski efekti naglase.
Za proizvodnju semena potrebno je sve agrotehničke mere sprove-
sti uz najveću pažnju kako bi se dobili naveći mogući prinosi što kvali-
tetnijeg semena. Mere koje se primenjuju su:
– plodored i plodosmena,
– osnovna obrada zemljišta,
– predsetvena priprema,
– setva (semenom iz organske proizvodnje, ili netretiranim semenom),
– đubrenje (u organskoj proizvodnji stajskim đubrivom),
– mere nege,
– specifične mere nege semenskih useva,
– ž etva.
Ovde će biti obrađene samo neke od mera koje imaju najveći uticaj
na semensku proizvodnju.

131
 Semenarstvo

Setva semenskih useva

Setvu semena treba obaviti u dobro pripremljeno zemljište, koje po-

seduje sitno-mrvičastu strukturu, radi lakšeg i ujednačenijeg nicanja se-
mena. Prethodnom usevu se poklanja velika pažnja, kako se ne bi došlo
u situaciju da su prethodni usev i usev koji se zasniva imali zajedničke
patogene, koji bi bili potencijalna opasnost za semenski usev.
Setva semena se obavlja kada temperature zemljišta dostigne odgo-
varajuću optimalnu vrednost. Kako temperatura zemljišta utiče na kli-
javost semena prikazano je na slici 43. Broj dana potrebnih za klijanje se
značajno smanjivao kako je temperatura zemljišta rasla, a povećavao se
procenat klijalih semena.
Dana posle klijanja/
Days to emergence

Opadanje od/ Optimalna temperatura/ Porast od/

Decling from Optimum Temperature Increasing from
Procenat klijavosti/
Percent germination
Slika 43. Uticaj temperature zemljišta na klijanje semena
Figure 43. Influence of soil temperature on seed germination.
(http://www.bing.com/images/search?q=seed+++germination+of+dormant+seed+
in+soil+images++&view=detail&id=FB7E7CF5DEA1991B5DBB9883D5F9949BB0154C
3C&first=61&FORM=IDFRIR&qpvt=seed+++germination+of+dormant+seed+in+soil
+images)

Za svaku vrstu semena postoji optimalna temperatura zemljišta,

kada će klijati najveći broj semena u najkraćem vremenskom period.
Posebno je seme povrća osetljivo na temperature zemljišta prilikom ni-
canja (tab. 23). Brzo i ujednačeno nicanje je od velikog značaja za us-
postavljanje optimalnog sklopa biljaka, što u krajnjem utiče na visinu
prinosa i kvalitet semena.

132
 Tabela. 23. Procenat tipičnih ponika dobijenih pri različitim temperaturama
Table 23. Percentage of normal vegetable seedlings produced at different temperatures* **
(http://www.bing.com/images/search?q=seed+++germination+of+dormant+seed+in+soil+images++&view=detail&id=FB7E7CF5DEA1991
B5DBB9883D5F9949BB0154C3C&first=61&FORM=IDFRIR&qpvt=seed+++germination+of+dormant+seed+in+soil+images++)

Biljna vrsta/Plant species 0ºC 6ºC 10ºC 12ºC 17ºC 22ºC 26ºC 31ºC 36ºC
Asparagus/Asparagus  0  0  61(53)  80(24)  88(15)  95(10)  79(12)  37(19)   0
Pasulj/Beans   0   0   1  52(31)  82(18)  90(7)  88(7)   2   0
               

Repa/Beets   0  53(42)  72(17)  88(10)  90(6)  97(5)  89(5)  35(5)   0
Kupus/Cabbage   0  27  78(15)  93(9)   0(6)  99(5)   0(4)   0   0
Mrkva/ Carrots   0  48(51)  93(17)  95(10)  96(7)  96(6)  95(6)  74(9)   0
Karfiol/Cauliflower   0   0  58(20)  60(10)   0(6)  63(5)  45(5)   0   0
Celer/Celery   0  72(41)  70(16)  40(12)  97(7)  65   0   0   0
Krastavac/Cucumber   0   0   0  95(13)  99(6)  99(4)  99(3)  99(3)  49
Plavi patlidžan/Eggplant  0  0   0   0  21(13)  53(8)  60(5)   0   0
Salata/Lettuce  98(49)  98(15)  98(7)  99(4)  99(3)  99(2)  12(3)   0   0
Dinja/Muskmelon  0   0   0   0  38(8)  94(4)  90(3)   0   0
                

Luk/Onions  90(136)  98(31)  98(13)  98(7)  99(5)  97(4)  91(4)  73(13)   2
Peršun/Parsley   0   0  63(29)   0(17)  69(14)  64(13)  50(12)   0   0
Paštrnak/Parsnips  82(172)  87(57)  79(27)  85(19)  89(14)  77(15)  51(32)   1   0
Grašak/Peas   0  89(36)  94(14)  93(9)  93(8)  94(6)  86(6)   0   0
Paprika/Peppers   0   0   1  70(25)  96(13)  98(8)  95(8)  70(9)   0

133
Rotkvica/Radish   0  42(29)  76(11)  97(6)  95(4)  97(4)  95(3)   0   0
Spanać/Spinach  83(63)  96(23)  91(12)  82(7)  52(6)  28(5)  32(6)   0   0
Kukuruz šećerac/Sweet Corn   0   0  47(22)  97(12)  97(7)  98(4)  91(4)  88(3)  10
Paradajz/Tomatoes   0   0  82(43)  98(14)  98(8)  97(6)  83(6)  46(9)   0
          

Lubenica/Watermelon   0   0   0  17  94(12)  90(5)  92(4)  96(3)   0
Opšte semenarstvo

* Energija klijanja (u danima) Numbers in days to seedling emergence.  

**Crveni brojevi=optimalne dnevne temeperature zemljišta za maksimalan broj ponika u najkraćem vrmenu
**Number in red = optimal daytime soil temperature for maximum production in the shortest time.
 Semenarstvo

Specifične mere nege semenskih useva

Ovde će biti naznačene specifične mere nege, jer je njihova primena

vezana za semensku proizvodnju. Takođe će biti reči i o žetvi jer ona
najviše utiče na kvalitet dobijenog semena.

Sortno plevljenje i uklanjanje metlica

Ove se mere mogu smatrati biološko-agrotehničkim, a svrha im je

obezbeđenje genetičke čistoće i identiteta sorte, odnosno obezbeđenje
ukrštanja odabranih roditeljskih parova i dobijanje genetički dobrog
semena određenog hibrida (mora se sprečiti nekontrolisana oplodnja).
Kod semenskih useva strnih žita, sortnim plevljenjem se uklanjaju
primese drugih vrsta, drugih sorti i atipične biljke sorte čije se seme
proizvodi. Ova se mera mora obavezno obavljati i to u više navrata (oba-
vezno četiri puta), u onim fazama rasta i razvića kada se osobine osnov-
ne sorte najbolje uočavaju (pre klasanja, u punom klasanju, u voštanoj
zrelosti i u punoj zrelosti). Posebno treba ukazati na potrebu svesnog,
kvalitetnog i stručnog obavljanja sortnog plevljenja (primese se čupaju
sa korenom, obavezno iznose sa parcele). Ova se mera ne bi smela izo-
staviti, a to se nekada čini zbog smanjenja troškova proizvodnje i pove-
ćanja finansijskih efekata u proizvodnji semena. Jasno je da u takvim
slučajevima dolazi do smanjenja biološko produktivnih osobina sorte
čije se seme proizvodi.
Kod semenskih useva kukuruza neophodno je ukloniti samonikle
i štrčeće biljke kod roditelja u onim fazama rasta i razvića kada se one
mogu uočiti, a ukoliko je potrebno to se čini u nekoliko navrata. Među-
tim, mnogo je važnije i rizičnije pitanje obezbeđenja ukrštanja roditelj-
skih komponenti. To se može postići mehaničkim uklanjanjem metlica
na semenskom roditelju pre oprašivanja (ručno ili kombinacijom ruč-
no-mašinski).
Mehaničko uklanjanje metlica treba obavljati savesno, blagovreme-
no i kvalitetno. Ako se uklanjanje metlica čini ručno onda se čupaju
cele metlice pre nego što izađu iz lisnog rukavca. Priroda samooplodnih
linija, koje ponekad metliče i preko 20 dana ili praše polen pre nego što
metlice izađu iz lisnog rukavca, zahteva da se ovaj posao obavlja u ne-
koliko navrata (2–3 puta).

134
 Opšte semenarstvo

Mašinsko uklanjanje metlica povećava ekonomičnost rada u odno-

su na ručno. Međutim, upotreba mašina zahteva visok stepen unifor-
mnosti majčinske komponente, veoma preciznu setvu i gotovo idealno
ravnu površinu parcele. Osim toga, kod korišćenja mašina uvek je po-
trebna i korekcija ručnim radom, jer se mašinom ne mogu ukloniti sve
metlice. Analize Veličkovića i Budčarovskog (1987) pokazale su da je pri
mašinskom uklanjanju metlica (čupačem tipa „Castri”) kod hibrida BC
6625 uklonjeno 86%, a kod hibrida BC 6661 samo 78% metlica. Ćirović
(1990) navodi da je opravdan rad mašinama ako se ukloni 75% metlica.
Ako se pri ručnom radu zbog nepažnje uklone pored metlice i vršni
listovi, umanjuje se prinos semena za 5–14%, a kod nekih inbred linija i
do 25% (tab. 24). Pri mašinskom radu redovno se sa metlicom uklanjaju
i vršni listovi. Prema nalazima Veličkovića i Budčarovskog (1987) u pro-
seku se ukloni od 24 do 26% listova, zavisno od hibrida.
Tabela 24. Efekat uklanjanja metlica i vršnih listova kod majčinskih inbred linija na
prinos hibridnog semena kukuruza
Table 24. Effect of elimination tasells and top lives from femail inbred lines on seed
yield (Veličković i Budčarovski, 1987)

Relativan odnos (kontorla = 100%)

Majčinksa inbred
Relative ratio (control = 100%)
linija/Mother
inbred line Metlica+1 list Metlica+2 lista Metlica+3 lista Metlica+4 lista
Tasell+1 lief Tasell+2 liefs Tasell+3 liefs Tasell+4 liefs
88/2 99 99 91* 86*
1982/III NS 94 88 77 **
69**
65/IVNS 96 91* 84** 74**
B 37 E 99 94 90 **
87**
B 73 100 98 93* 90**
796 NS 93*
87**
77 **
74**
Prosek*/Average 97 93 85 80

, Značajno za P=0,05 i P= 0,01 * ,**Significant for P=0,05 i P= 0,01

* **

Dopunsko oprašivanje
Dopunsko oprašivanje je biološka mera kojom se poboljšava pro-
cenat oplođenih cvetova što dovodi do formiranja većeg broja semena.
Ova mera se danas izvodi i kada su povoljni vremenski uslovi. Pose-
ban efekat ove dopunske oplodnje se pokazao kod suncokreta, gde se
ono preporučuje u sistemu proizvodnje semena. Za poboljšanje efekta

135
 Semenarstvo

oprašivanja koriste se pčele. Košnica sa pčelama se postavlja pored use-

va suncokreta, kako bi u toku cvetanja prenele polen sa cveta na cvet.
Dokazano je da pojedine pčele mogu da prenesu 100–200 mg polena
odjednom, što iznosi polovinu njihove ukupne mase. Jedna pčela može
da prenese 250.000 do 6.000.000 polenovih zrna, jedan deo, mehanički
(nogama), a veći deo kroz digestivni trakt. Već posle 120 minuta od
konzumiranja polena pčela izbacuje polenova zrna na sledeći cvet (sl.
44). Uspešnost dopunskog oprašivanja pčelama zavisi od temperature i
svetlosti. Što su temperature više količina sakupljenog polena je veća. U
toku vedrog dana pčele mnogo intenzivnije sakupljaju polen nego kada
je vreme oblačno. Razni drugi insekti prenošenjem polena povećavaju
oplodnju, a time i formiranje semena.
Prenošenje polena na biljke može da se
izvrši na više načina. Prema podacima Morto-
na i saradnika (2009), polinatori na povrću su
uglavnom insekti, vetar i samooplodnja (tab.
25). Intenzivna upotreba pesticida smanjila je
značajno broj polinatora, tako da se danas rade
brojni projekti kojima bi se iznašao način pove-
ćanja njihove brojnosti. Pored toga nepovoljni
vremenski uslovi mogu biti uzrok nedovoljne
oplodnje (visoka temperatura u vreme oplod-
nje, kiša, vetar i dr.). U praksi se primenjuje do-
Slika 44. Pčela kao oprašivač punsko, mehaničko oprašivanje. Kod kukuruza
Figure 44. Bee as a polinator polen se ručno stresa sa metlice jedne biljke na
(http://www.flickr.com/photos/
autanex/519742656) svilu druge ili se polen prikuplja pa se smeša
polena nanosi na svilu. Kod useva suncokreta
može da se trlja glava o glavu. Nekada je do-
punsko oprašivanje potrebno i kod strnih žita. To se postiže zatezanjem
kanapa iznad useva, a radnici zatezanjem konopca istresaju polen. Ova
mera, ako se primenjuje, primenjuje se kod krmnog bilja, ali u poslednje
vreme retko.
Ukoliko se neka od ovih bioloških mera preduzima, važno je da se
obavi u određeno vreme kada su prašnici zreli i pucaju. U toku dana
dopunsko oprašivanje najpovoljnije je posle rose, a primenjuje se kod
proizvodnje osnovnog semena.

136
 Tabela 25. Mehanizmi oprašivanja uobičajen kod semena povrća
Table 25. Pollinating mechanisms and systems in common vegetable crops (Morton, 2009)

Ukrštaju se sa divljim
Mehanizam oprašivanja
Biljna vrsta Latinski naziv Siste oprašivanja srodnicima u SAD
Primary Pollinating
Crop Common Name Crop Species Pollinating system Wild Crossable Species
Mechanism(s)
in US
Luk /Onion Allium cepa Insekti/insects Ukrštanje/cross N
Većina je sterilana/
Beli luk/ Garlic Allium sativum Insekti/insects N
Most are sterile
Celer/ Celery Apium graveolens Insekti/insects Ukrštanje/cross Y
Repa/Beet Beta vulgaris Vetar/wind Ukrštanje/Cross Y
Repa/Swiss Chard Beta vulgaris Vetar/Wind Ukrštanje/Cross Y
Slačica/Mustard Brassica juncea Insekti/ insects Ukrštanje/Cross Y
Kelj/ Kale Brassica napus Insekti/insects Ukrštanje/Cross Y
Brokoli/Broccoli Brassica oleracea Insekti/Insects Ukrštanje/Cross N
Kelj pupčar/Brussels Sprouts Brassica oleracea Insekti/insects Ukrštanje/Cross N
Kupus/Cabbage Brassica oleracea Insekti/insects Ukrštanje/Cross N

137
Karfiol/Cauliflower Brassica oleracea Insekti/insects Ukrštanje/cross N
Kelj/Kale Brassica oleracea Insekti/insects Ukrštanje/cross N
Kineski kupus/Chinese Cabbage Brassica rapa Insekti/insects Ukrštanje/cross N
Opšte semenarstvo

Kineska slaćica/Mustard, Chinese Brassica rapa Insekti/insects Ukrštanje/cross Y

Repa ugarnjača/Turnip Brassica rapa Insekti/insects Ukrštanje/cross Y
 Samoopplonja
Paprika /Pepper Capsicum annuum Samooplodnja/self N
self #3
Samooplonja
Endivija/Escarole/ Endive Cichorium endivia Samooplodnja/Self N
self #2
Lubenica/Watermelon Citrullus lanatus Insekti/Insects Ukrštanje/cross N
Korijander/Cilantro Coriandrum sativum Insekti/insects Ukrštanje/cross N
Dinja/Cantaloupe Melon Cucumis melo Insekti/Insects Ukrštanje/cross N
Dinja/Honeydew Melon Cucumis melo Insekti/insects Ukrštanje/cross N

138
Semenarstvo

Muskatna tikva/Musk Melon Cucumis melo Insekti/Insects Ukrštanje/cross N

Krastavac/Cucumber Cucumis sativus Insekti/insects Ukrštanje/Cross N
Bundeva/Pumpkin Cucurbita pepo Insekti/Insects Ukrštanje/Cross Y
Zimska tikva i bundeva
Cucurbita maxima Insekti/insects Ukrštanje/cross Y
Winter Squash and Snow pumpkins
Zimska muskatna tikva
Cucurbita moshata Insekti/Insects Ukrštanje/Cross Y
Winter Squash
Letnja tikva
Cucurbita pepo Insekti/Insects Ukrštanje/Cross Y
Summer Squash and Fall Squash
Mrkava/Carrot Daucus carota Insekti/Insects Ukrštanje/Cross Y
Komorač/Fennel Foeniculumvulgare Insekti/Insects Ukrštanje/Cross N
Samooplodnja
Salata/Lettuce Lactuca sativa Samooplodnja/Self Y
self #1
Samooplodnja
Paradajz/Tomato Solanum esculentum Samooplodnja/Self N
self #1/#2
Bosiljak/Basil Ocimum basilicum Insekti/Insects Ukrštanje/cross N
Paštrnak/Parsley Petroselinium crispum Insekti/Insects Ukrštanje/cross N
 Samooplodnja
Pasulj/Common Bean Phaseolus vulgaris Samooplodnja/Self N
self #1
Samooplodnja
Grašak/Pea Pisum sativum Samooplodnja/self N
self #1
Rotkvica/Radish Raphanus sativus Insekti/insects Ukrštanje/cross Y
Samooplodnja
Plavi palidžan/Eggplant Solanum melongena Samooplodnja/self N
self #2
Spanać/Spinach Spinacea oleracea Vetar/wind Ukrštanje/cross N
Samooplodnja
Bob/Faba Bean Vicia faba Self N
self #2
Samooplodnja
Crni pasulj, Vigna/Cowpea Vigna unguiculata Self N
self #2
Kukuruz/Corn Zea mays Vetar/Wind Ukrštanje/cross N

Y-da N – ne
Self #1: samooplodne biljke,stranooplodnja je obično < 1%
Self #2: samooplodne biljke,stranooplodnja je obično oko 2–5%
Self #3: samooplodne biljke,stranooplodnja čiji stepen ukrštanja > 5%
Procenjuje se da ukupna vrednost oprašivanja u agraru koje obave pčele iznosi 2–8 milijardi dolara godišnje (1,3–5,2 milijardi
evra), što je ujedno i potencijalna šteta od izumiranja pčela. Zato pomor pčela izazvan upotrebom nekih pesticida i drugim činiocima
nije šteta samo za pčelare, nego za celu društvenu zajednicu (Benjamin, 2008).

139
Opšte semenarstvo
 Semenarstvo

Žetva

Kvalitet semena u velikoj meri zavisi od vremena i načina obavljanja

žetve. Pravovremeno ubiranje semena obezbeđuje njegovu visoku ži-
votnu sposobnost. Bilans hranljivih materija u semenu je uspostavljen,
klica je potpuno oformljena, a njen omotač dovoljno očvrsnuo da bi
podneo spoljne mehaničke uticaje.
Životna sposobnost i vigor semena su najveći u vreme kada seme
dostigne zrelost. Zrelost semena, koja se tačnije zove „fiziološka zrelost”
ili „funkcionalna zrelost”, odgovara tački maksimuma nakupljanja suve
materije. Pošto se fiziološka zrelost postiže kod većine biljnih vrsta kada
je sadržaj vlage semena visok, da bi se žetva efikasno obavila mašinski ili
rućno, seme se „uskladišti u polju” u periodu između sazrevanja i žetve.
Pošto su uslovi u polju retko povoljni za skladištenje semena, osim mož-
da u aridnim područjima, gubici u kvalitetu semena su neizbežni. Ste-
pen oštećenja ili smanjenja klijavosti i vigora semena pre žetve određuju
se peridom između sazrevanja i žetve, tj. koliko dugo je žetva odložena
posle sazrevanja i klimatskim uslovima u tom periodu.
Vreme žetve se određuje u odnosu na specifične morfološke i fiziološke
pokazatelje u zavisnosti od biljne vrste, sorte, načina žetve i dr. Kod pšenice
je to vreme kada seme u srednjim klasićima prelazi iz voštane u punu zre-
lost. Kukuruz se bere kada je seme u klipu u punoj zrelosti. U slučaju da su
sorte pšenice, ječma i raži sklone osipanju, žetvu je potrebno obaviti ranije
i pažljivije. S obzirom na to da je viviparija manje više sortna specifičnost, o
njoj je potrebno voditi računa jer je proklijalo seme na klasu izgubljeno za
dalju proizvod-
nju. Prema po- Prinos u polju/Field yeald (kg/he)
Prinos u polju/Field yeald (kg/he)

Broj dana posle cvetanja/Number of

dacima van Ga- days after flowering
stel et al. (2002)
žetvu je najbolje
obaviti u vreme-
nu između 28 i 36
dana posle cve-
tanja, jer se tada
ostvaruju najviši
prinosi (sl. 45). Broj dana posle cvetanja/Number of days after flowering
Slika 45. Određivanje optimalnog vremena žetve kod pšenice
Figure 45. Determining the optimium harvesting time for wheat
(van Gastel et.al., 2002)

140
 Opšte semenarstvo

Kod šećerne repe sazrevanje semena počinje od osnove rodnih gra-

na prema vrhu. Kod određivanja vremena žetve, posebno se mora obra-
titi pažnja na osipanje semena, jer se čekanjem da seme sazri na bočnim
granama može izgubiti najkvalitetnije seme sa centralnog stabla i se-
kundarnih grana. Najsigurnije je momenat žetve odrediti otvaranjem
plodova. Pre toga se pregledom celog polja ustanovljava da li je parcela
ujednačeno žuta, odnosno da li su biljke svetložute boje. Na centralnom
stablu boja semena (ploda) je mrke boje, vrhovi bočnih grana zeleni,
stablo je svetlozeleno i sočno. Seme ima tamnomrk omotač, a endos-
perm je brašnast. To je momenat prelaska iz mlečno-voštane u punu
fiziološku zrelost.
Suncokret se žanje kada mu stablo odr-
veni, a jezičasti cvetovi osuše. Žetva soje se
obavlja kada stabljika, lišće i mahune dobiju
žutomrku boju (sl 46).

Slika 46. Izgled zrele biljke soje spremne za žetvu

Figure 46. Mature soybean plant ready for harvesting
(http://www.superstock.com/stock-photography/
soybean+plant)

Pomenuti pokazatelji nisu dovoljni, oni

jesu informativni, ali bez orijentacionog odre-
đivanja sadržaja vlage u semenu teško da će se bilo koji agronom odluči-
ti za određivanje momenta žetve. Ako je sadržaj vlage visok potrebno je
dodatno sušenje semena veštačkim putem, što iziskuje velike materijal-
ne troškove, a u krajnjem povećava cenu semena. Osim toga u momen-
tu postupka sušenja može doći do umanjenja kvaliteta semena. Visoke
temperature i brzo gubljenje vlage utiču na životnu sposobnost semena.
Dodatna manipulacija semenom izlaže ga mehaničkim oštećenjima, a
oštećeno seme je dobra podloga za razvoj štetnih mikroorganizama.
S druge strane pri žetvi semena sa niskim sadržajem vlage dolazi
već u prvoj mehanizovanoj radnji do mehaničkih povreda. Svaka do-
datna radnja koja podrazumeva uslovno rečeno, pokretanje semena,
povećava procenat mehaničkih oštećenja. Već po svojoj prirodi, da bi
posedovala namenjeni joj zadatak, semenjača mora da bude elastična.
Snižen procenat vlage joj oduzima ovo svojstvo.

141
 Semenarstvo

Odlaganje žetve može dovesti do smanjenja kvaliteta semena i zbog

uticaja različitih činilaca spoljne sredine, kao što su visoka temperatura,
visoka vlažnost vazduha, padavine neposredno pred žetvu, pojava bo-
lesti i oštećenja od insekata (Siddique and Wright, 2003). Ako grašak,
koji je bio spreman za žetvu pokisne, a zatim se osuši nekoliko puta pre
žetve, kvalitet semena će biti umanjen, pre svega zbog niže klijavosti
(Mattews, 2008).
Seme soje je izuzetno osetljivo i sklono mehaničkim oštećenjima,
prilikom manipulacije s njim, u vreme pre i posle žetve. Najosetljiviji
je semeni omotač. Semeni omotač ima ulogu da štiti klicu jer njenim
oštećenjem seme gubi klijavost. Mehanička oštećenja su veća ukoliko
je sadržaj vlage niži. Mehaničke povrede do kojih dođe u vreme žetve i
posle nje utiču na gubitak životne sposobnosti i klijavosti semena kako
sveže požnjevenog tako i tokom skladištenja, jer kvalitet semena u toku
čuvanja zavisi od njenog početnog kvaliteta. Mehanička oštećenja za-
vise u velikoj meri od brzine obrtanja bubnja prilikom žetve soje što je
ustanovio Shelar (2008) (sl. 47). Za smanjenje mehaničkih oštećenja je
važna brzina kretanja kombajna, a i kvalitet rada hedera. Soja se kom-
bajnira kada je sadržaj vlage u semenu nešto ispod 20%, kako bi se sma-
njila mehanička oštećenja. Oštećenja mogu biti veoma značajna ukoliko
se soja žanje kod sadržaja vlage od 12%.
Procenat oštećenja ili klijanja/
Per cent demaged or germination
100
Klijanje/Germination
80
Preporučena
brzina
60 Oštećeno seme soje/
cilindra/
Recommen- Cracked soybeans
40 ded clyinder
speed
20

0
500 600 700 800 900 1000 1100
Brzina cilindra/Clyinder speed (rpm)

Slika 47. Opadanje klijavosti oštećenog semena soje kao posledica brzine okre-
tanja bubnja prilikom žetve
Figure 47. Effect of thresher speed on demage and germination of soybean seed
(http://www.aragriculture.org/crops/soybeans/harvesting.htm)

142
 Opšte semenarstvo

Nije seme svih biljnih vrsta podjednako osetljivo na pomenuti po-

kazatelj. U izuzetno osetljivu grupu spada seme soje, graška, pasulja.
Manje osetljivo je seme žita, sitnozrnih leguminoza, a seme suncokreta
je pancirnim slojem zaštićeno od mehaničkih povreda.
Oblik semena takođe igra svoju ulogu kada je reč o mehaničkim
oštećenjima. Ako se uporede dve frakcije semena kukuruza pljosnata
i okrugla može se konstatovati da je kod okrugle frakcije klica semena
više izložena mehaničkom udaru pa samim tim i oštećenjima.
Žetva može da se vrši mehanički i ručno, u zavisnosti od toga koja
kategorija semena je u pitanju i koja je količina semenskog useva u pita-
nju. Manje parcele baznog semena mogu da se ubiraju ručno. Za ostale
se obično koriste kombajni. Kvalitet rada kombajna određuje kvalitet
semena, koji podrazumeva čistoću i oštećenja semena, kao i veličina
gubitaka. Pošto je pri žetvi semenskih useva potrebna posebna pažnja
zbog važnosti materijala o kojem se radi, to se obično posebno pode-
šava rad kombajna, bubanj se oblaže gumom ili nekim drugim mekšim
materijalom.
Žetva može biti jednofazna ili dvofazna. Najčešće se ona obavlja
jednofazno kao što je slučaj kod pšenice, ječma, kukuruza, suncokre-
ta, soje. Dvofazni način žetve se primenjuje kod šećerne repe. Kod že-
tve šećerne repe prva faza je košenje. Pokošena cvetna stabla se polažu
po ostatku stabla da se prosuše, pa se teži tome da se biljke seku što je
to moguće više. Vršidba semena se obavlja kada ono ima sadržaj vlage
između 18 i 20%. Ovršeno seme je potrebno raširiti po zatvorenim ili
otvorenim skladištima i lopatati kako bi se sadržaj vlage umanjio, ukoli-
ko se ne raspolaže sušarama za sušenje semena.

143
 Semenarstvo

DORADA SEMENA

Primarna dorada semena

Dorada semena je važan činilac koji obuhvata brojne postupke koji

su povezani sa manipulacijom semena posle žetve. Nemoguće je uzgaja-
ti i žeti useve, a da ne dođe do izvesnih mešavina između useva uprkos
brižljivoj nezi koja se usevu poklanja. Ove mešavine mogu da uključe
seme korova i drugih useva, različite inertne materije i nerazvijeno seme
osnovne biljne vrste.
Primarna dorada semena predstavlja otklanjanje krupnih nečistoća
iz semena, grubim prečistačima, koje mogu da budu delovi biljaka, ze-
mlja. Delovi biljaka i ostale zelene delove koji mogu da potiču od korova
i zemlju treba ukloniti da ne bi odavala vlagu semenu i na taj način je
povećavala. U procesu primarne dorade otklanja se komušina sa klipova
semenskog kukuruza komušaljkama i dr.
U najširem smislu dorada semena obuhvata sve radnje kojima se
seme posle žetve priprema za tržište: vršidba, transport, sušenje, čišćenje
od mehaničkih primesa, selektiranje, kalibriranje, tretiranje i pakovanje.
U praksi nije uvek moguće slediti utvrđenu šemu za doradu određene
vrste semena, zbog toga što seme kao biološki materijal može da ima
različit razvoj u zavisnosti od vremenskih uslova, zemljišnih i drugih
činilaca tokom vegetacije. Ovo saznanje nameće potrebu za poznava-
njem tehnika dorade i morfologije semena. Seme posle dorade mora
imati utvrđen nivo kvaliteta za svaku biljnu vrstu, a cilj treba da bude da
se unaprede tehnike za postizanje što boljih i ekonomičnijih rezultata u
procesu dorade.
Dorada semena podrazumeva primenu različitih tehnoloških
procesa koji se obavljaju na osnovu razlika u fizičkim osobinama
semena kao što su mehaničke, termičke, optičke, pa čak i akustične
(Babić i Babić, 2000). Na slici 48 prikazan je dijagram procesa dora-
de suncokreta.

144
 Opšte semenarstvo

Dijagram protoka (male mašine)/Flow diagram (small scale machines)

Radni uzorak 1000 g

Working sample

Vazdušni sitasti 9,0 r

prečišćivač 8,5 r
Air-screen cleaner 8,0 r
2,4 s

Fizičke osobine semena

Physical properties of the seed

Vazdušni separator Širina/Width . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3,5–6,5 mm

Air separator Debljina/Thickness . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2,8–4,9 mm
Dužina/Length . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8,0–12,3
Brzina lebdenja/Floating velocity . . . . . . 6,6–8,4 m/sec
Masa 1000 semena/Wieght 1000 seeds . 55,8g
Specifična težina/Specific gravity . . . . . . 465,6g/l
Oblik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . duguljasti
Shape . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . obovate
Tekstura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . glatka
Zubčasti cilindar 7,0 Texture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . smooth
Indented cylinder Boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . crna do tamnosiva
Colour . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . black to dark grey

Druge karakteristike:
neke sorte imaju bele linearne pruge
Other characteristics:
some cultivars with white linear markings

r = sita sa okruglim otvorima

r = screens with round perforations
s = sita sa duguljastim prorezima
s = screens with slotted (oblong) perforations
Sve dimenzije su u milimetrima
All dimensions are in millimeters

Slika 48. Šematski prikaz dorade semena suncokreta

Figure 48. Scheme of sunflower seed processing (Madsen, Langkilde, 1988)

145
 Semenarstvo

Sušenje semena

Sušenje prirodnim putem ili u specijalnim uređajima je najzastu-

pljeniji vid očuvanja kvaliteta semena. Osnova ovog postupka je od-
stranjivanje vlage iz semena, radi sprečavanja razvoja mikroorganizama
i delovanja insekata koji prouzrokuju narušavanje kvaliteta. Osnovna
prednost sušenja je u tome što seme može da se čuva u dužem vremen-
skom periodu, lakše se transportuje na veća rastojanja i u svakom mo-
mentu može da se iznese na tržište, kako bi se ostvarila određena dobit
(Babić i Babić, 2000).
Svi poljoprivredni materijali su zbog kapilarno-porozne struktu-
re higroskopni, što znači da upijaju ili odaju vlagu okolnom vlažnom
vazduhu, u čijem se okruženju nalaze. Intenzitet razmene vodene pare
sa okolinom zavisi pre svega od građe i hemijskog sastava materijala.
Seme je nehomogenog sastava (skrob, belančevine, masti). Ovi različiti
anatomski delovi semena imaju različitu higroskopnost, što izaziva ne-
homogen raspored vlage u materijalu. Tako na primer, najveću higro-
skopnost poseduje klica, manju omotač, a još manju endosperm. Zbog
toga je u sveže ubranom semenu klica najvlažnija (Babić i Babić, 2000).
Visoki sadržaj vlage je najveći pojedinačni razlog gubitka klijavosti
semena. Zbog toga što sadržaj vlage predstavlja glavni uzrok gubitka kli-
javosti kod semena moraju se poznavati posledice koje potiču od viso-
kog sadržaja vlage i kako da se kontrolišu ili odstrane ove nepovoljnosti.
Seme vrlo često, posle žetve ima visok sadržaj vlage. Čak i dovoljno
suvo seme u skladištu može da nakupi vlagu do nivoa kada seme nije
bezbedno, ukoliko uslovi za čuvanje semena nisu pod kontrolom. Zbog
toga se mora poznavati koji su optimalni nivoi vlage, kako ih dostići, a
zatim kako da se uskladišti i upakuje seme, da bi održalo te nivoe vlage.
Ako je vlaga u semenu veća od 45 do 60% onda dolazi do prevre-
menog klijanja i gubljena kvaliteta semena. Od ovog nivoa vlage pa
do 18–20 % razlika je veoma velika, disanje semena je intenzivno kao
i razmnožavanje mikroorganizama. Tamo gde postoji malo ili nimalo
provetravanja može da dođe do samozagrevanja semena. Ovo sponta-
no zagrevanje može da podigne temperaturu dovoljno visoko da uništi
klijavost. Sterilnost semena, slaba ispunjenost semena, smanjen prinos
kao i prisustvo mikotoksina mogu biti posledica kontaminacije useva i
semena gljivom Fusarium graminearum (Argyris et al., 2003).

146
 Opšte semenarstvo

Između 14% i 18% vlage može da dođe do razmnožavanja pato-

genih gljiva i na taj način oštećenja semena, naročito mehanički ošte-
ćenog. Pored toga postoji pojačano disanje semena koje izaziva nagli
gubitak vigora i na kraju gubitak klijavosti. Insekti često predstavljaju
ozbiljnu opasnost za uskladišteno seme. Kada je sadržaj vlage manji
od 8–9 % žišci naročito, a i mnogi drugi insekti, ne mogu da se razvi-
jaju (sl. 49)

a) b)

Slika 45. Žitni žižci: a) Sitophilus granarius, b) Sitophilus oryzaeI

Figure 45. Wheat weevil: a) Sitophilus granarius, b) Sitophilus oryzaeI

Tabela 26. Uticaj vlage semena i temperature sušenja na klijavost semena (%) kukuru-
za (po hladnom testu)
Table 26. Influence of seed moisture content and temperature of drying on seed corn
germination (%) (under cold test) (J.S.Burris,1980)

Samooplodne linije/Self polinated lines

A 632 Mo 17
Vlaga u zrnu Temperatura sušenja Vlaga u vreme berbe Temperatura sušenja
(%)/ (oC)/ (%)/ (oC)/
Moisture content Drying temperature Moisture content Drying temperature
(%) (0C) inharvest time (%) (0C)
50 45 40 35 50 45 40 35
52 50 87 96 97 49 7 68 82 88
40 78 96 99 98 36 17 61 83 89
32 42 87 96 99 34 17 59 75 90
26 63 95 99 98 29 61 84 90 95
18 99 97 99 100 25 71 89 98 99

L.S.D. 0.05% = 9 i 13 za A632 i Mo 17.

147
 Semenarstvo

U tabeli 26 prikazan je uticaj vlage i temperature sušenja na klijavost

semena kukuruza primenom hladnog testa. Kod visokog sadržaja vlage
od 32%, 40% i pri temperaturi sušenja od 50oC i 45oC klijavost semena
kod linije A 632 je bila za 49% odnosno 13% niža u odnosu na seme koje
je ubrano sa 18% odnosno 26% vlage. Slična zakonomernost je bila i kod
linije Mo 17. Uopšteno gledano, što je niži početni sadržaj vlage u semenu
i niža temperatura sušenja, procenat klijavosti se povećava.
Kod procesa sušenja je najvažnije da se obezbedi takav način suše-
nja, koji će dovesti do najmanjih oštećenja semena. Predviđeni period
sušenja zavisi od biljne vrste, i početnog sadržaja vlage u semenu. Po-
stoji razlika u predviđanju procesa sušenja kod ratarskih i povrtarskih
biljnih vrsta, kao što je prikazano na slici 50.
Mean percentage moisture content
Srednja vrednost sadržaja vlage/

predviđena/
predicted

željena/
desired

Predviđen period sušenja/ Vreme (dani)/

Predicted drying period Time (days)

16
Mean percentage moisture content

14
Srednja vrednost sadržaja vlage/

12% 12

10

6
5% 4

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

razlika/difference: 7.75 Dani sušenja/Day of drying

Slika 50. Predviđanje dužine perioda sušenja kod ratarskih (gore)

i povrtarskih (dole) biljnih vrsta
Figure 50. Predicting of period for seed drying of field (above)
and vegetables (down) plant species
(http://www.bing.com/images/search?q=seed++drying+images&view=detail&i
d=C8C6BAE81C2DBAB248242ADFC23409BEDC16F9E7&first=211&FORM=IDFRIR&qp
vt=seed++drying+images)

148
 Opšte semenarstvo

Pod oštećenjima semena može da se podrazumeva gubitak vitalno-

sti ili mehanička makro i mikro oštećenja. Vitalnost u tom slučaju gube
pojedinačna semena u različito vreme. Procenat preostalog vitalnog se-
mena u uzorku je pokazatelj ukupnog oštećenja. Ali gubitak vitalnosti
semena ne zavisi samo od vremena. Stepen oštećenja zavisi od sadržaja
vlage u semenu i temperature.
Sušenje semena je visoko specijalizovana, tehnička operacija. Si-
stem za sušenje mora da bude takav da na zadovoljavajući način deluje
u određenim klimatskim uslovima. Za sušenje semena različitih biljnih
vrsta koriste se različiti sistemi.
Sistem za sušenje vazduhom najpogodniji je za sušenje semena.
Nezagrejani (prirodni) ili zagrejani vazduh se koristi u zavisnosti od
klimatskih uslova i količine vlage koja treba da se odstrani iz semena.
Uopšteno gledano, nezagrejani vazduh je dovoljan za uklanjanje sadr-
žaja vlage od 2 do 4%, osim kada je visoka relativna vlaga, koja smanju-
je kapacitet sušenja nezagrejanog vazduha do stepena kada se sušenje
produžava. U svim ostalim slučajevima vazduh za sušenje treba da bude
zagrejan (Milošević i Malešević, 2004).
Sistem za sušenje pomoću vazduha se sastoji od nekoliko kompo-
nenti:
– ventilatora za duvanje vazduha koji usmeravaju vazduh kroz seme
i mora da obezbedi traženu količinu vazduha u zavisnosti od vlage se-
mena. Vazduh koji prolazi kroz seme, prenosi toplotu na seme pri čemu
voda isparava i izbacuje se izvan mase semena;
– grejač obezbeđuje grejnu energiju potrebnu za sušenje čime se
povećava kapacitet sušenja vazduha. Grejač može da radi na prirodan
gas, naftu, biomasu ili na neki drugi način;
– komore za sušenje, koje su veoma različite u zavisnosti od vrste
semena, najčešće su sa perforiranim podom. Zagrejani vazduh prolazi
kroz slojeve semena u komori pomoću statičkog pritiska;
– uređaja za kontrolu procesa sušenja koji proces kontrolišu pomo-
ću termostata ili kombinacijom termostata i vlagomera da bi se osigura-
lo da temperatura vazduha za sušenje ne prelazi 43–45 oC. Postoji i kon-
trola koja aktivira različite sigurnosne uređaje da bi opasnost od požara
bila svedena na minimum. Za neke biljne vrste (soja) ne preporučuje se
viša temperatura sušenja od 38oC (Misra, 1983, Samarah et al., 2009).
Viša temperatura značajno smanjuje klijanje jer dolazi do mehaničkih
oštećenja i promene ugljenih hidrata.

149
 Semenarstvo

Sistem za sušenje je smešten unutar kompleksa koji uključuje pro-

storije za doradu i skladištenje. Ovaj položaj je zadovoljavajući pod uslo-
vom da seme može da se smesti u sušaru u roku od nekoliko sati.
Bitno je da sušenje počne ubrzo posle žetve. Sušenje je jedna od
operacija koja se ne sme odlagati, a kada jednom počne mora da se zavr-
ši. To znači neprekidno sušenje, dok se žetva ne završi i seme ne osuši do
sadržaja vlage koji je bezbedan za skladištenje. Čak i kod iste biljne vrste,
sušenje se mora prilagoditi genotipu. Ako se soja žanje sa mahunama, to
je potrebno uraditi u fazi zelenožutih mahuna i sušiti ih na temperaturi
vazduha (oko 25oC), ili toplim vazduhom na oko 29oC. U tom slučaju
neće doći do mehaničkih oštećenja, a neće se izgubiti ni na vigoru ni
na procentu klijavosti. Ovaj eksperiment su izveli Samarah et al., 2009.
godine na državnom univerzitetu u Ajovi (Iowa State University).
Precizna organizacija posla je važnija za sušenje od bilo koje druge
operacije sa semenom. Kada se sušenje ne uradi kako treba i na vreme,
sav trud uložen u umnožavanje semena, proizvodnju i žetvu može da
propadne u roku od nekoliko sati.

Dorada semena

Operacije prečišćavanja koje slede posle sušenja ne moraju da se

izvode takvom brzinom kao sušenje. Iz tog razloga nije neophodno ni
poželjno da kapacitet dorade bude jednak kapacitetu sušenja. Prečišća-
vanje može da se izvodi u mnogo dužem vremenskom periodu. Pošto
je vreme prečišćavanja duže, potrebno je privremeno skladište za ču-
vanje suvog semena, dok ne bude moglo da se doradi i upakuje. Silo
ćelije sa aktivnim provetravanjem su dobro rešenje za rinfuzno skladi-
štenje semena. Jedinice za sušenje ili provetravanje mogu se periodično
uključivati da se dosuši seme ako se vlaga semena povećala zbog visoke
atmosferske vlage ili da bi se sprečilo premeštanje vlažnog vazduha i
povećanje vlage unutar mase semena do kojih može doći zbog velikih
kolebanja temperature.
Posle sušenja, potrebno je izvršiti nekoliko operacija prečišćavanja
da bi se seme pripremilo za završno skladištenje i prodaju; krunjenje,
prečišćavanje, razvrstavanje po krupnoći, zaštita semena, pakovanje.
Kako će se izvesti pomenuti postupci zavisi od vrste semena.

150
 Opšte semenarstvo

Krunjenje i vršidba uvek predstavljaju moguće izvore oštećenja se-

mena, bez obzira na to da li su urađeni mehanički ili ručno. Zbog toga
se mora paziti da se mehanička oštećenja semena, povezana sa ovih po-
stupcima, svedu na najmanju moguću meru.
Oprema za prečišćavanje semena se kreće u rasponu od jednostav-
nog sita za vejanje – koje se i danas koristi u mnogim delovima sveta
– do kompleksa visokospecijalizovane opreme kao što je električna ma-
šina za sortiranje semena. Mada se razlikuje po tipu i dizajnu celokupna
oprema za doradu semena ima jedan zajednički cilj a to je razdvajanje
semena od primesa na osnovu fizičkih svojstva semena.
Osobine semena prema kojima mašine za doradu čiste i razdvajaju
seme po osobinama, nazivaju se selektori, koji rade na više principa.
Najvažnije osobine za klasiranje semena su brzina padanja ili lebdenja,
debljina semena, širina i dužina semena, struktura površine, poroznost,
elastičnost, boja i dr.

Brzina pada semena

Za brzinu slobodnog pada semena važi zakon gravitacije. Seme veće

specifične mase ima veću brzinu pada. Ako se isto seme pusti više puta
sa određene visine ustanoviće se da je isto vreme potrebno za pad se-
mena pod uslovom da seme ne menja oblik zbog eventualnih oštećenja.
Sa brzinom pada kod tehnike dorade može se naći najveća brzina koju
seme može da postigne. Brzina pada se meri u m/s. Ako se seme pšenice
pušta kroz vazdušni tunel brzinom od 8 m/s, a brzina vazdušne struje je
8 m/sec seme će se održavati (lebdeti) u struji vazduha. Kod povećanja
brzine strujanja vazduha na 8,15 m/s, seme pšenice će padati brzinom
od 0,15 m/s. To pokazuje da je brzina padanja jednaka razlici brzine
pada semena i brzine protoka vazdušne mase. Na ovom principu rade
pneumatski kalibratori.
Brzina padanja tela zavisi ne samo od njegove specifične mase nego
i od oblika. Seme oblika lopte pada najbrže, dok ostali oblici sporije pa-
daju jer se povećava otpor vazduha. Pored oblika i razni izraštaji na se-
menu mogu da uspore brzinu pada. U tabeli 27 su izmerene brzine pada
i lebdenja semena, kao i koeficijent trenja istog semena na gumenoj tra-
ci. Naznačene su tri brzine kretanja vazduha kada je podignuto prvo

151
 Semenarstvo

seme (1%), kada je podignuto 50% semena i kada je dignuto svo seme.
Navedene eksperimentalne vrednosti mogu donekle varirati, a to zavisi
od uslova u godini žetve, porekla, sorte i dr.
Tabela 27. Dimenzije, brzina pada i koeficijent trenja nekih vrsta semena
Table 27. Size, sped of flowing and koeficijent trennja of some plant species
(Madsen and Langkilde, 1987)

Koeficijent
Brzina trenja na
Debljna Širina Dužina gumenoj
lebdenja/
Biljna vrsta/ semena semena semena traci
wind (o)/ The
Plant species (mm)/ (mm)/ (mm)/
floating life coefficient
thickness width lenth
(m/sec) of friction of
rubber tape

0% 50% 100% 0% 50% 100% 1% 50% 100% 1% 50% 100% 1% 50% 100%
Avena sativa 1.8 2.4 3.0 2.3 3.0 5.0 8.5 12 14 4.0 6.3 8.2 26 22 17
Hordeum vulgare 1.8 2.5 3.3 2.5 3.8 5.0 8.7 12 26 5.0 7.6 9.1 23 20 14
Secale cereale 1.8 2.6 3.3 2.3 3.5 4.0 6.6 8.1 9.3 5.5 7.4 9.0 22 20 16
Triticum aestivum 1.8 2.3 3.3 2.5 3.5 4.5 5.3 6.4 7.3 5.8 8.2 9.9 23 17 13
Fagopyrum
esculentum 2.3 3.0 4.3 3.0 4.0 5.5 4.0 5.1 7.2 - - - - - -
Panicum
miliaceum 1.0 1.8 2.3 1.6 2.4 3.0 2.7 3.0 3.3 3.1 5.0 7.0 22 16 13
Setaria italica 0.7 1.1 1.8 1.1 1.6 1.9 2.0 2.4 3.0 2.9 4.9 6.8 22 15 8.3
Pisum sativum 4.0 6.0 7.5 6.0 7.0 8.5 5.5 8.5 9.25 - - - 7.8 3.2 1.0
Vicia faba 6.5 8.2 9.3 8.0 10 13 10 13 16 11 13 15 16 10 4.9
Vicia sativa 2.5 3.8 5.5 3.0 4.5 6.5 3.4 4.8 7.2 7.4 10 12 11 4.6 1.2
Vicia villosa 1.8 3.0 4.5 2.3 3.5 4.8 2.4 3.8 5.1 7.1 9.6 12 4.7 2.5 1.0
Glycine max 3.0 4.3 6.0 4.5 5.5 7.5 4.9 6.9 9.4 - - - 15 10 2.6
Lupinus albus 3.5 5.0 6.0 8.0 10 12 9.0 12 14 - - - 26 23 16
Lupinus luteus 2.8 5.0 6.3 4.5 6.0 7.5 5.8 7.5 8.5 - - - 24 14 3.5
Brassica napus 1.2 1.9 2.5 1.7 2.1 2.8 1.8 2.1 2.9 5.1 6.5 8.4 9.2 4.2 1.9
Brassica rapa 0.8 1.5 2.1 1.1 1.8 2.3 1.4 1.9 2.5 5.1 6.4 8.4 7.6 4.0 2.1
Papaver
sommiferum 0.4 0.7 1.2 0.7 1.0 1.3 1.2 1.3 1.5 - - - - - -
Sinapis alba 1.1 1.8 2.5 1.4 2.1 2.8 2.0 2.4 3.2 5.8 7.3 9.4 9.8 5.7 2.8
Cannabis sativa 2.0 2.8 4.0 2.5 3.5 5.0 4.0 5.0 5.6 4.2 6.7 8.3 17 13 8.3
Linum
usitatissimum 0.5 0.9 1.3 2.0 2.3 3.0 4.0 4.2 5.0 3.4 4.8 5.9 27 22 20

152
 Opšte semenarstvo

Strane primese iz semena se mogu izdvojiti uz pomoć vazduha. Sve

one koje imaju sporiju brzinu padanja od semena mogu se izdvojiti. Če-
sto šturo seme u partiji semena ima najmanju brzinu pada, tako da ga je
lako razdvojiti i tako povećati kvalitet semena.

Debljina semena
Debljina semena različitih biljnih vrsta se određuje pomoću sita, a ne
merenjem. Ako je debljina semena Lolium multiflorum 0,5–0,7–1,1 mm,
to znači da nijedno seme Lolium multiflorum sa glumama neće proći kroz
sito otvora 0,5 mm, polovina semena će proći kroz sito od 0,7 mm, a svo
seme će proći kroz sito otvora 1,1 mm. Za doradu semena u praksi to zna-
či da je kod čišćenja potrebno uzeti donje sito od 0,5 mm, a gornje od 1,1
mm. Ukoliko se seme želi razdvojiti na sitniju i krupniju frakciju može, se
postaviti sito od 0,7 mm (Madsen and Langkilde, 1987).

Širina semena
Seme propada kroz sito sa okruglim otvorima kada nije šire od
prečnika otvora. Zbog toga se širina semena raznih vrsta ustanovljava
pomoću sita sa okruglim otvorima. Širina semena je najveća dimenzi-
ja poprečnog preseka. Seme iste širine može da ima potpuno različite
oblike na poprečnom preseku, međutim to neće uticati na to da seme
propada kroz otvore na situ sa okruglim otvorima. Duguljasto seme,
na primer Lolium perene će morati da se postavi vertikalno da bi prošlo
kroz sito sa okruglim otvorima.
Sita sa kvadratnim otvorima ne mogu da razdvajaju tačno seme
prema širini. U ovom slučaju oblik semena igra važnu ulogu. Mada po-
prečni presek sita sa okruglim otvorima odgovara potpuno dijagonali
veličine otvora na situ sa kvadratnim otvorima, mnoge vrste semena ne
mogu da prođu kroz njega.

Dužina semena
Prema najdužem i najkraćem semenu u partiji semena se određu-
ju sita koja će se koristiti u procesu dorade. Međutim, ne odlučuje samo

153
 Semenarstvo

dužina semena o razdvajanju, ukoliko se to vrši u nazubljenom cilindru,

gde duže seme ispada iz udubljenja, a kraće ostaje u njima, već i centar
sile gravitacije (s). Na primer, seme Bromus inermis i Apera spica-venti je
iste dužine. Centar sile gravitacije je za Bromus oko 5 mm, a kod Apera
spica-venti samo 1,75 mm, od osnove semena. Kada se seme obe trave
stavi u nazubljeni cilindar sa ćelijama od 3,0 mm, seme Apera spica-venti
će se podići i odvojiti od Bromus inermis bez osja. Ovo je moguće izvesti
u laboratoriji ali kod praktičnog čišćenja semena nije moguće razdvojiti
seme u nazubljenom cilindru jer će dugačko osje kod Apera preći ivicu
ćelije, tako da će klizajuće seme u cilindru izbaciti seme Apera iz ćelije.
Zbog toga prilikom merenja dužine semena treba uzeti u obzir i dodatke
kao što su osje, papus i dr.

Koeficijent trenja

Značajan broj tehnoloških operacija u poljoprivredi odvija se na

bazi trenja. Pojavom većih skladišta i mehanizovanja operacija, uočena
je potreba poznavanja ove fizičke osobine. Kasnije kada je došlo do ra-
zvoja njivske mehanizacije ustanovljeno je da i ovde postoji potreba za
takvim informacijama (krunjenje kukuruza je tipična operacija koja se
bazira na trenju) (Babić i Babić, 2000).
Seme različitog oblika će različitom brzinom klizati preko nagnute
trake. Okruglo seme će imati najbrži pad niz traku koja se kreće u su-
protnom pravcu u odnosu na pravac kretanja (kotrljanja) semena, dok
će ostalo seme padati sporije. Za svaku vrstu semena potrebno je odre-
đeno iskošenje trake ili platna. Pljosnato ili dlakavo seme će padati samo
na jako iskošenoj ploči. U praksi trenje prilikom kotrljanja je mnogo
manje od trenja klizanja. Iz iskustva se zna da trenje kotrljanja iznosi 2%
od trenja klizanja.
Trenje tela po određenom predmetu koji se nalazi ispod njega je
jednako sili potiska neophodnoj da se to telo pomeri napred preko hori-
zontalne površine. U svrhu čišćenja semena moguće je odrediti koefici-
jent trenja za razne vrste semena, postepenim smanjenjem ugla iskoše-
nja trake koja se kreće prema gore pri određenoj brzini.
Koeficijent trenja semena ne zavisi samo od njegovog oblika, građe
i krupnoće, nego i od površine po kojoj se seme kreće. Kod čišćenja se-

154
 Opšte semenarstvo

mena promena koeficijenta trenja se uspešno koristi. Zbog toga se za či-

šćenje semena šećerne repe koristi kanafas, rotirajuća mašina za odvaja-
nje Rumex spp. od Trifolium spp. koja ima plišane valjkove, gumeni kaiš
je najpogodniji za razdvajanje Matricaria maritima od Phleum pratense,
a spiralni separator glatke metalne površine se koriste za razdvajanje
Vicia villosa od Secale cereale.

Osobine površine semena

Poznavanje spoljašnje površine semena značajno je kako za gene-

tičare, stručnjake ratarskog prifila, tako i za inženjere poljoprivredne
tehnike. Intenzitet disanja zrna tokom skladištenja zavisiće i od ukupne
površine materijala, a prilikom analize transporta toplote i mase kod
procesa zagrevanja ili hlađenja, bez poznavanja ove veličine ne može se
doći do merodavnih analiza (Babić i Babić, 2000).
Razlike u strukturi površine su važna osobina razdvajanja. One se
koriste kod čišćenja semena elektromagnetnim putem. Dobro razvijeno
seme lucerke je potpuno glatko, što je posebno uočljivo pod mikrosko-
pom. Površina većine korovskog semena pronađena u semenu lucerke nije
glatka. Ono ima mala udubljenja ili pukotine, lepljivo je, granulisano, dla-
kavo; kod dugog korovskog semena (Plantago lanceolata) glatka semenjača
kada se navlaži vodom postaje sluzavo-lepljiva. Ako se zapraši slabo navla-
ženo neočišćeno seme lucerke gvozdenim prahom, prah neće prionuti za
glatku površinu semena lucerke, ali će se gvozdeni prah zalepiti za većinu
korovskog semena zbog njegove dlakave ili lepljive površine. Ako se neoči-
šćeno seme stavi na magnet, seme sa gvozdenim prahom će biti uklonjeno
magnetom, dok će se glatko seme lucerke kretati po magnetnom bubnju.

Boja semena

U posebnim slučajevima boja semena može da služi kao osobina za

klasifikaciju. „Sortex” delitelj radi na ovom principu. Od svetlog semena
moguće je razdvojiti tamno seme ili bolesno seme sa tamnim mraljama
(sl. 51). Seme mora da pada i jedno po jedno prođe kroz fotoćelije. Ta-
mno seme ili seme sa tamnim mrljama će se odmah napuniti elektro-

155
 Semenarstvo

statičkim nabojem i magnetnom silom ukloniti za vreme pada. Na taj

način se vrši razdvajanje od svetlog semena. Fotoćelije, obično tri, se
stavljaju u prostoriju za razdvajanje u mašinu na taj način da celokupna
površina svakog semena bude obuhvaćena fotoćelijom. One se mogu
menjati tako da mogu da se adaptiraju prema stepenu obojenosti seme-
na koje treba da se razdvaja. U drugom tipu mašine, tamno seme i ono
sa tamnim mrljama se oduva još u prostoriji za razdvajanje i na taj način
ukloni sa trake za padanje.

Slika 51. Tretirano seme mrkve

Figure 51. Carrot treted seed

Navedeno fizičko svojstvo semena ukazuje na mogući postupak

dorade. Češće, međutim, zadovoljavajuće uklanjanje stranog semena ili
materijala iz semena zahteva da seme bude dorađeno na više specifič-
nih mašina - pri čemu svaka mašina uklanja određeni deo nepoželjnog
materijala.

Linije za pečišćavanje semena

U svom najjednostavnijem obliku, sistem za prečišćavanje semena

se sastoji od elevatora, koji podiže seme u prijemni koš selektora koji
seme prečišćava i drugog elevatora koji nosi čisto seme na dalju doradu.
U zavisnosti od karakteristika različitih materijala koje treba ukloniti,
ostale mašine za prečišćavanje se dodaju ovom osnovnom sistemu za
prečišćavanje da bi se formirala linija za čišćenje ili doradu. U ove spa-
daju kalibratori, aspiratori, gravitacioni separatori itd. Svaka mašina je
povezana sa onom ispred i iza u liniji dorade pomoću prenosnika, koji
omogućavaju da seme teče neprekidno kroz celu liniju. Otuda različite

156
 Opšte semenarstvo

mašine za čišćenje moraju da imaju dobro podešen kapacitet ili inten-

zitet protoka.
Jedna od najčešćih i vrlo dobro urađenih linija je linija za doradu
semena kukuruza, koja može da posluži za primer gde je većina načela
dorade semena zastupljena. Postupci u toj doradi idu sledećim hrono-
loškim redom:
– prijem nedorađenog semena sa krunjača koje se odgovarajućim
unutrašnjim transportom usmerava na aspirator;
– unutrašnjim transporterima se daje mogućnost upućivanja seme-
na u odgovarajuću silo ćeliju ili na liniju finalne dorade.
Oprema za finalnu doradu semenskog kukuruza se satoji od:
– selektora za čišćenje,
– trijer cilindara,
– kalibratora (potreban broj cilindara za kalibriranje semena kuku-
ruza u 6 frakcija po širini, debljini i dužini zrna),
– gravitacionih separatora,
– zaprašivača,
– automatske vage (sa odgovarajućim prekidačem za merenje 5-50 kg)
sa linijom za uvrećavanje semena.
Šematski prikazi dorade semena pšenice, kukuruza, šećerne repe
i suncokreta dati su na slikama od 52 do 55 (Mirić i Brkić, 2002). Pro-
ces dorade prikazan na malim laboratorijskim mašinama, mada nema
mnogo odstupanja od procesa dorade u velikim doradnim centrima. Na
slikama su date osnovne fizičke karakteristike semena koje, u krajnjoj
liniji i određuju šemu dorade.

Slika 52. Simptomi infekcije gljivom Fusarium sp.

na poniku pšenice
Figure 52. Symptoms of infection caused by
Fusarium sp. on wheat seedling
(www.plantpath.wisc.edu)

157
 Semenarstvo

1) 2)

Slika 53. Simptomi infekcije gljivom Sclerotinia sclerotiorum:

1) na semenu suncokreta;
2) gljiva izolovana u čistu kulturu
Figure 53. Symptoms of infection caused by Sclerotinia sclerotiorum:
1) on sunflower seed;
2) the fungus isolated in pure culture
(foto: Milošević, 2004)

1) 2)

Slika 54. Simptomi infekcije gljivom Fusarium sp:

1) na semenu kukuruza;
2) gljiva izolovana u čistu kulturu
Figure 54. Symptoms of infection caused by Fusarium sp:
1) on corn seed;
2) the fungus isolated in pure culture
(foto: Milošević, 2004)
Za vreme ili posle prečišćavanja može biti poželjno da se određe-
na vrsta semena kalibrira po veličini da bi se poboljšao setveni kvalitet.
Kalibriranje semena po veličini postaje važnije kada se setva vrši na po-
treban sklop i obično se vrši kod kukuruza. Sitno, nezrelo i smežurano
seme se delimično uklanja od ostalog semena u toku osnovnog čišćenja.
Specijalne mašine, kalibratori, se posebno koriste za kalibriranje
semena po sve tri dimenzije, dužine, širine i debljine, a gravitacioni

158
 Opšte semenarstvo

separator za uklanjanje, insektima oštećenog ili nezrelog semena. Gra-

vitacioni separatori su posebno efektni za poboljšanje klijavosti i vigora
semenskih partija tako što razdvajaju oštećeno, bolesno seme, seme
male mase, ali oni zahtevaju veliko radno iskustvo.

Zaštita semena

Seme, pored toga što je nosilac genetičkog potencijala za razvoj

biljaka i ostvarenje visokih prinosa, nosilac je i raznih prouzrokovača
bolesti i insekata koji se njima hrane. Rani razvoj biljaka, odnosno faza
nicanja je najosetljivija faza, kako u odnosu na spoljašnje uslove tako i
na pojavu patogena. Zemljište u koje se seme seje može biti kontamini-
rano patogenim organizmima koji oštećuju seme ili ponik.
Iz navedenih razloga koncept zaštite semena podrazumeva upotre-
bu hemijskih ili bioloških preparata da bi se kontorlisali štetni organzmi
u zemljištu i semenu. Štetni organizmi bez obzira odakle dolaze imaju
negativne posledice po kvalitet semena.
Korist od tretmana semena su:
– povećanje klijavosti,
– postizanje uniformnog nicanja biljaka,
– zaštita semena i ponika od bolesti i insekata koji se javljaju počet-
kom vegetacije, brže nicanje i rast,
– upotreba biljnih hormona rasta doprinosi bržem i boljem rastu
biljaka,
– i nokulacija bakterijama Rhizobium pospešuje fiksaciju azota
kod leguminoznih biljaka, doprinosi većoj produktivnosti biljke
(Rabi, 2007).

Tretiranje semena fungicidima se koristi iz tri razloga:

– da kontroliše bolesti semena koji prouzrokuju trulež, propadanje
ponika, trulež korena,
– da kontrolišu patogene koji se nalaze na površini semena, kao što
su gari i
– da kontrolišu patogene koji se nalaze u semenu kao što je prašna
gar kod žita (sl. 56).

159
 Semenarstvo

Kontrola tretiranja semena/

Seed treatment to control

Patogeno seme (Gar)/

Patogene sa površine semena/ Internally Seed Borne
Surface Borne Pathogens Pathogens
(Loose Smut)
Patogeni iz zemljišta/
Soil Borne Pathogens

Slika 56. Razlozi za tretiranje semena

Figure 56. Reasons for seed treatmen
(http://www.ag.ndsu.edu/pubs/plantsci/crops/pp447w.htm)

Hemijska zaštita semena je prvi put primenjena kod žita u svrhu za-
štite od gljiva, rđe i gari (Tillet, 1775; Tesier, 1779), a zatim i drugih pato-
gena. Od tada do danas fungicidi imaju vodeću ulogu u zaštiti semena.
Ranije je tehnologija aplikacije preparata bila isključivo u vidu praha za
suvo tretiranje semena, zatim su u praksu uvedeni vodeni ratsvori praha,
kao tečna formulacija (suspenzija). Kod nekih vrsta semena, kao što je po-
vrće i šećerna repa korišćeno je peletiranje kako bi se ujednačila krupnoća
i oblik semena, a u masu za piliranje uključivali razni hemijski preparati.
Oblaganje semena specijalnim filmom sa dodatkom pesticida (inkrustaci-
ja) omogućilo je između ostalog i zaštitu semena od mehaničkih oštećenja.
Hronološki gledano u praksu
su prvo uvedeni preparati na bazi
neselektivnih organiskih materija,
uglavnom na bazi žive, zatim organ-
skih selektivnih, na kraju preparati
sa sistemičnim delovanjem (sl. 57).

Slika 57. Tretirano seme

Figure 57. Treted seed
(http://www.agriculture.com/news/
technology/bayer-monsto-reach-seed-
treatment-deal_6-ar8941)

160
 Opšte semenarstvo

Insekti mogu oštetiti seme u skladištu ili posle setve. Iz tog razlo-
ga skladišta bi morala biti bez insekata sve do setve. Za seme koje je
posejano postoji opasnost da bude oštećeno insektima koji se nalaze u
zemljištu, pogotovo u nepovoljnim uslovima za nicanje, kao što su niske
temperature, prisustvo suviška vlage.
Fungicidi su uglavnom specijalizovani za suzbijanje pojedinih pato-
genih gljiva na semenu. Stepen zaštite koji fungicid pruža semenu zavisi
od doze preparata, spoljašnjih uslova i patogena koji je prisutan. Neki
sistemični fungicidi mogu osigurati zaštitu u ranoj fazi razvoja biljke. U
fazi nicanja biljka je najosetljivija, kako u odnosu na spoljašnje uslove,
tako i na pojavu patogena. Zbog toga je zaštita semena hemijskim ili
biloškim sredstvima veoma važna (Rabi, 2007).
Kao nova sredstva za zaštitu semena uvedeni su biološki preparati,
koji imaju posebno mesto u organskoj proizvodnji semena. To su pre-
parati koji sadrže žive bakterije ili gljive, antagoniste, a primenjuju se za
suzbijanje patogena koji se razvijaju u semenu i zemljištu. Prvi preparat,
namenjen tržištu, sadržavao je Bacillus subtilis, zatim Pseudomonas ce-
pacia i dr. (Schwinn, 1994).
Kod semena sa čvrstim perikarpom tretiranje semena nema velikog
efekta. Posledice tretiranja mogu biti negativne ako je perikarp oštećen,
jer seme reaguje više na posledice tretiranja, od onoga sa kojim se pažlji-
vo rukovalo. Činioci koji utiču na rezultate tretiranja semena uključuju:
vrstu semena, starost, sposobnost zadržavanja vode, oštećenje semena,
način sušenja i dr. Veoma su važne osobine preparata koji se nanose na
seme. Tako na primer dobar fungicid za tretiranje semena treba da bude
:
– efikasan protiv bolesti ponika koje ga parazitiraju,
– jeftin i lak za primenu,
– ne sme biti štetan za seme i kada se ono skladišti,
– kompatibilan sa inokulantima na leguminozama,
– nisko toksičan za ljude i životinje.
Danas se primenjuju nove tehnologije kod oblaganja semena hemij-
skim sredstvima u procesu dorade. Tehnika „Intellicoat” koristi senzor
za temperaturu, tako da seme kukuruza može da se seje 3-4 nedelje ra-
nije. Kada zemljište dostigne optimalnu teperaturu za nicanje kukuruza,
nešto iznad 12,5oC, omotač semena dozvoljava vodi da prodre u seme
jer se menja struktura polimera koji je sastavni deo hemijskog omotača
semena (Tec Agrinews, 2003) (sl. 58).

161
 Semenarstvo

Seme hibridnog kukuruza/

Hybrid seed corn

Intellicoat rano
oblaganje semena
/Intellicoat early
plant coating

Ispod 12,5°C/Below 55°F Iznad 12,5°C/Above 55°F

Barijera
omotača/
Coating Izmena omotača/
barrier Coating changes

Voda se
odvaja Voda je dostupna
u kapi/ za korišćenje/
Water is Water is allowed
repelled to permeate
Seme/Seed Seme upija vodu/
Seed absorbs the water

Slika 58. Korišćenje sredstva „Intellicoat” omogućava setvu kukuruza 3-4 nedelje ranije
Figure 58. „Intellicoat” seed coating lets corn growers plant 3-4 weeks earlier
(http://www.ccimarketing.com/CCINews/Landec/landec2.asp)

Za nanošenje preparata na seme koriste se razni aparati u zavisnosti

od toga koji je sastav preparata, količina semena koju je potrebno zaštiti
i drugih parametara (sl. 59). Uopšteno gledano idealan uređaj za tretira-
nje semena treba da ima:
– uređaj za doziranje semena,
– uređaj za doziranje sredstva koja se nanose na seme,
– mogućnost finog nanošenja sredstva na površinu semena,
– komoru za mešanje semena i primenjenog preparata.
Tretiranje semena se obično vrši za vreme dorade pre pakovanja.
Potrebno je voditi računa o tome da su hemijska sredstva za tretiranje
semena obično štetna po ljudsko zdravlje i da se tretirano seme hemij-
skim preparatima ne sme koristiti, kao stočna hrana ili u industrijske
svrhe. Zbog toga se preporučuje tretiranje samo dela semena koje će se
koristiti za setvu, a seme koje se ne koristi odmah, ne treba tretirati.

162
 Opšte semenarstvo

Slika 59. Mašina za tretiranje semena soje

Figure 59. Seed treatment machine for soybean
(http://www.frontiernet.net/~vohsseeds/)

O efektu tretiranja semena postoje brojni podaci. Manje poznati su

efekti biološkog tretiranja semena. Rhodes i Powel (1994) su objavili po-
datke koji ukazuju na osnovu bioloških preparata u tretiranju semena.
U tabeli 28 dat je prikaz trivijalnih naziva preparata, aktivnih supstanci
i biljnih vrsta kod kojih se preporučuje upotreba pomenutih preparata.
Neki od preparata su univerzalni, a mikroorganizmi od kojih su sačinje-
ni su bakterije.
Tabela 28. Biološki preparati za tretiranje semena raznih biljnih vrsta
Table 28. Biological matters for seed treatment for different plant species
(Rhodes, Powel, 1994)

Aktivna materija
(mikroorganizam)
Active matter
Bacillus subtillis
Bacillus subtillis
Streptomyces griseoviridis
Trichoderma harzianum
Pseudomonas cepacia
Agrobacterium radiobacter
Biljna vrsta / Plant species
razne vrste / different species
pamuk, kikiriki, pasulj / cotton,peanut,bean
povrće, cveće / vegetable, flower
razne vrste / different species
razne vrste / different species
seme drvenastog bilja / forest species

163
 Semenarstvo

Osim što imaju efekat na suzbijanje patogena u i na semenu bio-

loški preparati deluju i na parazite i štetočine u zemljištu. U tabeli 29
dat je pregled patogena i štetočina koje biološki preparati mogu da
suzbiju kod određenih biljnih vrsta. Kao što se iz navedenih podataka
može videti

Tabela 29. Važnije štetočine i bolesti koje se kontrolišu kod semena primenom bio-
loških preparata
Table 29. Important pests and diseases which are controled by biological matters
(Rhodes and Powel, 1994)

Biljna vrsta / Štetočina ili patogen /

Plant species Pest or disease

Šećerna repa, pšenica, kukuruz,

povrće, leguminoze / Štetočine u zemljištu, vaši /
Sugar beet, corn,vegetable, soil pests, aphids
forage species

Tilletia caries, Ustilago spp., Pyrenophora

Žita / Cereals
spp., Fusarium spp., Septoria spp.

