Semenarstvo II

Mirjana Milošević • Borislav Kobiljski
SEMENARSTVO II
Kljuca žila nevidljivka u nedrima,

zrno se klicom rodnom nudi,
odušak nadošloj snazi išće.
Život ustreptali žari se u njemu
upinje se božanski oganj da ne ugasi.
Brojem se od smrti brani.
Brekće srčano oklopnik mali,

štedro mu bije snaga,
izobilje navešćuje.
Na put bez povratka se sprema,
život i smrt u istoj šaci nosi,
ništeći sebe jednoga stotinu drugih rađa.
(Izvod iz pesme „Seme“ napisane za monografiju, autora Milana Tripkovića,

koji će nam svima ostati u sećanju kao poeta i dobar čovek)
Izdavač/Published by:
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD
Urednici/Editors:
prof. dr Mirjana Milošević
prof. dr Borislav Kobiljski
Recenzenti/Reviewers:
akademik Rudolf Kastori, redovni profesor u penziji
na predmetu Fiziologija biljaka, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
prof. dr Jovan Crnobarac, redovni profesor
na predmetu Posebno ratarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
prof. dr Mile Ivanović, redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Tehnički urednici/Technical editors:
dr Ana Marjanović-Jeromela
Tanja Vunjak-Kvaić
Lektori/Proof-readers:
Tamara Šljivić
Dušanka Stojšić
Korice/Cover design:
Aleksandar Vojisavljević
Prepress:
Grafički Atelje Abraka Dabra, Novi Sad
Press:
SP Print, Novi Sad
Tiraž/Printed in:
1.000
ISBN 978-86-80417-30-1
Štampanje monografije sufinansiralo je
Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije
CIP - Kaтaлогизациjа у публикациjи

Библиотека Матице српске, Нови Сад
631.53.02
SEMENARSTVO. [Vol.] 2 / [autori Miroslav Malešević ...
et al.] ; [urednici] Mirjana Milošević, Borislav Kobiljski. -
Novi Sad : Institut za ratarstvo i povrtarstvo , 2011 (Novi Sad :
SP Print). - 830 str. : ilustr. ; 25 cm
Podaci o autoru preuzet s poleđine nasl. lista
Titaž 1.000. - Bibliografija.
ISBN 978-86-80417-33-2
1. Мaлешевић, Мирослав [aутор]
а) Семенарство
COBISS.SR-ID 268590343
Mirjana Milošević Borislav Kobiljski
SEMENARSTVO
II
Novi Sad, 2011

Autori/Authors:
Prof. dr Miroslav Malešević

Akademik Srbislav Denčić
Dr Novo Pržulj
Dr Nikola Hristov
Dr Đorđe Jocković
Prof. dr Jan Boćanski
Dipl. ing. Raško Popov
Dr Goran Malidža
Dr Nastasić Aleksandra
Dipl. ing. – master Ivica Đalović
Dr Vladimir Miklič
Dr Nenad Dušanić
Dr Siniša Jocić
Dipl. ing. Siniša Prole
Dr Velimir Radić
Mr Jelena Mrđa
Dr Lazar Kovačev
Dr Snežana Mezei
Dr Milorad Rajić
Dipl. ing. Velimir Lončarević
Dipl. ing. Željka Stojaković
Dr Milica Hrustić
Dr Svetlana Balešević-Tubić
Dr Mladen Tatić
Dr Đura Karagić
Dr Slobodan Katić
Dr Dragan Milić
Dr Vojislav Mihailović
Mr Aleksandar Mikić
Prof. dr Pero Erić
Dr Imre Pataki
Dipl. ing. – master Branko Milošević
Dr Sanja Vasiljević
Dr Radovan Marinković
Dr Ana Marjanović-Jeromela
Dipl. ing. Karlo Đilvesi
Dr Janoš Berenji
Dr Vladimir Sikora
PREDGOVOR
Semenarstvo je, pored oplemenjivanja, jedna od najznačajnijih gra-

na poljoprivrede. Za razumevanje samog procesa proizvodnje, sertifika-
cije, metoda ispitivanja semena, biotehnoloških metoda koje se prime-
njuju u njegovoj proizvodnji, neophodan je veliki fond znanja. Upravo
pomenuto znanje i iskustvo ugradilo je 56 naučnih radnika Instituta za
ratarstvo i povrtarstvo u pisanje monografije Semenarstvo.
Monografija Semenarstvo je sastavljena iz tri toma koja čine jednu
celinu:
I tom čini opšte osnove semenarstva, s akcentom na značaj evrop-
skih integracija na tokove domaćeg semenarstva;
II tom sadrži poglavlja iz posebnog semenarstva koja se odnose
na proizvodnju semena ekonomski najznačajnijih ratarskih
biljnih vrsta kao što su pšenice, kukuruz, soja, suncokret,
šećerna repa, krmno bije, konoplja;
III tom se odnosi na posebno semenarstvo u kom je data tehnologi-
ja proizvodnje semena povrtarskih biljnih vrsta.
Monografija Semenarstvo je tako koncipirana da je mogu koristiti
proizvođači semena, kompanije koje se bave doradom semena, njegovim
prometom, studenti i svi oni koji se interesuju za seme i semenarstvo.
Recenzenti, naši eminentni naučni radnici, izrazili su svoje mišlje-
nje o monografiji Semenarstvo, dajući pozitivnu ocenu napisanom tekstu.
Izvodi iz recenzija glase:
„Ovaj rukopis predstavlja dobro komponovanu, harmoničnu celinu
sa svim elementima jedne monografije posvećene tako značajnom pro-
blemu kao što je semenarstvo“ (prof. dr Rudolf Kastori).
„Jasno je da iza ovako kompleksno pripremljenog rukopisa stoji
višegodišnji uloženi trud i napor urednika i autora teksta da čitaocima
približe ovu složenu oblast sa naučnog, tehnološkog, ali i privrednog sta-
novišta“ (prof. dr Mile Ivanović).
„Sadržaj ove monografije će biti od velikog značaja ne samo nauč-
nim radnicima i specijalistima iz oblasti semenarstva i oplemenjivanja bi-
ljaka, već i studentima i doktorantima da obogate svoja saznanja iz oblasti
semenarstva“ (prof. dr Jovan Crnobarac).
U Novom Sadu, 01. 12. 2011. Autori
5
SADRŽAJ – II
PROIZVODNJA SEMENA STRNIH ŽITA . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Površine i prinosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Poljoprivreda Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Perspektive gajenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Botanička klasifikacija strnih žita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Morfološke osobine strnih žita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Rast i razviće strnih žita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Sorta kao nosilac semenske proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Genetička konstitucija sorte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Metodi proizvodnje semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Uzroci promene genetske konstitucije sorte . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Izolacija semenskih parcela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Sortiment strnih žita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Tehnologija gajenja semenskih useva strnih žita . . . . . . . . . . . . . 62
Skladištenje, sušenje i dorada semena strnih žita . . . . . . . . . . . . . 76
Marketing semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
PROIZVODNJA SEMENA KUKURUZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Početni materijal u stvaranju hibrida kukuruza . . . . . . . . . . . . . . 97
Priznati domaći hibridi kukuruza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Kategorije semena hibridnog kukuruza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Cvetanje i oplodnja kukuruza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Stručni nadzor nad proizvodnjom semena kukuruza . . . . . . . . . 132
Agroekološki uslovi za proizvodnju semenskog kukuruza . . . . 136
Tehnologija proizvodnje semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Zaštita od štetočina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Dorada semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
6
SEMENSKA PROIZVODNJA SUNCOKRETA . . . . . . . . . . . . 194
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
Hibridi suncokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Hibridi posebne namene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
Semenarstvo kod sortnih populacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Semenarstvo kod hibrida suncokreta na bazi
citoplazmatske muške sterilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218
Kontrola procesa proizvodnje semena roditeljskih
linija i hibrida suncokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261
DORADA SEMENA SUNCOKRETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267
Prijem, skladištenje i sušenje semena suncokreta . . . . . . . . . . . 269
Dorada semena suncokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285
Dorada hibridnog i baznog semena u Institutu za ratarstvo i
povrtarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
SEMENARSTVO ŠEĆERNE REPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
Potrebe u semenu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 334
Taksonomija, morfologija i korišćenje šećerne repe . . . . . . . . . 335
Rastenje i razviće šećerne repe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .339
Razmnožavanje šećerne repe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346
Morfološke osobine semenske šećerne repe i semena . . . . . . . . 353
Agroekološki uslovi proizvodnje semena šećerne repe . . . . . . . 355
Agrotehnika proizvodnje semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358
Načini proizvodnje semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 373
Kontrola proizvodnje semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386
Žetva i vršidba semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388
Oplemenjivanje šećerne repe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 391
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397
7
Monografija - Semenarstvo
DORADA SEMENA ŠEĆERNE REPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403
Tehnička dorada semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408
Finalna dorada semena šećerne repe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 414
Laboratorijske analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 439
SEMENSKA PROIZVODNJA OZIME ULJANE REPICE

PRIVREDNI ZNAČAJ I POVRŠINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 445
Poreklo i botanička klasifikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451
Morfologija, biologija i ekologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456
Agroekološki uslovi proizvodnje semena ozime uljane repice . . 472
Žetva, transport i prijem semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 499
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 509
SEMENARSTVO SOJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 517
Karakteristike soje kao gajene biljke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 522
Specifičnosti agrotehničkih mera u proizvodnji semenske soje . 531
Primena biohemijskih i molekularnih markera
u semenarstvu soje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 570
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 577
SEMENARSTVO LUCERKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 585

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 587
Značaj lucerke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 589
Sažetak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 652
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 654
SEMENARSTVO CRVENE DETELINE . . . . . . . . . . . . . . . . . 665

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 667
Biološke specifičnosti crvene deteline i uticaj ekoloških
uslova na proizvodnju semena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 672
Tehnologija proizvodnje semena crvene deteline . . . . . . . . . . . 683
Dorada semena crvene deteline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 715
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 717
8
PROIZVODNJA SEMENA STOČNOG GRAŠKA . . . . . . . . . . 727
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 729
Biološke osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 732
Agrotehničke mere u proizvodnji semena stočnog graška . . . . . 735
Skladištenje i dorada semena stočnog graška . . . . . . . . . . . . . . 756
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 762
SEMENARSTVO I OPLEMENJIVANJE KONOPLJE . . . . . . 769

Sistematika konoplje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 771
Morfologija konoplje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 773
Istorijat oplemenjivanja konoplje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 776
Ciljevi oplemenjivanja konoplje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 778
Varijabilnost svojstava konoplje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 782
Metode i tehnike oplemenjivanja konoplje . . . . . . . . . . . . . . . . 783
Semenarstvo konoplje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 797
Kontrola proizvodnje semena konoplje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 809
Dorada i skladištenje semena konoplje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 814
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 821
9
10
Miroslav Malešević, Srbislav Denčić, Novo Pržulj, Nikola Hristov
Proizvodnja
semena strnih žita
12
Proizvodnja semena strnih žita
UVOD
Strna žita, posebno pšenica i ječam, spadaju među najznačajnije ga-

jene biljne vrste. U svetskim razmerama pšenica zauzima vodeće mesto po
površinama na kojima se gaji (oko 217 miliona hektara). Zatim slede pi-
rinač (oko 155 miliona hektara), kukuruz (oko 152 miliona hektara), soja
(oko 93 miliona hektara), ječam (oko 56 miliona hektara), itd. Od ostalih
strnih žita raž zauzima oko 17 miliona hektara, ovas oko 11 miliona hekta-
ra, dok se površine pod tritikaleom procenjuju na preko 3 miliona hektara.
Površine koje zauzimaju, relativno jednostavna proizvodnja semena, nje-
gova univerzalna upotrebna vrednost u ljudskoj i ishrani životinja, svrsta-
vaju strna žita u najvažnije biljne vrste. Iz ovih činjenica proizilazi i njihov
značaj u međunarodnom prometu poljoprivrednih proizvoda.
Sva strna žita spadaju u hlebna, ali se pšeničnim hlebom hrani preko
70% stanovništva u svetu. Zahvaljujući osobinama rezervnih proteina u
endospermu zrna pšenice, glijadina i glutenina, pšenični hleb je idealna
hrana za ljudsku populaciju. Kvalitet hleba upotpunjuju ostali rezervni
proteini, albumini i globulini, zatim skrob, šećeri, celuloza, masti, vitamini
i mineralne materije (Hristov et al., 2010, Denčić et al., 2011). Ostala strna
žita daju hleb slabije hranljive vrednosti i svarljivosti. Pored obične pšenice
(Triticum aestivum L.) gaje se i druge vrste iz roda Triticum: tvrda pšenica
(Triticum durum Desf.), krupnik-spelta (Triticum spelta L.), engleska pše-
nica (Triticum turgidum L.), poljska pšenica (Triticum polonicum L.), itd.
Zrno višeredog ječma (Hordeum sativum ssp. vulgare) je kvalitet-
na stočna hrana, dok je seme podvrste dvoredog ječma (Hordeum sati-
vum ssp. distichum), osnovna sirovina za sladarsku i pivarsku industriju.
Zrno ovsa (Avena sativa L.) se koristi kao stočna hrana, ali sve više i kao
ljudska. Zbog sadržaja β-glukana, celuloze i drugih hranljivih materija,
ovas i ječam se preporučuju u ishrani ljudi zbog blagotvornog delovanja
na krvne sudove i organe za varenje (Pržulj et al., 2010).
Raž (Secale cereale L.) daje zrno najsličnije po kvalitetu pšenici.
Hleb od raži se duže čuva od pšeničnog i pogodniji je za ishranu obole-
lih od šećerne bolesti.
Sintetička vrsta koju je stvorio čovek, tritikale (Triticosecale), za-
uzima sve veće površine zbog visokih prinosa, univerzalnog načina
13
Semenarstvo
korišćenja zrna i veoma skromnih zahteva prema uslovima spoljne sre-

dine (Denčić et al., 2007).
Značaj strnih žita, posebno pšenice, u ishrani čovečanstva svrstava ih
u najznačajnije trgovačke artikle. Trgovina strnim žitima, kao strateškom
sirovinom, rasprostranjena je u većini zemalja sveta i iz godine u godi-
nu povećava svoju dinamičnost, pre svega povećanjem prometa i većim
obimom berzanskog poslovanja. Sadašnje i buduće promene u važnosti
i kompoziciji svetskog izvoznog tržišta strnih žita, strogo su povezane sa
ekonomskom i socijalnom situacijom u pojedinim zemljama (reforme
poljoprivrednog sistema, izbalansiranost urbanog i ruralnog dela stanov-
ništva, mogućnost zapošljavanja u nepoljoprivrednim delatnostima, navi-
ke u ishrani i dr.). Pšenica je odavno postala merilo za cene ostalih poljo-
privrednih proizvoda na svetskim berzama. Najveći izvoznici pšenice su
SAD, Kanada, Argentina i dr., a uvoznici Egipat, Japan, Indonezija, Alžir,
Filipini, Irak, itd. Svetske berzanske cene se formiraju na bazi vrlo preci-
znih satelitskih informacija o stanju useva, površinama i očekivanim pri-
nosima. Srbija je povremeni izvoznik pšenice, pre svega u susedne države,
pri čemu značajan udeo u izvozu imaju semenska pšenica i ječam. Domaće
sorte priznate i proširene u Makedoniji, BiH, Mađarskoj, Rumuniji, Ukra-
jini, Rusiji, Turskoj, Slovačkoj, Češkoj i drugim državama, kao i poveća-
na potražnja za strnim žitima, kako na svetskom tako i domaćem tržištu,
predstavljaju izazov i šansu proizvođačima ove strateške sirovine. U ovom
kontekstu naša zemlja može računati na ova tržišta, s obzirom da povoljni
agroekološki uslovi u Srbiji pružaju izuzetnu pogodnost za proizvodnju
semena strnih žita vrhunskog kvaliteta. Time semenarstvo ostaje značajan
činilac stabilizacije privrede naše zemlje, pred ulazak u Evropsku uniju.
Pšenica je euritopna biljka sa širokim arealom rasprostranjenja.
Ona ima veliki broj vrsta, podvrsta, varijeteta i sorti, koje se dele na dva
osnovna tipa: ozime i jare. Zahvaljujući polimorfizmu pšenica je raspro-
stranjena gotovo u celom svetu, ali se oblasti gajenja ozimih i jarih formi
pšenice ne poklapaju. Ozima pšenica za svoje uspevanje zahteva blage
klimatske uslove. Stoga se ona najuspešnije gaji u umerenom pojasu i to
između 30–50° severne geografske širine. Južna granica ozime pšenice
na severnoj zemljinoj polulopti leži na oko 16° geografske širine.
Sve navedeno ukazuje na značaj strnih žita u bližoj i daljoj buduć-
nosti, imajući u vidu i povećanje ljudske populacije. Da bi se zasejalo
oko 300 miliona ha pod strnim žitima, svake godine je potrebno obez-
bediti oko 45 miliona tona semena. Potrebe Srbije za semenom pšenice
i drugim strnim žitima su oko 250000 tona, što ukazuje na značaj seme-
narstva u obezbeđenju uspešne proizvodnje strnih žita.
14
POVRŠINE I PRINOSI
Površine i prinosi žita u svetu, Evropi i u Srbiji prikazani su u tabeli

1. Na globalnom nivou dominiraju prosolika žita (preko 388 miliona
hektara), dok su u Evropi prava žita posejana, zastupljena na gotovo 6
puta većoj površini u odnosu na prosolika. Kod pravih žita dominira
pšenica koja se u svetu gaji na nešto više od 30% zasejanih površina pod
žitaricama, a u Evropi na oko 50%. Kukuruz je najzastupljenije proso-
liko žito u Evropi, dok su na globalnom nivou gotovo izjednačene po-
vršine ove kulture i pirinča. Po zasejanim površinama, iza pomenutih
biljnih vrsta znatno zaostaju ostala žita.
Tabela 1. Površine i prinosi žitarica u svetu, Evropi i Srbiji u periodu 2004-2009.
Table 1. Area and yield of cereals in the World, Europe and Serbia in 2004-2009.
(http://faostat.fao.org).
Vrsta žita Svet/World Evropa/Europe Srbija/Serbia

Cereal species ha t/ha ha t/ha ha t/ha
Pšenica/Wheat 217245879 2,91 57926062 3,65 557205 3,80
Pirinač/Rice 155221484 4,16 588715 5,86 - -
Kukuruz/Maize 152491173 4,93 14499440 5,85 1213162 4,90
Ječam/Barley 56325673 2,57 28618219 3,19 98912 3,22
Sirak/Sorgum 45125631 1,36 190020 3,67 50** 4,13
Proso/Millet 35657612 2,62 765774 1,22 1200** 2,40
Ovas/Oat 11507690 2,14 7088798 2,20 43593 2,13
Raž/Rye 6495746 2,39 5679387 2,48 6202 2,28
Tritikale/Triticale 3689055 3,46 2937522 3,93 25000** 4,00
Ukupno/Total 683759944 2,95 118293937 3,56 1945324 2,98
Prava žita
295264043 2,69 102249988 3,09 730912 3,09
Small grains
Prosolika žita
388495901 3,27 16043949 4,15 1214412 2,86
Millets grains
** Procenjene vrednosti/Estimated values
15
Semenarstvo
U tabeli 2 dati su podaci o 10 najvećih proizvođača pšenice u Svetu

i Evropi. Značajne promene su se dogodile u poslednje dve decenije.
Ruska Federacija, Kazahstan i Ukrajina su postale izvoznici pšenice za-
jedno sa SAD, Kanadom i Australijom. U Evropi su najveći proizvođači
Francuska, Nemačka i Velika Britanija, čiji su prosečni prinosi među
najvišim u svetu.
Proizvodnja ječma se odvija na stabilnim površinama u Evropi kao
i u svetu. Dominiraju Ruska Federacija, Ukrajina i Australija po površi-
nama, a po prinosima Francuska i Nemačka.
Tabela 2. Deset najvećih proizvođača pšenice u periodu 2004–2009.

Table 2. Top ten wheat producers in 2004–2009 (http://faostat.fao.org).
Svet/World
Površina/Area Prinos/Yield Proizvodnja
Države/Countries
ha t/ha Production (t)
Indija/India 27098860 2,69 72904900
Ruska Fed./Russia 24044480 2,08 50234045
Kina/China 23073951 4,50 103925059
SAD/USA 20527652 2,81 57871352
Australija/Australia 12710079 1,44 18467223
Kazahstan/Kazakhstan 12209780 1,04 12720170
Kanada/Canada 9428500 2,63 24894820
Turska/Turkey 8542192 2,28 19505200
Pakistan/Pakistan 8429980 2,53 21328480
Ukrajina/Ukraine 6124120 2,91 17997960
Evropa/Europe
Ruska Fed./Russia 24044480 2,08 50234045
Ukrajina/Ukraine 6124120 2,91 17997960
Francuska/France 5298421 6,93 36741449
Nemačka/Germany 3121145 7,58 23672897
Poljska/Poland 2218898 3,90 8663154
Italija/Italy 2158361 3,66 7912638
Rumunija/Romania 2135274 2,86 6180944
Španija/Spain 2053234 2,93 5941760
Velika Britanija
1920442 7,86 15106200
Great Britan
Mađarska/Hungary 1122891 4,46 5022630
16
Najveći proizvođači raži su Ruska Federacija, Poljska i Nemačka,

ovsa Ruska Federacija, Kanada, Australija, SAD i Poljska, dok u proi-
zvodnji tritikalea dominiraju Poljska, Nemačka i Belorusija.
U tabelama 3 i 4 prikazane su površine i prinosi pšenice u Srbiji u
periodu 2000–2009. U Srbiji i u njenom žitorodnom području AP Voj-
vodini od 2004. godine površine pod pšenicom padaju ispod 600000
ha. U godinama 2008 i 2010 (podaci nisu prikazani za 2010 u tab. 3)
zasejano je i požnjeveno ispod 500 000 ha pod glavnim strnim žitom.
Velike oscilacije u površinama i ostvarenom prosečnom prinosu u po-
jedinim godinama, dovodile su Srbiju na ivicu bilansnih potreba, a
bilo je i perioda kada je bio neophodan uvoz. Nepovoljna kretanja u
proizvodnji strnih žita, posledica su odsustva strategije u proizvodnji i
opšteg statusa poljoprivrede u tranzicionom periodu.
Slična variranja se mogu konstatovati i u proizvodnji ječma, ovsa,
raži i tritikalea.
Tabela 3. Površine, prinosi i proizvodnja pšenice u Srbiji u periodu 2000–2009.

Table 3. Area, yield and wheat grain production in Serbia in 2000–2009
(RZS - http://webrzs.stat.gov.rs).
Površina/Area Prinos/Yield Proizvodnja

Godina/Year
(ha) t/ha Production (t)
2000 651197 2,95 1924000
2001 671463 3,70 2483000
2002 692000 3,28 2268000
2003 611700 2,24 1366000
2004 639289 4,33 2758000
2005 563801 3,57 2010000
2006 539399 3,70 1996000
2007 559726 3,30 1844000
2008 484613 4,37 2115000
2009 569329 3,49 1986000
Prosek/Average 598252 3,49 2075000
17
Semenarstvo
Tabela 4. Površine, prinosi i proizvodnja pšenice u Vojvodini u periodu 2000–2009

Table 4. A
rea, yield and wheat grain production in Vojvodina in 2000–2009
(RZS - http://webrzs.stat.gov.rs).
Površina/Area Prinos/Yield Proizvodnja /

Godina/Year
(ha) t/ha Production (t)
2000 333000 3,37 1124000
2001 360000 4,20 1500000
2002 364000 3,36 1223000
2003 316000 2,31 729000
2004 326000 4,79 1563000
2005 279000 3,95 1104000
2006 273000 3,98 1088000
2007 291000 3,82 1112000
2008 243000 5,33 1295000
2009 302000 3,73 1127000
Prosek/Average 308700 3,88 1186500
POLJOPRIVREDA EVROPSKE UNIJE
Veoma je važno analizirati poljoprivredu zemalja Evropske unije

(EU) imajući u vidu težnju i strateški cilj Srbije da postane njen puno-
pravni član. Opšte je mišljenje da je poljoprivreda EU najorganizovani-
ja, najuređenija ali i najviše subvencionisana. Istovremeno je primena
nauke u proizvodnji veoma naglašena. Ovo važi i za proizvodnju se-
mena. Zakonska regulativa je usaglašena među članicama, posebno iz
oblasti zdravstvene kontrole proizvodnje hrane.
Prava žita dominiraju u EU (tab. 5) u odnosu na prosolika. Na to
utiču pre svega agroekološki uslovi. Pšenica je najviše zastupljena, a
potom ječam. Prinosi su veoma visoki i stabilni u poređenju sa istima
u Srbiji. Realnije poređenje nivoa prinosa se može izvesti na osnovu
podataka za svaku državu članicu EU posebno (tab. 6). Čak 16 od 27
18
država u EU imaju više prosečne prinose pšenice od onih u Srbiji. Nešto

je bolja slika ako se uporede prinosi u EU i u žitirodnim područjima
Srbije (Vojvodina, Mačva, Stig, itd.)
Tabela 5. Površine i prinosi važnijih ratarskih kultura u Evropskoj uniji (27) u perio-
du 2004–2009.
Table 5. Area and yield of the most important field crops in the EU (27) in 2000–2009
(http://faostat.fao.org/site/567/default.aspx#ancor).
Biljna vrsta / Površina/Area Prinos/Yield Proizvodnja /

Crop species (ha) (t/ha) Production (t)
Pšenica/Wheat 25864464 5,26 136382926

Ječam/Barley 13889571 4,30 59695695
Kukuruz/Maize 8902223 6,78 60570759
Ovas/Oat 2936342 2,91 8540372
Raž/Rye 2581222 3,17 8229266
Tritikale/Triticale 2533931 4,02 10198657
Pirinač/Rice 418262 6,49 2713302
Sirak/Sorgum 100598 5,24 527814
Proso/Millet 34091 2,20 74650
Soja/Soybean 374525 2,63 985372
Ukupno/Total 57260704 4,49 286933440
Prava žita
47805529 3,93 223046915
Small grains
Prosolika žita
9455175 5,18 63886525
Millets grains
Ali ako se uzmu u obzir realni agroekološki tj. zemljišni i klimat-

ski uslovi, uz rešene ekonomske probleme, proizvođači Srbije mogu biti
konkurentni evropskim. Svakako je veća šansa poljoprivrede Srbije u
proizvodnji kukuruza i soje. Prema statistici FAO, Srbija zauzima če-
tvrto mesto u Evropi po površinama pod kukuruzom i treće mesto po
površinama pod sojom.
19
Semenarstvo
PERSPEKTIVE GAJENJA
Teško je predvideti dalje trendove u proizvodnji strnih žita u Srbiji.

Odsustvo dugoročne strategije u poljoprivredi u pripremnom periodu
Srbije za članstvo u EU, ne dozvoljava mogućnost tačnije procene. Tre-
nutna kriza stočarstva, koje treba da smanji pritisak na tržište primarnih
poljoprivrednih proizvoda u Srbiji, takođe ograničava procenu daljih
kretanja površina i prinosa. Površine pod pšenicom se smanjuju mimo
realnih potreba za učešćem strnih žita u strukturi setve. Normalno sme-
njivanje useva u ratarskoj proizvodnji Srbije, zahteva najmanje 600000
ha pod pšenicom i barem 200000 ha pod ostalim žitima (ječam, ovas,
raž, tritikale, durum pšenica).
Treba međutim, očekivati povećanje površina pod sojom, kukuru-
zom, krmnim biljem i povrćem. Dugoročnije gledano, površine ozimih
strnih žita će se najverovatnije blago povećavati, na globalnom nivou.
Mere adaptacije na klimatske promene predviđaju upravo tu opciju,
zbog veće sigurnosti ove proizvodnje u odnosu na jare kulture. Bez
obzira na površine, sigurno će i u Srbiji biti izraženo nastojanje da se
uvećaju i stabilizuju prosečni prinosi po jedinici površine. Time će i se-
menarstvo strnih žita dobijati na značaju. Proizvodnja, promet i upotre-
ba semena strnih žita je poslednjih godina delila sudbinu merkantilne
proizvodnje. To je neodrživo u jednoj savremenoj proizvodnji, kakva
treba da bude u Srbiji u periodu priprema za ulazak u EU. Treba oče-
kivati da će se i upotreba deklarisanog semena povećavati sa sadašnjih
40-50% na 70% zasejanih površina. Pri tome se misli na sve vrste strnih
žita. Ukupne potrebe za semenom za setvu oko 800 000 ha iznose oko
200 000 tona. Pri prosečnom prinosu od 4 t/ha, biće potrebno oko 50 000 ha
pod semenskim usevima. Svo seme neće biti deklarisano, jer se loše
navike dela proizvođača teško menjaju. Zbog toga je realnije očekivati
da će se organizovana semenska proizvodnja odvijati na nešto više od
30 000 ha. Ostalih 20 000 ha će verovatno još neko vreme ostati izvan
kontrole semenarskih asocijacija, ali će se proizvodnja sa tih površina
koristiti za setvu.
Navedene površine obuhvataju i seme namenjeno izvozu. Treba ta-
kođe očekivati da će se industrija semena, posle tranzicije, konsolidovati
i da će zakonski propisi podsticati semenarstvo i veću upotrebu deklari-
sanog semena u Srbiji.
20
Tabela 6. Proizvodnja pšenice u zemljama EU u periodu 2004–2009.

Table 6. Wheat production in EU countries in 2004–2009 (http://faostat.fao.org).
Evropska unija Broj stanovnika

ha t/ha
European Union Population
Francuska/France 5298421 6,93* 64709480
Nemačka/Germany 3121145 7,58* 81757595
Poljska/Poland 2218898 3,90* 38163895
Italija/Italy 2158361 3,66 60397353
Rumunija/Romania 2135274 2,86 21466174
Španija/Spain 2053234 2,93 46087170
Velika Britanija/Great Britain 1920442 7,86* 62041708
Mađarska/Hungary 1122891 4,46* 10013628
Bugarska/Bulgaria 1062282 3,35 7576751
Češka/Czech Republic 815687 5,20* 10512397
Grčka/Greece 771292 2,48 11125179
Danska/Denmark 671080 7,16* 5547088
Švedska/Sweden 367863 6,03* 9347899
Litvanija/Lithuania 365300 3,66 3329227
Slovačka/Slovakia 364839 4,33* 5424057
Austrija/Austria 290692 5,27* 8372930
Letonija/Latvia 210720 3,36 2248961
Finska/Finland 210240 3,67 5350475
Belgija/Belgium 209649 8,20* 10827519
Holandija/Netherlands 142317 8,34* 16576800
Portugalija/Portugal 113095 1,82 10636888
Irska/Ireland 94920 9,01* 4450878
Estonija/Estonia 92522 2,93 1,340274
Slovenija/Slovenia 32396 4,42* 2054119
Luksemburg/Luxembourg 12715 6,21* 502207
Kipar/Cyprus 5731 1,67 801851
Malta/ Malta 2460 4,17* 416333
EU 27 25864464 4,87 501259840
* viši prinos od Srbije/Higher yield then Serbia
21
Semenarstvo
BOTANIČKA KLASIFIKACIJA STRNIH ŽITA
Strna žita spadaju u klasu monokotila, u red Poales, familiju Poaceae,

podfamiliju Pooideae (klasaste trave). U okviru familije postoji veliki broj
vrsta grupisanih u rodove (genus). Najvažniji rodovi su Triticum kome
pripadaju vrste pšenice, Hordeum kome pripadaju vrste ječma, zatim rod
Secale koji okuplja vrste raži i rod Avena kome pripadaju vrste ovsa.
Klasifikacija pšenice
Prvu klasifikaciju i podelu pšenice izvršio je Line u delu Speci-

es plantarum. Kasnije su date i druge klasifikacije: Körnicke (1885),
Flaksberger (1935), Žukovskij (1949, 1957) i MacKey (1956) (cit. Spaso-
jević et al., 1984), koji sve tipove u heksaploidnoj grupi smatra jednom
vrstom sa šest različitih podvrsta. Klasifikacija MacKey-a se zasniva na
lakom ukrštanju vrsta sa n = 21 hromozoma i jednostavnom nasleđiva-
nju glavnih osobina po kojima se ove vrste razlikuju. Heksaploidna gru-
pa poseduje tri genoma, svaki sadrži 7 hromozoma koji imaju različito
filogenetsko poreklo i označeni su kao genomi ABD. Zbog toga MacKey
smatra da se radi o podvrstama.
Postoje i novije klasifikacije (Kimber and Sears 1984, van Slageren 1994)
(www.omnevivum.com), što govori da konačna sistematika ne postoji.
U okviru roda Triticum sp. nalazi se različit broj vrsta u zavisnosti
od autora i klasifikacije. Većina autora se slaže u podeli vrsta pšenice
prema broju hromozoma:
• diploidna grupa sa n = 7 2n = 14,
• tetraploidna grupa sa n = 14 2n = 28,
• heksaploidna grupa sa n = 21 2n = 42,
• oktoploidna grupa sa n = 28 2n = 56.
U okviru svake grupe sve vrste se relativno lako ukrštaju među so-
bom.
Najrasprostranjenija i najznačajnija je heksaploidna vrsta Triticum
aestivum – obična pšenica (2n = 42), a iz ove grupe gaji se i vrsta Triti-
cum spelta – krupnik. Od većeg značaja je i vrsta Triticum durum – tvrda
pšenica (2n = 28), zatim sa daleko manjim značajem vrste Triticum tur-
gidum – engleska pšenica i Triticum polonicum – poljska pšenica (obe
sa 2n = 28) (sl. 1).
22
Obična pšenica (Triticum aestivum) ima jare i ozime forme, koje se

razlikuju po svojim biološkim osobinama. U okviru svake forme postoji
veliki broj varijeteta. Najvažniji varijeteti su:
• var. erythrospermum (osje belo, zrno crveno, klas beo),
• var. lutescens (bez osja, zrno crveno, klas beo),
• var. ferrugineum (klas crven, osje crveno, zrno crveno),
• var. albidum (bez osja, klas beo, zrno belo),
• var. milturum (bez osja, klas crven, zrno crveno),
• var. velutinum (bez osja, klas beo, maljav, zrno crveno).
Ovim varijetetima pripadaju sve gajene sorte u Srbiji
2 3
1
Slika 1. Klasovi pšenice (sa leva na desno): T. spelta, T. durum, T. turgidum

i klasovi obične pšenice (cilindričan, skverhedan i ovalan oblik klasa)
Figure 1. Wheat spike, T. spelta, T. durum, T. turgidum and common wheat spikes
(cilindric, squareheaded and oval spike shape) (Brouwer, 1972)
Klasifikacija ječma
Botanička klasifikacija ječma nije izvedena do kraja, zbog čega po-

stoje različiti latinski nazivi za vrste odnosno, podvrste. Ječam pripada
rodu Hordeum. Gajene forme ječma pripadaju jednoj vrsti – Hordeum
sativum. Ova vrsta ima tri podvrste:
•H ordeum sativum ssp. vulgare (sin. polystichum − sa tri plodna
klaska na svakom članku vretena klasa, tj. šestoredi),
•H ordeum sativum ssp. distichum (sa jednim plodnim klaskom, tj
dvoredi),
• Hordeum sativum ssp. intermedium, prelazni (sa 1-3 plodna kla-
ska), nema privredni značaj.
U literaturi se može naći i drugačija podela.
23
Semenarstvo
Slika 2. Oblici klasa kod ječma: povijen, lepezast, uspravan

Figure 2. Barley spike shapes: bent, fan shaped, straight (Brouwer, 1972)
Sve gajene sorte pripadaju podvrstama vulgare (šestoredi) i dis-

tichum (dvoredi). Dvoredi ječmovi imaju simetrična zrna, a šestoredi
imaju i asimetrična, u približnom odnosu simetrično : asimetrično =
34 : 66%. U svakoj podvrsti sreće se veći broj grupa i varijeteta, prema boji
klasa, osja i zrna i drugim osobinama (sl. 2). Karakteristični su golozrni
ječmovi (nudum) koji se gaje u srednjoj Aziji i služe za ljudsku ishranu.
U sve tri podvrste ječma sreće se tzv. furcatum oblik koji umesto osja ima
lopatičaste, troroge izraštaje. Takođe se susreću ječmovi crne boje klasa
(nigrum), koji su u pojedinim rejonima dosta zastupljeni. Najrasprostra-
njeniji su ječmovi sa žutim zrnom i svrstani su u više varijeteta.
Klasifikacija raži
Slično pšenici i ječmu ne postoji jasna, konačna sistematika raži.