Pythium spp., Rhizoctonia solani

Pamuk / Cotton
Xanthomonas campestris

Povrće / Vegetable Pythium spp., Rhizoctonia solani

Kukuruz / Corn Pythium, Fusarium spp.

Šećerna repa / Sugar beet Pythium, Aphanomyces spp., Phoma betae

Krompir / Potato Fusarium spp., Rhizoctonia solani

Grašak, pasulj, soja Pythium spp., Rhizoctonia solani

Pea,bean, soybean Peronospora spp.

biološki preparati suzbijaju na žitima Tilletia caries, Ustilago spp., Pyre-

nophora spp., Fusarium spp., Septoria spp., patogene koji inače mogu da
limitiraju ukupnu proizvodnju semena. Kod šećerne repe može da se
kontroliše parazit Phoma betae i dr.
Biloški preparati sigurno imaju budućnost u savremenom pri-
stupu zaštiti semena od štetnih organizama, jer doprinose očuvanju

164
 Opšte semenarstvo

biodiverziteta*, koji je poselednjih decenija značajno osiromašen, de-

lom zahvaljujući i hemijskoj zaštiti semena (ISF, 2000).

Pakovanje semena

Način pakovanja zavisi od količine semena koje se pakuje, a mo-

menat ekonomičnosti je vrlo značajan jer svakako ne bi bilo opravdano
seme pšenice u količini od 50 kg pakovati u aluminijske višeslojne folije.
Veće količine semena, što se uglavnom odnosi na ratarske biljne vrste
se pakuju u papirne ili jutane vreće, dok se kod semena povrća mogu
upotrebiti različiti materijali. Za sada je najbolji način sitnog pakova-
nja semena povrća u lamelirane aluminijske folije. One su sačinjene od
tri sloja. Spoljašnji sloj je od sintetičkog terilena, srednji od aluminijske
folije, a unutrašnji od polietilena. Veoma praktičan i uspešan način pa-
kovanja semena povrća je u limenkama, mada je taj način prilično skup.
Pri pakovanju se odmeri određena količina čistog semena i pakuje
u tekstilne, papirne, plastične vreće ili u neki drugi pomenuti materijal.
Vreće se zatvaraju prišivanjem ili lepljenjem. Za veće količine semena,
kod ratarskih biljnih vrsta vreće se obično prošivaju, dok se kod lameli-
ranih folija primenjuje lepljenje.
Održavanje vitalnosti semena zavisi od ambalaže u koju se seme
pakuje, pogotovo ako seme ne ide odmah u prodaju. Osim od vrste am-
balaže održavanje najvažnijeg fiziološkog pokazatelja kvaliteta semena,
klijavosti, zavisi od temperature i vlažnosti semena što ilustruje tabe-
la 30. Seme pirinča sa početnom vlagom od 9,65% je stavljeno u četiri
različita pakovanja i čuvano 5 meseci u kontrolisanim uslovima tem-
perature od 16oC i relativne vlažnosti od 65%. Tokom perioda čuvanja
semena sadržaj vlage u semenu se povisio posebno kod pakovanja u
polipropilenskim vrećicama. Procenat klijavosti nije opao posle pet me-
seci skladištenja, ali se smanjila životna sposobnost semena, što su po-
kazali rezultati testa ubrzanog starenja. Povećanje količine elektrolita pri
izvođenju testa električne provodljivosti ukazuje na lošiji vigor semena
kukuruza (Abba and Lovato, 1999).

* Biodiverzitet (biološka raznovrsnost) je kompleksan pojam, koji pokriva mnoge

aspekte biološkog variranja. Najčešće se reč biodiverzitet koristi da opiše sve vrste
organizama koji žive u određenoj oblasti. Gledano sa niova planete biodiverzitet se
može definisati kao „život na Zemlji“.

165
 Semenarstvo

Tabela 30. Srednje vrednosti sadržaja vlage, klivosti i životne sposobnosti (ustanovlje-
nog testom ubrzanog starenja) i vigor testa (ispitivanog električnom por-
vodljivošću) na semenu pirinča u četiri različita pakovanja tokom 5 meseci
Table 30. Means seed moisture content, germination, storability (investigated by acce-
lerated aging technique) and vigour test (investigated by electrical conduc-
tivity) of rice seeds stored in 4 different containers after 5 months storage
(Muangkaeo i sar., 2005)

Životna
Sadržaj Vigor (električna
sposobnost (AA)
Tip pakovanja vlage Klijavost porvodljivost)
klijavost%
Conteriner type Moisture Germination Vigour (Electrical
Storability (AA)
content conductivity)
germination%

PA 9,81 95 92 35,38
PE 9,83 95 93 35,92
MPET 9,79 96 92 35,29
WP 10,4 95 92 35,29

PA – Poliamid / Polyamide
PE – Polietilen / Polyethylene
MPET – Metalom obložen polietilen terepfalat /Metallized Polyethylene Terepthalate
WP – Tkani polipropilen / Woven Polypropylene

Za pakovanje semena bi trebalo koristiti mašine za pakovanje i

merenje. One mogu biti relativno jednostavni i jeftini uređaji sa por-
tlabl zatvaračima za vreće. Uređaji za pakovanje mogu biti i sistemi
s integrisanim mašinama za punjenje, merenje, zatvaranje i prenoše-
nje vreća.
Vreće u koje se seme pakuje treba da budu atraktivne, na prednjoj
strani obično imaju vidno označenog proizvođača, odnosno semensku
kuću njenim prepoznatljivim logom, biljnu vrstu i dr. Na poleđini vreće
kao dopunske informacija može da se naznači setvena norma, potreban
broj zrna po hektaru i dr.
Kao propratna dokumentacija na vreću se prišiva ili lepi atest koji
sadrži podatke o broju partije semena, biljnoj vrsti, neto masi pakova-
nja, da li je seme tretirano, ko je dorađivač i dr.
U slućaju da se seme prepakuje, potrebno je da ustanova koja je iz-
dala aprobaciono uverenje, odnosno stavila ateste na vreće, da pismeno
odobrenje za ovakav postupak.

166
 Opšte semenarstvo

Ukoliko se seme izvozi, a izvoz se obavlja u zemlje koje su članice

OECD-a, postoje posebna pravila, koja u pogledu pakovanja, podrazu-
mevaju obeležavanje vreća atestima određene boje i to za:
– osnovno seme – atesti bele boje,
– aprobirano seme prve generacije – atesti plave boje,
– aprobirano seme druge i ostalih generacija – atesti crvene boje.
Na svakom atestu crvene boje mora biti naznačena generacija
umnožavanja.
Dorađeno, upakovano i obeleženo predviđenim atestom (etiketom)
seme se odlaže u skladišta (sl. 60), ili ide direktno u prodaju. Radi si-
gurnije manipulacije semenom vreće jedne ili dela partije stavljaju se
na palete i obmotavaju polietilenskim omotačem. Omotač štiti seme od
mehaničkih oštećenja, usvajanja vlage, predstavlja izvesnu vrstu zaštite
od insekata i glodara.

Slika 60. Seme u skladištu

Figure 60. Seed in storage

167
 Semenarstvo

SKLADIŠTENJE SEMENA

Seme je živi organizam koje zahteva specifične uslove skladištenja

kako bi očuvalo kvalitet do setve i omogućilo dobijanje zdrave i vigo-
rozne biljke. Visoko kvalitetno seme je preduslov uspešne biljne proi-
zvodnje. Kvalitetno seme je neophodno da osigura dobar sklop biljaka,
sa predviđenom količinom semena pri setvi, pod određenim uslovima
u polju. Kvalitet semena je rezultat zajedničkog efekta činilaca spoljne
sredine tokom vegetacije i uslova kojima je seme izloženo tokom žetve
i skladištenja. Nepovoljni spoljašnji činioci (temperatura, padavine, re-
lativna vlažnost vazduha i zemljišta) tokom vegetacije mogu značajno
smajiti klijavost i vigor semena (Egli et al., 2005). Cilj skladištenja je da
održi seme u dobrom fizičkom i fiziološkom stanju od vremena žetve do
vremena setve.
Skladištenje mase semena je ekosistem kreiran od strane čove-
ka, u kome su živi organizmi i neživa priroda (okruženje) u stalnoj
interakciji. Najvažniji živi organizam je seme samo po sebi, ali tu su
i razne vrste insekata i mikoflora. U neživu okolinu spadaju različiti
fizički i hemijski uticaji, kako je to prikazano na slici 65 (Babić i Ba-
bić, 2000).
Najbolji način skladištenja semena je onaj koji u najmanjoj meri
utiče na promene bioloških osobina semena što se postiže efikasnom
regulacijom vlage i temperature. I najosetljivije seme će održati vital-
nost na visokom nivou tokom više godina ako se čuva sa niskim sa-
držajem vlage i na niskoj temperaturi (tab. 30). Pivski ječam je bio
uskladišten na različitim temperaturama sa različitim sadržajem vla-
ge. Na temperaturi od 0oC i pri vlažnosti semena od 10% seme može
da se čuva 16 godina. Kako su se temperatura čuvanja i sadržaj vlage
u semenu povećavali, tako se smanjivalo vreme životne sposobnosti
semena (Aastrup et. al., 1989).

168
 Opšte semenarstvo

Tabela. 30. Dužina života semena pivarskog ječma u zavisnosti od temperature čuva-
nja i sadržaja vlage u semenu
Table 30. The longevity of seeds of malting barley as affected by temperature storage
and moisture content in seeds (Aastrup et.al., 1989)

Temperatura Sadržaj vlage u semenu

Temperature Seed moisture content
  10% 12% 14% 16% 18%
16 godina/ 6 godina/ 2 godine/ 1 godina/ 190 dana/
0°C
years years years year days
14 godina/ 5 godina/ 1.8 godina/ 315 dana/ 160 dana/
2°C
years years godina/year dana /days dana /days
11 godina/ 4 godine/ 1.5 godina/ 260 dana/ 130 dana/
4°C
years years year days days
9 godina/ 3 godine/ 1.3 godine/ 210 dana/ 105 dana/
6°C
years years year days days
7.5 godina/ 2.5 godina/ 1 godina/ 170 dana/ 89 dana/
8°C
years years year days days
6 godina/ 2 godina/ 300 dana/ 140 dana / 70 dana /
10°C
years years days days days
5 godina/ 1.6 godina/ 240 dana / 110 dana / 55 dana/
12°C
years year days days days
3.8 godina/ 1.3 godina/ 190 dana / 85 dana / 45 dana /
14°C
years year days days days
3 godina/ 1 godina/ 150 dana / 65 dana / 35 dana /
16°C
years year days days days
2.3 godina/ 290 dana/ 115 dana / 50 dana / 25 dana /
18°C
years days days days days
1.8 godina/ 220 dana/ 90 dana / 40 dana / 20 dana /
20°C
year days days days days
1.4 godine/ 170 dana/ 70 dana / 30 dana / 15 dana/
22°C
year days days days days
1 godina/ 130 dana/ 55 dana / 25 dana / 12 dana/
24°C
year days days days days
290 dana/ 100 dana/ 40 dana / 18 dana / 9 dana /
26°C
days days days days days
70 dana / 30 dana / 13 dana / 7 dana/
28°C 210 days
days days days days
55 dana / 22 dana / 10 dana / 5 dana /
30°C 160 days
days days days days

169
 Semenarstvo

Postoji Harrington-ovo pravilo za sadržaj vlage u semenu koje glasi: za

svako sniženje procenta vlage u semenu životni vek semena se duplira (http:/
agritech.tnau.ac.in/seed_certification/seed%20Storage%20factors.htm).
Gubitak klijavosti semena, pod povoljnim uslovima skladištenja, za-
visi od biologije semena, a do toga može proći i nekoliko godina. Mnoge
vrste semena povrća zadržavaju klijavost veću od 50% i posle 10 i više
godina čuvanja. Za komercijalnu povrtarsku proizvodnju, navedena lista,
koja ukazuje na dužinu skladištenja pojedinih vrsta semena, može poslu-
žiti kao vodič:
– 1 godina – kukuruz šećerac, luk, peršun, paštrnak,
– 2 godine – repa, paprika, praziluk,
– 3 godine – asparagus, pasulj, mrkva, celer, salata, grašak, spanać,
paradajz,
– 4 godine – kupus, karfiol, kelj, kelj pupčar, tikvica, bundeva, bli-
tva, rotkvica,
– 5 godina – krastavac, endivija, dinja, lubenica (Victory Seed, 2009).
Ellis i sar. (2008) su ispitivali kolika je dugoveđnost semena povrća
ukoliko se ono čuva u povoljnim uslovima skladištenja. Različite vrste po-
vrća pokazale su i različito vreme održavanja životne sposobnosti semena
(tab. 31).
Table 31. Minimalni standardi za klijavost u SAD i državi Kolorado i relativna dužina
životne sposobnosti semena povrća
Table 31.Federal and Colorado minimum germination, seed count and relative
longevity of selected vegetable seed (Ellis i sar., 2008)

Prosečan boroj
Minimalna semena po Relatvna životna
klijavost (%) gramu i unci
Vrsta semena sposobnost (godine)
Minimum Average number Relative longevity
Kind of seed
germination of seed per: (years)
(percentage)
Gram Ounce
Asparagus /Asparagus 60 50 1,400 3
Pasulj /Beans 70 4 100 3
Repa / Beets 65 70 2,000 4
Brokoli / Broccoli 75 290 8,100 3
Kelj pupčar
70 300 8,500 4
Brussels sprouts
Kupus / Cabbage 75 280 7,700 4
Mrkva / Carrot 55 790 22,000 3

170
 Opšte semenarstvo

Kineski kupus
75 250 7,000 3
Cabbage, Chinese
Karfiol / Cauliflower 75 310 8,600 4
Celer korenaš
55 1,800 50,000 3
Celeriac
Celery / Celer 55 2,700 76,000 3
Cikorija / Chicory 65 710 20,000 4
Kukuruz šećerac
75 5 140 2
Sweet Corn
Krastavac
80 40 1,100 5
Cucumber
Plavi patlidžan
60 260 7,200 4
Eggplant
Endivija / Endive 70 610 17,000 5
Kelj / Kale 75 360 10,000 4
Keleraba / Kohlrabi 75 330 9,200 3
Praziluk / Leek 60 350 9,900 2
Salata / Lettuce 80 930 26,000 1
Muskatna dinja
75 40 1,100 5
Muskmelon
Luk / Onion 70 300 8,500 1
Peršun / Parsley 60 640 18,000 1
Paštrnak / Parsnip 60 240 6,800 1
Grašak / Pea 80 7 200 3
Paprika
55 160 4,500 2
Pepper
Bundeva
75 7 200 4
Pumpkin
Rotkva / Radish 75 110 3,100 4
Spanać / Spinach 60 100 2,900 3
Spanać, novozelandski
Spinach, 40 20 430 3
New Zealand
Bundeva / Squash 75 10 300 4
Repa / Turnip 80 500 14,000 4
Lubenica/Watermelon 70 10 300 4

171
 Semenarstvo

Prema podacima Basra (2006) čuvanje semena na temperaturama

višim od -20oC je veoma dobro za očuvanje početnog kavliteta semena.
Razlog tome je usporavanje fizioloških procesa u semenu, koji su uzrok
gubljenja kvaliteta semena.
Dokaz da je seme kvalitetno je njegova sposobnost da klija. Is-
pitivanje klijavosti semena se uglavnom vrši u optimalnim uslovima
u laboratoriji, tako da su razni nepovoljni uslovi koji dovode do sla-
bljenja ponika, kojima je seme izloženo u poljskim uslovima, ovde
izbegnuti. Razlika između klijavosti semena u laboratoriji i njegove
klijavosti u polju je često velika. Uprkos tome, određivanje klijavosti
u optimalnim uslovima je obezbedilo osnovni oslonac u većini istra-
živanja o starenju semena.
Uticaj temperature od 10oC na seme kenafe tokom skladištenja
ispitivali su Meints i Smith (2003). Ispitivana je energija klijanja, kli-
javost, vigor i prinos semena. Seme je čuvano četiri godine na ambi-
jentalnoj relativnoj vlažnosti. Klijavost je ispitivana pri standardnoj
temperaturi (20-30oC) i nižoj temperaturi (20oC). Vigor semena je
proveravan s vremena na vreme. Poljska klijavost je bila ista za razli-
čite uslove skladištenja tokom četiri godine, ali je bila dirtektno pod
uticajem sušnih uslova u vreme kada je seme sejano u polju. Klija-
vost semena se održala iznad 80% tokom vremena skladištenja na
10oC, te se moglo komercijalno koristiti. Gubitak elektrolita meren je
konduktometrijski i bio je 30-50% niži kod svežeg semena nego kod
onog čuvanog četiri godine na 10oC.
Brzina klijanja, koja se smatra indikatorom vigora semena, je oset-
ljivija kao ocena oštećenja semena nego gubitak klijavosti. Primećeno
je da se rast primarnog korena usporava, čak i pre nego što klijavost
počinje da opada (Guy, 1982). U nekim slučajevima je primećeno da je
povećanje klijavosti proporcionalno sa vremenom skladištenja semena
do određenog vremena, verovatno zbog uticaja endogenih inhibitora
klijanja. Takvi efekti su ustanovljeni kod uskladištenog semena trava i
leguminoza, kod kojih mirovanje povećava klijavost do izvesnog vreme-
na (Harty et al., 1983).

172
 Opšte semenarstvo

Promene u razvoju biljke i prinos semena

Atipičnosti u razvoju ponika se obično javljaju posle klijanja semena

koje je duže uskladišteno. Istraživanja ukazuju i na to da na morfologiju
relativno zrelih biljaka može da utiče vreme čuvanja semena iz kojeg je
biljka ponikla. Kod Arabidopsis thaliana, na primer, broj listova koji se
javlja na glavnom stablu pre cvetanja se smanjuje ako je biljka ponikla
iz duže čuvanog semena. Sejanje oštećenog, duže uskladištenog semena,
može čak da utiče i na morfologiju cvetova (Milošević i Malešević, 2004).
Odnos između dužine uskladištenja semena i prinosa je komplek-
san. Prvo, postoji razlika uslovljena genetičkim osobinama između vr-
sta. Drugo, razlika u vigoru između partija semena je obično mnogo
više izražena u nepovoljnim uslovima spoljne sredine. Treće, prinos po
biljci se često povećava kod nekih biljnih vrsta, ako zbog dugog čuvanja
semena nikne manji broj biljaka jer je povećan životni prostor.
Proučavanja na kukuruzu ukazuju na to da su slabije biljke i sma-
njeni prinosi rezultat delimično ostarelog semena, čak i kada su nivoi
klijanja relativno visoki. Sejanje starijeg semena kukuruza dovelo je do
sporijeg nicanja, biljke su formirale listove manje lisne površine i ma-
nji broj visokoproduktivnih biljaka je dobijen u sledećoj generaciji. Kod
sirka prinos po biljci opadao je posle primene testa ubrzanog starenja,
čak i kada vrednost laboratorijskog klijanja nije značajno opala.
Produženi uticaj skladištenja soje na prinos istraživali su Eđe i Burris
(1970). Produktivnost se vrlo malo smanjila kod semena kod koga je
vigor bio umanjen. U ispitivanjima sa semenom soje podvrgnute testu
ubrzanog starenja je ustanovljeno da je rani razvoj ponika bio sporiji
u partijama semena sa nižom energijom klijanja uzrokovanom dužim
čuvanjem ali se razlika između atipičnog i tipičnog ponika smanjila ra-
zvojem biljaka. Konstatovan je niži prinos kod semena soje čuvanog dve
ili tri godine od onog posle žetve.

Vlaga i temperatura kao činioci oštećenja semena

Relativna vlaga vazduha i temperatura su dva spoljna činioca koja vrše

najveći uticaj na starenje semena. McCormack (2004) navodi da sadržaj
vlage u semenu ima veći uticaj na dugovečnost semena nego temperatura.

173
 Semenarstvo

Ukoliko se posmatra uticaj relativne vlažnosti vazduha na sadržaj vlage

u semenu može se videti da se povećanjem relativne vlažnosti vazduha
povećava sardžaj vlage u semenu (sl. 61). Odnos između relativne vlažno-
sti vazduha i semena određuje i vreme u kome se seme može bezbedno
skladištiti kao što je prikazano na slici 62. Odgovarajuća kontrola ova dva
činioca obezbeđuje uslove za uspešno i sigurno skladištenje.

Slika 61. Povećanje vlažnosti semena u zavi-

25
snosti od relativne vlage vazduha
20 Figure 61. Decreasing of seed moisture con-
Seed moisture (percent)

tent depending of ear huminity

Vlaga semena (%)/

15

10 25

5 20 1.
Seed moisture (percent)
Vlaga semena (%)/

0 15
0 20 40 60 80 100
2.
Relativna vlaga (%)/ 10
Relative humidity (percent) 3.
5
4.
0
0 20 40 60 80 100
Relativna vlaga (%)/
Slika 62. Bezbedno skladištenje u Relative humidity (percent)

odnosu vlažnosti semena i vazduha
Figure 62. Safety storage of seed
depending of seed and ear moisture
content
1. Skladištenje semena nije sigurno/not safe for seed storage
2. Kratkoročno skladištenje /short-term storage
3. Srednjeročno skladištenje /medium-term storage
4. Dugoročno skladištenje /long-term storage

Opšte načelo je da što je suvlje i hladnije skladište to seme duže

održava klijavost. Seme sa povišenim sadržajem vlage može se oštetiti
na niskim temperaturama zbog smrzavanja, što je povezano sa prisu-
stvom slobodne vode. Ovaj problem se ne javlja kod suvog semena, čak
ni kada temperatura padne ispod 0oC. Međutim, kod niskog sadržaja
vlage seme je mnogo osetljivije na mehanička oštećenja.
Evidentno je da različite vrste semena gube vitalnost u različitoj
meri pod istim uslovima skladištenja. Tako su Ellis i Roberts (1981)
ustanovili da na stalnoj temperaturi od 10oC različite biljne vrste različi-
to reaguju zbog toga što imaju različit temperaturni koeficijent (sl. 62).
Najniži temperaturni koeficijent ima seme luka, koje se teško čuva, a

174
 Opšte semenarstvo

Temperaturni koeficijent/Temperature coefficient (Q10)

Allium cepa
Festuca pratensis
22 Glycine max
Hordeum vulgare
20 Lactuca sativa
Lolium perene
18 Oryza sativa
Pisum sativum
16 Trifolium incarnatum
Triticum aestivum
14 Vicia faba
Avena sativa, Secale cereale
12 Begonia semperflores, Myosotis alpestris,
Taraxacum dens-leonis, Viola tricolor
10 Callistephus chinensis, Daucus carota,
Primula obconica
8
6
4
2
0-20 -10 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120
Temperatura/Temperature (0C)

Slika 63. Temperaturni koeficijent za promenu gubitka klijavosti za povećanje

temperature od 10°C Q10 za seme navedenih vrsta
Figure 63. Temperature coefficient for change of loss of germination for temperature
increase 10°C Q10 for seed of following species
(Ellis and Roberts, 1981)

najviši ječam, koji veoma dobro održava klijavost u različitim uslovima.

Vlaga i temperatura sigurno određuju mogućnost dužine skladi-
štenja semena. Primer dužine skladištenja u odnosu na sadržaj vlage i
visine temperature skladištenja prikazan je na slici 61. Slika predstva-
lja model po kome treba održavati temperaturu i sadržaj vlage kako bi
seme održalo odgovarajući nivo kvaliteta kod uljane repice. Ako se tem-
peratura ili vlaga uljane repice nalaze u delu koji nije šrafiran na slici 64,
treba preduzeti mere za smanjenje jednog od pomenutih činilaca, vlage,
temperture ili oba (Canadian Grain Commision, 2009).
Naglo oštećenje semena usled izlaganja visokoj temperaturi i visokoj
vlažnosti u laboratorijskim uslovima ima poseban značaj za rad u oblasti
starenja semena. Testovi ubrzanog starenja su korisni, a ubrzano starenje
podrazumeva izlaganje semena temperaturi od 40oC i visokoj relativnoj
vlažnosti vazduha u toku nekoliko dana (najčešće 4), jer daje informaciju

175
 Semenarstvo

manje dana za sigurno skladištenje/

fewer days of safe storage

manje dana za sigurno skladištenje/

moisture content %, at binning
sadržaj vlage % u skladištu/

fewer days of safe storage

promene/spoilage

bez promene
najmanje 5 meseci/
no spoilage for at
least 5 months

Temperatura u skladištu u °C/Temperature °C at binning

Slika 64. Karta uticaja temperature i vlage na vreme skladištenja uljane repice
Figure 64. Map effect of temperature and moisture ma storage rapeseed
(Canadian Gain Commission, 2009)

o vigoru semena za vrlo kratko vreme, umesto da se istraživanja obavljaju

godinama. Korišćenje ubrzanog starenja u istraživanjima fiziologije ošte-
ćenja semena je odavno poznato. Na slici 65 prikazan je potencijal vigora
kod hibridnog semena suncoktreta (levo) i kukurza (desno) korišćenjem
testa ubrzanog starenja. Može se videti da se kod semena suncokreta vigor
smanjivao značajno brže nego kod semena kukuruza, mada je smanjenje
bilo evidentno kod semena obe biljne vrste (Stan, 1997).
Germination (%)

Germination (%)
Klijavost (%)/

Klijavost (%)/

Vlažnost (%)/ Vreme (h)/ Vlažnost (%)/

Vreme (h)/ Time (h) Humidity (%)
Humidity (%)
Time (h)

Slika 65. Gubitak vigora kod semena suncokreta i kukuruza

primenom testa ubrzanog starenja
Slika 65. Vigour potential of sunflower (left) and corn hybrid seeds
(right) determined by accelerated ageing method
(http://www.incda-fundulea.ro/rar/nr78/rar7_12.pdf )

176
 Opšte semenarstvo

Čuvanje semena na veoma niskim temperaturama je pogodno za

čuvanje kolekcija u bankama gena. Čuvanje semena u kontejnerima
na -15 ili -20oC je sada već rutinski postupak (Fraser, 1980). Dosadaš-
nja iskustva govore da je moguće uspešno uskladištenje mnogih vrsta
semena i po nekoliko decenija. Koliko je čuvanje semena pouzdanije
na nižim temperaturama, najbolje je prikazano na slici 66. Prave koje
označavaju čuvanje semena na -13oC i sadržaja vlage 7% obezbeđuju
životnu sposobnost semena više od 65 godina. Ako je sadržaj vlage
12% pri istoj temperaturi životni vek je smanjen na 27 godina. Na 2oC
period čuvanja je bio 5 godina. Za seme sa 12% vlage i 13 godina za
seme sa 7% vlage.

95
90 12% vlage-moisture 2oC
80 12% vlage-moisture -13oC
Klijavost/Germination (%)

7% vlage-moisture 2oC
70
60 7% vlage-moisture -13oC
50
40
30
20

10
5
2
1
0.5
0 5 10 15 20 25 30 60 65
Godine/Years

Slika 66.Uticaj temperature i vlage na preživljavanje semena

Figure 66. Influence of temparature and moisture on seed survival (Tompsett, 1983)

Efekti genotipa na dugovečnost semena

Starenje smanjuje vigor i dugovečnost semena kod inbred linija

kukuruza, zbog nenaslednih genetičkih promena. Pored nenaslednih
genetičkih promena usled hromozomskih aberacija i oštećenja u DNK
sekvencama, nasledne promene tokom skladištenja kukuruza su evi-
dentne. Genetička varijabilnost starenja inbred linija semena se može

177
 Semenarstvo

koristiti u istraživanjima vezanim za identifikaciju gena vezanih za kli-

janje starog semena. Inbred linija kukuruza šećerca P39 i inbred linija
EP44 korišćeni su kao materijal za istraživanje. Mešavina živog i mr-
tvog semena posle 20 i 22 godine čuvanja su upoređeni upotrebom SSR
tehnike. Primenom markera ustanovljeni su genotipovi pojedinačnih
semena. Razlika između mrtvog i živog semena može se objasniti zao-
stalom varijabilnošću pojedinih semena, spontanim mutacijama ili sta-
renjem. Varijabilnost je bila veća na hromozomu broj 7 nego kod dru-
gih hormozoma, što ukazuje na vezu između položaja gena u genomu
i vitalnosti semena. Polimorfizam je pronađen kod šest poznatih gena
upotebom SSR tehnike, koji ukazuje na razlike između mrtvog i živog
semena, uključujući i protein za patogenezu 2, superoksid dismutazu 4,
katalazu 3, neprozirni endosperm 2 i metilotionin 1 koji koji su vezani
za proces klijanja. Pored toga su identifikovani pet kandidat gena, tri od
njih mogu biti uključeni u otpornost na bolesti, jedan u detoksikaciju
ekeltrofilnih jedinjenja i jedan u regulaciju transkripcije. Genetička va-
rijabilnost linija starog semena kukuruza je bila korisna za preliminarne
analize identifikacije gena kandidata (Revilla et al., 2009).
Problem čuvanja semena soje u tropskim uslovima je prisutan, te
je iz tog razloga Kueneman (1983) izvršio povratna ukrštanja superior-
nih i inferiornih genotipova u odnosu na mogućnost dugog čuvanja u
skladištima. Ustanovio je da je majčinska biljka vršila značajan uticaj na
dugovečnost semena F1 generacije. Kueneman je procenio sposobnost
genotipova za skladištenje testom ubrzanog starenja. Ustanovljeni uticaj
majčinske biljke se verovatno vrši preko karakteritika semene opne, jer
se ona nasleđuje od majke.

Starenje i oštećenje semena

Najbolja definicija starenja i oštećenja semena je da je to gubitak

kvaliteta u funkciji vremena. Gubitak kvaliteta može nastati usled fizi-
oloških poremećaja i mehaničkih oštećenja. Ovako stroga podela može
da postoji, međutim, u najvećem broju slučajeva, starenje semena nasta-
je kao posledica interakcije brojnih činilaca.
Definicija starenja semena glasi: starenje ili oštećenje semena je ne-
povratan proces. Kada jednom dođe do oštećenja katalitički procesi se ne

178
 Opšte semenarstvo

mogu vratiti. Tačno je da seme ne može samo obnoviti neki narušeni si-
stem, ali u povoljnim uslovima ima mehanizama kojima se može zaštiti.
Postavlja se pitanje kada je seme toliko oštećeno da gubi životnu
sposobnost i šta do toga dovodi. Brojni autori (Woodstock and Tao,
1989; Coolbear, 1995) navode da nepovoljni uslovi setve i značajno
smanjenje količine vode mogu drastično da umanje klijavost semena u
odnosu na onu koja bi bila u povoljnim uslovima za nicanje.
Dve osnovne biohemijske promene se dešavaju prilikom starenja
semena Vigna radiata kod dva različita sadržaja vlage i temperature. Po
rezultatima Narayana i sar. (2003) menjao se status lipidne peroksidaze
i neenzimskog proteina glikolize. Dva ispitivana pokazatelja su varirala
u zavisnosti od promene temperature i vlage. Biohemijske promene i
vitalnost semena su značajno izmenjeni i opali u semenu ispod kritične
temperature (iznad 40oC, iznad transiracione temperature, kada seme
ulazi u staklastu fazu). Podaci pokazuju da je oštećenje semena bilo ve-
oma usporeno pre nego što je ušlo u staklastu fazu.
Prema istraživanjima Kranner i sar. (2005) identifikovana su dva
univerzalna markera za određivanje dugovečnosti semena baziranih
na redukovanom glutation statusu suvog semena (glutation redox sta-
te). Tokom oštećenja semena praćena je uloga telomera i drugih DNK
oštećenja. Određen je prvi korak u metodi za određivanje dugovečnosti
semena. Utvrđena je uloga ćelijske membrane i gubljenje dugovečnosti
kod suvog semena. Određen je i sadržaj vode koji je graničan za održa-
vanje dugovečnosti semena.
Probert et.al. (2009) su dali model koji ukazuje na uslove koji do-
vode do starenja, odnosno oštećenja semena. Oni ovaj proces opisuju
kao deo u seriji biohemijskih promena. Posebnu važnost daju oštećenju
ćelijskih membrana kao uzroku promena biohemijskih reakcija, a zatim
gubljenju ostalih osobina koje počinju smanjenjem klijavosti, posebno
poljske, povećanju broja atipičnih ponika i na kraju, potpunom gubitku
životne sposobnosti semena.
Uobičajeno je da se kaže da je seme najkvalitetnije kada dostigne
maksimalnu masu suve materije, kada se smatra fiziološki zrelim. Posle
navedene faze dešavaju se promene u semenu koje utiču na poboljšanje
njegovog kvaliteta. Na primer, seme mnogih biljnih vrsta posle dostiza-
nja maksimalnog sadržaja suve materije nastavlja sa nakupljanjem spe-
cifičnih rezervnih materija, ili se sadržaj vode svodi na niži nivo, što čini
čuvanje semena bezbednijim (Kermode i sar., 1986).

179
 Semenarstvo

Oštećenja semena u skladištu

O uslovima koji dovode do oštećenja ili starenja semena, ima mno-

go podataka. Obično je to početni kvalitet semena, posebno sadržaj
vode u semenu, zatim uslovi skladištenja koji podrazumevaju određenu
temperaturu i relativnu vlažnost vazduha. O ovome je više rečeno u po-
glavlju o doradi i skladištenju semena. Ono što je ovde potrebno istaći
i objasniti su mehanizmi koji dovode do starenja, odnosno oštećenja
semena.
Važno je ustanoviti šta su primarni, a šta sekundarni prouzrokovači
oštećenja. Kao primer mogu se navesti promene u ćelijskim membrana-
ma. Veoma slične njima su promene uslovljene genetičkim činiocima.
Opadanje vigora semena može biti uslovljeno:
a) otpornošću ćelijskih membrana na oštećenja i
b) mogućnošću obnavljanja ćelijske membrane.
Mogućnost gubljenja vigora kod pojedinačnog semena može biti
rezultat nakupljanja toksičnih metabolita u njemu (na primer masnih
kiselina kratkih lanaca). Različiti su činioci kod raznih vrsta semena
koji dovode do oštećenja semena u raznim uslovima skladištenja. Uvek
se mora imati na umu da svi činioci deluju zajednički i da uslovljavaju
jedan drugog. Oštećenje membrana, mitohondrija može se odražavati
na intenzitet disanja. Oštećenje plazmaleme – endoplazmatičnog reti-
kuluma – Goldžijevog aparata smanjuje količinu proteina koji se sinte-
tišu u ćelijama. Ova i još neka mehanička oštećenja semena data su na
slici 67 (Osborn, 1980).
Pokušaj određivanja uzroka i posledica oštećenja semena, odnosno
njihov mehanizam učinio je Basra (1995). U tabeli 32 iznete su katego-
rije oštećenja, način ustanovljavanja oštećenja i posledice koje nastaju u
ovom procesu.

180
 “Živo seme”
“Alive seed”

Gubitak integriteta membrane Gubitak aktivnosti enzima Neprekidna aktivnost nukleaza

Loss of membrane integrity Loss of enzymatic activity Permanent nuclease activity

Ribonukleaza
Nedostatak mitohondrijalne Ribonuclease Povećana aktivnost endodezoksiribonukleaze
aktivnosti Higer activity of endodesoxiribonuclease
Oštećenje slobodnih radikala
Damage of free radicals Loss of mitohondrial activity
Nedostatak obnavljanja i polimeraze enzima DNK
Nedostatak deobe ćelija
Peroksidacija lipida Lack of regeneration of polymerase ezyme DNA
Lack of cell division
Lipid peroxidation Gubitak integriteta DNK
Gubitak integriteta ribozoma Loss of DNA integrity
Loss of ribosome integrity
Nedostatak dehidogenazne
transferaze tRNK-sintetaze
Lack of dehidrogenase transferase Nedostatak sinteze funkcionalne DNK
tRNA sythetase Lack of functional DNA synthesis

181
Nedostatak sinteze proteina
Lack of protein synthesis

“Mrtvo seme”
“Dead seed”
Opšte semenarstvo

Slika 67. Uticaj fizioloških promena na gubitak vigora semena

Figure 67. Influence of physiological changes on seed vigour (Osborn, 1980)
 Semenarstvo
Tabela 32. Mehanizam oštećenja semena u skladištu
Table 32. Seed demages mechanism intore (Basra,1995)
Mera ustanovljavanja
Kategorija promena/ promena/
Category of changes Measurement for
establishing changes
Enzimske i proteinske Merenja aktivnosti
promene/ enzima,
Enzyme and protein analiza proteina,
changes promene sinteze proteina,
promene metabolizma
RNK/
Measurement of enzyme
activity, protein analysis,
changes of protein
synthesis, changes of
RNA metabolism
Hormonske promene/ PGR tretmani starog
Hormone changes semena,
demonstracije promena
osetljivost na PGRS/
PGR treatments for old
seed, demonstration of
changes, sensitivity to
PGR
Toksični metaboliti/ Direktno otkrivanje/
Toxic metabolits Direct revealing
Mikroorganizmi/ Direktno otkrivanje
Microorganisms oštećenja
eksperimenti inokulacije/
Increased moisture
content of seed and/or
temperature
182
Posledice promena/
Consequences caused
by changes
Oštećenje nastalo slobodnim
radikalima, npr. hidrolitičko
oštećenje,
slabljenje sinteze proteina,
dezorganizacija ćelijskih
membrana/
Damages caused by free
radicals such as hydrolytic
damage, weakening protein
synthesis, disorganization
of cell membranes
Prekid metabolizma,
gubitak osetljivosti na PGRS
preko oštećenja membrana
ili smanjenog metabolizma
u ćelijama/
Metabolism interruption,
sensitivity to PGRS lost via
damaged membranes or
decreased metabolism
inside cells
Primarni ili sekundarni
proizvodi,
reakcija oštećenja,
promene u sistemu
detoksikacije/
Primary or secondary
products, rection of demage,
changes in detoxication
system
Povećanje sadržaja vlage
semena i/ili temperature
Increased moisture content
of seed and/or temperature
 Opšte semenarstvo

Insekti kao prouzrokovači umanjenja

kvaliteta semena u skladištu

Uzrok propadanja semena su glodari i

insekti koji uništavaju ili oštećuju seme već
od početka oplodnje. Kod većine krmnih
biljaka kontaminacija insektima dolazi iz
polja. Kao primer može poslužiti graškov
žižak. Graškov žižak (Bruchus pisorum) (sl.
68) predstavlja ekonomski najznačajniju
štetočinu u proizvodnji zrna i semena pro-
teinaskog graška u oblastima sa aridnijim
klimatom, posebno mediteranskim i ze-
mljama jugoistočne Evrope i Australije. Oko
90% šteta prouzokovanih graškovim žiškom Slika 68. Graškov žižak
bi moglo da se predupredi žetvom u optio- (Bruchus pisorum)
malnom roku i fumigacijom odmah nakon Figure 68. Pea weevil
žetve (Milošević et al., 2010). (Bruchus pisorum)
U tabeli 33 je dat pregled insekata koji
su ekonomski najštetniji, njihove osnovne
karakteristike kao što su veličina imaga, du-
žina životnog ciklusa, da li mogu da lete ili
ne, kao jedna od osobina po kojoj se razliku-
ju, vrsta semena koje oštećuje, i vrsta ošteće-
nja koja prouzrokuju. Kao što se iz podataka
može videti razvoj generacija je kratak po-
sebno kod žižaka (Sitophilus granarius 30 do
50 dana, Sitophilus zeamaise 30–40 dana) (sl.
69), pa posle nekoliko meseci dolazi do nji-
hovog značajnog umnožavanja. Većina žiža-
ka završava životni ciklus u semenu tako da
je njihovu pojavu teško okularno primetiti
u skladištu. Ostali skladišni insekti su manje Slika 69. Kukuruzni žižak
specijalizovani. Najštetniji od njih za žita su (Sitophylus zeamais)
Figure 69. Maize weevil
Sitophilus granarius i Sitophilus oryzae. Po-
(http://upload.wikimedia.org/
java svih insekata je vezana u velikoj meri wikipedia/commons/1/1a/
za sadržaj vlage u okolnoj sredini i semenu Maize_weevil.jpg)
i uslovljena je temperaturom. Optimalna

183
 Semenarstvo

temperatura za razvoj većine insekata je 24–37oC, dok do smanjenja in-

tenziteta pojave dolazi na temperaturi od 15 do 24oC. Na temperaturi vi-
šoj od 15oC većina insekata nije aktivna (Milošević i Malešević, 2004).

Tabela 33. Insekti na semenu u skladištu

Table 33. Insects on seed in store (Milošević, Malešević, 2004)

Dužina Da li
Naziv Oštećeno Životni
odraslog može da
insekta/ seme/ ciklus/ Komentar/
insekta/ leti/
Name of Damage Life Comment
lenght of possibility
insect seed cyrcle
imago to fly
Dani/
Žižak/weevil mm
days
Jaja polažu u semenu, lar-
ve i lutke se hrane unutar
Sitophilus
semena. Otporni na hlad-
granarius
3–5 Žita 30-50 ne noću/ Eggs pass in the
Žitni žižak/
seed, and the larvae feed
Wheat weevil
on the doll inside seeds.
Resistant to cold
Jaja polažu u semenu. Lar-
Sitophilus
ve i lutke se hrane unutar
oryzae
2–3 žita 25-30 da semena / Eggs pass in the
Pirinčani žižak
seed. larvae feed on the
Rise weevil
doll and seeds inside
Sitophilus Isto kao pirinčani žižak,
zeamaise osim što je veći / Eggs pass
2–4 žita 30-40 da
Kuuruzni žižak in the seed. larvae feed on
Corn weevil the doll and seeds inside
Ova pozicija na mahu-
nama u polju ili među
semenom, larve i lutke se
hrane unutar semena, bez
Acanthoscelides nosa. Adaptirani na rela-
obtectus pasulj, tivno nisku temperaturu./
3 21-80 da
Pasuljev žižak grašak Ovipozition the pods in
Bean weevil the field or among seed,
and larvae feed on the
doll inside seeds. without
a nose. Adapted to relati-
vely low temperatures.

184
 Opšte semenarstvo

Patogeni kao prouzrokovači umanjenja kvaliteta

semena u skladištu

Pod mikropopulacijom koja se javlja kod semena u skladištima

uglavnom se podrazumeva gljivična flora. Kontaminacija semena i zrna
gljivičnim organizmima može da rezultira nezadovoljavajućim klija-
njem semena, vigorom ili ukupnim kvalitetom semena. Skladišne gljive
kontaminiraju obično seme tokom skladištenja i obično nisu prisutne u
većem procentu pre žetve u polju.
O prisustvu i ulozi bakterija i virusa ima veoma malo podataka.
Pretpostavlja se da fitopatogene bakterije u skladištima nemaju dovolj-
no slobodne vode da bi se mogle razvijati. Pored toga, uslovi umanjene
vlažnosti iniciraju porast skladišnih gljiva koje svojim razvijanjem one-
mogućavaju intenzivnu pojavu fitopatogenih bakterija, odnosno uspo-
stavlja se inkopatibilan odnos između ove dve grupe patogena (Bewley
and Black, 1983).
Postoje dve grupe gljiva koje se javljaju na semenu. To su tzv.
poljske i skladišne gljive. Poljske gljive se javljaju, kao što samo ime
govori, u polju i zaražavaju seme koje se razvija u polju. Gljive za-
htevaju visok sadržaj vlage za razvoj. Tako, na primer, za žita je ta
vlažnost 30–33%. Ovako visoka vlaga umanjuje se u toku sazreva-
nja semena, u procesu sušenja semena posle žetve, a pre skladištenja.
Kod semena zaraženog poljskim gljivama dolazi do promena kao što
su: obezbojavanje, gubljenje funkcije embriona, produkcija toksina.
Među ekonomski najznačajnije ubrajaju se gljive iz roda Drechslera,
Fusarium, Alternaria i dr.
Gljive koje se ne javljaju u skladištima u većoj meri, ne naseljavaju
seme pre žetve. Procenat zaraženosti mesec dana pre žetve iznosi kod
semena kukuruza svega 5% ukupne mikoflore. Tokom berbe i tran-
sporta na površini zrna može se konstatovati povećanje broja mikro-
organizama, a i procenat gljiva koje se javljaju u skladištima time se
znatno povećava. Skladišne gljive uglavnom pripadaju rodu Penicilli-
um, Aspergillus, Rhizopus, Mucor i dr. (tab. 34) (Milošević, 1983).

185
 Semenarstvo

Tabela 34. Mikopopulacija izolovana sa semena kukuruza uskladištenog u silose

Table 34 Seed borne fungi isolated from corn stored in silo (Milošević, 1979)

Vrsta gljiva/ Fungi Vrsta gljiva/Fungi

Rod Aspergillus/Genus Aspergillus Genus penicillium/Rod Penicillium
Aspergillus flavus Penicillium cyclopium
Aspergillus clavatus Penicillium purpurogenum
Aspergillus fumigatus Penicillium multicolor
Aspergillius glaucus Penicillium brevicompactum
Aspergillus ustus Penicillium notatum
Aspergillus candidus
Aspergillus niger

Ostale gljive / Other fungi

Fusarium oxysporum
Helminthosporium carbonum
Alternaria tenuis
Cladosporium cladosporoides
Nigrospora oryzae

Intenzitet kojim se odvijaju promene zavisi od više činilaca, a među

najznačajnije ubrajaju se temperatura i vlažnost kako samog semena,
tako i okoline u kojoj je seme skladišteno. Uslovi koji utiču na razvoj
skladišnih gljiva u skladištu su:

– sadržaj vlage u semenu,

– temeratura,
– početni kvalitet semena,
– dužina skladištenja,
– aktivnost insekata i grinja na semenu.

Promene koje nastaju na semenu kao posledica zaraženosti skladiš-

nim gljivama su brojne, a u najvažnije se ubrajaju:

– gubitak klijavosti,
– obezbojavanje semena (kličnog dela i endosperma),
– zagrevanje semena,
– biohemijske promene u semenu,
– gubici u masi semena,
– produkcija mikotoksina.

186
 Tabela 35. Mikotoksini u zrnu i semenu žita
Table 35. Mycotoxins in wheat grain and seed (http://www.fao.org/Wairdocs/X5008E/X5008e01.htm)

Mikotoksin/ Biljna vrsta/ Gljiva izvor/

Efekti prisustva/Effects of ingestion
Mycotoxin Plant species Fungal source(s)
Nivalenol Fusarium graminearum Toksičan za ljude Indija, Kina, Japan i Koreja. Otrovne za
Pšenica, kukuruz, ječam
deoxynivalenol/ Fusarium crookwellense životinje, posebno svinje /Human toxicoses India, China,
/wheat, maize, barley
nivalenol Fusarium culmorum Japan, and Korea. Toxic to animals, especially pigs
Zeralenone Kukuruz, pšenica/ F. graminearum Identifikovane od strane Međunarodne agencije za
Zearalenone maize, wheat F. culmorum istraživanje raka (IARC), kao mogući ljudski karcinogen.
F. crookwellense Utiče na reproduktivni sistem ženki svinja /
Identified by the International Agency for Research on
Cancer (IARC) as a possible human carcinogen. Affects
reproductive system in female pigs
Ochratoxin A Ječam, pšenica i druge Aspergillus ochraceus Sumnja da je IARC kao ljudska karcinogen. Kancerogene
vrste/barley, wheat, and Penicillium verrucosum kod laboratorijskih životinja i svinja /
many other species Suspected by IARC as human carcinogen. Carcinogenic in
laboratory animals and pigs
Fumonisin Kukuruz/Maize Fusarium moniliforme Sumnja da je IARC kao organski karcinogen za
fumonisin B1 plus several less common ljude. Toksičan za svinje i živinu. Uzrok konjski
species eucoencefalomalacija (ELEM), fatalna bolest konja /

187
Suspected by IARC as human carcinogen. Toxic to pigs and
poultry. Cause of equine eucoencephalomalacia (ELEM), a
fatal disease of horses
Kukuruz, kikiriki i
Aflatoksin mnoge druge vrste/ Aflatoksin B1 i prirodna mešavina Aflatoksina, identifikovan
Opšte semenarstvo

Aspergillus flavus kao potencijalni ljudski karcinogeni po IARC. Neželjenih

aflatoxin B1, B2 maize, peanuts, and
efekata u raznim životinjama, posebno pilićima /
many other species
Aflatoxin B1, and naturally occurring mixtures of aflatoxins,
Aflatoksin
Kukuruz, kikiriki/ identified as potent human carcinogens by IARC. Adverse
aflatoxin B1, B2, Aspergillus parasiticus effects in various animals, especially chickens
maize, peanuts
G1, G2
 Semenarstvo

Seme soje inokulisano različitim vrstama skladišnih gljiva (Asper-

gillus niger, A. Flavus, Fusarium solani i Rhizopus sotlonifer) je čuvano
u skladištu tri meseca pri relativnoj vlažnosti vazduha 60%, 70%, 80%,
90% i 100%. Pri sadržaju vlage od 60% nije došlo do promena u sadržaju
ulja, proteina, šećera i masnih kiselina. Kako je sadržaj vlage vazduha
rastao sadržaj ulja i ukupnih šećera je opadao, ali su proporcionalno
rasli sadržaj proteina, jer su gljive uticale na konverziju masti i uglje-
nih hidrata u proteine. U osnovi je došlo do promene u sastavu masnih
kiselina, povisio se sadržaj oleinske kiseline, a proprocionalno je opao
sadržaj linolne i linolenske kiseline (Kakde and Chavan, 2011)
U tabeli 35 prikazani su mikotoksini koji se najčešće sreću u zrnu
i semenu žita, kao i njihov štetan efekat na zrno i seme. Aflatoksin se
najčešće javlja i jedan je od najpoznatijih mikotoksina kontaminenata
zrna i semena. Aflatoksin je sekundarni metabolit koji proizvode gljive
Aspergillus flavus i A. parasiticus.
Aflatoksin B1 je najvažniji toksin sa toksikološke tačke gledišta. On
je visokopotentni karcinogen za ljude i životinje, nalazi se prvenstveno
u kukuruzu, semenu pamuka i stablu oraha. Međunarodna organizacija
za istraživanje raka je aflatoksin B1 stavila na listu humanih kancero-
gena. Aflatoksin B2 je toksikološki manje značajan jer se nalazi u mno-
go nižim koncentracijama nego aflatoksin B1, ali je uvek prisutan gde
i aflatoksin B1. Aflatoksini G1 i G2 takođe potiču od gljive A. flavus, a
najviše ga ima u kikirikiju, ali se retko nalazi u kukuruzu (http://www.
fao.org/Wairdocs/X5008E/X5008e01.htm).

188
 Opšte semenarstvo

LITERATURA

Aastrup S, Riis P, Hansen J R ( 1989): Storage Conditions. Proceedings

of the European Brewery Convention Congress, Zurich, 171-
178.
Abba J E, Lovato A (1999): Effect of seed storage temperature and rela-
tive humidity on maize (Zea mays L.) seed viability and vigour.
http://cat.inist.fr/?aModele=afficheN&cpsidt=1895615
Adams, R P (1997): Conservation of DNA: DNA banking. In Callow,
J.A, Ford-Lloyd, B.V, Newbury, H.J, editors. Biotechnology and
Plant Genetic Resources: Conservation and Use. Biotechno-
logy in Agriculture Series 19. CAB International, Wallingford,
UK. Pp. 163 – 174.
Argyris J, Van Sanford D, TeKrony D M (2005): Fusarium graminearum
infexctio during wheat seed development and its effect on seed
quality. Seed Physiology, Production and technology, Crop Sci-
ence, 43:1782-1788.
Atanassov A (2003): Plant Seed Activities in Bulgaia. 3rd EESNET Mee-
ting on GMO and Seed Industry, Belgrade, 4-6 November,
2003.
Babić M, Babić Lj (2000): Dorada semena, Poljoprivredni fakultet, Novi
Sad.
Barjaktarović R, Kobiljski B, Obreht D, Vapa LJ (2004): Evaluation of
wheat dormancy using microsatellites. Proc. XXXIV Ann.
Meeteng “European Soc. For New Methods in Agric. Res.”, 29
Aug.-2 Sept, 2004, Novi Sad, Serbia and Montenegro. 228-230.
Basra A S (1995): Seed Quality Basic Mechanisms and Agricultural Im-
plication. Food Products Press. An inprint of the Haworth Pre-
ss, Inc, New York.
Basra A S (2006): Handbook of Seed Science and Technology. Food Pro-
duct Press.
Bench ALR, Sanchez RA (2004): Handbook of Seed Physiology. Food
Product Press.

189
 Semenarstvo

Benjamin A (2008): Germany bans chemical linked to honeybean dev-

stiation. Guardian. http//: www.guardian.co.uk/environment
/2008/may/23/wildlife.endangeredspecies.
Bewley J D, Black M (1983): Physiology and Biochemistry of Seeds.
Springler-Verlag, Berlin, Heidelberg, New York.
Brbaklić Lj, Kondić-Špika A, Trkulja D, Kobiljski B (2010): Asocijativna
analiza između mikrosatelitskih markera i agronomski važnih
svojstava pšenice. Ratarstvo i povrtarstvo. 47(2): 505-510.
Burris S J (1980): Drying High Moisture Corn Seed, 35th Annual Corn
and Sorghum research Conference, Washington, USA.
Canadian Grain Commission (2009): Spoilage andheating of stored agri-
cultural products. Changes that occur during storage. http://
www.tbs-sct.gc.ca/rpp/2009-2010/inst/cgc/cgc02-eng.asp
Chittenden H W, Svec L V (1974): Effect of pottassium on the incidence
of Diaporthe sojae in soybean. Agron. Jour, 66, 696-697.
Commision Regulation (2004): (EC) No 65/2004 establishing a system
for the development and assignment of unique identifiers for
genetically modified organisms, Official Journal of the Europe-
an Union L 10/5.
Council Decision (1999): 1999/468/EC laying down the procedure for
the excercise of implementing power conferrer on the Commi-
sion, EUR Lex.
Council Decision (2009): C(2000) 146/FINAL incl. 2003, 2004, 2005,
2006, 2007 and 2008 amendments OECD Seed Scheme, Deci-
sion of the Council revised the OECD Scheme or the Control
of Seed Moving in Interantional Trade. http://www.oecd.org/
dataoecd/30/46/40203758.pdf
Council Directive (2001): 2001/18/EC Of the European Parliament and
of the Council on the deliberate release into the environment of
genetically modified organisms and repealing Council Directi-
ve 90/220/EEC, 2001L0018— EN— 21.03.2008 — 003.001— 1.
http://ws500.ifvcns.ns.ac.rs/cgi-bin/patience.cgi?id=49af5b89-
25f7-4057-a792-0a511b089952
Council Directive (2000): 2000/29/EC on protective measures against
the intirduction into the Community harmful plant and plant
products and against their spred within the Community, EUR
Lex. http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=
CONSLEG:2000L0029:20060414:EN:PDF

190
 Opšte semenarstvo

Council Directive (2002):/ 2002/53/EC on the common catalogue of

varieties of agrcultural plant species, Official Journal of the Eu-
ropean Communities L 193/1. http://eur-lex.europa.eu/LexU-
riServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2002:193:0001:0011:EN:PDF
Commission Directive 2008/83/EC: Examination and the minimum
conditions for examining certain varieties of vegetable species.
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:
2008:219:0055:0057:EN:PDF
Council Regulation (1971): (EEC) no.2358/71 of the Council on
common organization of the market in seeds. http://eur-lex.
europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CONSLEG:1999D
0468:20060723:EN:PDF
Council Regulation (1972): (EEC) no 1674/72 of the Council laying
down general rules for granting and finansing aid for seed,
EUR Lex.
Counncil Regulation (2003): Counncil Regulation (EC) No 1782/2003
establishing common rules for direct support schemes un-
der the common agricultural policy and establishing certain
support schemes for farmers and amending Regulations (EEC)
No 2019/93, (EC) No 1452/2001, (EC) No 1453/2001, (EC)
No 1454/2001, (EC) 1868/94, (EC) No 1251/1999, (EC) No
1254/1999, (EC) No 1673/2000, (EEC) No 2358/71 and (EC)
No 2529/2001, Official Journal of the European Union L 270/1.
Council Regulation (2003): (EC) No 1829/2003 of the European Parlia-
ment and of the Council of 22 September on genetically modi-
fied food and feed. http://www.ciaa.be/documents/brochures/
GMguidelines.pdf
Council Regulation ( 2003): (EC) No 1830/2003 concerning the tracea-
bility and labelling of genetically modified organisms and the
traceability of food and feed products produced from geneti-
cally modified organisms. http://www.ciaa.be/documents/bro-
chures/GMguidelines.pdf
Council Regulation (2003): (EC) No.1946/2003 on transboundary
movements of genetically modified organisms. http://www.
doeni.gov.uk/index/protect_the_environment/natural_envi-
ronment_/genetically_modified_organisms.htm
Council Regulation (2005): (EC) no.1947/2005 on the Common Organ-
zation of the Market in Seed and repealing regulation (EEC)

191
 Semenarstvo

no.2358/71 and (EEC) no.1647/72, Official Journal of the Eu-

ropean Union L 312/3.
Cooke E L, Lees A K (2006): Markers, old and new, for examining
Phytophthora infestans diversity, Scottish Crop Research In-
stitute, Invergowrie, Dundee, DD2 5DA, UK, CABI Abstract.
http://www.cababstractsplus.org/abstracts/Abstract.aspx?
AcNo=20043212859
Coolbear P (1995): Mechanism of Seed Deterioration. In Seed Quality
Basic Mechanisms and Agricultural Implication. Basra, A.S.
Food Products Press. Haworth Press, Inc. New York.
Contreras S, Tay D, Bennett M (2009): Effects of temperature during
seed development in Lactuca sativa and Helianthus debilis.
http://hcs.osu.edu/students/retreat/abstracts/contreras1.pdf
Coolbear P (1995): Mechanism of Seed Deterioration. In: Seed Qua-
lity Basic Mechanisms and Agricultural Implication, Basra,
A.S.Food Products Press, Haworth Press, Inc. New York.
Cresswell E G, Grime J P (1981): Induction of a light requirement du-
ring seed development and its ecological consequences. Nature
91, 583-585.
Ćirović M (1990): Mogućnost proizvodnje semena hibridnog kukuruza
u Jugoslaviji za domaće tržište i izvoz. Zbornik radova jugoslo-
venskog savetovanja „Dugoročni program proizvodnje i mar-
keting kukuruza”. SPITJ, Beograd, 183-195.
Ćupina T, Sakač Z (1988): Fiziološki aspekti formiranja prinosa sunco-
kreta. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Delouche J C (1980): Environmental effects on seed development and
seed quality. Hart. Scien. 15, 775-780.
Dodig D, Zorić M, Kobiljski B, Šurlan-Momirović G, Quarrie S A
(2010): Assessing drought tolerance and regional patterns of
genetic diversity among spring and winter bread wheat using
simple sequence repeats and phenotypic data. Crop and Pastu-
re Science 61(10) 812-824 doi:10.1071/CP10001.
Dordas C, Apostoloides G E, Goundra O (2007): Boron application
affects seed yield and seed quality of sugar beets. The Journal
of Agricultural Science 145: 377-384.
Dornbos D L J, McDonald M B J (1986): Mass and Composition of De-
veloping Soybean Glycine-Max Cultivar Williams-79 Seeds at
Five Reproductive Growth Stages. Crop Science 26, 624-30.

192
 Opšte semenarstvo

Contact: DORNBOS D L JR ; DEP AGRONOMY, OHIO STA-

TE UNIV, COLUMBUS, OH 43210, USA.
Dornbos D L (1995): Production Environment and Seed Quality.In:
Basra A.S.: Seed Quality Basic Mechanisms and Agricultural
Implication. Food Products Press. An inprint of the Haworth
Press, Inc, New York.
Đokić D (1995): Fiziološke osnove selekcije pšenice na efikasnost ishra-
ne azotom. Prvi simpozijum za oplemenjivanje organizama.
Vrnjačka Banja. Zbornik abstrakata.
Egli D B, Bruening W P (2004): Water stress, photosynthesis, seed
sucrose levels, and seed growth in soybean. Journal of Agricul-
tural Science 142:1-8.
Egli D B, TeKrony D M, Heitholt J J, Rupe J (2005): Air temperature du-
ring seed filling and soybean seed germination and vigor. Crop
Sci 45: 1329-1335.
Eđe O T, Burris J C (1970): Physiological and biological changes in de-
teriorating soybean seeds. Seed Sci. and Technol, 60, 158-166.
Ellis R H, Roberts E H (1981): The quantification of ageing and survival
in orthodox seeds. Seed Science and Technology 9: 373–409.
Ellis R H, Hong T D, Roberts E H (1981): The development of Dessca-
tion-tolrance uring Seed Maturation in Six Grain Legumes.
Annals of Botany 59:23-29.
Ellis R H, Hong T D (2006): Temperature Sensitivity of the Low-moistu-
re-content Limit to Negative Seed Longevity–Moisture Con-
tent Relationships in Hermetic Storage. Ann Bot. 2006 May;
97(5): 785–791.
Ellis R H, Bass I N, Whriting D (2008): Storing vegetable and flower
seed. Extention no 7: 221.
Envirnment Plant Inspection. http://www.scri.uk/research/epi/agroe-
cology/fieldandlansscape
European Technology Platform (2007): Plant fot the Future, Detailed
Stategic Research Agenda 2025 and Action Plan 2007-2012.
www.plantforthefuture.eu
Fenner M (1987): Seed Ecology. Ed. Chapman and Hall, London.
Garden Guides (2010): How Different Lights Make Plants Grow, Gar-
den Guide Research. http://plantphys.info/plant_physiology/
phytochrome.shtml

193
 Semenarstvo

Gene Expresion Atlas Data Sources (2011): Rice genome. http//:signal.

salk.edu/cgi-bin/RiceGE?CHROMOSOME=chr01&LOCATI
ON=24001&INTERVAL=120
Graeber K, Linkies A, Muller K (2009): Cross-species approaches to
seed dormancy and germination: conservation and biodiver-
sity of ABA-regulated mechanisms and the Brassicaceae DOG1
gene, Springer Science+Business Media B.V.
Gupta P K, Langridge P, Mir R R (2010): Marker-assisted wheat bree-
ding: present status and future possibilities. Mol Breeding.
26:145-161.
Gutterman Y (1982): Phenotypic effect of photoperiod on seed germina-
tion. In: Elsevier: The Phisiology and Biochemistry of Seed De-
velopment, Dormancy and germination, Amsterdam, 67-79.
Guy R (1982): Influence du stockage sur la duree de germination des
semences. Rev. Suisse Vitic. Arbovic. Hotic. 14, 99-101.
Hanelt P, Mettin D (1989): Biosystematics od the genus Vicia L. (Legu-
minosae) Ann. Rep. Ecolog.Syst. 20, 199-223.
Harty R, Hopkinson J M, English B H, Adler J (1983): Germination,
dormancy and longevity in stored seed of Panicum maximum.
Seed Sci. and Technol. 11, 341-351.
Hecht-Buchholz C (1979): Calcium deficiency and plant ultrastructure.
Soil. Sci. Plant Anal. 10, 67-81.
High Beam Research (2009): Data on soil science discussed by research-
ers at University of Minnesota. Agriculture Week. http://www.
highbeam.com/doc/1G1205802674.html
http://www.ishs.org/sci/icraname.htm
http://growingtaste.com/storage.shtml
http://spectrumindustries.tradeindia.com/Exporters_Suppliers/Expor-
ter1583.398659/Vibro-Cleaner.html
http://www.ubthenews.com/topics_summaries.htm
http://www.molecular-plant-biotechnology.info/nuclear-genome/
plant-genome.htm
http://genome.wellcome.ac.uk/doc_wtd020778.html
http://davesgarden.com/guides/pf/b/Asteraceae/Helianthus/none/cul-
tivar/0/
http://wishart.biology.ualberta.ca/BacMap/graphs_cgview.html
http://www.ces.ncsu.edu/resources/crops/ag546-1/helixes3.jpg

194
 Opšte semenarstvo

http://www.molecularstation.com/molecular-biology-images/502-dna-
pictures/109-dna.html
http://signal.salk.edu/cgi-bin/RiceGE?GENE=Os01g01070
http://signal.salk.edu
http://europa.eu/index_en.htm
http://www.physorg.com/news98540343.html
http://www.ncss.go.jp/main_e/functions/dus.html
http://www.ipo.org/AM/Template.cfm?Template=/CM/ContentDis-
play.cfm&ContentID=22898
http://users.ugent.be/~avierstr/principles/pcr.html
http://agro.se-ua.net/images/shvmuha1.jpg
http://www.agbioforum.org/v8n23/v8n23a06-oehmke.htm#F2
http://sweetthingdesigns.typepad.com/.a/6a00e54f836792883301156fb
1d962970c-450wi
http://plantphys.info/plant_physiology/phytochrome.shtml
http://www.gardenguides.com/75678-different-lights-make-plants-
grow.html
http://farm4.static.flickr.com/3144/2867107023_3822b2212f.jpg
http://www.aragriculture.org/crops/soybeans/harvesting.htm
http://www.ag.ndsu.edu/pubs/plantsci/crops/pp447w.htm
http://www.agriculture.com/news/technology/bayer-monsto-reach-
seed-treatment-deal_6-ar8941
http://www.frontiernet.net/~vohsseeds/
http:/agritech.tnau.ac.in/seed_certification/seed%20Storage%20fac-
tors.htm
http://www.fao.org/docrep/006/y4011e/y4011e0v.htm
http://www.fdh.org/-Agro-ecology-.html?lang=fr
http://www.syngentafoundation.org/__temp/DG_SFSA_SeedProce-
ssingandStorage.pdf
http://www.fao.org/Wairdocs/X5008E/X5008e01.htm
http://www.bing.com/images/search?q=seed+++germination+of+dor
mant+seed+in+soil+images++&view=detail&id=FB7E7CF5D
EA1991B5DBB9883D5F9949BB0154C3C&first=61&FORM=
IDFRIR&qpvt=seed+++germination+of+dormant+seed+in+
soil+images
http://www.euroseeds.org/who-we-are

195
 Semenarstvo

http://www.bing.com/images/search?q=seed++drying+images&view=de
tail&id=C8C6BAE81C2DBAB24 242ADFC23409BEDC16F9E
7&first=211&FORM=IDFRIR&qpvt=seed++drying+images
http://www.incda-fundulea.ro/rar/nr78/rar7_12.pdf
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1a/Maize_weevil.jpg
Hartmann, W. (1970): der Einfluss Samenalters auf die Vernaliserba.keit
von Oenothera biennis L. Biochem. Physiol. Planz. 161, 469-471
ISHS (2009): International Code of Nomenclature for Cultivated Plants.
Acta Horticulturae Vol. 647 and as Regnum Vegetabile Vol.
144. http://www.ishs.org/sci/icraname.htm
IKISAN (2000): Seed material. http//:www.ikisan.com/links/ap_seeds.
shtml#Seed%20Storage
IRRI (2009): Grain Storage - Fungi, CYMMIT. http//:www.knowled-
ge-bank.irri.org/storage/index.php/storge-pests-mainme-
nu-286/2-fungi-mainmenu-288
ISF (2000): Biological Control Agent Seed Treatment. In ISF: Seed tre-
atment and Environment Committe (STEC).
ISF (2009): Seed Statistics, ISF. http://www.worldseed.org/isf/seed_sta-
tistics.html
ISTA (2011): International Rules for Seed Testing, ISTA Secreteriat, Zu-
rich, Switzeland. http://www.seedtest.org/en/international-ru-
les-_content---1--1083.html
Jevtić S (1992): Posebno ratarstvo. Nauka, Beograd.
Kadham F A, Speeht J E, Williams J H (1985): Soybean irrigation seri-
ally timed during storage R1 to R6. J. Agronomic responses.
Agron. Journ. 77, 291-298.
Kakde R B, Chavan A M (2011): Extracellular Lipase Enzyme Produc-
tion by Seed-Borne Fungi under the Influence of Physical Fac-
tors, International Journal of Biology. http://ccsenet.org/jour-
nal/index.php/ijb/article/view/ 7020
Kirnak H, Dogan E, Alpaslan M, Celik S, Boydak E, Copur O (2008):
Drought Strees Imposed at Different Reproductive Stages Influences
Growth, Yield and Seed Composition of Soybean, The Philip-
pine Agricultural Scientist, Vol 91, No 3.
Kobiljski B, Denčić S, Pilipović J (2006): Molecular screening of dome-
stic germplasm for allelic variants at the dwarfing gene Rth8
locus in wheat. Genetika. 38 (1): 67-74.

196
 Opšte semenarstvo

Kobiljski B, Denčić S, Kondic-Špika A, Lohwasser U, Börner A (2009):

Locating Stable Across Environment QTL Involved in the De-
termination of Agronomic Characters in Wheat. Cereal Rese-
arch Communication. Vol. 37, No.3, 327-333.
Kobiljski B, Kondić-Špika A, Denčić S, Kačavenda D, Brbaklić Lj (2008):
Novi pristup u molekularnom oplemenjivanju pšenice na pri-
nos zrna. Zbornik apstrakata Petog naučno-stručnog simpo-
zijuma iz selekcije i semenarstva Društva selekcionara i seme-
nara. 25-28. Maj, 2008. Hotel “Breza“ (Vrnjačka Banja). str. 94.
Kobiljski B, Quarrie S, Dencic S, Kirby J, Iveges M (2002): Genetic diver-
sity of the Novi Sad wheat core collection revealed by microsa-
tellites. Cell.Mol. Biol. Lett. Vol.7, No.2B: 685-694.
Kolektiv autora (2003): Enciklopedija životne sredine i održivog razvo-
ja, izdavači Ecolibri, Beograd i Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Srpsko Sarajevo.
Kondic-Spika A, Kobiljski B, Dencic S, Mladenov N, Hristov N, Brba-
klic Lj, Trkulja D (2010): Genetic diversity in a collection of
serbian wheat (Triticum aestivum L.) cultivars released in 20th
century as revealed by microsatellite markers. In: Proceedings
of the 12th World Congress of the  International Association
for Plant Biotechnology, 6-11. June 2010, St.Louis, USA, P-095.
Kermode A R J, Bewley J D , Dasgupta J, Misra S (1986): The transition
from seed development to germination: A key role for dessica-
tion. Hort Science 21: 1113-1118.
Koning R E (1994): Phytochrome. Plant Physiology Information Website.
http://plantphys.info/plant_physiology/phytochrome.shtml.
(5-3-2011)
Kranner I, Birtić S, Anderson K M, Pritchard H W (2005): Glu-
tathione half-cell reduction potential: A universal stress
marker and modulator of programmed cell death? Free
Radical Biology and Medicine Volume 40, Issue 12, Page
2071-2244.
Krehlik L (2002):PVP Expirience of the Czsec Republic, FAO Meeting,
Poznan (nepublikovano).
Kuchel H, Fox R, Reinheimer J, Mosionek L, Willey N, Bariana H, Jeffe-
ries S (2007): The successful application of a marker-assisted
wheat breeding strategy. Mol. Breeding. 20: 295-308.

197
 Semenarstvo

Kueneman E A (1983): Genetic Contorl of Seed Longetivity in Soybean.