Raž pripada rodu Secale. Rod Secale ima tri podroda: Silvestris, Ku-
prianovi i Cerealia. Opšte je prihvaćeno da se u rodu Secale nalazi 14 vr-
sta od kojih je jedna gajena – Secale cereale. S obzirom na širok areal ga-
jenja, raž ima veliki broj varijeteta. Majsurjan (1925) (cit. Spasojević et
al., 1984) je opisao 35, a kasnije su drugi autori opisali još 17 varijeteta.
Svi varijeteti su podeljeni u dva konvarijeteta: infractuosa – nelomljivo
vreteno klasa i fractuosa – lomljivo vreteno klasa. Najvažniji varijetet je
vulgare u okviru konvarijeteta infractuosa.
Sve vrste raži imaju n = 7 (2n = 14) hromozoma. Međutim, većina
gajenih sorti su tetraploidne (2n = 28).
24
Klasifikacija ovsa
Ovas pripada rodu Avena. U ovom rodu se nalazi veći broj vrsta,
jednogodišnjih i višegodišnjih. Višegodišnje vrste su trave, značajne kao
krmno bilje. Jednogodišnje vrste se dele u dve podgrupe: aristulate i
denticulate. Gajene vrste iz podgrupe aristulata imaju 2n = 14 hromozo-
ma, a njihove spoljne plevice se završavaju tankim izraslinama sličnim
osju. Divlje vrste imaju 2n = 28 hromozoma. Kod podgrupe denticulata
spoljne plevice se završavaju sa dva zupca. U ovoj podgrupi sve vrste
imaju 2n = 42 hromozoma. Vrsta Avena sativa se gaji na 90% površina,
a vrsta Avena byzantina na 10% i obe imaju 2n = 42 hromozoma. Vrsta
Avena sativa ima tri grupe varijeteta:
• A. sativa convar. diffusae (rastresite metlice, plevičasto zrno),
•A . sativa convar. orientalis (zbijena metlica, bočne grane orijenti-
sane na jednu stranu, plevičasto zrno),
• A. sativa convar. nudae golozrni ovas.
U rod Avena spada i divlja vrsta Avena fatua koja je veoma opasan
korov u strnim žitima.
Klasifikacija tritikalea
Prvi plodan hibrid tritikalea dobijen je 1888. godine ukrštanjem

pšenice i raži (Rimpau, cit. Miletić 1986) i imao je 2n = 56 hromozo-
ma. U početku raž je ukrštana sa običnom
pšenicom (Triticum aestivum) i tako je
dobijan oktoploidni tritikale. Kasnije su
korišćene tetraploidne vrste sa 2n = 28
hromozoma, a najčešće Triticum durum i
Triticum turgidum (Hörlein and Valentine
1995) (sl. 3).
Prema danas preovladavajućem mi-
šljenju, pšenično-ražani hibridi pripadaju
veštački dobijenom rodu strnih žita – Tri-
ticosecale. U okviru ovog roda se nalaze
različite vrste (zavisno od vrste pšenice),
ekološki tipovi, varijeteti i sorte. Preovla- Slika 3. Klas i zrno tritikalea
Figure 3. Spike and grain of triticale
đuju ozime forme, ali postoje i jare.
(Kobiljski and Denčić, 2009)
25
Semenarstvo
MORFOLOŠKE OSOBINE STRNIH ŽITA
Za kontrolu proizvodnje semena veoma je važno dobro poznavanje

morfologije strnih žita (sl. 4).
L9
L8
L7
Cvast
Int9 Inflorescence Slika 4. S hematski prikaz građe
Int8
L6 biljke strnih žita
Int7
Int (1-9) – internodij,
L (1-9) – listovi,
Int6
L5
T (1-4) – bočni izdanci,
L4 TC – bočni izdanak čvora
koleoptile
L3 Figure 4. Scheme of small grain plant
Int5 L2
Int (1-9) – internode,
L1
L (1-9) – leaves,
T (1-4) – side shoot,
Int4 L4
L3 TC – side shoot from
3
2 Coleoptila L2 coleoptila knot
Int 1 Coleoptile L1 (Kirby et al., 1986)
Internodija koleoptile TC
Koren
Internode of coleoptile
Root
Koren
Strna žita imaju žiličast korenov sistem. Glavna masa korenovih žila
nalazi se u oraničnom sloju, a manji deo prodire znatno dublje od 1,5 do
2,5 m, zavisno od vrste, sorte i uslova gajenja. Kod strnih žita se razliku-
ju dve vrste korenova: primarni i sekundarni. Primarni, tj. klicini koreni
se pojavljuju u vreme klijanja semena. Pšenica klija najčešće sa tri do
pet primarnih korenčića, ali ih može biti i više. Ova osobina se koristi za
26
raspoznavanje ponika pšenice od ponika raži (sa 4 korenčića) i ječma sa

(4−8 korenčića). Primarni koren predstavlja osnovni koren pšenice do
faze bokorenja.
Sekundarni koreni, pri optimalnim uslovima izbijaju oko tri nede-
lje posle nicanja i to iz čvora bokorenja. Oni su posle šest nedelja od
nicanja značajno razvijeni i sa primarnim korenima snabdevaju biljku
hranljivim materijama i vodom. Svaki novoformirani izdanak daje par
sekundarnih korenčića. Na taj način je svaki izdanak obezbeđen sop-
stvenim korenovim sistemom.
Ozime forme strnih žita formiraju dublji i razgranatiji korenov si-
stem od jarih. Od svih agrotehničkih mera, najveći uticaj na razvoj ko-
renovog sistema ima vreme setve. Zatim slede gustina setve i mineralna
ishrana. Sorte strnih žita se takođe razlikuju po razvijenosti korena. Vi-
sina biljaka i dubina korena uglavnom nisu u korelaciji.
Stablo
Kao i kod ostalih trava stablo strnih žita je cilindrično, člankovito,

sastavljeno iz kolenaca (nodija) i 5–7 članaka (internodija).
Na vršnom članku se nalazi klas, odnosno metlica kod ovsa. Donji
članak je kraći od susednog gornjeg i po dužini približno predstavlja
aritmetičku sredinu susedna dva izuzev vršnog, koji je znatno duži od
ostalih i čini ponekad 30–40% od dužine stabla. Stablo je šuplje izu-
zev kod nekih vrsta pšenice, kod kojih je vršni članak ispod klasa is-
punjen parenhimskim tkivom. Strna žita imaju osobinu da se bokore
(podzemno grananje), odnosno da stvaraju nove izdanke (stabla), te se
razlikuju primarna i sekundarna ili bočna stabla, koja izbijaju iz čvora
bokorenja (sl. 5). U zavisnosti od sorte i uslova uspevanja stablo strnih
žita varira po visini. Stablo raži je visine 60–200 cm, tritikalea 80–140
cm, pšenice 60–100 cm, ječma 70–110 cm, ovsa 60–110 cm. Stablo raži
je ispod klasa obraslo maljama, a ponekad se javlja i ljubičasta boja koja
potiče od antocijana. Kod ječma stablo je u odnosu na druga prava žita
manje otporno na poleganje. Boja stabla u toku vegetacije je zelena ili sa
antocijanovom primesom.
Iako se građa stabla strnih žita (sl. 5 i 6) uzima kao primer celishod-
nosti arhitekture u prirodi, otpornost na poleganje ni kod jedne vrste
niti sorte nije u potpunosti rešena.
27
Semenarstvo
Slika 5. Bokorenje ječma: (1) glavno stablo u sredini biljke; (2) bočni izdanci iz zone
listova ponika; (3) izdanci iz zone koleoptile.
Figure 5. Barley tillering: (1) main shoot in the middle of plant; (2) side shoot from zone
of leaf seedling; (3) shoot from coleoptila zone (Hristov, 2011).
Listovi/
Leaves
Klas/ Slika 6. Presek osnove

Spike biljke pšenice u fazi
bokorenja
Figure 6. Intersection in
1 cm the basis of wheat plant in
tillering stage
Stablo/
(Kirby et al., 1986)
Stem Bočni
izdanak/
Zona bokorenja/ Lateral
Tillering zone sprout
28
Naime, neodgovarajućom teh-

nologijom gajenja, pre svega pretera-
nom gustinom setve ili nepravilnom
primenom azotnih hraniva, nastaje
opasnost od ranog poleganja useva
(sl. 7). U tom smislu najosetljiviji su
ječam i ovas.
List
List strnih žita sačinjavaju lisni

rukavac (usmina) i liska (lamina). Li-
sni rukavac obuhvata stabljiku i pri-
čvršćen je za stablo lisnim kolencem
Slika 7. Poleganje kod strnih žita
koje se nalazi na stablovom kolencu. Figure 7. Lodging of small grains
Rukavac štiti stablo od nepovoljnih (Kirby et al., 1986)
uticaja spoljne sredine i povećava mu
čvrstinu. Na lisnom rukavcu postoje izrasline u vidu kragnice tj. vezice-
ušice (ligula) i u vidu dva roščića (aurikule) (sl. 8). Po veličini, obliku i
boji aurikula i ligule, mogu se razlikovati pojedine vrste strnih žita, sorte
ili utvrditi sortna čistoća u fazama do klasanja. Kod pšenice su aurikule
srednje razvijene sa dlačicama i srednje razvijenom ligulom.
Slika 8. Građa lista

strnih žita: а
(a) lisna ploča,
(b) vezica (ligula),
(c) roščići (aurikule), b
(d) lisni rukavac c
Figure 8. Leaf structure of
small grains:
(a) leaf area, d
(b) ligula,
(c) auricula,
(d) foliar sheath ovas/ raž/ pšenica/ ječam/
(Jevtić, 1992) oat rye wheat barley
29
Semenarstvo
Broj listova na stablu odgovara broju članaka. Kod strnih žita li-
ska je duga, lancetasta sa izraženim centralnim nervom. Kod raži list
je često pokriven voštanom prevlakom. Liske su obično široke od 0,5
do 2 cm, a dužina im je od 14 do 18 cm. Višeredi ječmovi imaju šire,
a dvoredi uže i duže liske. Obično su sivkastozelene ili pepeljaste boje.
Na prelazu lisnog rukavca u lisku nalazi se ligula koja može biti kratka,
srednja ili duga, u zavisnosti od ekološkog tipa i uslova gajenja ječma.
Uloga ligule je da svojom elastičnošću i čvrstinom učvršćuje vezu liske
sa stablom, imajući u vidu dužinu i masu same liske, kao i njeno pome-
ranje pod uticajem kretanja vazduha. Aurikule ječma su najrazvijenije
među pravim žitima, imaju oblik polumeseca i ukrštaju se. Kod ovsa je
ligula vrlo razvijena i na ivicama nazubljena, dok aurikula nema.
Strna žita imaju listove ponika (najčešće 5) i listove stabla (4–6).
Cvast
Cvetovi strnih žita su skupljeni u cvast – klas, a kod ovsa u metlicu.

Klas se sastoji iz vretena (rachis) koje je člankovito i klasića koji su sme-
šteni u useku svakog članka (sl. 9). Detaljan prikaz cveta pšenice dat je
na slici 10.
klasići/
spicule vreteno klasića/
spindle of spicule
(rachila)
vreteno klasa/
spindle of spike
(rachis)
vršni internodij/
apical internode
Slika 9. Građa klasa strnih žita

Figure 9. Structure of small grains spike (Jevtić, 1992)
30
odumrli vrh klasića/dying top of spikule

cvet 5/flower 5
cvet 3/flower 3
unutrašnja plevica/inner glume c
}
f
v l
prašnici/anthers e o
w
e
spoljna plevica/outer glume t
1
r
1
vreteno klasića/spindle of spicule
tučak/carpel
donja pleva/lower chaff
plevičica/palea
vreteno klasa/spindle of spike
Slika 10. Shematski prikaz klasića kod pšenice

Figure 10. Scheme of wheat spicule (Kirby et al. 1986)
Klas po građi može biti rastresit ili zbijen, što zavisi od vrste od-
nosno sorte. Klasak se sastoji od dve pleve i nekoliko cvetova (1–7)
zavisno od vrste. Kod ječma su klasci jednocvetni. Ostatak drugog
cveta u klasku ječma predstavlja bazalna četkica, smeštena u osnovi
zrna sa trbušne strane (sl. 11). Cvetovi su postavljeni na veoma krat-
kim, a tankim vretencima (rachila). Svaki cvet se sastoji od dve plevice
(lemma i palea), dve plevičice (lodikule), tri prašnika i jednog tučka sa
dva perasta žiga.
Spoljna plevica se kod osatih formi završava osjem. Kod osa-
tih formi pšenice, osje se nalazi na svim spoljašnjim plevicama od
osnove do vrha klasa, pri čemu je najduže ono iz srednjih klasaka.
U osnovi i na vrhu klasa osje je kraće. Kod raži plod donose samo
dva cveta u klasku. Pleve su kratke, uzane i zašiljene, ne pokrivaju
klasak, a spoljne plevice imaju izražen greben sa kratkim trnolikim
resicama. Kod višeredog ječma sva tri klaska su razvijena i plodna,
dok su kod dvoredog dva krajnja klaska reducirana a samo je srednji
razvijen i plodan.
31
Semenarstvo
vršni klasić/apikal spicule
suplementarni klasić-
odumrli vrh/dying top suplement spicule
osje/arista
sterilni bočni klasić/
sterile lateral spicule plevica i cvet 2/
osje/arista glume and flower 2
plevа 1/chaff 1
plevica i cvet 1/ plevа 2/chaff 2
plevica/glume
glume and
pleva/chaff
flower 1
prašnik/anther
stabljika/stem stabljika/stem
Slika 11. Izgled klasova ječma (levo) i pšenice (desno)

Figure 11. Spike of barley (left) and wheat (right) (Kirby et al., 1986)
Ovas se morfološki razlikuje od drugih pravih žita po građi cvasti.

Kod ovsa je cvast metlica (sl. 12). U klascima ovsa nalaze se 2–4 cveta, a
kod nekih vrsta i 5–7. Donji cvet u klasku ovsa daje najkrupnije plodove
tj. zrna.
Klas, odnosno metlica su veoma karakteristični za vrstu, odnosno
sortu strnih žita. Boja pleva, plevica ili osja i njihovi karakteristični obli-
ci su sigurni znaci za identifikaciju sorte (sl. 13).
1 2 3 4 5 6
Slika 12. Oblici metlice kod ovsa:

1. povijena, 2. rastresita, 3. razgranata, 4. uspravna, 5. poluzbijena, 6. zbijena
Figure 12. Tassel shapes of oats:
1. bent, 2. loose, 3. branchy, 4. straeight, 5. semicompact, 6. compact (Brouwer, 1972)
32
d
c a
b
a
1 e 2 3 4 5
Slika 13. Klasići kod žita: (a) pleva, (b) plevica spoljna, (c) plevica unutrašnja,
(d) prašnici, (e) tučak u čijoj su osnovi plevičice; 2-ovas; 3-raž; 4-pšenica; 5-ječam
Figure 13. Wheat spicules : (a) chaff, (b) outer glume , (c) internal glume, (d) anther,
(e) carpel with palea in basis; 2-oats; 3-rye; 4-wheat; 5-barley (Brouwer, 1972)
Zrno
Plod strnih žita naziva se zrno ili krupa, tj. cariopsis. Plod pšenice
može biti različite krupnoće, u zavisnosti od vrste i sorte. Po obliku zrno
pšenice može biti bokasto, izduženo i okruglo (sl. 14). Meka pšenica se
odlikuje bokastim, a tvrda izduženim zrnom. Boja zrna varira i zrno
može biti žućkasto, crvenkasto i bledožuto.
Prema anatomskoj građi zrno strnih žita se sastoji od tri glav-
na dela: omotača, endosperma i klice. Na omotaču zrna se razlikuje
a b c d mm
10
f g h 0
e
Slika 14. Oblici zrna nekih vrsta pšenica:

Figure 14. Seed shapes of some wheat species:
(a) T. boeoticum, (b) T. monococcum, (c) T. dicoccum, (d) T. durum, (e) T. turgidum
(f) T. spelta, (g) T. aestivum, (h) T. sphaerococcum (Brouwer, 1972)
33
Semenarstvo
spoljašnji deo koji predstavlja omotač ploda (perikarp). Perikarp se sa-

stoji iz perisperma i semenjače (sl. 15).
aleuronski sloj/
perikarp i testa/ aleurone layer
pericarp and testa perikarp/pericarp
aleuronski sloj/
aleurone layer
prvi list/first leaf
skrobni endosperm/ koleoptil/coleoptil
starchy endosperm
skutelum/scutellum epiblast
koleoptil i listovi/
coleoptile and leaves koleoriza/coleorhiza
radikula/radicle
radikula/radicle
koleoriza/coleorhiza
Slika 15. Struktura semena i embriona pšenice

Figure 15. Structure of the wheat caryopsis and embryo (Bewley, Black, 1983)
Endosperm je najveći (oko 86%) i ekonomski najvažniji deo zrna

strnih žita. U njemu su smeštene zalihe hranljivih materija za ishranu
klice pri klijanju i nicanju. Sloj endosperma koji se nalazi uz omotač
semena naziva se aleuronski sloj, koji je bogat proteinima bez glutenina.
Prema boji zrna, obliku, građi brazdice, odnosno bradice i drugim
karakteristikama lako se prepoznaju vrste, varijeteti, tj. sorte strnih žita.
Zrna ječma i ovsa su plevičasta, ali kod ovsa plevice nisu slepljene
i lako se odvajaju. Kod pšenice, raži, tritikalea i tvrde pšenice zrna su
gola. U nepovoljnim uslovima dozrevanja, žetve ili čuvanja, zrna strnih
žita mogu izgubiti svoje osnovne osobine, boju, miris ili oblik.
Krupnoća zrna strnih žita je različita i zavisi od vrste, sorti i use-
va gajenja. Masa 1000 zrna se kod pšenice kreće između 32–48 g, raži
28–40 g, ječma 30–50 g, te ovsa 20–35 g.
Zrno ječma je široko zaobljeno sa leđne strane, ima brazdicu, ali
nema bradicu. Ono je dužine 7–10 mm, a debljine oko 2–3 mm ili više.
Oblik zrna je romboidan, izdužen ili eliptičan. Kod ovsa oblik zrna pred-
stavlja važnu morfološku karakteristiku. Ono može biti kratko sa tupim
vrhom i jako ispupčenom leđnom stranom (švedski ili svalevski tip zrna).
Ruski tip ovsa ima dugačko, usko i na vrhu zašiljeno zrno, bez ispupčenja
na leđnoj strani. Šatilovski tip ima kratko zrno jajastog oblika, a letjevicki
tip ima izduženo zrno sa tupim vrhom (Maksimović, 1998).
34
RAST I RAZVIĆE STRNIH ŽITA
Kod svih strnih žita postoje jare i ozime forme. Ova podela je uslov-
na zbog različite otpornosti pojedinih vrsta strnih žita na niske tempe-
rature i njihovih različitih zahteva prema niskim temperaturama tokom
jarovizacije. Postojanje i fakultativnih, ili u odnosu na temperaturu pre-
laznih formi, ukazuje na relativan značaj ove podele.
Životni ciklus biljaka žita može se podeliti na seriju tačno određe-
nih faza razvića. Faze se međusobno razlikuju na osnovu spoljašnjeg
izgleda biljke–morfologije, etapa razvića – koje se određuju na osnovu
morfologije tačke rasta i stadijuma razvića – u kojima biljka ima speci-
fične zahteve prema spoljašnjim činiocima, prvenstveno temperaturi i
svetlosti (Molnar, 1995). Na osnovu toga, promene koje se dešavaju kod
biljaka tokom životnog ciklusa mogu se svrstati u tri grupe:
– fenološke faze (fenofaze),
– etape organogeneze i
– stadijumi razvića.
Fenološke faze i etape organogeneze opisuju rastenje i razviće bilja-
ka žita. To su veoma kompleksni, međuzavisni, ali odvojeni procesi kod
biljaka. Rastenje označava povećanje veličine, odnosno povećanje suve
materije u biljci, dok razviće predstavlja kvalitetne promene u organizmu
koje dovode do stvaranja novih, uglavnom reproduktivnih organa biljke.
Fenološke faze
Bubrenje i klijanje. Za klijanje semena i aktiviranje enzima ne-

ophodna je voda. Zrno treba da upije 45–55% vode u odnosu na svoju
masu i da se nalazi u određenom temperaturnom režimu. Optimalna
temperatura za klijanje je 15–20°C, dok temperatura veća od 25°C iza-
ziva razvoj patogenih mikroorganizama koji mogu uništiti klicu. Pri op-
timalnim uslovima temperature i vlage zrno nabubri za 2–3 dana i poči-
nje da klija. Prilikom klijanja pojavljuje se primarni korenčić ili radikula
i koleoptila, organ sličan listu. Koleoptila obuhvata klicino stabaoce i
35
Semenarstvo
primarni list i štiti ga prilikom izlaska kroz zemljišni sloj na površinu

nakon čega se suši, jer njen dalji rast inhibira sunčeva svetlost. Žita se
razlikuju u broju primarnih (klicinih) korenčića, pšenica ima 3–5, je-
čam 4–8, a raž 3–4.
Nicanje. Pod nicanjem se podrazumeva kada se pojavilo preko 50%
prvih listova, čija dužina iznosi oko 2–3 cm. Optimalna temperatura
prilikom setve i klijanja kod ozime pšenice iznosi 14–17°C, te uz dobru
obezbeđenost vodom, pšenica nikne 7–9 dana nakon setve.
Ukorenjavanje. Ukorenjavanje predstavlja intenzivan porast i ra-
zviće korenovog sistema. Primarni koren ima ulogu usvajanja vode i
mineralnih materija u fazi nicanja. Kasnije, tu ulogu preuzimaju sekun-
darni korenovi koji nastaju iz čvora bokorenja i iz podzemnih članaka
stabla. Primarni koren nastavlja sa rastom, prodire duboko u zemlju i
glavni je snabdevač biljke vodom.
Bokorenje. Ova fenofaza predstavlja poseban način podzemnog gra-
nanja i stvaranja izdanaka – bokora, koji formiraju biljku strnih žita iz čvo-
ra bokorenja. Čvor bokorenja počinje se formirati posle pojave prvog lista
i završava formiranje u fazi trećeg lista. Čvor bokorenja predstavlja region
donjih nodija čiji se internodiji nisu izdužili, a nalazi se između semena i
površine zemljišta. Bez obzira na dubinu setve, čvor bokorenja se nalazi
1-2 cm ispod površine zemlje. Svi listovi, bokori i koren razvijaju se iz no-
dija čvora bokorenja. Listovi ponika, bokori i sekundarni koren, razvijaju
se iz nodija čvora bokorenja. U pazuhu listova ponika, na kolencima stabla
koja formiraju čvor bokorenja, stvaraju se pupoljci iz kojih se formiraju
nova sekundarna stabla. Nakon formiranja tri lista kod mlade biljke javlja
se prvi bokor, što predstavlja početak fenofaze bokorenja. Broj izdanaka na
jednoj biljci može biti jako veliki, dok je broj produktivnih vlati 2–3.
Vlatanje. Vlatanje ili kolenčenje predstavlja izduživanje članaka,
odnosno rast stabla, zbog čega se stabljika pojavljuje iznad površine ze-
mljišta. Praktično, za početak vlatanja uzima se momenat kada se unu-
tar lisnih rukavaca glavnog stabla, na površini zemljišta, može prstima
napipati stablovo kolence. Period vlatanja predstavlja najintenzivniji
porast biljke. Zbog toga u ovom periodu biljka mora imati na raspolaga-
nju dovoljnu količinu vode (Hristov et al., 2010a) i hraniva da ne bi doš-
lo do skraćenja ove fenofaze, jer se u njoj odvijaju etape organogeneze u
kojima se formira broj cvetova i determiniše njihova fertilnost.
Klasanje. Klasanje predstavlja fenofazu u kojoj klas izlazi iz lisnog
rukavca. Na nedovoljno plodnim zemljištima, naročito siromašnim
36
azotom, formiranje klasa je ubrzano i klas ne dostiže svoju normalnu

veličinu, odnosno ima smanjen broj klasića. Višak azota povećava broj
klasića i cvetova, ali zbog produženja perioda formiranja klasa, nali-
vanje zrna može ući u period nedostatka vode i visokih temperatura.
Optimalna obezbeđenost fosforom jako je važna za formiranje klasa,
klasića i cvetova, što doprinosi povećanoj fertilnosti. Ekstremno visoke
temperature imaju negativan efekat na biološke procese. Raž klasa naj-
ranije, a slede ječam početkom maja i desetak dana nakon toga pšenica.
Cvetanje i oplodnja. Cvetanje počinje nekoliko dana, obično 2–5,
nakon klasanja, i prepoznaje se po izbačenim kesicama prašnika, prvo u
sredini klasa, a onda i u ostalim delovima. Oplodnja tučka vrši se pre iz-
bacivanja kesica prašnika, čime se obezbeđuje samooplodnja kod pšenice,
ječma i ovsa. U nepovoljnim uslovima često dolazi do otvaranja klasića
i cvetova i stranooplodnje, o čemu se mora voditi računa kod zasniva-
nja semenskih useva (Borojević i Mišić, 1987). Raž je stranooplodno žito,
što zahteva posebnu metodologiju u semenarstvu. Za uspešnu oplodnju
najviše odgovaraju umerene temperature u vreme cvetanja, noćne do
11°C a dnevne do 25°C, maksimalno 30°C (Jevtić, 1992). Hladno i kišo-
vito vreme u fazi cvetanja može biti uzrok slabije oplodnje i pada prino-
sa. Temperature preko 30°C mogu izazvati nepotpuno klasanje, odnosno
zaostajanje klasa u rukavcu lista zastavičara, što je poseban problem kod
semenske proizvodnje, jer je onemogućeno plevljenje useva.
Formiranje, nalivanje i sazrevanje zrna. Period od oplodnje do
mlečne zrelosti predstavlja fazu formiranja zrna. Odmah nakon oplod-
nje počinje razvoj klice, endosperma i omotača. U povoljnim uslovi-
ma, u ovom periodu, klica je nakon 4–5 dana sposobna da reprodukuje
novu biljku u laboratorijskim uslovima. Sadržaj zrna je zelenkast, zbog
čega se ova faza naziva zeleno stanje. Voda na početku formiranja zrna
učestvuje sa 80%, a na kraju faze sa 65% u ukupnoj masi zrna. Tokom
sazrevanja povećava se sadržaj suve materije i smanjuje sadržaj vode u
zrnu. U odnosu na sadržaj vode, faza sazrevanja može se podeliti na (1)
mlečno stanje/zrelost, (2) testasto stanje, (3) voštano stanje i (4) puna
zrelost (Jevtić, 1992). U fazi mlečne zrelosti intenzivno se nakupljaju
rezervne materije u zrnu (Pržulj, 2001). Sadržaj vode u zrnu se smanjuje
sa 65% na 50%. Zrno je mekano, lako se gnječi i pod pritiskom prsta iz
njega izlazi zgusnuti beli sok.
Testasto stanje završava sa 60% suve materije i ovo je ustvari i kraj
intenzivnog nalivanja zrna. Zrno dobija žućkastu boju. Ukoliko uslovi
37
Semenarstvo
stresa, nedostatak vode i visoke temperature, prisilno spuste sadržaj vode

u zrnu na 40% dolazi do ranijeg, prisilnog prekida nalivanja zrna, zbog
čega je zrno sitno i šturo i smanjen prinos (Fischer, 1983; Hristov et al.,
2007). Translokacija rezervnih azotnih i ugljenikovih jedinjenja iz listova
i rukavaca u zrno je uobičajen fiziološki proces, koji je posebno značajan
u nepovoljnim ekološkim uslovima (Pržulj i Momčilović, 2001a, 2001b).
Zrno može biti sitno i zbog viška vode i smanjene osunčanosti u ovom
periodu. U ovoj fazi zrno je sposobno da reprodukuje novu biljku u polj-
skim uslovima, što je predispozicija za vivipariju kod različitih žita.
U voštanoj zrelosti u povoljnim uslovima nastavlja se, za kratko
nakupljanje organske materije u zrnu i vlaga zrna se smanjuje na 20%.
Voštana zrelost obično traje 6–12 dana, mada u vlažnim uslovima
može trajati i 20 dana. U ovoj fazi zrno ima najveću masu i najbolji
kvalitet, i tada treba obaviti žetvu i, ukoliko je moguće, organizovati
sušenje. Pored navedenih faza zrenja, postoji i fiziološka zrelost zrna.
U ovoj fazi zrno stiče sposobnost normalne reprodukcije. Fiziološka
zrelost, zavisno od vrste žita i genotipa, nastupa od mlečnog stanja do
pune zrelosti.
Puna zrelost nastupa nekoliko dana nakon voštane zrelosti, poseb-
no ako su visoke temperature. Sadržaj vode u zrnu spušta se na 14%,
zrno je tvrdo, poprima konačan oblik, spoljni izgled, krupnoću, boju i
hemijski sastav karakterističan za sortu (Hristov et al., 2010b).
Etape organogeneze
Razviće biljaka je proces u kojem se događaju kvalitativne promene

pri čemu biljka i njeni organi menjaju strukturu i postaju složeniji a
rezultat tih promena je formiranje i razvoj generatrivnih organa. Pod
razvićem biljaka može se podrazumevati i rastenje generativnih organa,
muških i ženskih, koje obuhvata stvaranje primordija ili začetaka gene-
rativnih organa, formiranje cvetova, oplodnju i nastanak ploda (Pržulj i
Momčilović, 2011).
Razviće biljaka odvija se kroz niz jasno izdiferenciranih morfoloških
promena apikalnog meristema, koje su označene kao etape organogene-
ze. Muški i ženski polni organi prolaze različit broj faza organogeneze,
što je posebno uočljivo kod vrsta gde su polovi razdvojeni. Tako metlica
kukuruza prolazi kroz devet a klip kroz dvanaest etapa organogeneze.
38
Kroz isti broj faza prolaze muški i ženski polni organi kod samooplod-
nih biljaka: pšenice, ječma, ovsa, samo je to manje uočljivo zbog mor-
fologije cveta.
Stadijumi razvića
Od stadijuma razvića najvažniji su temperaturni stadijum, koji se

u literaturi naziva jarovizacija ili vernalizacija i svetlosni stadijum ili
fotoperiod. Tokom jarovizacije biljke imaju izražene zahteve prema
nižim temperaturama i ovaj stadijum je preduslov daljeg razvića kupe
rasta i diferenciranja - iniciranja generativnih organa. Naime, ukoliko
žita ne prođu period niskih temperatura ostaće u fazi „trave”, neće ući
u fazu vlatanja, normalno sazreti i doneti plod. Pod niskim temperatu-
rama koje su potrebne za jarovizaciju ne podrazumevaju se ekstremno
negativne temperature. Minimalne temperature kreću se od –6°C do
–4°C, a optimalne 2–5°C. Dužina jarovizacije zavisi i od sorte, i za ve-
ćinu evropskih sorti ozime pšenice iznosi 35-50 dana pri temperaturi
0–10°C. Jara pšenica ima manje zahteve za jarovizacijom; temperature
5–10°C u toku 7–12 dana. Jarovizacija ozimog ječma traje u proseku
32 dana na temperaturi od 1°C, mada se, zavisno od genotipa, kreće od
15 do 60 dana na navedenoj temperaturi. Ozima raž se odlikuje dugim
stadijumom jarovizacije, 20–55 dana na temperaturi 0–2°C , zbog čega
se mora blagovremeno posejati. Kod jarog ovsa stadijum jarovizacije je
kratak i odvija se pri temperaturi 2–5°C .
Bez obzira na vremenske uslove, odnosno temperaturu, ozima žita u
jesenjem delu mogu maksimalno završiti jarovizaciju. Nastavak daljeg ra-
zvića, zahteva duži fotoperiod i više temperature i taj stadijum je označen
kao svetlosni ili foto stadijum. Optimalne temperature u ovom stadijumu
iznose 15–20°C. Ovaj stadijum se odvija u proleće, od polovine marta do
treće dekade aprila kod pšenice, dok je kod ječma nešto raniji. Optimalne
temperature u pojedinim fazama rasta i razvoja date su u tabeli 7.
U literaturi se navode još tri stadijuma; spektralni, stadijum inten-
zivne svetlosti i stadijum intenzivne mineralne ishrane. Nakon svetlo-
snog stadijuma biljka ima zahteve za kvalitetom svetlosti u periodu
formiranja cvetova i formiranja generativnih organa. Ukoliko domi-
nira svetlost, iz dela crvenog spektra ubrzava se razviće generativnih
organa.
39
Semenarstvo
Tabela 7. Zahtevi strnih žita prema temperaturi (optimalne tºC)

u različitima fazama rasta i razvića
Table 7. Temperature demands of small grains (optimum tºC)
(Heyland and Werner 1992)
Pšenica Ječam Ovas Raž

Faze/Stage
Wheat Barley Oats Rye
Setva-nicanje/Sowing-emergence 15-20 15-22 25-30 25-30
Nicanje-bokorenje/Emergence-tillering 6-12 10-15 5-10 15-20
Bokorenje/Tillering 6-20 8-18 12-16 5-12
Vlatanje/Jointing 12-16 10-18 12-16 16-20
Intenzivni porast/Intensive growth 16-20 18-22 16-20 16-20
Klasanje/Heading 18-25 20-25 18-22 16-20
Formiranje zrna/Seed formation 20 20-24 16-20 15
Mlečna zrelost/Milky rippenes 20 20-24 18-20 17
Voštana zrelost/Waxy rippenes 20 20-24 18-20 17
Označavanje faza rasta i razvića
Kao što postoji jedinstvena naučna terminologija u drugim nauka-

ma: taksonomiji, morfologiji, histologiji i sl., gde upotreba latinskog je-
zika omogućava nesmetanu i korektnu komunikaciju između različitih
jezika, iz istog razloga bilo je neophodno uvesti jedinstveno označavanje
faza rasta i razvića, da bi se bez dvoumljenja znalo o kojoj se fazi radi.
Precizna identifikacija pojedinih faza rastenja i razvića važna je zbog
primene specifičnih agrotehničkih mera, posebno tretiranja različitim
hemijskim sredstvima (Spasojević et al., 1984). Zbog toga su razvijene
različite skale, u kojima se brojevima označavaju fenotipske vidljive pro-
mene u morfologiji biljaka. Postoji više skala, ali se najviše upotrebljava-
ju Zadoks i Feekes skala (tab. 8). Pored ovih koriste se u znatno manjoj
meri, ili za specifična istraživanja, skala Nemačkog biološkog društva
(BBCH), Eukarpijina skala i Haun skala.
40
Tabela 8. Faze rasta i razvoja strnih žita po Zadoksu i Fikesu (skraćena verzija)
Table 8. Stages od growth and development of small cereals according Zadoks
(Zadoks et al., 1974) and Feekes (Large, 1954) (adapted version)
FEEKES ZADOKS
Fenološka faza / Phenological stage
skala/scale kod/cod
Setva – klijanje /
– 00 - 09
Sowing – germination
Nicanje – 2 lista /
1–2 10 – 19
Emergence – 2 leaves
Bokorenje – 3 i 4 lista /
3–4 20 – 29
Tillering – 3 and 4 leaves
Početak vlatanja, elementi klasa se formiraju /

5–8 30 – 39
Begining of jointing, spike elements are forming
Zastavičar, redukcija cvetova na vrhu klasa kod ječma /

9 – 10 40 – 49
Flag leaf, flower reduction in the top of barley spike
Pojava klasa /
11 – 12 50 – 59
Apperence of spike
Cvetanje, oplodnja /
13 – 14 60 – 69
Flowering, fertilization
Formiranje zrna /
15 – 16 70 – 79
Seed formation
Sazrevanje/
17 – 19 80 – 99
Maturing
Prema Zadoks skali, koja se najviše koristi zbog njenog detaljnog

opisa različitih faza razvića i rastenja, životni ciklus žita podeljen je na
deset primarnih faza, koje su označene dvonumeričkim kodovima (tab.
8). Svaka od glavnih faza podeljena je u deset podfaza, tako da prema
Zadoksu postoji ukupno 100 faza kojima se predstavlja životni ciklus
(tab. 8). Kod Feekes skale razvojni stadijumi označeni su na skali od 1
(porast sejanaca) do 19 (zrenje) (tab. 8).
41
Semenarstvo
SORTA KAO NOSILAC

SEMENSKE PROIZVODNJE
Nove sorte su temelj u proizvodnji semena, jer samo kroz nju može
da se ostvari krajnji cilj stvaranja: a to je – povećanje potencijala za pri-
nos i poboljšan kvalitet – u odnosu na sorte koje su prisutne u proizvod-
nji (Mladenov et al., 2005).
Sorte se stvaraju u oplemenjvačkim programima ali pre nego što
uđu u proizvodnju semena, a kasnije i merkantila, moraju da prođu
kroz određene testove. Kroz te testove sorta se mora potvrditi da svim
svojim kvantitativnim i kvalitativnim svojstvima, ima potencijale da
ispuni određene standarde neophodne za njenu zvaničnu registraciju.
Postoje dva tipa testova: DUS testovi, što je skraćenica iz engleskog je-
zika za, Distinctness, Uniformity and Stability (različitost, uniformnost
i stabilnost) i VCU testovi, što je takođe skraćenica iz engleskog jezika
za Value for Cultivation and Use (vrednost za gajenje i upotrebu). Ovi
međunarodno prihvaćeni testovi, koji služe kao opšte prihvaćena me-
todologija za priznavanje novih sorti, koriste se u skoro svim državama
Evrope kao i u mnogim zamljama van Evrope. Ovi testovi su definisani
za svaku poljoprivrednu vrstu posebno.
I kod nas se koriste, prema odomaćenom nazivu, DUS, testovi i evo
kratkog objašnjenja ovih, po karakteru, opisnih testova. Njihov cilj je: 1.
da ustanove da je jedan genotip distinktan, to jest da se može razliko-
vati od ostalih ili drugim rečima da je nov; 2. da je genotip uniforman,
odnosno da su sve biljke u tom genotipu iste; 3. da je genotip stabilan
po svojim svojstvima u vremenu i prostoru. Ovi, DUS testovi se obično
sprovode tokom dve godine, a može se ponoviti još jedna godina ukoli-
ko se pojave neke nedoumice.
Drugi tip testova, kod kojih je takođe odomaćena engleska skraće-
nica VCU, su testovi koji se odnose na proveru agronomskih potencijala
sorte za proizvodnju, pri čemu je prinos dominantan faktor u odluči-
vanju da li će se jedan genotip registrovati kao nova sorta, uz uslov da
zadovolji sve principe propisane DUS testovima. Kod ovih VCU testo-
va, genotipovi se, pored prinosa zrna, testiraju i na: otpornost prema
najrasprostranjenijim bolestima, otpornost na niske temperature (kod
ozimih tipova) (Hristov et al., 2007a), otpornost na poleganje, vreme
stasavanja, visinu biljke i još čitav niz svojstava koja se odnose na tehno-
42
loški kvalitet (sadržaj proteina, sedimentaciona vrednost, sadržaj glute-

na, hagbergov broj padanja, itd). Ovi testovi se sprovode obično na ne-
koliko lokaliteta i njihov broj zavisi od veličine države. Ukoliko je neka
država veća i poseduje veći broj različitih agroekoloških celina, to je i
broj lokaliteta pri testiranju veći. VCU ogledi se obično izvode tokom
tri godine, da bi podaci i poređenje sa standardnim sortama bile što
pouzdanije, mada ima država, među kojima je i naša, gde ova testiranja
traju samo 2 godine.
Na osnovu rezultata DUS i VCU testiranja u poređenju sa zvanič-
nim standardnim sortama, testirani genotip se priznaje/ne priznaje kao
nova sorta. Ako su rezultati dobri novopriznatom genotipu se daje ime
i on se uvodi kao nova sorta na listu priznatih sorata. Kod nas je to Re-
gistar sorti poljoprivrednog bilja. Po priznavanju i upisivanju na sortnu
listu, nova sorta stiče pravo da uđe u proces proizvodnje semena ili kako
se popularno kaže, može započeti njeno semenarstvo.
Proizvodnja semena neke sorte ide kroz sistem generacija koji omo-
gućuje da se proizvođaču obezbedi seme iz poznatog izvora.
GENETIČKA KONSTITUCIJA SORTE
Svaka sorta pripada određenom varijetetu, a on je najniža botanič-

ka taksonomska jedinica. Varijetet pripada određenoj vrsti koja je slede-
ća botanička taksonomska jedinica, koja opet pripada određenom rodu,
itd. Na primer kod pšenice rod je Triticum vrsta je aestivum, podvrsta
je vulgare, a jedan od varijeteta je lutescens (mada ima i drugih varije-
teta). U okviru ovog varijeteta (lutescens) postoji ogroman broj sorti u
svetu, evo samo nekih kod nas raširenih sorti: Pobeda, Evropa 90, Re-
nesansa, Simonida, Arija, itd. Jednom drugom varijetetu u okviru iste
vrste i roda, erythrospermum, takođe pripada veliki broj sorti u svetu i
kod nas (Rapsodija, NS 40S, Nizija, Teodora, itd.). Zbog toga što unutar
jednog varijeteta može biti veći broj sorti, sorta ne može biti osnovna
botanička jedinica. S obzirom da se sorte međusobno razlikuju po nizu
bioloških, biohemijskih a posebno agronomskih svojstava, to uslovno
možemo reći da je sorta u najvećoj meri osnovna agronomska kategori-
ja i jedinica. Ovde se ne bi bavili raznim definicijama sorte jer je to više
problematika za oplemenjivanje i opšte semenarstvo.
43
Semenarstvo
Sorta po genetskoj konstituciji, po Borojeviću (1990), može biti:

1. čista linija; 2. čista sorta; 3. multilinijska sorta; 4. sortna mešavina;
5. sorta populacija; 6. sintetička sorta; 7. hibridna sorta; 8. poliploidna
sorta; i 9. klonska sorta.
Gledano sa aspekta organizacije germplazme i celokupnih genoma,
kroz prizmu potomstava pojedinačnih biljaka, bez obzira na njihovo
poreklo i način stvaranja, sve sorte možemo svrstati u sledećih šest ka-
tegorija:
1. čista linija,
2. multilinijska sorta,
3. sorta populacija,
4. hibridna sorta,
5. poliploidna sorta i
6. klonska sorta.
Ova kategorizacija važi za sve biljne vrsta bez obzira na način oplod-
nje. Teoretski, kod svih samooplodnih vrsta strnih žita je moguće stvarati
sorte na bazi svih pobrojanih genetskih konstitucija. Razume se, to se ne
radi u praksi jer način oplodnje i sama proizvodnja praktično određuju
kakvu genetičku konstituciju će imati sorta. Kod samooplodnih vrsta
strnih žita, sorte su po genetskoj konstituciji najčešće čiste linije, ređe
sorte populacije a još ređe multilinijske sorte. Na veoma ograničenim
površinama (oko 2 miliona ha) u Australiji se gaji i hibridna pšenica.
S obzirom da heterozis u proizdodnji hibridne pšenice, nije dovoljan
da pokrije visoke troškove proizvodnje semena, masovnije gajenje pre
svega je ograničeno ekonomskim interesima proizvođača. Kod raži koja
je stranooplodna vrsta strnih žita, najčešće genetske konstitucije sorti su
hibridna sorta i sorta populacija kod koje su zastupljene dve varijante:
slobodno-oplodna sorta i sintetička sorta.
METODI PROIZVODNJE SEMENA
Zajedničke karakteristike proizvodnje semena strnih žita, izuzev

raži, su: samooplodnja kao način reprodukcije, korišćenje velikih koli-
čina semena za setvu i mala profitabilnost. Ove karakteristike čine pro-
izvodnju semena manje atraktivnom u odnosu na druge poljoprivredne
biljne vrste, pogotovo one kod kojih se koriste hibridne sorte kao što
su kukuruz, suncokret, šećerna repa, itd. Zrno koje se dobije na kraju
44
vegetacije kod pšenice, ječma, ovsa i tritikalea, može se upotrebiti za

dalju reprodukciju ili može ići na dalju preradu. Proizvodnja semena i
merkantilna proizvodnja kod strnih žita, izuzev hibridne raži, skoro su
identične po tehnološkim operacijama i visini prinosa, ali su različite po
strategiji. Koje su to karakteristike strategije proizvodnje semena?
Pored toga što semenski usevi moraju imati vrhunsku agrotehniku
(što se teži i kod merkantilne proizvodnje ali se ne postavlja kao impe-
rativ), da bi buduće seme po svojim morfološkim, fiziološkim i biohe-
mijskim svojstvima obezbedilo i visok prinos zrna i odlične semenske
kvalitete kao što su: klijavost, energija klijanja, itd., ova proizvodnja ima
i nekoliko posebnih zahteva:
a) izolacija,
b) održavanje genetskog identiteta sorte (sortno čišćenje) i
c) limitirajući broj generacija umnožavanja.
Kada se stvori sorta i zvanično registruje od strane adekvatnih dr-
žavnih organa, autor sorte obično, poseduje male količine semena. To
seme daju izvorne tj. rodonačelne biljke koje potiču obično od jedne
samooplodne biljke i one su sve homozigotne. U oplemenjivanju i se-
menarstvu se za ovu kategoriju upotrebljavaju različita imena kao što
su: izvorne biljke, rodonačelne biljke, ishodne biljke, linija, itd. Od ove
početne kategorije pa do komercijalnog semena, postoji veći broj gene-
racija umnožavanja. Cilj semenarstva je upravo da poslednja kategorija
semena koja služi za merkantilnu proizvodnju, ima apsolutno sva svoj-
stva koje imaju i biljke od kojih započinje život jedne sorte. Svaka od
ovih generacija umnožavanja semena ima svojih specifičnosti, kako u
pogledu genetike populacije tako i u pogledu tehnologije gajenja.
Prva generacija semena je – Rodonačelno semenarstvo – i ono se
zasniva na gajenju rodonačelnih biljaka koju predstavljaju pojedinačni
klasovi. Ti klasovi se seju po sistemu klas na red (Borojević, 1992), obič-
no dužine od 1 do 1,2 metra (sl. 16). Po jednoj sorti se gaji od 10000 do
20000 biljaka u zavisnosti od pozicije i statusa sorte. Ukoliko se radi o
sorti koja je u velikoj meri zastupljena u proizvodnji i na koju se računa
da će imati ili zadržati dominantni status u širokoj priozvodnji, onda se
ide i na veći broj rodonačelnih biljaka, da bi se obezbedile dovoljne ko-
ličine u kasnijim generacijama umnožavanja. Ova generacija semenar-
stva se seje na odlično pripremljenim parcelama, u optimalnim setve-
nim rokovima i sa ostalom optimalnom agrotehnikom (ishrana, nega,
zaštita, ako je potrebno navodnjavanje, itd.). Kod rodonačelnih biljaka
45
Semenarstvo
svaki klas se seje u poseban red tako da se u toku vegetacije, ukoliko

postoje, mogu zapaziti razlike između redova.
Atipični redovi/
Atypical rows
Slika 16. Rodonačelno semenarstvo, klas na red

Figure 16. Line seed production, spike/row (Momčilović, 2010)
Oni redovi koji ne odgovaraju osnovnom tipu sorte se fizički ukla-

njaju kao i njihovi susedni redovi. Pregled i odstranjivanje atipičnih re-
dova trebalo bi raditi dva puta u toku vegetacije. Prvi put neposredno
posle klasanja kada se mogu uočiti razlike u boji lista, stabla i klasa,
položaju lista, visini, itd. Drugi put nekoliko dana pred žetvu kada se
mogu videti razlike u karakteristikama klasa. Ukoliko postoje uslovi,
prvi pregled bi se mogao obaviti i nakon završenog bokorenja kada se
vide razlike u tipu bokorenja i početnoj boji lista. Ukoliko se pojave re-
dovi gde postoji samo nekoliko atipičnih biljaka, oni se takođe u celosti
uklanjaju. Pre žetve se uzme pojedinačno 800 do 2000 tipičnih klasova
za zasnivanje novog rodonačelnog semenarstva sledeće godine, a ostale
se biljke požanju zajedno. Pojedinačni klasovi se ponovo pregledaju u
laboratoriji i atipični a isto tako polomljeni i oštećeni klasovi se odbacu-
ju. Nakon toga, svaki klas se posebno ovrše i pripremi za sledeću setvu
po metodi klas na red. Od ostalih biljaka, koje su požnjevene zajedno,
dobije se 20 do 80 kilograma čistog semena za dalje umnožavanje. Ovo
46
seme se seje naredne godine u sledeću kategoriju, koja takođe ima razli-
čita imena, a kad nas je u upotrebi ime ishodno semenarstvo.
Druga generacija semena je – Ishodono semenarstvo - ono se za-
sniva na kontinuiranoj setvi u pantljike obično širine oko 1 m, dok duži-
na zavisi od raspoloživog semena dobijenog iz kategorije rodonačelnog
semenarstva i statusa sorte. Obično se između pantljika ostavljaju staze
kroz koje mehanizacija, sa užim prohodom, može da prođe kako bi se
one održavela čisto, bez korova. Uobičajena je praksa da i one budu širi-
ne 1 m (sl. 17). I ova kategorija semena se drži pod kontrolom opleme-
njivača i njegovih najbližih saradnika od setve do žetve.
Slika 17. Ishodno semenarstvo u pantljike

Figure 17. Prebasic seed production in tapes (Mladenov, 2005)
U toku vegetacije, najmanje dva puta se vrši detaljan pregled ishod-

nog semenarstva, pri čemu se odstranjuju atipične, pojedinačne biljke.
Kod odstranjivanja biljaka, mora se strogo voditi računa da se iščupaju
cele biljke a ne pojedinačne vlati, što je i razumljivo, s obzirom da bi
preostala stabla tj. klasovi mogli kontaminirati sledeću kategoriju seme-
narstva. Setva se obično obavlja sa manjom setvenom normom, kako bi
gustina useva bila manja, što omogućuje efikasnije zapažanje atipičnih
biljaka. I kod ove kategorije, zahteva se optimalana agrotehnika kako
bi se postigli što veći prinosi, a što je još važnije da bi se dobio dobar
kvalitet semena. Veoma je važna i pravovremena žetva jer uslovljava
upravo dobar kvalitet semena. Pri žetvi, nakon svake sorte kombajni
47
Semenarstvo
se detaljno čiste. Prilikom ulaska kombajna u novu sortu, nakon prvih

nekoliko metara, svo ovršeno seme se odstranjuje, kombajn se pusti da
radi “na prazno” i posle nekoliko minuta se nastavlja žetva. Setva i žetva
se obavljaju specijalizovanim sejalicama i kombajnima, sa malom širi-
nom radnog zahvata i koji su veoma precizni i pouzdani u izvođenju ra-
dova. Količine semena koje se dobiju u ovoj kategoriji su različite i kreću
se od 100 do 700 kg. Nakon žetve i skladištenja, seme se transportuje do
doradnog centra na dalju finalizaciju.
Treća kategorija semena je - Selekcionerovo seme – ono se zasni-
va na setvi semena dobijenog iz ishodnog semenarstva, na površinama
od 0,2 do 2 ha. Kao i kod prethodnih kategorija i ova je pod direktnom
kontrolom oplemenjivača i najbližih saradnika. Razlika u odnosu na pret-
hodnu kategoriju je ta što se seje na većim parcelama, s tim da se na dva
posejana reda, dva ostavljaju prazna (sl. 18), kako bi se omogućio pregled
i odstranjivanje atipičnih biljaka (sortno plevljenje). I kod ove kategorije
se zahteva optimalna agrotehnika iz već navedenih razloga, većeg prinosa
i boljeg kvaliteta. Pregled i odstranjivanje atipičnih biljaka bi trebalo ra-
diti dva puta u toku vegetacije kako je rečeno i za prethodne kategorije.
Kod žetve se nakon kombajniranja jedne sorte, kombajn veoma detaljno
čisti kako se sledeća sorta ne bi kontaminirala prethodnom. Nakon žetve i
skladištenja, obavlja se dorada semena koje se sprema za dalje umnožava-
nje tj. sledeću kategoriju, a to je predosnovno seme. Opisana metodologi-
ja proizvodnje semena se primenjuje kod svih samooplodnih vrsta strnih
žita, pšenice, ječma, ovsa i tritikalea. Jedina razlika je ta, što se kod ovsa u
rodonačelnom semenarstvu primenjuje sistem setve metlica na red.
Gore opisane tri kategorije semena su pod isključivim nadzorom i
kontrolom oplemenjivača tj. organizacija koji se bave stvaranjem sorti.
Ovo je praksa i u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Me-
đutim, povećanjem površina a time i količine semena, moguće je ume-
sto ishodnog i selekcionerovog semena imati samo jednu kategoriju i
tada se obično koristi ime selekcionerovo seme. Ovaj sistem smanjuje
jednu kategoriju semena koje održava oplemenjivač, logično redukuje
troškove i ubrzava vreme dolaska do prve kategorije semena - predo-
snovno seme, koje je predmet većeg prometa na tržištu i koje je predvi-
đeno uglavnom svim zakonima (bar u razvijenim poljoprivrednim ze-
mljama) o semenu. Prednost postojanja tri opisane generacije semena je
ta, što po svakoj sorti ima manje površina te je lakše održavati genetičku
čistoću u ranim generacijama, kada je to izuzetno važno.
48
Slika 18. Selekcionerovo seme sa razmacima radi sortnog plevljenja

Figure 18. Breeders seed with spaces for cultivar cleaning (Denčić, 2009)
UZROCI PROMENE GENETSKE

KONSTITUCIJE SORTE
Svrha proizvodnje sortnog semena nije samo uvođenje i širenje

nove sorte u proizvodnji, nego i održavanje njenog genetskog identiteta.
Neophodno je, da se iz godine u godinu reprodukuje onakav genetski
identitet sorte kakav je bio kada je sorta priznata. S obzirom da se sorta
nalazi u neprekidnom procesu proizvodnje, ona je u stalnoj interakciji
sa činiocima spoljne sredine, koji mogu biti jako promenljivi (Mladenov
et al., 2008). Sama biljka per se, je veoma složen živi sistem podložan
unutrašnjim promenama. Iz ovog proizilazi da uzročnici promena u ge-
netskoj kompoziciji sorte mogu biti izazvani delovanjem činioca spoljne
sredine kao i promenama unutar same biljke.
Faktori i procesi koji mogu da dovedu do promene genetskog iden-
titeta sorte mogu se podeliti u pet kategorija:
– promene u pojedinačnom broju hromozoma (aneuploidija),
– promene u strukturi pojedinačnih hromozoma (aberacija),
– mutacije,
– selekcija i
– stranooplodnja.
49
Semenarstvo
Promene u pojedinačnom broju hromozoma (aneuploidija)
Organizme čiji se broj hromozoma razlikuje od normalnog a nije

multipli od bazičnog nazvaju se aneuploidi. Drugim rečima, aneuploid-
ni organizmi ili biljke imaju jedan, dva ili nekoliko hromozoma viška ili
manjka od normalnog diploidnog broja (2n+1; 2n+2; 2n–1; 2n-2; itd.).
Svaki aneuploid ima svoje ime u skladu sa viškom ili manjkom pojedi-
načnog hromozoma. Aneuploidi obično nastaju zbog nepravilnosti u
redukcionoj deobi i dešavaju se spontano u prirodi.
Generalno, sva strna žita dobro podnose aneuploidiju i višak ili
manjak jednog ili dva hromozoma obično nema letalan efekat. Poja-
va aneuploidnih biljaka može predstavljati praktičan problem ako se
aneuploidne biljke fenotipski razlikuju od ostalih biljaka. U tom sluča-
ju, semenski usev može biti eliminisan iz semenske proizvodnje zbog
genetske „nečistoće“ tj., usev u tom slučaju ne zadovoljava standarde
genetske uniformnosti. Najčešći oblici aneuploidije kod strnih žita su
monosomici (2n-1) i trisomici (2n+1).
Riley i Kimber (1961) su proučavali pojavu aneuploidije u proizvod-
nji semena kod par sorti ozime pšenice u Velikoj Britaniji. Ustanovili su,
da se u toku mejoze u 6,0% majčinskih polenovih ćelija dešavaju određe-
ne nepravilnosti, koje su imale za posledicu pojavu aneuploida u 0,37% do
1,60% biljaka u zavisnosti od sorte. Od ukupnog broja aneuploida, 64% su
bili monosomici, 14% trisomici a ostali u manjem procentu. Kod ječma
se aneuploidi retko pojavljuju. Međutim, Sandfaer (1973) navodi vrlo fre-
kventnu pojavu trisomika u slučaju infekcije ječma sa virusom koji izaziva
trakasti mozaik ječma (BSMV) i u slučaju sorti koje su homozigotne na
recesivni gen tri (tripolod inducer) (Finch and Bennett 1979).
Ni kod ovsa aneuploidija ne predstavlja značajan problem u proi-
zvodnji semena, mada se i kod ove vrste strnog žita pojavljuju spontani
aneuploidi.
Promene u strukturi pojedinačnih hromozoma (aberacija)
Pored promena u broju hromozoma koje se dešavaju u prirodi i pod

uticajem čoveka, dolazi i do promena u samoj strukturi hromozoma,
kao što je gubitak pojedinih delova hromozoma, premeštanje delova
unutar istog hromozoma ili između raznih hromozoma, te umnožavanje
50
pojedinih delova hromozoma. Sve te promene u strukturi hromozoma,

koje se nazivaju hromozomske aberacije, mogu da dovedu do promene
gena i svojstava, a mnoge izazivaju delimičnu ili potpunu sterilnost, pa
čak mogu biti i letalne. Postoji 4 osnovna tipa promena u strukturi hro-
mozoma: deficije (delecije), inverzije, duplikacije i translokacije. Deficija
ili delecija označavaju gubitak jednog dela hromozoma. Inverzija je po-
sledica prekida hromozoma na dva mesta na jednom hromozomu, kod
koje se prekinuti deo preokrene (invertrira) i ponovo spoji sa ostala dva
dela hromozoma. Duplikacija je promena koja označava podvostručenje
delova hromozoma i najčešće nastaju kao posledica drugih aberacija, pre
svega inverzija i translokacija. Translokacije nastaju izmenom delova ne-
homolognih hromozoma. U prirodi, a i radom čoveka, mogu se stvoriti
i interspecies translokacije. Najpoznatija ovakava translokacija je pšenič-
no-ražena translokacija 1B/1R, gde je segment hromozoma 1R od raži
translociran (prikačen) na 1B hromozom pšenice.
Nema značajnijih podataka, ni empirijskih ni teoretskih, o efektu
hromozomskih aberacija na semensku proizvodnju strnih žita. Među-
tim, pretpostavku da se one dešavaju u proizvodnji potvrđuju istraživa-
nja Kawahara et al., (1996).
Mutacije
Mutacija je proces koji omogućuje pojavu novog alela jednog gena

(Strickberger, 1985). Često se mutacije poistovećuju sa raznim tipovi-
ma hromozomskih aberacija, naročito sa deficijama i inverzijama, što u
suštini i nije pogrešno jer se u oba slučaja radi o promenama u DNK, a
koje se mogu odražavati na fenotip ili ostati nevidljive.
Mutacije se događaju spontano u svim živim organizmima i njihovi
uzroci su različiti, od kosmičkih zračenja, ekstremno visokih ili niskih
temperatura, kiselih kiša, pa do napada virusa i neuslovnog skladištenja
zrna. Kod skoro svake biljne vrste koju je čovek proučavao, pronađene
su mutacije hlorofila.
Induciranje mutacija služi za proučavanje prirode i karaktera pro-
mena na DNK, a i kao oplemenjivački metod za stvaranje novih sorti
(Singh and Balyan 2009).
Slično kao kod hromozomskih aberacija, ni kod mutacija nije zabe-
leženo da direktno mogu u većoj meri ugroziti semensku proizvodnju.
51
Semenarstvo
Činjenica je da se one pojavljuju i u proizvodnji semena i u klasičnoj

proizvodnji merkantila kod svih vrsta strnih žita. One mutacije koje se
najčešće dešavaju i koje se mogu videti, su razne deformacije u hlorofilu
koje se manifestuju kroz različite boje listova (do albino ponika, što je
letalna mutacija). Takođe česte, za čoveka vidljive, mutacije se manife-
stuju kroz razne strukturne promene na klasu i klasićima (skverhedni
tip klasa kod pšenice), gubljenju osja kod tipičnih osatih formi (kod ječ-
ma), skraćenje visine stabla (pšenica, ječam i raž) itd.
Selekcija
Ovaj spontani, prirodni proces donosi promene u frekvenciji ge-

notipova u populaciji. Ukoliko se proizvodnja semena vodi pravilno, i
semenski usevi redovno kontrolišu i iz njih se izbacuju atipične biljke,
tada selekcija kao proces narušavanja pravilnog semenarstva ne deluje.
Kada selekcija deluje? Prvo, nju može svesno primenjivati oplemenjivač
na najvišim kategorijama semenarstva, a razlog je favorizovanje novog
genotipa (koji se pojavio kao rezultat stranooplodnje, mehaničke pri-
mesa, mutacije, itd.) a za koga se može pretpostaviti da će biti prinosniji
ili otporniji na bolesti. Ovo nije dozvoljeno u toku eksploatacije sorte
u proizvodnji, jer se time menja identitet sorte, a svrha semenarstva je
upravo da održava izvorni identitet. Drugo, selekcija određenih geno-
tipova koji su atipični u odnosu na osnovni genotip sorte, obično se
dešava kada semenska proizvodnja nije pod kontrolom stručnih lica, tj.
kada se nekontrolisano seje seme iz merkantilne proizvodnje („seme sa
tavana“). U tom slučaju proizvodnja je prepuštena delovanju prirodne
selekcije, koja favorizuje genotipove koji imaju veću moć preživljavanja,
bez obzira u kojoj meri se oni razlikuju od osnovnog genotipa.
Stranooplodnja u semenskoj proizvodnji
Poznato je da su sva strna žita, izuzev raži, samooplodne biljne vr-

ste. Međutim, kod svih ovih vrsta je evidentno da u određenim uslovi-
ma dolazi i do stranooplodnje. Stranooplodnjom u jednu sortu domaći-
na unose se geni od druge sorte. Sigurno da, različite sorte unutar jedne
vrste, imaju veliki broj istih gena i razumljivo je da kod njih nema efekta
52
stranooplodnje. S obzirom na to da su sorte autonomni genetski entiteti

između njih postoje i različiti geni. Kod tih različitih gena moguće su dve
opcije: prva, ako ti geni determinišu svojstva koja se fenotipski ne mogu
uočiti kao što su biohemijske karakteristike (sadržaj proteina, aminoki-
selina, šećera, itd.) ili fiziološka svojstva (bolja ili lošija translokacija asi-
milativa i vode, različiti intenzitet fotosinteze, itd.) i druga, ako ti različiti
geni determinišu svojstva koja su fenotipski uočljiva kao na primer, visina
stabla, oblik klasa, boja listova, prisustvo tj. odsustvo osja, itd. Problem u
proizvodnji semena su upravo ovi geni čiji je efekat fenotipski uočljiv i
biljke koje nose te gene, a koji su u sortu domaćina došli stranooplodnjom
a označavaju se kao atipične. Međutim, izvor atipičnih biljaka nije samo
stranooplodnja već i drugi faktori i procesi koji su napred navedeni, kao
slučajne genetske promene i mehaničke primese kao posledica delovanja
ljudskog faktora. Koliko atipičnih biljaka je u nivou tolerantnosti zavisi od
kategorije semena i to je regulisano pravilnicima za svaku vrstu.
Generalno, nivo stranooplodnje zavisi od: a) reproduktivne biolo-
gije vrsta (anatomija, morfologija i fiziologija reproduktivnih organa,
te ponašanje delova reproduktivnih organa pre i za vreme oplodnje i b)
činioca spoljne sredine u fazi pred i za vreme oplodnje.
Jedan od izuzetno važnih faktora pri stranooplodnji je i domet kre-
tanja polena. Obično polen nema velike distance kretanja. Jensen (1968)
navodi da oko 90% polena ostaje na distanci od 6 m od izvora polena,
a pojedinačna polenova zrna idu do 60 m udaljenosti od svog izvora.
Postoje različiti rezultati u pogledu dometa polena, od malih distanci od
1,5 m pa do preko 1000 metara (Virmani and Edwards, 1983).
Allan (1980) navodi da se kod pšenice stranooplodnja kreće između
3%-4%, s tim što pojedine sorte imaju značajnije veći ovaj procenat. Ovu
konstataciju potvrđuje veći broj autora (Bitzer and Patterson 1967, Griffin
1987, Hucl 1996). Proučavajući fenomen stranooplodnje kod pšenice u
10-godišnjem periodu, Leighty i Taylor (1927) su u jednoj godini, koja je
bila pogodna za stranooplodnju, najveći procenat stranooplodnje od 34%
zabeležili kod sorte Fulcaster. U novijoj literaturi nema ovakvih rezultata
i uglavnom se kod većine autora variranje u stranooplodnji kod pšenice
kreće između 0,1% do 6,5% (Griffin, 1987; Martin, 1990; Hucl, 1996).
Za razliku od pšenice, kod druga dva važna samooplodna strna žita,
procenat stranooplodnje je mali. Kod ječma se kreće u granicama od 0%
do maksimalinih 1,8% (Abdel-Ghani et al., 2004) dok je kod ovsa to još
manje i on ne prelazi 0,5% (Stoskopf, 1985).
53
Semenarstvo
Stranooplodnja može biti značajan problem u proizvodnji semena,

posebno kod pšenice koja se odlikuje većim afinitetom ka stranooplod-
nji. Veliki problem genetske čistoće (pojava atipičnih biljaka) ispoljio se u
Kanzasu (USA) krajem 80-tih na ozimoj sorti TAM 105 i liniji KS 75210
(Martin, 1990). Autor navodi da ovaj problem nije vezan za određeno
svojstvo kao što je visina stabla, nego da je isključivo sortna karakteristika,
a kao dokaz za to navodi da je procenat stranooplodnje kod sorte Centark
bio 0,3%, što je deset puta manje u odnosu na pomenutu liniju KS 75210.
Kod nas se stranooplodnja takođe pokazala kao veliki problem u
semenarstvu kod sorte ozime pšenice Rapsodija. U 2007. i 2008. godini
veliki broj useva predbaznog i baznog semena ove sorte su, aprobaci-
jama, bili odbačeni kao semenski, jer su posedovali nedozvoljeno veći
broj atipičnih biljaka. S obzirom da se radilo o svojstvu po kojem se
strna žita najviše razlikuju, a to je prisustvo, tj. odsustvo osja, bilo je lako
uočiti i kvantifikovati broj atipičnih, u ovom slučaju biljaka bez osja.
Problem efekta stranooplodnje je veći time, što se manifestuje tek na-
redne godine, a unapred se ne zna da li je godina pogodna ili ne za strano-
oplodnju. Rešenje problema kod sorti za koje se zna da su sklone strano-
oplodnji, a to je obično slučaj sa visokoprinosnim i veoma prilagodljivim
sortama, je izolovana proizvodnja semena od drugih sorti iste vrste.
IZOLACIJA SEMENSKIH PARCELA
U funkciji održavanja genetskog identiteta sorte, korisno je u se-

menskoj proizvodnji primenjivati prostornu izolaciju.
Obično se primenjuje pravilo da se rastojanje koje onemogućuje
mehaničko mešanje (radovi pri setvi i žetvi) koristi pri prostornom raz-
dvajanju sorti. Kod nas je na snazi Pravilnik o kontroli proizvodnje se-
mena (Službeni glasnik RS, broj 45/05) koji definiše norme za minimal-
ne prostorne izolacije semenskih useva od useva drugih sorti i botanič-
kih vrsta s kojima se ukrštaju. Po ovom Pravilniku prostorna izolacija za
pšenicu, ječam i ovas je 1 m a za raž 300 m na otvorenom prostoru, i 250
m ako ima prirodnih prepreka. Kod hibridne pšenice (F1) ta distanca je
198 m (Waines and Hegde, 2003).
Ukoliko se na jednom mestu proizvodi više kategorija semena,
onda treba tako organizovati polje da u centru parcele bude seme naj-
više kategorije, a oko nje seme nižih kategorija. U centru, parcela sa
54
oplemenjivačevim semenom, oko nje parcele sa predbaznim semenom,

oko njih parcela sa kategorijom baznog semena i ako se proizvodi, u
spoljnjem pojasu seme C1 kategorije.
Takođe, treba se držati pravila da ako su parcele jako dugačke i uske,
izolaciono rastojanje treba da bude veće, nego ako se radi o parcelama
kvadratnog oblika.
SORTIMENT STRNIH ŽITA
Još od osnivanja Ogledno-kontrolne poljoprivredne stanice 1938.

godine (današnjeg Instituta za ratarstvo i povrtarstvo), program rada na
strnim žitima se stalno unapređuje. U prvom periodu, rad se bazirao na
prikupljanju lokalnih i stranih sorti i populacija, ispitivanju semenskih
kvaliteta, a kasnije i na oplemenjivanju i agrotehnici. Veliki doprinos
razvoju oplemenjivačkog procesa dali su akademik prof. dr Slavko Bo-
rojević, prof. dr Todor Mišić, dipl. ing. Petar Rončević, kao i dipl.ing.
Katica i Desimir Mikić.
Oplemenjivanje strnih žita na teritoriji Srbije je veoma intenzivno
(Borojević i Mišić, 1987; Denčić et al., 1994; Mišić et al., 1996; Anđel-
ković et al., 1997). Prednjači Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom
Sadu (NS), zatim Centar za strna žita u Kragujevcu (KG) i Centar za
poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru (ZA). Oplemenji-
vanje se obavlja i u Institutu Agroekonomik u okviru kombinata PKB a
poslednjih nekoliko godina i u Institutu za kukuruz Zemun Polje (ZP).
Pored domaćih, na tržištu su u znatnoj meri prisutne i inostrane kom-
panije (IK) preko introdukovanih sorti.
Svake godine u našoj zemlji prizna se veliki broj novih sorti strnih
žita (Mladenov et al., 2006). S obzirom da je pšenica najzastupljenija u
proizvodnji, logično je i da su napori oplemenjivača usmereni ka stvara-
nju najvećeg broja sorti ove biljne vrste (Denčić et al., 2006). Od institu-
cija koje se bave oplemenjivanjem, najveći broj novih sorti stvoren je u
Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu (104), što čini skoro
polovinu ukupno registrovanih sorti u desetogodišnjem periodu (tab. 9).
Sorte strnih žita, stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u
Novom Sadu, na osnovu atestiranih količina semena (Godišnji izveštaj
za 2009/2010. godinu, PSS „Sombor“ doo, Sombor), zauzimaju značaj-
ne setvene površine u Srbiji (ozima pšenica >84%, jara pšenica >53%,
55
Semenarstvo
ozimi ječam >42%, tritikale >25%), a znatan plasman semena ostvaruje

se i na tržištima drugih zemalja. Većina sorti registrovana je i u država-
ma okruženja (tab. 10).
Tabela 9. Broj novostvorenih sorti strnih žita u Srbiji u periodu 2001–2010.