Crop Science 23, 5-8.
Lang G A (1987): Dormancy: a new universal terminology. Hort.Scien-
ce;22: 817-820.
Landjeva S, Korzun V, Börner A (2007): Molecular markers – actual and
potential contributions to wheat genome characterization and
breeding, Euphytica. 156: 271-296.
Madsen E, Langkilde N E (1987): Cleaning of Agricultural and Hor-
ticultural Seed on Smallscale Machines, ISTA. https://www.
seedtest.org/en/productdetail---1--1082--203--26.html
Manifesto M M, Schlatter A R, Hopp H E, Suárez E Y, Dubcovsky J
(2001): Quantitative Evaluation of Genetic Diversity in Wheat
Germplasm Using Molecular Markers, Crop Science 41:682-
690, Crop Breeding, Genetics & Cytology. http://crop.scijour-
nals.org/cgi/content/abstract/41/3/682
Marjanović M (2005): Testiranje tolerantnosti pšenice na bor prime-
nom in vitro i tehnike molekularnih markera – mikrosatelita.
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu. Magistar-
ska teza. 59 strana.
Matthews S (2008): Changes in developing pea (Pisum sativum) seeds
in relation to their ability to withstand desiccation, Willey, on
line library. http://onlinelibrary.wiley.com/doi/ 10.1111/j.1744-
7348.1973.tb01341.x/abstract;jsessionid=D85F6E4E71FA92A
8697824FC313155C9.d01t03
McCormack (2004): Seed Processing and Storage. http://www.syngen-
tafoundation.org/__temp/DG_SFSA_SeedProcessingandSto-
rage.pdf
Meckel L, Egli D B, Phillis A D (1980): The effect of moisture stress on
seed growth in soybean. Agron. Jour, 76, 647-650.
Meints P D, Smith C A (2003): Kenaf seed storage duration on germi-
nation, emergence, and yield. *Industrial Crops and Products
Volume 17, Issue 1, 9-14.
Merritt D J, Turner S R, Clarke S, Dixon K W (2007): Seed dormancy
and germination stimulation syndromes for Australian tempe-
rate species. Australian Journal of Botany 55: 336-344.
Mihaljev I, Dokić P (1986): Semenarstvo, skripta, Poljoprivredni fakul-
tet, Novi Sad.

198
 Opšte semenarstvo

Miles D F, Tekrony D M, Egli D B (1988): Changes in viability, germina-

tion and respiration of freshly harvested soybean seed during
development. Crop. Sci. 28, 700-704.
Milošević M (1983): Mikoflora na semenu kukuruza uskladištenog u
silose. Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Milošević M, Mihaljev I, Ćirović M, Dokić P (1996): Opšte semenar-
stvo, Feljton, Novi Sad.
Milošević M, Malešević M (2004): Semenarstvo, Institut za ratarstvo i
povrtarstvo i Nacionalna laboratorija za ispitivanje semena,
Novi Sad.
Milošević M, Dragin S, Stegić M (2009): Biljni genetički diverzitet u po-
ljoprivredi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Milošević M (2010): Srbija na putu evropskih integracija. Saopštenje na
skupu „Srbija na putu Evropske unije“, PKS, Novi Sad.
Milošević B, Karagić Đ, Mihailović V, Mikić A, Vasiljević S, Pataki I,
Vujaković M (2010): Kvalitet semena proteinskog graška u za-
visnosti od vlažnosti semena u žetvi i sorte. Ratarstvo i povr-
tarstvo, 47, 529-534.
Mirić M, Brkić M (2002): Dorada semena. Beograd: Društvo selekcio-
nara i semenara Srbije.
Misra K M (1983): Drying of Soybean Seed. Seed Technology Conferen-
ce. Iowa state University, AMES Iowa, USA.
Morton F, Colley M, Brewer L, Stone A, Navazion J (2009) Pollination
and Fertilization in Organic Seed Production,Oranic agricul-
ture. http://www.extension.org/article/18434
Narayana M, Kumar U M, Sun W Q (2003): Mechanism of seed age-
ing under different storage condition for Vigna radiata (L.)
Wilcyer: lipid peroxidation, sugar hydrolysis. J.Exp.Botany
54:1057-106.7
Naseem A, Oehmke J F, Schimmelpfennig D E (2001): Does Plant Vari-
ety Intellectual Property Protection Improve Farm Productivity?
Evidence from Cotton Varieties, AgBio Forum, Journal of Agro-
biotechnology Management and Ecomomists vol.8, no2-3, art.6.
Neumann K, Kobiljski B, Denčić S, Börner A (2010): Genome wide asso-
ciation mapping - a case study in bread wheat (Triticum aesti-
vum L.). Molecular Breeding, doi: 10.1007/s11032-010-9411-7.
Norman A G (1978): Soybean physiology, agronomy and utilization.
Academic Press, New York, San Francisco, London.

199
 Semenarstvo

NSW (2005): Field Pea: Western NSW Planting Guide, NSW Depar-
tment of Primary Indusrties. http://www.dpi.nsw.gov.au/__
data/assets/pdf_file/0007/157507/field-pea-western-NSW-
planting-guide.pdf
Obreht D, Kobiljski B, Denčić S, Đan M, Vapa Lj (2006): Assessing gene-
tic potential for bread-making quality in wheat by marker-trait
association. Cereal Research Communication. Vol 34. No 1-2:
895-902.
OECD (2003): OECD Scheme or the Control of Seed Moving in Interantio-
nal Trade. http://www.oecd.org/dataoecd/31/15/40205490.pdf
OECD (2008): OECD Scheme or the Control of Seed Moving in Interantio-
nal Trade. http://www.oecd.org/dataoecd/31/15/40205490.pdf
Osborn D J (1980): Senesence in seeds. In Semences in plants, ed. K.V.
Thimann (Boca Raton, Florida: CRC Press, pp.13-37.
Ouda S A, Shreif M A, Elenin R A (2010): Simulation of the effect of
water stress on soybean yield and water use efficiency , Four-
teenth International Water Technology Conference, IWTC 14
2010, Cairo, Egypt.
Patil K B, Shivamurthy S C, Badami R C (2006): Effect on the lipid com-
position of soybean during storage at different level of humi-
dity. Int.Science, vol.88, issue1, 18-19.
Patnaik D, Khurana P (2001): Wheat biotechnology: A minireview.
Electronic Journal of Biotechnology, 4, 2. http://www.ejbio-
technology.info/content/vol4/issue2/full/4/reprint.html
Pearson K (2003): How and When Does Water Stress Impact Plant
Growth and Development? American Society of Agronomy.
Annual Meetings held in Denver, Colorado.
Penčić M, Dumanović J, Radović G, Jelovac D (1997): Značaj banke
biljnih gena za selekciju, Selekcija i semenarsto, vol.IV, br.1-2,
7-18, Novi Sad.
Potokina E K, Vaughan E E, Tomoola N (2000): Population diversity of
the Vicia satva agg. (Fabaceae) in the flora of the former USSR
deduced from RAPD and seed protein analyses. Genet. Re-
sources Crp Evol. 47-2, 171-183.
Probert R J, Daws M I, Hay F R (2009): Ecological correlates of ex situ seed
longevity: a comparative study on 195 species, Oxford University
Press. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2706723/

200
 Opšte semenarstvo

Rabi A (2007): Campain for 100% Seed Treatment. http://dacnet.nic.in/

ppin/SeedTreatment_Cont.htm
Rakita C, McCormac C (2004): Seed Processing and storage. Principle
and practice of seed growers in the Mid-Atlantic and Southern
U.S. http://www.syngentafoundation.org/__temp/DG_SFSA_
SeedProcessingandStorage.pdf
Revilla P, Butrón A, Rodríguez V M, Malvar R A, Ordás A (2009): Iden-
tification of genes related to germination in aged maize seed by
screening natural variability, Journal of Experimental Botany
Volume 60, Issue14.
Rhodes D J, Powell K A (1994): Biological Seed Treatments. The De-
velopment Progress. In: Seed Treatment - Progress and Pros-
pects, 303-314.
Samarah N H, Mullen R E, Goggi S, Gaul A (2009): Effect of drying tre-
atment and temperature on soybean seed quality during ma-
turation. Seed Science and Technology, Volume 37, Number 2,
pp. 469-473(5).
Sarić M (1971): Fiziologija biljaka, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.
Schwinn F J (1994): Seed treatment a panacea for crop protection. In:
Seed Treatment. Progress and Prospects. Trevor Martin. Bri-
tish Crop Protection Council Cotenbury.
Setimela P S, Mongo E, Bonziger M (2004): Sucessful Community-Ba-
sed Seed Production Strategies, Mexico, D. F. CIMMYT.
Sharma D L, Anderson W K (2003): The influence of climatic factors
and crop nutrition on seed vigour in wheat. http://www.regio-
nal.org.au/au/asa/2003/c/6/sharma.htm?print=1
Shelar W R (2008): Role of mechanical damage in deterioration od
soybean seed quality during storage, Agricultural rewiews, vol
29, issue 3. http://www.indianjournals.com/ijor.aspx?target=ij
or:ar&volume=29&issue=3&article=003
Siddique A B, Wright D (2003): Effects of different seed drying met-
hods on moisture Percentage and Seed Quality (Viability and
Vigour) of Pea Seeds (Pisum sativum L.) Pakistan Journal of
Agronomy 2 (4): 201-208.
Silva R R, Cavalcanti M (2000): Multilateral Trade Negotiations On
Agriculture - A resource Manual / TRIPS, IV. Agreement on
Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights (TRIPS),
FAO Corporative Repository. http://www.fao.org/documents/

201
 Semenarstvo

Sivolap Y M, Solodenko A E (2006): Inter - and intraspecies differen-

tiation in the genus Helianthus by RAPD analysis. CAB Inter-
national. http://www.cababstractsplus.org/abstracts/Abstract.
aspx?AcNo=19991603182
Slayter R O (1969): Physiological significance of internal water relation
to crop yield. In Physiological Aspect of Crop Yield, J.D. Eastin
Medison: Amer. Soc. Agron. 53-83.
Službeni list SFRJ (1987): Pravilnik o ispitivanju kvaliteta semena, Služ-
beni glasnik SFRJ, broj 47/87.
Službeni glasnik RS (1993): Zakon o semenu i sadnom materijalu Služ-
beni glasnik RS, broj 54/93.
Službeni glasnik SRJ (1998): Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog
i šumskog bilja, Službeni glasnik SRJ, broj 12/98.
Službeni glasnik SRJ (1999): Pravilnik o zdravstvenom pregledu useva
i objekata za proizvodnju semena, rasada i sadnog materijala
i zdravstvenom pregledu semena, rasada i sadnog materijala,
Službeni list SRJ, broj 66/99.
Službeni glasnik SRJ (2002): Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih
sorti i šumskog bilja, Službeni list SRJ, broj 28/00.
Službeni glasnik SRJ (2002): Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog
i šumskog bilja, Službeni glasnik SRJ, broj 37/02.
Službeni glasnik SRJ (2005): Zakon o sadnom materijalu voćaka, vinove
loze i hmelja, Službeni glasnik RS, broj 18/05.
Službeni glasnik R.S.(2005): Zakon o semenu, Službeni glasnik RS, broj 45/05.
Službeni glasnik RS (2006): Pravilnik o kontroli proizvodnje semena,
sadržini i načinu vođenja evidencije o proizvodnji rasada poljo-
privrednog bilja i obrascu izveštaja o proizvodnji micelija jes-
tivih i lekovitih bilja, Službeni glasnik RS, broj 60/06.
Službeni glasnik RS (2009): Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih
sorti Službeni glasnik RS, broj 41/09.
Službeni glasnik RS (2009): Pravilnik o obrascu i sadržini zahteva za
dodeljivanje prava oplemenjivača biljnih sorti i dokumentaciji
koja se prilaže uz ovaj zahtev i načinu dostavljanja uzoraka re-
produkcionog materijala sorte Službeni glasnik RS, broj 82/09.
Službeni glasnik RS (2009): Zakona o tehničkim zahtevima za proizvo-
de i ocenjivanje usaglašenosti Službeni glasnik RS, broj 36/09.
Službeni glasnik RS (2009): Zakon o zdravlju bilja, Službeni glasnik RS,
broj 41/09.

202
 Opšte semenarstvo

Službeni glasnik RS (2009): Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivred-

nog bilja, Službeni glasnik RS, broj 23/09.
Službeni glasnik RS (2009): Zakon o genetički modifikovanim organiz-
mima, Službeni glasnik RS, broj 41/09.
Službeni glasnik RS (2009): Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Regi-
stra zahteva za dodeljivanja prava oplemenjivača biljnih sor-
ti, Registra zaštićenih biljnih sorti, Registra prenesenih prava
oplemenjivača i Registra ugovora o licenci, Službeni glasnik
RS, broj 70/09.
Službeni glasnik RS (2009): Registar ugovora o licenci Službeni glasnik
RS, broj 70/09.
Službeni glasnik RS (2009): Zakon o genetički modifikovanim organiz-
mima iz 2009. godine, Sl. glasniku RS br. 41/09.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o sadržini i obrascu zahteva za
priznavanje sorte poljoprivrednog bilja, kao i dokumentaciji
koja se uz taj zahtev prilaže, Službeni glasnik RS, broj 53/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o zdravstvenom pregledu useva
i objekata za proizvodnju semena, rasada i sadnog materijala
i zdravstvenom pregledu semena, rasada i sadnog materijala,
Službenom glasniku RS, broj 107/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o listama štetnih organizama i li-
stama bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata, Službeni
glasnik RS, broj 7/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o fitosanitarnoj kontroli bilja, bilj-
nih proizvoda i propisanih objekata u međunarodnom prome-
tu, Službeni glasnik RS, broj 32/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o higijensko-tehničkim, radnim i
drugim uslovima koje moraju da ispunjavaju granični prelazi
na kojima postoji organizovana fitosanitarna inspekcija, Služ-
beni glasnik RS, broj 37/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o listi vrsta poljoprivrednog bilja
na koje se odnose izuzeci od prava oplemenjivača i o elementi-
ma za određivanje malih poljoprivrednih proizvođača, Službe-
ni glasnik RS, broj 38/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o utvđivanju programa mera za-
štite zdravlja bilja, Službeni glasnik RS, broj 42/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o načinu upisa u registar pruža-
laca usluga u oblasti zaštite zdravlja bilja, sadržaju i obrascu

203
 Semenarstvo

zahteva, sadržini, kao i načinu vođenja tog registra, Službeni

glasnik RS, broj 46/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o službenoj legitimaciji i službe-
nom odelu fitosanitarnog inspektora, kao i načinu vođenja evi-
dencije o izdatim službenim legitimacijama, Službeni glasnik
RS, broj 48/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o uslovima u pogledu objekata,
opreme i stručno osposobljenog kadra koje mora da ispunja-
va pravno lice i preduzetnik koji se upisuje u registar pružalaca
usluga u oblasti zaštite zdravlja bilja, u zavisnosti od vrste usluga
u oblasti zaštite zdravlja bilja, Službeni glasnik RS, broj 46/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o utvrđivanju vrsta bilja, biljnih
proizvoda i propisanih objekata koje se ne nalaze na listi VA
deo I i listi VA deo II, Službeni glasnik RS, broj 64/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o izmenama i dopunama pravila
o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja Službeni glasnik RS,
broj 72/10.
Službeni glasnik RS (2010): Zakon o priznavanju sorti poljoprivrednog
bilja, Sl. glasnik RS, broj 30/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o potrebnoj količini semena, od-
nosno sadnog materijala koji se dostavlja radi ispitivanja, kao i
vreme dostavljanja tog semena, odnosno sadnog materijala, u
zavisnosti od vrste bilja, Službeni glasnik RS, broj 11/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o načinu određivanja imena sorte
poljoprivrednog bilja Službeni glasnik RS, broj 76/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o uslovima i načinu vršenja pre-
gleda i uzorkovanja pošiljke pri uvozu, načinu najavljivanja
prispeća pošiljke, obrascu i sadržini zahteva za pregled pošiljke
i uslovima koje uvoznik mora da obezbedi radi obavljanja fito-
sanitarnog pregleda, kao i načinu dostavljanja uzoraka, broju i
veličini uzoraka radi ispitivanja i načina postupanja sa oduze-
tom pošiljkom, Službeni glasnik RS, broj 86/10.
Službeni glasnik RS (2010): Pravilnik o sadržini i načinu vođenja regi-
stra sorti poljoprivrednog bilja, Službeni glasnik RS, broj 73/10.
Službeni glasnik RS (2011): Pravilnik o vrstama poljoprivrednog bilja za
koje se mogu vršiti dodatna ispitivanja sorte i metodama ispiti-
vanja sorti tog bilja, Službeni glasnik RS, broj 6/11.
Stan O (1997): The Test of Accelerated Ageing to Estabish the Vigour
Potential in Maize and Sunflower Hybrid Seed. http://www.
incda-fundulea.ro/rar/nr78/rar7_12.pdf

204
 Opšte semenarstvo

Škorić D, Kovačev L (1995): Germplazma u oplemenjivanju suncokre-

ta i šećerne repe u narednih deset godina. Zborniku abstrakta
„Prvi simpozijum za oplemenjivanje organizama“, Vrnjačka
Banja, 8-11. novembar 1995.
TecAgrinews New (2003): “Intellicoat” Seed Coating Lets Corn Growers
Plant 3-4 Weeks Earlier. http://www.ccimarketing.com/CCI-
News/Landec/landec2.asp
Tekrony D M, Egli D B, Phillis A D (1980): The Effect of Field Weathe-
ring on the viability and vigor of soybean Seed. Agron. Jour.
72, 749-753.
Tessier A H (1779): Traite des maladies des grains, La veuve Herrissant, Paris.
Tillet M (1755): Dissertation sur la cause qui carrompt et moireit les
grains de bled dans les epis; et sur les moyens de prevenis ces
accident. P. Bruin,Bordeaux.
Toledo A (2002): Saving the seed: Europe’s challenge, Irish Seed Savers.
http://irishseedsavers.digino.virtual.tibus.net/research/2009/
seeds/saving-the-seed europes-challenge-by-alvaro-toledo/
Tompsett P B (1983): The influence of gaseous environment on the storage
life of Araucaria hunsteinii seed, Annual Botany, 52, 229-237.
Tošović-Marić B, Kobiljski B, Obreht D, Vapa LJ (2008): Evaluation of
wheat Rht genes using molecular markers. Genetika, Vol. 40,
No. 1, 24-31.
Trkulja D, Kondić-Špika A, Brbaklić Lj, Kobiljski B (2011): Analiza veze
marker – svojstvo za vreme klasanja i cvetanja pšenice kori-
šćenjem pojedinačne marker regresije. Ratarstvo i povrtarstvo.
48(1): 113-120.
UPOV (2002): UPOV’s instructions for carrying out tests for distinctne-
ss, homogeneity and stability. Doc.No. TG/08/6.
UPOV (2009): Document C/43/12/2009. http://www.upov.int/export/si-
tes/upov/en/documents/c/43/c_43_12.pdf
UPOV (2011): Members of the UPOV, International Council for the
Protection of New variety of Plants. http://www.upov.int/en/
about/members/pdf/pub423.pdf
Van Gastel A J G, Bishaw Z, Gregg B R (2002): Wheat Seed Production, 463-
481. In Bread Wheat: Improvement and Production. (eds. B.C. Cur-
tis, S. Rajaram and H. Gomez Macpherson) FAO Plant Production
and Protection Series No. 30, FAO, Rome, Italy.

205
 Semenarstvo

Veličković M, Budžanovski D (1987): Rezultati ispitivanja rada čupača

metlica „Castry” na IPP „Banat” Kikinda. Semenarstvo, br. 2-3, 112.
Victory Seed (2009): Seed Storage and Its Affects on Quality, Viability, and Ger-
mination. http://www.victoryseeds.com/information/storing.html
Wallace D H, Yan W (1998): Plant breeding and whole system crop physi-
ology, improving adaptation, maturity and yield. Wallingford,
UK: CAB Int.
Warwick M A (1984): Buried seeds in arable soils in Scotland, Weed
Research 24, 261-268.
William M, Roca C, Ynouye I, Manrique C, Arbizu R G (2007): Indige-
nous Anddean Root abd Tuber crops. In: New Food for New
MIllenium. Chronica Horticulturae vol.47, no 4, 13-19.
Woodstock L W, Tao K L J (1989): Prevention of imbibitional injury in
low vigor soybean embryonic axes by osmotic control of water
uptake. Phys. Plant. 51, 133-139.

206
 Milka Vujaković, Dušica Jovičić

Ispitivanje kvaliteta
semena
 UVOD

Seme obeležava početak biljne proizvodnje i zato je obezbeđivanje

njegovog kvaliteta prioritet savremenog semenarstva i preduslov za vi-
soke prinose svih biljnih vrsta. Izučavanje mehanizma funkcionisanja
semena, zatim redovne fiziološke, biohemijske i u novije vreme mole-
kularne analize semenskog materijala treba da pruže uvid u kvalitet i
daju čvrstu osnovu za unapređenje oplemenjivačkih programa i jača-
nje sistema kontrole u procesu semenske proizvodnje (Milošević et. al.,
2007). Utvrđivanje kvaliteta semena vrši se primenom standardizova-
nih metoda, koje se menjaju u skladu sa naučnim saznanjima iz oblasti
fiziologije semena. Pored toga novi tehnološki procesi dorade semena
mogu da utiču na promenu metode, u skladu sa zahtevima određenih
biljnih vrsta. Seme posle žetve, u procesu dorade, treba da se očisti od
fizičke nečistoće, semena drugog kulturnog bilja i korova, kao i od se-
mena lošeg kvaliteta i odredi u partije (Basra 2006). Partija je specifična
količina semena, koja se fizički može identifikovati i za koju se, na osno-
vu toga, može izdati Sertifikat o ispitivanju. Sertifikat o ispitivanju je
pokazatelj kvaliteta semena, a on obuhvata ispitivanje čistoće, klijavosti
i sadržaj vlage, određivanje mase 1000 semena, ispitivanje zdravstvene
ispravnosti i utvrđivanje životne sposobnosti semena. Da bi se ovi ele-
menti utvrdili potrebno je izvršiti uzorkovanje semena.

208
 Ispitivanje kvaliteta semena

UZORKOVANJE SEMENA

Svrha uzorkovanja je uzeti reprezentativan uzorak određene mase

iz koje se može izvršiti ispitivanje kvaliteta semena. Pouzdanost dobi-
jenih rezultata zavisi od: tačnosti sa kojom uzorak predstavlja partiju
semena i preciznosti izvršenih laboratorijskih analiza (ISTA 2004).
Količina semena koja se ispituje u laboratoriji je srazmerno mala u
odnosu na veličinu partije semena koju predstavlja. Uzorak se dobija iz
partije semena uzimanjem malih količina semena, po principu slučaj-
nosti, sa različitih mesta u partiji i njihovim kombinovanjem. Da bi se
ispitivanjem dobili ujednačeni i tačni rezultati, osnovno je da se uzorci
uzimaju i pripremaju pažljivo i u saglasnosti sa propisanim metodama
(sl. 1). Prilikom uzorkovanja formiraju se sledeći uzorci:

Partija semena/Seed lot

U magacinu/
Pojedinačni uzorci/ In the warehouse
Primary samples

Zbirni uzorak/
composite sample

Uzorak za vlagu/
Prosečan uzorak/
Moisture sample
Submitted sample

Radni
uzorak/
Ispitivanje vlage/ Working
Moisture content samples Broj drugih
semena/Other seed
U laboratoriji/
count
In the laboratory
Drugo seme/ Čisto seme/
Inertne materije/
Other seed Pure seed
Inert matter

Klijavost/ Mase 1000 semena/

Germination Seed weight

Slika 1. Vrste uzoraka semena koji se formiraju u magacinu i laboratoriji

Figure 1. Types of samples of seed that are formed in the warehouse and laboratory
Slika 1. Uzorci semena koji se formiraju u magacinu i laboratoriji
Figure 1.Samples of seed that are formed in the warehouse and laboratory

209

Tabela 1. Masa partije semena, prosečnog i radnog uzorka i uzorka za determinaciju drugih
semena za neke biljne vrste (ISTA, (2010) i Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja
 Semenarstvo

Tabela 1. M asa partije semena, prosečnog i radnog uzorka i uzorka za determinaciju

drugih semena za neke biljne vrste (ISTA, (2010) i Pravilnik o kvalitetu
semena poljoprivrednog bilja (Sl. list SFRJ 47/87))
Table 1. Mass of seed lot, average and working samples and samples for other seeds
determination for some plant species (ISTA, (2010) and the Regulations on
the quality of seeds of agricultural plants (Official Gazette of SFRY 47/87))

Min. masa za uzorak za determinaciju drugih

Min. masa za prosečan uzorak (g) Minimum
Max. masa partije semena (kg) (Sl. list SFRJ
Max. masa partije semena (kg) / Maximum

Minimum weight of working sample for

Min. masa za radni uzorak (g) Minimum
47/87) / Maximum weight of lot (kg)
(Official Gazette of SFRY 47/87)
weight of lot (kg) (ISTA, 2011)

weight of subnitted sample (g)

weight of working sample (g)

other seed determination (g)

Plant species
Biljna vrsta

semena (g)
Allium cepa L 10.000 10.000 80 8 80
Aster alpinus L 5.000 5.000 20 5 -
Beta vulgaris L. 20.000 20.000 500 50 500
Daucus carota L. 10.000 10.000 30 3 30
Glycine max. (L) Merr. 30.000 20.000 1000 500 1000
Helianthus annuus L. 25.000 20.000 1000 200 1000
Hordeum vulgare L. 30.000 20.000 1000 120 1000
Medicago sativa L. 10.000 10.000 50 5 50
Pisum sativum L. 30.000 20.000 1000 900 1000
Poa annua L. 10.000 10.000 25 1 10
Secale cereale L. 30.000 20.000 1000 120 1000
Sorghum bicolor (L.) 30.000 10.000 900 90 900
Moench
Trifolium pratense L. 10.000 10.000 50 5 50
Triticum aestivum L. 30.000 20.000 1000 120 1000
Zea mays L. 40.000 20.000 1000 900 1000

210
 Ispitivanje kvaliteta semena

– Pojedinačni (primarni) uzorak je mala količina semena uzeta iz partije

semena u toku jedne manipulacije.
– Zbirni uzorak se formira sastavljanjem i mešanjem svih primarnih
uzoraka uzetih iz partije semena.
– Prosečan uzorak je uzorak koji se dostavlja laboratoriji za ispitivanje.
On mora biti najmanje one mase koja je navedena u Pravilniku o
kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (Sl. list SFRJ 47/87) ili u ISTA
Pravilima (2011) (tab. 1) i predstavlja bilo ceo zbirni uzorak, bilo
njegov poduzorak.
– Radni uzorak je poduzorak formiran u laboratoriji iz prosečnog
uzorka, na kome se utvrđuje kvalitet semena.
Veličina partije, za domaći promet, ne sme da prelazi količine
naznačene u Pravilniku o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (Sl. list
SFRJ 47/87), a veličine partija za izvoz su date u ISTA Pravilima (2011),
sa dozvoljenim odstupanjem od 5%.
U vreme uzorkovanja partija mora da je dorađena, tako da je što je
moguće više ujednačena (homogena) i upakovana u pakovanja jednaka
po masi i zatvorena jednim štepom. Svako pojedinačno pakovanje mora
biti obeleženo jedinstvenom oznakom, koja je prošivena jednim štepom
ili nalepljena na pakovanje. Partija semena mora biti dostupna sa svih
strana. Ako neki od navedenih elemenata nije ispunjen, uzorkovanje se
odbija.

Pribor za uzorkovanje semena

Šiljasta sonda i njena upotreba

Šiljasta sonda se sastoji od unutrašnje (nepokretne) i spoljašnje

(pokretne) cevi sa prorezima u svojim zidovima, zašiljenog vrha i
ručke (sl. 2). Prečnik cevi je oko 25 mm za sve biljne vrste. Sonda se
koristi za horizontalno, vertikalno ili dijagonalno uzorkovanje. Ako
se sonda koristi za vertikalno uzorkovanje ona mora imati pregrade
koje je dele na više odeljaka i sprečavaju mešanje semena. Bez obzira
da li se koristi horizontalno ili vertikalno, sonda se dijagonalno
ubada u vreću ili rinfuzu. Za seme u rinfuzi, praktičniji je vertikalni
položaj sonde. Sonda je pri ubadanju u vreću zatvorena, zatim se
otvori i okrene nekoliko puta ili se blago protrese da bi se potpuno
napunila. Zatim se ponovo zatvori, izvlači i prazni u odgovarajući sud
za seme, ili na parče impregniranog papira ili neku sličnu podlogu.

211
 Semenarstvo

Posebno treba biti pažljiv prilikom zatvaranja sonde da se seme ne bi

oštetilo.
Sonda se može koristiti za većinu semena, osim za seme nekih izrazito
plevičastih vrsta. Do određenog prečnika cevi, može se ubadati kroz
zidove vreće od grubo pletene jute ili sličnog materijala. Po izvlačenju
sonde, vrhom sonde se zatvaraju otvori. Zatvorene papirne vreće takođe
se mogu uzorkovati sondom, a otvori se zatvaraju specijalnom lepljivom
trakom.

Slika 2. Šiljasta sonda / Figure 2. Stick trier (Jovičić, 2010)

Nobbe šilo i njegova upotreba

Nobbe šilo je zašiljena cev dovoljno duga da dopre do sredine vreće,

sa ovalnim otvorom do zašiljenog kraja. Prečnik cevi je oko 10 mm za
sitno seme, oko 14 mm za žita i oko 20 mm za kukuruz (sl. 3).
Nobbe šilo je pogodno za uzorkovanje semena u vrećama, ali ne i za
semena u rinfuzi. Šilo se ubada u vreću pod uglom od oko 30o sa otvorom
usmerenim na dole, dok ne dopre do sredine vreće. Šilo se zatim rotira
za 180o tako da otvor bude usmeren na gore i lagano izvlači, s tim da se
brzina izvlačenja smanjuje, da bi se količina semena u šilu postepeno
povećavala od sredine ka periferiji vreće. Cev koja je dovoljno duga da
može da dopre do druge strane vreće izvlači se relativno konstantnom
brzinom. Dok se šilo izvlači treba ga blago protresati da se tok semena
održi ujednačenim, što omogućuje glatka unutrašnja površina šila.
Uzorkovanje treba da se vrši naizmenično sa vrha, sredine i dna
vreće. Otvori koji su šilom napravljeni u vrećama mogu se zatvoriti na
način opisan za sonde.

Slika 3. Nobbe šilo/ Figure 3. Nobbe trier (Jovičić, 2010)

212
 Ispitivanje kvaliteta semena

Uzorkovanje rukom

Uzorkovanje rukom se vrši kod plevičastog semena, kao što je:

Agropyron, Agrostis, Alopecurus, Anthoxanthum, Arrhenatherum,
Axonopus, Bromus, Chloris, Cynodon, Cynosurus, Dactylis, Deschampsia,
Digitaria, Elymus, Elytrigia, Festuca, Holcus, Lolium, Melinis, Panicum,
Pascopyrum, Paspalum, Poa, Psathyrostachys, Pseudoroegneria, Trisetum,
Zoysia, kod semena koje može biti oštećeno upotrebom šila (npr. krupno
seme leguminoza), seme sa izraštajima (npr. seme sa krilcima, osjem i
slično) ili seme sa niskim sadržajem vlage.
Ovom metodom se uzorci mogu uzimati samo iz otvorenih
pakovanja do dubine od 400 mm. Prilikom uzorkovanja prsti šake
moraju biti stisnuti da ne dođe do mešanja semena unutar vreće
(sl. 4).

Slika 4. Uzorkovanje rukom / Figure 4. Sampling by hand (ISTA, 2004)

Uzorkovanje automatskim uzorkovačem

Najbrži i najracionalniji način uzorkovanja
za semenske kompanije je automatski uzorkovač
semena. Prednost ovog načina uzorkovanja je u
tome što je uzorkovanje nepristrasno, efikasno,
izbegavaju se štete koje mogu nastati u toku ručnog
uzorkovanja semena na plombiranim pakovanjima,
štedi se vreme, a smatra se da sistemično uzorkovanje
u redovnim vremenskim razmacima iz protoka
mase semena bolje predstavlja partiju semena od
uzorkovanja po principu slučajnosti.

Slika 5. Automatski uzorkovač / Figure 5. Automatic sampler (Shauveau and Maill, 2001)

213
 Semenarstvo

Automatski uzorkovači moraju da se akredituju i proveravaju (Kojić

et. al., 2010). Uzorkovači se sastoje od cevi, spirale koja prolazi kroz cev
i elektromotora koji pokreće spiralu. Jedan kraj cevi se nalazi u usipnom
košu u masi semena, a na drugom kraju se nalazi trofazni elektromotor.
Elektromotor pokreće spiralu koja u zadatim vremenskim intervalima
uzima pojedinačne uzorke iz protoka mase semena (sl. 5).

Intenzitet uzorkovanja

Intenzitet uzorkovanja zavisi od broja pakovanja i mora se strogo

poštovati da bi uzeti uzorak bio reprezentativan (tab. 2).
Tabela 2. Intenzitet uzorkovanja prema ISTA (2011) i Pravilniku o kvalitetu semena
poljoprivrednog bilja (Sl. list SFRJ 47/87), za partije upakovane u vreće
Table 2. The intensity of sampling according to ISTA (2011) and the Regulations on
the quality of seeds of agricultural plants (Official Gazette of SFRY 47/87),
for lots packed in bags

Za pakovanja od 15 kg do 100 kg Za partije u vrećama

For packing of 15 up to 100 kg For lots packed in bags
(ISTA, 2011) (Sl. list SFRJ 47/87)
Br. pakov./ Br. pakov./
Broj pojedinačnih uzoraka Broj pojedinačnih uzoraka
Number of Number of
Number of primary samples Number of primary samples
packings packings
3 pojedinačna uzorka iz svakog 1 uzorak iz svakog pakovanja, ali ne
pakovanja manje od 5 pojedinačnih uzoraka
1–4 1–5
3 primary samples from each 1 primary sampl from each packing
container but not less than 5
2 pojedinačna uzorka iz svakog 1 uzorak iz svakog trećeg pakovanja, ali
pakovanja ne manje od 5 pojedinačnih uzoraka
5–8 6–30
2 primary samples from each 1 primary sampl from each of the
container third package but not less than 5
1 pojedinačan uzorak iz svakog 1 uzorak iz svakog petog pakovanja,
pakovanja ali ne manje od 10 pojedinačnih
9–15 31–400
1 primary samples from each uzoraka/1 primary sampl from each of
container the fifth package but not less than 10
1 uzorak iz svakog sedmog pakova-
15 pojedinačnih uzoraka iz
nja, ali ne manje od 80 pojedinačnih
partije semena
16–30 >400 uzoraka
15 primary saples in total from
1 primary sampl from each of the
the seed lot
seventh package but not less than 80
20 pojedinačnih uzoraka iz par-
31–59 tije semena/20 primary saples in
total from the seed lot
30 pojedinačnih uzoraka iz
>60 partije semena/30 primary
saples in total from the seed lot

214
 Ispitivanje kvaliteta semena

Za seme u pakovanjima manjim od 15 kg, pakovanja treba kom-

binovati u jedinice za uzorkovanje koje ne prelaze 100 kg i te jedinice
treba, prema napred prikazanom intenzitetu, uzorkovati.
Pri uzorkovanju semena iz pakovanja preko 100 kg i semena u rin-
fuzi intenzitet uzorkovanja je dat u tabeli 3.
Tabela 3. Intenzitet uzorkovanja prema ISTA, (2011) i Pravilniku o kvalitetu semena poljo-
privrednog bilja (Sl. list SFRJ 47/87), za pakovanja preko 100 kg i seme u rinfuzi
Table 3. The intensity of sampling according to ISTA (2011) and the Regulations on
the quality of seeds of agricultural plants (Official Gazette of SFRY 47/87),
for packages over 100 kg of seed in bulk

Veličina partije Broj pojedinačnih uzoraka

Size of lot (kg) Number of primary samples

＜ 500 Najmanje pet pojedinačnih uzoraka/At least 5 primary samples

Jedan pojedinačan uzorak na svakih 300 kg, ali ne manje od 5
501–3.000
uzoraka / One primary sample for each 300 kg, but not less than 5
Jedan pojedinačan uzorak na svakih 500 kg, ali ne manje od 10
3.001–20.000
uzoraka / One primary sample for each 500 kg, but not less than 10
Jedan pojedinačan uzorak na svakih 700 kg, ali ne manje od 40
>20.001
uzoraka / One primary sample for each 700 kg, but not less than 40

Masa prosečnog uzorka

Najmanja masa prosečnih uzoraka definisana je Pravilnikom o
kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (Sl. list SFRJ 47/87), za domaći
promet i ISTA Pravilima za seme namenjeno međunarodnom prome-
tu. Masa prosečnog uzorka, za neke biljne vrste, je navedena u tabeli 1.
Prosečan uzorak mora da bude upakovan u platnenu ili papirnu kesu i
obeležen etiketom na kojoj mora da stoji oznaka partije, biljna vrsta i
sorta/hibrid.
Masa uzorka za određivanje sadržaja vlage u semenu je 50 g ili 100
g. Za biljne vrste koje se melju prilikom određivanja sadržaja vlage masa
je 100 g, a za biljne vrste koje se ne melju je 50 g. Uzorak za vlagu mora
da bude upakovan u PVC ili staklenu ambalažu da ne bi došlo do usva-
janja ili odavanja vlage iz semena.
Upakovan uzorak za vlagu se stavlja u prosečan uzorak. Prosečan uzo-
rak se zatvara, obeležava i dostavlja u laboratoriju za ispitivanje semena.

215
 Semenarstvo

PRIPREMA RADNOG UZORKA

U LABORATORIJI

U laboratoriju za ispitivanje semena dostavlja se prosečan uzorak

od koga se, jednom od metoda za polovljenje uzoraka, formira radni
uzorak. Metode koje se koriste za pripremu radnog uzorka moraju
da obezbede da svako seme iz uzorka ima istu verovatnoću da bude
izabrano (Bould 1986). Metode koje se koriste su metod mehaničkog i
ručnog deljenja uzoraka. Navedene metode su opisane od strane ISTA
(2011).

Metod mehaničkog deljenja uzorka

Ovaj metod je pogodan za sve vrste semena, izuzev za ekstremno
plevičasto seme. Princip rada delitelja je da uzorak koji prolazi kroz
njega, deli uzorak na dva ili više približno jednakih delova. Uzorak se
smanjuje uklanjanjem jedne polovine uzorka pri svakom propuštanju
kroz delitelj. Ovaj proces se nastavlja dok se ne dobije približna masa
radnog uzorka ili uzorka za određivanje drugih semena (tab. 1). Kao
pogodni smatraju se sledeći delitelji: konusni delitelj, zemljišni delitelj,
centrifugalni delitelj, rotacioni delitelj i varijabilni delitelj.

Konusni delitelj

Konusni delitelj (tipa Boerner) se proizvodi u dve veličine, manji

za vrste sa sitnijim semenom, i veći za vrste sa krupnijim semenom
(seme veličine pšenice i veće). Osnovni delovi su: levak i niz skretnih
lopatica, raspoređenih u krug, koje usmeravaju seme u dva kanala za
ispuštanje (sl. 6). Nedostatak ovog delitelja je što je teško proveravati
njegovu čistoću.

216
 Ispitivanje kvaliteta semena

levak/hopper

ventil/valve

kupa/cone

levak koji vodi u posudu

na levoj strani
funnel to container on
left side

posude za uzorke
sample container

Slika 6. Konusni delitelj / Figure 6. The conical divider (Boerner type) (Vujaković, 2004)

Zemljišni delitelj

Delitelj napravljen po istom principu kao i konusni je takozvani ze-

mljišni delitelj. Kanali su postavljeni u pravom redu. Zemljišni delitelj se
sastoji od levkastog suda, pregrada za
deljenje (pregrade su različite debljine
u zavisnosti od krupnoće semena) i
dve posude za prijem semena (sl. 7).
Prilikom korišćenja delitelja
seme treba ravnomerno isipati iz lev-
ka, u približno jednakim količinama
duž čitave njegove dužine. Ovaj de-
litelj je pogodan za krupnosemene i
plevičaste vrste, ali se takođe mogu
napraviti i tipovi pogodni za sitnose-
mene vrste.
Slika 7. Zemljišni delitelj
Figure 7. The soil riffle divider
(Vujaković, 2004)

217
 Semenarstvo

Centrifugalni delitelj

Centrifugalni delitelj (tipa Gamet) koristi centrifugalnu silu za me-

šanje i raspoređivanje semena preko razdelne površine. Kod ovog deli-
telja seme curi silazno kroz levak za punjenje do plitke gumene kupe ili
prstena. Posle rotacije prstena, koga pokreće električni motor, seme se
izbacuje centrifugalnom silom i pada (sl. 8). Krug ili površina na koju
seme pada je podeljen na dva jednaka dela pomoću fiksirane skretne
lopatice tako da približno polovina semena pada u jedan, a druga polo-
vina u drugi otvor za ispuštanje.
Centrifugalni delitelj pokazuje različite rezultate ako se njime ne
rukuje pažljivo.
levak
hopper

disk
spirit level

prekidač izlazna cev

switch stationary
baffle

posuda za uzorak
zavrtnji za sample container
podešavanje
elektromotor
screw
electric motor

Slika 8. Centrifugalni delitelj / Figure 8. The centriphugal divider (Vujakovic, 2004)

Rotacioni delitelj
Rotacioni delitelj ima rotacionu jedi-
nicu od 6 do 10 posuda, vibraciono grlo i
levak. Seme se sipa u levak, rotacioni deli-
telj uključi, tako da se rotaciona jedinica
okreće oko 100 o/min (sl. 9). Brzina pu-
njenja i trajanje deljenja se može regulisati
Slika 9. Rotacioni delitelj
Figure 9. The rotari divider (Jovičić, 2010)

218
 Ispitivanje kvaliteta semena

podešavanjem razdaljine između kanala otvora levka i vibracionog grla

i podešavanjem intenziteta vibracija.
Delitelj je pogodan za sitnosemene vrste i za većinu plevičastih
semena (npr. trave i cveće). Samo izrazito plevičasto seme (npr. Tri-
setum flavescens) se ne može deliti ovim deliteljem jer se zaglavljuje
u levku.

Varijabilni delitelj

Varijabilni delitelj dozvoljava promenu odnosa deljenja, u zavisno-

sti od veličine semena, koji može biti između 1:2 i 1:15. Na ovaj način
se jednom operacijom redukuje uzorak poznate mase do potrebne mase
radnog uzorka (poduzorak). Sastoji se od usipnog levka i tube koja se
okreće sa oko 40 o/min. Tuba distribuira protok semena od usipnog lev-
ka na unutrašnju površinu drugog levka koji je dobro uklopljen u treći
levak. Levkovi su koncentrično postavljeni. U drugom i trećem levku se
nalaze kanali koji zauzimaju 50% ivice levka. 50% semena će proći kroz
dva levka u sud koji sakuplja seme. Drugih 50% će ostati unutar levkova
i otići u drugi sud za seme. Dva levka se mogu okrenuti jedan nasuprot
drugom, čime se kanali sužavaju, što rezultira prolaskom manje količine
semena kroz njih. Kao traženi uzorak se može koristiti bilo manji uzo-
rak izvan levka, bilo veći uzorak unutar levka. Položaj dva levka jednog
u odnosu na drugi se može precizno podesiti, čime se unapred određuje
veličina poduzorka.

Metod ručnog deljenja uzoraka

Za pripremu radnog uzorka jako plevičastog semena i semena sa
puno primesa, metod mehaničkog deljenja uzoraka nije pogodan pa se
preporučuje upotreba jednog od metoda ručnog deljenja. Isto tako pri-
prema radnog uzorka za ispitivanje zdravstvene ispravnosti semena se
vrši metodom ručnog deljenja, da ne bi došlo do zaražavanja drugog
uzorka semena. Metode ručnog deljenja su: modifikovan metod polov-
ljenja, metod kašike i metod ručnog polovljenja.

219
 Semenarstvo

Modifikovani metod polovljenja

Oprema koja se koristi je

tacna i rešetka sa četvorouga-
onim pregradama iste veličine,
koje su otvorene na vrhu i svaka
druga nema dno (sl. 10). Posle
mešanja, seme se ravnomerno
sipa preko rešetke. Kada se re-
šetka podigne, približno po-
lovina uzorka ostane na tacni.
Prosečan uzorak se sukcesivno
polovi dok se ne dobije radni
Slika 10. Modifikovani metod polovljenja
uzorak približne, ali ne manje
Figure 10. Modified method of dividing
od propisane mase. (Mathuer, Kongsdal, 2003)

Metod kašike

Ovaj metod se kori-

sti za smanjenje uzorka
za vlagu ili uzorka za
ispitivanje zdravstvenog
stanja semena. Potrebni
su tacna, špatula i kašika
sa ravnim ivicama. Po-
sle prethodnog mešanja,
seme se ravnomerno
sipa preko tacne. Sa kaši-
kom u jednoj i špatulom
u drugoj ruci, treba uze-
ti malu količinu semena
sa najmanje pet nasu-
mično izabranih me-
sta (sl. 11). Uzeta količi-
na mora da bude približ-
Slika 11. Metod deljenja kašikom ne, ali ne manje mase od
Figure 11. Spoon method (Vujaković, 2004) propisane.

220
 Ispitivanje kvaliteta semena

Metod ručnog polovljenja

Ovaj metod se primenjuje

kod sledećih rodova plevičastog
semena: Agrimonia, Andropo-
gon, Anthoxanthum, Arrhenathe-
rum, Astrebla, Beckmanni, Boute-
lou, Brachiari, Briz, Cenchrus,
Chloris, Dichanthium, Digitaria,
Echinohcloa, Ehrharta, Elymus,
Eragrostis, Melinis, Oryza, Penni-
setum, Psathyrostachys, Scabiosa,
Sorghastrum, Stylosanthes, Tae-
niatherum, Gomphrena i Trise-
tum. Za sve druge vrste može se
koristiti samo za dobijanje rad-
nog uzorka u laboratoriji za ispi-
tivanje zdravstvenog stanja. Seme
se ravnomerno sipa na glatku
čistu površinu. Pomoću špatule
ravnih ivica seme se izmeša, po-
tom se deli na dva dela i svaka
polovina se ponovo polovi da bi
se dobila četiri dela (sl. 12). Svaki
od ova četiri dela se ponovo polo-
vi dajući osam delova. Svaki dru-
gi deo se uzima (npr. 1, 3, 5 i 7)
i postupak se ponavlja dok se ne
dobije propisana masa.

Slika12. Metod ručnog polovljenja

Figure 12. Hand halving method
(Jovičić, 2010)

221
 Semenarstvo

ISPITIVANJE ČISTOĆE SEMENA

Čistoća semena je značajni pokazatelj kvaliteta semena. Ispitivanje

čistoće semena se vrši na random uzorku koji je pripremljen jednom od
navedenih metoda za pripremu radnog uzorka. Masa radnog uzorka za
čistoću semena je definisana Pravilnikom o kvalitetu semena poljopri-
vrednog bilja (Sl. list SFRJ 47/87), za domaći promet i ISTA Pravilima za
seme namenjeno međunarodnom prometu (tab. 1). Za izuzetno skupo
seme i za male partije semena prihvata se i masa semena koja sadrži
najmanje 2500 semena.
Prilikom određivanja čistoće semena iz radnog uzorka određuje se
procenat čistog semena, procenat drugog semena i procenat inertnih
materija (sl. 13).

Čistoća semena/
Purity testing

Čisto seme/ Drugo seme/ Inertne materije/

Pure seed Seed of other species Inert matter

Seme drugog gajenog bilja/ Seme korova/

Other crops seed Weed seed

Slika 13. Komponente čistoće semena

Slika 13./Komponente
Figure 13. Components
čistoće semenaof seed purity
Figure 13. Components of seed purity (Vujaković, 2004)

Čisto seme predstavlja seme vrste koju je korisnik naveo, ili seme vrste za koju je
utvrđeno da u ispitivanju preovlađuje, i treba da sadrži sve botaničke varijetete i kultivare date
vrste, zatim nedovoljno zrelo,222
zakržljalo, smežurano, zaraženo i proklijalo seme. U čisto seme
ulazi i deo semena veći od polovine njegove originalne veličine. Kod familije Poaceae
(Gramineae) čisto seme su klasići kod kojih kariopsa sadrži endosperm i slobodne kariopse. Kod
 Ispitivanje kvaliteta semena

Čisto seme predstavlja seme vrste koju je korisnik naveo, ili seme
vrste za koju je utvrđeno da u ispitivanju preovlađuje, i treba da sadrži
sve botaničke varijetete i kultivare date vrste, zatim nedovoljno zrelo,
zakržljalo, smežurano, zaraženo i proklijalo seme. U čisto seme ulazi i
deo semena veći od polovine njegove originalne veličine. Kod familije
Poaceae (Gramineae) čisto seme uključuje klasiće kod kojih kariopsis
očigledno sadrži endosperm i slobodne kariopse. Kod vrsta Triticum
spelta, Avena, Bromus, Dactylis, Festuca, x Festulolium, Koeleria i Lolium
procenat višesemenih jedinica (MSU) određuje se prema slici 14, pri
čemu se sterilni cvetići ne uklanjaju.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
SINGLE MSU

Slika 14. Višesemene jedinice (šrafirane površine predstavljaju fertilne cvetiće,

dok nešravfirane površine predstavljaju sterilne cvetiće)
Figure 14. Multiple seed units (stippled portion represents fertile flowers,
clear portion represents sterile flowers) (ISTA, 2011)

Pod drugim semenom se podrazumevaju jedinice semena bilo koje

biljne vrste drugačije od date vrste čistog semena. Za determinaciju dru-
gih semena koriste se kolekcije semena i razni atlasi od kojih su neki
„Poznavanje semena najčešćih korova u semenarstvu” (Kronaveter and
Pal 1994), „Semena sornih rastenij” (Dobrokov 1961) i „Manual for Te-
sting Agricultural and Vegetable Seeds” (Agriculture Handbook 1952).
Inertne materije obuhvataju jedinice semena i sve druge materije i
strukture koje nisu definisane kao čisto ili drugo seme, kao što su: delovi
semena manji od polovine semena originalne veličine, semenjača, de-
lovi semenjače, oljuštena zrna–kod suncokreta preko 1%, drugi delovi
biljke, primese koje nisu seme, seme bez klubeta kod vrsta Beta sp., ple-
ve i plevice kod trava, seme Cuscuta sp. koje je lomljivo ili pepeljastosivo
do kremasto belo, seme Fabaceae (Leguminosae), Brassicaceae (Cruci-
ferae), Cupressaceae, Pinaceae, Taxaceae i Taxodiaceae bez semenjače,
zemlja, kamenčići, pesak, sklerocije gljiva i uginuli insekti.

223
 Semenarstvo

Rezultati za čistoću semena izražavaju se u procentima na jedno

decimalno mesto. Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja
(Sl. list SFRJ 47/87) definisane su minimalne vrednosti za čistoću seme-
na i maksimalne vrednosti za prisustvo gajenog bilja i korova koje seme
treba da ispunjava da bi se stavilo u promet (tab. 4).
Tabela 4. Norme kvaliteta za neke gajene biljne vrste (Sl. list, SFRJ, 47/87)
Table 4. Quality standards of some cultivated plant species

Minimalna Maksi- Maksi- Minimalna Maksi-

čistoća malno malno klijavost malan
semena prisustvo prisustvo semena sadržaj
Milnimal drugih korovskih Minimal vlage u
Biljna vrsta seed vrsta vrsta seed ger- semenu
Plant species purity Maximal Maximal mination Maximal
(%) presence presence of (%) seed mois-
of other weed ture con-
species species tent
(%) (%) (%)
Allium cepa L. 96 0,2 0,3 65 11
Avena sativa L. 97 0 0 82 15
Beta vulgaris L. 97 0,3 0,1 80 15
Capsicum spp. 97 0 0 65 12
Festuca rubra L. 90 3 1 70 13
Glycine max (L) Merr. 96 0 0 75 14
Helainthus annuus L. 97 0 0 80 11
Lolium perenne L. 94 2 1 70 13
Lycopersicum
97 0 0 75 12
esculentum Mill.
Medicago sativa L. 95 2 0,5 70 13
Oryza sativa L. 96 0,5 0,2 85 14
Phaseolus vulgaris L. 97 0 0 70 14
Poa annua L. 82 2 1 65 12
Spinacia oleracea L. 94 0,2 0,5 65 13
Triticum aestivum L. 97 0 0 88 14
Vicia faba L. 97 0 0 75 15
Zea mays 98 0 0 90 13

224
 Ispitivanje kvaliteta semena

ISPITIVANJE KLIJAVOSTI SEMENA

Klijavost semena je najbitnija komponenta kvaliteta semena. Cilj is-

pitivanja klijavosti je da utvrdi maksimalni potencijal klijavosti partije
semena, koji se zatim može iskoristiti za upoređivanje kvaliteta različi-
tih partija, kao i za procenu potencijala za nicanje u polju.
Ispitivanje u poljskim uslovima nije pouzdano, pošto poljski uslovi
nisu ponovljivi. Zbog toga su razvijene laboratorijske metode, u kojima
su spoljašnji uslovi kontrolisani. Uslovi su standardizovani da bi rezul-
tati bili u granicama ponovljivosti.
Klijavost semena u laboratorijskim ispitivanjima predstavlja nicanje
i razvoj klijanaca do stadijuma u kome njegove osnovne strukture uka-
zuju na to da li je ili nije sposoban da se pod odgovarajućim uslovima u
zemljištu dalje razvije u normalnu biljku.

Mirovanje semena

Mirovanje ili dormantnost semena (lat. dormio – spavati, mirovati)

je pojava pri kojoj seme ne klija ni u povoljnim uslovima sredine (Grbić
2003). Uzroci dormantnosti mogu biti vrlo različiti, a ona se može javiti
kao primarna ili sekundarna. Tek ubrano seme odlikuje se primarnom
dormantnošću, dok se sekundarna dormantnost može pojaviti zbog ne-
povoljnog delovanja nekog spoljašnjeg faktora na seme koje je „preva-
zišlo“ blokade primarne dormantnosti. Ovaj tip dormantnosti može se
otkloniti zasecanjem ili oštećivanjem omotača jer će na taj način usvaja-
nje vode biti omogućeno.
Nikolaeva (1977) u okviru dormantnosti razlikuje sledeće grupe:
I. Primarna dormantnost
A. Egzogena dormantnost (izazvana uticajem faktora van embriona):
1. fizička,
2. mehanička,
3. hemijska.
B. Endogena dormantnost (izazvana faktorima unutar embriona):

225
 Semenarstvo

1. morfološka,
2. fiziološka,
3. kombinovana:
a. morfološko–fiziološka,
b. fiziološko–fizička dormantnost.
II. Sekundarna dormantnost

Primarana dormantnost

Egzogena dormantnost
Fizička dormantnosti prouzrokovana je nepropustljivošću omota-
ča (semenjače, perikarpa i/ili endosperma) za vodu i kiseonik, pa seme
može proklijati tek nakon omekšavanja ili propadanja semenjače. Ka-
rakterističan je za leguminoze, čije seme obično ima mali sadržaj vlage i
semenjaču koja je nepropustljiva za vodu.
Mehanička dormantnost nastaje kada je semenjača toliko čvrsta
da stvara mehanički otpor rastu embriona, što usporava klijanje. Sama
mehanička dormantnost je retka i obično se javlja zajedno sa drugim
oblicima dormantnosti. Ovaj tip mirovanja semena obično je karakte-
rističan za semena drvenastog i žbunastog bilja (Gleditsia spp., Robinia
spp.) i u prirodnim uslovama se prevazilazi delovanjem različitih fak-
tora (mikroorganizmi, prolaskom semena kroz crevni trakt životinja,
šumskim požarima i slično).
Hemijska ili inhibitorna dormantnost nastaje usled prisustva ra-
zličitih inhibitora u semenu kao što su fenoli, apcisinska kiselina, kuma-
rin i slično. Ove štetne materije se iz semena mogu ukloniti ispiranjem
ili potapanjem u vodi.
Endogena dormantnost
Fiziološka dormantnost semena je najzastupljeniji oblik, koji se
dalje može podeliti na tri nivoa: dugotrajna (duboka), prelazna i krat-
kotrajna dormantnost (Baskin and Baskin, 2004). Duboku fiziološku
dormantnost odlikuje nemogućnost klijanja ili razvoj abnormalnih kli-
janaca (nanizam) ukoliko seme nije bilo izloženo određeno vreme hlad-
noj (tip a) ili toploj (tip b) stratifikaciji.
Morfološku dormantnost se često sreće u semenu čiji je embrion
nedovoljno razvijen, ali normalno diferenciran. Takav embrion nije fizi-
ološki dormantan već zahteva određeno vreme za rast i klijanje.

226
 Ispitivanje kvaliteta semena

Kombinovana dormantnost
Morfološko-fiziološka dormantnost se takođe javlja u semenu čiji
embrion nije dovoljno razvijen, ali koje pored toga sadrži i fiziološke
komponente dormantnosti (Baskin and Baskin, 2004).
Fiziološko-fizička domantnost javlja se u semena, koje pored fizi-
ološki dormantnog embriona, ima i omotač slabo propustljiv za vodu i
gasove.

Sekundarna dormantnost

Sekundarna dormantnost nastaje nakon odvajanja semena od bilj-

ke, usled delovanja nepovoljnih uslova sredine, kod semena koja su već
savladala primarnu klijavost.

Faktori koji kontrolišu mirovanje semena

Nivo dormantnosti je veoma varijabilan i zavisi od nekoliko činilaca:
- genotipa,
- uticaja faktora spoljašnje sredine,
- interakcije genotipa i faktora spoljašnje sredine,
- hormona i
- prisustva mikroorganizama na semenu (Milošević et. al., 1996a,
Pržulj et. al., 1999 prema Barjaktarović et. al., 2004).
Faktori spoljašnje sredine tokom perioda sazrevanja semena mogu
povećati ili smanjiti nivo mirovanja semena. Mnogi autori smatraju da
je, pored vode i dužine trajanja fotoperioda, temperatura veoma važan
faktor sredine koji ima uticaja na dormantnost semena (Schuurink et al.
1992). Ranije se smatralo da temperatura reguliše dormantnost i klijanje,
a svetlost samo klijanje semena. Međutim, novija istraživanja ukazuju
na značajan uticaj svetlosti i na mirovanje semena (Baskin and Baskin
2004). Prema tome, na prekid mirovanja semena bitno utiču ekološki
činioci kao što su temperatura, vlaga, kiseonik i svetlost, a uslovi za pre-
kid ove pojave značajno se razlikuju među pojedinim biljnim vrstama.
Niske temperature tokom sazrerevanja semena indukuju duboku i
produženu dormantnost, dok niske temperature tokom klijanja je pre-
kida. Smatra se da niske temperature tokom klijanja utiču na propust-
ljivost semenjače za kiseonik. Istovremeno, niske temerature smanjuju
intenzitet disanja i na taj način kiseonik postaje dostupan za druge pro-
cese (Nyachiro 2002).

227
 Semenarstvo

Metode za prekidanje mirovanja kod semena

Kod određenih biljnih vrsta seme mora da prođe period fiziološkog

dozrevanja da bi bilo sposobno da klija. Dužina perioda fiziološkog do-
zrevanja je različita i zbog toga je u laboratoriji razvijeno više metoda za
njegovo prekidanje.
Suvo skladištenje se primenjuje kod vrsta kod kojih period mirova-
nja prirodno kratko traje. Dovoljno je čuvanje uzorka na suvom mestu
tokom kratkog vremenskog perioda.
Prethodno hlađenje se koristi kod semena poljoprivrednog bilja i
cveća, gde je period mirovanja nešto duži. Pravilnikom o kvalitetu se-
mena poljoprivrednog bilja (Sl. list SFRJ 47/87) i ISTA Pravilima (2011)
definisano je kod kojih vrsta se koriste metode za prekidanje mirovanja
semena (tab. 3). Seme se stavi na vlažan filter papir ili u pesak i izlaže
temperaturi 5–10oC u periodu od 3 do 7 dana. U nekim slučajevima je
neophodno da se period prethodnog hlađenja produži ili da se izvrši
ponovno hlađenje. Seme drveća i žbunja se prethodno hladi obično na
temperaturi 1–5oC, zavisno od vrste, u trajanju od 2 nedelje do 12 me-
seci, pre ispitivanja klijavosti, ali treba paziti da se izbegne smrzavanje
semena. Za seme za koje je potreban dug period prethodnog hlađenja,
a ispitivanje klijavosti ne može da se završi za 2 meseca, preporučuje se
tetrazolijum test.
Prethodno zagrevanje se vrši na temperaturi od 30–35oC uz cirku-
laciju vazduha, u periodu od 3 do 7 dana, pre stavljanja na podlogu za
ispitivanje. U nekim slučajevima potrebno je ovaj period prethodnog
zagrevanja produžiti. Za određene tropske i suptropske vrste prethodno
zagrevanje može da se vrši na temperaturi 40–50oC (npr. Arachis hypo-
gea: 40oC; Oryza sativa: 50oC).
Svetlost bi trebala da se koristi kod svih uzoraka koji se ispituju u
trajanju od 8 časova dnevno, a kod naklijavanja na temperaturi 20-30oC
tokom perioda visoke temperature. Za prekidanje mirovanja semena
svetlost se preporučuje naročito za određene tropske i suptropske trave
(npr. Chloris gayana, Cynodon dactylon). Intenzitet svetlosti koji daje
hladna bela lampa treba da je oko 750–1250 luxa.

228
 Ispitivanje kvaliteta semena

Kalijum nitrat (KNO3) se koristi umesto vode, na početku ispiti-

vanja. Podlogu koja se koristi za naklijavanje navlažiti 0,2% rastvorom
KNO3.
Giberelinska kiselina (GA3) se preporučuje za Avena sativa, Horde-
um vulgare, Secale cereale, x Triticosecale, Triticum aestivum , Valeriane-
lla locusta i duge vrste u skladu sa Pravilnikom. Podloga koja se koristi
za naklijavanje se navlaži sa 0,05% rastvorom GA3. Kada je period miro-
vanja kraći dovoljan je 0,02% rastvor GA3, a kada je period duži koristi
se 0,1% rastvor. Kada se traži koncentracija veća od 0,08% preporučuje
se rastvaranje GA3 u rastvoru fosfatnog pufera. Puferni rastvor se pri-
prema rastvaranjem 1,7799 g Na2HPO4 x 2 H2O i 1,3799 g NaH2PO4 x
H2O u jednoj litri destilovane vode.
Plombirane polietilenske „koverte” se koriste tamo gde se nakon
standardnog ispitivanja utvrdi visok udeo svežeg neklijalog semena
(npr. kod Trifolium spp.) preporučuje se ponovno ispitivanje u plombi-
ranim polietilenskim kovertama, čija veličina treba da bude dovoljna da
bi se ispitivanje izvelo na zadovoljavajući način. Ovaj način ispitivanja
obično provocira klijanje takvog semena.
Metode za uklanjanje tvrdosemenosti koristi se kod vrsta koje imaju
tvrdu semenjaču, a može da se koristi metod natapanja, mehaničke ska-
rifikacije i skarifikacija kiselinom.
- Natapanje u vodi u trajanju 24–48 sati. Na primer Avena sativa
se potapa u skoro ključalu vodu zapremine tri puta veće od za-
premine samog semena i drži u vodi do njenog hlađenja. Ispiti-
vanje klijanja započinje odmah nakon natapanja.
- Mehaničkom skarifikacijom vrši se pažljivo probijanje, rasceplji-
vanje, struganje ili šmirglanje semenjače pomoću peska. Treba
voditi računa da se semenjača probije na odgovarajućem mestu
kako bi se izbeglo oštećenje embriona i samim tim klijanca koji
će se iz njega razviti. Najbolji položaj za mehaničku skarifikaciju
je odmah iznad vrhova kotiledona.
- Skarifikacija kiselinom koristi se koncentrovana sumporna ki-
selina (H2SO4) za neke vrste (npr. Macroptilium sp., Brachiaria
sp.). Seme se potapa u kiselinu dok opna ne postane rupičasta.
Potapanje traje nekoliko minuta do 1 sata. Posle potapanja, a pre
ispitivanja klijavosti, seme treba dobro isprati u tekućoj vodi.

229
 Semenarstvo

Kod Oryza sativa skarifikacija može da se izvrši natapanjem se-

mena u 1M azotnoj kiselini (HNO3) u trajanju od 24 časa (posle
prethodnog zagrevanja na 50oC).
Metode za uklanjanje inhibitornih supstanci se koristi kod vrsta koje
u perikarpu ili semenjači sadrže različite inhibitore klijanja. Može da se
koristi metod prethodnog ispiranja i metod uklanjanja struktura oko
semena.
- Prethodno ispiranje se koristi kod vrsta (npr. Beta vulgaris) gde
su inhibitori klijanja prisutni u perikarpu ili semenjači. Seme se
ispira u tekućoj vodi na temperaturi od 25oC pre nego što se iz-
vrši ispitivanje klijavosti. Posle ispiranja seme treba da se osuši
na temperaturi od najviše 25oC.
- Uklanjanje struktura oko semena se koristi kod nekih Poaceae
vrsta gde se uklanjaju spoljašnje strukture kao što su čekinja ili
pleve i plevice.

Podloge za ispitivanje klijavosti semena

Podloge koje se koriste za ispitivanje semena, temperatura naklija-

vanja i dužina ispitivanja su propisane Pravilnikom o kvalitetu semena
poljoprivrednog bilja (Sl. list SFRJ 47/87) i ISTA Pravilima (2011) (tab.
5). Dužina ispitivanja se može produžiti za ½ od dužine trajanja ispi-
tivanja. Vreme potrebno za prekidanje perioda mirovanja pre i u toku
ispitivanja se ne uključuje u dužinu ispitivanja.
Za ispitivanje semena kao podloga koristi se filter papir, pesak i
kompost.

Metod sa filter papirom

Filter papir, kao podloga, ne sme da bude zaražen gljivama, bak-

terijama i toksičnim supstancama koje mogu da utiču na rast ili ocenu
klijanaca. Tekstura filter papira treba da je porozna, kako bi se korenov
sistem razvijao na filter papiru, a ne kroz papir. Filter papir treba da ima
takav kapacitet za vlagu da zadržava dovoljnu količinu vode za ceo peri-
od ispitivanja i na taj način obezbedi kontinuirano snabdevanje semena
vlagom. pH vrednost filter papira treba da bude 6,0–7,5.

230
 Tabela 5. Uslovi za ispitivanje klijavosti semena gajenih biljaka / Table 5. Terms for seed germination testing of cultivated plant species (ISTA, 2010)
Biljna vrsta Podloga Temperatura Trajanje ispitivanja Postupak za prekidanje stanja mirovanja
Plant species Medium Temperature (dani)/Duration of Procedure for dormancy removing
(ºC) testing (days)
Allium cepa L. NF; IF; P 20; 15 6-12 Prethodno hlađenje/prechll
Prethodno grejanje/preheat (30-35ºC)
Avena sativa L. IF; P 20 5-10
Prethodno hlađenje/prechll
20-30; Ispiranje (muligermno seme: 2 h; monogermno seme: 4 h)/
Beta vulgaris L. NF; IF; P 15-25; 4-14 Prewash (multigerm: 2 h; genetic monogerm: 4 h)
20 Sušenje na max 25ºC / dry at a maximum of 25 ºC
Capsicum spp. NF; IF; P 20-30 7-14 KNO3
20-30; Prethodno hlađenje/prechll
Festuca rubra L. NF 7-21
15-25 KNO3
20-30;
Glycine max (L.) Merr. IF; NFP; P 5-8 –
25
20-30;
Prethodno grejanje /preheat
Helainthus annuus L. IF; NFP; P; S 25; 4-10
Prethodno hlađenje/prechll
20
20-30; Prethodno hlađenje/prechll
Lolium perenne L. NF 5-14
15-25; 20 KNO3
Lycopersicum esculentum Mill. NF; IF; P 20-30 5-14 KNO3
Medicago sativa L. NF; IF 20 4-10 Prethodno hlađenje/prechll
20-30; Prethodno grejanje /preheat (50 ºC)
Oryza sativa L. NF; IF; P 5-14
25 Potopiti u /soak in H2O ili/or KNO3 (24h)
Phaseolus vulgaris L. IF; NFP; S 20-30; 25; 20 5-9 -
Poa annua L. NF 20-30;15-25 7-21 Prethodno hlađenje/prechll KNO3

231
Spinacia oleracea L. NF; IF 15; 10 7-21 Prethodno hlađenje/prechll
Prethodno grejanje /preheat (30-35ºC)
Triticum aestivum L. NF; IF; P 20 4-8
Prethodno hlađenje/prechll, GA3
Vicia faba L. IF; P; S 20 4-14 Prethodno hlađenje/prechll
Zea mays L. IF; NFP; P 20-30; 25; 20 4-7 -
IF – između filter papira/between paper, NF – na filter papiru/top of paper, P – pesak/sand,
S – supstrat / organic growing media, NFP – na filter papiru prekriveno peskom/top of paper covered with sand, GA3 – giberelinska
kiselina / giberelic acid, KNO3 – 0,2% kalijum nitra / potassium nitrate
Ispitivanje kvaliteta semena
 Semenarstvo

Postoje dva načina naklijavanja semena sa filter papirom: metod na

filter papiru i metod između filter papira.
Metod na filter papiru se koristi kod naklijavanja sitnog semena i
semena kome je potrebno prisustvo svetlosti za prekidanje perioda mi-
rovanja. Metod se izvodi u plastičnim ili staklenim posudama, različitih
dimenzija. Na dno posude stavlja se 1 ili 2 sloja filter papira (zavisnosti
od debljine filter papira i kapaciteta za vlagu). U procesu naklijavanja
nije poželjno dodavanje vode, jer je dodata količina obično neujedna-
čena po ponavljanju i može da se dobije pogrešan podatak o klijavosti
semena (sl. 15).

Slika 15. Test klijavosti na filter papiru

Figure 15. Seed germination test on top of paper (Jovičić, 2010)

Metod između filter papira koristi se za naklijavanje sitnog i kru-

pnog semena. Postoje tri tipa ovog metoda: tip rolne, tip pisma i faltani
papir (sl. 16).
Tip pisma koristi se kod sitnijeg semena. Uzorci se u aparat stavlja-
ju u horiznotalnom položaju.
Tip rolne se koristi kod krupnijeg semena gde je potrebno obezbe-
diti bolji kontakt između semena i podloge. Uzorci se u aparat za ispi-
tivanje klijavosti semena stavljaju vertikalno, što obezbeđuje normalan
porast ponika zbog pozitivnog geotropizma.
Faltani papir se koristi kod naklijavanja semena Beta vulgaris, zbog
potrebe utvrđivanja monogermnosti i semena zaraženog fitopatogenim
gljivama, jer se sprečava sekundarna infekcija semena.

232
 Ispitivanje kvaliteta semena

Fitotoksično dejstvo pojedinih preparata na seme i ponik mogu se

odrediti primenom metode ispitivanja klijavosti semena korišćenjem
filter papira kao podloge. Ovaj metod je uvek rigorozniji u proceni jer je
fitotoksični efekat u pozitivnoj korelaciji sa asorptivnosti podloge. Ako
ovim metodom dobijemo upozoravajuće rezultate pristupa se proveri
fitotoksičnosti u pesku ili zemlji (Klokočar – Šmit and Inđić 1991, Vu-
jaković et. al. 2003a).