Table 9. Number of new varieties of small grains in Serbia in 2001–2010.
(www.sorte.mnipolj.gov.rs/sadrzajd/registar-priznatih-sorti)
Oplemenjivačka ustanova/
Biljna vrsta/ Breeding institution Ukupno/
Crop species Ostali/ Total
NS KG ZA PKB ZP IK
Other
Pšenica/Wheat
ozima/winter 47 9 3 8 2 20 3 92
jara/spring 3 1 1 5
Ječam/Barley
ozimi/winter 23 4 3 1 1 8 40
jari/spring 9 1 1 12 1 24
Ovas/Oat
ozimi/winter 1 1
jari/spring 4 3 1 2 10
Tritikale/Triticale
ozimi/winter 13 5 2 1 1 4 1 27
jari/spring 3 2 5
Durum pšenica/wheat
ozima/winter 2 6 8
jara/spring 1 1 2 4
Raž ozima/Winter Rye 1 3 4
Spelta pšenica/wheat 1 1
Kompaktum pšenica/
1 1
Compactum wheat
Ukupno/Total 104 27 14 10 5 57 5 222
Sorte koje su nastale kao rezultat intenzivnog rada na unapređenju

genetičkih, proizvodnih i pre svega prerađivačkih potencijala pšenice,
ječma i alternativnih strnih žita, obeležile su različite etape u poljopri-
vrednoj proizvodnji naše zemlje.
56
Za proizvodnju pšenice u Srbiji, veliku prekretnicu označio je pre-

stanak gajenja introdukovanih sorti. Naime, u periodu od sredine 70-ih
godina, pa sve do kraja 80-ih, na žitorodnim poljima Srbije najveći uticaj
na proizvodnju pšenice imale su prve domaće visokorodne sorte: Sava,
Novosadska rana 2, Partizanka, Kragujevačka 56, Jugoslavija, Balkan, La-
sta, Zvezda i dr. (Denčić, 2001). Posle toga priznat je i gajen veliki broj
sorti, koje su osim u Srbiji imale veliki uticaj i na proizvodnju u zemljama
u okruženju. Intenziviranje poljoprivredne proizvodnje i globalne klimat-
ske promene, uslovile su pored već široko rasprostranjenih sorti iz pret-
hodnog razdoblja (Pobeda, Evropa 90, Renesansa, Novosadska rana 5,
Pesma, Rusija, Lasta, Mina, Zlatka, Takovčanka, Matica, Studenica, zatim
Kraljevica i Nora (Denčić et al., 2006)), pojavu novih, modernih sorti:
Rapsodija, Kruna, Vizija, NS 40S, Arija, Ljiljana (Mladenov et al., 2005a),
Dragana (Mladenov et al., 2008a), Simonida (Hristov i Mladenov, 2006),
Zvezdana i dr., koje su visokim i stabilnim prinosom i kvalitetom, već
zauzele značajne setvene površine u Srbiji (sl. 19). Pored domaćih sorti,
poslednjih nekoliko godina poljoprivrednim proizvođačima su na raspo-
laganju i sorte stvorene u inostranstvu kao što su Apache, Balaton i dr.
Kod jare pšenice dominiraju sorte Nevesinjka, Nada, Marta i Nataša.
25
20
15
(%)
20,88
10 18,54 18,19
5 7,32 7,22
0
Pobeda Renesansa Evropa 90 Dragana Simonida
Slika 19. Najzastupljenije sorte ozime pšenice u 2009/2010. godini u Srbiji (Godišnji
izveštaj za 2009/2010. godinu, PSS „Sombor“ doo, Sombor)
Figure 19. Top winter wheat cultivars in the season 2009/2010 in Serbia (Annual report
for 2009/2010. year, PSS „Sombor“ doo, Sombor )
Kod ječma takođe dominiraju domaće sorte (sl. 20), iako je kao
posledica pogrešnog nastojanja pivarske i sladarske industrije da in-
trodukovanjem sorti poboljšaju kvalitet pivskog ječma, stalno prisutan
određen broj stranih sorti.
57
Semenarstvo
35
30
25
20
(%)
15 30,05
10 19,09
11,77 9,7
5 7,73
0
Nonius Nectaria NS 525 Mascara Vanessa
Slika 20. Najzastupljenije sorte ozimog ječma u 2009/2010. godini u Srbiji

(Godišnji izveštaj za 2009/2010. godinu, PSS „Sombor“ doo, Sombor)
Figure 20. Top winter barley cultivars in the season 2009/2010 in Serbia
(Annual report for 2009/2010. year, PSS „Sombor“ doo, Sombor)
Aktuelne sorte ozimog, dvoredog pivskog ječma su: Nectaria, No-

vosadski 525, Mascara, Vanessa, zatim Novosadski 565, Kristal, Rekord,
Jagodinac i dr. Kod jarog pivskog ječma najzastupljenije sorte su: Xana-
du, Pek, Scarlett, Dinarac i Jadran.
Kod ozimih stočnih ječmova (šestoredi) dominira sorta Nonius. Na
manjim površinama se gaje sorte Grand i Novosadski 529 (dvoredi).
Najrasprostranjenije ozime sorte tritikalea su Odisej, zatim Favorit,
KG-20, Rtanj i Goranac (sl. 21). Postoje i jare sorte tritikalea (Vojvoda,
Delija, Biser i dr.), ali se gaje na simboličnim površinama u Srbiji.
30
25
20
(%) 15
25,34 23,56
10
13,24 12,12
5 9,08
0
Odisej Favorit KG-20 Rtanj Goranac
Slika 21. Najzastupljenije sorte ozimog tritikalea u 2009/2010. godini u Srbiji

(Godišnji izveštaj za 2009/2010. godinu, PSS „Sombor“ doo, Sombor)
Figure 21. Top winter triticale cultivars in the season 2009/2010 in Serbia
(Annual report for 2009/2010. year, PSS „Sombor“ doo, Sombor)
58
U proizvodnji ovsa najzastupljenije su jare sorte Lovćen, Slavuj,

Condor, Rajac, Centar i Dunav. Pored jarih, gaji se i najpoznatija ozima
sorta Vranac.
S obzirom da raž nije zastupljena na značajnoj površini u našoj ze-
mlji, proizvodnja se uglavnom bazira na stranim sortama (Kustro, Do-
minant i dr.). Domaća sorta Raša postaje sve prisutnija u aktuelnom
sortimentu.
Kod durum pšenice zastupljene su strane sorte (Windur, Betadur),
ali i domaće Durumko, Dušan (jara), Dolap i Žitka.
Treba pomenuti i sorte pšenice za specijalne namene. To su sorte be-
log zrna Ivanka, Pahulja i Romansa koje služe za kuvanje i verske obrede.
Promene u navikama potrošača, težnja za konzumiranjem zdrave
hrane i povećana potražnja za integralnim proizvodima, uticali su na
stvaranje sorti golozrnog ovsa (Novosadski golozrni ovas) i golozrnog
ječma (Golijat), namenjenih ljudskoj ishrani. Takođe se mora pomenuti
i prva sorta spelta pšenice – Nirvana i kompaktum pšenice - Bambi.
Uspeh domaćih oplemenjivača se ilustrativno može prikazati na
primeru sorti strnih žita koje su stvorene u Institutu za ratarstvo i po-
vrtarstvo u Novom Sadu, a koje su priznate u mnogim zemljama u svetu
(tab. 10).
Tabela10. Novosadske sorte strnih žita priznate u inostranstvu

Table 10. Variety of small grains registred in foreing countries (Denčić, 2010)
God.Priz./
No. Sorta/Cultivar Tip/Type Zemlja/Country
YearReleas.
Oz. pšenica/Winter wheat 1976 Mađarska/Hungary
Oz. pšenica/Winter wheat 1977 Slovačka/Slovakia
1. Sava
Oz. pšenica/Winter wheat 1978 Rumunija/Romania
Oz. pšenica/Winter wheat 1980 Austrija/Austria
Ruminija/Romania
Oz. pšenica/Winter wheat 1978
Rusija/Russia
2. Partizanka Oz. pšenica/Winter wheat 1979 Španija/Spain
Oz. pšenica/Winter wheat 1981 Švajcarska/Switzerland
Oz. pšenica/Winter wheat 1988 Grčka/Greece
Oz. pšenica/Winter wheat 1988 Turska/Turkey
3. Novosad. rana 1
59
Semenarstvo

4. Novosad. rana 2
5. Novosad. rana 3 Oz. pšenica/Winter wheat 1976 Mađarska/Hungary
6. Balkan
7. Jugoslavija
8. Novi Sad 7000 Oz. pšenica/Winter wheat 1986 Španija/Spain
9. Partizanka niska Oz. pšenica/Winter wheat 1988 Turska/Turkey
10. Rodna Oz. pšenica/Winter wheat 1988 Turska/Turkey
11. Rana niska Oz. pšenica/Winter wheat 1998 Grčka/Greece
1998 Mađarska/Hungary (EU)
12. Pobeda Oz. pšenica/Winter wheat
2006 Rumunija/Romania
13. Jarebica Oz. pšenica/Winter wheat 1998 Mađarska/Hungary (EU)
Rusija 1999 Mađarska/Hungary (EU)
14. Oz. pšenica/Winter wheat
2008 Ukrajina/Ukraine
Oz. pšenica/Winter wheat 1999 Mađarska/Hungary (EU)
15. Renesansa Oz. pšenica/Winter wheat 1999 Makedonija/Macedonia
Oz. pšenica/Winter wheat 2005 Rumunija/Rumunija
16. Stepa Oz. pšenica/Winter wheat 1999 Makedonija/Macedonia
17. Tiha Oz. pšenica/Winter wheat 1999 Makedonija/Macedonia
18. Zlatka Oz. pšenica/Winter wheat 2000 Mađarska/Hungary (EU)
19. Novos. tritikale Oz. Tritik./Winter Triticale 1990 Mađarska/Hungary (EU)
20. Novosadski 293 Oz. Ječam/Winter barley 1997 Rumunija/Romania
21. Novosadski 294 Jari ječam/Spring barley 1999 Makedonija/Macedonia
22. Galeb Jari ječam/Spring barley 2000 Makedonija/Macedonia
23. Fantazia Oz. Ječam/Winter barley 2001 Mađarska/Hungary (EU)
24. Stamena Oz. pšenica/Winter wheat 2003 Makedonija/Macedonia
2003 Makedonija/Macedonia
25. Venera Jara pšen./Spring wheat
26. NSJP 446 Jara pšen./Spring wheat 2003 Makedonija/Macedonia
27. NSJP 471 Jara pšen./Spring wheat 2003 Makedonija/Macedonia
28. Lav Jari ječam/Spring barley 2003 Makedonija/Macedonia
29. Slavko Jari ječam/Spring barley 2003 Makedonija/Macedonia
30. FTHP Redeemer Oz. pšenica/Winter wheat 2005 Kanada/Canada
Vojvodina (EU)
31. НС 100/01 Oz. pšenica/Winter wheat
(UKR)
60
Pannonia NS
2005 Mađarska/Hungary(EU),
(EU)
2006 Hrvatska/Croatia
Rapsodija
32. Oz. pšenica/Winter wheat 2008 Ukrajina/Ukraine
Рогнеда
2008 BiH/B and H
Pannonia
2010 Rusija/Russia
Рапсодия
33. Ljiljana Oz. pšenica/Winter wheat 2006 Rumunija/Romania
34. Sonata Oz. pšenica/Winter wheat 2006 Rumunija/Romania
35. Mina Oz. pšenica/Winter wheat 2006 Rumunija/Romania
36. Novosad. 313 Oz. Ječam/Winter barley 2006 Rumunija/Romania
2006 Hrvatska/Croatia
39. Odisej Oz. Tritik./Winter Triticale
40. Nataša Jara pšen./Spring wheat
2008 BiH/B and H
2010 Rusija/Russia
41. NS 40S Oz. pšenica/Winter wheat
42. Nessa Oz. pšenica/Winter wheat 2007 Hrvatska/Croatia
43. Novosad. 448 Jar. Ječam/Spring barley 2008 BiH/B and H
44. Novosad. 446 Jar. Ječam/Spring barley 2008 BiH/B and H
Mađarska/Hungary
Amazon (EU) 2008
45. Oz. Ječam/Winter barley (EU)
Novosad. 565 2008
BiH/B and H
46. Nonius Oz. Ječam/Winter barley 2008 BiH/B and H
47. Jelena Jari ovas/Spring oat 2008 BiH/B and H
48. НС 124/01 Oz. pšenica/Winter wheat 2008 Ukrajina/Ukraine
49. Dragana Oz. pšenica/Winter wheat 2008 BiH/B and H
Bambi
50. Oz. pšenica/Winter wheat 2008 Mađarska/Hungary (EU)
(T.comm.)
51. Pek Jar. Ječam/Spring barley 2008 Ukrajina/Ukraine
52. Novosadski 294 Jar. Ječam/Spring barley 2008 Ukrajina/Ukraine
53. Novosadski 448 Jar. Ječam/Spring barley 2008 Ukrajina/Ukraine
54. Rastko Jar. Ječam/Spring barley 2008 Ukrajina/Ukraine
55. Pjesma Oz. pšenica/Winter wheat 2009 Hrvatska/Croatia
56. Arija Oz. pšenica/Winter wheat 2010 BiH/B and H
57. Atlas Oz. Ječam/Winter barley 2010 BiH/B and H
58. Ena Oz. pšenica/Winter wheat 2010 Mađarska/Hungary (EU)
61
Semenarstvo
TEHNOLOGIJA GAJENJA SEMENSKIH

USEVA STRNIH ŽITA
Pri zasnivanju semenske proizvodnje strnih žita mora se velika pa-

žnja obratiti na očuvanje sortne čistoće i agronomskih osobina sorte.
Bez kvalitetnog semena, tj. kvalitetnog i organizovanog semenarstva,
nema pravog vrednovanja rada oplemenjivača. Osim oplemenjivačkih,
novi genotipovi strnih žita moraju zadovoljiti i stroge semenske kva-
litete, kako bi se uspešno širili u masovnoj proizvodnji. Zbog toga je
razrađen čitav niz mera kao što su izbor parcele i preduseva, osnovna
i predsetvena obrada zemljišta, đubrenje, setva, nega, zaštita i sortno
čišćenje semenskih useva, žetva, skladištenje i čuvanje semena. Veoma
je važno što preciznije proceniti količine semena koje treba da se proi-
zvedu svake godine.
Tehnologija gajenja semenskih useva ima niz specifičnosti u odno-
su na merkantilnu proizvodnju. Na te specifičnosti će biti posebno uka-
zana pažnja, jer će od tih mera zavisiti i uspeh semenske proizvodnje
(Milošević et al.,1996).
Izbor preduseva
Prema podacima naših i stranih istraživača (Brouwer, 1972; Mo-

lnar, 1995) najbolji predusevi za strna žita, a posebno ozimu pšenicu,
su jednogodišnje leguminoze, pre svih grašak, grahorica, soja, a zatim
povrće (krompir), suncokret, u mnogo manjoj meri kukuruz i šećerna
repa. Treba izabrati nezakorovljene zemljišne komplekse ujednačene
plodnosti. U plodoredu, semenski usevi strnih žita mogu se vratiti na
isto zemljište svake treće godine, tj. posle dvogodišnje pauze.
Kod uvođenja pšenice u plodored treba predvideti takve preduseve
koji će joj omogućiti najuspešnije razviće. Predusev treba za sobom da
ostavi neugaženo zemljište, plodno i nezakorovljeno. Od preduseva se
dalje traži da je što ranostasniji, kako bi se mogla obaviti pravilna i pra-
vovremena obrada zemljišta za setvu strnih žita. Zrnene mahunjače su
bolji predusevi od okopavina jer se skidaju ranije, pa se zemljište može
kvalitetnije obraditi i pripremiti za setvu. Pored toga mahunjače ostav-
ljaju za sobom zemljište obogaćeno azotom.
62
Osnovna i predsetvena obrada zemljišta
Kod obrade zemljišta za semensku proizvodnju strnih žita, moraju

se imati u vidu osobine korenovog sistema. Strna žita, a posebno pšenica,
odlikuju se srednje razvijenim korenom, koji ima dosta ograničenu moć
za usvajanje hranljivih sastojaka iz zemljišta. Zato semenski usevi strnih
žita traže plodna, nezakorovljena i blagovremeno obrađena zemljišta.
Osnovna obrada se obavlja u najkraćem mogućem roku posle ski-
danja preduseva. Glavni cilj osnovne obrade je stvaranje optimalnih
uslova za rast i razvoj useva. Zbog toga osnovna obrada treba da omo-
gući stvaranje sitnomrvičaste strukture i dovođenje zemljišta u stanje
biološke zrelosti. Osnovnom obradom se omogućuje akumulacija vlage
u zemljištu, poboljšava se aerisanost, doprinosi se uništenju korova, bo-
lesti i štetočina. Među najvažnije zadatke osnovne obrade ubraja se uno-
šenje mineralnih đubriva, kao i žetvenih ostataka u oranični sloj. Doka-
zano je da strna žita povoljno reaguju na duboku obradu. Međutim, isto
tako ona veoma dobro koriste produženo delovanje duboke osnovne
obrade koja je obavljena pre setve okopavina. U našim agrotehničkim
uslovima, posebno kada su sušni meseci septembar i oktobar, primena
teških tanjirača je jedini mogući način obrade. Ovakav način osnovne
obrade je prihvatljiv i za semenske useve strnih žita, pod uslovom da
parcele nisu zaražene višegodišnjim korovima i ako je količina žetvenih
ostataka manja i dobro usitnjena (Spasojević et al., 1984).
U normalnim godinama dubina oranja će zavisiti od: tipa zemljišta,
njegove vlažnosti i količine žetvenih ostataka, i može biti 15, 20 i 25 cm.
Vreme izvođenja osnovne obrade zavisi od preduseva. Ukoliko os-
novna obrada nije moguća odmah posle žetve tj. berbe preduseva, neop-
hodno je izvršiti zaštitnu obradu radi očuvanja vlage (Kovačević, 2003).
Predsetvena priprema zemljišta treba da usledi odmah posle osnov-
ne obrade, pogotovo ako se ona izvodi oranjem. Ukoliko je zemljište
vlažnije od optimalnog nivoa, predsetvena priprema se odlaže, za dan
ili dva, kako se ne bi narušila struktura zemljišta.
Đubrenje strnih žita
Sistem đubrenja semenskih strnih žita prilagođava se zemljišnim i

klimatskim uslovima. Ne postoje recepti za đubrenje, već se koriste uni-
verzalni principi određivanja optimalnih količina mineralnih đubriva.
63
Semenarstvo
Kao izvor hranljivih materija mogu služiti organska i mineralna đu-

briva. Organska đubriva, stajnjak, kompost i druga, uglavnom se koriste
kod okopavina. Žetveni ostaci preduseva, kao što su list i glave šećerne
repe, dobro usitnjeni delovi jednogodišnjih leguminoza ili eventualno
zelenišno đubrivo, mogu da se koriste i kod strnih žita u semenskoj pro-
izvodnji. Ukoliko se zaoravaju žetveni ostaci kukuruza, neophodno je
dodati mineralnog azota, zbog brže razgradnje organske materije, jer je
odnos C:N nepovoljan (Malešević et al., 1994).
Ako se koriste organska đubriva neophodno je utvrditi sadržaj N, P,
K u njima, kao i približne količine, kako bi se mineralna ishrana izba-
lansirala pravilno.
Mineralna ishrana mora biti prilagođena agroekološkim uslovima
u kojima se strna žita gaje. Optimalna mineralna ishrana umanjuje ne-
povoljne efekte klimatskih činilaca na biljke, jača njihovu otpornost na
stresne uslove, posebno na sušu, niske i visoke temperature, prisustvo
patogena i sl. (Malešević, 2008). Za postizanje visokih i stabilnih prino-
sa, strna žita zahtevaju optimalnu snabdevenost hranljivim materijama
tokom celog vegetacionog perioda (Spasojević et al., 1984).
Kod semenskih useva optimalna mineralna ishrana je posebno važna,
jer će od njene uspešnosti zavisiti ne samo prinos nego i kvalitet semena.
Upotreba fosfora i kalijuma
Uloga fosfora (P) u formiranju prinosa strnih žita je veoma velika.

Fosfor je konstitutivni element. Nezamenjiv je u bioenergetskim pro-
cesima u samoj biljci, pa je njegov nedostatak u ishrani nenadoknadiv.
Veoma je važna uloga kalijuma (K), iako on nije konstitutivni ele-
ment. Veoma je bitan kod transporta asimilativa u biljci, zatim kod re-
gulisanja transpiracije, vodnog režima biljke, itd.
Optimalni nivo pristupačnog P i K u zemljištu iznosi 15-25 mg
P2O5 i 15-25 mg K2O u100 g zemljišta. Oba elementa se vezuju za adsor-
ptivni kompleks zemljišta, što omogućava njihovo unošenje na rezervu.
Njihovo pomeranje u zemljištu pod uticajem padavina je beznačajno
(Bogdanović et al., 1994).
Unošenje P i K u semenskoj proizvodnji strnih žita, preporučuje se
isključivo na bazi analize zemljišta, imajući u vidu i moguće negativne
efekte, ukoliko je njihov sadržaj iznad optimuma.
64
Primena azota
Azot (N) u obliku nitrata (NO3 –N) je veoma pokretljiv u zemljištu,

podložan je ispiranju i procesima denitrifikacije (Malešević et al., 1989).
U oba slučaja mogući su gubici N. Pod uslovom da su ostali elementi,
naročito P, u optimumu, s obzirom da je N nosilac prinosa i kvaliteta
zrna strnih žita, njegovoj primeni se posvećuje posebna pažnja. Ukoliko
je P u minimumu, ograničava se usvajanje N.
Nedostatak N značajno umanjuje prinos zrna. Bez obzira koja je
faza rasta i razvića žita u pitanju, nedovoljna N ishrana dovodi do toga
da biljke požute, smanjenja fotosintetičke površine, redukcije broja zrna
u klasu, itd. Kritični periodi u kojima nedostatak N najviše utiče na pri-
nos su faza bokorenja i vlatanja (Heyland and Werner 1992, Malešević
et al., 2010).
Suvišak N može takođe negativno uticati na prinos, kvalitet zrna
kao i na upotrebnu vrednost semena strnih žita.
Usvajanje N kod strnih žita počinje već od faze dva lista (ukorenja-
vanje), a završava se u fazi formiranja ili u početku nalivanja zrna (tab.
9). Najveća koncentracija N i P u nadzemnom delu biljaka je u fazama
kraj bokorenja – početak vlatanja, kada se stvara potencijal za prinos.
Količina N, P i K, za svaku vrstu strnih žita se određuje na bazi
njihovih potreba za formiranje prinosa (tab. 11). Drugi parametar je
sadržaj hranljivih elemenata u zemljištu. Kod određivanja količine N
uzima se u obzir suma lakopristupačnog N u sloju zemljišta koju odre-
đena vrsta ili sorta strnih žita koristi (ozime forme do 90 cm, a jare do
60 cm dubine) (Malešević et al., 1993).
Tabela 11. Iznošenje hranljivih elemenata (kg/t zrna i odgovarajuće količine slame)
kod različitih vrsta strnih žita
Table 11. Outtake of nutrients (kg/t seed and straw appropriate amount) in different
small grain species (Brouwe, 1972)
Iznošenje hraniva kg/t/ Nutrient outtake kg/t

Strna žita / Small grain
N P2O5 K2O CaO MgO
Pšenica / Wheat 25 – 35 7 – 14 20 – 25 4–8 2–5
Ječam ozimi / Winter barley 20 – 25 8 – 12 20 – 30 8 – 12 2–4
Ječam jari / Spring barley 15 – 25 8 – 12 18 – 23 8 – 12 2–4
Raž / Rye 20 – 30 7 – 15 20 – 30 6 – 10 2–5
Ovas / Oats 20 – 30 10 – 15 25 – 35 4–8 3–5
65
Semenarstvo
Orijentacione količine NPK za đubrenje strnih žita date su u tabeli

12. One su sačinjene na bazi rezultata većeg broja istraživača za nor-
malne tipove zemljišta, srednje plodnosti i odnose se na uobičajene pre-
duseve: kukuruz (raniji hibridi), suncokret, soja i dr. (ne odnose se na
povrtarske vrste).
Kod semenskih useva strnih žita se insistira na doslednoj primeni
preporuka za primenu NPK hraniva sačinjenih na bazi analiza zemljišta.
Prema podacima iz tabele 12, najveće količine N zahteva ozima
pšenica, zatim slede: jara pšenica, durum pšenica, tritikale, raž, ozimi
ječam, jari ječam i ovas. Količine N za prihranjivanje semenskih useva
se mora pažljivije određivati nego kod merkantilnih. Zbog toga je ne-
ophodno primeniti neku od metoda za precizniju primenu N: N-min-
metoda, EUF metoda, folijarna dijagnoza i drugo.
Tabela 12. P rimenjene količine N, P2O5 i K2O u proizvodnji strnih žita u žitorodnim
područjima Srbije (različiti autori)
Table 12. A
pplied amounts of N, P2O5 and K2O in small grain production in Serbia
(according to different authors)
Hraniva (kg/ha)/ Nutrient (kg/ha)

P2O5 1) K2O 1) N
Strna žita / Small grains Celokupna količina pre
osnovne obrade / U jesen 1)/ U proleće2)/
Total amount before In autumn In spring
primary tillage
Pšenica ozima / Winter wheat 60 – 90 40 – 60 40 – 60 40 – 100
Pšenica jara / Spring Wheat 60 – 90 40 – 60 40 – 60 40 – 80
Ječam ozimi / Winter barley 40 – 60 40 – 60 20 – 60 20 – 80
Ječam jari / Spring barley 40 – 60 40 – 80 20 – 40 0 – 80
Ovas / Oats 40 – 60 40 – 60 20 – 40 0 – 60
Raž / Rye 50 – 80 30 – 40 20 – 40 40 – 80
Tritikale / Triticale 50 – 100 50 – 100 20 – 40 60 – 120
Durum pšenica / Durum wheat 60 – 80 60 – 80 40 – 60 40 – 80
1)
Sadržaj u zemljištu i mogući nivo prinosa semena određuju raspon /
1)
Content in soil and possible seed yield level determined range
2)
Količina lakopristupačnog N u zemljištu pre prihranjivanja utiče na potrebnu koli-
činu N đubriva /
2)
Amount of easy available N in soil before soil dressing influnce on nitrogen requirement
66
Semenske useve treba i korektivno prihranjivati ukoliko je zemlji-

šte neujednačene plodnosti, ili ako je usev ređeg sklopa. Pri tome se
strogo vodi računa o osobinama sorte. Prihranjivanje preko lista u fazi
klasanja je moguće kod svih strnih žita. Folijarna primena N, P, K u
semenskoj proizvodnji, efekte daje u veoma sušnim godinama kada je
efekat primenjenih čvrstih đubriva slabiji. Obavezna primena N pre-
ko lista, pre faze formiranja zrna, predviđena je u tehnologiji gajenja
durum pšenice.
Setva strnih žita
Setva je ključni element u tehnologiji gajenja strnih žita, pa i se-

menskih useva. Postoji nekoliko aspekata setve: vreme, gustina, način i
dubina setve.
Vreme setve je činilac koji najviše modifikuje prinos. Setva u
optimalnom roku omogućava normalan predzimski razvoj ozimih
formi, njihovu pripremu za prezimljavanje i dobro ukorenjavanje.
Optimalni rok setve nije moguće kompenzirati bilo kojom agroteh-
ničkom merom. Zbog toga setva posle optimalnog roka donosi pad
prinosa i povećanje troškova proizvodnje. Konstatacija važi za ozi-
me, kao i za jare forme. Sorte u okviru vrste strnih žita se značajno
razlikuju prema zahtevima za optimalnim rokovima (Spasojević i
Malešević, 1984).
Za setvu semenskih useva, kod ozimih formi, treba birati sredinu
optimalnog roka, kada je rizik proizvodnje najmanji. Kod jarih formi
setva se obavlja u prvoj nedelji prolećnih radova. To može biti tokom
februara ili početkom marta.
U našim agroekološkim područjima najpre se seje raž (od 10. IX do
01. X), zatim tritikale (od 15. IX do 05. X) (Kasimov i Cvetkov, 1995.),
ozimi ječam (od 20. IX do 05. X), ozima pšenica (od 01. X do 25. X),
ozimi ovas (od 01. X do 15. X) i durum pšenica (od 05. X do 25. X).
Ozimi usevi treba u zimu da uđu u fazi od najmanje tri lista ili početka
bokorenja (1–2 bočna izdanka). Jare forme su osetljivije na zakašnjenje
u setvi. Kasna setva semenskih useva ima za posledicu pad prinosa, a
često i pad kvaliteta semena.
67
Semenarstvo
Tabela 13. Potrebna količina semena koja obezbeđuje optimalan sklop biljaka
Table 13. R
equired amount of seeds that provides the optimal plant density
(Spasojević et al., 1984; Jevtić, 1992; Milošević et al., 1996)
Broj klijavih zrna po m2 ; kg semena/ha** /

Number of viable seeds per m2; kg seed per ha
Merkantilna proizvodnja Semenska proizvodnja /
Strna žita*/ Small grains /Mercantile production Seed production
Zrna po m2 / Zrna po m2 /
kg/ha kg/ha
Seed/per m2 Seed/m2
Pšenica ozima / Winter wheat 500 – 700 200 – 260 400 – 500 180 – 220
Pšenica jara / Spring wheat 600 – 750 220 – 260 500 – 550 200 – 220
Ječam ozimi / Winter barley 250 – 350 160 – 180 200 – 300 120 – 160
Ječam jari / Spring barley 350 – 450 160 – 200 300 – 400 150 – 180
Ovas / Oats 400 – 550 120 – 160 350 – 450 110 – 130
Raž / Rye 400 – 500 150 – 200 350 – 450 130 – 180
Tritikale / Triticale 450 – 550 200 – 240 400 – 500 180 – 220
Durum pšenica / Durum wheat 550 – 650 220 – 260 500 – 600 200 – 220
* Rasponi su rezultat sortnih razlika u masi 1000 zrna/Range are results of variety
diferences in 1000 seeds weight
** Pretpostavka je da se semenska proizvodnja zasniva u optimalnom roku setve, pri
dobroj predsetvenoj pripremi i povoljnim uslovima za nicanje/ It is assumed that
seed production is set up at the optimum sowing date, with good pre-sowing tillage
and favorable conditions for emergence
Gustina useva je karakteristična za vrstu i sortu strnih žita (Maleše-

vić i Jevtić 1988). Semenski usevi se u zavisnosti od kategorije semena
seju 10–30% ređe u odnosu na merkantilne. Smanjenje rizika od pole-
ganja je osnovni činilac za to. Gustina setve se izražava brojem klijavih
zrna po m2 (tab. 13). Pre setve se odredi masa 1000 zrna, klijavost i čisto-
ća semena. Dokazano je da savremene sorte strnih žita imaju značajan
koeficijent bokorenja, pogotovo u nešto ređem sklopu i pri optimalnoj
setvi. Kod ozime pšenice u semenskoj proizvodnji treba računati na ko-
eficijent produktivnog bokorenja od 1,5 do 2,5, a kod ostalih strnih žita
od 2 (jari ječam) do 3 (ovas, durum pšenica i ozimi ječam).
Dubina setve varira od 2 do 5 cm. Raž je osetljivija na dubinu setve
od ostalih strnina, pa se preporuke kreću od 2,5 do 3,5 cm. Dublja setva
68
se preporučuje na lakšim (peskovitijim) zemljištima i u suvljim uslovi-

ma. Plića setva se koristi na težim zemljištima sa povećanom vlagom.
Dublja setva od 6 cm usporava nicanje, iscrpljuje biljke koje lako stra-
daju tokom zime.
Strna žita se seju uskoredo. Razmak između redova je najčešće
10–15 cm. Većina sejalica novije generacije je podešena na razmak
12,5 cm. Razmak između zrna u redu varira od 1,5 cm (kod pšenice) do
2,8 cm (kod ječma), zavisno od gustine setve strnih žita. Kod semenskih
useva međuredni razmak se zadržava na 12,5 cm, ali se razmak između
zrna povećava na 1,7 cm kod pšenice i 3,5 cm kod ovsa i ječma.
Savremena proizvodnja strnih žita podrazumeva veoma preciznu
primenu mineralnih đubriva i zaštitnih sredstava tokom vegetacionog
perioda. Da bi se to ostvarilo prilikom setve se ostavljaju stalni tragovi
za prohod traktora sa priključnim mašinama, rasturivačem đubriva ili
prskalicom. Ovo se postiže pomoću posebne opreme na sejalicama koja
u toku setve zatvara ulagače semena na proračunatom odstojanju.
Za setvu semenskih useva se koristi seme viših kategorija. Pošto se
radi o skupom semenu, organizacione pripreme koje prethode setvi, kao
i kvalitet setve su posebno važni.
Nega useva strnih žita
Za ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa neophodno je primeniti

i određene mere nege. Sve mere nege se dele preme vremenskim perio-
dima u kojima se obavljaju na jesenje (samo kod ozimih formi), zimske
i prolećne.
U jesenje mere nege ubraja se valjanje useva posle setve. U semen-
skoj proizvodnji valjanje je obavezna mera kod svih vrsta strnih žita.
Ovom merom se postiže brže i ujednačenije nicanje. Pri valjanju se
mora paziti da se seme ne zalepi za valjak i prenese na semenski usev.
Tokom jeseni se može, po potrebi, vršiti zaštita useva od štetočina kao
što su: miševi, hrčkovi, žitne muve i lisne vaši (kao vektori virusa BYD)
i dr. Ova mera se može nastaviti tokom zime i proleća.
Zimske mere nege se retko primenjuju. Ovde posebno treba ista-
ći odvođenje sa semenskog useva ležeće, površinske vode koja se javlja
u mikrodepresijama. Suvišna voda u oraničnom sloju može dovesti do
gušenja i propadanja biljaka zbog manjka kiseonika.
69
Semenarstvo
Prolećna nega obuhvata niz postupaka koji treba da doprinesu po-

većanju prinosa i kvaliteta semena strnih žita. Najpre treba proveriti
slegnutost zemljišta po izlasku iz zime. Ukoliko je površinski sloj suviše
rastresit treba izvršiti valjanje. Pre toga bi bilo dobro da se obavi prihra-
njivanje useva N đubrivima. Naizmenično smrzavanje i otapanje površin-
skog sloja zemljišta dovodi do „podlubljivanja”. Pokretanje zemljišta pod
uticajem mrazeva dovodi do oštećenja biljaka. Zbog toga takođe treba
obaviti valjanje čim se zemljište dobro isuši (Spasojević et al., 1984).
Drljanjem u proleće, primenom roto-motika, treba razbijati poko-
ricu ili razrahliti zbijeni, površinski sloj zemljišta. Time se delimično
uništava korov.
Dopunsko prihranjivanje je veoma važna mera nege. Primenjuje se
na delovima parcela (ređe na celoj) na kojima usev ima žućkastu boju i
zaostaje u porastu.
Navodnjavanje se primenjuje, ukoliko za to postoje mogućnosti,
pred nastupanje kritičnih faza strnih žita u pogledu zahteva za vlagom
(vlatanje, formiranje zrna). Strna žita su, uglavnom, otpornija na nedo-
statak vode od okopavina. Posebno je važno navodnjavanje u jesen, ako
je suša, zbog bržeg nicanja.
Zaštita useva od korova, štetočina i bolesti se obavlja po potrebi na
preporuku stručnjaka. Semenski usevi se moraju štititi ukoliko su u pi-
tanju ekonomski štetni (nekarantinski) korovi ili bolesti koje ugrožavaju
prinos i kvalitet zrna, budućeg semena.
Zaštita semenskih useva strnih žita
Zaštita od korova
Korovi mogu jako smanjiti prinose strnih žita. Štetno dejstvo ko-
rovskih biljaka ogleda se pre svega u tome što one oduzimaju biljkama
neophodnu zemljišnu vlagu, hranljive sastojke i svetlost. Neki puzavi
korovi mogu prouzrokovati poleganje semenskih useva strnih žita. Ko-
rovima se šire razne bolesti, te ih zato treba energično i sistematski suz-
bijati, pre svega primenom bioloških mera tj. odgovarajućom obradom
zemljišta i plodosmenom (Konstantinović et al., 1995). U tabeli 14 dat
je prikaz najzastupljenijih korova u strnim žitima.
70
Tabela 14. Preovlađujuće korovske vrste u strnim žitima na nekim lokalitetima Voj-
vodine
Table 14. Prelevant weed species in small grains in some locations of Vojvodina Pro-
vince (Konstantinović et al., 1995)
Korovske vrste / Weed species