Slika 16. Metod između filter papira (tip pisma, tip rolne, tip falte)
Figure 16. Method between paper (pleated paper, paper roll) (Jovičić, 2010)

Metod sa peskom

Pesak treba da bude ujednačen. Preporučuje se da skoro sve čestice

treba da prođu kroz sito sa otvorima (okruglim ili četvrtastim) prečnika
0,8 mm i da se zadrže na situ sa otvorima prečnika 0,05 mm. Pesak ne
sme da sadrži drugo seme, gljive, bakterije ili toksične materije, što sve
može da utiče na klijanje semena, rast klijanaca ili njihovo ocenjivanje.
Čestice peska treba da imaju takav kapacitet vlaženja da zadrže dovoljnu
količinu vode, kako bi obezbedile kontinuiran dotok vode do semena i
klijanaca, ali i da imaju dovoljnu poroznost za aeraciju, radi optimalnog
klijanja i rasta korena. pH vrednost peska treba da bude 6,0–7,5. Pesak
može da se koristi više puta, ali pre nego što se ponovo upotrebi mora da
se ispere, osuši i resteriliše. Pesak koji se koristi za ispitivanje hemijski
tretiranog semena se baca.
Kao kod filter papira i kod peska postoje dva metoda za ispitivanje
klijavosti semena: metod na pesku i metod u pesku.
Metod na pesku se koristi za naklijavanje sitnijeg semena. Seme se
stavi na sloj vlažnog peska 1–2 cm i blago se utisne. Tako pripremljeni
uzorci se stavljaju u aparat za ispitivanje klijavosti semena.

233
 Semenarstvo

Metod između peska se koristi za naklijavanje krupnijeg semena. Na

sloj vlažnog peska debljine 1-2 cm stavi se seme da se ne dodiruje i pre-
krije se vlažnim peskom debljine 1 cm (sl. 17).

Slika 17. Test klijavosti u pesku

Figure 17. Seed germination test in sand (Jovičić, 2010)

Metod sa kompostom

Kompost se ne preporučuje kao rutinska podloga za ispitivanje kli-

javosti semena. Može da se koristi za neke biljne vrste, za koje je to pro-
pisano ISTA Pravilima (2011) i kada klijanac ispolji fitotoksične simp-
tome ili kada je ocena klijanaca u pesku ili na papiru sumnjiva. Obično
se koristi za komparativne ili istraživačke svrhe. Kompost sadrži or-
ganske materije (najčešće treset) i mineralne komponente (pesak, perlit,
vermikulit) kojih treba da bude oko 20%. pH vrednost treba da bude
6,0–7,5. Ponovna upotreba komposta nije dozvoljena.
Postoje dve varijante upotrebe komposta za ispitivanje klijavosti se-
mena: metod na kompostu i metod u kompostu. Postupak u metodama
je identičan kao i kod upotrebe peska, kao podloge.

Ocena ponika
Iz frakcije čistog semena se po principu slučajnosti izbroji 4 x 100
semena koja se raspoređuju na vlažnu podlogu bez međusobnog do-
dirivanja. Ponavljanja se mogu podeliti u podponavljanja od 50 ili 25
semena, zavisno od veličine semena i potrebnog prostora između seme-
na. Nakon perioda naznačenog u Pravilniku o kvalitetu semena poljo-

234
 Ispitivanje kvaliteta semena

privrednog bilja (Sl. list SFRJ 47/87) i ISTA Pravilima (2011) pristupa se
ocenjivanju klijanaca. Prilikom ocenjivanja osnovne strukture moraju
biti dobro razvijene da bi se klijanci mogli oceniti kao tipični ili atipični.
Osnovne strukture ponika su:
- korenov sistem (primarni koren u nekim slučajevima sekundar-
ni korenovi),
- osa izdanaka (hipokotil, epikotil, kod određenih Poaceae mezo-
kotil i vršni pupoljak),
- kotiledoni (jedan do nekoliko) i
- koleoptil (kod svih Poaceae ).

Tipičan klijanac

Tipični klijanci pokazuju sposobnost da se u zemljištu dobrog kvali-

teta, pod povoljnim uslovima vlage, temperature i svetlosti, kontinuira-
no razvijaju u normalnu biljku. Tipičnim se smatraju sledeće kategorije
klijanaca:
Neoštećeni klijanci: klijanci sa svim svojim osnovnim strukturama
koje su dobro, potpuno i proporcionalno razvijene i koje nisu zaražene
patogenima. Neoštećen klijanac, zavisno od vrste koja se ispituje i ima
specifičnu kombinaciju nekih od sledećih osnovnih struktura:
a) Dobro razvijen korenov sistem koji se sastoji od:
–d  ugačkog i tankog primarnog korena, obično pokrivenog brojnim
korenovim dlačicama, koji se završava finim vrhom,
– s ekundarnih korenova kada se formiraju u vremenu propisanom
za ispitivanje i
–n  ekoliko seminalnih korenova (primarni korenčić kod žita) ume-
sto jednog primarnog korena, kod određenih rodova uključujući
Avena, Hordeum, Secale, Triticum, x Triticosecale, Cyclamen.
b) Dobro razvijene ose izdanaka, koja se sastoji od:
–p  ravog i obično tankog i izduženog hipokotila, kod vrsta sa epige-
alnim klijanjem,
–d  obro razvijenog epikotila, kod vrsta sa hipogealnim klijanjem
(sl. 18),
– i zduženim hipokotilom i epikotilom, kod nekih vrsta sa epigel-
nim klijanjem (sl. 18) i
– i zduženim mezokotilom, kod određenih rodova Poaceae.

235
 Semenarstvo

prvi zeleni list

the first green leaf

plumule
prvi zeleni list plumele
the first green leaf epikotil kotiledoni
epicotile cotyledons
kotiledon
primarni koren/
radikula cotyledon primary root
radicula
A. Hipogealni tip klijanja boba/Hipogel type of germation (bean)

prvi zeleni list

the first green leaf
kotiledoni
hipokotil cotyledons
hipocotile kotiledoni/
testa epikotil
cotyledonc
epicotile
hipokotil
hipocotile

B. Epigealan tip klijanja pasulja/Epigel type of germation (bean)

Slika 18. Hipogealno i epigealno klijanje i struktura ponika

Figure 18. Hipogeal and epigeal germination and seedling structure (Kastori, 1984)

c) Specifičan broj kotiledona, tj.

– j edan kotiledon, kod monokotila ili izuzetno kod dikotila (može
da bude zelen i listolik ili modifikovan i može ceo ili delimično da
ostane unutar semena),
–d  va kotiledona, kod dikotila (kod vrsta sa epigelnim klijanjem su
zeleni i listoliki, veličina i oblik variraju zavisno od vrste koja se
ispituje; kod vrsta sa hipogelnim klijanjem oni su poluokrugli i
mesnati i ostaju unutar semenjače).
d) Zeleni primarni listovi u razvoju:
– j edan primarni list, ponekad mu prethodi nekoliko ljuspastih li-
stova ili

236
 Ispitivanje kvaliteta semena

–d va primarna lista, kod vrsta sa naspramnim listovima.

e) Vršni pupoljak ili vrh klijanca.
f) Dobro razvijen prav koleoptil, kod Poaceae koji obavija zeleni list
sve do vrha ili list viri iz koleoptila.

Klijanci sa blagim oštećenjima: klijanci koji pokazuju određene

male nepravilnosti svojih osnovnih struktura, pod uslovom da u poređe-
nju sa neoštećenim klijancima iz istog ispitivanja, imaju zadovoljavajući
i ujednačen razvoj. U ovu grupu klijanaca ubrajaju se oni kod kojih je:
–p  rimarni koren sa ograničenim oštećenjem i blago usporenim ra-
stom,
–p  rimarni koren oštećen, ali sa dovoljno dobro razvijenim sekun-
darnim korenovima, kod specifičnih rodova Fabaceae (posebno
rodovi sa krupnim semenom, kao što su Phaseolus, Pisum, Vicia) i
Poaceae (npr. Zea) i kod svih rodova Cucurbitaceae (npr. Cucumis,
Cucurbita, Citrullus) i Malvaceae (npr. Gossypium),
– s amo jedan jak seminalni (primarni korenčić) koren kod: Avena,
Hordeum, Secale, Triticum, x Triticosecale, i dva kod Cyclamen,
–h  ipokotil, epikotil ili mezokotil, sa ograničenim oštećenjima,
– k otiledoni sa ograničenim oštećenjem (ako je polovina ukupne
površine tkiva funkcionalna (pravilo 50%) i ako ne postoji vidlji-
vo oštećenje ili truljenje vršnog pupoljka ili okolnog tkiva),
– s amo jedan normalan kotiledon kod dikotila (ako ne postoji vid-
ljivo oštećenje ili truljenje vršnog pupoljka ili okolnog tkiva),
– t ri kotiledona umesto dva (pravilo 50%),
–p  rimarni listovi sa ograničenim oštećenjem, ako je polovina ili
više od pola ukupnog tkiva funkcionalno (pravilo 50%),
– s amo jedan normalan primarni list, npr. kod Phaseolus (ako ne
postoje tragovi oštečenja ili truljenja vršnog pupoljka),
–p  rimarni listovi Phaseolus koji su pravilno formirani ali smanjene
veličine, sve dok su veći od jedne četvrtine normalne veličine,
– t ri primarna lista umesto dva npr. kod Phaseolus (pravilo 50%),
– k oleoptil sa ograničenim oštećenjem,
– k oleoptil sa pukotinom od vrha koja se širi na dole, ne više od jed-
ne trećine dužine (za Zea mays klijanci sa oštećenjima koleoptila
se smatraju normalnim ako je prvi list neoštećen ili je sa malim
oštećenjem),

237
 Semenarstvo

– k oleoptil blago uvrnut ili formira petlju (zato što je zarobljen pod
lemom i paleom ili omotačem ploda) i
– k oleoptil sa zelenim listom koji se ne proteže do vrha, već dostiže
bar polovinu visine koleoptila.

Klijanci sa sekundarnom infekcijom: klijanci iz gore navedenih

stavki ali napadnuti gljivama ili bakterijama koje ne potiču sa tog se-
mena.

Atipični klijanci
Atipični klijanci ne pokazuju potencijal da se u dobrom zemljištu i
povoljnim uslovima vlažnosti, temperature, svetlosti razviju u normal-
nu biljku. Atipičnim se smatraju sledeći klijanci:
Klijanac u celini ako je: deformisan, slomljen, kotiledoni izbijaju
pre primarnog korena iz semenjače, sastoji se od dva spojena klijanca,
nije otpala „kragna“ endosperma, žut ili beo, vretenasto uvijen, staklast,
truo zbog primarne infekcije i pokazuje fitotoksične simptome.
Primarni koren ako je: zakržljao, zade- atipični/atypic
bljao, zaostao, nedostaje, polomljen, rascepljen
od vrha, sužen, vretenasto uvijen, zarobljen u
semenjači, sa negativnim geotropizmom, sta-
klast i truo zbog primarne infekcije (sl. 19).

Slika 19. Ponici pšenice

Figure 19. Wheat seedlings (ISTA, 2003) tipični
typic

Sekundarni korenovi ako su: samo jedan

zadebljao, slab ili nijedan seminalni koren.
Hipokotil, epikotil, mezokotil ako je: kratak i debeo (osim kod
Cyclamen), ne formiran gomolj (kod Cyclamen), jako raspuknut ili slo-
mljen, rascepljen po sredini, nedostaje, presavijen ili formira petlju/
omču, spiralno uvijen, jako uvijen/uvrnut, vretenasto uvijen, staklast i
truo zbog primarne infekcije.
Vršni pupoljak i okolno tkivo ako je: deformisano, oštećeno, ne-
dostaje, nekrotičano (truli ili izumire) i trulo zbog primarne infekcije.

238
 Ispitivanje kvaliteta semena

Kotiledoni ako su više od 50%: uvećani ili uvijeni, deformisani,

polomljeni ili na drugi način oštećeni, razdvojeni ili nedostaju, izgubili
boju ili nekrotični (truli ili izumiru), staklasti i truli kao rezultat primar-
ne infekcije.
Ponik kod Allium spp. ako su: krataki, debeli, suženi, presavijeni,
formira petlju ili spiralu, bez formiranog „kolenca” i vretenasto uvijeni
(sl. 20).

Slika 20. Ponici luka / Figure 20. Onion seedlings (ISTA, 2003)

Primarni listovi ako su više od 50%: deformisani, oštećeni, nedo-

staju, izgubili boju, nekrotični, normalnog oblika ali manji od ¼ nor-
malne veličine i truli zbog primarne infekcije.
Koleoptil i primarni list kod Poacea ako je: zadebljao ili na dru-
gi način deformisan, slomljen, nedostaje, sa vrhom koji je oštećen ili
nedostaje, jako presavijen ili formira petlju, formira spiralu, jako uvi-
jen, rascepljen od vrha više od jedne trećine dužine, vretenasto uvijen,
truo zbog primarne infekcije i rascepljen u osnovi. Primarni list ako
je: kraći od polovine dužine koleoptila, nedostaje, izreckan ili na drugi
način deformisan, probija iz donjeg dela koleoptila, žut ili beo (nema
hlorofila) i truo zbog primarne infekcije.

Neklijalo seme

Neklijalo seme je seme koje ne klija do kraja perioda ispitivanja

propisanog Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja

239
 Semenarstvo

(Sl. list SFRJ 47/87) i ISTA Pravilima (2011) i može biti: tvrdo seme,
sveže seme, mrtvo seme i ostale kategorije neklijalog semena.
Tvrdo seme je oblik mirovanja semena. Čest je kod mnogih vrsta
Fabaceae, ali može da se javi i kod drugih familija. Ovo seme nije spo-
sobno da upije vodu do kraja perioda ispitivanja.
Sveže seme je seme sposobno da upija vodu u uslovima naznače-
nim u pravilniku, ali je proces klijanja blokiran.
Mrtvo seme je obično meko, obezbojeno, često napadnuto gljivama
i ne pokazuje znake razvoja klijanaca.
Ostale kategorije neklijalog semena su:
– prazno seme (seme koje je potpuno prazno ili sadrži samo rezi-
dualna tkiva),
– seme bez embriona (seme koje sadrži svež endosperm ili game-
tofitno tkivo u kome očigledno nema embrionalne šupljine niti
embriona) i
– seme oštećeno insektima (seme koje sadrži larve insekata, ostatke
od insekata ili pokazuje druge znakove napada insekata što sve
utiče na sposobnost semena da klija).
Rezultat ispitivanja klijavosti se izračunava kao prosek 4 ponavlja-
nja od po 100 semena (podponavljanja sa 50 ili 25 semena se kombinuju
u ponavljanja od 100 semena). Rezultat se izražava kao procenat tipič-
nih klijanaca. Procenat se zaokružuje na najbliži ceo broj (0,5 se zaokru-
žuje na veću cifru). Na isti način se izračunava i % atipičnih klijanaca,
tvrdog, svežeg i mrtvog semena. Zbir svih procenata mora da bude 100.

240
 Ispitivanje kvaliteta semena

ISPITIVANJE SADRŽAJA
VLAGE U SEMENU

Sadržaj vlage u semenu je kompleksan sistem (Leopold and Ver-

tucci 1989). On ima veoma bitnu ulogu u procesu formiranja semena,
doradi i čuvanju semena. Poznato je da različite biljne vrste imaju ra-
zličit optimum vlage za uspešno čuvanje (tab. 2). Sadržaj vlage u se-
menu predstavlja gubitak njegove mase prilikom sušenja (Nijenstein et
al. 2007). Propisane metode za određivanje sadržaja vlage u semenu
smanjuju oksidaciju, razlaganje ili gubitak ostalih isparljivih supstanci
uz istovremeno odstranjivanje što više vlage.
Prosečan uzorak za vlagu je merodavan ako se nalazi u vodootpor-
noj ambalaži iz koje je vazduh maksimalno istisnut.
Određivanje vlage počinje što je pre moguće po prispeću uzorka.
Za vreme određivanja vlage izlaganje uzorka atmosferi u laboratoriji
mora biti smanjeno na apsolutni minimum, a za vrste kojima nije po-
trebno mlevenje ne sme da prođe više od 2 min od trenutka uzimanja
uzorka iz pakovanja do trenutka kada se radni uzorak zatvara u sud
za sušenje.

Tabela 4. Biljne vrste za koje je mlevenje obavezno

Table 4. Plant species for which the grinding required (ISTA, 2011)

Biljna vrsta/Plant species

Amorpha fruticoza Hordeum vulgare Secale cereale
Arachis hypogaea Lathyris spp Sorghum spp.
Avena spp Lupinus spp. Triticum spp.
Cicer arietinum Macroptilium atropurpureum Vicia spp.
Citrullus lanatus Oryza sativa Vigna spp.
Fagopyrum esculentum Phaseolus spp. Zea mays
Glycine max Pisum sativum (svi varijeteti)
Gossupium spp. Ricinus communis

241
 Semenarstvo

Tabela 5. Biljne vrste za koje se koristi metod sušenja na visokoj konstantnoj tempe-
raturi (130ºC)
Table 5. Plant species used method of drying in the constant high temperature (130ºC)
(ISTA, 2011)

Biljna vrsta/Plant species

Agrostis spp Dactylis glomerata Papaver somniferun
Alopecurus pratensis Daucus carota Paspalum spp
Anethun graveolens Deschampsia spp Pastinaca sativa
Anthoxanthum odoratum Elytrigia spp Petroselinum crispum
Anthriscus spp Fagopyrum esculentum Phacelia tanacetifolia
Apium graveolens Festuca spp Phalaris spp
Arrhenatherum spp Galega orientalis Phaseolus spp
Asparagus officinalis Holcus lanatus Phleum spp
Hordeum vulgare Pisum sativum
Avena spp.
(svi varijeteti) (svi varijeteti)
Beta vulgaris
Lactuca sativa Poa spp
(svi varijeteti)
Brachiaria spp Lathyrus spp Scorzonera hispanica
Bromus spp Lepidium sativum Secale cereale
Cannabis sativa Lolim spp Setaria spp
Carum carvi Lotus spp Sorghum spp
Cenchrus spp Lupinus spp Spinacia oleracea
Chloris gayana Lycopersicum lycopersicum Trifolium spp
Macroptilium
Cicer arietinum Trisetum flavescens
atropurpureum
Cichorium spp Medicago spp Triticum spp
Citrullus lanatus Melilotus spp Varelianella locusta
Cucumis spp Nicotiana tabacum Vicia spp
Cucurbita spp Onobrychis viciifolia Vigna spp
Cuminum cyminum Ornithopus sativus Zea mays
Cynodon dactylon Oryza sativa
Cynosurus cristatus Panicum spp

242
 Ispitivanje kvaliteta semena

Određivanje vlage se radi u dva ponavljanja na dva nezavisna pri-

premljena radna uzorka u količini koja odgovara veličini prečnika suda
koji se koristi: ako je prečnik > 5 cm, a < 8 cm uzima se 4,5 ± 0,5 g; ako
je prečnik ≥ 8 cm uzima se 10,0 g ± 1,0 g.
Pojedine vrste semena se pre sušenja melju ili seku (tab. 4). Neop-
hodnost za mlevenje zavisi od veličina zrna i vodopropusnosti omotača
zrna (poroznost). Karakteristike semena, kao što su visoka vlažnost ili
ekstremno tvrd omotač semena, mogu da onemoguće mlevenje. U tim
situacijama vrši se sečenje ili drobljenje semena u komadiće do 7 mm
prečnika.
Prema Pravilniku o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (Sl.
list SFRJ 47/87) i ISTA Pravilima (2011) definisana su dva metoda za
ispitivanje sadržaja vlage u semenu: metod u sušnici s visokom kon-
stantnom temperaturom i metod u sušnici sa niskom konstantnom
temperaturom. Pravilnikom je definisano koje biljne vrste se ispituju
na visokoj temperaturi (tab. 5), a koje na niskoj (tab. 6). Postupak
sušenja je identičan, razlike su u temperaturi i vremenu sušenja. Kod
metode sa visokom konstantnom temperaturom koristi se tempera-
tura od 130–133ºC u periodu: 1h ± 3 min, 2h ± 6 min (žita) ili 4h ±
12 min (kukuruz). Metod niske konstantne temperaturi se izvodi na
temeraturi 101–105ºC, u trajanju 17h ± 1h. Pre stavljanja poduzora-
ka na sušenje izmere se prazne radne posude. U posude se stavi seme
(ponovo se izmeri masa) i pripremljeni uzorci se stavljaju u sušnicu
na odgovarajuću temperaturu. Nakon završenog sušenja uzorci se
vade u eksikator da se prohlade i nakon toga mere i izračunava sadr-
Tabela 6. Biljne vrste za koje se koristi metod sušenja na niskoj konstantnoj tempera-
turi (103ºC)
Table 6. Plant species used method of drying in the constant low temperature (103ºC)
(ISTA, 2011)
Biljna vrsta/Plant species
Allium spp Capsicum spp Raphanus sativus
Amorpha fruticosa Glycine max Ricinus communis
Arachis hypogaea Gossypium spp Sesamum indicum
Brassica spp Helianthus annuus Sinapis spp
Camelia sativa Linum usitatissimum Solanum melongena

243
 Semenarstvo

žaj vlage u semenu prema formuli, na jedno decimalno mesto:

M2 – M3
V(%) = ___________________ · 100
M2 – M1

gde je:
V - sadržaj vlage u semenu u procentima
M1 – masa posude i poklopca u gramima
M2 – masa posude, poklopca i uzorka u gramima pre sušenja
M3 – masa posude, poklopca i uzorka u gramima posle sušenja.

Kod vrsta kojima je mlevenje neophodno i kod kojih je sadržaj vlage

viši od propisanog prethodno sušenje je obavezno. Dva poduzorka, sva-
ki težine 25 ± 1 g, sipaju se u izmerene posude. Zatim se ovi poduzorci
u posudama suše na 130 ºC 5 do 10 minuta, što zavisi od količine vlage,
da bi se sadržaj vlage snizio na propisanu vrednost. Delimično osušen
materijal se čuva u laboratoriji najmanje 2 sata i potom se koristi jedan
od gore navedenih metoda.
U slučaju veoma vlažnog semena Zea mays (preko 25% sadržaja
vlage), seme se širi u slojeve debljine do 20 mm i suši se na 65–75ºC
2–5h, što zavisi od količine vlage. Kod drugih vrsta kod kojih je sadržaj
vlage veći od 30%, uzorci se suše preko noći na toplom mestu. Posle
predsušenja, poduzorci se ponovo mere u svojim posudama da bi se
odredio gubitak mase. Odmah zatim dva dosušena poduzorka se odvo-
jeno melju i primenjuje se napred opisana metoda. Prethodno sušenje
nije obavezno za semena koja su sečena.
Ako je materijal izložen procesu prethodnog sušenja, sadržaj vlage
(V) se izračunava iz rezultata dobijenih u prvoj (predsušenje) i drugoj
fazi postupka. Ako je S1 gubitak vlage u prvoj fazi, a S2 gubitak vlage u
drugoj fazi, oba izračunata prema gornjoj formuli i izražena procentu-
alno, onda se procenat stvarnog sadržaja vlage uzorka obračunava kao:

S1 · S2
V(%) = (S1 + S2) – _____________
100

244
 Camelia sativa Linum usitatissimum Solanum melonge
Brassica spp Helianthus annuus Sinapis spp
Camelia sativa Ispitivanje
MASE kvaliteta
Linum usitatissimum
ODREĐIVANJE semena
1000 SEMENA Solanum melonge
ODREĐIVANJE MASE 1000 SEMENA
ODREĐIVANJE MASE 1000 SEMENA
Iz frakcije čistog semena rukom ili brojačem, po principu slučajnosti, i
Iz frakcije
ponavljanja odODREĐIVANJE
čistog
po 100semenaODREĐIVANJE
semena. rukom MASE
Treba MASEsvako
iliizmeriti
brojačem, 1000 SEMENA
po principu
ponavljanjeslučajnosti,
u gramima izb
Iz frakcije čistog 1000 semena
SEMENA rukom ili brojačem, po principu slučajnosti, iz
ponavljanja od po 100
varijansu, standardnu semena.
devijaciju Treba izmeriti
i koeficijent svakona ponavljanje
varijacije sledeći način:u gramima
ponavljanja od po 100 semena. Treba izmeriti svako ponavljanje u gramima
varijansu,Izstandardnu
frakcije čistog
devijaciju semena rukom ilivarijacije
i koeficijent brojačem, po principu
na sledeći način:slučajnosti, iz
varijansu, standardnu devijaciju i koeficijent varijacije na sledeći način:
Iz frakcije čistog
ponavljanja od po semena100 rukomsemena. 2 ili brojačem, po principu
Treba izmeriti svako slučajno-
ponavljanje u gramima
sti, izbrojati osam
Varijansa standardnu
=
(∑ )
X 2 − (∑odX po
n ponavljanja ) 100 semena. Treba izmeriti svako
varijansu,
ponavljanje u gramima (
n ∑ XN ( N)2 devijaciju
i−izračunati
2 i koeficijent varijacije na sledeći način:
(−∑1)X ) varijansu, standardnu devijaciju i
koeficijent
gde je: varijacije
Varijansa =
(
Varijansa = n ∑ X 2 − (∑ X )2 )
Nna( Nsledeći
− 1) način:
N ( N − 1)
gde
X=
gde
je:masa svakog
je:
Varijansa =
Varijansa
(
n ∑X ) − (∑ X )u gramima
ponavljanja
2 2

XN= =masa
brojsvakog N ( N − 1) u gramima
ponavljanja
ponavljanja
X = masa svakog ponavljanja u gramima
Ngde
gde je:
je: ponavljanja
= broj
NX==broj
masaponavljanja ponavljanja
X = masa
Standardana svakog
devijacija (S) = uVarijansa
gramima
N == broj
broj ponavljanja
Standardana
N ponavljanja
devijacija (S) = Varijansa
Standardana
Standardanadevijacija
devijacija(S) (S)S== Varijansa
Koeficijent varijacije = × 100
SX
Koeficijent
Koeficijentvarijacije
Standardana devijacija
varijacije == (S)S×=100Varijansa
Koeficijent varijacije = X × 100
gde je X = prosečna masa X 100
100 semena
semena
Ako S
gde je koeficijent
X = prosečna
Koeficijent varijacije
varijacije masa = 100 ne× 100
prelazi
semena6,0 za seme plevičastih trava,
ili 4,0 Ako koeficijent
X = prosečna
gdezajeostala masa 100
semena, srednja X
varijacije
semena
vrednost neseprelazi
prihvata. 6,0Ako
za jeseme plevičastih trava, ili
koeficijent
varijacije
semena, veći
Ako odkoeficijent
navedenih
rezultati se mogu vrednosti
varijacije analiza
ne
obračunavati. se ponavlja.
prelazi
Ako 6,0 Mnoga
za seme
je koeficijent istra- veći
plevičastih
varijacije trava, ili 4
od navede
gde je X
Ako = koeficijent
prosečna masa varijacije
100 semena ne prelazi
živanja su pokazala da masa 1000 semena zavisi od ispitivane sorte i od 6,0 za seme plevičastih trava, ili 4
semena,
analiza rezultati se
se ponavlja. mogu obračunavati. Ako je koeficijent varijacije veći od naveden
godine proizvodnje
semena, rezultati(Marjanović-Jeromela
se mogu obračunavati.et.Ako al., 1999, Vujaković
je koeficijent et. al., veći od navede
varijacije
analiza
2010, Ako koeficijent
se ponavlja.
Jovičić et. al., 2011) (sl. 21). varijacije ne prelazi 6,0 za seme plevičastih trava, ili
analiza se ponavlja.
semena, rezultati se mogu obračunavati. Ako je koeficijent varijacije veći od navede
analiza se ponavlja.

Slika 21. Seme soje / Figure 21. Soybean seed (Jeromela, 2009)

245
 Semenarstvo

ISPITIVANJE ŽIVOTNE
SPOSOBNOSTI SEMENA

Međunarodna trgovina semena, kao osnovni pokazatelj kvaliteta

uzima klijavost semena, pa se iz tih razloga ulažu veliki napori na ujed-
načavanju metoda ispitivanja. Za utvrđivanje klijavosti semena koristi
se standardni test klijavosti. Ovaj test je standardizovan za veliki broj
biljnih vrsta.
Različiti rezultati ispitivanja klijavosti semena u laboratorijskim
uslovima i nicanja u polju podstakli su razvoj koncepta životne spo-
sobnosti semena i pojma vigora. Primećeno je da se javljaju razlike u
poljskom nicanju između partija semena sa visokom klijavošću, iako su
posejane u isto vreme, na istom mestu. Razlike između partija semena
ne mogu se uočiti u uslovima povoljnim za klijanje, ali se lako uočavaju
kada se seme izloži nepovoljnim uslovima klijanja. Takođe, te razlike se
mogu javiti i posle skladištenja pod istim uslovima ili posle transporta
do istog odredišta. Posmatranjem klijvosti tih partija postavlja se pitanje
da li su rezultati testa klijavosti zaista pouzdani i tačni i kako nasta-
je tako izražena razlika u kvalitetu. Ispitivanja su pokazala da današnji
standardni test za ispitivanje klijvosti daje korektne rezultate, ali da nije
dovoljno precizan da bi ukazao na razlike u kvalitetu između partija
sa visokom klijavošću. Ove razlike su izazvane drugim komponentama
kvaliteta semena, tkz. životnom sposobnošću semena ili vigorom (Te-
Krony 1982, prema Milošević and Zlokolica 1996b).
Životna sposobnost semena ili vigor predstavlja skup onih osobina
koje određuju aktivnost i ponašanje partije semena komercijalno pri-
hvatljive klijavosti u različitim uslovima spoljašnje sredine (ISTA 2011).
Drugim rečima, pojam vigor podrazumeva one osobine semena koje
kontrolišu njegovu sposobnost da brzo klija u zemljištu i da toleriše ra-
zne, uglavnom negativne spoljašnje činioce (Vujaković 2004).
Vigor semena nije svojstvo koje je moguće pojedinačno izmeriti kao
što je moguće klijavost, već je pojam koji opisuje nekoliko osobina koje
su povezane sa sledećim aspektima stanja partije semena (ISTA 2011):

246
 Ispitivanje kvaliteta semena

1. brzina i ujednačenost klijanja semena i porast ponika;

2. sposobnost nicanja semena u nepovoljnim uslovima spoljašnje
sredine i
3. stanje semena posle skladištenja, pre svega zadržavanje kapaci-
teta klijanja.
Sazrevanjem semena i nakupljanjem proteina i skroba, klijavost i vi-
gor semena se postepeno povećava i maksimum dostiže u fazi fiziološke
zrelosti semena (Sun et al. 2007).
Prema Dornbos (1995) postoje četiri važna činioca koji utiču na pri-
nos i vigor semena:
1. pravilna primena agrotehničkih mera u proizvodnji semenskih
useva koji umanjuju posledice stresa;
2. proizvodnja semena u regionima koji imaju povoljne uslove za ra-
zvoj određene biljne vrste;
3. odabir parcela za proizvodnju koje je moguće navodnjavati i
4. voditi računa da se koriste stabilne sorte.
Sun et al. (2007) smatraju da i pored ovih faktora, na životnu sposob-
nost semena, utiče i način skladištenja (vreme skladištenja, temperatura,
vlažnost vazduha, količina kiseonika itd.).
Metodologija za izvođenje standardnog testa klijavosti je stan-
dardizovana kako bi se rezultati mogli upoređivati između laborato-
rija. Test mora biti sproveden na veštačkoj, standardizovanoj, steril-
noj podlozi u vlažnim prostorijama sa kontrolisanom temperaturom.
Ovakvi optimalni uslovi gotovo da se ne mogu porediti sa stvarnim
uslovima u polju. Uslovi u polju kao što su visoka ili niska tempe-
ratura, velika vlažnost zemljišta ili teško zemljište, mogu da dovedu
do usporenog klijanja, nicanja, slabog ponika, a ponekad i do gubitka
životne sposobnosti semena. U takvim uslovima prinos, a i kvalitet
semena mogu biti znatno smanjeni (McDonald 1993). Standardna la-
boratorijska klijavost često ne može da predvidi stvarnu klijavost u
polju, posebno ako su uslovi nepovoljni (Basak et al. 2006). Kada bi
uslovi u polju bili optimalni, standardni laboratorijski test bi mogao
tačno da predvidi uspešnost klijanja (Durrant and Gummerson 1990).
Zbog toga primenjuju se testovi za ispitivanje vigora semena koji tre-
ba da obezbede dodatnu informaciju o fiziološkom kvalitetu semena
(Milošević and Ćirović 1994).

247
 Semenarstvo

Upotreba vigor testova je veoma značajna, s obzirom da vigor te-

stovi daju rezultate koji su često u boljim korelacionim odnosima sa
rezultatima poljskog nicanja u nepovoljnim uslovima sredine, od rezul-
tata dobijenih primenom standardnog testa klijavosti u laboratorijskim
uslovima (Johansen and Wax 1978).
Glavni cilj vigor testova je da odrede koje partije semena bi mogle
da podnesu manje povoljne uslove u polju, odnosno da razlikuju par-
tije, sa suštinski jednakim procentom klijanja, prema njihovoj sposob-
nosti da dobro klijaju uprkos nepovoljnim uslovima sredine (Karrfalt
2004).
Vigor test bi trebao da zadovoljava određene kriterijume kako bi
bio prihvatljiv i koristan za proizvođače semena, krajnje korisnike se-
mena i analitičare u laboratorijama. Ne postoje univerzalno pirhvaće-
ni vigor testovi za sve biljne vrste. Kod izbora vigor testa mora se vo-
diti računa o biologiji, fiziologiji i drugim specifičnostima biljne vrste.
Iz tog razloga vigor testovi su grupisani na više načina (Milošević et.
al. 2010).
McDonald (1980) navodi da vigor testovi treba da budu jednostav-
ni, brzi, objektivni, ponovljivi, jeftini i pouzdani.
Vigor testove možemo podeliti u tri grupe (McDonald 1975):
1. Fizički testovi određuju karakteristike semena kao što su frakcio-
ni sastav semena, masa hiljadu semena, sadržaj vlage i brzina bubrenja.
Ovaj test se zasniva na činjenici da je glavno svojstvo razvoja semena
akumulacija hranljivih materija. Ovi testovi su jeftini, brzi i pokazuju
pozitivnu korelaciju sa vigorom semena.
2. Fiziološki (direktni) testovi koriste parametre klijanja i porasta
ponika. Postoje dva tipa ovih testova:
– testovi u kojima dolazi do klijanja u povoljnim laboratorijskim uslo-
vima (standardni laboratorijski metod, test intenziteta porasta),
– testovi u kojima se seme izlaže nepovoljnim uslovima sredine
(hladni test, test ubrzanog starenja i Hiltner test);
3. Biohemijski (indirektni) testovi obuhvataju tetrazolijum test i test
provodljivosti.

248
 Ispitivanje kvaliteta semena

Fiziološki testovi
Test intenziteta porasta

Test intenziteta porasta se zasniva na činjenici da je dužina ponika

posle određenog vremena proizvod vremena potrebnog za klijanje, od-
nosno za početni rast, i kasnije brzine rasta (Hampton, TeKrony, 1995).
Ovaj test se izvodi u četiri ponavljanja i potrebno je na filter papiru
iscrtati deset paralelnih linija na razmaku od 2 cm Seme se poređa na
centralnu liniju i nakon određenog broja dana inkubacije u optimalnim
laboratoriskim uslovima za svaku vrstu, vrši se ocenjivanje porasta po-
nika, odnosno sagledava se broj vrhova ponika unutar paralelnih linija.
Dobijeni rezultati uvršćuju se u sledeću formulu:
(nx + nx2 + ... + nx5)
L = __________________________________
1

N
gde je:
L – srednja dužina ponika (cm),
n – broj vrhova ponika unutar paralelnih linija,
x – rastojanje linije od centralne linije (cm),
N –broj ocenjivanih ponika.
Kod poređenja partija semena iste sorte, one partije koje imaju veću
srednju dužinu imaju i veći vigor (Hampton i TeKrony, 1995). Različite
sorte jedne biljne vrste mogu da imaju nasledno različite brzine rasta
ponika, koje ne moraju biti povezane sa nicanjem u polju i zbog toga bi
upoređivanja trebalo vršiti samo unutar jedne sorte (Perry, 1981).
Danas se ovaj test koristi kod velikog broja vrsta, ali najbolji rezultati
dobijaju se kod vrsta koje imaju prav nadzemni deo, kao što su žita i trave.

Hladni (cold) test

Hladni test je najstariji vigor test i primenjuje se od dvadesetih go-
dina XX veka. Smatra se da je jedan od najpreciznijih i najčešće korišće-
nih vigor testova, posebno u Severnoj Americi. Danas se ovaj vigor test
uglavnom koristi za ispitivanje životne sposobnosti semena kukuruza,
koji se seje rano u proleće kada su temperature vazduha i zemljišta još
uvek niske. Ovaj test se može primenjivati i kod drugih biljnih vrsta.
Prema ispitivanjima Vujaković et al. (2011) pozitivan korelacioni odnos
između poljske klijavosti i hladnog testa je utvrđen kod stočnog graška,

249
 Semenarstvo

pa bi se ovaj test mogao koristiti kao dopunski test za dobijanje što po-
uzdanijih rezultata o klijavosti semena.
Hladni test ima i druge mogućnosti upotrebe (AOSA 2002):
1. procenu efekta primene fungicida;
2. odabir sorte i partije semena pogodne za ranu setvu;
3. procenu fizioloških oštećenja nastalih usled produženog skladi-
štenja u nepovoljnim uslovima, oštećenja od mraza ili suše;
4. merenje uticaja mehaničkih oštećenja na klijanje u hladnom i
vlažnom zemljištu.
Pri izvođenju ovog testa seme se izlaže kombinovanim stresnim
uslovima, niskoj temperaturi i patogenima. Uzorci se inkubiraju na tem-
peraturama od oko 10°C u trajanju od sedam dana. Nakon ovog perioda
seme se stavlja na 20°C ili 25°C (u zavisnosti od biljne vrste) gde ostaje
četiri ili šest dana. Kao supstrat koristi se zemlja sa parcela na kojima je
prethodne godine uzgajana ispitivana biljna vrsta, jer ona sadrži odre-
đene prouzrokovače bolesti. Ponik se ocenjuje po istom kriterijumu kao
kod standardnog laboratorijskog metoda (Hampton and TeKrony 1995).
Postoje i modifikovane metode hladnog testa gde se kao supstrat
uzima mešavina zemlje i peska ili samo pesak. Tada je seme izloženo
samo niskim temperaturama, dok je uticaj patogena potpuno zanema-
ren. Kao supstrat može se koristiti i mešavina sterilisane gline i peska, a
seme se tada ređa okretanjem klice ka dole, ka supstratu. Ovakav postu-
pak predstavlja ispitivanje otpornosti semena na aerobne uslove.
Veliki nedostatak hladnog testa jeste varijabilnost rezultata zbog
primene različitih tipova zemljišta. Nijestein i Kruse (2000) iznose da
se najmanje variranje rezultata dobija kada se koristi pesak kao supstrat.
Uslovi proizvodnje utiču na životnu sposobnost semena. Više vred-
nosti klijavosti semena primenom hladnog testa dobijene su kod seme-
na proizvedenog u uslovima navodnjavanja u odnosu na seme proizve-
deno u uslovima suvog ratarenja (Vujaković et al., 2008).

Test ubrzanog starenja

Proizvođači semena se svake godine susreću sa velikim brojem proble-

ma vezanih za proizvodnju, doradu, skladištenje i prodaju semena. Veoma
važno pitanje koje se mora rešavati svake godine jeste koje partije semena
bi trebalo plasirati na tržište, a koje bi se bezbedno mogle sačuvati za nared-
nu sezonu. Ova odluka je posebno bitna u slučajevima niskih cena semena
na tržištu, ili u slučajevima kada se žele formirati zalihe semena za nared-

250
 Ispitivanje kvaliteta semena

nu godinu. Ova odluka se ne može doneti samo na osnovu informacija o

procentu klijavosti, jer se uglavnom skladište partije sa sličnom, najčešće
visokom, klijavošću. Takođe, klijavost semena se ne čuva podjednako ni
pod istim uslovima skladištenja. Dopunske informacije rezultatima klija-
vosti može dati test ubrzanog starenja (TUS), kojim se može vršiti provera
životne sposobnosti semena. TUS omogućava da se utvrdi da li određena
partija semena ima manju ili veću sposobnost očuvanja klijavosti i da rela-
tivno precizno odredi period bezbednog čuvanja semena u skladištu.
Danas je test ubrzanog starenja jedan od najčešće korišćenih testova
za ispitivanje vigor semena, pre svega zato što je pokazao dobru korela-
ciju sa nicanjem u polju (Lovato et. al., 2001).
Kod TUS seme se u kratkom periodu izlaže dvostrukim stresnim
uslovima, visokoj temperaturi i visokoj relativnoj vlažnosti, koji pred-
stavljaju dva glavna prouzrokovača starenja semena. Seme sa visokim
vigorom će se odupreti ovim ekstremnim uslovima i propadaće sporije
nego seme sa niskim vigorom.
Ispitivano seme se stavlja u vodeno kupatilo, a vremenski period i
temperatura zavise od biljne vrste (tab. 7). Relativna vlažnost vazduha
mora biti 97%–100%. Nakon ovog perioda, primenjuje se standardni test
klijavosti.Uslovi u kojima se vrši ovaj test moraju biti strogo kontrolisani
jer i male promene u temperaturi mogu imati uticaja na rezultate klja-
vosti. Prema istraživanjima Vujaković et al. (2011) variranje temperature
nije uticalo na klijavost semena, ali je klijavost značajno zavisila od dužine
tretmana. Sa povećanjem dužine tretmana došlo je do značajnog smanje-
nja klijavosti semena kod sve tri ispitivane vrste grahorice.
Tabela 7. Preporučene temerature i vreme za test ubrzanog starenja kod nekih biljnih vrsta
Table 7. Recommended temerature and time for the accelerated aging test in some
plant species (Hampton, TeKrony, 1995)

Biljna vrsta Temeratura (°C) Trajanje (h)

Allium cepa L. 42 72
Glycine max L 41 72
Lolium perene L. 41 48
Nicotiana tabacum L. 43 72
Quercus nigra L. 41 108
Trifolium pratense L. 41 72
Triticum aestivum L. 41 72
Zea mays L. 42 96

251
 Semenarstvo

Često se koristi i modifikovani test ubrzanog starenja gde je voda

u vodenom kupatilu zasićena solima. Na ovaj način onemogućava se
preterano usvajanje vode i samim tim propadanje semena pri izlaganju
stresnim uslovima.

Hiltner test

Hiltner test je prvobitno korišćen za utvrđivanje zaraženosti seme-

na patogenim gljivama, uglavnom iz roda Fusarium. Nakon što je pri-
mećeno da je koleoptil sa inficiranog proklijalog semena bio kratak i
nije bio u stanju da probije sloj sitno lomljene cigle bez vidljivog ošteće-
nja, ovaj test se počeo razvijati u dva pravca. Prvo, kao test za ispitivanje
zdravstvenog stanja semena, kada je otkriveno da temperature niže od
20°C pospešuju razvoj patogenih gljiva. Drugo, kao vigor test, pošto je
utvrđeno da test otkriva i oštećenja drugačija od onih koje prouzrokuju
gljive, a koja onemogućavaju normalan rast ponika. Hiltner test se kori-
sti za ispitivanje vigora semena kod žita (Vujaković et al., 2003b).
Hiltner test se zasniva na činjenici da je oštećeno seme (fiziološka
oštećenja, oštećenja od mraza, tretiranje semena fungicidima i slično)
često slabo i nesposobno da izdrži nepovoljne uslove za vreme klijanja.
Naime, sloj kamenčića ili sitno lomljene cigle koji se koristi u ovom testu
izaziva fizički stres i prepreku klijanju. U ovako nepovoljnim uslovima
samo seme sa visokim vigorom će obrazovati tipičan ponik (Hampton
and TeKrony, 1995) (sl. 22).

Slika 22. Hiltner test / Figure 22. Hiltner test (Jovičić, 2010)

252
 Ispitivanje kvaliteta semena

Ovaj test nalazi primenu samo u pojedinim laboratorijama u Evro-

pi, a osnovi razlog za to je što je korelacija između dobijenih rezultata i
nicanja u polju varijabilna. Takođe, ovaj test ponekad ne uspeva da da
dodatne informacije o kvalitetu semena u odnosu na standarni test kli-
javosti (Hampton and TeKrony 1995).

Biohemijski testovi
Tetrazolijum test

Tetrazolijum test je razvijen 1950. godine kao test za dobijanje brze

opšte procene vitalnosti semena, posebno kod vrsta kod kojih je izraže-
na dormantnost i kod kojih bi test klijavosti trajao suviše dugo. Ovaj test
je našao veliku primenu (Hampton and TeKrony 1995):
– kada setva treba da se izvede odmah posle žetve, kod jako dor-
mantnog semena;
– kod semena koje sporo klija;
– kada je potrebno brzo doći do informacije o potencijalnoj klija-
vosti semena;
– radi utvrđivanja različitih tipova oštećenja nastalih pri žetvi ili do-
radi (toplotna, mehanička ili oštećenja od insekata);
– radi rešavanja problema koji se mogu javiti prilikom ispitivanja
klijavosti, na primer kada su nejasni razlozi pojave atipičnosti,
kada se sumnja na negativan efekat tretiranja pesticidima i slično.
Tetrazolijum test se zasniva na redukciji bezbojnog rastvora 2,3,5 –
trifeniltetrazolim hlorida ili bromida u nerastvorljiv 2,3,5 – trifenilfor-
mazan crvene boje. Ovaj rastvor se ponaša kao indikator za otkrivanje
redukcionih procesa koji se odvijaju u živim delovima semena. Unutar
semena tetrazolijum usvaja vodonik iz dehidrogenaze. Hidrogenizaci-
jom tetrazolijuma, u živim ćelijama se stvara crvena, stabila supstanca
formazan, koja boji žive delove semena (ISTA, 2011).
Seme se natapa u vodi jer se nabubrelo seme manje lomi i lakše seče
u odnosu na suvo seme, a i bojenje je ujednačenije. Kod mnogih biljnih
vrsta neophodno je tkivo osloboditi pre bojenja da bi se omogućio lak-
ši ulazak boje u tkivo. Oslobađanje tkiva moguće je izvršiti skidanjem
semenjače, probijanjem, uzdužnim ili poprečnim presecanjem neesen-
cijalnog dela semena. Pripremljeno seme potapa se u 0,5%–1% rastvor
tetrazolijuma. Važno je da seme bude potpuno prekriveno rastvorom i

253
 Semenarstvo

da ne bude izloženo direktnoj svetlosti. Nakon vremena potrebnog za

bojenje (zavisi od biljne vrste) vrši se ocenjivanje obojenosti (sl. 23).

Slika 23. Tetrazolijum test primenjen na semenu suncokreta (levo) i šematski prikaz
nekoliko mogućnosti bojenja semena suncokreta (desno)
Figure 23. Tetrazolium test applied to the sunflower seed (left) (Jovičić, 2008) and
schematic view of several options staining sunflower seeds (right) (ISTA, 2008)

Prilikom ispitivanja vitalno seme bi putem biohemijske aktivnosti

trebalo da ispolji svoj potencijal za formiranje tipičnih ponika. Nevi-
talno seme pokazuje nedostake koji sprečavaju pojavu tipičnog ponika
(ISTA 2011).
Vitalno seme treba da pokaže obojenost svih tkiva čija je vitalnost
neophodna za normalan razvoj klijanaca. Osim potpuno obojenih, vi-
talnih semena, i potpuno neobojenih, nevitalnih semena, mogu se javiti
i delimično obojena semena. Zavisno od vrste, mala neobojena mesta
nekih delova tkiva se mogu prihvatiti. Mesto, veličina neobojenih obla-
sti, a ponekad i intenzitet obojenosti, određuju da li se neko seme sma-
tra vitalnim ili ne (sl. 24).
Tetrazolijum test ima i nekoliko nedostataka:
1. daje previsoke rezultate vitalnosti, tj. u okviru vitalnog semena ne
može se razdvojiti seme koje će dati tipičan, a koje atipičan ponik;
2. ne mogu se jasno uočiti potencijalne atipičnosti ponika (na pri-
mer rascepljen koleoptil, pojava negativnog geotropizna i slično);
3. zahteva specijalno obučeno osoblje;
4. ne može se otkriti prisustvo patogena niti fitotoksično dejstvo
fungicida.

254
 Ispitivanje kvaliteta semena

A B C

Slika 24. Tetrazolijum test primenjen na semenu pšenice: potencijalna klijavost (A),
fakultativna klijavost (B), nevitalna semena (C)
Figure 24. Tetrazolium test applied to wheat seeds: potential germination (A),
facultative germination (B), non-viable seeds (ISTA, 1985)

Konduktometrijski test

Konduktometrijski test (test električne provodljivosti) je prvi put

upotrebljen 1928. godine da bi se utvrdilo zašto grašak u laboratorij-
skim uslovima pokazuje visoku, a u polju nisku klijavost. Zasniva se na
činjenici da seme koje klija ispušta supstance kao što su šećeri i druge
organske materije, kao i elektrolite u zemljišni rastvor, što može povećati
aktivnost zemljišnih gljiva. Ta povećana aktivnost gljiva može negativno
uticati na klijanje i porast ponika, posebno u hladnim i vlažnim uslovi-
ma kada je klijanje i onako otežano (Matthews and Bradnock, 1968).
Kasnije je utvrđeno da biohemijske promene ćelijskih membrana
ili fizička oštećenja semena imaju najveći uticaj na količinu otpuštenih
elektrolita, a samim tim i na određivanje vigora semena. Što seme ima
veću sposobnost da brže uspostavi normalno funkcionisanje ćelijskih
membrana, to će otpuštanje elektrolita biti manje, odnosno seme ima
veći vigor. Dakle, količina otpuštenih elektrolita iz semena sa visokim
vigorom je manja u odnosu na seme sa niski vigorom.
Na električnu provodljivost rastvora utiču različiti faktori. Provod-
ljivost rastvora raste sa porastom temerature, za oko 2% za svaki stepen,
zbog čega se temeratura pri izvođenju ogleda mora strogo kontrolisati.
Na provodljivost utiče i početan sadržaj vlage u semenu, jer veća pro-
vodljivost pri manjoj vlažnosti može biti posledica oštećenja zidova će-
lija usled natapanja semena vodom.

255
 Semenarstvo

Seme koje se ispituje (vlažnost 10–14%) se potapa u dejonizovanu

vodu u trajanju od 24h, na temperaturi od 20°C. Nakon tog perioda
potrebno je odmah izmeriti provodljivost rastvora uz pomoć konduk-
tometra, a dobijene podatke uvrstiti u formulu (Hampton and TeKrony
1995):

Provodljivost (m S/cmg ) –1
____________________________________
= m S/cmg
Masa uzorka (g)
Ako je izračunata vrednost:
< 25 m S/cmg – seme ima visok vigor, tj. seme je pogodno za ranu
setvu u nepovoljnim uslovima;
25 – 29 m S/cmg – seme može da se koristi za ranu setvu, ali postoji
rizik ako nastanu nepovoljni uslovi;
30 – 43 m S/cmg – seme nije pogodno za ranu setvu posebno u nepo-
voljnim uslovima;
> 43 m S/cmg – seme ima nizak vigor, tj. nije pogodno za setvu.
Konduktometrijski test omogućava brzo dobijanje objektivnih re-
zultata, i može biti sproveden u laboratoriji bez velikih zahteva za opre-
mom i obučavanjem ljudi. Našao je veliku primenu kod ispitivanja vi-
gora semena, pre svega zato što dobijeni rezultati pokazuju pozitivnu
korelaciju sa nicanjem u polju (Matthews and Powell, 1981, prema Mi-
lošević i Zlokolica, 1996).
Iako ne mogu da predvide nicanje u polju, vigor testovi su neop-
hodni kod ispitivanja životne sposobnosti semena jer pružaju dodatnu
informaciju o kvalitetu semena. Dalji razvoj vigor testova bi trebao da
ide u pravcu stvaranja kompleksnog testa, koji bi obuhvatio veći broj
nepovoljnih činilaca i čiji bi se rezultati prikazali karakteristikama klija-
vosti (brzina, ujednačenost, energija, odnos tipičnih i atipičnih ponika)
i pokazateljima porasta ponika (dužina, masa, suva materija) u funkciji
vremena (Jovičić, 2008).

256
 Ispitivanje kvaliteta semena

LITERATURA

AOSA (2002): Seed Vigour Testing Handbook, Contribution No 32 to

the Handbook of Seed Testing Association of Official Seed Analysts,
NE, USA
Barjaktarović R, Kobiljski B, Obreht D, Vapa Lj (2004): Mirovanje seme-
na pšenice i uticaj boje zrna na stepen mirovanja. Sel. Semen., Vol
X, br 1-4: 83-87
Basak O, Demir I, Mavi K, Matthews S (2006): Controlled deteriorati-
on test for predicting seedling emergence and longevity of pepper
(Capsicum annuum L.) seed lots. Seed Sci. Technol., 34: 723-734
Baskin C C, Baskin J M (2004): Determining dormancy - breaking and
germination requirements from the fewest seeds. Strategies for Sur-
vival, Island Press, Washington, 162-179
Basra A S (2006): Handbook of Seed Science and Technology. USA.
Bould A (1986): Handbook of Seed Sampling. International Seed Te-
sting Association, Switzerland
Dobrohotov V N (1961): Semena sornmh rasteni. Izdatelstvo seljsko-
hoznoi literaturi, žurnalov i plakatov. Moskva
Dornbos D L (1995): Production environment and seed quality. In: Seed
Quality Basi Mechanisms and Agricultural Implications, (ed) Basra
A S, Food Products Press. New York, London, Australia, 119-145
Durrant M J, Gummerson R J (1990): Factors associated with germina-
tion of sugarbeet seed in the standard test establishment in the field.
Seed Sci. and Technol, 18: 1-10
Grbić M (2003): Dormantnost i klijanje semena – mehanizmi, klasifi-
kacije i postupci, Glasnik Šumarskog fakulteta, Beograd, 87: 25-49
Hampton J G, Te Krony D M (1995): Handbook of Vigour Test Methods,
3rd Edition, International Seed Testing Association, Switzerland
ISTA (2011): International Rules for Seed Testing. International Seed
Testing Association, Switzerland
ISTA (2004): ISTA Handbook on Seed Sampling, 2nd Edition, (ed):
Kruse M, International Seed Testing Association, Switzerland

257
 Semenarstvo

ISTA (2003): Working sheets on tetrazolium testing Agricultural, Vege-

tables and Horticultural Species, Vol I, International Seed Testing
Association, Switzerland.
ISTA (1985): ISTA Handbook on Seedling Evaluation. International
Seed Testing Association, Switzerland
Johansen R R, Wax L M (1978): Relationship of soybean germination
and vigour test to field performance. Agron. J., 70: 273-276
Jovičić D (2008): Ispitivanje životne sposobnosti semena. Master rad,
Poljoprivrdni fakultet, Novi Sad
Jovičić D, Marjanović Jeromela A, Vujaković M, Marinković R, Sakač Z,
Nikolić Z, Milošević B (2011): Uticaj različitih doza NPK đubriva
na kvalitet semena uljane repice. Rat. Pov., 48: 125-130
Karrfalt R (2004): Seed testing, Chapter 5 In: Woody plants seed manual
(ed.) Rebecca G. Nisley
Kastori R (1984): Fiziologija semena. Matica srpska, Novi Sad
Klokočar-Šmit Z, Inđić D (1991): Negative effect of seed treatment an
efekat tretiranja semena. Seed Apotheosis, IV Monography, 107-113
Kojić J, Stojadinović J, Mišović M (2010): Accreditation and control of
automatic seed sampler. Journal on Processing and Energy in agri-
culture, 14: 58-60
Kronaveter Đ, Pal B (1994): Poznavanje semena najčešćih korova u se-
menarstvu. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Leopold A C, Vertucci C W (1989): Moisture as a regulator of physio-
logical reaction in seeds. In. Seed Miosture, (eds. Stanwood P C,
McDonald M B), Madison, Wisc, Crop Science Society of America
Lovato A, Noli E, Lovato A F S, Beltrami E, Grassi E (2001): Comparison
between three cold test low temperatures, accelerated ageing test
and field emergence on maize seed. Seed Symposium, ISTA Con-
gres, Angers, France.
Manual for Testing Agricultural and Vegetable Seeds, Agriculture
Handbook, No 30, Washington, 1952
Mathur S B, Kongsdal O (2003): Common Laboratory Seed Health
Testing Methods for Detecting Fungi. International Seed Testing
Association, Switzerland
Matthew S S, Bradnock W K: (1968). Relationship between seed
exudation and emergence in peas and French beans. Horticultural
Research 8: 89-93

258
 Ispitivanje kvaliteta semena

McDonald J M B (1975): A review and evaluation of seed vigor test.

Proc. Assoc: Off. Seed Anal., 65: 109-139
McDonald M B (1980): The history of seed vigour testing. J. Seed Tech.,
Vol 17: 93-100
Milošević M, Ćirović M (1994): Seme. Institut za ratarstvo i povrtar-
stvo, Novi Sad
Milošević M, Zlokolica M, Hrustić M, Gvozdenović Đ, Jocković Đ
(1996a): Mirovanje semena, Sel. Semen., Vol IV, broj 3-4: 97-104
Milošević M, Zlokolica M (1996b): Vigor semena. Sel. Semen, III, 1-2:
33-43
Milošević M, Vujaković M, Nikolić Z, Ignjatov M (2007): Kontrola kvali-
teta semenskog materijala. Nauka osnova održivog razvoja, Društvo
genetičara Srbije, Beograd, 95-124
Milošević M, Vujaković M, Karagić Đ (2010): Vigour tests as indicators
of seed viability, Genetika, Vol 42, 1: 103-118
Nijenstein J H, Kruse M (2000): The potential for standardisation in cold
testing of maize (Zea mays L.). Seed Sci. and Tehnol., 28: 837-851
Nijenstein H, Nydam J, Don R, McGill C (2007): ISTA Handbook on
Moisture Determination. International Seed Testing Association.
Switzerland
Nikolaeva M G (1977): Factors controlling the seed dormancy pattern.
Khan A A (ed.) The Physiology and Biochemistry of Seed Dor-
mancy and Germination. North Holland Publishing, Amsterdam,
51–74
Nyachiro J M, Clarke F R, Depaijw R M, Knox R E, Armstrong K C
(2002): Temperature effects on seed germination and expression of
seed dormancy in wheat. Euphytica, 126 (1): 129-133
Perry D A (1981): Report of Vigour Test Committee 1977-1980, Seed
Sci. Technol, Vol 9: 115-126
Pravilniku o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja Sl. list SFRJ br. 47/87
Schuurink R C , Van Beckum M M , Heidekamp F (1992): Modulation of
grain dormancy in barley by variation of plant growth conditions.
Hereditas, 177: 137-143
Sun Q, Wang J, Sun B (2007): Advances on Seed Vigor Physiologi-
cal and Genetic Mechanisms. Agricultural Sciences in China, 6(9):
1060-1066
Tekrony M D (1982): Seed vigor testing, J. Seed Technol., 8: 55-60

259
 Semenarstvo

Vujaković M, Jovičić D, Karagić Đ, Katić S, Nikolić Z, Taški-Ajduković

K, Milošević B (2010): Testing of field pea seed viability, Biotechno-
logy in Animal Husbandry, Vol 26, special issue, Book 2: 209-215
Vujaković M, Jovičić D, Karagić Đ, Mikić A, Nikolić Z, Petrović D, Taš-
ki-Ajduković K (2011): Pokazatelji životne sposobnosti semena ozi-
mih grahorica (Vicia spp.). Rat. Pov., 48: 131-136
Vujaković M, Marjanović Jeromela A, Jovičić D, Marinković R, Nikolić
Z, Crnobarac J, Taški–Ajduković K (2010): Uticaj prihrane na pri-
nos i komponente kvaliteta semena uljane repice. Rat. Pov., 47, 2:
539-544
Vujaković M, Milošević M, Nikolić, Z, Taški-Ajduković K, Miladino-
vić J, Ignjatov M, Dokić V (2008): Životna sposobnost semena soje
proizvedene u uslovima sa i bez navodnjavanja. PTEP časopis za
procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, 1-2: 19-22
Vujaković M, Milošević M, Zlokolica M, Nikolić Z (2003a): Uticaj fun-
gicida za tretiranje semena na porast ponika pšenice (Triticum ae-
stivum L.) i aktivnosti superoksid dismutaze. Biljni lekar XXXI, 6:
564- 570
Vujaković M, Milošević M, Nikolić Z, Zlokolica M (2003b): Uticaj pre-
parata za tretiranje semena na klijavost i vigor pšenice (Triticum
aestivum L.). Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljopri-
vredi – PTEP, 7, 3-4: 75-78
Vujaković M (2004): Ispitivanje kvaliteta semena. U: Se­ menarstvo,
(ured) Milošević M, Malešević M, Naučni institut za ratarsvo i po-
vrtarstvo, Novi Sad, 153-197
Shauveau S, Maill P (2001): Seed Sampling Workshop. ISTA Congress,
Angers, Francuska

260
 Maja Ignjatov, Dragana Petrović

Ispitivanje zdravstvenog
stanja semena
Semenarstvo

262
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

UVOD

Zdravstveno stanje semena podrazumeva prisustvo ili odsustvo

štetnih organizama prouzrokovača bolesti, kao što su gljive, bakterije i
virusi, zatim prisustvo nematoda i insekata. Utvrđivanje zdravstvenog
stanja semena je važno iz više razloga:
– inokulum na semenu može da dovede do progresivnog širenja
zaraze u polju i da snizi komercijalnu vrednost useva,
– partije semena iz uvoza mogu da unesu zaraze u nove oblasti. Sto-
ga, ispitivanja su neophodna da bi se ispunili karantinski zahtevi,
– ispitivanjem zdravstvenog stanja semena se može objasniti ocena
klijanaca i uzroci slabe klijavosti ili stanje useva u polju i tako
upotpuniti rezultate testa klijavosti i
– rezultati zdravstvenog stanja ukazuju na potrebu tretiranja, radi
uništavanja patogena semena ili smanjenja rizika od prenošenja
kako infekcije tako i štetočina.
Validne metode za ispitivanje zdravstvenog stanja semena, odobre-
ne od strane ISTA (International Seed Testing Association) detaljno su
opisane u poglavlju 7 ISTA Međunarodnih pravila za ispitivanje seme-
na. Oni se obično zasnivaju na jednom domaćinu i jednom patogenu,
ali mogu biti uključeni i multi-patogeni metodi. Stepen zaraženosti se-
mena određuje se prema važećim propisima (Pravilnik o zdravstvenom
pregledu useva i objekata za proizvodnju semena, rasada i sadnog ma-
terijala i zdravstvenom pregledu semena, rasada i sadnog materijala -
Službeni glasnik RS 119/07).
Za ispitivanje zdravstvenog stanja semena dostupno je više metoda
koje se razlikuju po osetljivosti i ponovljivosti, dužini vremena potreb-
nog za njihovo izvođenje kao i po zahtevu za obukom i opremom. Koji
će se metod koristiti zavisi od biljne vrste, patogena i uslova koji se is-
pituju i svrhe testa. Izbor metode i ocena rezultata zahtevaju znanje i
iskustvo u vezi sa postojećim metodama. Kao radni uzorak može se,
zavisno od metoda ispitivanja, uzeti ceo prosečan uzorak ili njegov deo.
Uzorak treba da bude upakovan i dostavljen laboratoriji na način da se
na njegovo zdravstveno stanje ne utiče.

263
 Semenarstvo

Kvalitetno seme je jedan od osnovnih preduslova za uspešnu biljnu

proizvodnju. U cilju ispitivanja zdravstvenog stanja semena primenju-
ju se različite fitopatološke metode. Njihova uspešnost zavisi od stanja
semena, virulentnosti patogena, odnosno od količine inokuluma u se-
menu, uslova izvođenja testa (dužine inkubacije, vrste podloge, tempe-
rature, vlažnosti, svetlosti i dr.).
Prouzrokovači biljnih bolesti koje izazivaju gljive, bakterije i virusi,
svake godine nanose velike štete biljnoj proizvodnji. Veliki broj biljnih
patogena prenosi se semenom. Utvrđivanje patogena semena je veoma
bitno da bi se sprečilo dalje širenje bolesti. U zavisnosti od vrste semena,
prirode prouzrokovača bolesti kao i spoljnih činilaca, rezultira i visina
štete na gajenim biljnim vrstama (Jovićević and Milošević, 1990).
Od značaja su i genetska svojstva patogena, kao i otpornost, odno-
sno osetljivost biljke domaćina. Za mnoge patogene gljive, bakterije a
pogotovo viruse potrebno je prisustvo prenosioca bolesti. Veliki značaj
u širenju spora mikroorganizama imaju i kišne kapi, vetar, domaće živo-
tinje, razna oruđa, poljoprivredne mašine i dr.
Patogeni se mogu razvrstati u nekoliko kategorija, a osnovna podela
se zasniva prema prirodi prouzrokovača bolesti kao što su gljive, bakte-
rije, virusi i mikoplazme. Najčešća oboljenja semena prouzrokuju gljive.
Prouzrokovači bolesti dovode do različitih promena na samom semenu,
koje se mogu okularno zapaziti, kao što su: potpuno uništenje semena,
promena boje semena, trulež, deformacija i šturost semena, pegavost,
sklerotizacija, stromatifikacija i dr. Takođe, bogat razvoj saprofitskih
gljiva, plesni, uključujući „skladišne gljive“, u ispitivanju (testu) može
da ukaže na to da seme nije dobrog kvaliteta zbog nepovoljnih uslova
tokom žetve, dorade, skladištenja ili zbog starenja.
Pored konvencionalnih laboratorijskih metoda koje se koriste u
identifikaciji patogena, danas su razvijene i nove savremene metode.
U njih spadaju serološke i molekularne metode čija je glavna odlika
da su brze, pouzdane, pogodne za analizu velikog broja uzoraka i re-
lativno jeftine. Od seroloških metoda najviše je u upotrebi ELISA test,
IF test, metod aglutinacije, a od molekularnih PCR metod (Ignjatov et
al., 2006).
Početkom devedesetih godina sprovedeni su prvi PCR testovi za
biljne patogene, testiranjem biljaka i semena (Rassmusen and Wulff
1991, Prosen et al. 1993). Ova metoda je veoma osetljiva i potencijal-

264
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

no visoko specifična. Početni korak u sprovođenju svih ovih metoda je

priprema i izdvajanje RNK ili DNK patogena. Razvijeno je više metoda
izdvajanja i prečišćavanja DNK i RNK iz čistih kultura, iz uzoraka bilj-
nog tkiva, iz zemljišta, pa i iz uzoraka vazduha.

265
 Semenarstvo

METODE ZA ISPITIVANJE
ZDRAVSTVENOG STANJA SEMENA

Metode koje se koriste za ispitivanje zdravstvenog stanja semena

uslovno se mogu podeliti na one koje se izvode bez prethodne inkubacije
i uz inkubaciju semena. U prvu grupu spadaju:
– makroskopski pregled semena,
– ispiranje semena,
– metod brojanja embriona i
– luminiscencija semena.
Metode kod kojih je potrebno obaviti inkubaciju semena u određe-
nom vremenskom periodu, mogu se izvoditi na veštačkim i prirodnim
podlogama. Pri primeni veštačkih ili sintetičkih podloga razlikuju se:
– metoda na filter-papiru,
– metoda s prethodnim zamrzavanjem i
– metoda na hranljivoj podlozi (sl. 1).
Da bi se pri ispitivanju zdravstvenog stanja semena dobila podloga
što približnija prirodnim uslovima razvoja gljiva, seme se naklijava u
sterilnom pesku, zemlji ili nekoj sličnoj sredini. U ovu grupu ubrajaju
se:
– test u pesku,
– test u zemlji i
– Hiltner test.

Slika 1. Izolovana bakterija na hranjivoj podlozi /

Figure 1. Isolated bacteria on nutritive media (foto: Courtesy, J. K., Pataky,C. J. K.)

266
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

Metode identifikacije bez prethodne

inkubacije semena

Metoda makroskopskog pregleda semena

Ova metoda zasniva se na direktnom posmatranju uzorka semena

i otkrivanju pojedinih tipova bolesti. Na taj način određuje se i čisto-
ća semena na prisustvo inertnih materija i korova. Pored posmatranja
semena golim okom, koristi se stereomikroskop, uvećanja x 40-50. Na
semenu mogu se konstatovati različiti organi gljiva prouzrokovača bo-
lesti a to su: acervuli, piknidi, peritecije, sklerocije, spore, gale, tumori
itd. Neki patogeni stvaraju vrlo specifične i uočljive simptome na se-
menu. Tako na primer, na semenu soje pojava ljubičaste boje ukazuje
na prisustvo Cercospora kikuchii (sl. 2). Na semenu pšenice može doći
do obezbojavanja i pojave mrkih lezija koje ukazuju na gljivu Bipolaris
sorokiniana. A pojava ružičaste boje ukazuje na prisustvo vrsta gljiva iz
roda Fusarium (npr. Fusarium culmorum, Fusarium graminearum itd.)
(Jovićević and Milošević 1990).

Slika 2. Seme soje zaraženo gljivom

Cercospora kikuchii
Figure 2. Soybean seeds infected by
Cercospora kikuchii (Petrović, 2007)

Metoda ispiranja semena

Ovom metodom određuje se prisustvo

spora gljiva na površini semena, kao što su, na pri-
mer, hlamidospore glavnica (Tilletia spp.) i spore drugih
gljiva (Peronospora manshurica, Puccinia spp., Ustilago spp., Uromyces
spp., itd.). Pomoću ove metode ne određuje se kvantitativna, već samo
kvalitativna zaraženost semena pojedinim patogenima. Zbog toga ova
metoda nema širu praktičnu primenu.

267
 Semenarstvo

Metod brojanja embriona

Ovom metodom određuje se prisustvo gljive Ustilago nuda na se-

menu ječma (sl. 3, 3a). Postupak ocene zaraženosti embriona sastoji se
u prethodnom odvajanju embriona od ostatka semena, pomoću 5% ra-
stvora NaOH. Uzorak od 1000 semena je potrebno potopiti u jedan li-
tar sveže pripremljenog rastvora NaOH. Inkubacija potopljenog uzorka
traje 24 časa na temperaturi od 20ºC. Uzorak se nakon inkubacije pre-
bacuje u odgovarajuću posudu pri čemu se seme ispira toplom vodom
radi razdvajanja embriona iz semena. Sakupljanje odvojenih embrio-
na vrši se pomoću sita promera perforacija od 1 mm. Radi dodatnog
prečišćavanja i odvajanja embriona od perikarpa semena, embrioni se
prebacuju u prethodno pripremljen rastvor glicerola i vode u odnosu
1:1. Nakon toga vrši se zagrevanje prečišćenih embriona u rastvoru be-
zvodnog laktofenola do tačke ključanja, u trajanju od 30 sekundi. Nakon
ključanja, radi lakšeg mikroskopiranja embrioni se potapaju u svež ra-
stvor glicerola. Nakon toga se pojedinačni embrioni postavljaju na mi-
kroskopsku pločicu i mikroskopiraju (Ignjatov et al., 2011a).

Slika 3. Izgled embriona semena ječma
zaraženog gljivom Ustilago nuda
Figure 3. The appearance of the embryo
of barley seeds infected by Ustilago nuda
(Ignjatov 2008)
Slika 3a. Izgled embriona zdravog
semena ječma
Figure 3a. The appearance of the
embryo of healthy barley seeds
(Ignjatov 2008)

268
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

Metoda luminiscencije semena

Zasniva se na ispoljavanju fotoluminiscentnih svojstava tkiva se-

mena i gljiva pod dejstvom ultravioletnih zraka. Razlikuju se dve vrste
fotoluminiscencije: fluoroscencija i fosforescencija. Pojava poznata pod
imenom fluoroscencija zasniva se na sposobnosti nekih tela da pod uti-
cajem svetlosne energije, koja pada na njihovu površinu, emituju sve-
tlost i koristi se za otkrivanje patogena na semenu. Tanak sloj semena se
rasporedi ispod kvarcne lampe koja je izvor UV svetla na crnoj podlozi.
Zaraženo i zdravo seme se razlikuje po sposobnosti primanja i odbijanja
UV svetla, pa emituje svetlost različite talasne dužine, odnosno boje. U
sličaju prisustva Ascochyta spp. na semenu graška, reflektuje se žutoze-
lena svetlost (Maceljski and Kišpatić 1987).

Metode uz prethodnu inkubaciju semena

Metoda na filter papiru

Ova metoda zasniva se na stimulaciji razvića mikroorganizama

u zaraženom semenu. Osim određivanja vrste prouzrokovača bolesti,
ovom metodom određuje se i stepen zaraženosti semena. U Petri posu-
dama prečnika 9 cm sa tri sterilna filter papira navlažena sterilisanom
vodom, postavljaju se semena u odgovarajućem broju u zavisnosti od
biljne vrste i veličine semena (5, 10, 25 i 50 zrna) u razmaku od 2cm (sl.
4). Potrebno je postaviti 400 semena po uzorku.

Slika 4. Pravilan raspored od

5, 10, 25 ili 50 semena po
Petri kutiji.

Figure 4. Regular schedule of

5, 10, 25 or 50 seeds per
Petri dishes (Petrović 2009).

269
 Semenarstvo

Nakon inkubacije koja traje 7 dana na 22±2ºC, svako seme se pa-

žljivo pregleda pomoću stereomikroskopa a po potrebi prave se mikro-
skopski preparati radi što tačnije identifikacije patogena (Mathur and
Kongsdal 2003).
Identifikacija parazita pomoću metode filter-papira pogodna je za
veći broj gljiva, koje se najčešće sreću na semenu iz roda Helminthos-
porium (sl. 5), Alternaria, Stemphylium, Ascochyta, Phoma, Drechslera,
Fusarium (sl. 6), Cercospora, Cladosporium, Colletotrichum, Botrytis i
Sclerotinia sclerotiorum (sl. 7). Veoma često javljaju se saprofitne gljive
iz roda Rhyzopus, Aspergillus, Penicillium (sl. 8), Mucor i dr.
Ukoliko nije moguće determinisati patogena ovom metodom pri-
stupa se postupku izolacije patogena na hranljivoj podlozi.

Slika 5. Seme ječma zaraženo gljivom iz
roda Helminthosporium (filter papir metod)
Figure 5. Barley seeds infected by
Helminthosporium spp. (blotter method)
(Ignjatov 2009)
Slika 6 Seme pšenice zaraženo gljivom
iz roda Fusarium (filter papir metod)
Figure 6. Wheat seeds infected by
Fusarium spp. (blotter method)
(Ignjatov 2009)

Slika 7. Seme soje zaraženo gljivom
Sclerotinia sclerotiorum (filter papir metod)
Figure 7. Soybean seeds infected by
Sclerotinia sclerotiorum (blotter method)
(Petrović 2009)
Slika 8. Seme pšenice zaraženo gljivom iz
roda Penicillium (filter papir metod)
Figure 8. Wheat seeds infected by
Penicillium spp. (blotter method)
(Petrović 2009)

270
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

Metoda na filter papiru sa zamrzavanjem (The deep freeze method)

Modifikaciju metode s filter papirom primenio je Limonard (1966).

Seme se stavi na filter papir kako je opisano u prethodnoj metodi. U
zavisnosti od biljne vrste, seme se inkubira 2 do 4 dana a zatim se preko
noći izlaže temperaturi od -20°C u trajanju od 24 h kako bi došlo do
zaustavljanja klijanja i nesmetanog razvoja patogena. Nakon isteka pe-
rioda zamrzavanja, narednih pet do sedam dana seme se izlaže tempe-
raturi od 20°C na NUV (Near visible ultraviolet) svetlu. Ovaj postupak
uspešno se primenjuje za rutinske analize za ispitivanje gljiva iz roda
Drechslera i Fusarium na semenu žita i trava, kao i za sitno seme povrća.

Metoda na hranljivoj podlozi

Dezinfekcijom semena i njegovim zasejavanjem na odgovarajuću

hranljivu podlogu, omogućuje se mikroorganizmima iz semena da obra-
zuju kolonije i da fruktificiraju. Na hranljivim podlogama lako se mogu uo-
čavati osobine kolonija mikroorganizama, tj. njihov izgled, boja, intenzitet
porasta itd. Detekcija vrste parazita vrši se pregledom preparata uz pomoć
mikroskopa većeg uveličanja, pri čemu se posmatraju reproduktivni organi
gljive koji su veoma karakteristični, ne samo za pojedine rodove, već i za
neke vrste (sl. 9, 10) (Petrović et al., 2010a, 2011, Ignjatov et al., 2011b).
Pre zasejavanja na hranljivu podlogu, seme se dezinfikuje, a u tu
svrhu se najčešće koristi natrijum-hipohlorit (NaOCl) u trajanju 1–10
minuta u zavisnosti od biljne vrste i patogena koji se ispituje. Vreme
inkubacije i temperatura zavise od bioloških zahteva mikroorganizama.

Slika 9. Konidija od Alternaria dauci Slika 10. Konidija od Dreschslera oryzae

Figure 9. Conidia of Alternaria dauci Figure 10. Conidia of Dreschslera oryzae
(Ignjatov 2009) (Petrović 2009)

271
 Semenarstvo

Izolacija mikroorganizama obavlja se na nekoj od hranljivih podloga.

Pojedine podloge koriste se za gajenje većine patogena pa se stoga smatra-
ju univerzalnim, ali postoje i one specifične za određenog patogena pa se
smatraju selektivnim podlogama. Podela podloga koje se koriste u labora-
torijskom radu može se obaviti na osnovu različitih kriterijuma, ali se kao
najvažniji ističe onaj koji ukazuje na prirodu izvora hranljivih materija.
Prema tome postoje prirodne, polusintetičke i sintetičke podloge.
Prirodne podloge su sastavljene od različitih delova biljaka (stablo,
list, plod, seme). Ove podloge se lako pripremaju, jeftinije su, a što je
najvažnije na njima se razvija veliki broj gljiva.
Polusintetičke podloge su delimično sastavljene od prirodnog ma-
terijala, a delimično od jedinjenja poznatog hemijskog sastava. Kao
primer takve podloge je krompir-dekstrozni agar (PDA), koja se pored
malt-agar podloge (MA) smatra najuniverzalnijom i najpogodnijom za
razvoj gljiva. PDA podloga koristi se u identifikaciji velikog broja pa-
togenih gljiva: Sclerotinia sclerotiorum (sl. 11) (Petrović et al., 2009),
Trichotecium spp., Verticillium spp., Aspergillus spp., Rhizopus spp.
(Ignjatov et al., 2008a), Fusarium spp. (sl. 12) (Milošević et al., 2007a,
2007b, 2008), Helminthosporim spp. (Milošević et al., 2007a, 2007b).
Hemijski sastav sintetičkih podloga je poznat, te su one pogodne za
izučavanje fiziologije gljiva. Pored hemijskog sastava podloge, na razvoj
i sporonošenje mikroorganizama utiče njihova pH vrednost, tempera-
tura i vlažnost sredine.

Slika 11. Micelija gljive Sclerotinia
sclerotiorum na PDA podlozi
Figure 11. Mycelium of Sclerotinia
sclerotiorum on PDA medium
(Petrović 2008)
Slika 12. Micelija gljive Fusarium
graminearum na PDA podlozi
Figure 12. Mycelium of Fusarium
graminearum on PDA medium
(Ignjatov 2008)

272
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

Za razviće i razmnožavanje bakterija služe posebne podloge. Kao

osnovna podloga za izolaciju bakterija koristi se mesopeptonski agar
(MPA). Selektivne podloge – treba da zadovolje dva kriterijuma: na toj
podlozi treba da se razvije veći broj bakterijskih kolonija nego npr. na
MPA i da onemogući razvoj drugih mikroorganizama što postižemo
dodavanjem antibiotika (streptomycin, cycloxamid, vankomycin i dr.).
Postoji veliki broj podloga koje se koriste u cilju izolacije bakterija
ali neke od najčešće korišćenih su: mesopeptonski agar MPA, hranljivi
agar - NA, hranljivi agar sa saharozom - NSA, King B (za fluorescen-
tne bakterije), dekstrozni agar sa kvaščevim ekstraktom i CaCO3 - YDC,
podloga sa dodatkom Tweena 80 - Tween B, podloga sa sukciničnom
i kiničnom kiselinom za izolaciju bakterije X. euvesicatoria (mSQ) (sl.
13); trifenil tetrazolijum hloridni agar TTCA, krompir dekstrozni agar
sa kalcijum-karbonatom PDA + CaCO3 i dr. (Lelliott and Stead 1987,
Schaad et al. 2001, Arsenijević 1997). Nakon spoljne dezinfekcije seme-
na, iz suspenzije dobijene gnječenjem semena ili isečenih delova biljnog
materijala u sterilisanom avanu, vrši se zasejavanje pomoću bakteriološ-
ke petlje na odgovarajuću hranljivu podlogu, standardnom metodom
razmaza po površini hranljive podloge, u Petri kutijama prečnika 90
mm. Dužina inkubacije zavisi od roda bakterije. Pojava Erwinia može
se pratiti nakon 24 časa, Pseudomonas posle 24–48 časova, Xanthomo-
nas od 48 časova do sedam dana, a Corynebacterium između 72 časa i
sedam dana (Ignjatov et al., 2010).

Slika 13. Kolonije bakterije X. euvesicatoria
na YDC hranljivoj podlozi
Figure 13. Colonies of X. euvesicatoria
on YDC
(Ignjatov 2009)
Slika 14. Kolonije bakterije Pseudomonas
syringae pv. glycinea na MPA podlozi
Figure 14. Colonies of Pseudomonas
syringae pv. glycinea on MPA
(Ignjatov 2007)

273
 Semenarstvo

Izolacijom patogena iz obolelih listova soje, na mesopeptonsku

podlogu (MPA) i podlogu od hranljivog agara sa saharozom (NSA),
dva do tri dana nakon izvedene izolacije obrazuju su se krupne, sjajne,
bele i ispupčene kolonije bakterija karakteristične za rod Pseudomonas
(sl. 14). Kasnijim ispitivanjima patogenih i bakterioloških karakteristika
dokazano je da se radi o prouzrokovaču bakteriozne pegavosti soje P. s.
pv. glycinea (Ignjatov et al., 2007a).

Patogenost ispitivanih izolata (bakterije)

Izdvajanje bakterija u čistu kulturu i ispitivanje njihovih morfoloških
i odgajivačkih osobina bez provere patogenosti dobijenih izolata, pred-
stavlja samo početnu stepenicu u nizu predstojećih operacija koje je ne-
ophodno proslediti u cilju identifikacije parazita do naziva vrste. Patoge-
nost, kao osnovno svojstvo fitopatogenih bakterija, ukazuje nam samo na
to da li su dobijene kulture parazitnih ili saprofitnih svojstava. Poznato
je naime, da izumrle ostatke obolelih biljnih organa i tkiva naseljavaju i
razne saprofitne vrste, koje su ponekad vrlo sličnih morfoloških i drugih
osobina u poređenju s fitopatogenim bakterijama. Patogenost izolovanih
bakterija iz obolelih tkiva možemo proveriti na biljkama na više načina.
Osnovno pravilo je da izolovana bakterija dobijena iz obolele biljke pro-
uzrokuje iste ili slične simptome na inokulisanoj biljnoj vrsti odakle je
mikroorganizam i izdvojen u čistu kulturu. Prema tome, inokulaciju bi
trebalo vršiti na biljci domaćinu – vrsti s koje su bakterije i dobijene.
Pomoću hiprsenzibilne reakcije, moguće je veoma brzo uz pomoć
lista duvana ili lista nekih drugih biljaka utvrditi patogenost svih pred-
stavnika roda Pseudomonas i Xanthomonas (Klement et al. 1990). Sus-
penzija bakterija koncentracije 106 cfu/ml (broj ćelija/ml) ubrizgava se u
međunervalni deo lisnog tkiva, u tkivo mezofila lista, a pojava hipersen-
zibilne reakcije ocenjuje se nakon 24 časa. Kao kontrola koriste se listovi
infiltrirani sterilisanom, destilovanom vodom.
Na ovaj način, patogenost velikog broja izolata bakterije P. s. pv.
glycinea dobijen iz obolelih biljnih delova biljaka soje poreklom iz razli-
čitih proizvođačkih regiona u Vojvodini, potvrđena je kako na biljkama
soje (Ignjatov et al., 2008b) tako i na osnovu hipersenzibilne reakcije na
biljkama duvana sorte Samsun (Ignjatov et al., 2008c).
Brza provera patogenosti sojeva bakterija može se izvršiti i inokula-
cijom metodom uboda, na pojedinim organima biljaka, postavljenim u

274
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

vlažnu sredinu (kotiledoni listići biljaka, mahune pasulja, lišće breskve,

zeleni plodovi voćaka i dr.) (Ignjatov et al., 2008d) (sl. 15).

Višnja Trešnja

Slika 15. Mrke, ugnute pege na zelenim plodovima višnje i trešnje u zoni uboda nakon
veštačke inokulacije suspenzijom bakterije P. s. pv. syringae
Figure 15. Brown, buckle spots on the green fruit, cherries and cherry in the zone of
penetration after artificial inoculation suspension of bacteria P. s. pv. syringae (Ignjatov 2007)

Morfološke i odgajivačke odlike fitopatogenih bakterija

– Oblik (tačkast, okrugao, končast, rizoidan, nepravilan)

– Posedovanje i raspored cilija
– Bojenje ili reakcija po Gramu (Gram+ , Gram-)
– Površina kolonija (glatka i sjajna, rapava i bez sjaja, ravna, ispupčena)
– Izgled i boja kolonije
– Struktura (zrnasta, pahuljasta, sluzava, voskasta, kožasta)
– Pojava fluorescencije

Morfološke odlike, usled jednostavne građe bakterija, imaju ograničen

značaj u identifikaciji ovih parazita. Ipak, neka njihova svojstva kao što su
posedovanje i raspored cilija ili odsustvo ovih organa, bojenje po Gramu,
prisustvo ili odsustvo spora (fitopatogene bakterije su asporogene) može
nam korisno poslužiti za određivanje ovih parazita, bar do naziva roda.

275
 Semenarstvo

Prisustvo cilija (sl. 16) – 90% fitopatogenih bakterija je pokretno, od-

nosno poseduje cilije. Cilije su obično raspoređene na polovima ili po po-
vršini čitavog tela bakterije. Razlikujemo monotrih raspored cilija (kada
na jednom polu postoji jedna cilija (rod Xanthomonas)); lofotrih (kada na
jednom polu postoji više cilija (rod Pseudomonas)) i amfitrih (po nekoliko
cilija na oba pola (rod Pseudomonas)). Bez cilija je atrih, a sa cilijama po
celoj površini bakterijske ćelije je peritrih raspored cilija (rod Erwinia). Za
rodove Corynebacterium i Agrobacterium karakteristično je da mogu imati
različite tipove flagelacije tako da se sreću peritrih ili atrih raspored cilija.

atrih

Corynebacterium monotrih

Agrobacterium Xanthomonas lofotrih

amfitrih peritrih

Pseudomonas Erwinia
Agrobacterium
Corynebacterium

Slika 16.
Biohemijsko-fiziološke Raspored
odlike cilija kod fitopatogenih bakterija
bakterija
Figure 16. The position of cilia on phytopathogenic bacteria
Poznavanje biohemijske aktivnosti pojedinih vrsta bakterija je takođe od velikog
značaja u pogledu njihove identifikacije. Do nedavno ove osobine, zajedno sa morfološkim i
odgajivačkim svojstvima, imale su i najveći značaj kada se radilo o determinaciji pojedinih
Biohemijsko-fiziološke odlike bakterija
vrsta. Međutim, usled toliko izražene sličnosti pojedinih vrsta istog i nekih različitih rodova
bakterija, serološka, molekularna i istraživanja bakteriofaga sve više se koriste (Arsenijević,
Poznavanje biohemijske aktivnosti pojedinih vrsta bakterija je ta-
1988). od
kođe Rutinske laboratorijske
velikog značaja analize, velikog
u pogledu broja uzoraka,
njihove koje se koriste
identifikacije. u cilju brze i
Do nedavno
pouzdane
ove determinacije
osobine, zajednoprouzrokovača biljnih i bolesti
sa morfološkim nezamislivesvojstvima,
odgajivačkim su bez molekularnih
imale i
su i najveći
seroloških značaj
analiza kada
i testova se radilo
(Obradović o determinaciji
i sar., 2000; Obradovićpojedinih
i sar., 2004a;vrsta. Sero-
Todorović i sar.,
loška, molekularna i istraživanja
2006; Ignjatov i sar., 2006, 2007b). bakteriofaga sve više se koriste u cilju
identifikacije (Obradović et al., 2000, Obradović et al., 2004a, Todorović
 O/F test (oksidativno-fermentativni)
et al., 2006, Ignjatov et al., 2006, 2007b).
 Razlaganje ugljenikovih jedinjenja
 Razlaganje skroba
 Razlaganje želatina
276
 Stvaranje sumpor-vodonika (H2S)
 Stvaranje indola
 Redukcija nitrata
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

Razlikujemo sledeće biohemijske fiziološke reakcije:

– O/F test (oksidativno-fermentativni)
– Razlaganje ugljenikovih jedinjenja
– Razlaganje skroba
– Razlaganje želatina
– Stvaranje sumpor-vodonika (H2S)
– Stvaranje indola
– Redukcija nitrata
– Reakcije u mleku
LOPAT testovi su dosta u upotrebi u identifikaciji roda Pseudomo-
nas, koji sadrže sledećih pet reakcija (Tabela 1):
– Stvaranje levana (Levan production)
– Aktivnost oksidaze (Oxidase actyvity)
– Trulež krtola krompira (Potato rot)
– Metabolizam arginina (Arginine dihydrlase activity)
– Hipersenzitivna reakcija duvana (Tobacco hypersensitivity reaction)
Stvaranje levana. Ispituje se da li bakterija stvara levan. Levani su
polisaharidi koje u znatnim količinama stvaraju neke saprofitne para-
zitne bakterije, ako u podlozi ima saharoze. Stavaranje levana se prati
na hranljivoj podlozi sa 5% saharoze. Zasejavanje podloge se vrši raz-
mazom i ako se posle 2-3 dana obrazuju sitne kolonije – ne stvara levan,
ako se obrazuju krupne, ispupčene, sluzave kolonije (5-6 mm)- stvara
levan (sl. 17a).
Aktivnost oksidaze. Ispituje se da li bakterija poseduje enzim ok-
sidazu. Platinastom petljom, plastičnom ezom ili sterilnim staklenim
ili drvenim štapićem, nanese se pun zahvat ispitivane kolonije, stare 24
časa razvijene na kosoj podlozi i razmaže na prethodno pripremljeni,
sterilnom vodom ovlaženi disk. U slučaju da bakterija poseduje enzim
katalazu presejani deo kolonije postaje tamnoljubičast u vremenu od 30
do 40 sekundi, ukoliko ne poseduje, nema promene boje (sl. 17b).
Trulež krtola krompira. Ispituje se da li bakterija prouzrokuje
trulež krompira. Za ispitivanje pektolitičke aktivnosti koriste se opra-
ne, oljuštene i pomoću alkohola dezinfikovane krtole krompira, koje se
poprečno iseku na manje kriške debljine 7-8 mm. Ovako pripremlje-
ne kriške postave se, aseptičnim putem, u Petri posude. Preko površine

277
 Semenarstvo

kriški se naliva sterilna voda do polovine debljine kriški. Bakterijskom

petljom se zahvata deo kolonije sa kose hranljive podloge i obilato na-
nosi u udubljenja pripremljena u središtu kriški. Petri kutije se drže na
sobnoj temperaturi, a očitavanje se izvodi nakon 24 časa. Pojava raz-
mekšavanja tkiva, tj. vlažne truleži, znak je aktivnosti pektolitičkih fer-
menata (sl. 17c).
Metabolizam arginina. U epruvete se sipa po 5 ml podloge kojoj se
dodaje L-arginin, a zasejavanje se vrši ubodom bakteriološkom petljom
sa svakim ispitivanim izolatom. Jedna epruveta zalije se tečnim steril-
nim parafinom (15 mm) da se postignu anaerobni uslovi sredine, dok se
druga epruveta drži aerobno. Formiranje baza iz arginina, odnosno nje-
govo razlaganje dejstvom stvorenog fermenta arginindehidrolaze pod
oba uslova (aerobno i anaerobno) dokazuje se promenom boje indika-
tora (phenol red), koji se u neutralnoj sredini boji u bledoružičastu boju,
a kao znak pozitivne reakcije boji se u ružičasto-crvenu boju. Promena
boje indikatora prati se u vremenu od 4 do 14 dana (sl. 17d).
Hipersenzitivna reakcija duvana. Svi patogeni var. P. s. daju HR osim
P. s. pv. tabaci (metod opisan u Patogenost ispitivanih izolata) (sl. 17e).

Tabela 1. Grupe I-IV: Fitopatogene bakterije roda Pseudomonas; Grupa V: saprofitne

bakterije roda Pseudomonas
Table 1. G
 roup I-IV Phytopathogenic bacteria of genus Pseudomonas; Group V: sa-
prophytic bacteria of genus Pseudomonas

Grupa L O P A T
Ia + - - - +
Ib - - - - +
II - - + - +
III - + - - +
Iva + + + + -
Ivb - + + + -
V - + - + -

278
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

Slika 17b. a) (+) stvaranje oksidaze-

Slika 17a. Levan pozitivne kolonije na
NSA podlozi
Figure 17a. Levan positive colonies on
NSA medium (Ignjatov 2007)
pozitivna reakcija P. fluorescens; b) (−)
negativna reakcija P. s. pv. syringae
Figure 17b. a) (+) the creation of oxidase-
positive reaction to P. fluorescens b) (-)
negative reaction P. s. pv. syringae
(Ignjatov 2007)

Slika 17c. Trulež kriški krompira: negativna reakcija (P. syringae) i pozitivna kontrola
(E. c. ssp. carotovora)
Figure 17c. Rot potato slices: negative reaction (P. syringae) and positive control
(E. c. ssp. carotovora) (Ignjatov 2007)

Slika 17d. Stvaranje arginindehidrolaze- Slika 17e. Hipersenzitivna reakcija

pozitivna reakcija P. fluorescens (leva epruveta);
negativna reakcija (desna epruveta)
Figure 17d. Creating arginindehidrolaze-
positive reaction to P. fluorescens (left tube);
(right tube) negative reaction (Ignjatov 2007)
na listu duvana
Figure 17e. Hypersensitive reaction
on tobbaco leaf (Ignjatov 2009)

279
 Semenarstvo

Primena bakteriofaga

Bakteriofagi predstavljaju posebnu grupu virusa, čiji su domaćini

bakterije. Odmah nakon otkrića, s početka prošlog veka, privukli su
pažnju svojom sposobnošću da parazitiraju ćelije bakterije i tako uti-
ču na njihovu populaciju u životnoj sredini. Bakteriofagi u zaštiti bilja
imaju višestruku ulogu. Mogu da se koriste za determinaciju, dokaziva-
nje patogenosti, ali i kao prirodni agensi u zaštiti bilja od patogena. U
nedostatku efikasnih baktericida očigledno je da za sprečavanje pojave
i širenje bakterioza bilja rešenje treba tražiti u integralnom pristupu,
odnosno sintezi znanja o biologiji i epidemiologiji patogena kao i bak-
tericidnom efektu pojedinih supstanci. Najnovija istraživanja ukazuju i
na mogućnost efikasne primene nekih bioloških agenasa a među njima
su i bakteriofagi (Balogh et al. 2003, Obradović et al., 2004b, 2008a,
2008b, Oradović and Ivanović 2007, Obradović 2009). Tretman fagima
je deo standardnog programa integralne zaštite paradajza od bakterio-
zne pegavosti na Floridi i južnim delovima SAD-a (Momol et al. 2002,
Jones et al. 2006).

Biotest

Zbog neravnomerne distribucije virusa u prirodno zaraženim bilj-

kama, korišćenje test i indikator biljaka, koje pojavom specifičnih simp-
toma reaguju na mehaničke inokulacije, neophodno je da bi dijagnoza
bila pouzdana. Mehaničko prenošenje fitopatogenih virusa na indikator
ili test biljke podrazumeva prenošenje sokom obolelih biljaka, koji može
biti neprečišćen (onakav kakav se dobija ekstrakcijom iz obolelih bilja-
ka) ili prečišćen posebnim postupcima.
Pre mehaničkih inokulacija, odabrane indikator-biljke drže se u
mraku 24 časa da bi se povećala osetljivost biljaka prema virusima. Ho-
mogenizuje se odabrani biljni materijal u hladnom puferu (0,01M fos-
fatnom puferu pH 7, u koji se neposredno pre inokulacija dodaje 1%
Na2SO3 koristeći hladan avan i tučak. Abraziv, karborundum prah (400-
600 meša), se dodaje prilikom homogenizacije ili se vrši zaprašivanje
test biljaka (sl. 18). Inokulacija se obavlja prstom, blagim prevlačenjem
preko listova test-biljaka od drške ka vrhu lista, pri čemu se stvaraju
fine povrede kroz koje se virus unosi u ćelije inokulisanog tkiva (sl. 19)
(Krstić＆ Bulajić 2007).

280
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

Slika 18. Zaprašivanje biljaka Slika 19. Inokulacija biljaka metodom

karborundum prahom kažiprsta
Figure 18. Dusting the plants with Figure 19. Inoculation of plants using
carborundum powder (Petrović 2007) finger (Petrović 2007)

Kao test-biljke koriste se mlade biljke, intenzivnog porasta. Posle

inokulacije, inokulisani listovi biljaka speru se slabim mlazom vode da
bi se sprao abraziv. Po isteku inkubacije, nakon 5–10 dana, na inokulisa-
nim listovima, ispoljavaju se karakteristični simptomi (sl. 20).
Postoji širok spektar biljaka koje se koriste kao test-biljke za identi-
fikaciju određenih virusa. Tako je inokulacijom test biljaka dokazano da
je izolat blagog šarenila parike infektivan prema Nicotiana tabacum var.
samsun, White Burley, Datura metel, D. stramonium Chenopodium ama-
ranticolor, C. foetidum i dr (Krstić et al., 1996). Identifikaciju virusa iz
obolelih biljaka pasulja, pomoću test biljkama Lycopersicoon esculentum,
Datura stamonium, Lupinus albus, Medicago sativa, Nicotiana glutinosa,
Nicotiana tabacum var. samsun, Glycine max, Vicia faba, Zinnia elegans
i Capsicum annuum vršili su Petrović et al., (2007a), dok su Mijatović et
al., (2007) za determinaciju Tomato spotted wilt virus na paprici, koristili
reakcije test biljke dragoljuba (Tropaeolum majus).

Slika 20. Simpotomi virusa

običnog mozaika pasulja
(Bean common mosaic virus)
na biljci Zinnia elegans
Figure 20. Symptoms caused by the
Bean common mosaic virus
on Zinnia elegans (Petrović 2007)

281
 Semenarstvo

Novije metode za ispitivanje patogena

Serološke metode identifikacije

S obzirom na potrebe za brzom i pouzdanom identifikacijom biljnih

patogena, serološke metode nalaze sve veću primenu u identifikaciji vi-
rusa, bakterija i nekih gljiva. Serološka metoda se zasniva na antigenim
svojstvima virusa da u životinjskom organizmu izazivaju reakciju stva-
ranja specifičnih antitela. Antigeni su materije koje unete u organizam
životinje stimulišu u njemu stvaranje odgovarajućih antitela. Antitela su
globulini krvnog seruma nastali imunološkim odgovorom organizma
pod dejstvom unetih antigena. Serum koji sadrži antitela naziva se imu-
ni serum bez koga se serološki metod ne bi mogao primeniti (Lelliott
and Stead 1987).
ELISA test (Enzyme Linked Immunosorbent Assay – ELISA). Se-
rološka metoda koja se najviše primenjuje u detekciji biljnih patogena je
ELISA test. Ova metoda je razvijena krajem sedamdesetih godina proš-
log veka (Clark and Adams 1977). Ovo je jednostavna metoda, jeftina,
ne zahteva skupocenu opremu za njeno izvođenje i podesna je za testi-
ranje velikog broja uzoraka. Kod seroloških metoda problem može biti
nedovoljna specifičnost antitela ciljanog patogena, posebno kod gljiva.
Najjednostavnija forma ove metode je PTA-ELISA (plate-trapped
antigen), ali se u praksi više koristi DAS-ELISA (double antibody
sandwich).
Antiserumi se dobijaju injektiranjem prečišćene suspenzije virusa
(antigen) u telo eksperimentalnih životinja, koje proizvode specifičan
protein (antitelo). Za svaki virus je neophodno imati antiserum. Za do-
kazivanje virusa koriste se gotovi kitovi koji se čuvaju u frižideru na
+4ºC i polistirenske mikrotitarske ploče sa 96 (8x12) udubljena. ELISA
je osetljiva serološka test metoda kojom se određuje prisustvo antige-
na na bazi enzimatske reakcije. Koriste se gotovi kompleti antitela za
identifikaciju patogena različitih proizvođača (Bioreba AG, Switzer-
land; Loewe Biochemica GmbH, Germany; Adgen Neogen Europe Ltd,
Skoyland, UK). Standardni Kit komplet za DAS ELISA test sadrži set
antiseruma koji se sastoji od IgG antitela, konjugovanog IgG antitela
sa enzimom fosfatazom, pozitivne i negativne kontrole. Tokom prvog
koraka inkubacije, površina mikrotitar mesta se oblaže sa antigenom

282
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

specifičnog antitela. Tokom drugog koraka inkubacije, antigen veže fik-

sirano antitelo formirano od antitelo-antigen kompleksa. Tokom trećeg
koraka inkubacije antitelo-antigen kompleks reaguje sa antitelo-konju-
gatom formirajući dupli antitelo sendvič. Prisustvo specifičnog antige-
na daje pozitivnu reakciju u alkalnoj fosfotazi sa 4 nitrofenilfosfatom.
Vrednosti ekstinkcije ispitivanih uzoraka očitavaju se na automatskom
ELISA čitaču na talasnoj dužini od 405 nm, a vrednosti dva puta veće od
vrednosti ekstinkcije negativne kontrole set-a, smatraju se pozitivnim
(sl. 21).
DAS-ELISA test najviše se primenjuje za detekciju virusnih bolesti
kao i nekih bakterija. Tako su Krstić et al., (2008) koristili ovu meodu
za detekciju i dijagnozu Tomato spotted wilt virus (TSWV) u zaraže-
nim biljkama i vektorima. Takođe, korišćena je za identifikaciju viru-

a)

c)

b)

Slika 21. a) Set antiseruma (IgG antitela, konjugovano IgG antitelo sa enzimom
fosfatazom, pozitivna i negativna kontrola), b) Multiscan Ascent automatski Elisa čitač,
c) Ploče sa pozitivnim reakcijama.
Figure 21. a) Set antiseruma (IgG antibody, IgG antibody conjugate with the enzyme
phosphatase, positive and negative control), b) Multiscan Ascent automatically Elisa
reader, c) plates with positive reactions (Petrović 2007)

283
 Semenarstvo

sa iz obolelih biljaka pasulja pri čemu su korišćeni antiserumi za Bean

common mosaic virus (BCMV), Bean common necrosis virus (BCMNV),
Bean yellow mosaic virus (BYMV), Cucumbe mosaic virus (CMV) i Alfalfa
mosaic virus (AMV) (Petrović et al., 2007a, 2008a, 2010b). Petrović et al.,
(2007b) su DAS-ELISA test koristili za identifikaciju virusa na paradajzu
(Tomato mosaic virus (ToMV) i TSWV), dok su istu metodu koristili i
Milošević et al., (2005a, 2006) u okviru projekta „Monitoring i postka-
rantinski nadzor pošiljaka iz uvoza” kada je vršeno ispitivanje prisustva
virusa i bakterija u biljnom tkivu krompira i drugih povrtarskih biljnih
vrsta. Mijatović et al., (2002) vršili su identifikaciju i utvrđivanje raspro-
stranjenosti Potato virus Y (PVY) na paprici u Srbiji na osnovu rezultata
DAS ELISA testa. Identifikaciju sojeva bakterija P. s pv glycinea, izolova-
nih iz komercijalnih sorti soje kod nas, ELISA testom opisuje Ignjatov et
al., (2007c), dok identifikciju Beet necrotic yellow vein virus (BNYVV) and
Beet yellows vrus (BYV) ovom metodom opisuje Milošević et al. (2005b).
Ekspres Kit. Test se zasniva na serološkom svojstvu bakterije da u
prisustvu specifičnih antitela stvara talog (Weir 1978, Lelliott ＆Stead
1987). Postupak se sastoji u tome da se ispitivana bakterijska kolonija
(stara 24 časa) pomoću drvene čačkalice prenese u pripremljenu kap
test reagensa, koji je predhodno nanet na test pločice. Nakon homogeni-
zacije kolonije i reagensa, ukoliko je reakcija pozitivna, dolazi do pojave
granuloznog taloga (aglutinacija)
u centru kapi, nakon 60 sekundi.
U slučaju negativne reakcije, kap
test reagensa ostaje prozirna, bez
taloga. Rezultati su vidljivi golim
okom ili uz korišćenje ručne lupe.
Danas su dostupni komercijalni
kitovi koji se zasnivaju na sero-
loškom svojstvu patogena da u
prisustvu specifičnih antitela vrši

Slika 22. Reagensi Ekspres Kit-a (negativna kontrola, test reagens i pozitivna kontrola)
Figure 22. Reagents Express Kit-A (negative control, test reagents and positive control)
(Ignjatov, 2008)

284
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

aglutinaciju u veoma kratkom vremenskom periodu (sl. 22). Ispitivanja

izolata poreklom sa soje iz nekoliko lokaliteta u Vojvodini, metodom
aglutinacije (Ekspres Kit NEOGEN Europe Ltd., Scotland, UK), vršili su
Ignjatov et al., (2006, 2008e).

Imunofluorescencija (IF) je često korišćena serološka metoda

identifikacije bakterija. Ova se tehnika najčešće koristi u bakteriologiji
od serološko-dijagnostičkih metoda. Laka je za izvođenje, a od instru-
menata potreban je mikroskop sa UV lampom. Za ova ispitivanja koristi
se komplet antiseruma, uključujući pozitivnu i negativnu kontrolu (sl.
23). Kao fluorescirajuća komponenta najčešće se koristi konjugovani
fluorescin izotiocijanat (FITC), a pojava zelenih fluorescentih ćelija u
vidnom polju fluorescentnog mikroskopa predstavlja pozitivnu reakci-
ju. Postupak se izvodi prema protokolu proizvođača (npr. ADGEN NE-
OGEN EUROPE Ltd., Scotland, UK).

Slika 23. Komercijalni IF Set antiseruma bakterije P. s. pv. glycinea (levo) i

IF test pločice (desno)
Figure 22. Commercial IF Set antiserums of bacteria P. s. pv. glycinea (left)
and IF test slides (right) (Ignjatov 2008)

Molekularna identifikacija patogena

Molekularne metode su zasnovane na poznavanju genoma fitopa-

togenih gljiva, bakterija i virusa, a veoma su specifične, brze i osetljive.
Ključna prednost ovih metoda je u tome što su nezavisne od spoljaš-
njih uslova, starosti i fiziološkog stanja ciljanog patogena (Louws and

285
 Semenarstvo

Cuppels 2001). Osim toga, moguće je detektovati patogene i u veoma

niskim koncentracijama, kako u simptomatičnim, tako i u asimpto-
matičnim uzorcima, što je posebno značajno u detekciji karantinskih
patogena na semenu i sadnom materijalu, kada je izolacijom nemogu-
će utvrditi njihovo prisustvo (Darrase et al. 1994; McManus and Jones
1995).
Lančana reakcija polimeraze je metoda koja je razvijena od strane
Kary Mullis-a 1984 godine i jedno je od velikih otkrića u nauci (Mullis
1987). Pretstavlja najnapredniju tehniku detekcije gljiva, bakterija i vi-
rusa.
Lančana reakcija polimeraze je metoda za veoma brzo sintetisanje
kopija specifičnih DNK sekvenci (amplikona). Ovo je najvažnija i veo-
ma osetljiva molekularna metoda koja se koristi u dijagnostici. Za njeno
izvođenje je potrebna vrlo mala količina početne DNK. Teorijski, do-
voljna je samo jedna kopija DNK. PCR reakcija podrazumeva pripremu
uzoraka i master mix-a, izvođenje reakcije u PCR aparatu i analizu pro-
izvoda reakcije.
Priprema DNK je početni korak
u primeni ove metode. Za izolaciju
DNK razvijeni su brojni protokoli, a
postoje i komercijalni kitovi koji se
mogu nabaviti na tržištu. Primenom
ovih procedura izdvojena DNK je za-
dovoljavajuće ili visoke čistoće u zavi-
snosti od potreba reakcije, kao i same
vrste biljnog materijala i patogena.
Za izvođenje PCR reakcije neop-
hodan je master mix koji čine PCR
pufer, MgCl2, dNTPs, prajmeri i DNK
polimeraza. Taq DNA polimeraza je
enzim koji sintetiše DNK i igra glavnu
ulogu u PCR reakciji. Proces se odi-
grava u PCR tubicama koje se postav-
ljaju u PCR aparatu (sl. 24). Karakteri-
stika PCR aparata je brza promena ra-
Slika 24. PCR aparat zličitih temperatura na kojima se odi-
Figure 24. PCR device gravaju pojedini koraci PCR reakcije.

286
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

Prvi korak u PCR reakciji je razdvajanje lanaca DNK koje se postiže

zagrevanjem na 94–95ºC. Temperatura se zatim smanjuje na 40-65ºC
na kojoj je omogućeno vezivanje prajmera na svakom kraju regiona koji
se umnožava. Prajmeri su kratke sekvence jednolančane DNK koje se
specifično vežu za ciljanu DNK. Specifičnost PCR reakcije je upravo
određena prajmerima. Za dizajniranje prajmera potrebno je poznavanje
DNK sekvenci odgovarajućeg patogena i to je preduslov za razvijanje
PCR protokola detekcije odgovarajućeg patogena.
Na kraju PCR reakcije umnoženi su milioni kopija sekvenci DNK.
PCR proizvodi se analiziraju elektroforezom u agaroznom ili poliakri-
lamidnom gelu uz bojenje etidijum-bromidom ili srebro-nitratom. Pri-
sustvo trake odgovarajuće veličine u gelu je potvrda detekcije ciljanog
patogena.
Pored lančane reakcije polimeraze postoje i druge metode koje se
zasnivaju na nukleinskim kiselinama (RNK ili DNK), a koriste se za
identifikaciju gljiva:
Nested PCR - sastoji se od dve uzastopne reakcije, pri čemu se u dru-
goj reakciji koriste prajmeri koji umnožavaju region u okviru fragmenta
DNK koji je umnožen u prvoj reakciji. Koristi se u slučajevima kada
se direktnom PCR metodom ne dobijaju pouzdani rezultati, odnosno
kada nije moguće dizajnirati visoko specifične prajmere. U tom slučaju
se prvo sprovodi PCR reakcija sa prajmerima koji odsecaju fragment
DNK odgovarajuće veličine koji je polazni materijal druge reakcije. Ove
dve reakcije se mogu sprovoditi u istoj PCR tubici ukoliko su tempera-
ture vezivanja prajmera različite. Ovo je veoma osetljiva tehnika koja se
primenjuje u detekciji fitopatogenih gljiva i pseudogljiva (Bonants et al.
1997, Ma et al. 2003).
PCR-RFLP – za karakterizaciju prisutnog patogena moguće je posle
izvedene PCR reakcije primeniti restrikcione enzime, odnosno RFLP
(restriction fragment length polymorphism). Odgovarajući enzim će
iseći DNK fragmente dobijene u PCR reakciji. Na osnovu RFLP analize
donosi se sud o prisutnoj vrsti (ili varijetetu) patogena.
RAPD analiza (Random Amplification of Polymorphic DNA) – ono
što čini ovu metodu popularnom i zbog čega se dosta koristi za poređenje
DNK patogena koji nisu dovoljno proučeni je to što prajmeri koji se kori-
ste u ovoj reakciji su proizvoljne sekvence. Za ovu metodu nije potrebno

287
 Semenarstvo

poznavati DNK sekvencu ciljanog patogena jer će se prajmeri vezati neg-

de duž lanca DNK. Poslednjih godina RAPD se koristi za karakterizaciju,
praćenje i pravljenje filogenetskog stabla različitih biljnih vrsta i njihovih
patogena. RAPD-PCR se koristi u analizi, karakterizaciji i identifikaciji
fitopatogenih gljiva (Smith et al. 1996, Bieliková et al. 2002).
Multiplex PCR – ova metoda se primenjuje sa ciljem da se u jed-
nom koraku detektuje nekoliko patogena. Ona podrazumeva korišćenje
više setova prajmera u jednoj reakciji čime se skraćuje vreme detekcije i
smanjuju troškovi izvođenja reakcije. Ova metoda je razvijena za detek-
ciju nekoliko patogena pšenice: Septoria tritici, Stangospora nodorum,
Puccinia striiformis i Puccinia recondita (Fraaije et al. 2001).
Real-time PCR – je veoma osetljiva metoda, precizna i brža tehnika
od konvencionalne PCR metode. Koristi se za preciznu dijagnostiku i
kvantifikaciju specifičnih biljnih patogena, kao i za praćenje infekcije
(Shaad and Frederick 2002). Osnovna karakteristika ove metode je što
se umnoženi PCR proizvodi (amplikoni) prate i mere u toku same re-
akcije (TaqMan® proba, fluorescent resonance energy transfer (FRET)
proba i molecular beacons).
DNA microarray – ovo je tehnika koja se može koristiti za detekciju
neograničenog broja patogena u toku jedne reakcije. Prednost ove teh-
nike je što kombinuje umnožavanje DNK sekvenci sa neograničenom
sposobnošću sortiranja DNK niza. DNA microarray je kolekcija mi-
kroskopskih DNK tačaka, koji obično predstavljaju pojedinačne gene,
nanizanih na čvrstu podlogu kovalentno povezani za hemijski pode-
sne matrice. Princip rada ove tehnologije je da se dati molekul mRNK
specifično veže ili hibridizuje za DNK matricu iz koje potiče. Koristeći
odgovarajući softver precizno se meri količina vezane mRNK i na taj
način generiše profil ekspresije gena u ćeliji. Na ovaj način omogućeno
je da se prati veći broj gena odjednom i utvrdi njihova ekspresija. U
biljnoj patologiji ova tehnika je sa uspehom primenjena u identifikaciji
nematoda, bakterija i pseudogljiva iz klase Oomicetes (Lévesque et al.
1998; Lievens et al. 2005).
Bereswil et al. (1994) razvili su molekularni metod identifikacije
bakterija koje produkuju koronatin. Ovaj metod zasnovan je na lanča-
nom umnožavanju fragmenata DNK odgovornih za sintezu fitotoksina
koronatina i karakterističan je samo za sojeve koje stvaraju fitotoksin
koronatin. Pored P. s. pv glycinea sposobnošću stvaranja fitotoksina

288
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

koronatina odlikuju se patogeni varijeteti: tomato, artropurea, maculi-

cola i morsprunorum (Cuppels et al. 1990; Wiebe and Campbell 1993).
Ovom metodom PCR-a obavljena je determinacija odabranih izolata
bakterije Pseudomonas syringae pv. glicinea izolovanih sa najzastuplje-
nijih sorti soje koje se gaje u agroekološkim uslovima Vojvodine (Ignja-
tov et al., 2008f). Kao rezultat lančane reakcije polimeraze, korišćenjem
prajmera 1 i 2, kao i posmatranjem produkata elektroforeze na agaro-
znom gelu, detektovani su fragmenti nukleinske kiseline veličine 650bp,
specifični za sojeve P. s. pv. glycinea koji stvaraju fitotoksin koronatin.
Ignjatov et al., (2007b) su vršili identifikaciju odabranih izolata Pseudo-
monas sysingae pv. tomato izolovanih sa paradajza. Milijašević i Obra-
dović (2004) izvršili su karakterizaciju izolata Pseudomonas syringae pv.
tomato izolovanih sa paradajza poreklom sa nekoliko lokaliteta u Srbiji.
Primenom lančane reakcije polimeraze (PCR) u genom proučavanih
sojeva detektovan je gen koji determiniše stvaranje fitotoksina korona-
tina, što se smatra diferencijalnom karakteristikom pv. tomato. Prime-
nom BIO-PCR metode, osetljivost PCR reakcije prilikom identifikacije
fitopatogenih bakterija na semenu, kao i iz biljng tkiva može se uvećati
i do sto puta (Louws and Cuppels 2001), dok se primenom Nested-PCR
metode osetljivost u detekciji Erwinia amylovora povećana je hiljadu
puta (McManus and Jones 1995). Najnovija i najosetljivija je Real-time
PCR metoda, pomoću koje je moguće istovremeno kvantifikovati i ana-
lizirati podukt tokom PCR umnožavanja. Prednost se sastoji u tome što
se na ovaj način može eliminisati „Southern blot” koji se koristi za po-
tvrdu identiteta umnoženog produkta (Bouzar et al. 1999) Identifikacija
bakterija Rep-PCR metodom zasniva se na činjenici da svaki patogen,
identifikovan do nivoa vrste ili patogenog varijeteta, sastoji od sojeva
koji poseduju jednu ili više različitih REP-PCR molekularnih profila, što
je korisno u identifikaciji bakterija koje izazivaju slične simptome, kao i
za detekciju diverziteta u okviru vrste (Ivanović et al., 2004).
Molekularne metode detekcije, zasnovane na osobinama virusnog
genoma, predstavljaju jako osetljive i pouzdane metode detekcije virusa.
Posebno značajnu ulogu imaju u detekciji satelitnih RNK virusa, virusa
koji se ne mogu prenositi mehaničkim putem, a čiji vektori nisu poznati,
latentnih virusa, defektnih virusnih čestica, koji se ne mogu detektovati
serološkim metodama, u identifikaciji sojeva virusa koji se na osnovu
antigenih osobina teško razlikuju, kao i u detekciji virioda (Nikolaeva
1995, Gallitelli and Saldarelli 1996).

289
 Semenarstvo

Najosetljivija metoda detekcije biljnih virusa koje imaju RNK je

kombinacija reverzne transkripcije i lančane reakcije polimeraze (RT-
PCR). Ova metoda PCR-a sastoji se od dve faze: pretvaranje RNK u
DNK (reverzna transkripcija, početni korak aktivacije) i razdvajanje la-
naca DNK i vezivanje prajmera za kraj regiona koji se umnožava.
Poređenjem različitih metoda detekcije virusa infektivne hloroze
paradajza (Tomato infectious chlorosis virus), utvrđeno je da je RT-PCR
i do sto puta osetljivija u odnosu na ELISA, EBIA i metodu dot-blot
hibridizacije nukleinskih kiselina (Li et al. 1998). U slučaju biljnih vi-
rusa, PCR tehnika se izvodi pomoću prečišćene RNK. Danas postoje
komercijalni kitovi koji se mogu nabaviti na tržištu, a koji su pogodni za
izolaciju RNK iz male količine početnog biljnog materijala. Ekstrakcija
se uglavnom radi po proceduri koju preporučuje proizvođač.
Osetljivost detekcije biljnih virusa povećana je uvođenjem Real-ti-
me RT-PCR metode (Roberts et al. 2000), a razvojem Multiplex PCR
metode omogućeno je istovremeno detektovanje više virusa u slučajevi-
ma mešane infekcije (Gallitelli and Saldarelli 1996).
U našoj zemlji, prva ispitivanja zasnovana na osobinama genoma
biljnih patogena sprovedena su na biljnim virusima. Ispitivanje prisu-
stva virus specifičnih dvolančanih RNK potvrdilo je virusnu prirodu
oboljenja dunje (Paunović 1995). Molekularne metode primenjene su u
detekciji i karakterizaciji virusa ratarskih i povrtarskih biljaka; Y virusa
krompira (Potato Y virus) (Milošević et al., 1998; Dukić et al., 2004),
virusa mozaika krastavca (Cucumber mosaic virus) (Krstić et al., 2002;
Dukić et al., 2002, 2004), virusa običnog mozaika pasulja (Bean common
mosaic virus) (Petrović et al., 2007c, 2008b).

290
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

LITERATURA

Arsenijević M (1997): Bakterioze biljaka. S print, Novi Sad.

Balogh B, Jones J B, Momol M T, Olson S M, Obradović A, King P, Jack-
son L E (2003): Improved efficacy of newly formulated bacteri-
ophages for management of bacterial spot on tomato. Plant dis.,
87: 949-954.
Bereswill S, Bugert P, Volksch B, Ullrich M, Bender C, Geider K (1994):
Identification and Relatedness of Coronatine-Producing Pseudo-
monas syringae Pathovars by PCR Analysis and Sequence Deter-
mination of the Amlification Products. Microbiology, p. 2924-
2930, vol. 60, No. 8. American Society for Microbiology, USA.
Bieliková L, Landa Z, Osborne L, Čurn V (2002): Characterization and
Identification of Entomopathogenic and Mycoparasitic Fungi
using RAPD-PCR Technique. Plant Protection Science, 38: 1–12.
Bonants P, Hagenaar-deWeerdt M, Gent-Pelzer M, Lacourt I, Cooke D,
Duncan J (1997): Detection and identification of Phytophthora
fragariae Hickman by the polymerase chain reaction. Eur. J. Plant
Pathol., 103, 4: 345-355.
Bouzar H, Jones JB, Stall, R E, Louws F J, Schneider M, Rademarker
J L W, De Brujin F J, Jackson L E (1999): Multiphasic analyses
of Xanthomonads causing bacterial spot disease on tomato and
pepper in Caribbean and Central America: Evidence for common
lineages within and between countries. Phytopathology, 89: 328-
335.
Clark A X, Adams M J (1977): Characteristics of the microplate method
of enzyme-linked immunosorbent assay for the detection of plant
viruses. J. Gen. Virol., 34: 475-483.
Cuppels D A, Moore R A, Morris V L (1990): Construction and use
nonrdioactive DNA probe for detection of Pseudomonas syringae
pv. tomato on tomato plants. Applied and Envirometal Microbi-
logy 56:1743-1749.
Darrasse A, Prious S, Kotoujansky A, Bertheau Y (1994): PCR and Re-
striction Fragments Length Polymorphism of a pel Gene as a Tool

291
 Semenarstvo

To Identify Erwinia carotovora in Relation to Potato Diseases.

Appl. Environ. Microbiol., 60: 1437-1443.
Dukić N, Finetti-Sialer M M, Gallitelli D, Duduk B (2002): Molekularna
identifikacija izolata virusa mozaika krastavca u Jugoslaviji-pod-
grupe IA. Zbornik rezimea XII simpozijuma o zaštiti bilja i Save-
tovanje o primeni pesticida, Zlatibor, 75.
Dukić N, Krstić B, Finetti-Sialer M M, Gallitelli D, Vico I, Berenji J
(2004): Metoda „dot-blot“ hibridizacije nukleinskih kiselina u de-
tekciji virusa paprike, paradajza i obične tikve. Zbornik rezimea V
kongresa o zaštiti bilja, Zlatibor, 104.
Fraaije B A, Lovvel D, Coelho J M, Baldwin S, Hollomon D W (2001):
PCR-based assays to assess wheat varietal resistence to blotch
(Septoria tritici and Stangospora nodorum) and rust (Puccinia
striiformis and Puccinia recondita) diseases. Eur. J. Plant Pathol.,
107: 905-917.
Gallitelli D, Saldarelli P (1996): Molecilar identification of phytopatho-
genic viruses. In: method an molecular biology. Speciesdiagno-
sticts protocols-PCR and Other Nucleic Acid Method (Clapp.J.C.,
ed). Humana Press Inc.
Ignjatov M, Balaž J, Milošević M, Popović T (2006): Bakteriozna pega-
vost soje. Arhiv za poljoprivredne nauke, 3, 67, 11-17.
Ignjatov M, Milošević M, Nikolić Z, Vujaković M, Petrović D (2007a):
Characterization of Pseudomonas savanstanoi pv. glycinea isolates
from Vojvodina. Phytopatologia Polonica, 45: 43-54. The Polish
phytopathological Society, Poznan.
Ignjatov M, Milošević, Petrović D, Medić-Pap S (2007b): Molecular and
serological identification of Pseudomonas syringae pv. tomato in
commercial tomato seeds. Abstract book Second International
Symposium on Tomato Diseases, Kusadasi, Turkey, 136.
Ignjatov M, Balaž J, Milošević M, Vidić M (2007c): Pseudomonas syrin-
gae pv. glycinea-Ekonomski štetan patogen soje u Vojvodini. Biljni
lekar, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 6: 589-595..
Ignjatov M, Milošević M, Petrović D, Vujaković M, Nikolić Z (2008a):
Sunflower seed borne diseases. 43th Croatian and 3rd Internati-
onal Symposium on Agriculture. Book of abstracts, Opatija, 182.
Ignjatov M, Vujaković M, Nikolić Z, Petrović D, Milošević M, Vidić
M (2008b): Susceptibility of soybean genotypes to Pseudomonas
syringae pv. glycinea, the causal agent of bacterial blight. Book of

292
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

Abstracts of Inter.Conf.“Conventional and Molecular Breeding of

Field and Vegetable Crops”, Novi Sad, Serbia, 87.
Ignjatov M, Vidić M, Milošević M, Balaž J, Petrović D, Nikolić Z, Vuja-
ković M (2008c): Rase identification of Pseudomonas syringae pv.
glycinea on commercial soybean varieties in Serbia. Zaštita bilja,
59 (263-266), 59-67.
Ignjatov M, Vujaković M, Nikolić Z, Petrović D, Milošević M (2008d):
Diferencijalni testovi za patogene varijetete Pseudomonas syringae
pv. syringae i Pseudomonas syringae pv. glycinea. Zbornik rezimea
IX Savetovanja o zaštiti bilja, Zlatibor, 69.
Ignjatov M, Balaž J, Milošević M, Vidić M, Popović T (2008e): Studies
of Plant Pathogenic Bacterium Causal Agent of Soybean Bacterial
Spots (Pseudomonas syringae pv. glycinea (Coerper) Young et al.)
419-426. M B. Fatmi et al (eds), Pseudomonas syringae Pathovars
and Related Pathogens. Springer Science+Business Media B. V.
USA.
Ignjatov M, Vujaković M, Nikolić Z, Milošević M, Petrović D (2008f):
Biochemical, serological and molecular identification of Pseudo-
monas savanstanoi pv. glycinea bacterial blight of soybean in Voj-
vodina province. The Second Joint PSU-UNS International Con-
ference on BioScience: Food, Agriculture and Environment, Novi
Sad, Serbia, 62.
Ignjatov M, Gašić K, Ivanović M, Šević M, Obradović A, Milošević M
(2010): Karakterizacija sojeva Xanthomonas euvesicatoria, patoge-
na paprike u Srbiji. Pesticidi i fitomedicina, 25 (2), 139-149.
Ignjatov M, Petrović D, Vujaković M, Taški-Ajduković K, Nikolić Z, Jo-
vičić D (2011a): Detekcija Ustilago nuda (Jensen) Rostrup u seme-
nu ozimog ječma. Ratar. Povrtar., 48: 179-182.
Ignjatov M, Petrović D, Nikolić Z, Jovičić D (2011b): Morfološka i mo-
lekularna identifikacija izolata Fusarium spp. poreklom sa para-
dajza. Zbornik radova XVI Savetovanja o biotehnologiji, Čačak,
447-452.
ISTA (2010): International Rules for Seed Testing. Annexe to Chapter 7,
Seed Health Testing Methods. International Seed Testing Associa-
tion, Switzerland.
Ivanović M, Koprivica M, Milijašević S, Dukić N, Duduk B (2004): Pri-
mena molekularnih metoda u dijagnostici biljnih bolesti. Pesticidi
i fitomedicina, 19, 223-231.

293
 Semenarstvo

Jones J B, Iriarte F B, Obradović A, Balogh B, Momol M T, Jackson L E

(2006): Management of bacterial spot on tomatoes with bacteri-
ophages. Proceedings of the 1 st International Symposium on Bi-
ological control of Bacterial Plant Diseases. Dermstadt, Germany,
Mitt. Biol. Bundesanst. Land-Forstwirtsch. 408: 154-157.
Jovićević B, Milošević M (1990): Bolesti semena, Dnevnik, Novi Sad 1-290.
Klement Z, Rudolph K, Sands D C (1990): Methods in Phytobacterio-
logy. Akadèmiai Kiadò. Budapest.
Krstić B, Krnjaja V, Mijatović M, Tošić M (1996): Virus blagog šarenila
parike prisutan u Srbiji. Zbornik kratkih sadržaja, Prvi balkanski
simpozijum povrće i krompir, 164.
Krstić B, Vico I, Dovas I C, Constantinos E, Katis I N, Berenji J. (2002):
Molekularna detekcija i delimična karakterizacija jugoslovenskih
izolata virusa mozaika krastavca. Zbornik rezimea XII simpozi-
juma o zaštiti bilja i Savetovanje o primeni pesticida, Zlatibor, 74.
Krstić B i Bulajić A (2007): Karantinski virusi povrća i ukrasnih biljaka
u zaštićenom prostoru. Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni
fakultet i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva,
Beograd.
Krstić B, Bulajić A, Đekić I, Berenji J (2008): Virus bronzavosti paradaj-
za-jedan od najdestruktivnijih biljnih virusa. Pesticidi i fitomedi-
cina, Beograd, 23, 153-166.
Lelliott R A, Stead D E (1987): Methods for the Diagnosis of Bacterial
Diseases of Plants. British Society for Plant Pathology Blackwell
Scientific Publications. London, UK.
Lévesque C A, Harlton C E Cock AWAM (1998): Identification of some
Oomicetes by reverse dot blot hybridization. Phytopathology, 88:
213-222.
Li R H, Wisler G C, Liu H Y and Duffus J E (1998): Comparation of dia-
gnostic techniques for detecting Tomato infectious chlorosis virus.
Plant Dis., 82: 489-491.
Lievens B, Brouwer M, Vanachter A, Lévesque C A, Cammue B, Thomma
B (2005): Quntitative assessment of phytopathogenic fungi in va-
rious substrates using a DNA microarray. Environmental Micro-
biology, 7(11): 1698-1710.
Limonard T (1966): A modified blotter test for seed health. Neth J Plant
Pathol. 72: 319-321.

294
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

Louws F J, Cupples D A (2001): Molecular techniques. In: Laboratory

Guide for identification of Plant Pathogenic Bacteria (Shaad N W,
Jones J B, Chun W, eds.). APS Press, St. Paul, MN,USA.
Ma Z, Luom Y, Michailides T J (2003): Nested PCR assays for detection
of Monilinia fructicola in stone fruit orchards and Botryosphaeria
dothidea from pistacios in California. J. Phytopathol., 151: 312-322.
Mathur S B, Kongsdal O (2003): Common Laboratory Seed Health Te-
sting Methods for Detecting Fungi. ISTA, Switzerland.
Maceljski M, Kišpatić J (1987): Zaštita povrća, Znanje, Zagreb.
McManus P S, Jones A L (1995): Detection of Erwinia amylovora by
Nested PCR and PCR-Dot-Blot and Reverse-Blot Hybridizations.
Phytopathology, 85: 618-623.
Mijatović M, Ivanović M, Obradović A, Zečević B (2002): Potato virus Y
(PVY) on pepper in Serbia. Proc. 2nd Balkan Symposium on Ve-
getable and Potatoes. Acta Horticulture, 579, ISHS 2002, 545-549.
Mijatović M, Zečević B, Cvikić D (2007): Tomato Spotted Wilt Virus on
pepper in Serbia. Proceeding of the 13th Eucarpia Meeting on Ge-
netics and Breeding of Capsicum and Eggplant. Warsaw, Poland,
121-127.
Milijašević S, Obradović A (2004): Characterization and race determi-
nation of Pseudomonas syringae pv. tomato in Serbia. Abstract
book of 1st International Symposium on Tomato Diseases. Orlan-
do, Florid, USA
Milošević D, Dulić-Marković I, Čuljković B, Romac S (1998): Primena
metode lančane reakcije polimeraze (PCR) za unapređenje di-
jagnostike Y virusa (PVY). Zbornik rezimea IV jugoslovenskog
kongresa o zaštiti bilja i međunarodni simpozijum o integralnoj
zaštiti ratarskih biljaka, Vrnjačka Banja, 33.
Milošević M, Ignjatov M, Medić-Pap S, Petrović D (2005a): Monitoring
i postkarantinski nadzor pošiljaka iz uvoza. VII Savetovanje o za-
štiti bilja, Zbornik rezimea, 85. Društvo za zaštitu bilja Srbije. Be-
ograd.
Milošević M, Ignjatov M, Medić-Pap S (2005b): Sugar beet seed health
testing of imported consigments.Proceeding of Articles of XXX-
th meeting for plant protection in Republic of Macedonia and I th
Congress of Plant Protection »Enviromental Concern and Food
Safety«, 257-260.

295
 Semenarstvo

Milošević M, Ignjatov M, Medić-Pap S, Petrović D (2006): Ispitivanje

virusa krompira. Zbornik rezimea III Simpozijuma o zaštiti bilja
u Bosni i Hercegovini, Neum, BIH, 10.
Miloševic M, Ignjatov M, Medic-Pap S, Petrovic D (2007a): Lyophiliza-
tion as a method for pathogens long term preservation. Zbornik
radova Matice Srpske za prirodne nauke 113: 203-210.
Milošević M, Ignjatov M, Medić-Pap S, Petrovic D (2007b): Maize seed-
borne diseases. Plant Protection, Society for Plant Protection of
Republic of Macedonia, Skopje, vol.XVIII, No. 18, 22-24.,
Milošević M, Ignjatov M, Vujaković M, Petrović D, Nikolić Z, Dokić V
(2008): Svojstva gljiva roda Fusarium sp., i mogućnost dugoroč-
nog čuvanja metodom liofilizacije. Arhiv za poljoprivredne nau-
ke, 69, 245, 89-95.
Momol M T, Jones J B, Otson S, Obradović A, Balogh B, King P (2002):
Integrated management of bacterial Spot on Tomato in Florida.
Fact Sheet PP110, Florida Cooperative Extension Service, Institu-
te of Food and Agricultural Sciences, University of Florida. EDIS
Web site http://edis.ifas.ufl.edu.
Mullis K (1987): Process for amplifying nucleic acid sequences. United
States Patent No. 4, 683, 202.
Nikolaeva O V (1995): Nucleic acid hybridization for the detection and
localization of plant viruses. In: Molecular methods in plant pat-
hology (Singh, R.P. and Singh U.S., eds.). CRC Press. Inc., FL, ISA.
Obradović A, Arsenijević M, Mavridis A, Rudolph K (2000): Patogene i
biohemijsko fiziološke karakteristike sojeva Xanthomonas campe-
stris pv. vesicatoria patogena paprike u Srbiji. Zaštita bilja, vol. 51
(1-2) No 231-232: 157-175.
Obradović A, Mavridis A, Rudolph K, Janse J D, Arsenijević M, Jo-
nes J B, Minsavage G V, Wang J F (2004a): Characterization and
PCR-based typing of Xanthomonas campestris pv. vesicatoria from
peppers and tomatoes in Serbia. Eur. J. Plant Pathol.,110: 285–292.
Obradović A, Jones J B, Momol M T, Balogh B, Olson S M (2004b):
Management of Tomato Bacterial Spot in the Field by Foliar
Applications of Bacteriophages and SAR Inducers. Plant Dis.,
88: 736-740.
Obradović A, Ivanović M (2007): O primeni antibiotika u zaštiti bilja.
Biljni lekar, 1: 52-59.

296
 Ispitivanje zdravstvenog stanja semena

Obradović A, Gašić K, Stepanović M (2008a): Bakteriofagi u zaštiti bilja.

Biljni lekar, 36 (1), 36-44.
Obradović A, Jones J B, Balogh B, Momol M T (2008b): Integrated
management of tomato bacterial spot in: Ciancio A, Mukerji K
G (eds.), Integrated Management of Diseases Caused by Fungi,
Phytoplasma and Bacteria, 211-223. Springer Science+Business
Media B. V. USA.
Obradović A (2009): Bakteriofagi kao baktericidi u zaštiti bilja. Pesticidi
i fitomedicina, 24: 9-17.
Paunović S (1995): Double-stranded RNA associated with fruit defor-
mation of quince. Acta Hortic., 386: 45-50.
Petrović D, Bagi F, Milošević M, Vasić M (2007a): Identifikacija virusa
pasulja na području Vojvodine. Zbornik rezimea XIII Simpoziju-
ma sa savetovanjem o zaštiti bilja, Zlatibor, 92-93.
Petrović D, Milošević M, Ignjatov M, Medić-Pap S. (2007b): Detection
of viruses transmitted by tomato using serological methods. Ab-
stract book Second International Symposium on Tomato Disea-
ses, Kusadasi, Turkey, 136.
Petrović D, Bagi F, Milošević M, Vasić M, Ignjatov M, Vujaković M, Niko-
lić Z (2007c): Determinacija virusa običnog mozaika pasulja u Voj-
vodini. Zaštita bilja. Vol. 58, No 259-262, 15-23, (prihvaćeno 2009).
Petrović D, Bagi F, Milošević M, Vasić M (2008a): Identifikacija najzna-
čajnijih virusa pasulja u Vojvodini. Biljni lekar, br. 1, 30-36.
Petrović D, Bagi F, Milošević M, Vasić M, Vujaković M, Ignjatov M, Ni-
kolić Z (2008b): Determination of Bean common mosaic virus
found in Vojvodina region. The Second Joint PSU-UNS Interna-
tional Conference on BioScience: Food, Agriculture and Envi-
ronment, Novi Sad, Serbia, 63.
Petrović D, Ignjatov M, Vujaković M, Taški-Ajduković K, Nikolić Z, Mi-
lošević M (2009): Pojava gljive Sclerotinia sclerotiorum (Lib.) de
Bary na semenu soje u periodu od 2005. do 2007. godine. Zrornik
radova, 46, 355-360.
Petrović D, Ignjatov M, Vujaković M, Taški-Ajduković K, Nikolić Z, Mi-
lošević M, Jovičić D (2010a): Mikopopulacija semena kukuruza
(2006-2008). Ratar. Povrtar, 47: 561-566.
Petrović D, Ignjatov M, Nikolić Z, Vujaković M, Vasić M, Milošević
M, Taški-Ajduković K (2010b): Occurrence and distribution of

297
 Semenarstvo

viruses infecting bean in Serbia. Arch. Biol. Sci., 62 (3), 595-

601.
Petrović D, Ignjatov M, Vujaković M, Nikolić Z, Taški-Ajduković K, Jo-
vičić D (2011): Izolacija i detekcija gljiva Alternaria dauci (Kühn)
Groves et Skolk i Alternaria radicina Meier, Drechsler et Eddy iz
semena mrkve. Ratar. Povrtar, 48: 173-178.
Pravilnik o zdravstvenom pregledu semena, rasada i sadnog materijala.
Službeni glasnik Republike Srbije, broj 119, 2007.
Prosen D, Hatziloukas E, Schaad N W, Panopoulos N J (1993): Specific
detection of Pseudomonas syringae pv. phaseolicola DNA in bean
seed by polymerase chain reaction-based amplification of a pha-
seolotoxin gene region. Phytopathology, 83: 965–970.
Rasmussen O F, Wulff B S (1991): Detection of Pseudomonas syringae
pv. pisi using PCR. In Proceedings 4th International Working
Group on Pseudomonas syringae Pathovars. Kluwer Academic
Publishers, Dordrecht, The Netherlands, 369–376.
Roberts C A, Dietzgen R G, Heelan L A, Maclean D (2000): Real-time
RT-PCR fluorescent detection of tomato spotted wilt virus. J. Vi-
rol. Methods, 88: 1-8.
Schaad N, Jones J B, Chun W (2001): Laboratory guide for identification
of plant pathogenic bacteria. APS Press, St. Paul, Minnesota, USA.
Schaad N, Frederick R (2002): Real-time PCR and its application for ra-
pid plant disease diagnostics. Can. J. of Plant Pathol., 24: 250-258.
Smith W, Viljoen C D, Wingfield B D, Wingfield M, Calitz F J (1996):
A new canker disease of apple, pear, and plum rootstocks caused
by Diaporrhe ambigua in South Africa. Plant Dis., 80: 1331-1335.
Todorović B, Balaž J, Milijašević S, Duduk B, Rekanović E (2006) Iden-
tifikacija Xanthomonas campestris pv. phaseoli (Smith 1897) Dye
1978 b, klasičnim bakteriološkim, serološkim i molekularnim
metodama. Pesticidi i fitomedicina, vol. 21, br. 1, 55-63
Weir D M (1978): Handbook of Experimental Immunology. Blackwell
Scientific Publications. Oxford.
WiebeW L, Campbell R N (1993): Caracterization of Pseudomonas
syringae pv. maulicola and comparison with P.s. pv. tomato. Plant
Dis. 77: 414-419.

298
 Ksenija Taški-Ajduković, Nevena Nagl

Primena genetskih markera

u identifikaciji i određivanju
genetske čistoće sorti i hibrida
Semenarstvo

300
 Primena genetskih markera u identifikaciji

UVOD

Jedna od važnih komponenti kvaliteta semena je njegov genetski

identitet i uniformnost odnosno sortna čistoća. Genetska čistoća stra-
nooplodnih biljnih vrsta, osobito ako se proizvodnja zasniva na kori-
šćenju hibrida od posebnog je značaja. Uzroci nesortnih primesa mogu
poticati od semena nastalog usled nekontrolisane samooplodnje, stra-
nooplodnje ili usled mešanja semena različitih sorti/hibrida.
Identitet odnosno genetska čistoća sorti i hibrida se može kontroli-
sati putem biotesta u polju, pri čemu se na osnovu fenotipa vrši kontrola
semenskog useva. Dugotrajnost kontrole semena na osnovu fenotipskih
karakteristika biljaka zahtevali su iznalaženje bržih metoda kontrole ove
osobine kvaliteta semena. Na osnovu novih saznanja biologije uvedene su
laboratorijske tehnike za identifikaciju i kontrolu genetske uniformnosti
sorti i hibrida. Laboratorijska kontrola se zasniva na detekciji polimorfiz-
ma proteina ili DNK. Prednost ovih metoda kontrole je u tome što se na
ovaj način seme može ispitati pre naredne setve, u toku ili posle dorade,
a moguća je kontrola semenskog useva pre žetve pa čak i pre sazrevanja.
Kako su tehnike zasnovane na DNK molekularnim markerima rela-
tivno nove i znatno skuplje još uvek su u širokoj upotrebi elektroforetske
metode kontrole na osnovu rezervnih proteina i funkcionalnih protei-
na/izoenzima.