Polygonum convolvulus – poponac Helianthus annuus – suncokret
Sinapis arvensis – gorušica Sorghum halepense – sirak divlji
Veronica spp. – veronika Thlaspi arvense – stisnuša
Delphinium consolida – žavornjak Fumaria officinalis - dimnjača
Chenopodium album – pepeljuga Lepidium draba – gronica
Ranunculus spp. – ljutić Adonis spp. – zečiji gorocvet
Cirsium arvense – palamida Avena fatua – divlji ovas
Galium aparine – prilepača Bifora radians – smrduša
Polygonum persicaria – lisac Papaver rhoeas – bulka
Stellaria media – mišjakinja Matricaria chamomilla – kamilica
Strna žita kao relativno visoke biljke gustog sklopa, sprečavaju

rast mnogih korova nižeg rasta. Ukoliko se korovi visokog rasta jave
u većem broju u semenskim usevima strnih žita, mogu doprineti
osetnom smanjenju prinosa i tada je primena herbicida opravdana
(Konstantinović et al., 1995). Posebna pažnja se posvećuje karan-
tinskim korovima. Njihovo prisustvo nije dozvoljeno u semenskim
usevima strnih žita. Postoji čitav niz preparata, na bazi različitih ak-
tivnih materija, pomoću kojih se uspešno mogu suzbijati korovi u
semenskim usevima strnina, primenjivih u svim fazama rasta i ra-
zvića. Treba obratiti pažnju na spektar delovanja i uslove primene
preparata kako se ne bi izazvala šteta na usevima. Agrotehničke mere
borbe protiv korova u semenskoj proizvodnji (obrada zemljišta, pre-
dusevi, itd.) treba maksimalno koristiti.
Strna žita su osetljiva (posebno ovas i ječam) na produženo dejstvo
perzistentnih herbicida primenjenih pod predusev (atrazin, imidazoli-
noni i dr.), ukoliko ovi nisu pravilno primenjeni (Konstantinović et al.,
1995).
71
Semenarstvo
Zaštita od štetočina
U zaštiti useva strnih žita i njihove semenske proizvodnje od šte-

točina, agrotehničke mere treba smatrati glavnom i osnovnom meto-
dom njihovog suzbijanja. Protiv manjeg broja štetočina kao što su žitna
pijavica (Lema melanopus), biljne vaši (Aphididae) i glodari, potrebno
je povremeno, lokalno ili na većim površinama, primenjivati i hemij-
ske mere suzbijanja. Od štetnih poljskih glodara ekonomski najznačaj-
niji su miševi (Muridae), poljska voluharica (Microtus arvalis) i hrčak
(Cricetus cricetus). U uslovima navodnjavanja mogu nastati značajnije
štete na usevima strnih žita od miševa (Muridae) i podzemne voluhari-
ce (Pytimys subterraneus). Hemijske mere suzbijanja treba obavljati na
osnovu praćenja rasprostranjenosti i brojnosti štetočina, a prema uput-
stvu proizvođača sredstava (Stamenković, 2003).
Suzbijanje žitne pijavice prilično je otežano zbog dugog perioda ak-
tivnosti imaga i larvi. Suzbijanje imaga i larvi obavlja se tečnim i praš-
kovitim sredstvima.
Treba napomenuti da se problem može rešiti oplemenjivanjem pše-
nice i drugih strnih žita na otpornost prema žitnoj pijavici, na čemu se
radi u svetu od početka 60-tih godina (sorte pšenice Evropa 90, Francu-
ska i dr. su otporne na žitnu pijavicu).
Biljne vaši (Aphididae) redovno se javljaju na usevima strnih žita.
Biljne vaši nanose štete direktno ili kao vektori virusa kao što je BYD
(virus žute kržljavosti ječma). Pojava lisnih vaši se osmatra i registruje u
jesen, naročito na vrstama strnih žita koje se seju rano, u septembru, kao
što su ječam, tritikale ili pšenica. Suzbijanje se obavlja u jesen. Semenski
usevi su više ugroženi od merkantilnog od BYD virusa, jer se seju u
ređem sklopu.
Pored žitne pijavice i lisnih vaši treba pomenuti i žitne stenice (Eu-
rigaster austriacus i Eurigaster maura), zatim žitne pivce (Anisoplia spp.)
koji u određenim regionima prave velike štete na pšenici (posebno ja-
roj), raži i tritikaleu.
Pojava žitnog bauljara (Zabrus tenebrioides) je u semenskoj proi-
zvodnji retka zbog obaveze poštovanja plodosmene.
U nekim godinama se već tokom jeseni može javiti švedska muši-
ca (Oscinella frit) čije se suzbijanje mora blagovremeno preduzeti (Sta-
menković, 2003).
72
Zaštita od bolesti
Veliki broj parazita napada strna žita i izaziva smanjenje prinosa,

tehnološkog i semenskog kvaliteta zrna (Milošević et al., 1998). Mnoge
bolesti, koje se prenose semenom, eliminišu se kvalitetnom dezinfekci-
jom semena. To su:
• glavnica pšenice (prouzrokovač Tilletia tritici),
• patuljasta glavnica (prouzrokovač Tilletia controversa),
• gar pšenice (prouzrokovač Ustilago tritici),
• glavnica raži (prouzrokovač Claviceps purpurea) ,
• otkrivena gar ječma (prouzrokovač Ustilago nuda),
• pokrivena gar ječma (prouzrokovač Ustilago hordei),
• obična gar ovsa (prouzrokovač Ustilago avenae),
• pegavost lista pšenice (prouzrokovač Septoria nodorum),
• žutomrka pegavost lista (prouzrokovač Pyrenophora tritici-repentis),
• prugavost lista ječma (prouzrokovač Pyrenophora graminea),
• rinhosporioza ječma (prouzrokovač Rhynchosporium secalis),
• snežna plesan (prouzrokovač Fusarium nivale),
• fuzarioze klasa (prouzrokovač Fusarium graminearum) i drugi.
Tokom vegetacionog perioda mogu se javiti bolesti kao što su: pe-
pelnica (prouzrokovač Erysiphe graminis), lisna rđa (prouzrokovač
Puccinia graminis), žuta rđa (prouzrokovač Puccinia striiformis), fuza-
rioze klasa (prouzrokovač Fusarium sp.) i druge (Bošković, 1987; Cook
and Veseth, 1991; Jevtić et al., 2003). Suzbijanje ovih parazita u semen-
skim usevima je neophodno. Izbor preparata i vreme tretiranja useva
opredeljuje stručnjak za zaštitu bilja.
Žetva semenskih strnih žita
Jedan od najvažnijih segmenata tehnologije gajenja semenskih use-

va strnih žita jeste žetva. U žetvi semenskih useva glavni cilj je dobija-
nje što većeg broja neoštećenih, životno sposobnih zrna. Optimalan rok
žetve semenskih useva određenih sorti i vrsta strnih žita je kratak. Kod
kontrole ispravnosti rada kombajna mora se naročita pažnja obratiti na
mogućnost oštećenja zrna. Oštećeno seme ima uvek smanjenu poljsku
klijavost. Pre početka žetve, kombajni moraju biti temeljno očišćeni od
zaostalih zrna na svim linijama kretanja mase u toku žetve. Sve veća
73
Semenarstvo
primena mehanizacije, brži rad mašina, transport, skladištenje, sušenje

i dorada, povećavaju mogućnosti za oštećenja semena.
Najveći prinos strnih žita se postiže pri kraju voštane zrelosti zrna,
pri sadržaju vlage od 20 do 24%. Žetva pri toj vlazi zrna omogućuje os-
tvarenje visokog prinosa sa najmanje gubitaka pri radu kombajna. Me-
đutim, zrno se mora dosušivati. U praksi žetva semenskih useva strnih
žita se obavlja kada je vlažnost zrna veoma blizu granične vrednosti
koja omogućuje bezbedno skladištenje, a to je vlažnost od oko 12–15%.
Određivanje momenta žetve je veoma delikatno ukoliko ne postoje ure-
đaji za sušenje, odnosno ako prostor za skladištenje semenskog useva
nije sasvim odgovarajući.
Žetvi semenskih useva se daje prednost nad merkantilnim. Sazre-
vanje semenskih useva strnih žita je različito i zavisi od vrste, sorte, vre-
mena setve, lokaliteta, itd. Najpre sazreva ozimi ječam, zatim ozima raž,
tritikale, rane sorte ozime pšenice, jari ječam, kasnije sorte ozime pšeni-
ce, durum pšenica, ovas i najzad jara pšenica.
Bez obzira na vrstu i sortu, semenski usevi se žanju pri opti-
malnoj vlažnosti zrna. Prezrelost useva (ispod 12% vlage) dovodi do
gubitka u prinosu zbog ispadanja zrna iz klasa i do otpadanja klasova
(kod ječma), dolazi do povećanog loma zrna i njegovog oštećenja,
povećava se opasnost od poleganja, zatim od prorastanja (naroči-
to kod ječma i ovsa). Kod osetljivih sorti ječma i pšenice, u veoma
nepovoljnim godinama sa čestim padavinama u vreme žetve, može
doći do delimičnog proklijavanja zrna u klasu (viviparija) (Kastori,
1984). U takvim slučajevima seme gubi klijavost više od 50%, a gubi
i tehnološki kvalitet.
Semenska proizvodnja se dimenzionira prema kapacitetima skladi-
šta, kombajna i transportnih kapaciteta. Veoma su važne mere:
• priprema skladišta za prijem različitih sorti, sa različitom vlagom,
• priprema i čišćenje usipnih koševa,
• priprema i podešavanje kombajna za određene uslove rada,
• čišćenje transportnih sredstava i njihovo osposobljavanje za pre-
voz semenskih useva,
• obezbeđenje stručnog nadzora za rad kombajna, transportnih
sredstava, na prijemnim mestima i eventualno u sušari i
• sistem komunikacije na relaciji parcela – transport – prijem natu-
ralnog semena.
74
Neusklađenost postupaka, neblagovremena priprema bilo kojeg se-

gmenta u procesu žetve, može dovesti do gubitka već formiranog prino-
sa zrna ili do umanjenja ili čak gubitka semenskog kvaliteta.
Eventualne padavine tokom žetve nanose velike štete semenskim
usevima. Prinos opada, a povećavaju se troškovi proizvodnje i opasnost
od gubitka klijavosti.
Prinos semenskih useva
Tehnologiji gajenja semenskih useva se poklanja veća pažnja u od-

nosu na merkantilne tokom celog vegetacionog perioda. Zasejani su vi-
šom kategorijom semena koja je i genetički vrednija, bliža izvornom,
baznom semenu, pa nosi i veći potencijal za prinos. Umanjenje gustine
setve kod semenskih u odnosu na merkantilne useve za oko 10–20%
neće prouzrokovati niže prinose ukoliko je usev zasejan u optimalnom
roku, u dobro pripremljeno zemljište i ako je mineralna ishrana prilago-
đena sklopu. Za semenski usev se odabiraju parcele i predusevi sa više
pažnje. Posebno se vodi računa o ujednačenoj plodnosti i potencijalnoj
zakorovljenosti.
Po pravilu, semenski usevi namenjeni proizvodnji komercijalnog
semena daju više prinose od merkantilnih, u datom lokalitetu. Variranje
prinosa kod semenskih useva je manje kako po godinama proizvodnje
tako i po parcelama kao i između biljaka u usevu. Treba ipak istaći, da
je u semenskoj proizvodnji kvalitet dobijenog semena u prvom planu, u
odnosu na prinos.
75
Semenarstvo
SKLADIŠTENJE, SUŠENJE I DORADA

SEMENA STRNIH ŽITA
Karakteristike naturalnog semena ne mogu se bitno menjati. Me-

đutim, adekvatnim skladištenjem (temperatura i vlaga) i efikasnijom
doradom (klasifikacija zrna i odstranjivanje raznih primesa), značajno
se utiče na sklop i vitalnost biljaka u narednoj setvi. Kompleksna zaštita
dorađenog semena primenom ekološki prihvatljivih fungicida i insekti-
cida, kao i tehnika koje se koriste u savremenim dorađivačkim centri-
ma, osnovni su preduslovi proizvodnje semena visokog kvaliteta.
Priprema skladišta za seme
Nakon procesa proizvodnje strnih žita, neophodno je obezbediti

skladište za čuvanje semena u kontrolisanim uslovima. Da bi seme sa-
čuvalo svoje kvalitativne i kvantitativne karakteristike neophodno ga je
dobro uskladištiti. Seme je pre uskladištenja izloženo mnogim štetnim
uticajima. U procesu dorade može doći do mehaničkih oštećenja, ako
se međusobno sudaraju jako suva zrna. Treba naglasiti da seme sadrži
rezervne hranljive materije koje moraju biti očuvane sprečavanjem in-
tenzivnih fizioloških procesa. Priprema skladišta za nedorađeno seme
u savremenim objektima sastoji se iz više predradnji koje se obavljaju
određenim redom i to su: čišćenje silosa (skladišta) i svih prostorija u
liniji dorade i hemijsko suzbijanje insekata i glodara.
Sve zalihe semena iz prethodne godine neophodno je smestiti u
jedno sabirno skladište i zaštiti ih hemijskim preparatima koji imaju
dozvolu za direktno tretiranje. Celokupan skladišni prostor, silosi, ra-
zni uređaji, transporteri, kanali i dr., moraju se detaljno očistiti od svih
zaostalih količina semena.
Potom se pristupa preventivnoj hemijskoj zaštiti od raznih insekata,
pšeničnog žiška (Sitophilus granarius), žitnog moljca (Sitotroga cereale-
lla) i dr. i glodara, sivog pacova (Ratus norvegicus), crnog pacova (Rattus
76
rattus) i miševa (Mus musculus). Preventivna hemijska zaštita praznih i

detaljno očišćenih skladišta, svih silosa i uređaja u njima može se obavi-
ti kontaktim insekticidom ili fumigantom (Almaši, 1990). Tretiranje se
izvodi 4–6 nedelja pre kombajniranja semenskih useva strnih žita. Pri
korišćenju i kontaktih insekticida i fumiganata u skladištima za seme,
obavezno je držati se uputstava proizvođača preparata.
Prostorije koje su određene za čuvanje semena moraju odgovarati
sledećim zahtevima:
• skladište mora imati krov sa ispravnim olucima za kišu;
• zidovi moraju biti od čvrste građe, čisti i okrečeni, sve rupe i pu-
kotine moraju biti zatvorene;
• prozori treba da se nalaze na gornjem delu zida, zastakljeni i zašti-
ćeni rešetkama ili mrežom;
• patos treba da bude čvrst, ravan i bez pukotina;
• skladište treba da se nalazi iznad nivoa zemljišta na stubovima ili
temelju;
• u prostorijama skladišta treba da bude obezbeđena ventilacija,
koja se podešava pomoću rasporeda vrata, prozora sa suprotne
strane, specijalnim otvorima u zidovima, ventilatorima i pode-
snim rasporedom bokseva.
Na pet do deset dana pre pristizanja novog semena, treba blagovre-

meno obaviti čišćenje, prskanjem zaštitnim sredstvima i izvršiti dezin-
sekciju i dezinfekciju skladišta. Potrebno je očistiti i dezinfikovati sav
magacinski inventar, ambalažu i transportna sredstva, a naročito maši-
ne za prečišćavanje semena.
Blagovremeno treba pripremiti plan primanja i razmeštanja semena
po prostorijama kako ne bi došlo do mešanja.
Kontrola i nega semena u skladištu
Seme se čuva u što je moguće suvljim, hladnijim i čistijim skladišti-

ma (Babić i Babić, 2003). Kada je seme suvo i hladno, fiziološki procesi u
njemu, aktivnost gljiva i insekata, su niskog intenziteta. Za sve vreme dok
traje čuvanje semena neophodna je stalna sistematska kontrola njegovog
stanja, kao i stanja prostorija u kojima se ono nalazi. Redovno se kontroli-
še temperatura semena, vlažnost, klijavost, zaraženost štetočinama.
77
Semenarstvo
Temperatura semena zavisi od njegove vlažnosti, temperature okol-

ne sredine i debljine sloja pri čuvanju. Ako je temperatura u srednjem i
donjem sloju za dva do tri dana porasla 1–2ºC ili više, a temperatura u
okolnoj prostoriji je konstantna, znači da je počelo zagrevanje semena
zbog povišene vlažnosti (samozagrevanje).
Vlažnost semena ispituje se nekoliko puta. Prvi put po dolasku se-
mena u skladište, zatim u prvom mesecu na svakih deset dana, a kasnije
dva puta mesečno. Klijavost se može ispitati nakon 1–1,5 meseci čuva-
nja u normalnim uslovima.
Zaraženost semena
Zaraženost štetočinama treba proveravati svakih 15 dana. Štetoči-

ne koje žive na ili u semenu ubrzavaju i samozagrevanje zrnene mase,
jer svojom životnom aktivnošću oslobađaju toplotu i vlagu, poveća-
vajući time njenu temperaturu i vlažnost. Radi otklanjanja opasnosti
od samozagrevanja zrnene mase štetočinama, moraju se stvarati ne-
povoljni uslovi koji onemogućavaju ili bar smanjuju njihovu životnu
aktivnost i razmnožavanje. Najveće štete pričinjava žitni žižak (Sito-
philus granarius), zatim žitni i ambarni moljci (Sitotroga cerealella i
Tinea granella). Vrlo su česte i polifagne štetočine, koje na zrnenoj
masi stvaraju različita oštećenja, a najčešće su : Plodia interpunctella,
Oryzaephilus surinamensis, moljci iz roda Ephestia, Rhizopertha domi-
nica, itd. (Almaši, 1990).
Pored štetočina na semenu se razvija veliki broj mikroorganizama.
Oni se razvijaju samo u prisustvu vode. Što je sadržaj vode veći to je
njihov razvoj intenzivniji. Prema potrebi za vlažnošću sredine, mikroor-
ganizmi se dele na kserofite (optimum relativne vlažnosti vazduha od 70
do 80%), mezofite, (optimum vlage 80–90%) i hidrofite (optimum rela-
tivne vlage sredine 90 do 100%). Pri vlazi zrnene mase od 16% preovla-
đuju gljivice, u ukupnoj mikroflori, a pri vlazi od 18% i više, dominiraju
bakterije. Pored vlage treba istaći i značaj temperature za razvoj mikro-
organizama. Po reakciji na temperature oni se dele na sledeće grupe: ter-
mofili (optimalna temperatura za razvoj 50–60ºC), mezofili (optimum
20–40ºC) i psihrofili (optimum za razvoj 10–20ºC). Pre preduzimanja
mera za tretiranje semena, potrebno je ispitati njegovo zdravstveno sta-
nje (Milošević et al., 1996).
78
Tretiranje semena strnih žita je neophodna mera u cilju suzbija-

nja parazita koji se prenose semenom ili se nalaze u zemljištu (Jevtić,
1999).
Gljive (Fusarium spp., Tilletia spp., Helminthosporium spp., Septo-
ria spp. i Ustilago spp.), bakterije roda (Corynebacterium, Pseudomo-
nas i Xanthomonas) i nematode (Anguina tritici) su najvažniji prou-
zrokovači oboljenja kod pšenice zbog njihove svetske rasprostranje-
nosti i gubitaka koji zbog njih nastaju u proizvodnji useva (Jevtić et
al., 2003).
Sušenje i aktivna ventilacija zrna
Savremena agrotehnika i klimatski uslovi nameću potrebu za su-

šenjem ogromne količine zrna za relativno kratak period nakon žetve.
U uslovima razvijene tehnologije sušenja i skladištenja zrna, u zonama
sušenja vrši se zagrevanje, a hlađenje se obavlja aktivnom ventilacijom.
Kao agens sušenja zrna može da se upotrebi vazduh ili smeša vazduha
i gasova sagorevanja. U procesu sušenja vazduh ima dvostruku ulogu.
Prvo on služi kao prenosnik od izvora toplote do objekta sušenja i dru-
go, prima isparenu vodu iz zrna i transportuje je u atmosferu. Obe uloge
vazduh vrši zahvaljujući svojim fizičkim svojstvima koja se međutim, u
toku sušenja menjaju (Babić i Babić, 2003).
Postoje dva osnovna tipa sušenja mase:
• sušenje lopatanjem i eleviranjem;
• sušenje u sušarama.
Drugi način je i najvažniji način sušenja zrna i savremena semenska
proizvodnja ne može se zamisliti bez sušara. Sušenje u sušarama je vrlo
složen proces razmene mase i toplote između zrna i agensa sušenja. To-
kom odvijanja ovog procesa u samom zrnu se odvijaju i vrlo značajne
biohemijske promene.
Aktivna ventilacija je proces sušenja gde se na površini i u unu-
trašnjosti zrna odvijaju difuzni procesi, daleko sporije nego u sušarama.
Njena opravdanost izražena je naročito u malim mehanizovanim pod-
nim skladištima, gde bi svaki drugi način manipulacije bio skup i teško
izvodljiv (Vujović, 2002).
79
Semenarstvo
Tehnološka linija dorade
Proces dorade semena je izuzetno složen i sastoji se iz velikog broja

operacija. Pre nego što sam proces započne, neophodno je uzeti uzor-
ke za laboratorijsku analizu. Nakon što je usev požnjeven i uskladišten,
sadržaj vlage sveden na bezbednu vlagu za čuvanje semena (14%), pri-
stupa se uzorkovanju i informativnom ispitivanju, pri čemu se utvrđuje
prisustvo korova i obolelih zrna, energija klijanja, klijavost i druge ka-
rakteristike semena. Nakon dobijanja ovih informacija, pristupa se do-
radi koja započinje čišćenjem, odnosno odstranjivanjem primesa.
Seme treba očistiti od inertnih materija, semena korova, drugog ga-
jenog bilja i drugih sorti i semena koje je obolelo, oštećeno ili propalo.
Čišćenje može da se uradi jer se semena razlikuju po dužini, širini, de-
bljini, gustini, masi i obliku. Tehnološka linija dorade sastoji se iz: pret-
prečistača, elevatora, finog prečistača, trijera, vodoravne trake, padnog
stola, zaprašivača, vage, mašine za prošivanje vreća i utovarne trake za
vreće sa dorađenim semenom (Mirić i Brkić, 2002).
Pretprečistač je mašina za grubo čišćenje semena pomoću sita i
struje vazduha. Seme pšenice često sadrži značajnu nečistoću biljnog
porekla i često se mora prethodno grubo prečistiti pre konačnog usme-
ravanja na doradu.
Fini prečistač semena koristi se kao glavni prečistač semena strnih
žita. To je mašina sa podesivim uređajem za doziranje semena i moć-
nom aspiracijom, čime se omogućuje vrlo kvalitetna separacija siste-
mom izmenljivih sita na lađama. Njegove glavne karakteristike su velika
površina sita, fleksibilan sistem čišćenja sitima i vazdušnom strujom,
velika mogućnost prilagođavanja semena i sposobnost kalibracije, visok
učinak čišćenja pomoću kanala za podizanje semena strujom vazduha
pod pritiskom, jednostavna kontrola svih operacija, aspiraciona komo-
ra, smanjen nivo buke zahvaljujući drvenoj građi, sita sa samočišćenjem
gumenim lopticama i ugrađen ventilator. Sistem sita sastoji se od dve
uravnotežene lađe od kojih svaka nosi po dve etaže sita. Finim preči-
šćavanjem zrna vrši se odstranjivanje sitnog zrna ispod sita 2,2 mm, a
pomoću vetra odstranjuje se šturo i lako zrno.
Trijer (trijerski cilindar) se koristi za odstranjivanje lomljenog zrna
i korova iz strnih žita. Trijerski cilindar je horizontalan, prečnika 700
mm i dužine 3000 mm. Unutar cilindra nalazi se podesivo korito sa
ugrađenim pužem na dnu za izbacivanje otpadaka.
80
Padni (gravitacioni) sto je mašina koja može da razdvoji seme u

uskoj toleranciji mase, što ne može da obavi fini prečistač. Padni sto je
sagrađen od čelično drvene konstrukcije širine 1650 mm i dužine 4800
mm, na kome je u tri etaže smeštano 45 polja (sekcija). Sto ima podesiv
poprečni nagib od 5 do 20 stepeni, promenljivu dužinu i brzinu hoda.
Mašina je namenjena za izdvajanje bolesnih (fuzarioznih) i neovršenih
zrna i radi na principu specifične mase i elastičnosti zrna.
Zaprašivač se koristi za tretiranje semena fungicidima radi zaštite od
prouzrokovača gljivičnih oboljenja. U specijalnoj komori zaštitno sred-
stvo se nanosi na seme, a pomoću pužnog transportera izmiksira. Treba
istaći da je svaka mašina u liniji dorade otprašena pomoću ventilatora sa
ciklonom i sprovodnim cevima. Konačno se tretiranim semenom pune
vreće. Vreće sa vage, preko mašine za prošivanje, transportnom trakom
stižu do traktorske prikolice. Vreće sa dorađenim semenom skladište se
u velikom magacinu u partije od 20000 kg.
Iz svake partije se uzima uzorak prilikom dorade pomoću automat-
skog uzimača probnih uzoraka, koji se odnose u laboratoriju za kon-
trolu semena. Dobijeni podaci unose se u semensku deklaraciju, kao
finalni pokazatelji kvaliteta dorađenog semena.
Kontinuirano poboljšanje tehnologije proizvodnje, skladištenja i
dorade strnih žita, mora se posmatrati kao jedinstvena celina u cilju do-
bijanja visokokvalitetnog semena.
81
Semenarstvo
MARKETING SEMENA
Marketing nije samo reklamiranje, distribucija ili prodaja, već in-

tegrisano upravljanje procesom, koji podrazumeva maksimalno an-
gažovanje svih zaposlenih na svakom nivou poslovanja. Čak i najbolji
proizvodi i usluge, neće opstati na tržištu bez jake marketinške podrš-
ke. Marketing semena je višestruko isplativa, ali pre svega dugoročna
investicija. Ova investicija mora biti bazirana na pažljivo analiziranoj
strategiji, koja obuhvata kompleksnu analizu i procenu gde ste bili, gde
ste trenutno i gde želite da budete u budućnosti. Marketing semena je
završni korak u semenskom programu. Savremeni marketing je praktič-
no posrednik između semenarskih kuća i poljoprivrednih proizvođa-
ča. Seme mora stići do proizvođača u pravo vreme, na pravo mesto, po
prihvatljivoj ceni, u primerenoj količini i mora biti najboljeg kvaliteta.
Zbog toga što je marketing semena osetljiv na mnoge činioce, često se
smatra visoko-rizičnim poslom. Semenski marketing zahteva:
• ubeđivanje i objašnjenje proizvođaču da kvalitet semena znači korist
za njih, da je vredno posebnih troškova koje moraju da plate za seme.
Sva moguća sredstva promovisanja semena se koriste u tu svrhu;
• stavljanje semena na raspolaganje na mesta koja su u blizini ciljanih
proizvođača. Seme mora biti spremno kada ga proizvođač treba;
• seme se mora nalaziti u vrećama u pakovanjima koja odgovaraju
potrebama proizvođača.
Uspešan marketing semena strnih žita čine specijalizovane operaci-
je. On ima iste zahteve, probleme i potrebe koje ima marketing semena
ostalih semenskih useva.
Samo manji broj proizvođača je spreman da odmah uloži više u proi-
zvodnju i da kupi seme novih sorti pšenice i drugih strnih žita. Uvođenje
novih sorti u proizvodnju ili novih, obično skupljih tehnologija dorade
semena, zahteva strpljiv rad posebne grupe stručnjaka u marketingu se-
mena. Na kraju odlučuje praktična demonstracija novih proizvoda i pred-
nosti koje oni donose (ogledi – demonstracioni, makro, i drugi).
Uspeh marketinga semenske robe zavisi od opšteg nivoa znanja i oba-
veštenosti proizvođača, ali i od podsticajnih mera državne agrarne politike.
82
LITERATURA
Abdel-Ghani A, Parzies H K, Omary A, Geiger H H (2004): Estimating

the outcrossing rate of barley landraces and wild barley popu-
lations collected from ecologically different regions of Jordan.
Theor. Appl. Genet. 109: 588-595.
Almaši R (1990): Priprema skladišta za prijem novog žita. Biljni lekar 4:
316-319.
Anđelković M, Pavlović K, Đokić A, Maksimović P (1997): Jugosloven-
ske sorte i hibridi poljoprivrednog bilja. Partenon, Beograd,
1-604.
Babić Lj, Babić M (2003): Stanje objekata i opreme za čuvanje stočne
hrane u Vojvodini. Savremena poljoprivreda 52(3-4): 21-25.
Bitzer M J, Patterson F L (1967): Pollen dispersal and cross-polination
of soft red winter wheat (Triticum aestivum L.). Crop Sci. 7:
482-484.
Bogadnović D, Malešević M, Starčević Lj (1994): Application of mine-
ral fertilizers under conditions of their insufficient manufactu-
ring. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi
Sad, 22: 35-49
Borojević S, Mišić T (1987): Sorta kao činilac unapređenja proizvodnje
pšenice. Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja o proi-
zvodnji pšenice, Novi Sad, 15-28.
Borojević S (1990): Genetic composition and adaptability of the culti-
var. In: Borojević S. (ured.). Principles and Methods of Plant
Breeding. Elsevier, Amsterdam, 322-349.
Borojević S (1992): Principi i metodi oplemenjivanja bilja. Naučna knji-
ga, Beograd.
Bošković M (1987): Suzbijanje parazita pšenice fungicidima. Saveto-
vanje o uslovima i mogućnostima proizvodnje 6 miliona tona
pšenice, Novi Sad, 361-365.
Brouwer W (1972): Handbuch des speziellen Pflanzenbau, Parei-Verlag,
Berlin-Hamburg, 4-185.
83
Semenarstvo
Cook R J, Veseth R J (1991): Wheat Health Management. APS Press, St.

Paul.
Denčić S, Mišić T, Pržulj N, Rončević P (1994): Aktuelni sortiment pše-
nice i ječma. Savremena poljoprivreda 42(5): 145-148.
Denčić S (2001): The Yugoslav Wheat Pool. In: Bonjean A and Angus W
(eds.) The World Wheat Book. A History of Wheat Breeding.
Lavoisier publis. Paris, France, 377-403.
Denčić S, Mladenov N, Kobiljski B, Hristov N, Rončević P, Đurić V
(2006): Rezultati 65-godišnjeg rada na oplemenjivanju pšeni-
ce u Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad,
42: 339-361.
Denčić S, Kobiljski B, Bede M, Bede Z, Petrović S (2007): Tritikale – kao
izazov suvremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Zbornik 42.
hrvatskog i 2. međunarodnog simpozija agronoma. Opatija,
Hrvatska, 212-215.
Denčić S, Mladenov N, Kobiljski B (2011): Effects of genotype and envi-
ronment on breadmaking quality in wheat. International Jour.
of Plant Production 5(1): 71-81.
Finch R A, Bennett M D (1979): Action of triploid inducer (tri) on mei-
osis in barley (Hordeum vulgare L.). Heredity, 43: 87-93.
Fischer R A (1983): Growth and yield of wheat. Proc. Symposium on
Potential Production of Food Crops under Different Envi-
ronments. Sept. 1980. IRRI, Los Banos, Philippines, 129-154.
Griffin W B (1987): Outcrossing in New Zealand wheats measured by
occurrence of purple grain. N. Z. J. Agric. Res. 30: 287-290.
Heyland K U, Werner A (1992): Wheat. In: IFA World fertilizer use manu-
el, Halliday D J, Trankel M E (eds.). Paris, Limburgerfoh, 65-93.
Hristov N, Mladenov N (2006): Simonida – nova sorta ozime pšenice.
Zbornik radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi
Sad, 42: 203-212.
Hristov N, Mladenov N, Djuric V, Kondic-Spika A, Marjanovic-Jerome-
la A, Simic D (2010): Genotype by Environment Interactions
in Wheat Quality Breeding Programs in Southeast Europe. Eu-
phytica 174(3): 315-324.
Hristov N, Mladenov N, Kondić-Špika A, Jocković B (2010a): Uticaj ne-
dostatka vode na porast stabla kod pšenice. Selekcija i seme-
narstvo XVI(2): 7-15.
84
Hristov N, Mladenov N, Djuric V, Kondic-Spika A, Marjanovic-Jero-

mela A (2010b): Improvement of wheat quality in cultivars re-
leased in Serbia during the 20th century. Cereal Res. Commun.
38(1): 111-121.
Hristov N, Mladenov N, Kondić-Špika A (2007): Ekološka stabilnost fi-
zičkih osobina zrna pšenice. Zbornik radova, Institut za ratar-
stvo i povrtarstvo Novi Sad, 43: 29-37.
Hristov N, Mladenov N, Kondić-Špika A (2007a): Breeding aspects of
low temperature tolerance in wheat. Genetika 39(3): 375-386.
Hucl P (1996): Out-crossing rates for 10 Canadian spring wheat cultivar.
Can. J. Plant Sci. 76: 423-427.
Hörlein A, Velantine J (1995): Triticale (xTriticosecale). In: Williams J T
(ed.), Cereals and Pseudocereals, Chapman and Hall, London,
187-214.
Jensen N F (1968): Results of a survey on isolation requirements for
wheat. Ann. Wheat Newsletter 15: 26-28.
Jevtić R (1999): Fungicidi za tretiranje semena strnih žita i njihova efi-
kasnost. Biljni lekar 4: 319-324.
Jevtić R, Marić A, Stojanović S (2003): Paraziti semena strnih žita. Biljni
lekar 6: 557-564.
Jevtić S (1992): Posebno ratarstvo, Nauka, Beograd.
Kasimov J, Cvetkov S (1995): Studies on the date of sowing and seeding
rate in triticale (2n=6x42) comparison with weath. In: Ivanov
I, Todorov I, Petrov P, Mitranov L, Sabev G (eds.) Breeding and
Cultivation of Wheat, Sunflower and Legume Crops in the Bal-
kan Countries. Albena – IWS, Bulgaria, 435-440.
Kastori R (1984): Fiziologija semena. Matica srpska, Novi Sad.
Kawahara T, Badaeva E D, Badaev N S, Gill B S (1996): Spontaneous
translocations in Triticum araraticum Jacubz. Wheat Informa-
tion Service 83: 7-17.
Kovačević D (2003): Opšte ratarstvo. Univerzitet u Beogradu, Poljopri-
vredni fakultet, Zemun.
Konstantinović B, Marković M, Živanović M (1995): Izbor herbicida u
vreme primene u strnim žitima. Biljni lekar 5: 571-579.
Kirby E J M, Appleyard M (1986): Cereal development guide. Pub. Plant
Breeding Institute, Cambrodge, England.
Large E C (1954): Growth stages in cereals illustrations of Feekes – scale.
Plant Pathology 3: 127-128.
85
Semenarstvo
Leighty C E, Taylor W (1927): Studies in natural hubridization of wheat.