Sortne primese
Genetska čistoća semena je od različitog značaja za pojedine biljne
vrste. Po pravilu za samooplodne biljne vrste i vrste gde se proizvodnja
zasniva na sorti, ova čistoća je od manjeg ekonomskog značaja. Među-
tim, ukoliko se primese značajno razlikuju po kvalitetu, vremenu sazre-
vanja i drugim važnim agronomskim svojstvima od osnovne sorte onda
je njihovo prisustvo veoma značajno (Gerić, 1986).
Genetska čistoća stranooplodnih biljnih vrsta, osobito ako se pro-
izvodnja zasniva na korišćenju hibrida od posebnog je značaja. Uzroci
nesortih primesa mogu biti različiti:

301
 Semenarstvo

a) Primese mogu poticati od „nečistih” roditeljskih linija, pri čemu

najveći ekonomski značaj imaju primese u vidu semena nastalog ne-
kontrolisanom samooplodnjom. Prinos samooplodnih biljaka je znatno
manji od prinosa hibridnih biljaka, pa veći udeo ovih primesa u hibrid-
nom semenu značajno smanjuje prinos hibridnog useva. Zbog toga je,
na primer u proizvodnji hibridnog semena kukuruza najvažnije blago-
vremeno i potpuno ukloniti metlice sa fertilne linije majke.
b) Moguće su i primese poreklom iz nekontrolisane stranooplodnje
(out-cross). Zbog toga je u proizvodnji hibridnog semena neophodno
obezbediti prostornu izolaciju useva.
c) Pri berbi i preradi semena može doći do mešanja semena različi-
tih sorti i hibrida što je veoma značajno ako se oni razlikuju prema grupi
zrenja i drugim važnim agronomskim svojstvima (Gerić, 1986).
U praksi je neophodno identifikovati sorte, linije i hibride i odrediti
njihovu uniformnost. Ova testiranja se zasnivaju na morfološkim i mo-
lekularnim markerima koji mogu biti biohemijski i DNK-markeri. Mar-
ker se definiše kao fizička lokacija segmenta DNK na hromozomu, koja
se može identifikovati (gen, restrikciono mesto) i čije se nasleđe može
pratiti. Prema Tanksley (1983) genetički markeri su tačno određene lo-
kacije na hromozomu, koje služe kao obeleživači kod analize genoma.

Morfološki markeri
Identitet i genetska čistoća semenskog materijala se mogu testira-
ti u vegetacionom ogledu (sl. 1), praćenjem velikog broja morfoloških
karakteristika. U praksi ovaj pristup je vrlo uspešan ali je dugotrajan i
skup proces, koji zahteva velike površine zemlje i kvalifikovano osoblje
koje je često u situaciji da donese subjektivne ocene. Za ovo testiranje
je potrebno gajiti biljke u toku cele vegetacije, pa se proizvedeno seme
može koristiti tek naredne godine. Uspešnost ove metode zavisi od toga
koliko se sorte, linije i hibridi fenotipski razlikuju. Pojedini genotipovi
su veoma slični tako da je teško vizuelno odrediti njihov identitet. Kako
je veliki broj morfoloških karakteristika rezultat interakcije genotipa i
sredine u kojoj se biljke nalaze, fenotipska ocena nije uvek pouzdana.
Zbog gore navedenih nedostataka morfološke analize uvedene su
metode analize biohemijskim markerima, koje su omogućile direktnu
kontrolu semena.

302
 Primena genetskih markera u identifikaciji

Slika 1. Biotest šećerne repe

Figure 1. Field trial of sugar beet (Taški-Ajduković, 2010 )

Biohemijski markeri

Na osnovu hemotaksonomista razlikuju se dve grupe biomolekula

koje se mogu koristiti u klasifikaciji organizama: epismatic ili sekun-
darni metaboliti (pigmenti, masne kiseline i dr.) i semantides ili sense-
carring molekuli (proteini, nukleinske kiseline). Sekundarni metaboliti
se mogu koristiti u svega nekoliko slučajeva dok se proteini i nukleinske
kiseline koriste znatno češće.

Analiza sekundarnih metabolita

Postoje mnogobrojni testovi za analizu sekundarnih metabolita u

semenu i vegetativnom delu biljke, od jednostavnih kolor testova do
kompleksnih hromatografskih analiza antocijana, flavonoida i dr.
Najpoznatiji kolor test je Fenolni test, koji se koristi za identifikaciju
na osnovu diferencijalne oksidacije fenola što dovodi do različitog in-
tenziteta bojenja semena, od bledo do veoma tamnomrke (ISTA pravila,
2009). Ovaj metod se najčešće koristi za analizu semena pšenice a može
se koristiti i za pirinač i Poa pratensis (Cooke, 1995b). Kolor test se ko-
risti i za testiranje semena boba na osnovu detekcije tanina pomoću va-
nilin reagensa kao i za detekciju tanina Lugolovim reagensom u semenu
lupine (ISTA pravila, 2009).

303
 Semenarstvo

A B

Slika 2. Fenolni test: Uniformna bojena reakcija kod genetički čiste sorte pšenice (A) i
različite bojene reakcije kod mešavine uzorka
Figure 2. Phenol test: Uniform color reaction in a genetically pure wheat variety (A)
and a mixture of color reaction in a sample containing more than one variety (B)
(Oregon State University Seed Laboratory) (Taški-Ajduković, 2007)

Za određivanje identiteta i genetske uniformnosti sorti i hibrida

mogu se koristiti i hromatografske metode. Gasno-tečna hromatografija
se koristi za razdvajanje masnih kiselina iz semena uljane repice. White
and Law (1991) su pokazali da se masne kiseline mogu koristiti za ra-
zlikovanje genotipova uljane repice. Pomoću ove vrste hromatografije
se mogu analizirati i glikozinolati kod vrsta iz roda Brassica (Morgan,
1989). Visokopritisna tečna hromatografija (HPLC) se može koristiti za
identifikaciju hortikulturnih vrsta separacijom antocijanina i flavonoida
(Morgan, 1989).
Iako se sekundarni metaboliti mogu koristiti u identifikaciji i odre-
đivanju genetske čistoće sorti i hibrida, proteinski, i DNK markeri su,
bez sumnje, mnogo značajniji.

Analiza proteina

Proteini se nalaze pod direktnom kontrolom gena te se dugi niz go-

dina koriste u određivanju genetskog identiteta određene faze ili gene-
racije u procesu oplemenjivanja i utvrđivanju uniformnosti semenskog
materijala (Weir, 1990). U identifikaciji varijeteta na osnovu proteina se
koriste dva osnovna pristupa (Cooke, 1988):

304
 Primena genetskih markera u identifikaciji

a) Direktni (multi-lokusni) pristup se koristi za analizu proteina

koji su polimorfni i kodirani multigenskim lokusima, a produkt
jednog lokusa može dati nekoliko elektroforetski razdvojivih tra-
ka. Kao primer se mogu uzeti rezervni proteini.
b) Indirektni (single-lokusni) pristup se koristi za ispitivanje protei-
na koji su polimorfni ali su produkt jednog genskog lokusa (npr.
izoenzimi).

Koji će pristup biti korišćen zavisi od načina ukrštanja i genetske

strukture ispitivane vrste. Prvi pristup se može koristi za samooplodne
biljne vrste (uključujući i vrste koje se vegetativno umnožavaju), dok se
drugi uglavnom koristi kod stranooplodnih biljnih vrsta.
Da bi se proteini mogli koristiti kao markeri u identifikaciji i odre-
đivanju genetske ćistoće partije semena oni moraju odražavati morfo-
loške ili hemijske razlike koje su od interesa kako za uzgajivača tako i za
industrijskog korisnika. Tako na primer kod kukuruza, korisnici neće
biti zadovoljni semenom koje je genetički čisto prema molekularnim
markerima a u polju se razlikuju po visini ili boji zrna. Kako se geni koji
kodiraju izoenzime i rezervne proteine i oni koji određuju morfološke
osobine najčešće nalaze na različitim, nevezanim lokusima, genetski či-
sta partija prema biohemijskim markerima ne mora biti i genetski čista
i prema morfološkim pokazateljima. Uprkos ovom riziku evaluacija ge-
netske čistoće na osnovu proteinskih markera se koristi preko 20 godina
jer, bez sumnje, imajući u vidu preciznost, brzinu analize i cenu ovaj
metod omogućuje visok nivo merenja stvarne uniformnosti partije se-
mena.

Rezervni proteini

Rezervni proteini semena su specifični za pojedine biljne vrste, vrlo

su polimorfni, i zbog toga pružaju široke mogućnosti u identifikaciji i
određivanju genetske čistoće sorti i hibrida. Oni su na osnovu osobine
rastvorljivosti, podeljeni na sledeće grupe (Osborne, 1924):

– rastvorljivi u vodi (albumini, uključujući većinu enzima),

– rastvorljivi u rastvorima soli (globulini),
– rastvorljivi u alkoholu (prolamini),
– rastvorljivi u kiselinama ili alkalijama (glutelini).

305
 Semenarstvo

Rezervni proteini semena su kodirani velikim brojem multigenet-

skih lokusa, i ekspresija svakog lokusa obuhvata grupu elektroforetski
razdvojivih komponenti proteina. Na ovaj način se može dobiti elek-
troforegram koji predstavlja identitet datog varijeteta. Na osnovu ra-
zličitosti komponenti prisutnih u elektroforegramu može se utvrditi
identitet i genetska čistoća semenskog materijala. Rezervni proteini se
češće koriste za identifikaciju i određivanje uniformnosti samooplodnih
biljnih vrsta: za pšenicu glijadini, za ječam hordein, za ovas avenin. Kod
suncokreta je prisutan značajan nivo polimorfizma glavnog rezervnog
proteina (heliantin) te se na osnovu njega mogu utvrditi inbred linije
i hibridi suncokreta. Rezervni protein kukuruza zein takođe je veoma
polimorfan i može se koristiti za kontrolu linija i hibrida kukuruza.

Izoenzimi

Izoenzimi predstavljaju različite molekularne forme jednog enzima

koje su kodirane od strane različitih genskih lokusa, imaju sličnu supstrat-
nu specifičnost, a svoju funkciju katalizatora obavljaju u različitim delo-
vima ćelije. Izoenzimi se međusobno razlikuju u strukturi i konfiguraciji
molekula što uslovljava razlike njihovih fizičko-hemijskih osobina.
Prema strukturi izoenzimi su podeljeni na monomere (jedan poli-
peptidni lanac) i polimere (dva ili više peptidnih lanaca), pa mogu biti
dimeri, trimeri, tetrameri itd. Polimeri enzima, koji nastaju kao proi-
zvod jednog od alela nekog lokusa i koji su građeni od istih subjedinica
su homomeri. Heteromeri su izoenzimi koji nastaju kao rezultat inte-
rakcije dva različita alela i sastoje se od različitih subjedinica.
U zavisnosti od broja različitih alelnih formi, lokusi koji kontrolišu
njihovu sintezu mogu biti monomorfni ili polimorfni. Polimorfizam je
pojava održavanja dva ili više alela u istoj populaciji u frekvenciji od 0,01
do 0,99. Genski lokusi čiji se aleli u populacijama javljaju sa učestalošću od
0,99 su monomorfni, a za lokus se kaže da je polimorfan ako se frekven-
cija njegovog najčešćeg alela u populaciji kreće od 0,01 do 0,99. Izoenzimi
predstavljaju direktne proizvode gena, i kao takvi se tokom poslednje tri
decenije intenzivno koriste kao gen markeri za ocenu stepena polimor-
fnosti prirodnih populacija, genetičkih razlika unutar i između vrsta, za
ispitivanje efekta gena, za konstruisanje hromozomskih mapa, otkrivanje
i merenje dejstva selekcije, kao i za određivanje identiteta i čistoće semen-
skog materijala (Zlokolica i Taški-Ajduković, 2004).

306
 Primena genetskih markera u identifikaciji

Izbor pojedinih izoenzima kao markera je veoma važan, i zavisi od

ispitivane biljne vrste, njene ploidnosti i načina oplodnje. Osnovni pre-
duslov je polimorfnost markera, njegova alelna varijabilnost, kao i he-
terozigotnost lokusa u rezultatima ukrštanja (Stuber, 1992). Do sada je
korišćen veliki broj enzimskih sistema među kojima se najčešće koriste:
ACP (Acid Phosphatase), ADH (alcohol dehydrogenase), CAT (catala-
se), EST (esterase), β-GLU (β-glucosidase), IDH (isocitrate dehydroge-
nase), MDH (malate dehydrogenase), PX (peroxidase), PGM (phosp-
hoglucomutase), PHI (phosphohexoseisomerase), ACO (aconitase),
DIA (diaphorase) (tanksley i orton, 1983).
U cilju utvrđivanja identiteta i genetske uniformnosti sorti i hibrida
proteini se mogu analizirati hromatografskim metodama ali se u praksi
znatno češće koristi elektroforetsko razdvajanje proteina.

Elektroforeza

Elektroforeza predstavlja proces kretanja koloidnih čestica makro-

molekula u električnom polju na određenoj podlozi. Kao podloga se
mogu koristiti skrobni gel, agar, poliakrilamid, celulozni acetat i dr. Ove
podloge imaju različitu veličinu i oblik pora te deluju kao molekulsko
sito koje poboljšava razdvajanje. Molekuli koji su mali u poređenju sa
veličinom pora gela olakšano se kreću kroz gel, dok su molekuli koji su
mnogo veći od pora gela gotovo inertni. Molekuli srednje veličine se
kreću kroz gel različitom brzinom. Elektroforetski se mogu razdvajati
naelektrisani makromolekuli poput proteina, DNK i RNK.
Za elektroforetsko ispitivanje neophodno je obezbediti odgova-
rajuću disosovanost i pokretljivost molekula. Pokretljivost molekula
u toku elektroforeze zavisi od jačine električnog polja, naelektrisanja,
mase i oblika molekula koji migrira, te viskoznosti podloge na kojoj se
vrši elektroforeza. Postoji rezličita tehnike elektroforeze od kojih će biti
opisane samo one koje se najčešće koriste u identifikaciji i određivanju
genetske čistoće sorti i hibrida.

Metoda horizontalne elektroforeze na skrobnom gelu

Elektroforeza pri kojoj se gel sa uzorcima nalazi u horizontalnom

položaju naziva se horizontalna elektroforeza. Na ovaj način se vrši iden-
tifikacija i određivanje genetske uniformnosti stranooplodnih biljnih

307
 Semenarstvo

Slika 3. Horizontalna skrobna gel elektroforeza

Figure 3. Horizontal starch gel electrophoresis (Taški-Ajduković, 2010 )

vrsta na osnovu alelnih varijanti izoenzima. Kao podloga se koristi

skrobni gel jer on dozvoljava horizontalno presecanje na tanke ploče što
omogućava višestruko bojenje. Skrob je podvrgnut procesu hidrolize
i liofilizacije. On se nakon kuvanja sa odgovarajućim puferskim siste-
mom želatinizuje i postavlja u kalupe (sl. 3).
Kao uzorak za analizu se najčešće koristi koleoptil 5 dana starih po-
nika. Oni se maceriraju i u njih potapaju filter papirići (Whatman #3).
Papirići se nakon uklanjanja viška ekstrakta nanose na prorez u gelu.
Kalup sa gelom se postavlja u kade sa elektrodama. Proces elektroforeze
se izvodi na temperaturi 6–10°C, a njegova dužina zavisi od enzima i
puferskog sistema na kome se vrši njihovo razdvajanje. Nakon elektro-
foreze gel se preseca po dužini na nekoliko delova i boji u zavisnosti od
enzima koji se želi detektovati.
Očitavanje izoenzimskih profila (sl. 4) vrši se prema standardima ili
verifikovanom protokolu kod kukuruza (Stuber et. al., 1988) ili poređe-
njem sa roditeljskim komponentama ili standardom kod biljnih kultura
kod kojih nije urađeno mapiranje.

308
 Primena genetskih markera u identifikaciji

Slika 4. Izoenzimska analiza ge-

netske čistoće linije suncokreta
Figure 4. Genetic purity of sun-
flower inbred line by isozymes
(Taški-Ajduković, 2009 )

Izoenzimska analiza je korišćena za identifikaciju velikog broja bilj-

nih vrsta. Prva upotreba izoenzima kao markera za genetsku čistoću je
bila na kukuruzu. Obiman rad Stuber i saradnika omogućio je da ana-
liza izoenzima pomoću elektroforeze na skrobnom gelu postane stan-
dardna tehnika za identifikaciju i određivanje genetske čistoće kukuru-
za (sl. 5). Tokom petnaestogodišnjih istraživanja oni su ispitali hiljade
eksperimentalnih ukrštanja i roditelja, determinišući genetsku osnovu
kontrole različitih izoenzima. Za više od 30 enzima i oko 70 lokusa na-
đena je hromozomska lokacija i genetska kontrola (Goodman i Stuber,
1983), što daje velike mogućnosti u njihovoj primeni u genetskom tu-
mačenju ove biljne vrste.
Izoenzimi se dugi niz godina koriste u različitim istraživanjima u
našoj zemlji, a najviše u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Najčešće su upotrebljavani u procenjivanju divergentnosti i varijabilnosti

Slika 5. Izoenzimska analiza ge-

netske čistoće hibrida kukuruza
Figure 5. Genetic purity of maize
hybrid by isozymes
(Taški-Ajduković, 2009 )

309
 Semenarstvo

selekcijonog materijala i identifikaciji linija kukuruza u cilju ocenjivanja

njihove kombinacione sposobnosti (Gerić et. al., 1989; Zlokolica i Milo-
sević, 2001). Polimorfizam izoenzima se pokazao pogodan u proceni ge-
netičke uniformnosti linija i hibrida suncokreta (Zlokolica et. al., 1996b;
Taški-Ajduković i sar, 2010). Izoenzimi su korišćeni i u identifikaciji i
karakterizaciji povrtarskih biljnih vrsta kao što su: kupus, krastavac, kar-
fiol, mrkva, paradajz i paprika (Zlokolica et. al., 1996a), analizi haploida
šećene repe dobijenih ginogenezom i dihaploida dobijenih dejstvom kol-
hicina (Mezei et. al., 1996, 2002; Nagl et. al., 2004; Zlokolica et. al., 1994)
kao i na biljnom materijalu dobijenom in vitro (Zlokolica et. al., 1996c).
Izoenzimi se takođe već dugi niz godina koriste za rutinsku kontrolu ge-
netske čistoće kukuruza i suncokreta kao i ostalog poljoprivrednog bilja
(Zlokolica i Taški-Ajduković, 2004; Nikolić et. al., 2007).

Elektroforeza na poliakrilamidnom gelu (PAGE)

Najjednostavnija i najstarija tehnika PAGE-a se izvodi u cevčicama

sa polimerizovanim gelom na čiji se vrh nanosi određena količina uzor-
ka, a zatim se postavlja vertikalno između gornjeg i donjeg rezervoara s
puferom. Koristi se pufer čija je pH vrednost ista u oba rezervoara, tako
da su svi molekuli proteina negativno naelektrisani i putuju prema anodi
u donjem rezervoaru. Primenom električnog polja dolazi do razdvajanja
molekula u diskretne zone (trake). Po završetku razdvajanja gel se izvadi
iz cevčice a proteinske trake se vizualizuju jednom od metoda detekcije.
Danas se PAGE retko izvodi u cevčicama, već je zamenjena jed-
nostavnijim tipom PAGE na pločastim gelovima. Kod ovog tipa elek-
troforeze gel debljine 0,5-1 mm se pravi između dve ploče od stakla ili
pleksiglasa. Veličina pora i stepen umreženosti pora se podešavaju ko-
rišćenjem različitih koncentracija monomera akrilamida i komomera
bisa (metilenbisakrilamida). Povećavanjem njihove koncentracije veli-
čina pora u gelu se smanjuje što direktno utiče na razdvajanje protei-
na. Pored akrilamida i bisa za pravljenje gela su neophodni inicijator
TEMED (NNNN tetrametilenamid), amonijum persulfat koji katalizuje
reakciju, pufer kojim se obezbeđuje disocijacija proteina i voda. Na vrh
smeše za polimerizaciju postavi se tzv. češalj pomoću kojeg se tokom
polimerizacije gela formiraju bunari u koje se stavljaju uzorci. Apara-
tura za izvođenje PAGE se sklapa tako da se polimerizovani gel donjim
delom uroni u donji rezervoar s puferom, a deo prostora iznad mesta

310
 Primena genetskih markera u identifikaciji

Slika 6. Aparatura za vertikalnu PAGE

Figure 6. Vertical PAGE (Taški-Ajduković, 2009 )

za nanošenje uzorka, ispuni puferom što čini gornji rezervoar za pufer.

U bunare se potom nanosi određena količina uzorka, aparatura se spoji
s izvorom struje te vrši proces razdvajanja molekula. Od vrste protei-
na koji se analiziraju zavisi koji će se puferski sistemi koristiti i u kom
vremenskom periodu će se proteinske komponente razdvajati (Cooke,
1988., 1992; Linskens i Jackson, 1992). Sistem za PAGE elektroforezu
se sastoji od kalupa za gel, podloge za fiksiranje kalupa za gel, posude
za elektrodni pufer u kome su elektrode, sistema za vodeno hlađenje i
ispravljača (sl. 6).
Da bi se dobila bolja i oštrija proteinska slika umesto PAGE-a s kon-
tinuiranim gelom, koristi se tzv. disk elektroforeza. Kod ovog tipa elek-
troforeze koriste se dva gela. Razdvajajući gel u kojem se odvija separaci-
ja molekula nadslojen sa kratkim (1 cm) koncentrujućim gelom velikih
pora i za dve jedinice nižeg pH. Primenom električnog polja uzorci se
sabijaju u koncentrujućem gelu u oštru zonu i tako ulaze u razdvajajući
gel gde se vrši razdvajanje molekula. Vreme i uslovi razdvajanja su slični
kao i kod PAGE sa kontinuiranim gelom.
Kod gore opisanih vrsta PAGE elektroforeze ne narušava se struktura
proteina te se oni razdvajaju na osnovu naelektrisanja oblika i molekul-
ske mase. Kako korišćenjem ove PAGE proteini ostaju nativni i održavaju
svoju funkcionalnost mogu se koristiti za razdvajanje kako rezervnih tako
i funkcionalnih proteina, izoenzima. Međutim, zbog efikasnosti za raz-
dvajanje izoenzima se znatno češće koristi skrobna elektroforeza.

311
 Semenarstvo

Poseban oblik poliakrilamidne elektroforeze je SDS-PAGE kod koje

se razdvajanje proteina odvija u denaturišućim uslovima. Tehnika se ba-
zira na tretmanu proteina rastvorom koji sadrži natrijum-dodecilsulfat
(eng. Sodium dodecyl sulphate, SDS). SDS je anjonski deterdžent koji
ometa gotovo sve kovalentne interakcije u nativnom proteinu izazivaju-
ći denaturaciju i razmotavanje molekula proteina. Anjoni SDS se vežu
za glavni lanac u razmeri otprilike jedan anjon SDS na svake dve amino
kiselinske subjedinice. Ovako nastali kompleks SDS-a sa denaturisanim
proteinom ima veliko negativano naelektrisanje, po pravilu mnogo veće
od naelektrisanja koje nosi nativni protein. Na taj način se maskiraju in-
dividualne razlike u naelektrisanju proteina i oni se razdvajaju samo na
osnovu relativne molekulske mase. Pod takvim uslovima razdvajanja,
manji molekuli će znatno lakše prolazitii kroz umreženu strukturu i u
gelu će doći do raspoređivanja proteinskih molekula u oštre trake tako
da će pri vrhu gela biti raspoređeni molekuli velike molekulske mase
(HMW, eng. High molecular weight), u sredini molekuli srednje mo-
lekulske mase (MMW, eng. Medium molecular weight) i pri dnu gela
molekuli male molekulske mase (LMW, eng. Low molecular weight).
Bitno je napomenuti da se ova razdvajanja izvode na istim aparaturama
kao i nativna PAGE, jedino što se u sklopu poliakrilamidnog gela kao i
u sklopu pufera za elektroforezu nalazi SDS.
Po završetku elektroforeze nastale zone (trake) u gelu nije moguće
videti, nego ih je potrebno vizuelizovati nekom od tehnika vizuelizaci-
je. Najčešće su to tehnike bojenja proteina različitim bojama. Svakako
najraširenija tehnika bojenja proteinskih molekula, je bojenje sa Coo-
massie brilliant blue (Coomassie plavim). Kod ove se metode gel uroni
u kiseli, alkoholni rastvor boje. Pri tome dolazi do fiksiranja proteina
u gelu zbog njihove denaturacije i vezivanja boje na molekul proteina.
Višak boje se potom ispere rastvorom za obezbojavanje. Ovom se meto-
dom može detektovati količina proteina od 1×10-6 g. Trake na gelu koji
sadrže manje količine proteina od navedene, potrebno je vizuelizovati
primenom osetljive tehnike bojenja – bojenje srebrom, koja je oko 100
puta osjetljivija od Coomassie tehnike bojenja.
Na mestima gde se nalaze molekuli proteina bojenjem se stvaraju
obojene zone-trake, i dobija čitav spektar-profil traka (sl. 7. i 8.). Dobije-
ni profil (elektroforegram) se analizira u odnosu na poznati standard ili
markere poznate pokretljivosti (Metakovsky et. al., 1984.; Wrighley et.

312
 Primena genetskih markera u identifikaciji

al., 1985.). Identifikacija vrste se vrši poređenjem učestalosti određenih

proteinskih komponenti, a uniformonost na osnovu njihovih razlika.
Nativna PAGE elektroforeza se najčešće koristi za analizu rezervnih
proteina cerealija, prolamina, u kiseloj pH, tzv. A-PAGE. A-PAGE meto-
da elektroforeze je moćna i veoma korišćena tehnika za ispitivanje cere-
alija. Prema podacima Cooke (1995a) postoji 17 publikovanih metoda
A-PAGE za analizu glijadina pšenice koji se uglavnom razlikuju u sasta-
vu gela i puferskog sistema.
Postojanje ovako velikog broja metoda uzrokuje probleme pri po-
ređenju rezultata različitih laboratorija. Zbog toga organizacije kao što
je Intenational Seed Testing Association (ISTA) standardizuju metode
za verifikaciju sorti i hibrida. Metod za analizu pšenice i ječma zasniva
se na analizi proteina rastvornih u alkoholu sa PAGE pH 3.2. (Cooke,
1992). Na taj način se na gelu može jasno razlikovati oko 40 traka glija-
dina (sl. 7) i oko 30 hordeinskih traka. Ovako veliki polimorfizam omo-
gućuje veliki stepen razlikovanja između varijeteta. Tako Cooke (1987)
saopštava da je na osnovu A-PAGE od 150 ispitanih varijeteta pšenice
koje se gaje u UK ovom metodom moguće razlikovati 137 varijeteta. A-
PAGE korišćena je i za ispitivanje 353 varijeteta ječma koji su na osnovu
sastava hordeina podeljeni
u 70 grupa (Cooke, 1995a).
A-PAGE se može primeniti i
na razdvajanje proteina ovsa
i tritikale, a uz izvesne modi-
fikacije može se primeniti na
identifikaciju pirinča, kuku-
ruza i sirka.

Slika 7. Elektorforetsko razdvajanje

rezervnih proteina semena različitih
sorti pšenice A-PAGE
Figure 7. Electrophoretic separati-
on of seed storage proteins within
different wheat varieties by A-PAGE
(Taški-Ajduković, 2009 )

313
 Semenarstvo

SDS-PAGE je veoma jednostavan i efekasan metod za razdvajanja i

detekciju polimorfizma ukupnih proteina semena. Ovaj metod se može
koristiti za ispitivanje velikog broja biljnih vrsta: graška (sl. 8), soje (Taš-
ki-Ajduković et. al., 2008a,b; 2010), pasulja, sočiva, velikog broja trava i
krmnog bilja, kafe, pamuka kao i cerealija (Cooke, 1988). Za samooplod-
ne biljne vrste, kao što je grašak, SDS-PAGE proteina semena je veoma
korisna i usvojena je od strane ISTA kao standardna referendna metoda
(ISTA pravila, 2009).

Slika 8. Rezervni proteini graška

razdvojeni SDS-PAGE
Figure 8. Storage proteins of pea
variety separate by SDS-PAGE
(Taški-Ajduković, 2009)

Izoelektrično fokusiranje

Izoelektrično fokusiranje (IEF) (sl. 9) je metoda u kojoj se proteini raz-

dvajaju u prisustvu kontinuiranog pH gradijenta. U takvim uslovima, pro-
teini migriraju zbog svog naelektrisanja dok ne dostignu zonu s vrednošću
pH pri kojoj nemaju neto naelektrisanje (tj. svoju izoelektričnu tačku, pI).
Proteini će, stoga, dostići ravnotežno stanje „nulte” migracije i fokusirati
se u uske zone. IEF tehnikom
moguće je razdvojiti kompo-
nente čije se pI vrednosti ra-
zlikuju za 0,02 pH jedinice, a
ako se koriste uski imobilizi-
rani pH gradijenti ta se razlika
može smanjiti na svega 0,001
pH jedinica.
Slika 9. Aparatura za IEF
Figure 9. IEF Apparatus
(Taški-Ajduković, 2009)

314
 Primena genetskih markera u identifikaciji

Najpopularniji način uspostavljanja gradijenta pH za izoelektrično

fokusiranje je ugradnja niskomolekularnih amfoternih molekula u po-
liakrilamidni gel. Takve supstance imaju bliske pI vrednosti i pokrivaju
određeni raspon pH. Kada ne deluje električno polje, amfoliti su nasu-
mično raspoređeni u gelu. Primenom električnog polja amfoliti počinju
putovati prema jednoj od elektroda, u zavisnosti od naelektrisanja. Npr.
amfolitni molekuli s najnižim pI ima će najnegativnije naelektrisanje i pu-
tovati prema anodi sve dok im neto naelektrisanje ne bude jednako nuli.
Na tom će se mestu koncentrovati formirajući usku zonu. Na taj način
svaki amfolitni molekul migrira do mesta gde mu je neto naelektrisanje
jednako nuli, bez obzira na početnu poziciju. Kako svaki od amfolita ima
visoki puferski kapacitet, pH okolnog medijuma jednak je pI vrednosti
svakog amfolita. Po završetku koncentrovanja amfolita postiže se ravno-
težno stanje i u gelu se uspostavlja kontinuirani gradijent pH. Kada se
protein nanese na gel, pod uslovom da je njegov pI unutar raspona kojeg
pokrivaju amfoliti korišteni za uspostavu pH gradijenta, dolazi do njegove
migracije do mesta na kojem se pH podudara s njegovom pI vrednošću.
Za razliku od drugih elektroforetskih tehnika, pri izoelektričnom fokusi-
ranju uzorak se može naneti bilo gde na gelu jer će molekuli sa istim pI
vrednostima uvek putovati na istu poziciju. Zbog toga se proteini visoko
koncentrišu u uskim zonama. Ako dođe do njihove difuzije ponovo će
postati naelektrisani pa će ih delovanje električnog polja vratiti u zonu u
kojoj im je neto naelektrisanje jednako nuli.
Kako IEF razdvaja proteine na osnovu njihovog naelektrisanja, po-
trebno je u gelu izbeći efekt sita. Zato se koriste gelovi s nižom kon-
centracijom poliakrilamida (3–5% T). IEF se može izvoditi u nativnim
uslovima, u gelovima kojima su dodatni samo amfoliti. U denaturišu-
ćim uslovima IEF se izvodi uz dodatak uree u visokim koncentracijama.
S obzirom na hemijski sastav i način proizvodnje amfoliti mogu biti
dobijeni reakcijom oligoamina s akrilnom kiselinom ili kopolimerizaci-
jom amina, aminokiselina i dipeptida s epihlorohidrinom. Tako dobije-
ni amfoliti sadrže stotine različitih tipova molekula čije su pI vrednosti
jednako raspoređene i pokrivaju široki raspon pH (npr. 3-11). Samo
mali broj proteina ima pI vrednosti koje izlaze iz pH raspona 3.5-10, a
za većinu proteina su između pH 4-6. IEF se može, zavisno od svojstava
proteina koji se analiziraju, izvoditi u gradijentima širokog, ali i vrlo
uskog pH gradijenta. Kako bi se kalibrisao pH gradijent u gelu mogu se
koristiti standardni proteinski marker poznatih pI vrednosti.

315
 Semenarstvo

Iako IEF obezbeđuje visok stepen razdvajanja proteina ova metoda

nije široko primenjena za identifikaciju varijeteta (Cooke, 1995a). IEF je
počela više da se koristi kada je postalo moguće lako pripremanje veoma
tankih gelova (debljine do 0,1mm) (jer je na taj način znatno smanjena
potrošnja amfolita, koji su veoma skupi) ili kupovina gotovih gelova koji
su se mogli koristiti odmah nakon rehidratacije u odgovarajućem puferu.
IEF se češće koristi za identifikaciju i određivanje genetske čistoće strano-
oplodnih biljnih vrsta a znatno ređe za glavne samooplodne biljne vrste.
Prolamini kukuruza se sastoje od velikog broja polipeptida sličnih mo-
lekulskih masa ali značajno različitih u naelektrisanju te se IEF pokazalo
kao adekvatna metoda za njihovo testiranje (Taški-Ajduković et. al., 2009)
(sl. 10). ISTA je standardizovala ovu metodu za idendifikaciju i određiva-
nje stepena čistoće hibrida kukuruza i suncokreta (ISTA pravila, 2009).

Slika 10. Analiza genetske čistoće hibrida kukuruza IEF na tankom sloju
Figure 10. Measurement of hybrid purity of maize variety by ultrathin-layer IEF
(Taški-Ajduković, 2009)

Dvodimenzionalna elektroforeza

Za verifikaciju sorti i hibrida može se koristiti dvodimenzionalna

elektroforeza. Uzorci se prvo analiziraju u jednoj dimenziji (npr. IEF) a
nakon toga se gel rotira pod uglom od 90° stepeni za razdvajanje dru-
gom tehnikom (npr SDS-PAGE). Mapa dobijena 2D analizom može se
sastojati i od preko sto tačaka što omogućava razlikovanje čak i genet-
ski vrlo sličnih genotipova. Međutim, kompleksnost izvođenja tehnike
i interpretacije rezultata limitirali su upotrebu 2D elektroforeze u rutin-
skim analizama.

316
 Primena genetskih markera u identifikaciji

DNK-markeri

Biohemijsko-genetski markeri su veoma pouzdani u oceni genet-

ske čistoće različitih hibrida, sorti i linija. Međutim, njihova primena
je ograničena u utvrđivanju genetskog identiteta jer se njima postiže
veoma mala pokrivenost genoma (Zlokolica i Taški-Ajduković, 2004)
te se u poslednjoj deceniji sve češče njihova identifikacija vrši na osno-
vu polimorfizma DNK-markera (Smith i Smith, 1992). Kako su tehnike
zasnovane na DNK molekularnim markerima relativno nove i znatno
skuplje od elektroforetskih tehnika kontrole na osnovu rezervnih pro-
teina i izoenzima još uvek nisu u širokoj upotrebi ali ih koristi sve veći
broj kompanija osobito kod identifikacije varijeteta.
U osnovi postoje dva opšta tipa DNK-markera: RFLP (Restriction
Fragment Lenght Polymorphism) i markeri bazirani na lančanoj reakci-
ji polimeraze (PCR - Polymerase Chain Reaction).

RFLP (Restriction Fragment Lenght Polymorphism) markeri

RFLP markeri su zasnovani na polimorfizmu genomske DNK koja

se detektuje preko razlike u dužini fragmenata DNK posle isecanja re-
strikcionim enzimima i hibridizacije sa odgovarajućim probama. RFLP
markeri su kodominantni, odnosno omogućuju razlikovanje hetero-
zigota od homozigota. Odlikuju se visokom osetljivošću, jer promena
samo jedne baze u redosledu nukleotida na mestu prepoznavanja enzi-
ma dovodi do izostajanja prepoznavanja i isecanja putem endonuklea-
za, čime se RFLP-profil ispitivane DNK menja.
Primena RFLP markera u ispitivanju polimorfizma zahteva veliku
količinu DNK i korišćenje radioaktivno obeleženih proba što je uticalo
na razvoj novih tipova molekularnih markera.

Markeri zasnovani na PCR reakciji (Polymerase Chain Reaction)

Ovi markeri se zasnivaju na polimorfizmu između definisanih ge-

nomskih DNK sekvenci koji se amplifikuju u PCR reakciji. Razvoj mar-
kera zasnovanih na PCR reakciji vezan je za epohalno otkriće reakcije
lančane polimerizacije (PCR) od strane Mullis et al. (1986).

317
 Semenarstvo

PCR (Polymerase Chain Reaction) odnosno reakcija lančane po-

limerizacije je metod koji omogućava selektivno umnožavanje odre-
đenog segmenta molekula DNK. Preduslov za izvođenje reakcije je po-
znavanje strukture (sekvence) graničnih regiona željenog segmenta, i
posedovanje sintetskih jednolančanih oligonukleotida – tzv. prajmera,
koji su komplementarni ovim regionima. Reakcija se odvija na principu
cikličnog ponavljanja replikacije molekula DNK, pri čemu se prajmeri
vezuju za matrične niti i služe DNK polimerazi kao početnice za sin-
tezu komplementarnih lanaca nukleotida. Svaka faza PCR reakcije je

Slika 11. Šematski prikaz reakcija lančane polimerizacije (PCR):

1. Denaturacija 2. Hibridizacija 3. Elongacija (P- polimeraza) 4. Kompletiran prvi ciklus
Figure 11. Schematic of the Polymerase Chain Reaction (PCR):
1. Denaturing 2. Annealing 3. Elongation (P-Polymerase) 4. The first cycle is complete
(George Rice, Montana State University)

318
 Primena genetskih markera u identifikaciji

određena temperaturom na kojoj se odvija i vremenom trajanja. Ključni

korak u razvoju metode označila je izolacija termostabilne DNK poli-
meraze, koja može da sačuva efikasnost tokom cikličnih temperaturnih
promena. Takav enzim dobijen je iz termofilnog bakterijskog soja Ther-
mus aquaticus, i poznat je kao Taq polimeraza.
U prvom koraku PCR reakcije (sl. 11) vrši se denaturacija uzorka
DNK na temperaturi od 94 do 96°C. U drugoj fazi – fazi hibridizacije, par
prajmera se specifično vezuje za komplementarne regione DNK, ograni-
čavajuci segment koji treba da bude amplifikovan. Povezivanje prajmera
se odvija na temperaturi koja zavisi od njihove sekvence, tj. redosleda nu-
kleotida, a iznosi 50–70 °C. Izbor optimalne temperature u ovoj fazi je od
ključnog značaja za specifičnost PCR reakcije. Treća faza je faza ekstenzije
prajmera. Enzim Taq DNK polimeraza vrši sintezu novih (komplemen-
tarnih) lanaca nukleotida, koji se nastavljaju na („produžuju”) prajmere
u 5’–3’ smeru. Prekursorski molekuli za sintezu su slobodni nukleotidi u
obliku dezoksinukleozid-trifosfata (dNTP), a reakciju katalizuju joni ma-
gnezijuma. Taq polimeraza ostva-
ruje optimalno dejstvo na 72oC,
pa je to uobičajena temperatura na
kojoj se odvija faza ekstenzije; vre-
me trajanja je određeno dužinom
(veličinom) regiona koji se umno-
žava. Na završetku ove faze dobi-
jaju se dve kopije segmenta DNK
koji je ograničen prajmerima. Re-
akcija se zatim ciklično ponavlja, a
u svakom novom ciklusu kao ma-
trice služe i novosintetisani mole-
kuli DNK. Ceo proces je automati-
zovan i odvija se u PCR aparatu (sl.
12). U aparatu se nalazi termoblok
u koji se stavljaju tube sa PCR re-
akcionom smešom. Programira-
njem PCR aparata da povećava i
snižava temperaturu termobloka,
obezbeđuje se odvijanje PCR ci- Slika 12. PCR aparat
kusa i sinteza DNK fragmenta. Figure 12. Termocycler
(Taški-Ajduković, 2011 )

319
 Semenarstvo

Nakon 30 ciklusa željeni segment DNK se umnoži 106 puta, što omoguća-
va njegovu vizuelizaciju i analizu nakon gel-elektroforeze i bojenja.
Danas su na raspolaganju različiti tipovi markera zasnovanih na
PCR reakciji od kojih su u identifikaciji i određivanju genetske čistoće
najviše korišćeni RAPD (Random Amplified Polymorphic DNA), SCAR
(Sequence Characterised Amlified Regions), AFLP (Amlified Fragment
Length Polymorphism), SSR (Simple Sequence Repeats ili mikrosateliti)
i markeri nove generacije SNP (Single Nucleotide Polymophism).

RAPD (Random Amplified Polymorphic DNA) markeri

RAPD metoda se zasniva na korišćenju nespecifičnih oligonukle-

otidnih prajmera (najčešće 10 dužine baznih parova) koji se vezuju za
genomsku DNK na različitim mestima jednog od komplementarnih la-
naca DNK. Gde god da se prajmeri vežu na genomu, DNK sekvenca
između njih će se umnožavati. Na primeru datom na slici 13 prajmeri se
vezuju na pet mesta na četiri različita hromozoma. Na svakom od me-
sta prajmeri se vezuju na različitim rastojanjima jedan od drugog te se

Slika 13. Princip RAPD PCR – Figure 13. Principle of RAPD PCR

320
 Primena genetskih markera u identifikaciji

usled toga umnožavaju fragmenti DNK različite dužine. Ako je rastoja-

nje između mesta vezivanja prajmera preveliko, nisu pravilno orjentisa-
ni ili nema mesta vezivanja u suprotnoj orjentaciji (hromozom 3, sl. 13)
do amplifikacije neće doći. Nastali produkti se razdvajaju na agaroznom
gelu uz prisustvo etidijum bromida i posmatraju pod UV svetlom.
Genotipovi se mogu razlikovati na osnovu razlike u DNK sekvenci.
Ona nastaje usled delecija, insercija ili tačkastih mutacija koje kreiraju ili
sklanjaju mesto na koje može da se veže analizirani prajmer. RAPD mar-
keri su korišćeni za analizu polimorfizma velikog broja poljoprivrednih
biljnih vrsta: soje (Williams et. al., 1990; Zhang i sar 1996. a, b), kukuruza
(Marsan et al., 1993; Zhang et al., 1996a), pšenice (Devos i Gale, 1992),
suncokreta (Popov et al., 2002; Popović et al., 2008), graška (Samec i Na-
sinec, 1996), lucerke (Nagl et al., 2010) (sl. 14), šećerne repe (Nagl et al.,
2007, 2008) i mnogih drugih.
Prednost RAPD markera je što se mogu primeniti na sve biljne vr-
ste, obezbeđuju kompletnu pokrivenost genoma, vrlo su jednostavni za
analizu i nije potrebno znati sekvencu DNK da bi se dizajnirali prajmeri.
Veliki broj RAPD prajmera može dati polimorfne DNK produkte, ali
svi prajmeri nisu u istoj meri informativni. Cilj je da se pronađu RAPD
prajmeri koji će adekvatno opisati veze između genotipova, biti poli-
morfni i dati ponovljive rezultate (McDonald, 1996). RAPD markeri su
dominantni markeri te nije moguće razlikovati da li je PCR produkt
rezultat amlifikacije lokusa koji je hetrozigotan (1 kopija) ili homozigo-
tan (2 kopije). Kodominantni markeri, koji proizvode DNK fragmente

Slika 14. Identifikacija genotipova lucerke RAPD-PCR

Figure 14. Identification of alfalfa populations using RAPD-PCR (Taški-Ajduković, 2009)

321
 Semenarstvo

različite dužine sa istog lokusa se detektuju veoma retko. S obzirom na

to da se RAPD markeri zasnivaju na vezivanju prajmera slučajnog re-
dosleda baza, njihova ponovljivost je u velikoj meri uslovljena uslovima
reakcije, što predstavlja još jedan od nedostataka ove tehnike. Problem
ponovljivosti rezultata (čak i u istoj laboratoriji) onemogućava standar-
dizaciju ove metode i njenu široku primenu u identifikaciji i određiva-
nju genetske čistoće.
Da bi se prevazišli ovi problemi RAPD markeri se prevode u speci-
fične prajmere Sequence Characterized Amplified Regions (SCAR). Ovi
prajmeri omogućuju specifičnu amplifikaciju određenog lokusa, a praj-
merski par se kreira na osnovu odgovarajućeg RAPD fragmenta. Am-
plifikovana DNK se izoluje sa gela i umnožava PCR reakcijom. Produkt
se klonira i senkvencionira. Na osnovu dobijene sekvence se dizajnira-
ju novi, duži specifični prajmeri, najčešće produžavanjem originalnog
RAPD prajmera sa 10–15 baza (Schneider K et. al., 1999).

AFLP (Amplified Fragment Lenght Polymorphism) markeri

AFLP metoda kombinuje restrikciono isecanje i PCR (sl. 15). U pr-

vom koraku se DNK iseče sa dva tipa restrikcionih enzima: jedan koji
prekida lanac češće (prepoznaje restrikciona mesta od 4 bazna para) i
drugi koji prekida lanac ređe (prepoznaje restrikciona mesta od 6 ba-
znih parova). Na dobijene fragmente se vezuju specifični adapteri, a za-
tim se fragmenti umnožavaju PCR reakcijom. Prajmeri koji se koriste za
umnožavanje imaju komplementarnu sekvencu adapteru i nasumično
dodata jedan, dva ili tri nukleotida (A, T, C ili G). Ovo omugućuje spe-
cifičnost prajmera i umnožavanje samo jednog dela fragmenata DNK,
na osnovu čega se može utvrditi da li ispitivani uzorak pripada datoj
vrsti. PCR umnožavanje se obično izvodi u dva ciklusa. U prvom se
adapterima dodaje jedan nukleotid, što dovodi do umnožavanja samo
dela fragmenata, a u drugom se dodaju još jedan ili dva, što dovodi do
umnožavanja samo dela prethodno umnoženih fragmenata, te se pove-
ćava specifičnost reakcije. AFLP metoda omogućava detekciju velikog
broja polimorfizma što je čini pogodnom za identifikaciju genotipova.
Međutim i kod AFLP markera se dešavaju interlaboratorijske razlike u
dobijenom polimorfizmu (Smith i Register, 1998). AFLP markeri su do-
minantni markeri te i sa njima nije moguće detektovati sranooplodnju
što predstavlja praktičan problem pri detekciji genetske čistoće. Rad sa

322
 Primena genetskih markera u identifikaciji

AFLP markerima je veoma spor i osetljiv, a i cena je prilično visoka.

Zbog svega navedenog AFLP markeri nisu našli širu primenu u testira-
nju genetske čistoće i identifikaciji sorti i hibrida.

Slika 15. Princip AFLP PCR

1. Prvi ciklus PCR- preamplifikacija 2. Drugi ciklus PCR-amplifikacija
Figure 15. Principle of AFLP PCR
1.1st PCR round-preamplification 2. 2nd PCR round-amplification
(Martinez C., IB-INTA)

323
 Semenarstvo

SSR (Simple Sequence Repeats) markeri

Varijabilan broj tandemskih ponovaka VNTR (Variable Number of

Tandem Repeat) je osnova na kojoj se zasnivaju mikrosateliti, odnosno
SSR markeri. Tandemski ponovci su DNK sekvence koje se sastoje od
grupe nukleotida (obično ih ima između 2 i 5), koje se ponavljaju na-
dovezujući se u dužinu. Ove male ponovljive sekvence su rasprostranje-
ne po celom genomu a DNK sekvence koje ih uokviruju su konstantne
za svaku biljnu vrstu. Nakon PCR reakcije sa prajmerima kreiranim na
osnovu ovih konzerviranih sekvenci detektuje se polimorfizam u dužini
dobijenog fragmenta, jer je broj ponovljivih sekvenci karakterističan za
svaki genotip (sl. 16).

Slika 16. Princip SSR – Figure 16. Principle of SSR (IB – INTA)

324
 Primena genetskih markera u identifikaciji

Pošto se razlike u dužini fragmenata mogu detektovati čak i između

bliskih srodnika mikrosateliti veoma brzo dobijaju na važnosti u identi-
fikaciji razlika između različitih genotipova. Za umnožavanje mikrosa-
telita koristi se standardni PCR protokol. U PCR reakcijama se koriste
mikrosatelitni prajmeri koji mogu biti neobeleženi, ili fluorescentno od-
nosno radioaktivno obeleženi. Dobijeni produkti se razdvajaju na razli-
čite načine. Produkti koji su nastali u reakcijama sa neobeleženim praj-
merima mogu se razdvajati na agaroznom ili poliakrilamidnom gelu. Za
razdvajanje produkata SSR-PCR najčešće se koristi PAGE elektroforeza
a gel se boji srebronitratom (sl. 17, 18).

Slika 17. SSR analiza genotipova soje

Figure 17. SSR profiels of soybean varietes (Ana Laura Vicario, INASE)

Slika 18. Analiza genetske čistoće paradajza SSR markerima

Figure 18. Assesment of genetic purity of tomato cultivar (Liu et. al., 2007)

Razvoj novih molekularnih metoda genotipizacije je dovelo do ra-

zvoja novih sistema za detekciju, zasnovanih na očitavanju fluorescen-
cije sa gelova kao što su to na primer sistemi kompanije LI-COR (sl. 19),

325
 Semenarstvo

Pharmacia Biotetech i Applied Biosystems. Kod svakog od ovih sistema

detekcija DNK fragmenata se odvija pomoću očitavanja laserom, koji
izaziva flourescenciju fluorescentno obeleženih produkata u trenutku
kada one, tokom elek-
troforeze prođu kroz
skener.
Kao alternativna
tehnika za elektrofo-
rezu fragmenata DNA,
koristi se kapilarna
elektroforeza (CE),
koja povećanje brzine
reakcije (vreme elek-
troforeze se meri mi-
nutima) i mogućnosti
potpune automatiza-
cije procesa elektro-
Slika 19. Li-Cor DNK analizator
foreze, bez potrebe Figure 19. Li-Cor DNA Analyzer (Taški-Ajduković, 2011)
za pravljenjem gela ili
ručnog postavljanja uzoraka. Kao i elektroforeza na gelu i kod CE fra-
gmenti DNK se razdvajaju po veličini pomoću umrežene strukture ma-
triksa. Nedostatak CE sistema je u tome sto se pre elektroforeze uzorci
PCR reakcije moraju podvrgnuti dijalizi, što produžava vreme potrebno
za njihovu analizu.
Osnovni elementi CE instrumenta su uska kapilara, dva suda za
pufer i dve elektrode povezane za izvor visokonaponske struje. CE in-
strumenti sadrže još i laserski izvor pobuđivanja, fluorescentni detektor,
automtski uzorkivač (autosampler) koji nosi kivete sa uzorcima i kom-
pjuter za kontrolisanje injektovanja uzorka i detekciju (sl. 20).
Kapilare za CE se prave od silicijum-dioksida (stakla) i najčešće im
je untrašnji prečnik od 50 do 100 µm i dužinu od 25 do 75 cm. Puferi koji
se koriste kod gel-elektroforeze se mogu koristiti i kod CE. Joni pufera za
elektrolizu provode struju kroz kapilaru. Međutim, umesto matriks gela
kroz koji će molekuli DNA prolaziti kod CE se koristi viskozni rastvor
polimera kao medijum, za razdvajanje. Veći molekuli DNA duže ostaju
u kontaktu sa fleksibilnim linearnim lancima polimera što je analogno
prolasku molekula kroz pore gela. Kako kapilarna elektroforeza obuhvata

326
 Primena genetskih markera u identifikaciji

Slika 20. Kapilarni sistem

(ABI 3130 Genetic Analyzer
i elektroforegram)
Figure 20. Capilary system
(ABI 3130 Genetic Analyzer
and electrophoregram,
Applied Biosystems)
(Taški-Ajduković, 2011)

korišćenje uzane kapilare punjene rastvorom polimera umesto gela za se-

paraciju DNK, bolji odnos površina/zapremina omogućava mnogo efika-
snije oslobađanje toplote koja nastaje tokom procesa elektroforeze, kao i
primenu većeg napona za razdvajanje što se rezultuje bržim razdvajanjem.
Pre svakog injektovanja novog uzorka, upumpava se nova porcija ra-
stvora polimera u kapilaru. Ovaj proces je analogan automatskom pripre-
manju novog gela pre nanošenja novog uzorka. Vrsta i koncentracija ra-
stvora polimera koja se koristi određuje rezoluciju (sposobnost razlikova-
nja) koja se može postići u velikoj meri na sličan način, kao što se stepen
umreženosti poliakrilamidnog gela odražava na sposobnost razlikovanja
elektroforetskog sistema. Uzorci DNA se nanose u kapilaru primenom
fiksiranog napona za definisani period vremena ili primenom pritiska
koji tera uzorak da se „uvuče“ u ulazni deo kapilare.
Mikrosateliti su razvijeni za identifikaciju genotipova velikog broja
agronomski važnih biljnih vrsta kao što su pšenica (sl. 20) (Perry, 2004,
Röder et al., 1995; Bryan et al., 1997), ječam (Southworth, 2009), soja
(Meesang i sar., 2001), kukuruz (Wang et al., 2007), pirinač (Nandakumar
et al., 2004,), krompir (Reid i Kerr, 2007), paradajz (Liu, 2007) i dr.

327
 Semenarstvo

Slika 21. Identifikacija sorti

pšenice SSR markerma.
Vizuelizacija Li-Cor
Figure 21. Identification of
wheat varieties by SSR on Li-Cor
(Taški-Ajduković, 2010 )

Nasuprot RAPD i AFLP tehnikama inplementacija SSR markera

je veoma skupa i prajmeri moraju biti razvijani pojedinačno za najveći
broj biljnih vrsta. Kada su već određeni prajmeri nekog mikrosatelita
testiranje genetičkog materijala je relativno jeftino. Mikrosateliti su ko-
dominantni markeri što znači da se na osnovu njih mogu razlikovati
heterozigoti. PCR produkti dobijeni mikrosatelitima su visoko ponov-
ljivi (Jones i sar., 1997). Ovo su razlozi zbog kojih je DNA radna grupa,
Tehničkog komiteta za ispitivanje genetske čisoće (VARCOM) u okviru
ISTA odabrala mikrosatelite za međulaboratorijsko testiranje varijeteta
pšenice, pirinča, soje i kukuruza. Ispituje se mogućnost dobijanja istog
DNK profila čak i kad se koriste različiti reagensi, oprema i radni pro-
tokoli. Planira se standardizacija ovih metoda i njihovo uvođnje u ISTA
pravila u poglavlje za testiranje varijeteta.

SNP -Single Nucleotide Polymorphism

SNP je polimorfizam jednog nukleotida u kojem je jedan od četiri

nukleotida (A, T, C ili G) zamenjen drugim. SNP-ovi uzrokuju prome-
nu sekvence DNK. Postoji veliki broj metoda za detekciju SNP (Kwok,
2001; Syvänen 2001) (sl. 22.). U osnovi sve postojeće metode se zasnivaju
na četiri osnovne reakcije: hibridizacija sa alelel-specifičnim probama,
ligacija oligonukleotida, ekstenzija prajmera sa pojedinačnim nukleo-

328
 Primena genetskih markera u identifikaciji

tidima ili restrikcija endonukleazama. Separacija produkata se može

odvijati na čvrstoj ili tečnoj podllozi, ili se produkti mogu detektovati u
tečnoj podlozi bez separacije pomoću indirektne kolorimetrije, masene
spektrometrije, fluorescencijom i dr. Zbog visoke cene ove motede ove
metode nemaju široku primenu u identifikaciji i ispitivanju genetske či-
stoće sorti i hibrida.

Slika 22. SNP-CAPS ječma – Figur 22. Barley SNP-CAPS (Taški-Ajduković, 2009)

Detekcija prisustva genetičke modifikovanosti (GM)

Kontrola identiteta i genetske čistoće sorti i hibrida uključuje i testira-
nje genetičke modifikovanosti. Genetički modifikovane sorte i hibridi su
sve prisutniji, kako po broju GM varijeteta tako i po površinama koje zauzi-
maju. GM varijeteti mogu biti tolerantni na herbicide i/ili insekticide, mogu
proizvoditi biomolekule koji nisu redovno prisutni u tim biljnim vrstama
(vitamin A, proteini i dr.) ili pak određene farmaceutske supstance (Taški-
Ajduković et al., 2006). Prisustvo GM se određuje iz dvojakih razloga:
a) određivanje slučajnog prisustva GM u konvencionalnim sortama
i hibridima (eng. Adventtitious Presence, AP) i
b) određivanje geneske čistoće genetički modifikovanih sorti i hi-
brida.
Prisustvo GM se može detektovati na nekoliko načina. GMO tole-
rantni na herbicide i insekticide se mogu detektovati na osnovu bioe-
seja, imunoeseja ili PCR (Taški et al., 2005). Testiranje genetske čisto-
će zahteva kvantitativne metode (procenat semena koji je tolerantan)
dok se za AP testiranje mogu koristiti kvalitativan (prisustvo/odsustvo
GM), semikvantitativan (procena prisustva GM) i kvantitativan metod
(% prisutnosti GM) (Milošević i Taški-Ajduković, 2009).

329
 Semenarstvo

LITERATURA

Bryan G J, Collins A J, Stephenson P, Orry A, Smith J B, Gale M D (1997):

Isolation and characterisation of microsatellites from hexaploid
bread wheat. Theor. Appl. Genet. 94, 557-563
Cooke R J (1987): The classification of wheat cultivars using a standard
reference electrophoresis method. J. Nat. Agric. Bot. 17:273–281.
Cooke R J (1988): Electrophoresis in plant testing and breeding. Advan-
ces in Electrophoresis, 2: 171-261.
Cooke R J (1995a): Gel electrophoresis for the identification of plant
varieties. Journal of Chromatography, 698: 281-29.
Cooke R J (1995b): Variety identification: modern techniques and appli-
cations. In: Basra, A. S. (ed.) Seed Quality – Basic Mechanisms
and Agricultural Implications. Food Products Press, Binghamton,
New York, pp. 279-318.
Cooke R J (Ed.) (1992): Handbook of Variety Testing-Electrophoresis
Handbook: Variety Identification. The International SeedTesting
Association. Zurich.
Devos K M, Gale M D (1992): The use of random amplified polymor-
phic DNA in wheat. Theor. Appl. Genet. 84: 567–572.
Gerić I (1986): Kontrola genetske čistoće hibridnog semena. Semenar-
stvo 1-2: 26-31.
Gerić I, Zlokolica M, Gerić C, Stuber C W (1989): Races and popula-
tions of maize in Yugoslavia. Isozymes variations and genetic di-
versity. Ed. by Intern. Board for plant genetic resources (IBPGR).
Systematic and ecogeographic studies on corn genepools, 1-106.
Goodman M M, Stuber C W (1983): Maize. In: Isozymes in Plant Ge-
netics and Breeding. S.D. Tanksley and T.J. Orton (Eds.). Elsevier
Scientific Publ. Co., Amsterdam, Netherlands.
ISTA (2009): International Rules for Seed Testing. International Seed
Testing Association, Switzerland.

330
 Primena genetskih markera u identifikaciji

Jones C J, Edwards K J, Castaglione S, Winfield M O, Sa La F, Van De

Wiel C, Bredemeijer G, Vosman B, Matthes M, Maly A, Brettsch-
neider R, Bettini P, Butatti M, Maestri E, Malcevsci A, Marmroli
N, Aert R, Volckaert G, Rueda J, Linaacero R, Vaque A, Karp A
(1997): Reproducibility Testing of RAPD, AFLP and SSR Markers
in Plants by a Network of European Laboratories. Molecular Bree-
ding 3: 381-390.
Kwok P Y (2001): Methods for genotyping single nucleotide polymorp-
hisms. Annu Rev Genomics Hum Genet 2:235–258.
Linskens H F, Jackson J F (Eds) (1992): Modern Methods of Plant
Analysis. (New Series), V.14 Seed Analysis, Springer, Berlin.
Liu L-W, Wang Y, Gong Y-Q, Zhao T-M, Liu G, Li X-Y, Yu F-M (2007):
Assessment of genetic purity of tomato (Lycopersicon esculentu-
mL.) hybrid using molecular markers. Scientia Horticulturae 115
(1) : 7-12.
Marsan P A, Egidy G, Monfredini G, Disilvestro S, Motto M (1993):
RAPD markers in maize genetic-analysis. Maydica 38:259-264.
McDonald M B (1996): Genetic Purity: From Protein Electrophore-
sis to RAPDs. Proceedings of the Annual American Seed Trade
Assotiation Corn and Sorghum Research Conference 50: 256 -
271.
Meesang N, Ranamukhaarachchi S L, Petersen M J, Andersen S B
(2001): Soybean cultivar identification and genetic purity analysis
using microsatellite DNA markers. Seed Science and Technology,
29: 637-645.
Metakovsky E V, Novoselskaya A Y, Kopus M M, Sobko T A, Sozinov A
A (1984): Blocks of gliadin components in winter wheat detected
by one-dimensional polyacrylamide gel electrophoresis. Theoreti-
cal and Applied Genetics 67: 559-568.
Mezei S, Kovacev L, Cacic N, Nagl N (2002): In vitro propagation and
development of dihaploids in sugar beet breeding. Biotechnology
and Biotechnological Equipment 16(2): 58-61.
Mezei S, Kovačev L, Kuprešanin N, Čačić N, Mrkovački N (1996):
Effect of colchicine on some quantitative traits and technologi-
cal parametars of sugar beet. Acta Agronomica Hungarica, 44
(4): 1-6.

331
 Semenarstvo

Milošević M, Taski-Ajdukovic K (2009): Methods of Transformation

and Detection of Genetic Modifications in Field and Vegetable
Crops. Acta Agriculturae Serbica XIV: 2897-106.
Morgan A G (1989): Cromatografic application in cultivar identificati-
on. Plant & Seeds 2: 35-44.
Mullis K, Faloona S, Scharf S, Saiki R, Horn G, Erlich H (1986): Specific
enzymatic amplification of DNA in vitro: the polymerase chain re-
action. Cold Spring Harbor Symp. Quant. Biol., 51: 263-273.
Nagl N, Mezei S, Kovačev L, Vasić D, Čačić N (2004): Induction and
micropropagation potential of sugar beet haploids. Genetika
36(3): 187-194.
Nagl N, Taški-Ajduković K, Barać G, Milić D, Katić S (2010): Ispitiva-
nje mogućnosti primene RAPD markera u detekciji polimorfizma
sorti lucerke Ratarstvo i povrtarstvo 47: 511-516.
Nagl N, Vidović D, Kitić M, Kovačev L (2008): Use of RAPD and
SRAP markers in sugar beet DNA polymorphism analysis.
Proceedings of International Conference “Conventional and
Molecular Breeding of Field and Vegetable Crops”, Novi Sad,
Serbia, 469-472.
Nagl N, Weiland J, Lewellen R (2007): Detection of DNA polymorphism
in sugar beet bulks by SRAP and RAPD markers. 13th European
Congress on Biotechnology, Barcelona, Spain, Journal of Biotech-
nology 131 (2S): S32.
Nandakumar N, Singh A K, Sharma R K, Mohapatra T, Prabhu K V,
Zaman F U (2004): Molecular fingerprinting of hybrids and asse-
ssment of genetic purity of hybrid seeds in rice using microsatelli-
te markers. Euphytica 136: 257-264.
Nikolić Z, Milošević M, Taški-Ajduković K, Vujaković M (2007): Genetic
purity as a component of seed quality. Procidings of the 2nd Interna-
tional simposium on agriculture, Opatija, Croatia, 245-248.
Osborne T. J. (1924) The vegetable proteins, Longman Green, London.
Perry D (2004): Identification of Canadian durum wheat varieties using
a single PCR. Theor. Appl. Genet. 109:55–61.
Popov V N, Urbanovich O Yu, Kirichenko V V (2002): Studying Ge-
netic Diversity in Inbred Sunflower Lines by RAPD and Isozyme
Analyses. Russian Journal of Genetics 38:(7) 785–790.

332
 Primena genetskih markera u identifikaciji

Popović Andrea, Nagl N, Taški-Ajduković K (2008): RAPD analysis of

cultivated sunflower Helianthus annuus L. and its wild types. Pro-
cidings of the International conference Conventional and Mole-
cular breeding of field and vegetable crops, Novi Sad, Serbia, p
174-176.
Reid A, Kerr E M (2007): A rapid simple sequence repeat (SSR)-based
identification method for potato cultivars Plant Genetic Resour-
ces: Characterization and Utilization 5(1); 7–13.
Röder M S, Wendehake K, Korzun V, Bredemeijer G, Laborie D, Ber-
trand L, Isaac P, Rendell S, Jackson J, Cooke R J, Vosman B, Ganal
M W (2002): Construction and analysis of a microsatellite-based
database of European wheat varieties. Theor. Appl. Genet. 106,
67-73.
Samec P, Nasinec V (1996): The use of RAPD technique for the identifi-
cation and classification of Pisum sativum L. genotypes. Euphytica
89:229-234.
Schneider K, Borchardt D C, Schaefer-Pregl R, Nagl N, Glass C, Jeppson
A, Gebhardt C, Salamini F (1999): PCR-based cloning and segre-
gation analysis of functional gene homologues in Beta vulgaris.
Mol. Genet. Genom. 262(3): 515-524.
Smith J S C, Register J C (1998): Genetic purity and testing technologies
for seed quality: a company perspective Seed Science Research 8:
285-293.
Smith J S C, Smith O S (1992): Fingerprinting crop varieties. Advances
in agronomy, 47: 85-140.
Southworth C (2009) Barley Variety Identification Using SSRs in Burns
R. (ed.), Methods in Molecular Biology, Plant Pathology, vol. 508,
Humana Press, LLC.
Stuber C W (1992): Biochemiical and molecular markers in plant bree-
ding. Plant Breed. Rev. 9: 37-61
Stuber C W, Wendel J F, Goodman M M, Smith, J S C (1988): Tech-
niques and Scoring Procedures for Starch Gel Electrophoresis of
Enzymes from Maize (Zea mays L), Technical Bulletin 286, North
Carolina Agricultural Research Service.

333
 Semenarstvo

Syvänen A C (2001): Accessing genetic variation: genotyping single

nucleotide polymorphisms. Nat Rev Genet 2:930–942.
Tanksley S D (1983) Molecular markers in plant breeding. Plant Mole-
cular Biology reporter 1:3-8.
Tanksley S D, Orton T J (eds) (1983): Isozemes in Plant Genetics and
Breeding, Elsevier, A, B volumes, Amsterdam, Oxford, New
York.
Taški K, Milošević M, Zlokolica M, Vujaković M, Nikolić Z (2005): Polja
Vojvodine - bez genetički modifikovanih useva. Arhiv za poljopri-
vredne nauke 66: 209-213.
Taški-Ajduković K, Milošević M, Nikolić Z, Vujaković M (2006a): Ge-
netically modified plants: development and monitoring. IV me-
đunarodna Eko-konferencija “Zdravstveno bezbedna hrana” 20-
23. septembar, Novi Sad, p 241-246
Taški-Ajduković K, Milošević M, Nikolić Z, Vujaković M (2006b): Upo-
treba metoda reakcije lančane polimerizacije (PCR) u agrobioteh-
nologiji. Selekcija i semenarstvo XII/ 3-4: 59-63.
Taski-Ajdukovic K, Djordjevic V, Vidic M, Vujakovic M, Milosevic M,
Miladinovic J (2008a): The Main Seed Storage Proteins among
High-protein Genotypes. Genetika 40: 9 -16.
Taski-Ajdukovic K, Djordjevic V, Vidic M, Vujakovic M, Miladinovic
J (2008b): Genotype influence on subunits of main soybean seed
storage proteins. 43rd Croatian & 3rd International Symposium
on Agriculture, Opatia, Croatia, p109.
Taski-Ajdukovic K, Knoblauch R, Nevena N, Aranka J, Vujakovic M
(2009): Genetic purity in seed testing using biomolecular mar-
kers. IV Congres of the Serbian genetic society, Tara, Serbia, June
1-5, Book of abstracts 279.
Taski-Ajdukovic K, Djordjevic V, Vidic M, Vujakovic M (2010):
Subunit composition of seed storage proteins in high-protein
soybean genotypes. Pesquisa Agropecuária Brasileira (PAB),
45: 721-729.
Taški-Ajduković K, Radić V, Jevtić A, Čanak P, Vujaković M, Miklič V
(2010): Uporedna analiza genetske čistoće roditeljskih linija sun-
cokreta u polju i laboratoriji. Zbornik Instituta za ratarstvo i povr-
tarstvo (prihvaćeno za štampu).

334
 Primena genetskih markera u identifikaciji

Wang F G, Zhao J R, Dai J R, Yi H M, Kuang M, Sun Y M, Yu X Y,

Guo J L, Wang L (2007): Selection and development of represen-
tative simple sequence repeat primers and multiplex SSR sets for
high throughput automated genotyping in maize. Chinese Science
Bulletin 52(2): 215-223. APER.
Weir B S (1990): Genetic data analysis. Methods for discrete population
genetics data. Sinauer Association, Sunderland,Massachusetts.
White J, Law J R (1991): Differntiation between varieties of oilseed rape
(Brassica napus) on the basis of the fatty acid composition of the
oil. Plant Vaerieties and Seed 4: 125-132.
Williams J G, Kubelik A R, Livak K J, Rafalski J A, Tingey S V (1990):
DNA polymorphisms amplified by arbitrary primers are useful as
genetic markers. Nucleic Acids Res. 25:18(22):6531-5.
Wrighley C W, Autran J C, Bushunk W (1985): Identification of cereal
varieties by gel electrophoresis of the grain proteins. Advances in
Cereal Science and Technology, 5: 211-259.
Zhang J, McDonald M B, Sweeney P M (1996a): Random amplified
polymorphic DNAs (RAPDs) from seeds of differing soybean and
maize genoytpes Seed Science and Technology 24: 513-522.
Zhang J, McDonald M B, Sweeney P M (1996b): Soybean cultivar iden-
tification using RAPD Seed Science and Technology 24: 589-592.
Zlokolica M, Milosević M (2001): Isozymes as genetic markers in maize
breeding. Biologia Plantarum, 44 (2): 207-211.
Zlokolica M, Mezei S, Kovačev L (1994): Genetic variability in haploids
and induced dihaploids from unpollinated sugarbeet ovules (Beta
vulgaris L.) Jour. Scien. Agric. Research., 56: 198, 3-9.
Zlokolica M, Mezei S, Kovačev L, Nikolić Z, Milošević M, Kuprešanin
N (1996c): Genetic variability of sugar beet (Beta vulgaris L.) calli
following inoculation with Agrobacterium tumefaciens. Genetika
(Yu), Vol. 28, No.2, str. 97-103.
Zlokolica M, Milošević M, Nikolić Z, Graovac M (1996a) The use of
genetic marker for identification and estimation of vegetable plant
species. Acta Horticulturae, 462: 75-82.
Zlokolica M., Taški K. (2004): Genetska čistoća semana U: M. Miloše-
vić, M. Malešević, Eds., Semenarstvo, Ed 1, Vol. 1, Naučni institut
za ratarstvo i povrtarstvo i Nacionalna laboratorija za ispitivanje
semena, Novi Sad, p 201-240.

335
 Semenarstvo

Zlokolica M, Turkav S, Milošević M, Graovac M, Škorić D (1996b):

Isozymes variability of selfpollinated sunflower (Helianthus
annuus L.) lines. Helia, 19:113-130.

336
 Zorica Nikolić

Genetički modifikovane
biljne vrste –
metode za testiranje
Semenarstvo

338
 Genetički modifikovane biljne vrste - metode za testiranje

UVOD

Genetički inženjering ili tehnologija rekombinantne DNK obuhvata

metode koje omogućavaju prenošenje gena iz jednog organizma u DNK
drugog organizma što dovodi do menjanja karakteristika organizma
primaoca. Pojava genetički modifikovanih organizama (GMO) predstavlja
početak efikasnijeg biološkog puta rešavanja mnogih problema sa kojima se
čovek suočava. Transgene biljke, životinje, rekombinantni proteini i vakcine
neosporno imaju veliki značaj za čovečanstvo. Primena biotehnologije u
poljoprivredi je omogućila povećanje kvaliteta i prinosa gajenih biljnih
vrsta, stvaranje useva otpornih na bolesti, insekte i korove, nepovoljne
uslove sredine, kao i poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda i dr.
Ubrzani razvoj genetički modifikovanih organizama, u poslednjih
deset godina, pokrenuo je niz pitanja u vezi sa njihovim oslobađanjem i
praćenjem, kao i potencijalnim uticajem na spoljašnju sredinu i potrošače
(Mi- lošević et al., 2008).
Površine pod genetički modifikovanim usevima kontinuirano rastu
iz godine u godinu. Prema podacima iz 2010. godine GMO biljne vrste
su gajene u dvadeset devet zemalja, a po površinama i dalje vode SAD,
Brazil i Argentina (tabela 1). Kukuruz otporan prema kukuruznom
plamencu, Bt kukuruz, se u 2008. godini komercijalno gajio u sedam
zemalja Evropske unije: Španija, Češka Republika, Rumunija, Portugal,
Nemačka, Poljska i Slovačka. U 2007. godini gajen je na 88.673 ha, a u
2008. godini površine su povećane na 107.719 ha, što je povećanje za oko
21%. U 2010. godini je šest zemalja EU nastavilo da gaji Bt kukuurz, a Češkoj
Republici, Švedskoj i Nemačkoj se po prvi put gajio GMO krompir.
Očekuje se da će se do kraja 2015. godine genetički modifikovane
biljne vrste gajiti u 40 zemalja na 200 miliona hektara (James, 2010).
Prema zakonskoj regulativi u Srbiji, u poljoprivrednim proizvodi-
ma biljnog porekla koji sadrži jednu ili više autorizovanih genetičkih
modifikacija mora se odrediti kvantitet, odnosno procenat genetičke
modifikacije, kako bi se sproveo postupak obeležavanja poljoprivrednih
proizvoda koji sadrže više od 0,9% GMO. Seme i reproduktivni mate-
rijal se ne smatraju genetički modifikovanim ukoliko sadrže do 0,1%
primesa genetički modifikovanih organizama (Sl. glasnik 41, 2009).

339
 Semenarstvo

Tabela 1. Gajenje genetički modifikovanih biljnih vrsta u svetu

Table 1. Global area of genetically modified crops in the world (James, 2010)
Površine
R.B. Zemlja Genetički modifikovana biljna vrsta
Area
Rank Country Genetically modified crop
(mil. ha)
soja, kukuruz, pamuk, uljana repica,
tikvica, papaja, šećerna repa, lucerka /
1● SAD / USA 66,8 soybean, maize, cotton, canola, squash,
papaya, sugarbeet, alfalfa
2● Brazil 25,4 soja, kukuruz, pamuk / soybean, maize, cotton
3● Argentina / Argentina 22,9 soja, kukuruz, pamuk / soybean, maize, cotton
4● Indija / India 9,4 pamuk / cotton
uljana repica, kukuruz, soja, šećerna repa
5● Kanada / Canada 8,8 canola, maize, soybean, sugarbeet
pamuk, paradajz, topola, papaja, slatka paprika
6● Kina / China 3,5 cotton, tomato, poplar, papaya, sweet pepper
7● Paragvaj / Paraguay 2,6 soja / soybean
8● Pakistan 2,4 pamuk / cotton
9● Južna Afrika / South Africa 2,2 soja, kukuruz, pamuk / soybean, maize, cotton
10● Urugvaj / Uruguay 1,1 soja, kukuruz / soybean, maize
11● Bolivija / Bolivia 0,9 soja / soybean
12● Australija / Australia 0,7 pamuk, uljana repica / cotton, canola
13● Filipini / Philippines 0,5 kukuruz / maize
14● Mjanmar (Burma) / Myanmar 0,3 pamuk / cotton
15● Burkina Faso 0.3 pamuk / cotton
16● Španija / Spain 0,1 kukuruz / maize
17● Meksiko / Mexico 0,1 pamuk, soja / cotton, soybean
18 Kolumbija / Colombia < 0,1 pamuk / cotton
kukuruz, soja, uljana repica /
19 Čile / Chile < 0,1
maize, soybean, canola
20 Honduras / Honduras < 0,1 kukuruz / maize
21 Portugal < 0,1 kukuruz / maize
Češka Republika
22 < 0,1 kukuruz, krompir / maize, potato
Czech Republic
23 Poljska / Poland < 0,1 kukuruz / maize
24 Egipat / Egypt < 0,1 kukuruz / maize
25 Slovačka / Slovakia < 0,1 kukuruz / maize
26 Kostarika / Costa Rica < 0,1 pamuk, soja / cotton, soybean
27 Rumunija / Romania < 0,1 kukuruz / maize
28 Švedska / Sweden < 0,1 krompir / potato
29 Nemačka / Germany < 0,1 krompir / potato

●17 vodećih zemalja koje gaje 50.000 ha ili više

340
 Genetički modifikovane biljne vrste - metode za testiranje

Metode za testiranje genetički modifikovanjih

organizama

Sa pojavom genetički modifikovanih biljaka i hrane, javila se i po-

treba za odgovarajućim analitičkim metodama za njihovo testiranje
(Anklam i Neuman, 2002).
Paralelno sa stalnim uvećanjem broja autorizovanih i neautorizova-
nih genetičkih modifikacija radi se na razvijanju odgovarajućih metoda za
njihovu analizu, karakterizaciju i kvantifikaciju. Uspešna strategija za ra-
zvoj i primenu metoda podrazumeva stvaranje baza podataka, dostupnih
javnosti, koje raspolažu informacijama o sekvencama korišćenim za stva-
ranje GMO, metodama, kao i drugim relevantnim podacima o GMO.
Dve osnovne grupe metoda za testiranje GMO su: DNK metode,
zasnovane na utvrđivanju prisustva modifovane DNK, i proteinske me-
tode, koji identifikuju proizvod genetičke modifikacije – protein (sl. 1).
Većina DNK metoda je bazirana na reakciji lančanog umnožavanja –
PCR (Anklam et al., 2001).
Svaka od metoda ima svoje prednosti i nedostatke. Kada su u pita-
nju proteinski metodi treba imati u vidu da u svim GMO biljnim vrsta-
ma nije uvek prisutan „novi” protein ili količina proteina nekada nije
dovoljna da bi se otkrila nekim od raspoloživih testova. Pored toga pro-
tein može biti specifičan za određeno biljno tkivo, da ima različit nivo
ekspresije u toku određenih faza fiziološkog razvoja biljke. Nivo trans-
genog proteina se u odnosu na ukupni sadržaj proteina kreće u opsegu
od 0 do 2%, čak i ako je ubačen jak promotor. U većini slučajeva nivo
transgenog proteina je niži od 2% (Hemmer 1997).

a)

b)

Slika 1. Proteinski testovi za GMO a) ELISA test b) test traka

Figure 1. Protein based GMO detection a) ELISA test b) Lateral flow strip

341
 Semenarstvo

GMO molekularna dijagnostika je veoma kompleksna. Visoka he-

mijska i termička stabilnost DNK, velika osetljivost i specifičnost meto-
de su glavne prednosti DNK metoda testiranja uzoraka. Međutim, upra-
vo usled velike osetljivosti metode veliki je broj faktora koji može uticati
na rezultat analize. Tako npr. DNK može biti prisutna u veoma maloj
koncentraciji u uzorku, ili tokom postupka izolovanja može doći do nje-
ne dezintegracije, što će dovesti do lažno negativnih rezultata analize.
Prilikom izbora metoda za testiranje GMO potrebno je razmotriti
razlike u pogledu specifičnosti, preciznosti, vremena i cene analize iz-
među proteinskih i DNK metoda (Lin et al., 2001). Biramo metodu koja
će biti adekvatna, zavisno od postojeće tehničke opremljenosti, raspo-
loživog vrema, kao i pitanja na koje želimo odgovor. U tabeli 2 dato je
poređenje PCR i proteinskih metoda za GMO detekciju.
Tabela 2. Poređenje PCR i proteinskih metoda
Table 2. Comparison of DNA and protein methods

Proteinski metodi/
DNK – PCR metod/ Protein methods
DNA – PCR method Test trakama/ ELISA/
Lateral flow strip test ELISA
strukturni/regulatorni/ rekombinantni rekombinantni
specifični geni protein/ protein/
structural/regulatory/ recombinant recombinant
specific genes protein protein

Vreme / Time 1-3 dana/1-3 day 10-20 min 4-6 sati/4-6 hours

Cena / Cost 90-200 Eur 10-50 Eur 50-100 Eur

Instrumenti PCR aparat/ ELISA čitač/

–
Equipment PCR machine ELISA reader
Osetljivost < 0,1% 0,1 - 10% 0,1%
Sensitivity
Skreening (pregled) da / yes ne / no ne / no
Screening
Kvantifikacija da / yes ne / no da / yes
Quantification
Identifikacija da / yes da / yes da / yes
Identification

342
 Genetički modifikovane biljne vrste - metode za testiranje

Organizacija laboratorije za GMO

analize i okruženje
Cilj laboratorije koja se bavi molekularnom dijagnostikom je do-
bijanje pouzdanih rezultata, te je jedan od glavnih zahteva obezbediti
uslove rada kako bi se verovatnoća kontaminacije i dobijanja lažno po-
zitivnih rezultata svela na minimum. U jednoj PCR reakciji se proizvo-
de milioni kopija GMO sekvenci, tako da su PCR proizvodi glavni izvor
kontaminacije koja se lako može proširiti kroz laboratoriju.
Laboratorija bi trebalo da bude organizovana da obezbedi jedan
smer ili tok analize. Svaka faza u procesu GMO detekcije bi trebalo da
se izvodi u odvojenoj prostoriji ili bar odvojenim prostorima u okviru
jedne velike prostorije. Potrebno je imati odvojene prostore za: prijem
uzorka i skladištenje uzoraka, homogenizaciju, izolaciju DNK, pripre-
mu PCR reakcija (pre-PCR zona), za PCR instrumente, i za gel elektro-
forezu (post-PCR zona) (sl. 2).

Priprema rastvora
Pre PCR
Preparation of solutions

Uzorci Priprema uzorka DNK ekstrakcija

Pre PCR PCR Post PCR
Samples Samples preparation DNA extraction

Čuvanje uzoraka Čuvanje DNK uzoraka

Storage of samples Storage of DNA samples

Slika 2. Tok uzorka u laboratoriji / Figure 2. Laboratory sample flow

Preventivne mere, kao što su: dekontaminacija UV zračenjem, pro-

mena laboratorijske odeće pri prelasku u sledeću laboratoriju, korišće-
nje laboratorijske opreme i reakcionih reagenasa u laboratoriji u kojoj se
nalaze bez njihovog premeštanja u druge laboratorije, obezbeđuje da ne
dođe do kontaminacije između različitih faza procesa detekcije GMO. U
nekim laboratorijama u svetu postoji kontrola vazdušnog pritiska u cilju
izbegavanja kontaminacija iz vazduha. U pre-PCR laboratoriji bi trebalo
da je pozitivan pritisak vazduha, dok u post-PCR smanjen pritisak kako

343
 Semenarstvo

ne bi došlo do disperzije PCR proizvoda. U sam protokol za GMO de-

tekciju treba uvrstiti i kontrole za kontaminaciju vazduha.
Uslovi rada moraju biti odgovarajući da bi se korektno izveo test, jer
su pojedini delovi procedure temperaturno osetljivi, naročito kada se
mere male zapremine hemikalija. Variranja temperature u laboratoriji
može uzrokovati smanjenu pouzdanost merenja pipeta, i tako uzroku-
jući velike razlike u koncentraciji komponenti u PCR reakciji. Tako je
održavanje i beleženje konstantne temperature esencijalno.
Osoblje koje radi mora biti visoko obrazovano i kontinuirano se
obrazovati kako bi rezultati bili validni. Provera izvođenja testa se vrši
tako što se uz rutinske uzorke dodaju interne kontrole poznatih koncen-
tracija GMO.

Standardizacija metoda za testiranje GMO

U cilju standardizacije i validacije GMO metoda (za identifikaci-
ju i kvantifikaciju), Evropski komitet za standardizaciju (CEN, Belgija),
Francusko udruženje za standardizaciju (AFNOR, Francuska), Među-
narodna organizacija za standardizaciju (ISO, Švajcarska), Međunarod-
no udruženje laboratorija za testiranje semena (ISTA, Švajcarska) i dr.
su pokrenule inicijative na tom planu.
Od 1988. godine CEN je izdao više od 260 evropskih standarda u
oblasti hrane, nedavno i na polju GMO detekcije. Marta 2004. godine
CEN je publikovao standard EN ISO 21572, koji se odnosi na proteinski
metod za detekciju GMO, a 2005. godine standarde pod nazivom: Meto-
di analize prisustva genetički modifikovanih organizama i njihovih pro-
izvoda. Detaljni zahtevi i validovani postupci u izolovanju DNK dati su
u standardu ISO 21571 (Nucleic acid extraction). Kvalitativne metode
analize GMO su date u standardu ISO 21569 (Qualitative nucleic acid
based methods), a kvantitativne u standardu ISO 21570 (Quantitative
nucleic acid based methods) (Nikolić i sar., 2007, Milošević i sar., 2007).
Prema standardu ISO/IEC 17025 laboratorija bi trebalo da odabere
metode koji su publikovani u međunarodnim ili nacionalnim standar-
dima, ili dati od strane priznate organizacije, ili određeni naučni tekst ili
časopis ili metoda koju je opisao proizvođač opreme. Svaki metod, pre
nego što počne da se koristi za rutinsko testiranje, mora proći međula-
boratorijsku validaciju.

344
 Genetički modifikovane biljne vrste - metode za testiranje

Standardna procedura za validaciju analitičke metode uključuje

ocenu parametara cele analitičke procedure. Kako se GMO analiza sa-
stoji iz velikog broja različitih analitičkih koraka, moguće je validovati
pojedinačne korake ili sve zajedno. Tako se mogu nezavisno validovati
metoda ekstrakcije DNK, PCR metod za specifičnu sekvencu za pojedi-
nu biljnu vrstu ili PCR metod za GM specifičnu sekvencu.
Podaci o validaciji moraju sadržati parametre metode: osetljivost,
specifičnost, preciznost i tačnost. Ukoliko je u pitanju kvantitativno odre-
đivanje sadržaja GMO, real-time PCR metodom, potrebno je odrediti
granicu detekcije i kvantifikacije. Opseg kvantifikacije se može odrediti
na osnovu referentnog materijala koji koristimo (Trapmann i sar., 2008).
Učešće u međulaboratorijskim testovima poređenja je od glavnog
značaja za procenu rada laboratorije. Ove testove organizuju razne in-
stitucije kao što su Institut for Food Research (UK), CSL (Gemma Sche-
me) (UK), USDA/GIPSA Proficiency program, ISTA (CH).

Referentni materijal i ograničenja u GMO detekciji

i kvantifikaciji

Važna komponenta metoda za testiranje GMO je referentni mate-

rijal. Danas je komercijalno dostupan mali broj sertifikovanog referen-
tnog materijala. Za GMO vrste koje nisu autorizovane u EU referentni
materijal ne postoji.
Prilikom kvantitativnog određivanja sadržaja genetičke modifikacije
u uzorku referentni materijal ima direktan uticaj na rezultat analize. Efekti
kao što su DNK degradacija, kvalitet i dužina izolovane DNK, sličnost u
ponašanju referentnog materijala koji je korišćen za kalibracionu krivu
i metod validacije u odnosu na DNK izolovanu iz uzorka, igraju važne
uloge u PCR reakciji. Otuda je veoma važna proizvodnja adekvatnog re-
ferentnog materijala i njegova primena (Corbisier i sar., 2002).
Pokrenute su inicijative za poboljšanje dostupnosti referentnog ma-
terijala uključujući korišćenje kontaminiranog materijala (Holst-Jensen
i sar., 2003) kao i primena plazmida kao referentnog materijala (Kuriba-
ra i sar., 2002, Taverniers i sar., 2004; Mattarucchi i sar., 2005).
Prema pravilima u EU da bi se novi GMO proizvod registrovao vla-
snik mora da Evropskoj Komisiji dostavi materijal, metod za detekciju i

345
 Semenarstvo

korišćenu GMO sekvencu, a informacije se dalje prosleđuju ovlašćenim

referentnim laboratorijama za GMO.
Postoji mogućnost da genetička modifikacija bude u ekstranuklearnom
genomu, npr. u hloroplastima. Broj ekstranuklearnih genoma nije stabilan
u odnosu na nuklearni genom, a neki se nasleđuju samo od jednog rodi-
telja. Bakterije i mikroorganizmi često imaju ekstrahromozomalnu DNK
– plazmidi koji se mogu horizontalan prenositi čak između različitih vrsta.
Sve navedeno bi moglo dodatno stvoriti probleme kod kvantifikacije.
Granica detekcije LOD i kvantifikacije LOQ metode su definisani
kao najmanja količina koja se može pouzdano detektovati i kvantifikovati.
Oba parametra su specifična za metod, ali u isto vreme zavise od uzorka
koji je analiziran. Proizvodi kao što su ulje, hidroliziran skrob, rafinisani
šećer i sirup, fermentisani proizvodi se karakterišu izrazito degradova-
nom DNK ili je prisutna mala koncentracija DNK, u tragovima.
Prema Berdal and Holst-Jensen (2001) možemo razlikovati tri tipa
granice: 1. apsolutna granica (najmanji broj kopija koji mora biti prisutan
u prvom PCR ciklusu da bi se sa verovatnoćom od 95% korekno uradila
detekcija ili kvantifikacija 2. relativna granica (najmanja relativan proce-
nat GM materijala koji se može detektovati ili kvantifikovati u optimal-
nim uslovima) 3. praktična granica (nivo koji je primenjen u toku analize
uzorka uzimajući u obzir količinu DNK uzorka i apsolutni nivo). Predlo-
ženo je da se u izveštaju o analizi dostave LOD/LOQ za metod i za analizu.
Veličina genoma varira između pojedinih biljnih vrsta. Približna
veličina genoma soje i kukuruza je poznata: kukuruz 2,4–5,0x106 bp, a
soje 0,9–1,2x106 bp. Relativna kvantifikacija je određivanje odnosa iz-
među broja kopija GMO i broja kopija referentne ili endogene DNK,
tako da je moguće izračunati broj kopija genomske DNK u uzorku koji
testiramo. Transformisane biljke su heterozigotne, diploidna biljka ima
odnos broja kopija specifičnog GMO DNK i specifične biljne DNK 1:2.
Međutim, često se dešava da su transformisane biljke samooplodne što
dovodi to promene u odnosu na 1:1. Hibridi gajenih biljnih vrsta su
često tetra ili poliploidi, što se mora uzeti u obzir prilikom ukrštanja.
U praksi, obično nemamo informacije o nivou ploidnosti materija-
la koji testiramo. U programima oplemenjivanja inbred GMO linije se
ukrštaju sa nemodifikovanim sortama ili hibridima koji su adaptirani
za specifične geografske i klimatske uslove. U tako stvorenoj GMO biljci
moguće je da odnos GMO DNK i biljne DNK bude različit 1:2, 1:4 ili
drugačiji, što će uticati na verodostojnost rezultata analize.

346
 Genetički modifikovane biljne vrste - metode za testiranje

Procedura analize genetičke modifikacije

PCR metodom

Detekcija rekombinantne DNK u biljnom materijalu i hrani pomo-

ću PCR-a se izvodi u nekoliko koraka: izolacija DNK, umnožavanje cilj-
ne sekvence PCR reakcijom – kvalitativan test, a ako je uzorak pozitivan
nastavlja se analiza kvantitativnim testom. Ukoliko je sadržaj GMO u
uzorku hrane ili hrane za životinje veći od 0,9% prema važećim pravili-
ma mora biti obeležen (sl. 3).

Uzorak
Sample

Ekstrakcija DNK
Extraction of DNA

Kvantitativan
PCR test
Quantitative
PCR test

Pozitivan Negativan
Positive Negative

Kvantitativan
PCR test
Quantitative
PCR test

Sadržaj GMO >0,9% Obeležavanje uzorka

GMO content >0,9% Labelling of sample

Slika 3. Prikaz procedure PCR metode za detekciju GMO

Figure 3. Procedure of PCR based method for detection of GMO

347
 Semenarstvo

Veoma važnu ulogu u procesu detekcije GMO ima uzorkovanje se-

mena, sirovina ili poluproizvoda u toku procesa proizvodnje. Reprezen-
tativnost uzorka se mora očuvati u daljem postupku redukcije uzorka u
laboratoriji i pripremi radnog uzoraka. Pravilno uzorkovanje određuje
pouzdanost ili reprezentativnost dobijenih rezultata. U cilju ostvarenja
reprezentativnosti uzorka, ako se zahteva nizak nivo genetičke modifiko-
vanosti uzorka, veličina uzetog uzorka bi trebalo da raste (Gilbert, 1999).

Izolacija DNK

Za izolovanje DNK iz biljnog materijala i hrane biljnog porekla za

GMO analizu se primenjuje veliki boj metoda (Anklam i sar., 2002).
Njihova pogodnost se ocenjuje na osnovu prinosa, integritet i kvalite-
ta izolovane DNK. Predpostavljajući da je laboratorijski uzorak tipičan
poljski uzorak i da je adekvatno homogenizovan, za ekstrakciju DNK je
obično dovoljno između 100 i 350 mg uzorka.
Postoje tri različita pristupa za izolovanje DNK: CTAB metod, ko-
mercijalno dostupni kitovi koji koriste silika kolone za vezivanje DNK, i
kombinacija ove dve metode. CTAB metoda je primenljiva za izolovanje
DNK iz različitog biljnog materijala i hrane biljnog porekla, posebno
zbog dobrog odvajanja polisaharida od DNK. Razvijene su modifikova-
ne verzije CTAB metode kako bi se poboljšao prinos i kvalitet izolovane
DNK iz specifičnih sastojaka ili hrane. Prilikom izolacije DNK iz skroba
uveden je tretman sa enzimom α-amilazom, a kod izolacije iz lecitina
upotrebljava se heksan koji uklanjanje lipide (Meyer i sar., 2001, Wurtz i
sar., 1998). CTAB metod se može koristiti za ekstrakciju i prečišćavanje
DNK iz semena i lista soje (Nikolić i sar., 2009).
Od kvaliteta i čistoće izolovane DNK zavisi uspešnost PCR reakcije.
Kvalitet DNK je određen dužinom fragmenata i stepenom oštećenja pri-
likom izlaganja zagrevanju, niskom pH, i/ili nukleazama koji uzrokuju hi-
drolizu ili degradaciju. Kvalitet DNK varira u zavisnosti od vrste materijala
koji se ispituje, stepena obrade uzorka i primenjenog metoda za ekstrak-
ciju DNK. DNK koji je izolovan iz namirnica i hrane niskog je kvaliteta,
sa prilično kratkim ciljnim sekvencama, u opsegu 100–400 bp. Na čistoću
izolovane DNK utiču različite supstance: polisaharidi, lipidi i polifenoli ili
hemikalije korišćene u procesu DNK ekstrakcije. Ključni enzim PCR-a, Taq
polimeraza, može biti inhibiran od strane polisaharida, EDTA, fenola, SDS-
a i mnogih drugih jedinjenja, što vodi lažno negativnim rezultatima analize.

348
 Genetički modifikovane biljne vrste - metode za testiranje

PCR metode

PCR metode za testiranje genetički modifikovanih organizama su

dostupne u različitim formatima: dupleks, nested PCR; PCR-ELISA,
QC-PCR, real time PCR (Anklam i sar., 2002). Imaju široku primenu
kako u procesu stvaranja, tako i testiranja genetički modifikovanih or-
ganizama.
Metode za GMO detekciju zasnovane na PCR-u se mogu podeliti u
četiri nivoa specifičnosti (Holst-Jensen i sar., 2003). Najmanje specifičan
je uobičajeno nazvan „screening metod” kojim se detektuju DNK ele-
metod” kojim se detektuju DNK elemenati, promotor i terminator, koji
menati, promotor i terminator, koji su prisutni u većini različitih GMO
(sl. 4). različitih GMO (Slika 2).
M 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 M 1 2 3 4 5 6 7
1500
1500
850
850
400
400
200
200 195 bp
118 bp

Slika
Slika 4. Kvalitativan 2. Kvalitativan
PCR uzorka PCR35S
soje na prisustvo uzorka sojei na
promotora prisustvo
gena 35S promotora i gen
za lektin. M,
marker;
DNK marker; 1, blank, 1, blank,
2, negativna 2, negativna
kontrola, 3-5 GMOkontrola, 3-5 GMO
standardi: 0.1%, 0.5% 1%,standardi: 0.1%, 0.5%
6-10 uzorci soje
Figure 4. Qualitative PCR detection
Postoji ofnekoliko
35S promoter and lectin
DNK in soybean koji
elemenata samples.su prisutni u već
M, DNA marker, 1, blank, 2, negative control, 3-5 GMO standards: 0.1%, 0.5%, 1%,
modifikovanih biljnihsamples
6-10 soybean vrsta, na primer: P-35S promoter virus mozaika
enol-piruvilšikimat-3-fosfat sintaza (EPSPS) gen, koji kodira CryIA(b
Postoji nekoliko DNK elemenata koji su prisutni u većem broj gene-
thuringiensis,
tički modifikovanih pat/bar
biljnih vrsta, geniP-35S
na primer: fosfinotrihin
promoteracetiltransferaze
virus mo- iz Strepto
zaika karfiola (CaMV),
terminator5-enol-piruvilšikimat-3-fosfat
nopaline sintaze (Agrobacterium sintazatumefaciens)
(EPSPS) i, nptII, neom
gen, koji kodira gen,
CryIA(b) toksin iz Bacillus thuringiensis, pat/bar geni
selektovani marker za transformaciju biljnih celija koje su otporne na
fosfinotrihin acetiltransferaze iz Streptomyces spp., nos5’ terminator no-
Kontrolne
paline sintaze (Agrobacterium laboratorije
tumefaciens) obično
i, nptII, rade analize
neomicin fosfotran-na prisustvo ciljni
sferaza gen, selektovani marker
zastupljene za transformaciju
u mnogim biljnihGM
(ali ne i u svim) celijausevima
koje suna tržištu, npr. C
otporne na kanamicin.
nos5’ terminator, i nptII. Treba istaći da su ovi elementi mogu prir
Kontrolne laboratorije obično rade analize na prisustvo ciljnih se-
biljkama koje
kvence koje su zastupljene su ili zaražene
u mnogim (ali ne virusom
i u svim)mozaika karfiola
GM usevima na(Cauliflower Mos
tržištu, npr. CaMV 35S promoter,
bakterijom nos5’ terminator,
Agrobacterium i nptII.
tumefaciens, Treba
tako istaćičinjenicu ne treba
da ovu
analize dobijenih rezultata. Obzirom da je analiza zasnovana na utvrđiv
sekvence koja postoji u prirodi povećan je rizik od lažno pozitivnih rezult
349
Ispitivanje na navedene genetičke elemente nije dovoljno, već je
genetički modifikovanih organizama neophodno dokazati da nisu prisu
 Semenarstvo

Tabela 3. Primenljivost potencijalnih metoda za detekciju GMO zasnovanih na Agbios

Table 3. Applicability of methods for detection of GMO based on Agbios database
(www.agbios.com)

Prisutan
Prisutan nos5 ter-
35S Prisutan
Komercijalni minator npt II gen
Biljna vrsta naziv Proizvođač promotor
Presence Presence
Plant species Commercial Company Presence
of nos5 of npt II
name of 35S
termina- gene
promoter
tor
Maximizer
Syngenta Seeds + - -
Bt-176

Bt 11 Syngenta Seeds + + -
Aventis Crop
Liberty Link T25 + - -
Science

Kukuruz StarLink CBH-351 Aventis + + -

Maize
Roundup Ready
Monsanto - + -
GA21

Roundup Ready
Monsanto + + -
NK603

Yieldgard
Monsanto + - +
Mon 810

Soja Roundup Ready

Monsanto + + -
Soybean GTS 40-3-2

Roundup Ready Monsanto - - -

Uljana repica MS8xRF3 Aventis - + +

Canola
LibertyLink
Aventis Crop
Inovator + - +
Science
HCN92

Paradajz
Flavr Savr Calgene + - +
Tomato

Krompir
NewLeaf Monsanto + + +
Potato

350
 GA21 -
kukuruz Roundup Ready Monsanto +
NK603 Genetički modifikovane biljne vrste - metode za testiranje

kukuruz Yieldgard Mon 810 Monsanto +

soja Roundup Ready Monsanto +
GTS 40-3-2
da su ovi elementi mogu prirodno biti prisutni u biljkama koje su ili za-
uljana
ražene virusom mozaika Roundup Ready MosaicMonsanto
karfiola (Cauliflower Virus, CaMV) ili -
repica
bakterijom Agrobacterium tumefaciens, tako da ovu činjenicu ne treba
uljana
zanemariti MS8xRF3
prilikom analize Aventis
dobijenih rezultata. S obzirom da je analiza -
zasnovana na utvrđivanju prisustva DNK sekvence koja postoji u priro-
repica
di povećan je rizik od lažno pozitivnih rezultata testa.
uljana na navedene
Ispitivanje
LibertyLink Aventis Crop
genetičke elemente nije dovoljno, već je za +
Inovator HCN92 Science
repica
pouzdanu analizu genetički modifikovanih organizama neophodno do-
kazatiparadajz
da nisu prisutni Flavr Savr geni: nptII, nos,
i drugi specifični Calgene
EPSPS, pat/bar,
CryA(b) i sl. +
Ukrompir NewLeaf
tabeli 3 su dati primeri Monsanto
prisustva pojedinih genetičkih elemenata +
u različitim genetički modifikovanim biljnim vrstama.
Drugi nivo specifičnosti je metod za identifikaciju specifičnog gena,
koji detektuje deo aktivnog
Treći gena ispecifičnosti
nivo njegovog okruženja,je nakonstrukt
primer Bt gen specifičan m
za toksin koji deluje protiv insekata ili EPSPS gen koji kodira protein
za toleranciju na specifične herbicide. Ovom metodom identifikujemo
elementa, kao što su promotor i funkcionalan gen. U
koja je modifikacija prisutna. Ukoliko se radi o autorizovanim genetič-
kim modifikacijama isti gen može biti prisutan u nekoliko nezavisnih
različiti GMO mogu imati nekoliko elemenata sa isti
transformacija.
Treći nivo specifičnosti je konstrukt specifičan metod, koji detek-
plazmid
tuje spoj dva DNKkorišćen
elementa, kaouštoprocesu
su promotorstvaranja
i funkcionalanGMO gen. (npr. dv
U prirodi ovaj spoj nije prisutan, ali različiti GMO mogu imati neko-
Mon810)
liko elemenata (Agbios,
sa istim promotorom 2003). Nailislici
i genom, je isti 3 se može
plazmid kori- videti iden
šćen u procesu stvaranja GMO (npr. dve različite modifikacije Mon809
kukuruza
i Mon810) (Agbios,T25
2003).i Na
TCslici1507 konstrukt
5 se može specifičnom
videti identifikacija dve PCR met
genetičke modifikacije kukuruza T25 i TC 1507 konstrukt specifičnom
PCR metodom.

T25 TC1507

Slika 5. Konstrukt specifičan PCR za T25 i TC 1507 kukuruza / Figure 5. Construct

SLIKA 3 Konstrukt specifičan PCR za T25 i TC 1507 ku
specific PCR for the dectection of T25 and TC 1507 GMO maize (Nikolic et al., 2009)

Najveća specifičnost 351

se postiže kada se de
insertovane DNK i genoma domaćina, nazvan “event” sp
 Semenarstvo

Najveća specifičnost se postiže kada se detektuje jedinstveni region

između insertovane DNK i genoma domaćina, nazvan “event” specifi-
čan metod (sl. 4). Međutim, i ovaj metod ima svoja ograničenja. Kao
rezultat ukrštanja dve GMO linije u rekombinantnoj liniji će biti pri-
sutno više gena koji regulišu npr. kombinacija otpornosti na herbicide
liniji, ali
sa svojstvom ne moraju
tolerantnost biti vezani,
na insekte. Oba setamogu biti na gena
funkcionalnih različitim
su hrom
prisutna u rekombinovanoj liniji, ali ne moraju biti vezani, mogu biti
mogućnost
na različitim da će se naOtuda
hromozomima. ovajpostoji
način mogućnost
detektovatidasamo
će se jedna
na ovajmodifikaci
način detektovati samo jedna modifikacija.

(bp) M 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

233bp

Slika 6.4.
Slika Specifična
Specifična detekcija
detekcija T45repice,
T45 GMO uljane GMO uljane
pozitivni repice,
uzorci 11-19 pozitivni uzorc
Figure 6. Specific detection of T 45 GMO rapeseed, positive samples 11-19
(Nikolić et al., 2009)

6.2.1 Multipleks PCR

Multipleks PCR
Multipleks PCR se izvodi sa više setova prajmera koji simult
sekvence.PCR
Multipleks Prisustvo većeg
se izvodi broja
sa više prajmera
setova prajmerau jednoj reakciji može uzr
koji simultano
umnožavaju različite sekvence. Prisustvo većeg broja prajmera u jednoj
kao što su povećanje formiranja pogrešnih PCR proizvoda, prajm
reakciji može uzrokovati mnoge probleme, kao što su povećanje formi-
ranja dugih
pogrešnih PCR proizvoda,
fragmenata (Atlas prajmer-dimera
i sar., 1994). i amplifikaciju dugih
fragmenata (Atlas et al., 1994).
Mogućnost Mogućnost
korišćenjakorišćenja nekoliko svaki
nekoliko prajmera, prajmera, svaki sa određenom
sa određenom
specifičnošću, u jednoj reakciji, daje multidimenzionalnu perspektivu
reakciji, daje multidimenzionalnu perspektivu dijagnostičkom poten
dijagnostičkom potencijalu PCR. Ova metoda omogućava simultanu
omogućava
detekciju dve ili višesimultanu detekciju
ciljnih sekvenci. Kako sedve ili višeu istoj
praktično ciljnih sekvenci. Ka
reakci-
onoj zapremini odvija više reakcija umnožavanja, multiplex PCR zah-
reakcionojoptimizaciju
teva intenzivnu zapreminiu odvija
pogleduviše reakcija reakcionih
koncentracija umnožavanja, kom- multiplex
ponenti i programa u
optimizaciju umnožavanja. Svaka od paralelnih
pogledu koncentracija amplifikacija
reakcionih će
komponenti i progr
od paralelnih amplifikacija će imati svoju kinetiku i efikasnost,
specifičnosti352
i osetljivosti za svaku ciljnu sekvencu.
 optimizaciju u pogledu koncentracija reakcionih komponenti i prog
od paralelnih amplifikacija ćemodifikovane
Genetički imati svoju kinetiku
biljne vrste i efikasnost,
- metode za testiranje

specifičnosti i osetljivosti za svaku ciljnu sekvencu.

277 bp
195 bp
118 bp

Slika
Slika 7. Multipleks PCR, 5. Multipleks
simultano umnožavanjePCR,
gena zasimultano umnožavanje
zein (277bp), 35S promotor gena za zein
(195bp) i NOS terminator (118bp) u GMO kukuruzu
Figure 7. Multiplex(195bp) i NOS terminator
PCR, simultaneous amplification (118bp) u GMO
of zein (277bp), kukuruzu (Nikolić i
35S promoter sar.,
(195bp) and NOS terminator (118bp) in maize GMO (Nikolic et al., 2008)

Multipleks
imati svoju kinetiku PCRštoserezultira
i efikasnost, često koristi u dijagnostici
u različitoj genetički
specifičnosti i modifikov
osetljivosti za svaku ciljnu
vreme sekvencu.
potrebno za analizu kao i cenu analize (Nikolić i sar., 2008, 2
Multipleks PCR se često koristi u dijagnostici genetički modifiko-
vanih biljaka jer redukuje vreme potrebno za analizu kao i cenu analize
(Nikolić et al., 2008, 2009; Mafra
6.2.2 et al.,PCR
2008).
U slučajevima kada je Nested
ciljna DNK prisutna u nekoliko kopija jednostavan način
poboljšanje prinosa reakcije je nested PCR (Newton i Graham, 1994). Metod se
Nested PCR
sukcesivne PCR reakcije u kojima proizvod iz prve amplifikacije služi kao mat
U slučajevima kada je ciljna DNK prisutna u nekoliko kopija jednosta-
amplifikaciju.
van način za značajno poboljšanje prinosa reakcije je nested PCR (Newton
Nested
i Graham, 1994).i Metod
seminested PCR
se sastoji su sukcesivne
iz dve često veomaPCRefikasni
reakcije uu kojima
redukciji ili eliminac
proizvod iz prve amplifikacije
proizvoda a u isto vremesluži kao matrica
povećava za drugureakcije.
senzitivnost amplifikaciju.

(bp) M 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
1500
850
169bp
400
200

50
50

Slika 8. Nested
Slika 6.PCR uzorakaPCR
Nested soje nauzoraka
prisustvo soje
EPSPS nagenaprisustvo
M, DNK marker;
EPSPS 1, blank,
gena2, M, DNK marker
negativna kontrola, 3-5 GMO standardi: 0.1%, 0.5% 1%, 6-16
negativna kontrola, 3-5 GMO standardi: 0.1%, 0.5% 1%, 6-16 uzorciuzorci soje soje (N
Figure 8. Detection of EPSPS gen in soybean samples by nested PCR. M, DNA marker,
2009).
1, blank, 2, negative control, 3-5 GMO standards: 0.1%, 0.5%, 1%, 6-16 soybean samples
(Nikolic et al., 2009)

6.2.3 Real Time PCR

353
Real-time PCR metoda za određivanje sadržaja GMO se zasniva na
transgenih specifičnih sekvenci i endogenih referentnih gena koji su specifični
biljnu vrstu. Ovaj test je nastao zahvaljujući otkrićima da enzim Taq polimeraz
 Semenarstvo

Nested i seminested PCR su često veoma efikasni u redukciji ili elimi-

naciji neželjenih proizvoda a u isto vreme povećava senzitivnost reakcije.

Real Time PCR

Real-time PCR metoda za određivanje sadržaja GMO se zasniva na

umnožavanju transgenih specifičnih sekvenci i endogenih referentnih
gena koji su specifični za određenu biljnu vrstu. Ovaj test je nastao za-
hvaljujući otkrićima da enzim Taq polimeraza ima u 5’-3’ smeru egzo-
nukleaznu aktivnost i kreiranjem oligonukleotidne probe koja je obe-
ležena sa dve fluorescentne boje. U toku PCR reakcije Taq polimeraza,
seče internu probu i boja reporter emituje fluorescenciju koju registruje
aparat. Kada je proba intaktna fluorescenciju koju emituje boja reporter
apsorbuje tzv. quencher – druga boja. Nivo emisije fluorescencije je pro-
porcionalan količini transgena u uzorku (sl. 9).

Prajmer / Primer
Prajmer / Primer Proba / Probe

Slika 9. Princip „Real Time” PCR testa

Figure 9. Real Time PCR principe (RT-PCR) (Nikolic et al., 2004)

Ukoliko je koncentracija GMO DNK visoka aparat će registrovati fluo-

rescenciju posle manjeg broja ciklusa umnožavanja. Svaka analiza sadržaja
GMO u uzorku uključuje i seriju standarda, tako se procenat genetske mo-
difikacije uzorka određuje u odnosu na standardnu krivu (sl. 10).
Ukoliko je GMO hibrid nastao ukrštanjem dve roditeljske GMO li-
nije, kvantitativno se određuje sadržaj pojedinačnih roditeljskih gena
u uzorku semena. U SAD, ako su oba roditelja autorizovana, ovaj tip
GMO hibrida je dozvoljen, dok je u EU potrebna posebna autorizacija
za hibrid. Real Time PCR se koristi i za utvrđivanje sadržaja GMO hra-
ne koja u svom sastavu ima komponente biljnog porekla (Taški-Ajdu-
ković et al., 2009).

354
 % GMO u

PCR proizvod
uzorku
Genetički modifikovane biljne vrste - metode za testiranje
Ukoliko je koncentracija GMO DNK visoka aparat će registrovati fluorescenciju posle
manjeg broja ciklusa umnožavanja. Svaka analiza sadržaja GMO u uzorku uključuje i seriju
standarda, tako se procenat genetske modifikacije uzorka određuje u odnosu na standardnu
krivu (šema 4). Broj ciklusa

% GMO u
PCR proizvod

uzorku

Broj ciklusa
% GMO
Broj ciklusa
Šema 4. Kvantitativno određivanje GMO u uzorku
Ukoliko GMO
Slika 10. Kvantitativno određivanje je GMO hibrid nastao ukrštanjem dve roditeljske GMO linije,
u uzorku
Broj ciklusa

Figure 10. Quantification of the GMO content in the sample (Nikolic

se određuje sadržaj pojedinačnih roditeljskih gena u uzorku semena. U USA
et al., 2004)
roditelja autorizovana, ovaj tip GMO hibrida je dozvoljen, dok je u EU potr
autorizacija za hibrid. Real Time PCR se koristi i za utvrđivanje sadržaja GMO
svom sastavu ima komponente biljnog porekla (Taški i sar., 2009).
Razvoj metoda u budućnosti
% GMO

7. Razvoj metoda u budućnosti

Šema 4. Kvantitativno određivanje GMO u uzorku
Metode koje se koriste za testiranje
Ukoliko je GMO hibrid nastao ukrštanjem dve roditeljske
genetički
GMO koje
Metode
modifikovanih
linije,sekvantitativno
biljnih
koriste za testiranje genetički modifikovanih biljnih v
vrsta i hrane u potpunosti ne zadovoljavaju
se određuje sadržaj pojedinačnih roditeljskih gena u uzorku semena.
potpunosti
potrebe korisnika.
U USA, ako potrebe
ne zadovoljavaju
Očekuje
su oba korisnika. Očekuje se da će u budućnosti
se da će u budućnosti razvoj metoda
roditelja autorizovana, ovaj tip GMO hibrida je dozvoljen,
za testiranje
dok je ugenetički
za testiranje EU potrebna
genetički modifikova-
posebna organizama voditi ka smanjenju cene anal
modifikovanih
nih organizama voditi ka smanjenju
autorizacija za hibrid. Real Time PCR se koristi i za utvrđivanje
cene
rezultatasadržaja
analize
za kraćeGMO vreme.
i
hrane
dobijanju rezultata
koja u će većina metoda u isto vreme identifik
Verovatno
svom sastavu zaima
kraće vreme.
komponente Verovatno
biljnog će većina
porekla (Taški i sar., metoda
2009).
genetičke
u isto vreme identifikovati
elemente i gene, ali i omogućiti kvantifikaciju istih (Holst Jensen, 200
različite genetičke elemente i gene, ali i omogućiti kvantifikaciju istih
Prisustvo neautorizovanih genetičkih modifikacija, ali koje su ocenjene
(Holst
7. Razvoj metoda Jensen 2009).
u budućnosti
nekim zemljama će biti prihvaćene u većini drugih zemalja kako bi se prevazi
Metode kojePrisustvo
se koriste neautorizovanih genetičkih
za testiranje genetički modifikovanih modifikacija,
biljnih
svetskoj trgovini. vrsta i hraneali u koje su oce-
potpunosti ne zadovoljavaju potrebe korisnika. Očekuje se da će u budućnosti razvoj metodavećini drugih
njene kao sigurne u nekim zemljama će biti prihvaćene u
za testiranjezemalja kako bi se organizama
genetički modifikovanih prevazišao problem
voditi ka smanjenju u svetskoj
cene analizetrgovini.
i dobijanju
Nove tehnologije transformacije, odnosno
rezultata za kraće vreme. Verovatno će većina metoda u isto vreme identifikovati stvaranja
različitegenetički mo-
difikovanih
genetičke elemente i gene, aliorganizama će voditiistih
i omogućiti kvantifikaciju ka(Holst
novim metodama
Jensen, 2009). za detekciju, koje
uključuju
Prisustvo mikročipove,
neautorizovanih elektohemijske
genetičkih modifikacija, ali koje susenzore
ocenjene kao i masenu
sigurne u spektrofoto-
metriju.
nekim zemljama će biti prihvaćene u većini drugih zemalja kako bi se prevazišao problem u
svetskoj trgovini.Međunarodna harmonizacija i razmena informacija u oblasti stva-
ranja GMO, eksperimentalnih poljskih ogleda, DNK sekvenci među
kompetentnim zemljama i njihovim laboratorijama, će pozitivno uticati
na svetsku trgovinu. Razvoj regulative u oblasti biotehnologije 14 i zahtevi
za autorizaciju i obeležavanje će možda rezultirati i u menjanju priorite-
ta i stvaranju novih izazova za laboratorije za GMO testiranje.

355
 Semenarstvo

LITERATURA

Agbios: Biotch Crops Database. http://www.agbios.com. AGBIOS,

Merrickville, Ontario, Canada.
Anklam E, Neumann D (2002): Method development in relation to
regulatory requirements for detection of GMOs in the food chain.
J. AOAC Int. 85(3):754-6
Anklam E, Gadani F, Heinze P, Pijnenburg H, Van Den Eede G (2001):
Analytical methods for detection and determination of genetically
modified organisms in agricultural crops and plant-derived food
products. Eur. Food Res. Technol. 214: 3-26
Anklam E, Heinze P, Kay S, Van den Ede G (2002): Validation
Studies and proficiency testing. J. AOAC Int. 85 (3): 809-815
Atlas B, Bey A K (1994): Polymerase chain reaction. In: Gerhardt P,
Murrey R G E, Wood W A, Krieg N R (Eds.) Methods for general
and molecular bacteriology. Washington, DC: American Society
for Microbiology, 418-435
Berdal K G, Holst-Jensen A (2001): Roundup Ready® soybean
event-specific real-time quantitative PCR assay and estimation of the
practical detection and quantification limits in GMO analyses.
Eur. Food Res. Technol. 213: 432-438
Corbisier P, Trapmann S, Gancberg D, Van Iwaarden P, Hannes L,
Catalani P, Le Guern L, Schimmel H (2002): Effect of DNA
fragmentation on the quantitation of GMO. Eur. J. Biochem. 269
(1): 40
Gilbert J (1999): Sampling of row materials and proceesed food for the
presence of GMOs. Food Control 10: 363-365
Hemmer W (1997): Foods derived from genetically modified organism
and detection methods. BATS-Report 2/1997. Agency
for Biosafety Research and Assesment of Technology Impacts of the
Swiss Priority Programe Biotechnology of the Swiss National
Science Foundation, Basel, Switzerland
Holst-Jensen A, Rønning S B, Løvseth A, Berdal K G (2003):

356
 Genetički modifikovane biljne vrste - metode za testiranje

PCR technology for screening and quantification of genetically modified

organisms (GMOs). Anal. Bioanal. Chem. 375: 985-993
Holst-Jensen A (2009): Testing for genetically modified organisms
(GMOs): Past, future perspectives. Biotechnol. Adv. 27: 1071-1082
James C, Global status of commercialized biotech/GM crops (2010):
Brief 42 International Service for the Acquisition of Agri-Biotech
Applications (ISAAA)
Kuribara H, Shindo Y, Matsuoka T, Takubo K, Futo S, Aoki N (2002):
Novel reference molecules for quantitation of genetically modified
maize and soybean, J. AOAC Int. 85:1077-1089
Lin H Y, Chiang J W, Shin D Y (2002): Detection of genetically modified
soybeans by PCR method and immunoassay kits. J. Food Drug
Anal. 9: 160-166
Mafra I, Ferreira I M P L V O, Oliveira M B P P (2008): Food authentication
by PCR-based methods. Eur. Food Res. Technol. 227 (3): 649-665
Mattarucchi E, Weighardt F, Barbati C, Querci M, Van de Eede, G
(2005): Development and applications of real-time PCR standards
for GMO quantification based in tandem-marker plasmids. Eur.
Food Res. Technol. 221: 511-519
Milošević M, Vujaković M, Nikolić Z, Ignjatov M (2007): Kontrola
kvaliteta semenskog materijala. Nauka osnova održivog razvoja,
Društvo genetičara Srbije, Beograd, 95-124
Milošević M, Nikolić Z, Vujaković M, Taški-Ajduković K, Ignjatov M,
Petrović D (2008): Genetically modified crops – general view. The
Second Joint PSU-UNS International Conference on BioScience:
Food, Agriculture and Environment, Jun 22-24, 2008, Novi Sad,
Serbia, 12-17
Meyer K, Rosa C, Hischenhuber C, Meyer R (2001): Determination of
locust bean gum and guar gum by polymerase chain reaction and
restriction fragment length polymorphism analysis. J. AOAC Int.
84: 89-99
Newton C R, Graham A (1994): PCR, BIOS Scientific Publishers,
Limited, Oxford
Nikolić Z, Taški-Ajduković K, Tatić M, Balešević-Tubić S (2009):
Monitoring of the Roundup Ready soybean in the Vojvodina
province in Serbia. Ind. Crops 29: 638-641
Nikolić Z, Taški-Ajduković K, Jevtić A, Marinković D (2009): Detection

357
 Semenarstvo

of GM Soybean in Food Products by Simultaneous Employment of

Three Pairs of PCR Primers. Food Res. Int. 42: 349-352
Nikolić Z, Milošević M, Vujaković M, Marinković D, Jevtić A, Balešević-
Tubić S (2008): Qualitative triplex PCR for the detection of
genetically modified soybean and maize. Biotechnol. Biotec. Eq.
22: 801-803
Nikolić Z, Milošević M, Vujaković M, Ignjatov M (2007): Genetski
modifikovani organizmi u svetlu domaćih i svetskih propisa. Sel.
Semen. 3-4: 59-63
ISO 21571Foodstuffs — Methods of analysis for the detection of
genetically modified organisms and derived products - Nucleic
acid extraction
ISO 21569 Foodstuffs — Methods of analysis for the detection of
genetically modified organisms and derived products - Qualitative
nucleic acid based methods
ISO 21570 Foodstuffs — Methods of analysis for the detection of
genetically modified organisms and derived products - Quatitative
nucleic acid based methods
Official Collection of Test Method (1998): Detection of a genetic
modification of soybeans by amplification of the modified DNA
sequence by means of the polymerase chain reaction (PCR) and
hybridisation of the PCR product with a DNA probe. German
ederalFoodstuffs Act - Food Analysis, article 35
Službeni glasnik RS (2009): Zakon o genetički modifikovanim
organizmima, Službeni glasnik RS, broj 41/09.
Taški-Ajduković K, Nikolić Z, Vujaković M, Milošević M, Ignjatov M,
Petrović D (2009): Detection of genetically modified organisms in
processed meat products on the Serbian food market. Meat Sci.
81: 230-232
Taverniers I, Van Bockstaele E, De Loose M (2004): Cloned plasmid
DNA fragments as calibrators for controlling GMOs: Different
real-time duplex quantitative PCR methods. Anal. Bioanal. Chem.
378: 1198–1207
Trapmann S, Burst M, Broll H, Macarthur R,Wood R, Zel J (2008):
Guidance document on measurement uncertainty for GMO
testing laboratories, European Commission, Joint Resesach
Centre.

358
 Ankica Kondić-Špika, Borislav Kobiljski

Genotipska karakterizacija
gajenih biljaka
– DNK Fingerprinting
Semenarstvo

360
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

UVOD

Dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) predstavlja osnovnu gra-

divnu jedinicu svih živih organizama. Specifični redosled nukleotida
(adenin, guanin, timin i citozin) u sekvencama DNK određuje sintezu
proteina i enzima, koji dalje utiču na pojavu različitih osobina koje ka-
rakterišu svaki organizam. Kod biljaka to mogu biti oblik listova, boja
cvetova, boja ploda, ili pak sinteza širokog spektra različitih hemijskih
jedinjenja. DNK predstavlja genotip (genetski identitet) jednog organiz-
ma, koji određuje fenotip (fizičke karakteristike) tog organizma.
Unutar živih sistema organizacija DNK je uniformna u čitavom or-
ganizmu, nezavisno od organa, uslova sredine ili razvojnih faza. Speci-
fičnost organizacije DNK zapravo nosi jedinstvenost svakog organizma.
DNK profil (sl. 1a), slično kao barkod (sl. 1b), jedinstven je kao otisak
prsta (fingerprint) i specifičan za svaku individuu, te može biti korišćen
za identifikaciju individua sa apsolutnom sigurnošću, na isti način kao i
konvencinalni otisci prstiju.

Slika 1. DNK profili (a), kao i barkodovi (b), jedinstveni su za svaku individuu, te se mogu
koristiti za pouzdanu identifikaciju genotipova kod biljaka
Figure 1. DNA profiles (a), same as barcodes (b), are unique for each individual and
could be used for certain identification of plant genotypes (Kondić-Špika et al. 2008)

361
 Semenarstvo

ISTORIJAT

Termin DNK fingerprinting, u svom originalnom značenju, odnosi

se na metod razvijen 1985. godine od strane Sir Alec Jeffreys-a i njego-
vih saradnika, zasnovan na Southern blot analizi i RFLP (Restriction
Fragment Lenght Polymorphism) tehnici. U istraživanju Jeffreys et al.
(1985) proučavan je gen za mioglobin, protein koji skladišti kiseonik u
mišićnim ćelijama. Tehnika je veoma brzo našla široku primenu, prvo u
sudskoj medicini, a kasnije i u drugim oblastima.
U analizi biljnog genoma tehnika DNK fingerprintiga prvi put je
primenjena u istraživanju Ryskov et al. (1988), u kojem su ispitiva-
ne razlike između dve sorte ječma (Hordeum vulgare). U njihovom
istraživanju korišćena je Southern blot hibridizacija sa M13 probom,
na fragmentima DNK isečenim HaeIII restrikcionim enzimom. Istu
probu koristili su i Rogstad et al. (1988) u generisanju DNK profila za
brojne skrivenosemenice i golosemenice. U istraživanju, objavljenom
iste godine, Dallas (1988) je primenio humanu 33.6 minisatelit probu
u razdvajanju sorti pirinča. U 1989. godini sintetički oligonukleotidi
koji prepoznaju repetitivne DNK sekvence (mikrosatelite) uvedeni su
u DNK fingerprinting kod biljaka. Weising et al. (1989) su pokaza-
li da je moguće dobiti polimorfne DNK profile kada se DNK ječma
ili nauta iseče restrikcionim enzimima, fragmenti razdvoje elektro-
forezom na agaroznom gelu, a zatim osušeni gelovi hibridizuju sa
radioaktivno obeleženim (GACA ili GATA) probama. Nakon toga
objavljen je veliki broj radova (Weising et al. 1991, 1992, Beyermann
et al. 1992, Depeiges et al. 1995, Sharma et al. 1995) o ovom, tzv.
oligonukleotidnom fingerprinting pristupu kod biljaka, ukazujući na
to da nivo detektovanih razlika u velikoj meri zavisi od izabrane pro-
be. Više detalja o DNK fingerprintingu biljaka sa mini- i mikrosatelit
komplementarnim hibridizujućim probama može se naći u pregled-
nim radovima Nybom (1991, 1993), Weising et al. (1991) i Weising
and Kahl (1998).

362
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

TRI DNK FINGERPRINTING TEHNIKE

Dominantni markeri

Tokom godina, naučnici su razvili mnoge tehnike za DNK finger-

printing, koje se razlikuju po kompleksnosti, troškovima i pouzdanosti.
Najčešće se radi o varijacijama i kombinacijama tehnika zasnovanih na
koriščenju restrikcionih enzima i lančane reakcije polimeraze (Polyme-
rase Chain Reaction-PCR).
Korišćenjem RFLP tehnike
i specifičnih proba-enzim kom-
binacija moguće je dobiti veoma
kvalitetne profile. Međutim, sa
pojavom PCR tehnologije, nasta-
le su brojne jednostavnije tehnike
za molekularnu karakterizaciju.
Dve metode koje koriste prajme-
re proizvoljne sekvence objavljene
su 1990. (Welsh and McClelland
1990, Williams et al. 1990), dok je
treća objavljena 1991. godine (Ca-
etano-Anollés et al. 1991a, 1991b).
Pokazalo se da ovakvi prajmeri,
koji generišu nepoznate ampliko-
ne iz genomske DNK, rezultiraju
polimorfnim prikazima produka-
ta, nakon elektroforeze i bojenja.
Iz ove grupe izdvajaju se RAPD
(Random Amplified Polymorphic
DNA) markeri, koje su razvili Slika 2. AFLP profili 19 uzoraka Cynodon spp.
Williams et al. (1990), kao najpo- Figure 2. AFLP profiles of 19 Cynodon spp.
godniji za DNK profilisanje. Samo samples (Wu et al., 2005)

363
 Semenarstvo

nekoliko godina kasnije pojavljuje se novi metod, u vidu AFLP (Am-

plified Fragment Lenght Polymorphism) markera, predstavljen u radu
Zabeau and Vos (1993). Ovaj metod kombinuje elemente od obe pret-
hodne grupe markera, RFLP i RAPD. Iako je tehnički mnogo zahtevnija
od RAPD metode, primenom AFLP tehnike dobija se veliki broj poli-
morfnih traka u DNK profilima (sl. 2).
Treću grupu tehnika za DNK profilisanje, zasnovanih na PCR-u,
karakteriše to što usmeravaju PCR amplifikaciju na određeni tip (najče-
šće repetitivne) DNK, bez potrebe da se razvijaju prajmeri koji su spe-
cifični za svaku vrstu. Najbolji primer ovakvog pristupa jesu ISSR (Inter
Simple Sequence Repeats) markeri. Većina navedenih tipova markera
(RFLP, RAPD, AFLP) opisani su u četvrtom poglavlju ove knjige (Pri-
mena genetskih markera u identifikaciji i određivanju genetske čistoće
sorti i hibrida), te će u ovom poglavlju biti opisani samo ISSR markeri,
kao i specifičnosti primene nabrojanih markera u DNK fingerprintingu.
ISSR markeri nastaju u PCR reakciji, u kojoj se kao prajmeri koriste
jednostavne ponavljajuće sekvence (npr. [AC]n), da bi se amplifikovao
region između dve ovakve ciljne sekvence (Kahl 2001). U ovoj tehnici,
prema Zietkiewicz et al. (1994), prajmeri na bazi mikrosatelita koriste se
da amplifikuju inter-SSR DNK sekvence, odnosno sekvence između dva
mikrosatelitska lokusa. Kod ovih markera jedan prajmer ili kombinacija
prajmera može da se sastoji od sekvence mikrosatelita kojoj je dodata
jedna ili nekoliko drugačijih baza u regionu 3’, tako da amplifikuje regi-
on između dva mikrosatelitska lokusa, sa oligonukleotidima vezanim za
ponovljivu sekvencu. Mnogo složeniji način vazivanja prajmera može se
postići korišćenjem prajmera sa dodatnim bazama na 5’ kraju, kod kojih
je SSR region sastavni deo produkta amplifikacija, kao i kombinovanjem
3’ i 5’-prajmera ​​(Zietkiewicz et al. 1994). ISSR markeri nisu uslovljeni
poznavanjem sekvence oko SSR lokusa, te su široko primenjeni kod ra-
znih biljnih vrsta (Wolfe and Liston 1998). To su uglavnom dominantni
markeri, mada povremeno neki od njih ispolje i kodominantnost. Neo-
graničen broj prajmera može se sintetisati za različite kombinacije di-,
tri-, tetra-i penta-nukleotida, sa dodatkom od nekoliko baza i mogu se
iskoristiti za širok spektar primene kod biljaka. ISSR analiza tehnički
je jednostavnija od bilo kog drugog sistema markera, pruža visoko po-
novljive rezultate i generiše viši nivo polimorfizma, u odnosu na druge
markere, u mnogim živim sistemima. Preciznost ovih markera zasniva
se na dugim prajmerima i striktno definisanoj temperaturi anilinga.

364
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

Zbog brzine kojom se može obraditi veliki broj uzoraka, metode

zasnovane na PCR tehnici postale su veoma brzo popularne. AFLP,
RAPD i ISSR markeri još uvek se dosta koriste, iako su RAPD markeri
često kritikovani zbog problema sa reproducibilnošću i kompetitivnim
vezivanjem prajmera. Ovi problemi manje su prisutni kod AFLP tehni-
ke, koja se često smatra za odličan izbor u slučajevima kada je poželjno
dobiti veliki broj polimorfnih traka. Sve tri metode obično daju slične
rezultate, kada se primene na istom biljnom materijalu, u cilju proce-
ne genetičkog diverziteta i genetičke udaljenosti genotipova. Međutim,
detektovani lokusi uglavnom su bialelni (prisutan ili odsutan produkt),
te su početni pokušaji da se razdvajanje hetero- od homozigota vrši
na osnovu intenziteta dobijenih traka ubrzo napušteni. Zbog toga, ovi
markeri se smatraju za dominantne markere, čime je značajno umanjen
njihov potencijal za primenu u populacionoj genetici i detaljnijim gene-
tičkim analizama.

Kodominantni markeri

SSR (Simple Sequence Repeats) markeri ili mikrosateliti zasnovani

su na korišćenju PCR tehnike u kojoj se kao prajmeri koriste sekvence
komplementarne regionima koji okružuju hipervarijabilne mikrosateli-
te (Smeets et al. 1989, Tautz 1989, Weber and May 1989). Ova tehnika
postala je veoma atraktivna u animalnoj genetici početkom 90-ih godi-
na, da bi ubrzo privukla i botaničare da istražuju potencijal ovog pri-
stupa za genetičke analize kod biljaka. Mikrosateliti su prvi put uspešno
primenjeni kod biljaka 1992. godine (Akkaya et al. 1992). S obzirom na
to da su mikrosateliti po svojim osobinama multialelni i kodominantni
markeri, imaju veoma širok spektar primene u genetičkim istraživanji-
ma kod biljaka, kao što su utvrđivanje razlika između genotipova, popu-
laciona istraživanja, lociranje ekonomski važnih major gena i QTL-ova,
kao i linkidž mapiranje (Li et al., 2002; Kobiljski i sar., 2005; 2009, Brba-
klić i sar., 2009, 2010; Neumann et al., 2010; Trkulja i sar., 2011). Glav-
ni nedostaci mikrosatelitskih markera jesu vreme i troškovi potrebni
za razvijanje prajmera specifičnih za svaku vrstu (Squirrell et al. 2003).
Međutim, neka istraživanja su pokazala da je moguć transfer mikrosa-
telitskih markera između vrsta koje pripadaju istom rodu, ili ponekad
čak i između različitih rodova (Arnold et al., 2002; Peakall et al., 1998).

365
 Semenarstvo

Potreba da se smanje troškovi i poveća količina informacija po

uzorku dovela je do razvoja nove generacije molekularnih tehnologija.
SNP (Single Nucleotide Polymorphism) markeri povezani su sa mesti-
ma na hromozomima, na kojima se DNK sekvence dva genotipa razli-
kuju u samo jednoj bazi. Ove razlike nastaju kao posledica tranzicije
(prelazak purinskih u purinske ili pirimidinskih u pirimidinske baze) ili
transverzije (prelazak purinskih u pirimidinske baze ili obrnuto). Neke
od prednosti SNP markera, na osnovu iskustava sa sekvenciranjem hu-
manog genoma, su:
– SNP markeri su stabilniji od SSR, a otuda i pouzdaniji,
– SNP su značajno brojniji od SSR markera (Kwok et al. 1996),
– f rekvencija pojavljivanja SNP je mnogo veća nego kod SSR mar-
kera (na svakih nekoliko desetina kbp),
– SNP nemaju uniformnu distribuciju u genomu,
– g ustina SNP u genskim sekvencama je niska (Brayan et al., 1999),
ali mogu biti značajni izvori varijabilnosti za eksploataciju u ople-
menjivačkim programima i
–p  ogodni su za tehnike koje ne koriste gelove, čime je omogućen
značajno veći protok, odnosno broj uzoraka koje je moguće ana-
lizirati u jedinici vremena.

Markeri za detekciju polimorfnosti organelarne DNK

Početkom devedestih godina prošlog veka razvijeni su i PCR praj-

meri koji omogućavaju amplifikaciju citoplazmatske i mitohondrijalne
DNK kod velikog broja biljnih vrsta (Taberlet et al., 1991; Demesure
et al., 1995; Dumolin-Lapègue et al., 1997; Duminil et al. 2002). Zbog
konzerviranosti mesta vezivanja unutar kodirajućih regiona, mnogi od
ovih prajmera su univerzalni, odnosno mogu se koristiti kod različitih
vrsta, rodova, pa čak i familija. Produkti amplifikovani sa ovakvim or-
ganele-specifičnim prajmerima mogu biti sekvencionirani direktno, ili
sečeni restrikcionim enzimima, ukoliko se koriste tzv. CAPS (Cleaved
Amplified Polymorphic Sequences) markeri (Konieczny and Ausubel,
1993). Hloroplastni CAPS markeri postali su uobičajen metod koji se
koristi za filogeografska istraživanja unutar biljnih vrsta.

366
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

Prvi univerzalni prajmeri za organelarnu DNK bili su usmereni na

prethodno identifikovane gene, dok drugi pristup podrazumeva am-
plifikaciju hloroplastnih mikrosatelita (Powell et al. 1995, Weising and
Gardner 1999). Ovi mikrosateliti su manje varijabilni u pogledu broja
ponavljanja u odnosu na njihove nuklearne analoge (Provan et al. 1999),
ali ipak sadrže dovoljnu količinu varijabilnosti u okviru određene biljne
vrste (Provan et al. 2001).

Tehnologije za brzu detekciju identiteta

U Kanadi je u poslednjih nekoliko godina intezivno rađeno na ra-

zvoju brze i jeftine dijagnostičke platforme (Rapid Identity Detected
Technology –RIDT) za DNK fingerprinting registrovanih sorti pšeni-
ce (Procuiner et al. 2009). Obrada uzorka korišćenjem ove platforme
postiže se fingerprintingom iz jednog semena, tako da se i uzorak koji
se sastoji od mešavine različitih sorti može analizirati. RIDT platforma
omogućava veliku brzinu, visoku propusnu moć, robotizovanu automa-
tizaciju laboratorijskog rada i nisku cenu DNK fingerprintinga pšenice
na bazi SNP tehnologije. Jeftina ekstrakcija DNK iz jednog semena, brza
PCR amplifikacija i jednostavno skoriranje SNP rezultata najvažniji su
preduslovi za određivanje DNK profila iz velikog broja pojedinačnih
semena godišnje i to po veoma niskoj ceni. Troškovi su svakako domi-
nantan problem u svakom programu fingerprintinga, dok su u ovom si-
stemu ukupni troškovi za potrošni materijal po jednom markeru proce-
njeni na manje od 0,60 USD po semenu. RIDT platforma takođe može
razlikovati sorte koje su veoma slične, što je značajno, s obzirom na to
da veći broj sorti može imati zajedničku genetičku osnovu. Rezultati
„od semena do fingerprinting podataka” iz centralne laboratorije mogu
se preneti elektronskim putem na bilo koju lokaciju, korišćenjem labo-
ratorijskog sistema za upravljanje informacijama.
Izradu ove Platforme (RIDT) finansirao je konzorcijum sačinjen od
vlade Kanade i velikih industrijskih partnera, koji su na neposredan ili
posredan način vezani za proizvodnju i promet semena. Sigurno je da će
se trend stvaranja brzih, jeftinih i pouzdanih DNK tehnologija u odre-
đivanju identiteta sorti gajenih biljaka nastaviti i u budućnosti, kada će
ovakve tehnologije imati sve značajniju ulogu i široku primenu.

367
 Semenarstvo

DNK barkoding

DNK barkoding je relativno novi koncept koji je razvijen za do-

bijanje brze, tačne i automatizovane identifikacije vrsta pomoću stan-
dardizovanih kratkih DNK sekvenci (Vijayan and Tsou, 2010). U DNK
barkodingu, specifični redosledi nukleotida u malim DNK fragmenti-
ma (400–800 bp) koriste se kao posebne referentne kolekcije za identi-
fikaciju uzoraka i za razlikovanje vrsta koje izgledaju veoma slično (sl.
3). Početni cilj DNK barkoding procesa jeste formiranje onlajn biblio-
teka barkod sekvenci za sve poznate vrste, koje mogu da posluže kao
standard, sa kojim će se porediti DNK barkodovi svih identifikovanih
ili neidentifikovanih vrsta. U cilju promovisanja upotrebe DNK barko-
dinga za sve eukariotske oblike života na našoj planeti, osnovan je Con-
sortium for the Barcode of Life (CBOL) u maju 2004. godine, u koji je
do 2010. godine bilo uključeno više od 120 organizacija iz 45 zemalja
(Vijayan and Tsou, 2010).

Slika 3. Svaka od četiri baze DNK sekvence predstavljena je drugačijom bojom (a)
Tip i redosled baza u DNK sekvenci određuje redosled boja u DNK barkodu (b)
Figure 3. Each of the four bases in a DNA sequence is represented by a different colour (a)
(Source: http://www.cmarz.org/barcode.html).
The type and order of the DNA bases in a sequence determine the order of colours in
the DNA barcode (b)
(Source: http://www.botanicgardens.ie/herb/research/maplebarcodes.htm)

368
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

Barkoding je dobro razrađena tehnika za identifikaciju vrsta kod

životinja (sl. 4). Prvo istraživanje izveli su Hebert et al. (2003), koji su
pokazali da se mogu identifikovati pojedine vrste iz kolekcije sačinjene
od 200 vrsta leptira, sa 100% tačnosti, pomoću mitohondrijalnog gena
za citohrom c oksidazu podjedinica I (COI). Međutim, kod biljaka,
zbog poteškoća u pronalaženju prihvatljivog univerzalnog barkoda, to
tek treba da bude razrađeno. Na osnovu relativne efikasnosti testira-
nja, CBOL je nedavno identifikovao nekoliko lokusa kao potencijalnih
kandidat barkodova, te je preporučen standardni barkod sa dva loku-
sa (rbcL + matK) za identifikaciju biljnih vrsta. Moć razlikovanja vrsta
ovog barkoda sa dva lokusa iznosi oko 70%, te je za bolju rezoluciju
potrebno uvesti i dodatne lokuse.