J. Agric. Res. 35: 865-887.
Maksimović D (1998): Ovas (Avena sativa). Institut za istraživanja u po-
ljoprivredi Srbija, Beograd. Birografika, Subotica.
Malešević M, Jevtić S (1988): Uticaj gustine setve na prinos pšenice u
uslovima navodnjavanja i primene inhibitora rasta (CCC). Sa-
vremena poljoprivreda 36(5-6): 203-211.
Malešević M, Bogdanović D, Spasojević B (1989): Primena azota u proi-
zvodnji pšenice na bazi utvrđivanja sadržaja nitrata u zemljištu
(N min-metoda). Savremena poljoprivreda 38(5-6): 579-585.
Malešević M, Bogdanović D, Starčević Lj (1993): Kontrola NO3-N u ze-
mljištu - osnova za primenu N u proizvodnji pšenice (Triticum
sp.) i ječma (Hordeum sativum). Savremena poljoprivreda 6:
125-128.
Malešević M, Starčević S, Milošev D (1994). Uslovi gajenja i tehnologi-
ja proizvodnje strnih žita. U: Furman T (ured.) Mehanizovana
proizvodnja strnih žita, Poljoprivredni fakultet, Institut za po-
ljoprivrednu tehniku, Novi Sad, 1-17.
Malešević M (2008): Mineralna ishrana strnih žita u sistemu integral-
nog ratarenja. Zbornik radova, Naučni institut za ratarstvo i
povrtarstvo, Novi Sad, 45: 179-193.
Malešević M, Glamočlija Đ, Pržulj N, Popović V, Stanković S, Živanović
T, Tapanarova A (2010): Production characteristics of different
malting barley genotypes in intensive nitrogen fertilization.
Genetika 42(2): 323-330.
Martin T J (1990): Outcrossing in twelve hard red winter wheat cul-
tivars. Crop Science 30: 59-62.
Miletić N (1986): Tritikale. In: Jevtić S (ured.). Posebno ratarstvo I. Na-
učna knjiga, Beograd, 148-161.
Milošević M, Ćirović M, Mihaljev I, Dokić P (1996): Opšte semenar-
stvo. Feljton, Novi Sad.
Milošević M, Stojanović S, Jevtić R, Matijavić D, Rajković S (1998):
Glavnica pšenice. Feljton, Novi Sad.
Mirić M, Brkić M (2002): Dorada semena. Akademska štampa, Beo-
grad-Zemun.
Mišić T, Malešević M, Pržulj N, Spasojević B (1996): Contribution of
breeding, seed industry and technology of growing in small
grain production improvement. In: Kastori R (ed.). Thirty years
86
of the seminar of agronomists 1965-1995. Institute of Field and

Vegetable Crops, Novi Sad, 237-259
Mladenov N, Denčić S, Hristov N, Kobiljski B (2005): Značaj sorte za
unapređenje proizvodnje pšenice u Republici Srbiji. Zbornik
radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 41:
11-19.
Mladenov N, Mišić T, Hristov N (2005a): Ljiljana – nova sorta ozime
pšenice. Zbornik radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtar-
stvo Novi Sad, 41: 235-242.
Mladenov N, Denčić S, Hristov N, Kobiljski B (2006): Osobine novih
novosadskih sorti pšenice. Zbornik radova, Naučni institut za
ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 42: 403-413.
Mladenov N, Hristov N, Denčić S, Kobiljski B (2008): Seventy years of
wheat breeding in Serbia: II. Improvement of Yield. In: Kobilj-
ski B (ed.). Conventional and Molecular Breeding of Field and
Vegetable Crops (Breeding 08), Conference proceedings, Nov.
24-27, Novi Sad, 456-459.
Mladenov N, Hristov N, Malešević M, Mladenović G, Kovačević N
(2008a): Dragana – nova sorta ozime pšenice. Zbornik radova,
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 45(II): 5-14.
Molnar I (1995): Opšte ratarstvo. Univerzitet u Novom Sadu, Poljopri-
vredni fakultet, Feljton, Novi Sad.
Pržulj N (2001): Cultivar and year effect on grain filling of winter barley.
Plant Breeding and Seed Science 45(2): 45-58.
Pržulj N, Momčilović V (2001a): Genetic variation for dry matter and
nitrogen accumulation and translocation in two-rowed spring
barley. I. Dry matter translocation. European Journal of Agro-
nomy 15: 241-254.
Pržulj N, Momčilović V (2001b): Genetic variation for dry matter and
nitrogen accumulation and translocation in two-rowed spring
barley. II. Nitrogen translocation. European Journal of Agro-
nomy 15: 255-265.
Pržulj N, Momčilović V, Nožinić M, Jestrović Z, Pavlović M, Orbović
B (2010): Značaj i oplemenjivanje ječma i ovsa. Ratar. Povrt. /
Field Veg. Crop Res. 47(1): 33-42.
Pržulj N, Momčilović V (2011). Značaj faze organogeneze formiranja
klasića u biologiji prinosa ozimog dvoredog ječma. Ratar. Po-
vrt. / Field Veg. Crop Res. 48: 37-48
87
Semenarstvo
Riley R, Kimber G (1961): Aneuploids, and the cytogenetic structure of

wheat varietal populations. Heredity 16: 275-290.
Sandfaer J (1973): Barley stripe mosaic virus and the frequency of tri-
ploids and aneuploids in barley. Genetics 73: 597-603.
Singh N K, Balyan H S (2009): Induced Mutations in Bread Wheat (Tri-
ticum aestivum L.) cv. „Kharchia 65“ for Reduced Plant Height
and Improve Grain Quality Traits. Advanced in Biological Re-
search 3(5-6): 215-221.
Spasojević B, Malešević M (1984): Sowing date and density for wheat
from the aspect of varietal specificity. Savremena poljoprivreda
7-8: 293-304.
Spasojević B, Stanaćev S, Starčević Lj, Marinković B (1984): Posebno
ratarstvo I, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Stamenković S (2003): Očuvanje prinosa i kvaliteta sa aspekta zaštite
od štetočina strnih žita. Zbornik referata, XXXVII Seminar
agronoma, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad,
203-213.
Strickberger M W (1985): Gene mutation. In: Strickberger M W (ed.)
Genetics. Macmillan Pub. com. New York. USA. 457-481.
Stoskopf N C (1985): Barley and oat. In: Stoskopf N C (ed.) Cereal Grain
Crops. Res. Pub. Com. Inc. Reston, Virginia, 444-458.
Virmani S S, Edwards I B (1983): Current staus and future prospects for
breeding hybrid rice and wheat. Adv. Agron. 36: 145-214.
Vujović N (2002): Pšenica, skladištenje i sušenje zrna. Žitozajednica
DOO, Beograd.
Waines J G, Hegde S G (2003): Intraspecific Gene Flow in Bread Wheat
as Affected by Reproductive Biology and Pollination Ecology
of Wheat Flowers. Crop Science, 43: 451-463.
Zadoks J C, Chang T T, Konzak C F (1974): A decimal code for the
growth stages of cereals. Weed Research 14: 415-421.
www.faostat.fao.org
www.webrzs.stat.gov.rs
www.sorte.mnipolj.gov.rs/sadrzajd/registar-priznatih-sorti
88
Đorđe Jocković, Jan Boćanski, Raško Popov,
Goran Malidža, Aleksandra Nastasić, Ivica Đalović
Proizvodnja semena
kukuruza
90
Proizvodnja semena kukuruza
UVOD
Kukuruz (Zea mays L.) je jedna od najznačajnijih ratarskih bilja-

ka kako kod nas, tako i u svetu. Njegova velika genetička varijabilnost
omogućila je da se kukuruz danas gaji na gotovo svim kontinentima.
U Srbiji je kukuruz najviše zastupljen od svih ratarskih i povrtarskih
biljnih vrsta. Prosečno se gaji na oko 1,2–1,4 miliona ha, sa ukupnom
proizvodnjom zrna između 4 i 7 miliona tona godišnje, čime se pod-
miruju domaće potrebe, ali i značajan deo ostaje za izvoz (Jocković et
al., 2006). Posmatrano u svetskim razmerama, Srbija se ubraja među
značajne proizvođače kukuruza (http:www.fao.org). Najveći deo proi-
zvedenog kukuruza, u našoj zemlji kao i u svetu, koristi se za ishranu
domaćih životinja. U novije vreme sve veći značaj, posebno u svetskim
razmerama, dobijaju i ostali vidovi korišćenja kukuruza, naročito u in-
dustrijskoj preradi (Corn Annual, 2006).
U poslednjih 100 godina proizvodnja kukuruza se uvećala sedam
puta u svetu, a u Srbiji za poslednjih 50 godina dva i po puta (Statistički
godišnjak Srbije, 2008). U 2007. godini požnjevene površine pod kuku-
ruzom u svetu bile su veće za 14%, obim proizvodnje povećan za 26%,
upotreba za ishranu domaćih životinja povećana za 16% i industrijska
prerada za 55% u odnosu na 2000. godinu. U odnosu na obim proizvod-
nje u 1900, proizvodnja je posle 60 godina porasla za 3 puta, a u 2007. za
7,6 puta (Radosavljević et al., 2010; tab. 1).
Porastu proizvodnje kukuruza najviše su doprineli: stalan napredak
u oplemenjivanju, razvoj tehnologije i industrije semenarstva, poboljša-
na agrotehnika, inovacije u razvoju širokog asortimana prehrambenih
i tehničkih proizvoda od kukuruza, a posebno proizvodnja bioetanola i
rast njegove upotrebe kao alternativnog goriva.
Prosečan svetski prinos kukuruza po jedinici površine približava se
poslednjih godina nivou od pet tona zrna (tab. 1), dok najrazvijenije
poljoprivredne zemlje dostižu nivoe proizvodnje od preko 8 tona po
hektaru. Najveći svetski proizvođač kukuruza, Sjedinjene Američke Dr-
žave, sa udelom u svetskoj proizvodnji od preko 40%, dostigle su 2004.
nacionalni rekord iznad 10 tona suvog zrna po hektaru na površini od
preko 30 miliona hektara.
91
Semenarstvo
Predviđanja Američke asocijacije proizvođača kukuruza (National

Corn Growers Association, NCGA) pokazuju da će nacionalni prosek
u periodu 2015–2016. godine dostići prosečan prinos na nivou od oko
12 tona suvog zrna po hektaru. Smatra se da će do povećanja prinosa
doći usled povećanog potencijala rodnosti hibrida, poboljšane agroteh-
nike i stalne edukacije proizvođača.
Tabela 1. Proizvodnja i glavni načini upotrebe kukuruza u svetu

Table 1. Global maize production and major way of use in the world
(Radosavljević et al., 2010)
Godina / Year 1960–1961 1999–2000 2007–2008
Požnjevene površine /
102179 139006 156958
Area harvested (1000 ha)
Proizvodnja /
199957 607630 766234
Production (1000 t)
Izvoz /
14022 76751 94110
Export (1000 t)
Ishrana životinja /
131412 422949 491048
Animal nutrition (1000 t)
Industrijska prerada /
62896 180356 278862
Industrial processing (1000 t)
Ukupna potrošnja /
194508 608255 769910
Total consumption (1000 t)
Prosečan prinos /
1,95 4,31 4,80
Average yield (t ha–1)
U našoj zemlji, u periodu od 1947. do 1953. prosečan prinos kuku-

ruza bio je 2020 kg ha–1. Nakon toga, kao rezultat unapređenja tehno-
logije gajenja i uvođenjem hibrida kukuruza u proizvodnju, prosečan
prinos se povećavao za 59 kg ha–1 godišnje (tab. 2).
92
Tabela 2. Proizvodnja merkantilnog kukuruza u Vojvodini 1947–2008. godine

Table 2. Production of commercial maize in Vojvodina Province 1947–2008 year
(Boćanski et al., 2004; Statistical Yearbook of Serbia 2009)
Godina/ Površina/ Prinos/ Ukupna proizvodnja/

Year Area (ha) Yield (kg ha–1) Total production (t)
1947–1953 625380 2020 1263268
1954–1958 610710 2470 1508454
1959–1963 615467 3370 2074124
1964–1968 669480 4198 2810477
1969–1973 627872 4790 3007507
1974–1978 608423 5560 3382832
1979–1983 625074 6354 3971720
1984–1988 699785 5946 4160922
1989–1993 667289 4322 2884023
1994–1998 667715 4758 3176988
1999–2003 626923 4492 2816138
2004–2008 659128 5560 3655400
Rast prinosa kukuruza nije bio ravnomeran i najviše se povećao u, za

ovu biljnu vrstu, prelomnim periodima. Prvi period bio je kada su u proi-
zvodnji kukuruza sorte i populacije počele zamenjivati hibridi. Ovaj period
bio je od 1957. do 1967. godine. U to vreme su se gajili strani hibridi poput
hibrida Kanzas 1859 i Nebraska. Nakon ovog perioda strani hibridi, uglav-
nom američkog porekla, su u potpunosti zamenjeni domaćim hibridima,
čija je dominacija zadržana do današnjih dana. U eri proizvodnje domaćih
hibrida ističe se period od 1979. do 1983, kada je nastupila nova generaci-
ja hibrida. Osnovne odlike ovih hibrida bile su visok potencijal rodnosti i
čvrsto i elastično stablo koje je omogućavalo gajenje većeg broja biljaka po
jedinici površine za 15 do 20%. Posle osamdesetih godina nastupa dug peri-
od stagnacije i smanjenja prinosa kukuruza iz ekonomskih razloga.
Kukuruz se u Srbiji gaji na površini od 1 200 000–1 400 000 ha i za
tako veliku površinu potrebno je proizvesti i dovoljnu količinu kvali-
tetnog semena. U 2010. ukupna proizvodnja semena kukuruza iznosila
je 21 162 tone, dok je višegodišnji prosek 19428 tona (Vujaković et al.,
2005; Balešević–Tubić S, 2011, tab. 3).
93
Semenarstvo
Tabela 3. Proizvodnja semena kukuruza u Srbiji u periodu 1991–2010. godine

(Usmena komunikacija sa Balešević, 2011)
Table 3. Maize seed production in Serbia 1991–2010 year
(Personal communication with Balešević, 2011)
Godina/ Površina/ Ukupna proizvodnja/ Prinos/

Year Area (ha) Total production (t) Yield (kg ha–1)
2001 9400 19969 2120
2002 9105 19302 2120
2003 6154 10154 1650
2004 8366 19.518 2.330
2005 8100 23490 2900
2006 8256 16512 2000
2007 9434 15815 1676
2008 12699 28968 2281
2009 11508 29653 2577
2010 8094 21162 2614
1991-2010 10103 23116 2288
1994-2010 8684 19428 2237
2001-2010 9112 20454 2245
Proizvodnja semenskog kukuruza je izuzetno značajna, kako po vi-

sini ulaganja materijalnih sredstava, tako zbog angažovanja radne sna-
ge, odnosno stručnog kadra. Korišćenje i proizvodnja hibridnog semena
kukuruza kod nas datira od 1954. godine, kada je zasnovana proizvod-
nja semena američkih hibrida. Početkom šezdesetih godina počinje pro-
izvodnja semena domaćih hibrida, a posle desetak godina i izvoz semena
kukuruza. Od tada pa sve do današnjih dana naša zemlja izvozi značajne
količine hibridnog semena kukuruza u mnoge zemlje Evrope i Azije. Sve
ovo predstavlja veliki izazov za naše naučne institucije i semenske kom-
panije da stvaraju sve bolje hibride i da proizvedu kvalitetno seme, a dis-
tributere da seme dopreme do krajnjih korisnika, odnosno proizvođača.
Najveća proizvodnja hibridnog semena bila je u periodu između 1980. i
1990. godine kada je bio i najveći izvoz. U sadašnjim uslovima proizvod-
nja je manja u odnosu na proizvodnju iz osamdesetih godina XX veka,
pre svega zbog raspada bivše SFRJ. Umesto 2 do 2,5 miliona hektara pod
kukuruzom, danas su proizvodne površine u Srbiji preopolovljene.
94
Najveći deo proizvodnje hibridnog semena kukuruza nalazi se u

Vojvodini. Za to postoji više razloga. U Vojvodini pored povoljnih kli-
matskih i edafskih uslova za semensku proizvodnju postoje kombinati,
privatne kompanije koje su nastale privatizacijom nekadašnjih kombi-
nata, danas veliki proizvođači, od nekoliko stotina do nekoliko hiljada
hektara. Velike proizvodne parcele omogućavaju ostvarenje zakonskom
regulativom traženu izolacionu distancu za proizvodnju semenskog ku-
kuruza, što nije slučaj u centralnom delu Srbije, gde je posed uglavnom
usitnjen. Semenska proizvodnja kukuruza je skupa i da bi bila rentabil-
na neophodno je ostvariti visok prinos kvalitetnog semena (tab. 4).
Tabela 4. Proizvodnja semena kukuruza u Vojvodini od 1991–2010. godine
Table 4. Maize seed production in Vojvodina Province from 1991–2010 year (Boćan-
ski et al., 2004; Statistički godišnjak Srbije 2010)
Godina/ Površina/ Prinos/ Ukupna proizvodnja/

Year Area (ha) Yield (kg ha–1) Total production (t)
1991 17380 2893 50289
1992 17336 2100 36406
1993 19714 300 45342
1994 10303 2029 20901
1995 7737 2200 17021
1996 8006 2300 18413
1997 7475 2796 20900
1998 6718 2180 14643
1999 8111 2658 21557
2000 8164 1506 12297
2001 9400 2124 19969
2002 9105 2120 19302
2003 6154 1650 10154
2004 8366 2330 19518
2005 8100 2900 23490
2006 8256 2000 16512
2007 9434 1676 15815
2008 12699 2281 28968
2009 11508 2577 29653
2010 8094 2614 21162
95
Semenarstvo
Kod kukuruza se najčešće proizvodi seme dva tipa hibrida, dvolinij-

skih (SC) i trolinijskih (TC). Sa aspekta dužine vegetacije, proizvodi se
seme hibrida, različitih grupa zrenja, od najranijih hibrida FAO grupe
zrenja 100, do najkasnijih FAO grupe zrenja 800. U proizvodnji seme-
na koriste se, pored klasičnih i hibridi na bazi citoplazmatske muške
sterilnosti linija, u cilju smanjenja troškova u semenskoj proizvodnji.
Danas postoje veliki doradni centri koji omogućavaju da se dobije seme
vrhunskog kvaliteta.
Na brz razvoj oplemenjivanja i semenarstva kukuruza u našoj zem-
lji uticalo je više činilaca, a najznačajniji su su:
• povoljan geografski položaj Srbije koja se nalazi u centru evrop-
skog kukuruznog pojasa gde postoje veoma dobri uslovi za proizvodnju
kukuruza svih FAO grupa zrenja;
• uspešan rad naučnih institucija na stvaranju velikog broja hi-
brida visokog genetičkog potencijala rodnosti za različite agroekološke
uslove gajenja;
• dobro organizovana proizvodnja osnovnog i sertifikovanog se-
mena;
• postojanje adekvatne zakonske regulative u oblasti semenarstva;
• izgradnja savremenih objekata za sušenje i doradu semena;
• stalno školovanje kadrova u semenarstvu.
Zbog svega ovoga semenarstvo kukuruza, odnosno proizvodnja ge-
netički čistog, fiziološki i tehnički kvalitetnog semena hibrida kukuru-
za u okviru unapređenja proizvodnje kukuruza, ima veliki ekonomski i
društveni značaj. Semenarstvu se kao naučno-stručnoj i visokoorgani-
zovanoj, a ekonomski veoma značajnoj proizvodnji kod nas i u svetu,
poklanja sve više pažnje. Seme je uvek bilo za jednu zemlju strateški
proizvod.
Naša zemlja zahvaljujući svom geografskom položaju, agroekološ-
kim uslovima i tehničko-tehnološkim mogućnostima, svrstava se u red
nekoliko zemalja sa najrazvijenijom semenskom proizvodnjom kuku-
ruza. Iz tih razloga proizvodnja semena kukuruza kod nas predstavlja
značajnu privrednu granu.
96
POČETNI MATERIJAL U STVARANJU

HIBRIDA KUKURUZA
Oplemenjivanje kukuruza u našoj zemlji nastalo je početkom pe-

desetih godina dvadesetog veka stvaranjem inbred linija iz lokalnih po-
pulacija i njihovog testiranja, sa introdukovanim linijama, američkog
porekla. U isto vreme započet je domaći program oplemenjivanja kuku-
ruza sa stvaranjem samooplodnih linija iz nekoliko odabranih lokalnih
populacija.
Prikupljanje, karakterizacija i evaluacija lokalnih populacija kukuru-
za, u periodu posle II svetskog rata do današnjih dana, ukazuje na genetič-
ki raznovrsnu kolekciju genofonda domaćeg materijala. Od velikog broja
različitih izvora (od ranih do srednje kasnih) sa belim i žutim zrnom, tipa
tvrdunaca, poluzubana i zubana, izdvojila se grupa od nekoliko najzna-
čajnijih populacija, sa prepoznatljivim karakteristikama. Većina njih no-
sila je nazive u kolekciji prema lokalitetu gajenja, pre pojave hibridnog
kukuruza. Najznačajniji među njima su: Vukovarski zuban, Novosadski
zlatni zuban, Rumski zuban, Timočki tvrdunci, Beli osmak, Mates, Novo-
sadski flajnšman i dr. Lokalna germplazma, posebno inbred linije i danas
su nezamenljivi izvor značajnih kvantitativnih i kvalitativnih karakteristi-
ka (ranostasnost, adaptabilnost, tolerantnost prema bolestima itd.).
Kada je reč o domaćim selekcijama kukuruza, u našoj proizvod-
noj praksi korišćenje četvorolinijskih hibrida je trajalo kratko. Domaći
četvorolinijski hibridi su ostvarivali bolje rezultate od introdukovanih
američkih zahvaljujući, pre svega, njihovoj boljoj adaptabilnosti i ve-
ćem potencijalu rodnosti. Međutim, veoma brzo je došlo do priznava-
nja i prvih dvolinijskih hibrida kukuruza i njihovog uvođenja u prak-
su. Upotreba dvolinijskih hibrida se povećala kada su oplemenjivači
počeli da ukrštaju inbred linije vrlo sličnih svojstava i skoro se izjedna-
čile sa upotrebom četvorolinijskih hibrida. U periodu od 1960. godine
dvolinijski hibridi intenzivno zauzimaju mesto četvorolinijskih hibri-
da. U drugom i kasnijim ciklusima selekcije, stvorene su inbred linije
97
Semenarstvo
iz ukrštanja domaćih linija i introdukovane germplazme, od kojih su

mnoge danas ugrađene u komercijalne hibridime. Teorijsku osnovu
da su dvolinijski hibridi isto tako stabilni kao i četvorolinijski hibridi
dali su Eberhart i Rassell 1969. godine. Pojavom dvolinijskih hibrida
došlo je i do poboljšanja u prinosu samooplodnih linija per se.
Poslednjih petnaest godina je prisutno i uvođenje egzotične germ-
plazme kukuruza u elitne inbred linije. Postoje različita tumačenja o
tome šta je egzotična germplazma. Različita su mišljenja i o tome da
li i kada je potrebno koristiti egzotičnu germplazmu i na koji način.
Pojam egzotične germplazme podrazumeva svaki izvor germplazme
koji nije adaptiran za dati program oplemenjivanja. Egzotična germ-
plazma može biti izuzetno korisna jer može da poveća genetičku vari-
jabilnost u selekcionim populacijama, a time i efekat heterozisa, jer se
povećava divergentnost među linijama dobijenih iz takvih populacija
što može u velikoj meri da doprinese poboljšanju rezistentnosti pre-
ma bolestima i insektima. Adaptacija egzotične germplazme je proces
koji se može uspešno obaviti u dugoročnim programima. Korišćenje
egzotične germplazme može se definisati kao ukrštanje adaptiranih
(lokalnih) materijala sa egzotičnom germplazmom u uslovima slo-
bodne oplodnje, određeni broj generacija, pre nego što se započne
sa usmerenjim selekcionim radom. Rekurentna selekcija je verovat-
no najbolji postupak za adaptaciju egzotične germplazme jer obez-
beđuje blage promene u frekvenciji gena tokom sukcesivnih ciklusa
selekcije.
Od komplementarnih metoda se očekuje da budu korisne u ople-
menjivanju biljaka. S jedne strane se očekuje razvoj komercijalnih li-
nija, u koje su ubačeni specifični strani geni drugih organizama, a s
druge strane da se tehnike molekularne biologije mogu primeniti u
klasičnim metodama oplemenjivanja dovodeći do povećanja njiho-
ve efikasnosti (Bernardo, 2002). Najpoznatije metode su molekular-
ni markeri i genetički modifikovani organizmi (GMO). Dva najčešće
korišćena tipa molekularnih markera su RFLP (Restriction Fragment
Length Polymorphisms) i SSR (Simple Sequence Repeats) (Alexandra
et al., 2000). Molekularni markeri mogu biti dopuna klasičnom ople-
menjivanju biljaka iz tri razloga:
98
1. Obezbeđuju pouzdanu procenu genetičke varijabilnosti koja se

može upotrebiti za utvrđivanje veze između inbred linija i hibrida, pro-
cenu promene genetičke varijabilnosti, registraciju i zaštitu germplaz-
me u zemljama gde važe pravila UPOV-a, razvoj nove germplazme sa
većom genetičkom varijabilnošću i markiranje roditelja u hibridima u
oplemenjivačkim programima.
2. Molekularni markeri vezani sa major i minor genima mogu po-
boljšati proučavanje agronomski važnih osobina.
3. Molekularni markeri obezbeđuju biološko (genetičko) razume-
vanje mnogih svojstava pogotovo kvalitativnih.
Adaptacija i primena molekularnih markera je jedinstvena za svaku
vrstu i program oplemenjivanja (Lamkey and Lee, 1993).
Pod genetički modifikovanim organizmima (GMO) ili transgenim
organizmima podrazumevaju se oni kod kojih je genetička osnova iz-
menjena dodavanjem jednog ili više gena poreklom iz nesrodnih or-
ganizama, prvenstveno bakterija korišćenjem tehnika rekombinantne
DNK. Ove tehnike, zajednički nazvane genetički inženjering, omogu-
ćavaju stvaranje nečeg sasvim novog i različitog od onog što je moguće
dobiti klasičnim oplemenjivanjem. Danas proizvođači mogu da koriste
veći broj genetički modifikovanih biljaka sa različitim svojstvima (ot-
pornost prema štetočinama, virusima i herbicidima, viši udeo ulja i po-
jedinih masnih kiselina). Tehnikama genetičkog inženjeringa skraćuje
se neophodan vremenski period da se odabrano svojstvo prenese i da se
savladaju barijere između različitih organizama (Bekavac et al., 2000).
Nove tehnologije u oplemenjivanju biljaka stvaraju uslove za rešavanje
brojnih pitanja koje postavlja sadašnja zaštita biljaka, kao dodatak kon-
vencionalnim merama, za suzbijanje štetnih organizama u biljnoj pro-
izvodnji.
99
Semenarstvo
PRIZNATI DOMAĆI HIBRIDI KUKURUZA
Prva grupa jugoslovenskih genetičara je 1953. godine otputovala na

specijalizaciju u SAD. Iste godine, uvezeno je seme prvih četvorolinijskih
hibrida kukuruza iz Sjedinjenih Američkih Država koji su bili zastupljeni
sa 1% od ukupnih površina pod kukuruzom u našoj zemlji. Kada je reč
o domaćim selekcijama kukuruza, u našoj proizvodnoj praksi korišćenje
četvorolinijskih hibrida je trajalo kratko. Domaći četvorolinijski hibridi su
ostvarivali bolje rezultate od introdukovanih američkih zahvaljujući, pre
svega, njihovoj boljoj adaptabilnosti i većem potencijalu rodnosti. Među-
tim, veoma brzo je došlo do priznavanja i prvih dvolinijskih hibrida kuku-
ruza i njihovog uvođenja u praksu. Prvi priznat hibrid kukuruza u Srbiji je
bio NS 802, tadašnjeg Instituta za poljoprivredna istraživanja iz Novog Sada,
preteče današnjeg Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, priznat 1964 godine.
Tabela 5. Registrovani hibridi kukuruza standardnog kvaliteta zrna po grupama zre-
nja (FAO) prema nacionalnoj listi iz 2010. godine
Table 5. National list of registrated maize hybrids of standard seed quality accor-
ding to groups of maturity (FAO, 2010) to the National variety list in 2010
(http://www.sorte.minpolj.gov.rs/katkd/kategorije-downloada/sortne-liste)
Grupa zrenja/ Stvaraoci hibrida/ Ukupno/

Group of Breeding institutions Total
maturity Ostali/ Hibridi/
(FAO) ZP NS AS PKB AGS Rest Hybrids %
100 16 3 - 1 - 1 21 3,7
200 14 14 - 2 - 15 45 8,0
300 9 8 - 1 - 32 50 8,9
400 17 15 3 4 1 48 88 15,6
500 28 33 9 3 1 68 142 25,2
600 30 39 11 1 2 53 136 24,2
700 21 22 3 1 1 17 65 11,5
800 11 5 - - - 0 16 2,8
Ukupno/Total 146 139 26 13 5 234 563 100,0
ZP – Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje/Maize Research Institute
„Zemun Polje”; NS – Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad/Institute of Field and
Vegetable Crops, Novi Sad; AS – Prinosmax, Pećinci; PKB – PKB INI Agroekonomik,
Padinska Skela; AGS – Agris, Inđija
100
U našoj zemlji do sada je registrovano preko 800 hibrida kukuruza

kreiranih u domaćim Institutima i semenskim kompanijama. Najveći
broj registrovanih hibrida je priznat u Institutu za kukuruz „Zemun Po-
lje” – 535, zatim Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada – 241,
Prinosmax-u (AS Hibridi) – 26, PKB INI Agroekonomiku – 25.
Na Nacionalnoj sortnoj listi priznatih hibrida za 2010 godinu se na-
lazi 642 hibrida kukuruza (http://www.sorte.minpolj.gov.rs/katkd/ka-
tegorije-downloada/sortne-liste). Od ukupnog broja priznatih hibrida,
563 (87,7%) su hibridi kukuruza sa standardnim kvalitetom zrna (tab. 5),
a 79 (12,3%) su hibridi specifičnih svojstava. Po FAO grupama zrenja
kod standardnih hibrida kukuruza najveće je učešće hibrida FAO grupa
zrenja 500 i 600.
Od hibrida specifičnih svojstava najveće je učešće hibrida šećeraca
(56,9%), potom hibrida tolerantnih prema herbicidima (12,6%), hibridi
bele boje zrna (11,4%) i hibrida kokičara (10,1%). Stvaraoci ovih hibrida
su Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Institut za ratarstvo i povrtarstvo
u Novom Sadu (tab. 6).
Tabela 6. Registrovani hibridi kukuruza specifičnih svojstava prema Nacionalnoj sor-

tnoj listi iz 2010. godine
Table 6. Registered hybrids with specific properties to the National variety list from
2010 year (Department of varieties: List of recognized varieties, Ministry of
Agriculture, 2010)
Hibridi kukuruza specifičnih svojstava/