Slika 4. DNK barkodovi različitih životinjskih vrsta

Figure 4. DNA barcodes of different animal species
(Source: http://sitfu.com/2010/10/every-species-to-get-own-dna-barcode-
international-barcode-of-life/)

DNK barkoding može pomoći u rešavanju nekih problema povezanih

sa tradicionalnim taksonomskim identifikacijama vrsta na osnovu mor-
foloških osobina, kao što je pogrešna identifikacija vrste usled fenotipske

369
 Semenarstvo

plastičnosti i genotipske varijabilnosti svojstava, previđanje prikrivenih

taksona itd (CBOL-Plant Working Group, 2009). DNK barkoding, da-
kle, može da obezbedi onima koji se bave taksonomijom, konzervaci-
jom i sl., isplativo i efikasno sredstvo, kao što je i barkod za identifikaciju
proizvoda u supermarketu. U kontekstu brzog ekonomskog razvoja i
posledica njegovog uticaja na floru i faunu širom naše planete, identi-
fikacija vrsta pomoću brzih metoda od suštinskog je značaja za proce-
nu biodiverziteta, u cilju očuvanja retkih endemskih i ugroženih vrsta.
Ipak, treba imati u vidu da DNK barkoding nije alternativa taksonomiji
i ne može da je zameni, ali je veoma koristan jer može poslužiti za dobi-
janje dragocenih informacija o nepoznatim taksonima.

Poređenje različitih marker sistema i izbor tehnike

za DNK fingerprinting

Brojna komparativna istraživanja su sprovedena u cilju poređenja

različitih tehnika i utvrđivanja koja je najpogodnija i najpouzdanija za
DNK fingrprinting i identifikaciju sorti (Jeffreys et al. 1991; Powell et
al., 1996). Izbor DNK markera zavisi, između ostalih faktora, od obima
i svrhe identifikacije sorti. Za testove koji se sastoje od samo nekoliko
uzoraka analiziranih istovremeno, gde reproduktivnost i dokumento-
vanje nisu posebno važni, prihvatljiv je bilo koji metod koji obezbeđu-
je dovoljnu polimorfnost. Brojne studije u ovom pravcu sprovedene su
pomoću multilokus metoda, kao što su AFLP, RAPD i ISSR markeri
(Prevost and Wilkinson, 1999; Arnau et al., 2002; Bernet et al., 2004).
U istraživanju Prevost and Wilkinson (1999) analizirane su 34 oda-
brane sorte krompira sa ISSR markerima. Produkti su razdvajani na sre-
brom obojenim poliakrilamidnim gelovima i dobijeni rezultati bili su
visoko ponovljivi. Svaki od dva prajmera visoke polimorfnosti bio je u
stanju da razlikuje sva 34 genotipa. Autori su takođe predstavili novu
meru za kvantifikaciju vrednosti svakog PCR- prajmera za proizvodnju
multilokusnih profila u identifikaciji sorti. Ovu meru autori su nazvali
Resolving power-Rp (moć razdvajanja) i ona omogućava ekstrapolaciju
rezultata od malih eksperimenata do velikih studija. Rp uzima u ob-
zir i broj polimorfnih traka (band) u uzorku i informativnu vrednost
svake individualne polimorfne trake (Ib – Informative value of band).
Ib je maksimalna kada je traka prisutna u polovini ispitivanih uzoraka,

370
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

a odsutna u drugoj polovini. Rp je jednaka zbiru Ib vrednosti za svaku

traku u multilokusnom profilu.
Kada se identifikacija sorti vrši kod ekonomski značajanih biljnih
vrsta, sa velikim brojem registrovanih sorti i ako je potrebno DNK pro-
file za svaku sortu čuvati u bazi podataka, onda je ponovljivost i upo-
redivost rezultata DNK fingerprintinga veoma važno pitanje. Trenutno,
mikrosateliti su verovatno najbolji metod koji se može korsititi u ovakve
svrhe, jer se kod njih javlja veliki broj polimorfnih alela. Primenljivost
mikrosatelitskih lokusa za identifikaciju sorti intenzivno je istraživana
(Russel et al., 1997; Bredemeijer et al., 1998; Becher et al., 2000; Kondić-
Špika et al., 2010).
Mikrosateliti u velikoj meri ispunjavaju četiri kriterijuma koje je pr-
vobitno postavio Bailey (1983):
– maksimalno su varijabilni između sorti,
– minimalno su varijabilni unutar sorte,
– stabilni su u različitim uslovima sredine i
– obezbeđuju ponovljivost rezultata.
Suviše visoka stopa mutacija mogla bi da učini beskorisnom bilu
koju identifikaciju sorti primenom markera. Poznato je da mnogi fak-
tori utiču na stopu mutacija mikrosatelita, kao što su: dužina i sekvenca
ponavljajućeg motiva, biologija organizma, hromozomska lokacija, kao
i veličina alela (Jin et al., 1996). Stope mutacija kod biljnih, animalnih i
humanih mikrosatelita variraju u širokom opsegu, a frekvencije mutaci-
ja u dužini mikrosatelitskih alela veoma retko su izučavane kod biljaka
(Udupa and Baum, 2001; Thuilet et al., 2002). Poželjno je, ukoliko je
moguće, za identifikaciju sorti kod gajenih biljaka birati lokuse koji is-
poljavaju relativno niske stope mutacija.
Iako su mikrosateliti u celini veoma korisni, oni takođe imaju odre-
đene nedostatke, uključujući relativno visoku cenu razvoja markera, po-
trebu za sofisticiranim laboratorijskim protokolima i opremom, proble-
me sa ispravnim određivanjem veličine alela (Haberl and Tautz, 1999;
Fernando et al., 2001) i povremenom pojavom lažnih proizvoda ampli-
fikacije (Bredemeijer et al., 1998). Zbog svih ovih problema potrebno
je uvek u istraživanje uključiti poznate standarde, jer npr. promena flu-
orescentne boje prajmera, korišćenje različitih instrumenata za detek-
ciju, ili čak različite temperature mogu uticati na veličinu generisanih
fragmenata.

371
 Semenarstvo

Izbor tehnike DNK fingerprintinga zavisi i od infrastrukture, teh-

ničke obučenosti i raspoloživih sredstava, kao i od ciljeva samog istra-
živanja. Međutim, kod izbora molekularne tehnike za genotipizaciju
najznačajnija su dva kriterijuma, a to su sposobnost razdvajanja i pouz-
danost. RAPD markeri imaju malu sposobnost razdvajanja, u poređenju
sa AFLP i SSR markerima (tab. 1). Pored toga i ponovljivost rezultata
dobijenih primenom RAPD markera često je problematična. SSR mar-
keri smatraju se dobrim izborom zbog svoje brojnosti, visoke polimor-
fnosti i kodominantnog nasleđivanja mikrosatelita. Kod biljnih vrsta
gde su ovi markeri već definisani i opisani, primena SSR tehnike veoma
je jednostavna. AFLP i SSR markeri ili mikrosateliti su među najviše
korišćenim tehnikama, zbog visokog stepena razdvajanja genotipova i
njihove pouzdanosti.
Tabela 1. Poređenje tehnika za DNK fingerprinting
Table 1. Comparison of DNA fingerprinting techniques

Tehnika/Technique RFLP RAPD SSR AFLP PCR-seq

Troškovi razvoja Srednji Niski Visoki Niski Visoki
Development costs Medium Low High Low High
Nivo polimorfnosti Nizak-Srednji Srednji Visok Srednji Srednji
Polymorphism level Low-Medium Medium High Medium Medium
Pouzdanost Visoki Niski Visoki Srednji Visoki
Reliability High Low High Medium High
Potreban nivo
obučenosti Srednji Niski Nizak-Visok Srednji Visoki
Level of skill Medium Low Low-High Medium High
required
Troškovi
Visoki Srednji Visoki Visoki Visoki
automatizacije
High Medium High High High
Automation costs
Uzorak/dan
20 50 50 50 20
Sample/day

Izvor/Source: http://www.iasri.res.in/ebook/EBADAT/6-Other%20Useful%20Tech-
niques/ 9-DNA%20Fingerprinting-IASRI-KVB.pdf

372
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

PRIMENA DNK FINGERPRINTINGA

Pod DNK fingerprintingom podrazumeva se korišćenje različitih

tehnika, najčešće zasnovanih na lančanoj reakciji polimeraze (PCR),
radi utvrđivanja specifičnog profila DNK za određeni organizam. Slič-
nost DNK profila zavisi od genetske bliskosti ispitivanih uzoraka. U
prošlom veku, ispitivanja DNK sekvenci korišćena su za identifikaciju
osumnjičenih u krivičnim istragama. Takođe, DNK fingerprinting može
se koristiti i kao pravno sredstvo za utvrđivanje roditeljstva. Korišćen u
kombinaciji sa forenzičkim i medicinskim dokazima, DNK fingerprin-
ting povećao je efikasnost sudskih postupaka.
Koncept DNK fingerprintinga sve više se primenjuje u poslednjih
nekoliko decenija i kod biljaka, životinja i mikroorganizama, u identifi-
kaciji genotipova, populacionoj genetici, sistematici i filogeografiji.

Identifikacija genotipa

Genotipska karakterizacija biljnih vrsta i varijeteta veoma je korisna

jer, kod većine biljaka, iako pripadaju istom rodu i vrsti, mogu se javi-
ti značajne razlike između varijeteta, sorti i sl. DNK fingerprintingom
mogu se utvrditi razlike između biljaka iz različitih familija, rodova,
vrsta, sorti, pa čak i sestrinskih linija. Ukoliko pretpostavimo da svaki
genotip nastaje fuzijom dve generativne ćelije, iz toga proizilazi da će
svaki genotip biti drugačiji, sa izuzetkom individua koje pripadaju istoj
inbred liniji visokog stepena homozigotnosti i klonova, nastalih vegeta-
tivnim umnožavanjem, koji imaju isti DNK profil kao i majčinske biljke
od kojih su nastali.
Brojni su primeri korišćenja ove tehnike u različite svrhe. Sposob-
nost da se identifikuje svaka individualna biljka nalazi se u osnovi broj-
nih primena DNK fingerprintinga. Tako je npr. ona primenjena u doka-
zivanju ilegalne seče šuma u Kanadi, određivanjem podudaranja DNK
profila odsečenog drveća i panjeva. DNK fingerprinting takođe je rađen

373
 Semenarstvo

na ostacima pomorandže iz voćnih sokova, u cilju dokazivanja da se

umesto agruma najviše klase koriste oni lošijeg kvaliteta, od strane ra-
zličitih proizvođača sokova od narandže u Britaniji. Takođe je primenji-
van i u Francuskoj da se utvrdi falsifikovanje Chianti vina, proizvedenog
od grožđa lošijeg kvaliteta (Weising et al., 2005).

Identifikacija sorti

U proteklih 25 godina tehnike DNK fingerprintinga našle su široku

primenu u identifikaciji genotipova/sorti kod brojnih gajenih vrsta, uk-
ljučujući žita (Triticum spp., Horduem spp., Secale cereale, Oryza sativa,
Zea mays, Echinochloa spp.), uljane kulture (Arachys spp., Brassica spp.,
Glycine spp.), zrnene mahunarke (Cycer spp., Lens culinaris, Pisum sa-
tivum, Phaseolus spp., Vigna spp.), biljke od kojih se dobija šećer (Beta
spp., Sacharum spp.), povrće (Capsicum spp., Cucumis sativus, Lycoper-
sicon esculentum, Solanum spp., Raphanus sativus) i voće (Anacardium
occidentale, Cytrus spp., Mangifera indica, Malus spp., Musa spp., Pru-
nus spp., Pyrus spp., Rubus spp., Vitis spp.) (Weising e al., 2005).
Prateći svetske trendove i u našoj zemlji se poslednjih godina radi
na DNK fingerprintingu sorti i linija gajenih vrsta. Primenom SSR mo-
lekularnih markera (mikrosatelita) u Instituta za ratarstvo i povrtarstvo
u Novom Sadu urađeno je profilisanje 180 sorti elitne hlebne pšenice,
stvorenih u različitim oplemenjivačkim institucijama Srbije (Kondić-
Špika et al., 2010). Izvršena je detekcija polimorfnosti u 18 mikrosa-
telitskih lokusa. Materijal korišćen za analizu podeljen je u pet grupa,
na osnovu oplemenjivačkog centra u kome je nastao i tipa sorte. Sorte
stvorene u Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, kao naj-
brojnija kategorija, podeljene su u dve grupe (NS – ozime (121) i NS
– jare (28)), sorte stvorene u Centru za strna žita Kragujevac svrstane
su u grupu KG (13), dok su sorte iz Centra za poljoprivredna i tehnološ-
ka istraživanja u Zaječaru analizirane u okviru grupe ZA (8). U grupu
Ostalih (10), ubrajani su genotipovi poreklom iz manjih oplemenjivač-
kih centara, zastupljenih sa jednom ili dve sorte. Kao standardi korišće-
ne su sledeće sorte: Chinese Spring, Obrij, Fundulea 4, Hays 2, Mexico
3 i Madrigal, a odabir SSR markera izvršen je prema rezultatima Röder

374
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

i sar. (1998, 2002). Dobijeni produkti amplifikacije razdvajani su putem

kapilarne elektroforeze na četvorokapilarnom sekvenceru 3130 Applied
Biosystems - ABI Prism 3130. Fragmentna analiza (sl. 5) produkata
obavljena je uz pomoć GeneMapper Software Version 4.0 (Applied Bi-
osystems).

Slika 5. Elektroferogram
alela veličine 143 bp u lokusu
Xgwm389 (crna) i alela od 192
bp u lokusu Xgwm261 (crvena)
detektovanih u sorti ozime
pšenice Vojvodina.

Figure 5. Electropherogram
of 143 bp (bleck) alelle in
Xgwm389 locus and 192 bp
(red) allele in Xgwm261 locus
detected in winter wheat
cultivar Vojvodina.
(Kondić-Špika et al., 2010)

U 18 ispitivanih mikrosatelitskih lokusa detektovan je 151 alel,

pri čemu je prosečan broj alela po markeru iznosio 8,4 (tab. 2). Pri-
sustvo retkih alela (frekvencije manje od 2%) utvrđeno je u 17 SSR
lokusa. Najveći broj alela i većina retkih alela detektovana je u grupi
novosadskih, naročito ozimih sorti pšenice. Analiza distribucije alela
po lokusima, jasno je ukazala na efekte različitog selekcionog pritiska
koji postoji u navedenim oplemenjivačkim centrima (sl. 6). Na osnovu
ovih 18 mikrosatelitskih markera sve ispitivane sorte, osim dve sorte
jare pšenice, Golije i Jevrosime, mogle su se jasno razlikovati jedna od
druge. Dobijeni rezultati ukazali su na pogodnosti primene mikrosa-
telitskih markera za detekciju polimorfnosti, u cilju identifikacije ge-
notipova i procene genetičkog diverziteta.

375
 Semenarstvo

Tabela 2. Analiza sorti pšenice poreklom iz različitih oplemenjivačkih centara u Srbiji

Table 2. Analysis of wheat varieties originated from different breeding centres in Serbia

Karakteristike NS-ozime NS-jare Ostali

KG ZA
Characteristics NS-winter NS-spring Others

Broj sorti / No. of varieties 121 28 13 8 10

Ukupan br. alela
126 76 70 57 64
Total no. of alleles
Prosečan br. alela po markeru
Average no. of alleles per 7 4.2 3,9 3,2 3,6
marker
Broj retkih alela
(P<2% u ukupnom setu)
48 21 29 20 22
No. of rare alleles
(P<2% in total set)
Prosečan br. retkih alela
po markeru
2,7 1,2 1,6 1,1 1,2
Average no. of rare alleles
per marker

Pored pšenice, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu

urađen je i DNK fingerprinting 96 genotipova soje sa 15 SSR markera.
Što se tiče ostalih ratarskih i povrtarskih vrsta, fingerprinting 96 inbred
linija kukuruza sa 40 markera i 96 genotipova pasulja sa 20 markera je u
toku. Ovaj rad treba da omogući profilisanje sorti i linija gajenih vrsta,
stvorenih u Srbiji u proteklih 40-50 godina i pruži mogućnost za pouz-
danu i međunarodno priznatu zaštitu naših rezultata.
Širok spektar studija kod mnogih biljnih rodova pokazuje da je
sistem oplemenjivanja jedna od najvažnijih determinanti genetičkog
diverziteta i njegove distribucije (Weising et al., 2005; Landjeva et al.,
2006). Tako, Yuan et al. (2004) koriste RAPD markere za grupisanje ge-
notipova uljane repice ne samo na osnovu njihovog geografskog pore-
kla, već koriste i metod oplemenjivanja, kao kriterijum za određivanje
genetičke udaljenosti. Prema njihovim rezultatima, primenom rekuren-
tne selekcije dobija se šira genetička osnova nego korišćenjem pedigre
selekcije. Analizirajući veliki broj genotipova primenom molekularnih
markera (AFLP i SSR), Seyis et al. (2004) i Hasan et al. (2004) konstru-
isali su dendograme u kojima je distribucija genotipova unutar klastera

376
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

60
NS-ozime/NS-winter
NS-jare/NS-spring
50
Frekvencija/Frequency (%)

KG
ZA
40
Ostali/Others

30

20

10

0
81 83 85 87 93 95 97 99 101 103 105 109 111 113 115 117 121

Aleli/Alleles (bp)

Slika 6. Distribucija alela za mikrosatelitski lokus Xgwm437 unutar grupa sorti

pšenice stvorenih u različitim oplemenjivačkim centrima u Srbiji: Institut za ratarstvo i
povrtarstvo Novi Sad (NS-ozime i NS-jare), Centar za strna žita Kragujevac (KG), Centar
za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru (ZA) i drugi centri zastupljeni sa
malim brojem sorti (Ostali)
Figure 6. Distribution of alleles (bp) for the microsatellite locus Xgwm437 among the
groups of wheat varieties developed in different breeding centres in Serbia: Institute
of Filed and Vegetable Crops Novi Sad (NS-winter and NS-spring), Small Grains Centre
Kragujevac (KG), Center for Agricultural and Technological Research Zaječar (ZA) and
other centers with small number of varieties (Others) (Kondić-Špika et al. 2010)

bila pre svega bazirana na pripadnosti određenoj formi (ozime ili jare),
zatim na geografskom poreklu i delimično pedigreu.

Očuvanje biodiverziteta

Genetski markeri igraju značajnu ulogu u očuvanju biodiverziteta.

Mnoge studije su izvedene u cilju identifikacije najrazličitijih ili evolutiv-
no najznačajnih populacija ugroženih biljnih vrsta, zbog njihovog očuva-
nja i/ili korišćenja kao izvora za reintrodukciju. DNK markerima mogu se
dobiti dragoceni podaci za identifikaciju materijala pogodnog za čuvanje
u in situ uslovima, uspostavljanje ex situ banki gena i formiranje tzv.

377
 Semenarstvo

osnovnih kolekcija (core collections) maksimalne raznolikosti, kao i za

otkrivanje duplikata. Pored toga, dodeljivanje stalnog bar koda svakoj od
čuvanih jedinica biodiverziteta omogućava njihovu nedvosmislenu iden-
tifikaciju, kako sada, tako i u budućnosti (Weising et al., 2005).

Karakterizacija germplazme

DNK fingerprinting je važan instrument za karakterizaciju germ-

plazme, odnosno, ukupnog genetičkog diverziteta prisutnog u svetu za
određenu biljnu vrstu, koji obuhvata stare i novostvorene sorte, lokalne
populacije, kao i divlje srodnike. Jedan od glavnih ciljeva je da se utvr-
di obim i distribucija genetskih varijacija i da se razumeju geografski i
ekološki aspekti procesa koji su doveli do utvrđenog stanja varijabilnosti
(Hodgkin et al. 2001).
Brojni autori uspešno su koristili različite molekularne markere za
određivanje genetičke sličnosti/udaljenosti genotipova u cilju karakteri-
zacije germplazme i utvrđivanja stepena genetičke divergentnosti u ko-
lekcijama različitih gajenih vrsta. Rezultati dobijeni primenom moleku-
larnih markera koriste se za dalje kalkulacije i konstruisanje dendogra-
ma, koji omogućavaju da se sagledaju, lakše tumače i uporede rezultati
dobijeni pomoću različitih tehnika (Prasad et al., 2009).
U istraživanju Kondić-Špika et al. (2008) mikrosatelitski markeri
(19) korišćeni su za karakterizaciju i evaluaciju genetičkog diverziteta u
kolekciji sačinjenoj od 40 genotipova pšenice. Amplifikovani fragmenti
skorirani su u binarnom formatu, te su ovi podaci dalje korišćeni za
izračunavanje koeficijenta sličnosti (Jaccard, 1908). Na osnovu matri-
ce koeficijenta sličnosti konstruisan je dendogram (slika 7), primenom
UPGMA klaster analize. Na dendogramu se uočava grupisanje genoti-
pova u dva glavna klastera, uglavnom prema pripadnosti ozimoj ili jaroj
formi. Najsličniji genotipovi bili su sorte Nova Banatka i Vojvođanka,
koje su se razlikovale međusobno samo u alelima detektovanim u dva
mikrosatelitska lokusa. Na dendogramu je bilo moguće razlikovati sve
genotipove jedne od drugih, na osnovu informacija dobijenih prime-
nom 19 SSR markera. Mikrosatelitski markeri u ovom istraživanju iza-
brani su na osnovu rezultata Röder et al. (2002), koji su pokazali da je
njihovom primenom bilo moguće razlikovati 502 evropske sorte pše-
nice. Samo nekoliko sorti nastalih iz ukrštanja istih roditelja nije bilo
moguće razlikovati primenom ovog seta markera.

378
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

Biserka
Nov osadska crv ena
Zrenjaninka
PKB Krupna
Nov osadska 6864
Alf a
Pitoma
Nov a Banatka
Vojv odjanka
NSR-1
Sidjanka
Maksima
Studena
Takov canka
Nov osadska 6238
Becejka
Nov osadska 6001
Kragujev acka 56
Kragujev acka 58
Gruzanka KG
Kraljev ica
Iv anka
Jarka
Lana
Kometa
Princeza
Branka
Radinka
Lelija
Nev esinjka
Petra
Natasa
Jev rosima
Mirjana
Spasenija
Kostana
Dragica
Marija
Dusanka
Dara

Genetic distance

Slika 7. Dendogram 40 genotipova pšenice konstruisan korišćenjem UPGMA klaster analize

Figure 7. Dendogram of 40 wheat genotypes constructed using UPGMA cluster analysis
(Kondić-Špika et al. 2008)

Koristeći sličan pristup, Marjanović-Jeromela et al. (2009) su ispiti-

vali genetičku varijabilnost u kolekciji uljane repice (Brassica napus L.)
na osnovu morfološke, biohemijske i molekularne (RAPD) karakteri-
zacije. Deset morfoloških i biohemijskih osobina (visina biljke, visina
do prve grane, prečnik stabla, broj grana, broj listova, broj ljuski, prinos
semena po biljci, masa 1000-semena, sadržaj ulja i proteina) analizirano
je u trogodišnjem eksperimentu na 30 genotipova ozime uljane repice.
RAPD analiza urađena je sa 13 prajmera, izabranih na osnovu njihove
polimorfnosti (sl. 8). Značajna genetska varijabilnost između genotipo-
va dobijena je na morfološkom i na molekularnom nivou. Upoređujući
dendrogram dobijen na osnovu podataka RAPD analize i dendogram
konstruisan na bazi deset kvantitativnih svojstava, mogu se uočiti odre-
đene sličnosti, ali i razlike. U oba slučaja, genotipovi su grupisani prema
geografskom poreklu, mada je ovakvo grupisanje bilo izraženije u den-
drogramu dobijenom analizom kvantitativnih osobina. Grupisanje po

379
 Semenarstvo

Slika 8. RAPD produkti amplifikacije generisani primenom prajmera UBC 64 kod 30 genotipova
Slika 8. RAPD produkti amplifikacije
uljane generisani primenom
repice (Marjanović-Jeromela prajmera UBC 64 kod 30
et al. 2009)
genotipova uljane repice (Marjanović-Jeromela et al. 2009)
Figure 8. RAPD amplification products generated by primer UBC 64 in 30 rapeseed genotypes
Figure 8. RAPD amplification products generated by primer UBC 64 in 30 rapeseed
genotypes (Marjanović-Jeromela
(Marjanović-Jeromela et al. 2009)
et al. 2009)
Vrednosti genetičke distance (GD) između genotipova, kao i njihov raspored po klasterima nisu

geografskom
bili poreklu
slični u poređena zabeleženo
dva dendograma je i od strane
(Marjanović-Jeromela et al.drugih autora
2009). Drugi autoriza
su različite
dobili slične

vrste roda
rezultate Brassica
poređenjem (Srivastava
morfoloških, et al.,
biohemijskih 2001; Khan
i molekularnih et kod
analiza al.,različitih
2009).vrsta (Vollmann
et al. Vrednosti
2005, Johnsongenetičke
et al. 2007).distance (GD) između
Tačnost određivanja genetičke genotipova, kaonai osnovu
sličnosti/udaljenosti nji-
hov raspored
molekularnih pozavisi
markera klasterima
od mnogih nisu bili
faktora, kaoslični u poređena
što su broj dva dendograma
korišćenih markera, njihova raspodela

(Marjanović-Jeromela
duž et al.sa2009).
genoma, kao i stepen preciznosti kojom suDrugi
rezultatiautori su(Schut
analizirani dobili slične
et al. 1997).rezulta-
Pored toga,

te poređenjem
molekularni morfoloških,
markeri ne biohemijskih
mogu se koristiti i molekularnih
za izvođenja zaključaka analiza
o interalelnim kod
i intraalelnim

različitihkoje
interakcija, vrsta (Vollmann
dovode do ekspresijeetodređenih
al., 2005; Johnson
osobina et al.,S 2007).
unutar genoma. obzirom Tačnost
na to da je
određivanja
relativno mali brojgenetičke sličnosti/udaljenosti
RAPD prajmera korišćen u istraživanju na osnovu molekularnih
Marjanović-Jeromela et al. (2009),
markera
razumno zavisi da
je očekivati odznačajan
mnogih faktora,
deo genoma kaorepice
uljane što nije
su bio
broj korišćenih
pokriven analizom,markera,
te otuda nije
njihova
bilo raspodela
većih sličnosti izmeđuduž genoma,
ispitivanih kao i
dendograma. stepen preciznosti sa kojom su re-
zultati analizirani
Postoje i drugi mogući(Schut
razlozietzaal., 1997).korelacije
nedostatak Pored između
toga, morfoloških
molekularni i RAPDmarkeri
podataka.
ne mogu se koristiti za izvođenja zaključaka o interalelnim i intraalel-
Jedan od njih je da RAPD markeri detektuju polimorfizam u kodirajućim, kao i ne-kodirajućim
nim interakcijama,
regionima, tako da je moguće koje da dovode
je najveći deodo utvrđenog
ekspresije određenih
polimorfizma osobina
poticao unu-
od nekodirajućih
tar genoma. S obzirom na to da je relativno mali broj RAPD prajmera
regiona. Takođe, biljke mogu biti morfološki slične, ali to ne znači nužno i njihovu genetičku sličnost,
korišćen
jer u istraživanju
različite genetske osnove mogu Marjanović-Jeromela
rezultirati sličnom fenotipskom et al. (2009),(Khan
ekspresijom razumno je
et al. 2009).
očekivati
Ovo je posebnoda značajan
izraženo koddeo genoma svojstava,
kvantitativnih uljane repicena čiju nije bio pokriven
ekspresiju i međusobneanali- odnose
zom, te otuda nije bilo većih sličnosti između ispitivanih dendograma. et
značajnog uticaja imaju faktori spoljašnje sredine, kao i njihova interakcija sa genotipom (Hristov
Postoje
al. 2010, i drugi mogući
Marjanović-Jeromela et al. 2011).razlozi
Sličnost uza nedostatak
grupisanju genotipova korelacije između
na osnovu molekularnih
morfoloških
markera i fenotipskihi RAPD
osobina podataka.
može se očekivatiJedan odunjih
jedino je da kada
slučajevima RAPD markeri
su markeri izabranide-na
tektuju
osnovu polimorfizam
njihove utvrđene povezanostiu kodirajućim, kao i ne-kodirajućim
sa lokusima za kvantitativna regionima,
svojstva koja su uključena u analizu
tako da
(Persson andje moguće
Gustavsson da je najveći deo utvrđenog polimorfizma poticao
2001).
od nekodirajućih
Utvrđivanje nepoznatog regiona. Takođe,
porekla vrsta ilibiljke mogu
sorti još biti od
je jedan morfološki
načina primene slične,
DNK
ali to ne znači
fingerprintinga nužno igermplazme.
u karakterizaciji njihovu genetičku sličnost,
Na primer, Regner et al. jer
(2001)različite
su koristećigenet-
AFLP,
ske osnove mogu rezultirati sličnom fenotipskom ekspresijom (Khan et
al., 2009). Ovo je posebno izraženo 17 kod kvantitativnih svojstava, na čiju
ekspresiju i međusobne odnose značajnog uticaja imaju faktori spoljaš-
nje sredine, kao i njihova interakcija sa genotipom (Hristov et al., 2010;

380
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

Marjanović-Jeromela et al., 2011). Sličnost u grupisanju genotipova na

osnovu molekularnih markera i fenotipskih osobina može se očekivati
jedino u slučajevima kada su markeri izabrani na osnovu njihove utvr-
đene povezanosti sa lokusima za kvantitativna svojstva koja su uključe-
na u analizu (Persson and Gustavsson, 2001).
Utvrđivanje nepoznatog porekla vrsta ili sorti još je jedan od načina
primene DNK fingerprintinga u karakterizaciji germplazme. Na primer,
Regner et al. (2001) su koristeći AFLP, RAPD, ISSR i SSR markere u
istraživanju 1200 genotipova vinove loze (Vitis spp.), bili u stanju da
opišu istoriju više sorti koje su i dalje u upotrebi i to vraćajući se unazad
sve do srednjeg veka.

Osnovne kolekcije (core collections)

Takozvane osnovne kolekcije ponekad se uzorkuju ili izdvajaju iz

veće kolekcije germplazme, radi intenzivnije karakterizacije. U idealnom
slučaju, ovakva kolekcija treba da obuhvati ceo opseg genetske varijabil-
nosti jedne biljne vrste. Jedan od načina da se izabere najdivergentniji ma-
terijal za osnovnu kolekciju jeste da se primeni klaster analiza, na osnovu
matrice udaljenosti, generisane na osnovu podataka o svim raspoloživim
uzorcima. Međusobni odnosi između genotipova u dendrogramu su pod
uticajem utvrđenih razlika u ispitivanim svojstvima, kao i ekstremnih
vrednosti i drugih karakteristika, odnosno upotrebom klaster analize
kvalitativnih i kvantitativnih osobina grafički se prikazuju sličnosti i razli-
ke između genotipova (Crossa and Cornelius, 1997). Korišćenjem klaster
analize i različitih režima uzorkovanja, Hu et al. (2000) su pokazali da je u
osnovnoj kolekciji pamuka (Gossipium) zadržana veća količina genetske
varijabilnosti, sa uključenim superiornim predstavnicima, kada je izbor
vršen na osnovu genotipskih, a ne fenotipskih karakteristika.
U cilju pravljenja osnovne kolekcije pšenice, u Institut za ratarstvo i
povrtarstvo u Novom Sadu vršeno je praćenje 710 genotipova iz svetske
kolekcije germplazme pšenice, poreklom iz 38 zemalja, u periodu 1993–
2000. Tokom tih sedam vegetacionih sezona, ocenjivano je 54 agronom-
skih, morfoloških, fizioloških i drugih osobina, u polju i kontrolisanim
uslovima. Na osnovu rezultata ove višegodišnje evaluacije, sačinjena je
osnovna kolekcija od 96 genotipova sa najvišim fenotipskim variranjima
za 26 veoma važnih osobina za programe oplemenjivanja pšenice. Ova
kolekcija genotipova korišćenja je za brojna molekularna i fiziološka

381
 Semenarstvo

ispitivanja (Kobiljski et al., 2002; Kondić i Šesek, 2000), u cilju identi-

fikacije poželjnih genotipova za ukrštanja, kao i utvrđivanja značajnih
asocijacija između markera i agronomski važnih svojstava (Dodig et al.,
2010), te potencijalnog uključivanja kandidat markera u marker asisti-
ranu selekciju pšenice.

Upravljanje biodiverzitetom

Metod DNK fingerprintinga olakšava i upravljanje biodiverzitetom.

Nekoliko međunarodnih centara za čuvanje biljne germplazme koristi
DNK fingerprinting da im pomogne da usredsrede svoje ograničene
resurse na održavanje i propagiranje originalnih i vrednih genotipova
u kolekcijama. Kao jedan primer evaluacije banke gena na bazi DNK
markera, može se navesti istraživanje Lowe et al. (2003), koji su koristili
RAPD analizu za ispitivanje 56 uzoraka germplazme Pennisetum pur-
pureum i njegovih hibrida. Ova grupa useva važan je izvor stočne hrane
u istočnoj Africi. Unutar kolekcije postojala je veoma mala ili gotovo
nikakva genetska varijabilnost, verovatno zbog pretežno vegetativnog
razmnožavanja. Kolekcija je ocenjena primenom markera i predložena
je racionalizacija broja uzoraka, nakon eliminacije onih sa identičnim
profilima.
Očuvanje ex situ kolekcija germplazme često je veoma skupo, po-
gotovo za one gajene vrste koje treba da se održavaju vegetativnim raz-
množavanjem biljaka u polju. Jedan od takvih useva je i heksaploidna
vrsta Ipomoea batatas (slatki krompir). Međunarodni centar za krompir
(CIP) poseduje najveću svetsku zbirku slatkog krompira, sa 5526 uzora-
ka gajenih sorti poreklom iz 57 zemalja (Zhang et al., 2001). Morfološka
merenja ukazala su na to da verovatno postoji značajan broj potenci-
jalnih duplikata (~ 1500) među ovim uzorcima. Pokazano je da su se
morfološki različite sorte razlikovale i u svojim RAPD profilima, dok su
neki od sumnjivih duplikata imali identične RAPD profile, te su mogli
biti uklonjeni iz kolekcije.
U još jednom pokušaju da se smanji količina biljnog materijala za
čuvanje, Phippen et al. (1997) su pokazali da značajan deo uzoraka Bra-
ssica oleracea var. capitata može biti uklonjen iz kolekcije banke gena.
Oko 4,6% varijabilnosti je na taj način izgubljeno, ali su troškovi održa-
vanja kolekcije smanjeni za 70%.

382
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

DNK fingerprinting u zaštiti prava intelektualne svojine

Pravo oplemenjivača biljaka za novostvorene sorte

Za oplemenjivanje biljaka potrebno je mnogo vremena i truda. U

odsustvu svojine nad novim sortama, oplemenjivači imaju malo koristi
od novih sorti gajenih biljaka, jer se one mogu lako umnožiti seme-
nom ili vegetativnim razmnožavanjem. Međutim, zahtev Svetske tr-
govinske organizacije (World Trade Organization – WTO) državama
članicama da obezbede zaštitu novih sorti značajno je promenio ovu
situaciju. Sprovođenje Sporazuma o trgovinskim aspektima prava inte-
lektualne svojine (Trade Related Aspects of Intelectual Property Rights
Agreement), pod nadzorom Svetske trgovinske organizacije, dovelo je
širom sveta do prelaska sa slobodne razmene i neometane eksploatacije
na kontrolisan pristup biljnim genetskim resursima.
Prava intelektualne svojine oplemenjivača i farmera mogu biti zašti-
ćena adaptacijom sistema patenata ili primenom nekog od oblika efika-
snog sui generis sistema zaštite (http://www.quno.org/geneva/pdf/eco-
nomic/Discussion/Sui-Generis-Systems-for-Plant-Variety-Protection-
English.pdf), ili pak njihovom kombinacijom. Konvencija Ujedinjenih
nacija o Biološkom diverzitetu (UN Convention on Biological Diversity
– CBD) iz 1993. godine na sličan način priznaje suverenost nacija nad
njihovim biljnim genetskim resursima, kao i pravo oplemenjivača i far-
mera da dobiju nadoknadu za direktnu ili indirektnu eksploataciju tra-
dicionalnih i novopriznatih sorti.
Nove sorte gajenih biljaka sada mogu da dobiju zaštitu u velikom
broju zemalja. Danas opemenjivači imaju pravo intelektualne svojine za
novopriznate sorte gajenih biljaka i to pravo je poznato pod nazivom
„pravo biljnih oplemenjivača“ (Plant Breeder’s Right-PBR). Kada ople-
menjivači dobiju PBR za određene sorte i određeno područje, npr. Ve-
lika Britanija ili Evropa, oni mogu da naplate honorar od prodaje mate-
rijala koji se koristi za propagaciju. U Evropi, ova prava mogu dobiti od
institutcije pod nazivom the Community Plant Variety Office (CPVO).
Dve druge organizacije uključene u pravne aranžmane za zaštitu svojih
članova od povrede njihovih prava jesu Međunarodna unija za zaštitu
novih sorti biljaka (Unija Internationale pour la Protection des Obten-
tions vegetales-UPOV) i Međunarodna semenska federacija (Internati-
onal Seed Federation-ISF).

383
 Semenarstvo

Međutim, za sprovođenje sistema zaštite neophodan je veoma pre-

cizan metod za identifikaciju sorti, roditelja hibrida i specifičnih jedinica
biodiverziteta. Morfološki deskriptori korišćeni su rutinski u konvenci-
onalnom određivanju identiteta sorti. Međutim, ovi deskriptori imaju
određene nedostatke, kao što su uticaj spoljašne sredine na ekspresiju
svojstava, epistatička interakcija, plejotropni efekti itd. Štaviše, nedovo-
ljan broj ovih deskriptora koji nedvosmisleno mogu identifikovati sve
veći broj novopriznatih sorti doveo je do potrebe da se traže i druga
rešenja. Iz tog razloga postalo je aktuelno ispitivanje potencijalne upo-
trebe molekularnih metoda za opis i identifikaciju sorte.
Elektroforeza proteina semena i analiza izozima delimično preva-
zilaze ova ograničenja, kao i brojne druge tehnike bazirane na analizi
DNK. S obzirom na to da se sve genetske razlike između individua mogu
identifikovati u primarnoj strukturi njihove genomske DNK, direktan
metod za identifikaciju sorti gajenih biljaka i roditeljskih linija bio bi
determinacija sekvenci genoma koji se porede. Sekvenciranje zahteva
veoma mnogo uloženog rada i sredstava i praktično je neizvodljivo se-
kvencirati kompletne genome svih sorti. Međutim, sa automatizacijom
procesa sekvenciranja, moguće je odrediti sekvence kratkih fragmenata
amplifikovane DNK. Svakako da je mnogo praktičnija strategija ogra-
ničiti poređenje na specifične delove genoma, koji se najčešće razliku-
ju među individuama. Za identifikaciju ovakvih regiona, kao i razlika
među njima, razvijeni su različiti marker sistemi, o kojima je već bilo
reči u ranijim poglavljima. Primenom molekularnih markera mogu se
dobiti specifični DNK profili za svaku pojedinačnu biljku, te na taj na-
čin DNK fingerprinting može da dokaže da li nova sorta zadovoljava
potrebne kriterijume za ostvarivanje PBR, kao što su različitost, unifor-
mnost i stabilnost, odnosno kriterijume tzv DUS (distinctness–unifor-
mity–stability) testa (Camlin 2001, 2003).
Jedan od glavnih problema sa molekularnim metodama je taj što
mora biti definisana minimalna genetska udaljenost između sorti, radi
zaštite oplemenjivača već postojećih sorti. Svakako da se razlika od
samo jednog baznog para ne može smatrati dovoljnom za registraciju
nove sorte (Camlin 2003). UPOV je zbog rešavanja ovakvih problema
osnovao radnu grupu (Working Group on Biochemical and Molecu-
lar Techniques and DNA Profiling in Particular-BMT), koja je imala

384
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

zadatak da ispita mogućnosti primene molekularnih markera u sistemu

registracije sorti. Ova grupa je u sedmoj sezoni svog rada i postojanja
(2001, BMT/7/2) došla do zaključka da postoje dva važna momenta u
kojima molekularni markeri mogu pomoći DUS testiranje, a to su (1)
utvrđivanje različitosti i (2) određivanje koje postojeće sorte treba da
budu uključene u referentni set za testiranje u poljskim ogledima. To
znači da je u tom momentu veća potreba za primenom markera bila u
tzv „pre-screening“ fazi, nego kod donošenja konačne odluke o različi-
tosti kandidat sorte u odnosu na druge.
Nove sorte ponekad nastaju od već zaštićenih sorti primenom ra-
zličitih metoda kao što su: povratna ukrštanja, genetski inženjering,
selekcija iz prirodnih ili indukovanih mutacija ili somaklonalne varija-
bilnosti. Takve sorte obično izgledaju veoma slično kao zaštićena sorta
od koje su nastale, ali su dovoljno različite da bi mogle da dobiju novo
ime (Camlin 2001). Potencijalno, molekularni markeri mogu pomoći
u priznavanju ovakvih izvedenih sorti, ispitivanjem da li postoji odre-
đeni nivo usklađenosti sa originalnom sortom. S obzirom na to da
transformacije i regeneracija biljaka prouzrokuju somaklonalne vari-
jacije, koje se mogu ispoljiti i kao promene u agronomskim svojstvima
(Bregitzer et al., 1998), postoji određena mogućnost da se primenom
molekularnih tehnika proizvedu različiti DNK profili za originalnu i
izvedenu sortu. Međutim, ponekad je to veoma teško izvodljivo. Tako
npr. Zhang i sar. (2001) nisu bili u stanju da razlikuju izvedenu sortu
transgenog slatkog krompira (Ipomoea batatas), koji sadrži intron-
β-glucuronidase (Gus) transgen, od originalnog klona, korišćenjem
RAPD markera. Na osnovu rezultata AFLP i mikrosatelitskih analiza
samooplodnih linija kukuruza (Zea mays), Heckenberger et al. (2003)
preporučuju da se kreiraju specifične granične vrednosti za ovakve
izvedene sorte za marker sisteme sa različitim stepenom polimorfiz-
ma. Ponavljanja laboratorijskih testova su svakako neophodna, jer čak
i veoma nizak procenat tehnički indukovane varijabilnosti (npr. zbog
nepotpunog sečenja DNK u AFLP analizi) može biti teško razlikovati
od pravog genetskog polimorfizma. Heckenberger et al. (2003) takođe
su naglasili da treba preduzeti mere opreza kako bi se osigurao visok
stepen homogenosti i reproduktivnosti DNK markera pre njihove zva-
nične primene u zaštiti biljnih sorti.

385
 Semenarstvo

Zbog svega navedenog može se reći da DNK profili mogu postati

deo pasoša za dobro opisane sorte gajenih biljaka. Međutim, malo je
verovatno da će oni ikada u potpunosti zameniti morfološke deskrip-
tore, s obzirom na to da različitost utvrđena na nivou DNK markera
možda ne odražava nužno morfološku različitost. Tačnost identifikacije
sorte može se kvantifikovati izračunavanjem verovatnoće pronalaženja
identičnih profila slučajno (Badouin and Lebrun, 2001; Ibañez, 2001).
Za ovu vrstu procene neophodna je korektna referentna grupa sorti, kao
i baza podataka koja se odnosi na njih.

Drugi oblici intelektualne svojine

U kontekstu zaštite intelektualne svojine DNK fingerprinting

može se primeniti kod patentiranja gena ili genskih fragmenata ili u
slučajevima povrede oplemenjivačkih prava i biopiratstva. DNK fin-
gerprinting može se koristiti kao dokaz za ili protiv navoda o kršenju
prava inteluktualne svojine. Povrede ovih prava mogu nastati u sluča-
jevima:
– kada se registrovana sorta gaji/prodaje neautorizovano pod istim
ili drugim imenom,
– kada se biljni materijal, uključujući seme, cvetove, plodove i druge
biljne proizvode lažno prodaje pod imenom registrovane sorte i
– kada se biljni materijal koji se sakupi iz prirode komercijalno ek-
sploatiše bez odobrenja onih koji upravljaju biodiverzitetom.
U svim navedenim slučajevima potrebna je brza i precizna metoda
da bi se dokazalo da je do povrede prava došlo. Pored toga, utvrđiva-
nje povrede prava oplemenjivača drvenastog voća gotovo je nemoguće
konvencionalnim DUS testovima, jer bi to zahtevalo rasadnik drveća i
gajenje nekoliko godina dok ne donesu plodove, radi njihovog poređe-
nja. Korišćenje DNK fingerprintinga i drugih sličnih metoda veoma je
preporučljivo i poželjno u identifikaciji sorti drveća.
Mnogo je primera u kojima je uz pomoć DNK fingerprintinga re-
šen slučaj povrede prava intelektualne svojine (Weising et al., 2005).
Tako je u Indiji uz pomoć ove tehnologije utvrđeno da je neautorizo-
vano komercijalno prodavano seme tri različite sorte čilija obeleženih

386
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

imenom jedne elitne sorte. Fingerprinting je pokazao da su se četiri

sorte razlikovale među sobom iako su bile distribuirane pod jednim
imenom.
Poznato je da je Basmati pirinač gotovo dva puta skuplji od redov-
nog pirinča na evropskom tržištu. Falsifikovanje Basmatija sa drugim
pirinčem krupnog zrna veoma je česta pojava. DNK tehnologija sada
omogućava da se identifikuju lažna zrna u uzorku Basmati pirinča, te
da se njihova količina kvantifikuje. Istraživanje koje je sprovela Bri-
tish Food Standards Agency pokazalo je da je 17% od ukupno 363
uzorka, sakupljena iz marketa širom UK, sadržalo preko 20% običnog
pirinča, dok je 9% od ovih uzoraka sadžalo čak 60% pirinča koji nije
Basmati. Slično istraživanje vršeno je uz pomoć SSR markera na pet
sorti Basmati pirinča poreklom iz USA. Podaci o DNK fingerprintin-
gu ovih sorti poređeni su sa bazama podataka o alelilma prisutnim
u kolekcijama sorti poreklom iz USA i sa područja Indija/Pakistan.
Četiri uzorka pokazala su sličnost sa sortama poreklom iz USA, dok
je peti uzorak bio bliži indijskoj sorti Pusa Basmati (Weising et al.,
2005).

387
 Semenarstvo

PERSPEKTIVE PRIMENE
DNK FINGERPRINTINGA

S obzirom na visoku preciznost u identifikaciji genotipova biljaka,

DNK fingerprinting svakako predstavlja potencijalno veoma korisno
oruđe u zaštiti prava intelektualne svojine nad sortama gajenih biljaka
i autentičnom germplazmom. Da bi se potencijal ove tehnike u potpu-
nosti iskoristio neophodno je organizovati mrežu laboratorija za DNK
fingerprinting sa uniformnim, standardizovanim protokolima za sva-
ku biljnu vrstu. U ovakvim laboratorijama trebalo bi se fokusirati na
primenu mikrosatelistkih markera u fingerprintingu i njihov razvoj
za one biljne vrste kod kojih još uvek nisu dostupni. Pored toga, po-
trebno je da se kreira i podigne svest, u naučnom i pravnom smislu, o
autentičnosti i pouzdanosti DNK fingerprintinga kod biljaka (Weising
et al., 2005).
UPOV takođe ispituje mogućnost primene markera za brzu iden-
tifikaciju i zaštitu sorti gajenih biljaka ili za verifikaciju identiteta sorti.
Ovim je takođe obuhvaćena i elektroforeza proteina semena kod pše-
nice i ječma i izozima kod kukuruza, soje i suncokreta, kao dodatnih
osobina za utvrđivanje različitosti sorti. Potrebno je posvetiti pažnju
brojnim genetičkim, ali i tenhiničkim detaljima i rešiti sve nedoumi-
ce i još uvek prisutne probleme, da bi bila moguća široka primena
molekularnih markera i DNK fingerprintinga u zaštiti intelektualne
svojine.

388
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

LITERATURA

Akkaya MS, Bhagwat AA, Cregan PB (1992): Length polymorphisms

of simple sequence repeat DNA in soybean. Genetics. 132: 1131–
1139
Arnau G, Lallemand J, Bourgoin M (2002): Fast and reliable strawberry
cultivar identification using inter simple sequence repeat (ISSR)
amplification. Euphytica. 129: 69–79
Arnold C, Rossetto M, McNally J, Henry RJ (2002): The application of
SSRs characterized for grape (Vitis vinifera) to conservation studi-
es in Vitaceae. Am. J. Bot. 89: 22–28
Badouin L, Lebrun L (2001): An operational Bayesian approach for the
identification of sexually reproduced cross-fertilized populations
using molecular markers. Acta Hortic. 546: 81–93
Bailey D C (1983): Isozymic variation and plant breeders’ rights. In:
Tanksley SD and Orton JT (eds.), Isozymes in Plant Genetics
and Breeding, Part A. Elsevier, Amsterdam, Netherlands, 425–
441
Becher S A, Steinmetz K, Weising K, Boury S, Peltier D, Renou J-P, Kahl
G, Wolff K (2000): Microsatellites for cultivar identification in Pe-
largonium. Theor. Appl. Genet. 101: 643–651
Bernet G P, Mestre P F, Pina J A, Asins M J (2004): Molecular discrimi-
nation of lemon cultivars. Hort. Science. 39: 165–169
Beyermann B, Nürnberg P, Weihe A, Meixner M, Epplen J T, Börner T
(1992): Fingerprinting plant genomes with oligonucleotide pro-
bes specific for simple repetitive DNA sequences. Theor. Appl.
Genet. 83: 691–694
Brayan G J, Stephenson P, Collins A, Kirby J, Smith J B, Gale M D (1999):
Low levels of DNA sequence variation among adapted genotypes
of hexaploid wheat. Theor. Appl. Genet. 99: 192-198
Brbaklić Lj, Kondić-Špika A, Trkulja D, Kobiljski B (2009): Molekularna
evaluacija genetičke varijabilnosti elitnog oplemenjivačkog mate-
rijala pšenice. Sel. Semen. 15: 33-41

389
 Semenarstvo

Brbaklić Lj, Kondić-Špika A, Trkulja D, Kobiljski B (2010): Asocijativ-

na analiza između mikrosatelitskih markera i agronomski važnih
svojstava pšenice. Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47: 505-510
Bredemeijer G M M, Arens P, Wouters D, Visser D, Vosman B (1998):
The use of semi-automated fluorescent microsatellite analysis for
tomato cultivar identification. Theor. Appl. Genet. 97: 584–590
Bregitzer P, Halbert S E, Lemaux P G (1998): Somaclonal variation in
the progeny of transgenic barley. Theor. Appl. Genet. 96: 421–425
Caetano-Anollés G, Bassam B J, Gresshoff P M (1991a): DNA amplifi-
cation fingerprinting: a strategy for genome analysis. Plant Mol.
Biol. Rep. 9: 294–307
Caetano-Anollés G, Bassam B J, Gresshoff P M (1991b): High resolution
DNA amplification fingerprinting using very short arbitrary oli-
gonucleotide primers. Bio/Technology. 9: 553–557
Camlin M S (2001): Possible future roles for molecular techniques in the
identification and registration of new plant cultivars. Acta Hortic.
546: 289–296
Camlin M S (2003): Plant cultivar identification and registration — the
role for molecular techniques. Acta Hortic. 625: 37–47
CBOL–Plant Working Group (2009): A DNA barcode for land plants.
Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 106: 12794–12797
Crossa J, Cornelius P L (1997): Sites regression and shifted multiplica-
tive model clustering of cultivar trial sites under heterogeneity of
error variances. Crop Sci. 37: 406-415
Dallas J F (1988): Detection of DNA “fingerprints” of cultivated rice by
hybridization with a human minisatellite DNA probe. Proc. Natl.
Acad. Sci. USA. 85: 6831–6835
Demesure B, Sozi N, Petit R J (1995): A set of universal primers for am-
plification of polymorphic non-coding regions of mitochondrial
and chloroplast DNA in plants. Mol. Ecol. 4: 129–131
Depeiges A, Goubely C, Lenoir A, Cocherel S, Picard G, Raynal M, Gre-
llet, F, Delseny M (1995): Identification of the most represented
repeated motifs in Arabidopsis thaliana microsatellite loci. Theor.
Appl. Genet. 91: 160–168
Dodig D, Zorić M, Kobiljski B, Šurlan-Momirović G, Quarrie SA
(2010): Assessing drought tolerance and regional patterns of ge-
netic diversity among spring and winter bread wheat using simple

390
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

sequence repeats and phenotypic data. Crop and Pasture Science.

61: 812-824
Duminil J, Pemonge M-H, Petit R J (2002): A set of 35 consensus primer
pairs amplifying genes and introns of plant mitochondrial DNA.
Mol. Ecol. Notes. 2: 428–430
Dumolin-Lapègue S, Pemonge M-H, Petit RJ (1997): An enlarged set of
consensus primers for the study of organelle DNA in plants. Mol.
Ecol. 6: 393–397
Fernando P, Evans BJ, Morales JC, Melnick DJ (2001): Electrophoresis
artefacts — a previously unrecognized cause of error in microsa-
tellite analysis. Mol. Ecol. Notes. 1: 325–328
Haberl M, Tautz D (1999): Comparative allele sizing can produce
inaccurate allele size differences for microsatellites. Mol. Ecol. 8:
1347–1350
Hasan M, Lühs W, Seyis F, Friedt W, Snowdon R (2004): Surveying
genetic diversity in the Brassica napus gene pool using SSR mar-
kers. Proc 11th Internat. Rapeseed Congress, Copenhagen, Den-
mark, 392-394
Hebert P D N, Cywinska A, Ball SL, deWaard JR (2003): Biological iden-
tifications through DNA barcodes. Proc. R. Soc. London, Ser. B.
270: 313–321
Heckenberger M, Rouppe van der Voort J, Melchinger AE, Peleman J,
Bohn M (2003): Variation in DNA fingerprints among accessi-
ons within maize inbred lines and implications for identification
of essentially derived varieties: II. Genetic and technical sources
of variation in AFLP data and comparison with SSR data. Mol.
Breed. 12: 97–106
Hodgkin T, Rovigliono R, De Vicente MC, Dudnik N (2001): Molecular
methods in the conservation and use of plant genetic resources.
Acta Hortic. 546: 107–118
Hristov N, Mladenov N, Đurić V, Kondić-Špika A, Marjanović-Jerome-
la A, Šimić D (2010): Genotype by environment interactions in
wheat quality breeding programs in Southeast Europe. Euphytica.
174(3): 315-324.
Hu J, Zhu J, Xu H M (2000): Methods of constructing core collections
by stepwise clustering with three sampling strategies based on ge-
notypic values of crops. Theor. Appl. Genet. 101: 264–268

391
 Semenarstvo

Ibañez J (2001): Mathematical analysis of RAPD data to establish re-

liability of varietal assignment in vegetatively propagated species.
Acta Hortic. 546: 73–79
Jaccard P (1908): Nouvelles recherches sur la distribution florale. Bull.
Soc. Vaudoise. Sci. Nat. 44: 223-270
Jeffreys A J, MacLeod A, Tamaki K, Neil D L, Monckton D G (1991):
Minisatellite repeat coding as a digital approach to DNA typing.
Nature. 354: 204–209
Jeffreys A J, Wilson V, Thein S L (1985): Individual specific fingerprints
of human DNA. Nature. 316: 76-79
Jin L, Macaubas C, Hallmayer J, Kimura A, Mignot E (1996): Mutati-
on rate varies among alleles at a microsatellite locus: phylogenetic
evidence. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 93: 15285–15288
Johnson R C, Kisha T J, Evans M A (2007): Characterizing safflower
germplasm with AFLP molecular markers. Crop Sci. 47: 611-618
Kahl G (2001): The Dictionary of Gene Technology. Wiley-VCH, We-
inheim.
Khan M A, von Witzke-Ehbrecht S, Maass BL, Becker HC (2009): Rela-
tionships among different geographical groups, agro-morphology,
fatty acid composition and RAPD marker diversity in Safflower
(Carthamus tinctorius). Genet. Resour. Crop. Evol. 56:19-30
Kobiljski B, Denčić S, Kondić-Špika A, Lohwasser U, Börner A (2009):
Locating Stable Across Environment QTL Involved in the De-
termination of Agronomic Characters in Wheat. Cereal Res.
Commun. 37(3): 327-333
Kobiljski B, Denčić S, Kondić-Špika A, Obreht D (2005): Rezultati prime-
ne moderne biotehnologije u oplemenjivanju strnih žita u Nauč-
nom institutut za ratarstvo i povrtarstvo-Novi Sad, Zbornik radova
Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 42: 421-425
Kobiljski B, Quarrie S, Denčić S, Kirby J, Ivegeš M (2002): Genetic di-
versity of the Novi Sad Wheat Core Collection revealed by micro-
satellites. Cell. Mol. Biol. Lett. 7(2B): 685-694
Kondić A, Šesek S (2000): Korišćenje kalusne kulture za ispitivanje to-
lerantnosti genotipova pšenice prema suši. Sel. Semen. VII(1-2):
57-59
Kondić-Špika A, Kobiljski B, Denčić S, Mladenov N, Hristov N, Brbaklić
Lj, Trkulja D (2010): Genetic diversity in a collection of serbian

392
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

wheat (Triticum aestivum L.) cultivars released in 20th century

as revealed by microsatellite markers. In Vitro Cell Dev-An, 46
(Suppl 1), S134 (Poster Abstracts from 12th World Congres of
the International Association for Plant Biotechnology, 06-11 June
2010, St. Louis, USA)
Kondić-Špika A, Kobiljski B, Denčić S, Mladenov N, Hristov N, Kača-
venda D, Brbaklić Lj (2008): DNA Fingerprinting of Wheat (Tri-
ticum aestivum L.) Varieties Using Microsatellite Markers. In: Ko-
biljski B (ed.), Conventional and Molecular Breeding of Field and
Vegetable Crops (Breeding 08), Conference proceedings. Novi
Sad, Serbia,149-152 (CD Ed.)
Konieczny A, Ausubel F M (1993): A procedure for mapping Arabi-
dopsis mutations using co-dominant ecotype-specific PCR-based
markers. Plant J. 4: 403–410
Kwok P Y, Deng Q, Zakeri H, Taylor S L, Nickerson D A (1996):
Increasing the information content of STS-based genome
maps: identifying polymorphisms in maped STSs. Genomics.
31: 123-126
Landjeva S, Korzun V, Ganeva G (2006): Evaluation of genetic diversity
among Bulgarian winter wheat (Triticum aestivum L.) varieties
during the period 1925–2003 using microsatellites. Genetic Re-
sources and Crop Evolution. 53:1605–1614
Li Y-Ch, Korol AB, Fahima T, Beiles A, Nevo E (2002): Microsatellites:
genomic distribution, putative functions and mutational mecha-
nisms: a review. Molecular Ecology. 11: 2453-2465
Lowe A J, Thorpe W, Teale A, Hanson J (2003): Characterisation of
germplasm accessions of napier grass (Pennisetum purpureum
and P. purpureum x P. glaucum hybrids) and comparison with
farm clones using RAPD. Genet. Res. Crop Evol. 50: 121–132
Marjanović-Jeromela A, Kondić-Špika A, Saftić-Panković D, Marinko-
vić R, Hristov N (2009): Phenotypic and molecular evaluation of
genetic diversity of rapeseed (Brassica napus L.) genotypes. Afri-
can Journal of Biotechnology. 8(19): 4835-4844
Marjanović-Jeromela A, Nagl N, Gvozdanović-Varga J, Hristov N, Kon-
dić-Špika A, Vasić M, Marinković R (2011): Genotype by envi-
ronment interaction for seed yield per plant in rapeseed using
AMMI model. Pesq. agropec. bras., Brasília. 46(2): 174-181

393
 Semenarstvo

Neumann K, Kobiljski B, Denčić S, Börner A (2011): Genome wide

association mapping - a case study in bread wheat (Triticum ae-
stivum L.). Mol. Breeding. 27: 37-58
Nybom H (1991): Applications of DNA fingerprinting in plant bree-
ding. In: Burke T, Dolf G, Jeffreys AJ and Wolff R (eds.), DNA
Fingerprinting: Approaches and Applications. Birkhäuser, Basel,
Switzerland, 294–311
Nybom H (1993): Applications of DNA fingerprinting in plant popula-
tion studies. In: Pena SDJ, Chakraborty R, Epplen JT and Jeffreys
AJ (Eds.), DNA Fingerprinting: State of the Science. Birkhäuser,
Basel, Switzerland, 293–309
Peakall R, Gilmore S, Keys W, Morgante M, Rafalski A (1998): Cro-
ssspecies amplification of soybean (Glycine max) simple sequence
repeats (SSRs) within the genus and other legume genera: impli-
cations for the transferability of SSRs in plants. Mol. Biol. Evol. 15:
1275–1287
Persson H A, Gustavsson B A (2001): The extent of clonality and gene-
tic diversity in lingonberry (Vaccinium vitis-idaea L.) reveled by
RAPDs and leaf-shape analysis. Mol. Ecol. 10: 1385-1397
Phippen W B, Kresovich S, Candelas F G, McFerson J R (1997): Mole-
cular characterization can quantify and partition variation among
genebank holdings: a case study with phenotypically similar acce-
ssions of Brassica oleracea var. capitata L. (cabbage) “Golden Acre”.
Theor. Appl. Genet. 94: 227–234
Powell W, Morgante M, Andre C, Hanafey M, Vogel J, Tingey S, Rafalski
A, (1996): The comparison of RFLP, RAPD, AFLP and SSR (micro-
satellite) markers for germplasm analysis. Mol. Breed. 2: 225–238
Powell W, Morgante M, Andre C, McNico, JW, Machray G C, Doyle J
J, Tingey S V, Rafalsk, J A (1995): Hypervariable microsatellites
provide a general source of polymorphic DNA markers for the
chloroplast genome. Curr. Biol. 5: 1023–1029
Prasad B, Babar M A, Xu X Y, Bai G H, Klatt A R (2009): Genetic di-
versity in the U.S. hard red winter wheat cultivars as reveled by
microsatellite markers. Crop Pasture Sci. 60. 16-24
Prevost A, Wilkinson M J (1999): A new system of comparing PCR
primers applied to ISSR fingerprinting of potato cultivars. Theor.
Appl. Genet. 98: 107–112

394
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

Procuiner J D, Prashar S, Chen G, Wolfe D, Fox S, Ali M L, Gray M,

Zhou Y, Shillinglaw M, Roeven R, DePauw R (2009): Rapid ID
Technology (RIDT) in Plants: High-Speed DNK Fingerprinting
in Grain Seed for the Identification, Segregation, Purity, and Vari-
eties Using Labautomation Robotics. JALA. 14: 221-231
Provan J, Powell W, Hollingsworth PM (2001): Chloroplast microsatelli-
tes: new tools for studies in plant ecology and evolution. Trends
Ecol. Evol. 16: 142–147
Provan J, Thomas WTB, Forster BP, Powell W (1999): Copia-SSR: a sim-
ple marker technique which can be used on total genomic DNA.
Genome. 42. 363–366
Regner F, Stadbauer A, Eisenheld C (2001): Molecular markers for ge-
notyping grapevine and for identifying clones of traditional vari-
eties. Acta Hortic. 546: 331–341
Röder M S, Korzun V, Wendehake K, Plaschke J, Tixier M-H, Leroz P,
Ganal MW (1998): A microsatellite map of wheat. Genetics. 194:
2007-2023
Röder M S, Wendehake K, Korzun V, Bredemeijer G, Laborie D, Bertrand
L, Isaac P, Rendell S, Jackson J, Cooke RJ, Vosman B, Ganal MW
(2002): Construction and analysis of a microsatellite-based databa-
se of European wheat varieties. Theor. Appl. Genet. 106: 67–73
Rogstad S H, Patton J C, Schaal B A (1988): M13 repeat probe detects
DNA minisatellite-like sequences in gymnosperms and angios-
perms. Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 85: 9176–9178
Russell J R, Fuller J D, Macaulay M, Hatz B G, Jahoor A, Powell W
(1997): Direct comparison of levels of genetic variation among
barley accessions detected by RFLPs, AFLPs, SSRs and RAPDs.
Theor. Appl. Genet. 95. 714–722
Ryskov A P, Jincharadze A G, Prosnyak M I, Ivanov P L, Limborska S A
(1988): M13 phage DNA as a universal marker for DNA finger-
printing of animals, plants and microorganisms. FEBS Lett. 233:
388–392
Schut J W, Qi X, Stam P (1997): Association between relationships me-
saures based on AFLP markers, pedigree data and morphological
traits in barley. Theor. Appl. Genet. 95: 1162-1168
Seyis F, Snowdon R, Friedt W, Lühs W (2004): Molecular genetic di-
versity in resynthesised and conventional spring rapeseed. Proc.

395
 Semenarstvo

th
of 11 International Rapeseed Congress, Copenhagen, Denmark,
382-384
Sharma P C, Winter P, Bünger T, Hüttel B, Weigand F, Weising K, Kahl
G (1995): Abundance and polymorphism of di-, tri- and tetra-
nucleotide tandem repeats in chickpea (Cicer arietinum L.). The-
or. Appl. Genet. 90: 90–96
Smeets H J M, Brunner H G, Ropers H H, Wieringa B (1989): Use of
variable simple sequence motifs as genetic markers: application to
study of myotonic dystrophy. Hum. Genet. 93: 245–251
Squirrell J, Hollingsworth P M, Woodhead M, Russell J, Lowe A J, Gibby
M, Powell W (2003): How much effort is required to isolate nucle-
ar microsatellites from plants? Mol. Ecol. 12: 1339–1348
Srivastava A, Gupta V, Pental D, Pradhan A K (2001): AFLP-based gene-
tic diversity assessment amongst agronomically important natural
and some newly synthesized lines of Brassica juncea. Theor. Appl.
Genet. 102: 193-199
Taberlet P, Gielly L, Pautou G, Bouvet J (1991): Universal primers for
amplification of three non-coding regions of chloroplast DNA.
Plant Mol. Biol. 17:1105–1109
Tautz D (1989): Hypervariability of simple sequences as a general source
for polymorphic DNA markers. Nucleic Acids Res. 17: 6463–6471
Thuillet A C, Bru D, David J, Roumet P, Santoni S, Sourdille P, Bataillon
T (2002): Direct estimation of mutation rate for 10 microsatellite
loci in durum wheat, Triticum turgidum (L.) Thell. ssp. durum.
Mol. Biol. Evol. 19:122–125
Trkulja D, Kondić-Špika A, Brbaklić Lj, Kobiljski B (2011): Analiza veze
marker – svojstvo za vreme klasanja i cvetanja pšenice korišće-
njem pojedinačne marker regresije. Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop
Res. 48(1): 113-120
Udupa S M, Baum M (2001): High mutation rate and mutational bias at
(TAA)n microsatellite loci in chickpea (Cicer arietinum L.). Mol.
Genet. Genomics. 265: 1097–1103
Vijayan K, Tsou C H (2010): DNA barcoding in plants: taxonomy in a
new perspective. Current Sci. 99(11): 1530-1541
Vollmann J, Grausgruber H, Stift G, Dryzhyruk V, Lelley T (2005): Ge-
netic diversity in Camelina germplasm as reveled by seed quality
characteristics and RAPD polymorphism. Plant Breeding. 124:
446-453

396
 Genotipska karakterizacija gajenih biljaka

Weber J L, May P E (1989): Abundant class of human DNA polymorphi-

sms which can be typed using the polymerase chain reaction. Am.
J. Hum. Genet. 44: 388–396
Weising K, Beyermann B, Ramser J, Kahl G (1991): Plant DNA fin-
gerprinting with radioactive and digoxigenated oligonucleoti-
de probes complementary to simple repetitive DNA sequences.
Electrophoresis. 12: 159–169
Weising K, Gardner R C (1999): A set of conserved PCR primers for the
analysis of simple sequence repeat polymorphisms in chloroplast
genomes of dicotyledonous angiosperms. Genome. 42: 9–19
Weising K, Kaemmer D, Weigand F, Epplen J T, Kahl G (1992): Oligo-
nucleotide fingerprinting reveals various probe-dependent levels
of informativeness in chickpea (Cicer arietinum). Genome. 35:
436–442
Weising K, Kahl G (1998): Hybridization-based microsatellite finger-
printing of plants and fungi. In: Caetano-Anollés G and Gress-
hoff PM (eds.), DNA Markers: Protocols, Applications, and Over-
views. Wiley-VCH, New York, USA, 27–54
Weising K, Nybom H, Wolff K, Kahl G (2005): DNA Fingerprinting in
Plants: Principles, Methods, and Applications. CRC Press, Taylor
& Francis Group, Boca Raton, USA, 444
Weising K, Weigand F, Driesel A, Kahl G, Zischler H, Epplen J T (1989):
Polymorphic simple GATA/GACA repeats in plant genomes.
Nucleic Acids Res. 17:10128
Welsh J, McClelland M (1990): Fingerprinting genomes using PCR with
arbitrary primers. Nucleic Acids Res. 18: 7213–7218
Williams J G K, Kubelik A R, Livak K J, Rafalski J A, Tingey S V (1990):
DNA polymorphisms amplified by arbitrary primers are useful as
genetic markers. Nucleic Acids Res. 18: 6231–6235
Wolfe A D, Liston A (1998): Contributions of PCR-based methods to
plant systematics and evolutionary biology. In Molecular Syste-
matics of Plants II. DNA Sequencing, Soltis, D.E., Soltis, P.S., and
Doyle, J.J., Eds., Kluwer, Dordrecht, pp. 43–86
Wu Y Q, Taliaferro C M, Bai G H, Anderson M P (2005): Genetic di-
versity of Cynodon transvaalensis Burtt-Davy and its relatedness
to hexaploid C. Dactylon (L.) Pers. as indicated by AFLP markers.
Crop Sci. 45: 848-853

397
 Semenarstvo

Yuan M, Zhou Y, Liu D (2004): Genetic diversity among populations

and breeding lines from recurrent selection in Brassica napus as
revealed by RAPD markers. Plant Breed. 123: 9-12
Zabeau M, Vos P (1993): Selective restriction fragment amplification: a
general method for DNA fingerprinting, European Patent Appli-
cation EP 0534858
Zhang D P, Huaman Z, Rodriguez F, Rossel G, Ghislain M (2001): Iden-
tifying duplicates in sweet potato (Ipomoea batatas (L.) Lam) cul-
tivars using RAPD. Acta Hortic. 546: 535–541
Zietkiewicz E, Rafalski A, Labuda D (1994): Genomic fingerprinting by
simple sequence repeat (SSR)-anchored polymerase chain reacti-
on amplification. Genomics. 20: 176-183

398
 IZDAVANJE OVE MONOGRAFIJE
POMOGLI SU

–
–

399
400