Maize hybrids of specific properties Hibridi
Stvaraoci Hibridi
Tolerantni šećerci/
hibrida/ Bele boje Crvene kokičari/ Sugar
Breeding prema Popcorn
Uljani/ zrna/ boje corn
institutions herbicidima/
Oil White zrna/ Red hybrids hybrids
Tolerant of
beans beans
herbicides
ZP 1 8 7 1 6 20
NS 2 2 1 - 1 -
Ostali/Rest 2 - 1 1 1 25
Ukupno/ Total 5 10 9 2 8 45
ZP – Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Zemun Polje /
Maize Research Institute “Zemun Polje”
NS – Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad /
Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad
101
Semenarstvo
Osnovni cilj oplemenjivanja kukuruza nije se menjao od njegovog

nastanka do danas. Prinos zrna je bio i ostao najvažnija agronomska
osobina, kojoj oplemenjivači posvećuju najveću pažnju. Pored toga,
svojstva kao što su čvrstina stabla, otpornost prema poleganju, brzina
otpuštanja vode iz zrna, otpornost prema ekonomski najznačajnijim
bolestima i štetočinama su u značajnom stepenu zastupljeni u opleme-
njivačkim programima. Posebno važan pravac je stvaranje genotipova
koji će biti tolerantni prema abiotičkim i biotičkim činiocima stresa. Za-
hvaljujući kompleksnosti domaćih programa oplemenjivanja kukuruza,
hibridi novijih generacija poseduju pored visokog genetičkog potencija-
la rodnosti, savremenu arhitekturu fenotipa, bolju adaptabilnost, dobru
čvrstoću stabla, zadovoljavajuću otpornost prema ekonomski važnim
bolestima i štetočinama i prilagođenost za gajenje u različitim agroeko-
loškim uslovima. Tokom devedesetih godina dvadesetog veka sve veći
značaj se pridaje i drugim svojstvima, kao što je kvalitet zrna i silaže.
Povećani interes hemijsko–prerađivačke industrije za kukuruzom kao
značajnim izvorom ugljenih hidrata i ulja uslovio je dopunu domaćih
oplemenjivačkih programa ka stvaranju hibrida kukuruza za specifične
namene.
U oplemenjivanju kukuruza u našim Institutima koriste se i nove
tehnologije molekularne biologije, fiziologije i biotehnologije što omo-
gućava dalji progres i stvaranje još boljih hibrida, koji su ravni ili bolji
od hibrida multinacionalnih kompanija.
102
KATEGORIJE SEMENA
HIBRIDNOG KUKURUZA
Postoje tri osnovne kategorije semena kukuruza u smislu Zakona o

semenu:
• Predosnovno seme – seme samooplodnih linija, seme roditelj-
skih komponenti hibrida. Proizvodi ga i održava održavalac, a koristi
se za proizvodnju osnovnog semena ili sertifikovanog semena prve
generacije.
• Osnovno seme – seme komponenata hibrida. Proizvodi se pod
kontrolom ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, a koristi
se za proizvodnju sertifikovanog semena prve generacije
• Sertifikovano seme prve generacije – prva generacija hiibrida,
komercijalno seme (hibridno, seme F1 generacije), proizvodi se pod
kontrolom ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, a koristi
se za proizvodnju merkantilnog kukuruza i predmet je trgovine. Ovo
seme proizvode proizvođači koji po Zakonu o semenu imaju uslove da
se bave proizvodnjom semena (Službeni glasnik RS, broj 45/05).
Neke osobenosti samooplodnih linija kukuruza
Dobro organizovana proizvodnja semena i stručne službe koje je

prate, imaju pored proizvodnje semena još jedan ne manje važan za-
datak, a to je, da održe genetički identitet hibrida i njegov maksimalni
kapacitet rodnosti. Održavanje ovih svojstava, prvenstveno se ogleda
kroz održavanje visokog stepena genetičke čistoće samooplodnih linija
uključenih u hibrid. Ovo se postiže savesnom proizvodnjom i kontro-
lom semenskih useva, počev od proizvodnje osnovnog semena, pa pre-
ko komercijalnog, do pakovanja semena za konačnu upotrebu.
103
Semenarstvo
Kako se stvaraju samooplodne linije kukuruza?
Početni materijal za stvaranje inbred linija kukuruza može biti uže

i šire genetičke osnove. U okviru uže genetičke osnove to mogu biti
ukrštanja dve ili više elitnih inbred linija istog tipa plazme ili elitni sin-
gle cros hibrid. Početni materijal šire genetičke osnove može biti neki
double cros hibrid, populacija, sorta ili sintetik (međusobno ukršteno
nekoliko linija najčešće sedam do deset). Važno je samo da materijal
bude biološki i genetički što raznorodniji, a po poreklu što udaljeniji i
da sadrži poželjne gene za svojstva koja žele da se poboljšaju. Iz ovakvog
materijala veštačkom izolacijom i samooplodnjom kroz šest do deset
generacija, dobijaju se samooplodne linije.
Ocenjivanje samooplodnih (inbred) linija i njihove vrednosti u hi-
bridnim kombinacijama, genetička sličnost i razlike od velikog su značaja.
Da bi se inbred linije ocenile potrebno ih je testirati na kombinacione spo-
sobnosti. Samo testiranje inbred linija se odlaže dok se nedostigne visok
stepen homozigotnosti (obično S4 ili S5 generacija). Takav metod testira-
nja je zadovoljavajući ako broj samooplodnih linija nije suviše veliki. Da
bi se omogućilo testiranje većeg broja inbred linija, bili su potrebni jedno-
stavniji i efikasniji postupci selekcije. Metod koji je i najviše prihvaćen od
strane oplemenjivača je metod ranog testiranja. U ovom postupku se sa
određenim testerom ukršta S1 (nekad i S0) generacija, i dobijene kombina-
cije ocenjuju na prinos i druga svojstva. Linije sa slabom kombinacionom
sposobnošću se odbacuju, a samo one sa zadovoljavajućom kombinaci-
onom sposobnošću se dalje samooplode. Prednost ranog testiranja je u
tome što se inbredovanje i testiranje (ocenjivanje) vrši uporedo. Odabrane
inbred linije koje učestvuju u stvaranju hibrida nisu i izvorne inbred linije
već se u 80% slučajeva u proizvodnji hibrida nalaze poboljšane verzije po-
stojećih inbred linija. Tako da u procesu selekcije, pored stvaranja novih
inbred linija istovremeno postoji i program poboljšanja na određena svoj-
stva postojećih inbred linija, a sve u cilju dobijanja što boljih hibrida sa što
više poželjnih svojstava (povećan potencijal rodnosti, otpornost prema
prevalentnim bolestima i insektima, povećana otpornost prema polega-
nju, poboljšan kvalitet zrna i dr.).
Samooplodne linije su shodno svojoj prirodi znatno osetljivije na
sve nepovoljne uticaje spoljašnje sredine, u odnosu na njihovo potom-
stvo u F1 generaciji. Zbog toga im prinosi znatno više variraju po go-
dinama i lokacijama. Samooplodne linije kukuruza imaju usporeniji
104
porast, niže i nežnije biljke, manje klipove i slabije razvijenu metlicu, sa

manje polena, slabije životne sposobnosti. U uslovima visokih tempera-
tura u vreme cvetanja na metlici se formira vrlo malo polena. Svilanje
je u uslovima suše takođe otežano, pa se dešava da između metličenja i
svilanja protekne do 7, a nekad i 10 dana, usled čega izostane oplodnja
ili se obavi u vrlo malom procentu.
Kritičan period za formiranje prinosa kod samooplodnih linija kuku-
ruza je faza oplodnje i nalivanja zrna. Visoka temperatura i deficit vazduš-
ne i zemljišne vlage u periodu pred svilanje, utiču na povećanu jalovost
kod biljaka. Postoje genotipske razlike u reagovanju na nepovoljne uslove.
Ovo se pre svega odražava na visinu prinosa. Samooplodna linija B 73 u pe-
togodišnjem periodu ispitivanja u državi Iowa (SAD), ostvarila je prinos,
koji je varirao po godinama od 188–7 438 kg ha–1 zrna (Frey, 1985). Ovaj
prinos bio je rezultat vremenskih uslova u pojedinim godinama, jer je u
dve povoljne godine (1976 i 1979) ostvaren prinos od preko 6 750 kg ha–1,
ali je u dve druge nepovoljnije godine (1977 i 1980) prosečan prinos bio
375 kg ha–1. Visoka jalovost biljaka i smanjenje klipa, u ovako izuzetno
sušnim godinama, uticala je na smanjenje prinosa. U istom ogledu druga
ispitivana linija je daleko manje reagovala na spoljašnje uslove, pa je pri-
nos varirao dva puta manje, ali je njen maksimalan prinos bio za 51% niži
u odnosu na maksimalni prinos linije B 73. U našim agroekološkim uslo-
vima prinos linije B 73 zavisno od spoljašnjih uslova, varirao je od 210 kg
do 6500 kg ha–1 na većim površinama. Osim prinosa i kvalitet semena
u značajnom stepenu zavisi od spoljnih uticaja. Pre svega to se odnosi
na krupnoću zrna, kao na jedan od važnih pokazatelja kvaliteta semena
kukuruza. Ono što je povezano sa osobinama linije je, međutim visoko
variranje mase 1000 zrna, koja je u konkretnim proučavanjima bila kod
iste linije od 250 do 420 grama. Kvalitet semena prikazan preko klijavo-
sti po hladnom testu, je u direktnoj vezi sa veličinom prinosa, odnosno
uslovima uspevanja. Najniža klijavost je bila u godini sa najnepovoljnijim
meteorološkim uslovima (izvor litereture ).
Period između druge i treće nedelje posle svilanja je vrlo važan
za formiranje i nalivanje zrna. Naime, visoka temperatura i nedosta-
tak padavina u tom periodu kod samooplodne linije izaziva izumira-
nje već začetih zrna. Visoke temperature u toku nalivanja i sazrevanja
zrna utiču ne toliko na klijavost semena, koliko na smanjenje mase
korenka i klice, i do 40% u odnosu na seme koje je proizvedeno u op-
timalnim uslovima.
105
Semenarstvo
Kukuruz je izložen napadu mnogobrojnih uzročnika bolesti, ali su

za Srbiju od ekonomskog značaja prouzrokovači pegavosti lista, trulež
stabla i klipa kukuruza (vrste roda Fusarium) i virus mozaične kržljavo-
sti kukuruza (MDMV). Otpornost na vrste roda Fusarium se poligeno
nasleđuje i iz tog razloga je oplemenjivanje kukuruza na otpornost pre-
ma truleži teže i složenije u odnosu na oplemenjivanje prema prouzro-
kovačima bolesti lista. Hibridi kukuruza stvoreni u Institutu za ratarstvo
i povrtarstvo u Novom Sadu odlikuju se otpornošću ili visokim nivoom
tolerantnosti prema ekonomski značajnim bolestima korena, stabla, li-
sta i klipa, što im daje veliku prednost, posebno u uslovima čuvanja kli-
pa u ambarima ili drugim skladištima što je najčešći oblik skladištenja
kukuruza kod nas.
Sve ovo ukazuje na specifičnost samooplodne linije, veštački stvorene
u kontrolisanim uslovima, koja daleko jače reaguje na sve spoljne uslove
nego sorta iz koje je stvorena ili hibrid, koji nastaje ukrštanjem linija.
Proizvodnja predosnovnog i osnovnog semena
Proizvodnja genetički čistih samooplodnih linija kukuruza je naj-

važniji preduslov za proizvodnju kvalitetnog sertifikovanog semena
kukuruza. Proizvodnja visokokvalitetnog predosnovnog i osnovnog
semena ima za cilj očuvanje biološki čistih inbred linija što se postiže
umnožavanjem semena inbred linija metodom klip na red i pedigre me-
todom selekcije.
Proizvodnjom predosnovnog i osnovnog semena bave se isključivo
semenske kuće i instituti gde su samooplodne linije i hibridi stvoreni i
to na sopstvenim poljima i kod odabranih proizvođača. Slobodan pro-
met ovim semenom je praktično isključen. Semenske kuće i instituti,
na osnovu potreba za komercijalnim semenom hibrida, planiraju proi-
zvodnju predosnovnog i osnovnog semena svojih hibrida.
Ceo postupak se odvija u dve faze: proizvodnja elitnog semena
(predosnovno seme) i proizvodnja osnovnog semena.
1. Predosnovno seme (elitno seme) se proizvodi tako što se sa-
mooplodnja linija zadovoljavajuće genetičke čistoće vrši u prostornoj
106
izolaciji od 400 m na površini od 1–2 ha u zavisnosti od potrebne koli-

čine semena. Rigorozna kontrola i uklanjanje svih atipičnih biljaka vrši
se tokom vegetacije. U toku berbe vrši se uklanjanje svih sumnjivih i
atipičnih klipova dok se preostalo seme meša ono predstavlja predo-
snovno seme (elitno seme).
2. Osnovno seme proizvodi se od predosnovog semena u prostornoj
izolaciji od 400 m. Deo elitnog semena se čuva kao rezerva u slučaju da
proizvodnja ne uspe. Slično, kao i kod predosnovnog semena, vrši se
uklanjanje atipičnih biljaka u toku vegetacije kao i uklanjanje atipičnih
i sumnjivih klipova u toku berbe radi održavanja genetičke čistoće koja
mora biti na potrebnom nivou, tako da osnovni proizvod seme bude
dobrog kvaliteta. Proizvodnja osnovnog semena je isključivo pod kon-
trolom stručnjaka iz Instituta.
Metod prostorne izolacije podrazumeva udaljenost parcele za umno-
žavanje linije od drugog useva kukuruza. Na proizvodnoj parceli opraši-
vanje između svih biljaka jedne inbred linije je slobodno i nezavisno od
uticaja čoveka. Ovaj metod umnožavanja semena inbred linije se naziva
i gajenje u uslovima slobodne, nekontrolisane oplodnje, s tim što nekon-
trolisan podrazumeva jedino oprašivanje između biljaka određene inbred
linije koja se gaji na posebnom, izolovanom polju. Kod ovog načina proi-
zvodnje, velika pažnja posvećuje se uklanjanju atipičnih biljaka pre cveta-
nja, koje po svojim osobinama odstupaju od linije čije seme se proizvodi.
Najveće količine semena inbred linija dobijaju se na ovaj način.
U pogledu kvaliteta, u odnosu na njegovu genetičku čistoću, najkva-
litetnije seme dobija se ručnim oprašivanjem. Količine semena koje se
proizvode na ovaj način su veoma male, zbog niskih prinosa. Višegodiš-
nje gajenje linije u prostornoj izolaciji može dovesti do slabljenja ujed-
načenosti, kako u morfološkom tako i genetičkom smislu. Pri umnoža-
vanju semena linija u prostornoj izolaciji ne zahtevaju se posebni radovi
u toku oprašivanja i oplodnje biljaka, jer se ovo vrši slobodno, prirod-
nim putem, između biljaka iste linije. Otuda se u praksi umnožavanje
semena inbred linija najčešće vrši tako što se jedne godine proizvodi u
uslovima stroge samooplodnje i ručnog oprašivanja, a druge, naredne
godine u uslovima poljske ili prostorne izolacije oprašivanjem. Tako se
ovaj postupak naizmenično ponavlja iz godine u godinu (Marić, 1987).
Kada je u pitanju održavanje genetičke čistoće bolje je umnožavati seme
u uslovima veštačke izolacije.
107
Semenarstvo
Najveći deo proizvedenog semena inbred linija se upotrebi za proi-

zvodnju semena prostih hibrida, a samo manji deo za održavanje linija.
I u jednom i u drugom slučaju, neophodno je da linije zadrže osobine
koje su imale u momentu priznavanja hibrida i proveravanja njihovih
kombinacionih sposobnosti (Boćanski et al., 2004).
Međutim, gajenje inbred linija u samooplodnji duže vremena, na-
ročito u nepovoljnim uslovima proizvodnje, može dovesti do poteš-
koća u proizvodnji dovoljnih količina semena. Umnožavanje semena
linije u ručnoj samooplodnji može u nepovoljnim godinama u značaj-
nom stepenu da dovede do smanjenja prinosa. Pošto od proizvedenih
količina semena inbred linija zavisi, u prvom redu, plan proizvodnje
semena prostih hibrida, to je ostvarivanje prosečno planiranih prinosa
linija od bitnog značaja. Umnožavanjem u prostornoj izolaciji izbega-
vaju se sve posledice koje prate ručnu oplodnju. Ukoliko se obezbede
povoljni uslovi spoljne sredine (agrotehnika, zemljište i dr.) mogu se
prostornom izolacijom obezbediti relativno visoki i stabilni prinosi. Iz
svega što je izneto proizilazi da seme inbred linija treba umnožavati
naizmeničnim gajenjem u ručnoj i prostornoj izolaciji, jer se time po-
stiže i održavanje tipičnosti i izbegava dalje gubljenje vitalnosti inbred
linija (Marić, 1987).
Obezbeđenju povoljnih uslova spoljne sredine za umnožavanje li-
nije treba posvetiti posebnu pažnju (izbor proizvodne parcele, obrada
zemljišta). Od svih kategorija semena kukuruza, seme inbred linija je
biološki najmanje vitalno. Nedovoljna životna sposobnost naročito se
ispoljava u prvoj fazi porasta, što čini da su biljke linija neotporne
prema abiotičkim i biotičkim činiocima spoljne sredine. Prinos zrna
inbred linija pri gajenju u prostornoj izolaciji se ponekad kreće od
600–800 kg ha–1, a u jako nepovoljnim uslovima može biti i ispod 300
kg ha–1. Iz tih razloga, izboru površina za umnožavanje semena inbred
linija treba posvetiti posebnu pažnju. Pri izboru polja za umnožava-
nje semena u prostornoj izolaciji u prvom redu mora se voditi računa
o izolaciji. Još je bolje da ovakva polja budu u prirodnim zaklonima
(voćnjaci, šume i sl.).
108
Osnovne karakteristike proizvodnje

semena hibridnog kukuruza
U proizvodnji kukuruza danas se gotovo isključivo koriste hibridi.

Korišćenje hibrida kukuruza zasniva se na iskorišćenju efekta heterozi-
sa, koji se ispoljava u međulinijskim hibridima različite složenosti (Black
and Bewley, 2000). Prema tome, hibridni kukuruz je proizveden ukršta-
njem samooplodnih linija kukuruza. Na ovaj način nastaju međulinijski
hibridi. To su hibridi, koji se proizvode planiranim ukrštanjem.
Postoje tri osnovne kategorije hibrida:
• prosti ili dvolinijski hibrid (SC) koji nastaje ukrštanjem dve sa-
mooplodne linije.
• trolinijski (TC) hibrid koji nastaje ukrštanjem jednog dvolinij-
skog hibrida i jedne samooplodne linije.
• četvorolinijski ili dvojni (DC) hibrid koji nastaje ukrštanjem dva
dvolinijska hibrida.
Pri takvim ukrštanjima nastaje heterozis ili pojava da tako dobije-
ni hibrid prevazilazi, prvenstveno po prinosu ili drugim veoma važnim
agronomskim svojstvima, roditeljski par ili boljeg roditelja. Heterozis
utiče na intenzivniji rast biljke, biljka je moćnija, korenov sistem i nad-
zemni deo razvijeniji, formiraju se veći klipovi sa više dubljih zrna, masa
1000 zrna je veća, biljke su tolerantnije prema abiotičkim i biotičkim fak-
torima stresa i još puno bitnih osobina koje odlikuje F1 biljku, rezultat su
heterozisa. Kao rezultat navedenog, dolazi do povećanja prinosa, bržeg
sazrevanja i veće otpornosti na ekonomski najznačajnije bolesti. Hetero-
zis je najizraženiji u F1 generaciji. Zbog toga se moraju za svaku narednu
godinu ponovo ukrštati roditeljski parovi. U procesu oplemenjivanja
kukuruza nakon testiranja velikog broja (više desetina ili stotina hiljada)
hibrida odaberu se samo najbolji koji se prijavljuju Komisiji za prizna-
vanje sorti i nakon priznavanja koriste se u proizvodnji. Dakle, radi se
o planiranom ukrštanju. Navedeno ukazuje da su roditeljske kompo-
nente unapred ispitane i određene, po tačno utvrđenoj formuli za sva-
ki hibrid, onako kako je to od oplemenjivača konkretnog hibrida dato.
Pronalaženje pogodnih roditeljskih parova je dugotrajan proces, koji
vodi od stvaranja roditeljskih komponenata, ispitivanja njihovih kom-
binacionih sposobnosti i na kraju ocene dobijenog hibrida (Beck, 2002).
109
Semenarstvo
Ukrštanje u kontrolisanim uslovima znači, da ukrštanje mora biti

izvedeno tako, da polen bilo kog drugog roditelja ne može doći u do-
dir sa roditeljima za proizvodnju semena određenog hibrida. Ovo se
postiže, tako što se polja za ukrštanje nalaze udaljena minimum 200
metara od bilo kog drugog useva kukuruza, na rastojanju koje sprečava
nekontrolisanu oplodnju. Uklanjanjem metlice sa biljaka linije majke
omogućava se da samo polen sa biljke linije oca izvrši oplodnju.
Sve ovo veoma jednostavno omogućava priroda kukuruza kao jed-
nodome biljke, kod koje su polovi potpuno odvojeni, kao i mogućnost
stranooplodnje i fakultativne samooplodnje, na čemu se i zasniva celo-
kupna proizvodnja semena hibridnog kukuruza.
Podela svih hibrida kukuruza na proste (SC), trolinijske (TC) i
dvojne (DC) je u današnje vreme delom izmenjena, pa tako postoji više
tipova hibrida kukuruza (Jugenheimer, 1976; tab. 7).
Tabela 7. Tipovi hibrida u zavisnosti od sastava roditeljskih komponenti
Table 7. Hybrid types depend on parents content (Jugenheimer, 1976)
Tip hibrida/Hybrid type Poreklo/Origin

Linija/line (A) x sorta/ variety ili/or SC
1. Sortno–linijski/Variety–line
(A x B) x sorta/variety
2. Prosti (SC) hibrid/Single cross hybrid AxB
3. Modifikovani prosti hibrid
(A x A’) x B
Modified single cross hybrid
4. Sestrinski prosti hibrid/Sister single hybrid (A x A’) x (B x B’)
5. Trolinijski (TC) hibrid/Threeway hybrid (A x B) x C
6. Modifikovani trolinijski hibrid
(A x B) x (C x C’)
Modified threeway hybrid
7. Četvorolinijski (dvojni, DC) hibrid
(A x B) x (C x D)
Fourline hybrid (double, DC) hybrid
8. Dvojni backcross/Double backcross [(A x B) x A] x [(C x D) x C]
9. Dvojni sa jednim backcrossom
(A x B) x [(C x D) x C]
Double with one backcross
10. Multipli hibrid/Multiply hybrid [(A x B) x (C x D)] x (E x F)
11. Sintetik/Syntetic skup više linija/group of more line
U novije vreme u proizvodnju ulaze razni oblici modifikovanih hi-

brida, ne toliko zbog F1 generacije, već više zbog daleko ekonomični-
je proizvodnje semena. Najzastupljenija je prizvodnja prostih hibrida,
kako u svetu, tako i kod nas. Njihova prednost u odnosu na ostale dve
kategorije hibrida, ogleda se u sledećem:
110
• maksimalna fenotipska ujednačenost biljaka, i

• veći kapacitet rodnosti u odnosu na TC i DC hibride.
Nedostaci prostih hibrida su što sve biljke reaguju podjednako na
nepovoljne uslove spoljne sredine i što je kod njih najjače izražena in-
terakcija hibrid x spoljna sredina. Osim toga i mala produkcija semena
ovih tipova hibrida, sa svim problemima koji prate ovu proizvodnju,
smatra se velikim nedostatkom. Da bi se ublažili ovi nedostaci, a pre
svega u sferi proizvodnje i kvaliteta dobijenog semena, uvode se modi-
fikovani ili sestrinski prosti hibridi.
Trolinijski hibridi se odlikuju nešto manjom rodnošću od prostih
hibrida, kao i nešto slabijom ujednačenošću biljaka. Međutim, predno-
sti su im, što su nešto manje osetljivi na uslove spoljne sredine, kao i
daleko veća produkcija semena.
Dvojni hibridi se odlikuju stabilnijim prinosima u nepovoljnim
uslovima spoljne sredine, kao i velikom proizvodnjom semena po jedi-
nici površine. Nedostatak im je što se kod njih ne postiže potpuna ujed-
načenost, usled čega je maksimalni kapacitet za rodnost nešto umanjen
(Boćanski et al., 2004).
Proizvodnja semena prve sortne reprodukcije
Proizvodnja semena prve sortne reprodukcije (hibridnogkomerci-

jalnog semena) kukuruza je vrlo značajna i specifična sa velikim brojem
kritičnih tačaka u toku proizvodnje kada čak i najmanja greška u bilo
kojoj fazi može da poništi i učini nevažećim sve ranije operacije, čak i
ako su vrlo savesno urađene. Iz tog razloga je potrebno posvetiti punu
pažnju proizvodnji semena, obezbediti optimalne uslove i bezuslovnu
podršku svih učesnika u procesu proizvodnje.
Sve gore navedene faze su međusobno povezane i zavisne. Obim i
kvalitet semena četvorolinijskog hibrida zavisi od količine i kvaliteta
semena roditeljskih prostih hibrida, čija proizvodnja zavisi od količine
i kvaliteta umnoženog semena odgovarajućih inbred linija. Svaka od
navedenih faza se odvija posebno i istovremeno, uporedo. Ovo znači
da istovremeno, u određenom odnosu, treba umnožiti seme roditelj-
skih linija, proizvesti seme jednostrukih hibrida i seme dvostrukog
hibrida.
111
Semenarstvo
Proizvodnja semena prostih (dvolinijskih, SC) hibrida
Prva faza proizvodnje komercijalnog semena hibridnog kukuruza je

ukrštanje roditelja hibrida - inbred linija tj. proizvodnja elitnog semena
prostih (single cross) hibrida. Kao početni materijal za proizvodnju seme-
na dvolinijskih hibrida služe napred pomenute inbred linije, koje su ranije
stvorene i koje su u prethodnim ispitivanjima u međusobnim ukrštanjima
ispoljile najveći heterozis, tj. imale najbolje kombinacione sposobnosti i
ostvarile najveći prinos. Male količine semena za dalja probna ukrštanja
mogu se dobiti ručnim oprašivanjem. Međutim, veće količine semena se
proizvode setvom i gajenjem roditeljskih inbred linija u naizmeničnim
redovima na prostorno izolovanom polju, uz blagovremeno uklanjanje
metlica sa svih biljaka majke na kojima se formira hibridno seme opra-
šivanjem polenom iz metlice biljaka oca (sl. 1). Na poljima za ukrštanje
inbred linija u cilju proizvodnje hibridnog semena, linija koja obezbeđuje
polen zove se muški roditelj (otac) ili oprašivač, a linija sa koje se uklanja-
ju metlice zove se ženski roditelj (majka).
Zbog izrazite osetljivosti roditeljskih inbred linija na različite klimat-
ske i zemljišne uslove u proizvodnji, prinos semena često je vrlo nizak,
uz nizak kvalitet semena. Pokušaj prekomernog đubrenja (pogotovo azo-
tom) da bi se stimulisao veći prinos semena uglavnom je neuspešan i eko-
loški neopravdan zbog narušavanja odnosa hraniva u zemljištu, kako za
kukuruz, tako i za sledeće kulture u plodoredu. U postupku oplemenjiva-
nja moguće je stvoriti više međusobno srodnih inbred linija, između kojih
postoji manji ili veći heterotični efekat. Upravo te srodne linije, tzv. sister
lines mogu poboljšati i unaprediti proizvodnju semena kod hibrida kod
kojih postoje problemi u semenarstvu. Linija majka ukrštana sa svojom
srodnom linijom ili linijama, pa zatim oplođena sa istim ocem, manje
ili više odstupa po fenotipu, odnosno po proizvodnim svojstvima od či-
stog dvolinijskog hibrida. Ta visina odstupanja ne sme biti prevelika jer
se tada prelazi granica između poboljšanih dvolinijskih hibrida ka troli-
nijskim hibridima, koji imaju lošija svojstva u proizvodnji od dvolinijskih
hibrida. Genetička razlika međusobno srodnih linija može se ustanoviti
kroz razliku u prinosu majki single crossa i njihovih srodnih ukrštanja, a
upoređuje se i proizvodna vrednost čistog dvolinijskog hibrida i njegovih
verzija sa poboljšano prinosnim majkama. Dodatne podatke o genetičkoj
različitosti između srodnih linija mogu se dobiti i putem korišćenja teh-
nika molekularnih markera. Poljski i laboratorijski rezultati omogućavaju
112
da se precizira granica dozvoljene genetičke divergentnosti srodnih linija,

a da u se suštini ne narušava osnovna genetička struktura toga hibrida,
kao ni njegove fenotipske, odnosno proizvodne vrednosti. Trolinijski hi-
bridi srodnih linija (kombinacije između ukrštanja srodnih linija kao se-
menskog roditelja i inbred linije kao polinatora) koriste se u semenarstvu
zbog dobijanja stabilnog prinosa semena.
Iskustvo u oplemenjivanju i semenarstvu pokazuje nam da ukrštanja
međusobno srodnih linija ima višestruko pozitivne posledice, naročito po
pitanju stabilnije proizvodnje semena. Čak i kod male genetičke divergen-
tnosti između srodnih linija, (zbog heterotičnog efekta) prisutno je bolje
nicanje useva, bolji sklop biljaka, bolji rani porast, jači vigor, veća ujedna-
čenost u cvetanju i kao krajnji rezultat povećanu proizvodnju kvalitetnog
semena kukuruza po jedinici površine.
Odnos redova linije majke i linije oca zavisi prvenstveno od količine
polena koju proizvodi muški roditelj. Nekim inbred linijama oca nedosta-
je bujnost i sposobnost da proizvedu više polena. U ovakvim slučajevima
najbolje je sejati jedan red muškog roditelja na svaka dva reda ženskog ro-
ditelja. Da bi se proizvelo dobro hibridno seme, polje mora biti izolovano
od drugih okolnih useva kukuruza da ne bi došlo do kontaminacije stra-
Slika 1. Proizvodnja hibridnog semena kukuruza

Figure 1. Production hybreed seed maize (Popov, 2007)
113
Semenarstvo
nim polenom. Polja na kojima se proizvodi seme prostih hibrida treba da

su udaljena najmanje 200 metara od drugih polja pod kukuruzom, odno-
sno 300 m, ako je površina izolacije manja od 20 ha. Normalno je da se u
praktičnoj proizvodnji hibridnog semena prostih hibrida, rodnija inbred
linija koristi kao majka, ali se može kombinovati i recipročno. Nema razli-
ke u genetici semena dobijenog ukrštanjem u kojima je linija A bila majka
ili ako je ista linija A bila otac u kombinaciji sa B linijom, nema materin-
skog efekta i nema razlike između ukrštanja dve linije i njihovih reciproč-
nih ukrštanja. Uklanjanje svih primesa tj. „sumnjivih” biljaka pre početka
oprašivanja je važan preduslov u proizvodnji kvalitetnog semena prostih
hibrida. Pošto je očuvanje genetičke čistoće i ujednačenosti preduslov kva-
litetne semenske proizvodnje i za vreme berbe neophodan pažljiv pregled
klipova sa majčinskih biljaka i uklanjanje svih atipičnih klipova.
U proizvodnji hibrida ukrštanje linija izvodi se slobodno u prirodi
putem vetra. Da bi se osiguralo oprašivanje linije majke od strane linije
oca, potrebno je pre cvetanja (polinacije–prašenje polena) da se sa linija
majki uklone metlice. Na taj način na biljkama linije majke ostaje samo
ženski polni organ – cvast – klip sa svilom, čije se oprašivanje može iz-
vršiti samo polenom sa metlica biljaka linije oca. Kod uklanjanja metlice
bitno je da se ona sa biljke mora odstraniti pre svoga prašenja i mora biti
uklonjena u potpunosti bez ikakvog ostatka. Uklanjanje metlice vrši se
Slika 2. Izgled polja semenskog kukuruza posle pravilnog uklanjanja metlica

Figure 2. Field of seed maize after removing tassel (Popov, 2010)
114
ručno, a tome poslu pristupa blagovremeno da bi se uklonile sve metlice

sa linija majke pre nego što počnu da praše (sl. 2).
Radnici idu između dva reda biljaka majki, skidaju metlice tako
što jednom rukom uhvate biljku oko rukavca vršnih listova, a drugom
rukom uhvate metlicu i trzajem na gore je otkidaju. Otkinute metlice
bacaju se na zemlju. Treba voditi računa da se sa metlicom ukloni po
mogućstvu što manje vršnih listova, tj. ako je moguće metlicu treba
ukloniti bez ijednog vršnog lista. Uklanjanje metlica obavlja se u neko-
liko navrata (3–5), a neophodno je da se to učini uvek na vreme, i to pre
cvetanja metlica. Kod linija majki koje stvaraju zaperke, treba ukloniti i
metlice sa zaperaka, ili još bolje ukloniti i same zaperke.
Pošto se seme prostih hibrida proizvodi na samooplodnim linijama,
to su prinosi po jedinici površine niski, a zrno je često nepravilnog oblika
i neujednačenog izgleda. Sve predostrožnosti moraju biti preduzete da se
zaštiti seme od povreda u toku berbe, sušenja, krunjenja, dorade i skladi-
štenja. Prinosi ove kategorije semena po pravilu ne prelaze prinose maj-
činske inbred linije, te je i cena takvog semena veoma visoka.
Proizvodnja semena trolinijskih (TC) hibrida
Proizvodnja semena trolinijskog hibrida temelji se na ukrštanju F1

generacije, od dve samooplodne linije, sa trećom inbred linijom. Odnos
redova roditeljskih parova zasejanih u polju zavisi od bogatstva polena
linije oca, kao i klimatskih uslova. Sve što je rečeno o uklanjanju netipič-
nih biljaka i uklanjanju metlica kod prostih hibrida, može se primeniti i
kod proizvodnje semena trolinijskih (TC) hibrida. Pošto su biljke maj-
ke ovde znatno više, to je prilikom uklanjanja metlica potrebno biljke
savijati, pa ovaj posao ide nešto sporije nego kod proizvodnje semena
prostih (single cross) hibrida.
Proizvodnja semena četvorolinijskih (dvojnih, DC) hibrida
Dvojni međulinijski hibrid čine četiri roditeljske inbred linije, od

kojih se dve i dve ukrštaju prvo u proste hibride, a ovi zatim u dvojnu
kombinaciju (A x B) x (C x D). Proizvodnja semena dvostrukog hibrida
temelji se na ukrštanju dva prosta hibrida (F1 generacija x F1 generacija),
115
Semenarstvo
od kojih jedan služi kao majka, a drugi kao otac. Odnos redova rodi-
teljskih parova zavisi od bogatstva polena oca, kao i klimatskih uslova.
Sve što je rečeno o uklanjanju atipičnih biljaka i uklanjanju metlica kod
prostih hibrida, može se primeniti i ovde. Sa biljkama majke, koje su
ovde znatno više, potrebno je prilikom uklanjanja metlica postupati kao
i kod proizvodnje semena trolinijskih hibrida.
Uklanjanje netipičnih biljka
U toku proizvodnje semena kukuruza, u ručnoj ili prostornoj izo-

laciji, sa puno pažnje treba primeniti jednu meru koja nije uobičajena
u gajenju merkantilnog kukuruza. To je tzv. čišćenje – uklanjanje ati-
pičnih biljaka iz semenskog useva. Pod pojmom „atipičnih” (off type
ili out cross) biljaka podrazumevaju se sve biljke koje se nađu u usevu,
a ne odgovaraju osnovnom tipu biljaka linije koja se nalazi u umno-
žavanju (sl. 3).
Morfološka varijabilnost biljaka jedne linije je veoma mala, te je
svako odstupanje od karakterističnog tipa lako uočljivo. No ipak, do
ispoljavanja netipičnosti dolazi, kako pri gajenju u prostornoj izolaciji
tako i u slučaju najbrižljivijeg ručnog izolovanja i oprašivanja biljaka.
Slika 3. Izgled netipičnih biljaka u polju

Figure 3. Appearance of offtype plants in the field (Popov, 2010)
116
Ovo dolazi zato što je kukuruz izrazito stranooplodna biljka, te nikada

nije sigurno da neka jajna ćelija nije oplođena polenom neke druge bilj-
ke kukuruza iz susednih polja ili obližnjih redova. U vreme oprašivanja,
u vazduhu iznad polja se uvek nalazi, pored polena biljaka toga polja,
izvesna količina polena biljaka kukuruza vetrom donetog sa drugih po-
lja. Praktično, vrlo je teško zaštititi polje od stranog polena, naročito
ako su česti vetrovi u to vreme cvetanja. Kod ručnog oprašivanja strani
polen se prenosi i rukama ili materijalima koji se upotrebljavaju pri izo-
laciji (kese, noževi i sl.). Pri upotrebi prostorne izolacije najčešći način
kontaminacije je ili putem vetra ili putem radnika koji su pre toga vršili
kontrolu nekog drugog useva. Sve biljke koje vode poreklo iz zrna koja
su u protekloj godini oplođena stranim polenom su atipične. Zatim, pri
sušenju, krunjenju, doradi, čuvanju i manipulaciji, uvek se nađe po koje
zrno neke druge linije koje se može pomešati sa semenom linije koja se
umnožava, a biljke iz takvih semena će iduće godine takođe biti atipič-
ne. Ove biljke se lako uočavaju i razlikuju se od ostalih biljaka u polju.
Atipične biljke treba ukloniti sa polja pre početka cvetanja i oplodnje,
i to bez izuzetka. Svaka sumnjiva biljka mora biti uklonjena, inače ako
dođe do pojave metlice na ovakvim biljkama, može doći do kontamina-
cije velikog broja okolnih biljaka. Zahtevi prilikom izvođenja poljskih
pregleda (aprobacije) semenskih useva su veoma strogi u ovom pogle-
du. Ovo čišćenje useva od atipičnih biljaka se obično vrši u više navrata
pažljivim pregledom svakoga reda u polju, jer ove biljke kao da „iskaču”
u raznim fazama porasta. Najlakše se uočavaju nekoliko dana pre izbi-
janja metlice. Pregled polja u ovom smislu mora da vrši stručno lice,
koje dobro poznaje osobine inbred linije koja se gaji. Atipične biljke se
sasecaju u korenu ili čupaju, tako da ne dođe do naknadnog izbijanja
zaperaka i pojave metlica na njima. Ova specifična mera nege ima za
zadatak da obezbedi genetičku čistoću budućeg semenskog materijala.
Zbog toga je od posebne važnosti da ova mera bude izvedena na svim
površinama. Uz ovaj posao se vrši uklanjanje svih zaostalih biljaka kako
se proces uklanjanja metlica ne bi produžio u nedogled, a time se spre-
čava pojava zakasnele oplodnje i dobijanje zelenih klipova koji osetno
umanjuju kvalitet semena.
117
Semenarstvo
CVETANJE I OPLODNJA KUKURUZA
Kukuruz je jednodoma biljka razdvojenih polova sa izrazito strano-

oplodnim načinom razmnožavanja. Muški cvetovi su u metlici, a ženski u
klipu. Svila na klipu je izduženi stubić ili vrat tučka. Svila je receptivna na
celoj svojoj dužini. Na jednoj biljci može biti više klipova. Vršni ili glavni
klip je i najveći. Kukuruz je protandrična biljka. Prvo se pojavljuje polen,
a onda svila (ukoliko su uslovi povoljni cvetanje traje 5–7 dana). Izuzetno
može biti i protoginična biljka tj. da se najpre pojavi svila, a onda polen.
Od oprašivanja pa do oplodnje treba da prođe 15–24 časa. Ako je svila
sveža, a polen zdrav i vitalan po oprašivanju već za 2–3 minuta počinje
klijanje polena. U jednoj metlici ima od 2–5 miliona polenovih zrna (Cár-
cova et al., 2003). To je zato što u slobodnoj oplodnji veliki broj polenovih
zrna propada na putu od metlice do žiga. Priroda je, da bi osigurala nasta-
vak vrste kao i kod ostalih živih bića, višestruko uvećala broj rasplodnih
ćelija od broja koji je potreban za oplodnju. Hladno i vlažno vreme uspo-
rava sazrevanje i rasipanje polena. Usled nepotpunog i neblagovremenog
oprašivanja javlja se manji procenat pljosnatih zrna.
Kukuruz je jednogodišnja stranooplodna biljka kratkog dana koja
se oprašuje uz pomoć vetra. U slobodnoj oplodnji polen leti u vazduhu
pada na žig tučka i vrši oplodnju. Kontrolisana oplodnja je kada čovek
svesno vrši oprašivanje sa polenom linije po izboru. Ona se može vršiti
dvojako:
• U ručnoj oplodnji, individualnom izolacijom klipova papirnim
kesicama na biljkama majke, a posle toga oprašivanjem sa pole-
nom koji se sakupi sa metlice biljke oca. Prethodno se mora i me-
tlica biljke oca izolovati kako bi se izbeglo eventualno prisustvo
polena neke druge biljke.
• U prostornoj izolaciji uklanjanjem metlica sa biljaka majke, a
ostavljanjem metlica na biljkama očevima, omogućuje se kontro-
lisana oplodnja dve odabrane linije.
Razvoj i tok cvetanja i oplodnje su ujedno i najkritičnije faze ra-
zvoja kukuruza. Posebno je kritična faza oplodnje kada izrazito visoke
118
temperature (preko 35°C) i niska relativna vlažnost vazduha (ispod

35%) s jedne strane i izrazito niske temperature (ispod 18°C) i viso-
ka relativna vlažnost vazduha (preko 95%) s druge strane mogu da
nanesu ozbiljne štete u oplodnji. Optimalna temperatura za oplodnju
iznosi 25–28°C i relativna vlažnost vazduha od 65 do 85% (Lizaso et
al., 2003). Slični uslovi su neophodni i za period nakon oplodnje tj. za
fazu nalivanja zrna gde svaka vrsta stresa direktno može da dovede do
smanjenja prinosa.
Kontrola oprašivanja i oplodnje
Kontrola oprašivanja i oplodnje je najvažnija mera u proizvodnji

hibridnog kukuruza, jer se mora obezbediti „dirigovana” oplodnja tj.
oplodnja majčinskih polnih ćelija polenom biljaka oca. Oplodnja je kri-
tičan momenat u proizvodnji semena hibridnog kukuruza (Wych, 1988).
Kontrola prašenja polena majke danas se ostvaruje na dva načina:
• uklanjanjem metlica sa biljaka majke pre početka prašenja polena,
• korišćenjem muške sterilnosti majke (citoplazmatske, genetičke ili
primenom određenih hemijskih tretmana).
Uklanjanje metlica danas je najšire korišćen način kontrole praše-
nja polena, a može se vršiti ručno ili mehanizovano.
Uklanjanje metlica
Ručno uklanjanje metlica
Uklanjanje metlica sa linije majke mora početi na vreme, tj. pre

nego što biljke započnu sa polinacijom. Uklanjanje metlica sa maj-
ke onemogućuje pojavu inbredinga i ujedno omogućuje biljkama oca
da svojim polenom oplode sve biljke majke. Ovo je izuzetno veliki i
naporan posao koji najčešće traje oko deset dana. U toku prvih dana
119
Semenarstvo
Slika 4. Izgled metlice pre uklanjanja

Figure 4. Tassel before removing (Popov, 2010)
polje se obilazi svakoga dana, a kasnije svakog drugog dana. Treba

izabrati najpogodniji momenat za najlakše i najednostavnije uklanja-
nje metlice, a to je kada metlica dovoljno izraste, da uklanjanje ide bez
opasnosti da se uklone i vršni listovi ili sama metlica zalomi. Metlica
se obično pojavljuje jedan do tri dana pre izbijanja svile na istoj biljci i
upravo u to vreme potrebno ju je ukloniti. Uklanjanje metlica na jed-
noj parceli traje pet do deset dana, što zavisi od stepena ujednačenosti
plodnosti zemljišta i vremenskih prilika. Uklanjanje metlica se obično
vrši pošto izađu izvan vršnog lisnog rukavca tj. dan-dva pošto postanu
vidljive (sl. 4).
Suviše rano uklanjanje metlice često utiče i na uklanjanje jednog
do dva vršna lista, što nije poželjno, ili se metlica može zalomiti i tako
nepotpuno ukloniti. Smatra se da delimično uklonjena metlica nije ni
uklonjena. Ovde se javlja i problem zaperaka na biljkama na kojima se
razvijaju metlice pošto one mogu rasipati još dugo polen posle zavr-
šetka oplodnje kod većine biljaka. Zbog toga treba redovno uklanjati
zaperke ili njihove metlice sve dok se ne završi oplodnja materinskih
biljaka.
120
Da bi se metlice na vreme i kvalitetno uklonile mora se veoma

dobro organizovati ovaj proces rada. Naime, moraju se odabrati do-
bro obučeni i savesni radnici i što je najvažnije, mora se svaki dan
imati dovoljan broj radnika. Sa nedovoljnim brojem radnika može se
dovesti ceo usev u opasnost, a to se u semenskoj proizvodnji ne sme
dozvoliti.
Od ukupno utrošenog ljudskog rada u proizvodnji semena kukuru-
za oko 45% se odnosi na ručno uklanjanje metlica. Zbog toga je primena
cms (cytoplasmic male sterility -citoplazmatska muška sterilnost) u proi-
zvodnji semenskog kukuruza od posebnog interesa. Jedan od najbitnijih
razloga zbog čega je primena cms-a više nego potrebna je taj da muški
sterilne biljke ne troše hraniva i energiju na obrazovanje i rasipanje po-
lena, već ih usmeravaju na formiranje zrna i ostvarivanje većih prinosa.
Ručno uklanjanje metlica ima sledeće nedostatke:

• poskupljuje cenu proizvodnje semena,
• preti opasnost da iz bilo kog razloga, zbog neblagovremenog i ne-
kvalitetnog uklanjanja metlica, propadne celokupna proizvodnja
semena ili da se umanji genetička čistoća semena,
• predstavlja najveći rizik u proizvodnji semenskog kukuruza u od-
nosu na bilo koju drugu meru.
Prilikom uklanjanja metlica posebnu pažnju treba obratiti da se

zajedno sa metlicom ne uklanjaju vršni listovi. Svaki odstranjeni list
znači smanjenje prinosa koje je tim veće što je više odstranjenih listo-
va. Ovakvi postupci smanjuju aktivnu lisnu površinu najmlađih ujed-
no i fotosintetski najaktivnijih listova od kojih zavisi nalivanje zrna,
a time i masa i kvalitet semena. Odstranjivanjem vršnih listova kod
nekih linija majke u značajnom stepenu se smanjuje prinos semena,
kao i masa 1000 semena, a povećava se učešće sitnijih frakcija slabijih
semenskih kvaliteta. Kod nekih linija uklanjanje vršnog lista smanjuje
prinos za 5–10%, uklanjanje dva vršna lista smanjuje prinos zrna za
10%, tri preko 20% dok četiri lista preko 30% (kod linije F2 ili 1982/III
NS). Kod nekih linija (B 73) uklanjanjem vršnih listova ne smanjuje se
tako drastično prinos i kvalitet semena. Kod ove linije uklanjanje 3–4
vršna lista smanjuje prinos semena samo za 7–10% (Ćirović i Jocić,
1985; tab. 6).
121
Semenarstvo
Tabela 8. Uticaj uklanjanja metlice i vršnih listova na prinos inbred linija kukuruza
Table 8. Influence of removing tassel and leaves on yield of maize inbred lines
(Ćirović i Jocić, 1985)
Kontrola/Control 100%
Inbred Ispitivane veličine1/ Metlica Metlica Metlica Metlica
linija/ Examined + 1 list/ + 2 lista/ + 3 lista/ + 4 lista/
Inbred line parameters Tassel Tassel Tassel Tassel
+ 1 leaf + 2 leaf + 3 leaf + 4 leaf
P 99 99 91* 86*
88/2 NS L 98 92 83 72
M 98 98 96 94
P 94 88 77** 69**
1982/III NS L 96 87 74 59
M 96 93 92 87
P 96 91* 84** 74**
65/IV NS L 96 89 79 68
M 99 98 93 89
P 99 94 90** 87**
B 37 Ewx L 98 98 87 79
M 98 97 96 95
P 100 98 93* 90**
B 73 L 98 93 87 87
M 98 98 96 94
P 93* 87** 77** 74**
796 NS L 94 85 75 64
M 94 85 75 64
1
P – prinos/yield; L – ukupna lisna površina/total leaf area;
M – masa 1 000 zrna/weight of 1000 seeds
*, ** – nivo značajnosti za/significant level for 0.05 and 0.01
Za efikasnije uklanjanje metlica i bolje korišćenje radne snage ko-

riste se tzv. platforme ili nosači radnika, naročito ukoliko se uklanjanje
metlica vrši na liniji visokog rasta. To su samohodne mašine visokog
klirensa koje imaju platforme na kojima stoje radnici. Mašine se polako
kreću kroz polje, radnici efikasnije i lakše uklanjaju metlice nego kada
hodaju. Obično se na svakoj mašini nalazi 6 ili više radnika i važno je
da su oni podjednako osposobljeni za uklanjanje metlica. Za vreme ili
odmah nakon jakih kiša ili oluja ove mašine obično se ne mogu ko-
ristiti. Korištenjem ovih platformi može se višestruko povećati efika-
snost uklanjanja metlica i na taj način smanjiti troškovi proizvodnje.
122
Grupa od šest radnika i jednog vozača na mašini može u toku jednog

dana ukloniti metlice na površini od 10 do 16 ha, pod uslovom da na
semenskoj parceli nema više od 40% metlica za uklanjanje. Uzimajući
da se na semenskoj parceli nalazi 30 i više procenata metlica koje su
stigle za uklanjanje 6 radnika krećući se na mašini mogu ukloniti isto
toliko metlica, kao 9 do 12 radnika koji idu pešice. Kada su biljke visoke,
ili, pak kada su temperatura i vlažnost vazduha visoki, ovaj se odnos još
više menja u korist uklanjanja metlica korišćenjem platformi.
Mehanizovano – mehaničko uklanjanje metlica
Primena savremene mehanizacije za proizvodnju semenskog kuku-

ruza (kombajni, sekači i čupači metlica) postala je neophodnost kako
bi se smanjili troškovi proizvodnje i ostvarila konkurentnost na tržištu.
Imajući u vidu, povećanje cena ljudskog rada, kao i problem uključiva-
nja velikog broja radne snage za relativno kratak vremenski period, u
cilju uklanjanja metlica, primena mehanizovanog načina uklanjanja će
se u budućnosti povećavati. Iako ručno uklanjanje metlica daje najbo-
lje rezultate u smislu kvaliteta rada i prinosa, troškovi ljudskog rada su
postali viši od troškova mehanizacije i gubitaka koji nastaju upotrebom
mehanizacije za uklanjanje metlica.
Mehanizovano uklanjanje metlica obavlja se mašinama visokog
klirensa, koje su opremljene uređajima za čupanje ili sečenje metlica i
mogu raditi i u manje povoljnim uslovima. Ovakvo skidanje metlica je
svakako najbolje rešenje, pri čemu je od posebne važnosti da se uređaji
za čupanje ili sečenje metlica pravilno prilagode uslovima rada.
Postoji dva tipa ovih mašina:
• „ rezači” – glavni radni deo ovih mašina su horizontalni rotiraju-
ći noževi koji se mogu podešavati po visini. Oni režu vršni deo
biljke kukuruza uključujući i metlicu (sl. 5 i sl. 6);
• „ čupači” – glavni radni delovi su parovi rotirajućih gumenih toč-
kova (valjaka) koji se mogu podešavati po visini i koji uklanjaju
metlice slično uklanjanju metlica rukom. Kod čupača je najčešće
zastupljen sistem koji se sastoji od dva gumena valjka ili točka po
redu, koji se okreću jedan prema drugom, sa promenljivom visi-
nom, hvataju metlicu i gornje listove i povlačenjem nagore obavlja-
ju njeno odstranjivanje, što simulira ručno čupanje metlica (sl. 7).
123
Semenarstvo
Slika 5. Rad „sekača” metlica na poljima PIK „Bečej” Slika 6. Radni delovi „sekača”
Figure 5. Work of tassel cutter machine on field of metlica
PIK „Bečej” (Boćanski, 2002) Figure 6. Working parts of tassel
„cutter machine ” (Boćanski, 2002)
Efikasnost mehaničkog uklanjanja metlica zavisi od većeg broja či-
nilaca od kojih je većina važnija od tipa mašine koja se koristi, to su:
• broj prolaza mašine kroz polje semenskog useva,
• sposobnost radnika koji rukuje mašinom,
• vreme rezanja ili čupanja u odnosu na razvoj biljaka,
• vremenski uslovi pre, za vreme i posle izvršene operacije uklanja-
nja metlica,
• morfološke razlike između roditeljskih komponenti.
Slika 7. Rad „čupača” metlica na poljima

Figure 7. Work of tassel remover on fields (Boćanski, 2002)
124
Gubici u prinosu usled korišćenja gumenih diskova za čupanje me-

tlica u poređenju sa potpuno ručnim uklanjanjem metlica iznose oko 5%
(Marković i Branković, 2006). Pojedine linije i hibridi razvijaju izuzetno
snažne metlice koje nije moguće iščupati pa je neminovno koristiti samo
noževe u tri prolaza. Ukoliko se samo koriste rotirajući noževi, gubici u
prinosu iznose od minimalnih 6 do maksimalnih 10%. Najveći gubici
ustanovljeni su prilikom korišćenja sistema za čupanje gumenim valjci-
ma i iznosili su od 10–15%, dok u nekim slučajevima i znatno više. Prema
ovim autorima prosečna efikasnost sistema za čupanje metlica gumenim
diskovima je između 75% i 90%. Najbolji rezultati se postižu na parcelama
sa ujednačenom visinom biljaka. U manje povoljnim uslovima procenat
uklonjenih metlica se smanjuje, dok se oštećenje lisne mase povećava.
Dobro osposobljeni radnik na mašini ukoliko radi na polju ujedna-
čenih biljaka sa visoko izraslim metlicama pre početka prašenja polena
može u dva ili tri prohoda odstraniti 70% ili više metlica uz neznatno
oštećenje listova (prosečno se ošteti 2–2,5 lista ili manje). Međutim, u
nepovoljnim uslovima ili neujednačenom usevu smanjuje se postotak
uklonjenih metlica, a povećava oštećenje listova (sl. 8 i sl. 9). Obično
se mehaničko uklanjanje metlica odlaže što je moguće bliže počet-
ku svilanja da bi se na taj način uklonilo što više metlica i oštetilo što
manje listova. U svakom slučaju, obavezno se koristi korektivno ručno
uklanjanje metlica na početku i na kraju perioda uklanjanja metlica te
za uklanjanje metlica na zakasnelim, niskim biljkama i na zapercima,
ukoliko se formiraju. Mehaničko uklanjanje metlica uz delimično kori-
šćenje ručnog uklanjanja metlica smanjuje troškove uklanjanja metlica.
Slika 8. Rad „sekača” metlica na Slika 9. Radni delovi „sekača” metlica

poljima PIK „Bečej” Figure 9. Working parts of tassel cutter
Figure 8. Work of tassel cutter machine on machine (Popov, 2009)
field of PIK „Bečej” (Popov, 2009)
125
Semenarstvo
Smanjenje troškova korišćenjem mehaničkog uklanjanja metlica može

se ostvariti ukoliko nema velike redukcije prinosa usled oštećenja listo-
va. Redukcija prinosa do 10% može se tolerisati u cilju smanjenja troš-
kova korišćenjem mašina. Mehanizovano uklanjanje metlica nije našlo
najširu primenu, jer ima dosta nedostataka: najčešće se istovremeno sa
metlicom ulanjaju i 2-3 vršna lista, što može značajno umanjiti prinos
semena, naročito kod nekih linija, a zatim ne uklanjaju metlice zapera-
ka, dok je kišnoj godini mehanizacija teško upotrebljiva.
Korišćenje muške sterilnosti u proizvodnji

semena kukuruza
Muška sterilnost kod biljaka predstavlja odsustvo funkcionalnog

(sposobnog za oplodnju) polena, bez imalo ili sa malo uticaja na žensku
fertilnost. Muški sterilne majke imaju metlicu ali ona je potpuno ste-
rilna, tj. nema antere ili ima prazne antere bez polena. Ova osobina je
otkrivena i korišćena kod većine najvažnijih kulturnih biljaka kao što su
kukuruz, šećerna repa, crni luk, sirak.
Citoplazmatska muška sterilnost (cms) kod kukuruza koristi se u
cilju smanjivanja troškova i povećanja efikasnosti semenske proizvod-
nje. Efekat muške sterilnosti na prinos zrna kukuruza dosta je istraživan
još od samog početka korišćenja cms–a. U literaturi se sreću različiti
podaci o efektu muške sterilnosti na prinos zrna. Naime, muški steril-
ne biljke ne troše hraniva i energiju na obrazovanje i rasipanje polena,
već ih usmeravaju na formiranje zrna. Fertilni polen je veliki recipijent
mineralnog azota, više nego bilo koji drugi deo biljke. Po Hess-u (1990)
suv polen sadrži 16–30% proteina, a odnos azota prema proteinima je
1:6,25. Izračunato je da sterilne biljke mogu da uštede oko 10-30 kg/ha
azota, koji se umesto za proizvodnju polena usmerava u ženske repro-
duktivne organe, i time dovodi do povećanja prinosa zrna. U uslovima
suše, citoplazmatički muški sterilne biljke kukuruza upijaju više vode
iz zemljišta nego fertilne biljke (Vincent i Wooley, 1972) i to najviše u
vreme cvetanja. S druge strane, neki istraživači objavili su da ili nema
povećanja prinosa zrna, ili je ono nepravilno, kod sterilnih hibrida
126
Slika 10. Izgled strilne metlice

Figure 10. Sterile tassel (Popov, 2010)
(Lim et al., 1974). Činjenica da je primećeno da muški sterilne biljke
kukuruza daju veći prinos od njihovih fertilnih analoga za otprilike
5–10%, pogotovu u stresnim uslovima, a takođe i da pojedini hibridi
proizvedeni na muški sterilnoj osnovi imaju povećan prinos, podstakla
je poizvođače da seju hibridno seme sa delimično obnovljenom fertil-
nošću, odnosno u komercijalnoj proizvodnji seju mešavinu sterilne i
fertilne varijante istog hibrida (Vidaković i Vančetović, 1994).
Korišćenje muške sterilnosti u proizvodnji semena ne eliminiše po-
trebu stalne kontrole za vreme polinacije (sl. 10).
U stvari kod takvih useva potrebna je još pažljivija kontrola kod
koje je potrebno da se odstrani svaka sumnjiva metlica koja bi eventu-
alno mogla da izvrši oprašivanje. Poteškoću čini i to što se biljke feno-
tipski ne razlikuju, jedina razlika je kod metlice gde se sumnjive metlice
razlikuju od sterilnih po svojoj punoći. Međutim, ta razlika je evidentna
i može se uočiti. Postoje tri tipa sterilnosti:
• citoplazmatska,
• nuklearna (genetička),
• citoplazmatsko–nuklearna.
127
Semenarstvo
Citoplazmatska muška sterilnost
Citoplazmatska sterilnost za sada predstavlja najpouzdanije rešenje

u proizvodnji hibridnog semena kukuruza (Stamp et al., 2000). Ovaj tip
sterilnosti prvo se počeo koristiti u praksi, pedesetih do sedamdesetih
godina, u SAD. U SAD je korišćen teksaški tip ms tzv. T tip (cms–T).
Ovaj tip sterilnosti ima vezane gene za neotpornost prema Helminthos-
porium maydis rasa T koja je 1970. godine nanela ogromne štete kuku-
ruzu, posebno hibridima koji su imali gene cms–T sterilnosti. Drugi
poznat tip sterilnosti kod kukuruza je S tip. Ovaj tip sterilnosti označava
se kao cms–S ili M (moldavski) tip sterilnosti. Otkriven je i treći tip
muške sterilnosti i označen je cms–3 ili cms–C tip citoplazmatske muš-
ke sterilnosti (Kaeser et al., 2003). Ispitivanja su pokazala da je i cms–S
(moldavski) tip sterilnosti nepodesan za praktično korišćenje, zbog ne-
stabilnosti i česte restauracije fertilnosti. Međutim, cms–C se pokazao
najpouzdanijim za korišćenje u praksi. Bez obzira koji se tip sterilne
citoplazme koristi, zbog velike uniformnosti citoplazme sa jedne strane
i značaja citoplazme za otpornost prema bolestima i štetočinama sa dru-
ge strane, preti opasnost od mogućih katastrofalnih epidemija i velikih
ekonomskih šteta. Da bi se ova opasnost u značajnom stepenu smanjila
potrebno je da se 70–75% semena proizvodi na bazi cms a 25–30% kla-
sičnim putem sa uklanjanjem metlica i da se pre pakovanja i prodaje, se-
mena proizvedena po oba postupka dobro izmešaju (Luna et al., 2001).
Kod korišćenja cms potrebno je ispitati sledeće:
• uticaj cms citoplazme i restorer gena na prinos i druge osobine
hibrida,
• stabilnost cms u zavisnosti od genotipa i faktora spoljne sredine,
• efikasnost restauracije fertilnosti u F1 generaciji i njen odnos pre-
ma faktorima sredine.
Nuklearna (genetička) sterilnost
Predstavlja mušku sterilnost koju kontrolišu geni na hromozomima

i nastaje kao rezultat hromozomskih aberacija (duplikacije i delecije).
Ovaj tip sterilnosti pored izvesnih prednosti ima ozbiljnih nedostataka
i još uvek je u eksperimentalnoj fazi.
128
Citoplazmatsko–nuklearna muška sterilnost
Citoplazmatsko–nuklearna muška sterilnost predstavlja najcelis-

hodnije rešenje. Ovaj tip sterilnosti poseduje činioce sterilnosti u cito-
plazmi i u jedru tj. na hromozomima. Kod ovog tipa potrebno je pose-
dovati linije koje poseduju gene restauracije fertilnosti (restorer gene).
Zbog toga ovaj sistem još nije primenljiv, s obzirom da nisu pronađeni
restorer geni ni za jedan od 20 poznatih ms gena kod kukuruza.
Korišćenje cms i Rf gena u proizvodnji

semena kukuruza
Kada su u hibridima uključene linije cms i Rf gena procedura–teh-

nika proizvodnje semena se nešto razlikuje od gore opisanih načina tj.
od klasične tehnike proizvodnje semena hibridnog kukuruza.
Kod proizvodnje semena linija uz upotrebu cms i bez Rf gena u ruč-
noj oplodnji šema je:
Ams × Arf ili Bms × Brf
Kod proizvodnje semena linija u prostornoj izolaciji uz upotrebu
cms i rf takođe se vrši setva u odnosu 4 reda majke: 2 reda oca. Majka
je linija sa osobinama cms, a otac je ista ta linija ali normalno fertilna.
Šema se može naznačiti na sledeći način:
Ams × Arf
Kod proizvodnje semena prostog hibrida uz upotrebu cms, ali bez
upotrebe Rf vrši se setva na izolovanoj parceli. Seje se 4 reda majke i 2
reda oca. Majka je sa osobinom cms, a otac je druga linija koja je nor-
malno fertilna, ali ne poseduje gene za obnavljanje fertilnosti u F1 ge-
neraciji. U toku vegetacije nije potrebno skidati metlice sa biljki majki,
jer su one muški sterilne. Seme koje se dobije na biljkama majkama je
hibridno seme iz ukrštanja Ams × Brf (Ireland et al., 2006).
F1 generacija je sterilna, pošto nije bio uključen roditelj sa restorer
genima. Radi toga istovremeno se mora proizvoditi i prosti hibrid uz
upotrebu normalno fertilnih linija tj. Arf x Brf. Seme dobijeno na liniji
129
Semenarstvo
majki (A–liniji) kod ovog ukrštanja daje fertilne biljke i pomeša se sa

semenom dobijenim na liniji majki (Ams–liniji) iz hibrida Ams x Brf i seje
za merkantilnu proizvodnju. Na taj način se obezbedi oprašivač u godi-
ni merkantilne proizvodnje. Ovakav način proizvodnje semena prostog
hibrida ima ekonomskog opravdanja, jer se na jednom delu površina
za proizvodnju semena prostog hibrida ne moraju zakidati metlice na
majčinskoj liniji.
Efekat sterilnosti i restauracije fertilnosti je jako zavisan od klimat-
skih uslova i o tome treba posebno voditi računa. Kod biljaka majke tre-
ba kontrolisati pojavu polena u metlicama i u slučaju da ga ima, metlice
se moraju ukloniti. Kod primene cms – Rf uštede su velike, a i rizik posla
je manji. Kod klasičnog načina uvek postoji mogućnost da se metlice ne
uklone blagovremeno ili da se ovaj proces rada ne izvrši kvalitetno, što
je pri upotrebi cms – Rf sistema isključeno.
Svaka se samooplodna linija može prevesti na tri verzije i to:

• Arf = normalno fertilna linija (standardna),
• Ams = ista linija sa osobinama citoplazmatske muške sterilnosti,
• ARf = ista linija sa osobinom obnavljanja fertilnosti kod F1 genera-
cije, dobijena uz primenu cms.
Zahvaljujući ovome proizvodnja semena kod svakog hibrida se

može organizovati uz upotrebu sistema cms – Rf, naravno uz uslove da
se prethodno linije komponente prevedu na odgovarajuću verziju u po-
gledu sterilnosti, odnosno obnavljanja fertilnosti, osim kod linija koje
su prirodni Rf.
Uklanjanje redova oca
Ova mera predstavlja obaveznu meru pri gajenju semenskog ku-

kuruza i navedena operacija ima dvostruki značaj. Prvi i najvažniji je
u tome što se uklanjanjem redova oca, posle završene oplodnje, a pre
berbe, isključuje svaka mogućnost mešanja semena linije oca i linije
majke čime se obezbeđuje genetička čistoća semena. Drugi značaj ove
mere je što se uklanjanjem redova oca povećava vegetacioni prostor
130
majke, a time i prinos semena, posebno redova koji su bili neposred-

no do oca. Na ovaj način se smanjuje potrošnja vode, što delimično
ublažava deficit vode u zemljištu, koji se redovno javlja u tom delu
vegetacije. Nadalje, povećava se količina svetlosti, bolje je provetrava-
nje useva i brže dolazi do sazrevanja biljaka majke. Uklanjane redova
očeva se može vršiti na više načina, u zavisnosti od rastojanja između
redova majki, tj širine prostora namenjenog očevima. U slučaju da je
odnos redova majke i oca 4:2 razmak je dovoljan za prolazak manjih
traktora sa tarupom. Ako je veći razmak između majki neki proizvo-
đači koriste usev oca za siliranje. Ako je razmak manji od širine malih
traktora jedini mogući način uklanjanja očeva, osim ručnog, je upo-
treba specijaliovanih mašina za uklanjanje metlica, ali prilagođenih za
sečenje, gaženje ili tarupiranje redova očeva.(sl. 9 i sl. 10).
Slika 11. Redovi očeva uklonjeni Slika 12. Redovi očeva uklonjeni
gaženjem sečenjem
Figure 11. Father rows remowed by Figure 12. Father rows remowed by
trampling cutting (Popov, 2010)
131
Semenarstvo
STRUČNI NADZOR NAD PROIZVODNJOM

SEMENA KUKURUZA
Kontrola proizvodnje semena vrši se pregledima kojima se utvrđuje:

• Vrsta, sorta, kategorija, poreklo semenskog materijala upotreblje-
nog za proizvodnju, odnosno umnožavanje semena.
• Predusev na zemljištu na kojem je zasnovana proizvodnja semen-
skog useva.
• Primenjene agrotehničke mere, prostorna izolacija semenskog
useva, zakorovljenost. Opšte stanje i razvoj semenskog useva.
• Sortna čistoća, i broj pregleda za pojedine vrste semenskih useva.
• Količina proizvedenog naturalnog semena i procena prinosa do-
rađenog semena.
Cilj sprovođenja kontrole nad proizvodnjom semena je očuvanje
sortnih karakteristika osnovnog semena i hibrida čije se seme proizvodi.
Stručnu kontrolu proizvodnje osnovnog semena i sertifikovanog seme-
na prve generacije (C1 kategorija semena) vrši nadležno ministarstvo.
Stručne poslove kontrole proizvodnje semena nadležno ministarstvo
može da poveri stručnoj organizaciji. Stručna organizacija može da vrši
poslove stručne kontrole ako ima zaposlenog diplomiranog inženjera
poljoprivrede, smer ratarski, povrtarski ili opšti i diplomiranog inže-
njera poljoprivrede, smer zaštita bilja sa najmanje pet godina radnog
iskustva na poslovima kontrole i položen stručni ispit.
Broj pregleda semenskih useva kukuruza regulisan je Zakonom
o semenu („Službeni glasnik RS”, broj 45/05), Pravilnikom o kontroli
proizvodnje semena, sadržini i načinu vođenja evidencije o proizvodnji
rasada poljoprivrednog bilja i obrascu izveštaja o proizvodnji micelija
jestivih i lekovitih gljiva („Sl. glasnik RS”, br. 60/06).
U proizvodnji osnovnog semena kukuruza obavezna su najmanje
tri pregleda;
• prvi pregled useva se vrši u vreme kada biljka razvije pet do sedam
listova, pri čemu se utvrđuje lokacija parcele, prostorna izolacija,
predusev, identitet zasejane linije prema prijavi, način setve, pri-
sustvo korova, ujednačenost useva;
132
• drugi pregled se vrši u vreme izbijanja metlica kada se utvrđuje

prisustvo atipičnih biljaka;
• treći pregled se vrši pred berbu i njime se utvrđuje oplodnja, zdrav-
stveno stanje, procenat atipičnih klipova i procenjuje prinos semena.
Usev osnovnog semena kukuruza neće se priznati kao semenski
ukoliko se utvrdi da je:
1) prostorna izolacija manja od propisane (400 m);
2) u usevu za proizvodnju samooplodne linije bilo više od 0,1% ati-
pičnih biljaka u vreme drugog pregleda;
3) u usevu za proizvodnju hibrida kukuruza bilo više od 0,5% ati-
pičnih biljaka u vreme drugog pregleda;
4) predusev bio kukuruz ili sirak;
5) usev ocenjen kao neujednačen;
6) stepen zakorovljenosti veći od ocene 1;
7) da je pri pregledu klipa u proizvodnji samooplodne linije usta-
novljeno prisustvo više od 0,1% atipičnih klipova ili više od 0,2%
klipova sa atipičnim semenom po obliku veličini, boji i drugim
svojstvima;
8) pri pregledu klipa u proizvodnji hibrida kukuruza ustanovljeno
prisustvo više od 0,5% atipičnih klipova;
U proizvodnji sertifikovanog semena hibrida kukuruza i osnovnog

semena roditeljskih hibrida kukuruza koji se koriste za proizvodnju tro-
linijskih i četvorolinijskih hibrida obavezno je najmanje šest pregleda:
• Prvi pregled se obavlja u vreme kada biljke u usevu razviju pet
do sedam listova. Ovim pregledom utvrđuje se lokacija parcele,
prostorna izolacija useva, identitet zasejanih roditeljskih kom-
ponenti prema prijavi, ispravnost setve komponenata „majke” i
„oca” po šemi setve na celoj površini, prisustvo korova i ujedna-
čenost useva;
• Drugi pregled vrši se pre izbijanja metlica na majčinskoj kompo-
nenti, kada se utvrđuje procenat atipičnih biljaka na obe roditeljske
komponente i da li su uklonjeni zaperci na majčinskoj komponenti;
• Treći, četvrti i peti pregled vrše se za vreme oprašivanja kada se
kontroliše da li su uklonjene metlice na majčinskoj komponenti i
atipične metlice na očinskoj komponenti, kao i prisustvo atipičnih
biljaka u obe roditeljske komponente;
133
Semenarstvo
• Šesti pregled se vrši u klipu na prebirnoj traci ili sušari kada se

utvrđuje količina naturalnog semena, zdravstveno stanje i prisu-
stvo atipičnih klipova.
Usev osnovnog semena roditeljskog hibrida kukuruza neće se pri-
znati kao semenski ukoliko se utvrdi da je:
2) prostorna izolacija manja od propisane (200 m za površine preko
20 ha i 300 m za površine do 20 ha);
5) u usevu na majčinskim biljkama, u poslednjem pregledu u vreme
rasipanja polena, ima više od 0,1% atipičnih biljaka;
6) u usevu u vreme rasipanja polena ima više od 0,1% atipičnih
očinskih biljaka;
7) u vreme pregleda kada 5 % ili više majčinskih biljaka ima svilu
sposobnu za oplodnju, više od 0,5% majčinskih biljaka rasipaju
polen u vreme bilo kog pregleda koji se vrše u periodu oprašiva-
nja ili više od 1% ukupno u vreme trećeg, četvrtog i petog pre-
gleda;
8) u pregledu klipa pre sušenja ima više od 0,1% atipičnih klipova
ili više od 0,2% klipova sa semenom atipičnim po boji, veličini i
obliku i drugim svojstvima.
Usev za proizvodnju sertifikovanog semena hibrida kukuruza neće
se priznati kao semenski ako se utvrdi da je:
2) prostorna izolacija manja od propisane (200 m za površine preko
20 ha i 300 m za površine do 20 ha);
5) u usevu na majčinskim biljkama, u poslednjem pregledu u vreme
rasipanja polena, ima više od 0,2% atipičnih biljaka;
6) u usevu u vreme rasipanja polena ima više od 0,2% atipičnih
očinskih biljaka;
7) u vreme pregleda kada 5% ili više majčinskih biljaka ima svilu
sposobnu za oplodnju, više od 1% majčinskih biljaka rasipaju po-
len u vreme bilo kog pregleda koji se vrše u periodu oprašivanja,
ili više od 2% ukupno u vreme trećeg, četvrtog i petog pregleda;
134
8) u pregledu klipa pre sušenja ima više od 0,1% atipičnih klipova

ili više od 0,2% klipova sa semenom atipičnim po boji, veličini i
obliku i drugim svojstvima.
Metlice zaperka, delovi metlica ili metlice glavnih biljaka uračuna-
vaju se u biljke koje su rasipale polen kad su metlice (centralne i bočne)
duge pet ili više santimetara, a antere su izašle iz gluma.
Kontrolnu jedinicu na kojoj se utvrđuje prisustvo atipičnih biljaka
majčinske i očinske komponente i prisustvo majčinskih biljaka koje ra-
sipaju polen i imaju svilu sposobnu za oplodnju čini 100 biljaka u jed-
nom redu. Na površini do 10 ha uzima se 10 kontrolnih jedinica. Za
svakih narednih 10 ha uzima se po jedna kontrolna jedinica više. Kon-
trolne jedinice treba da budu ravnomerno raspoređene po celoj površini
semenskog useva.
Na osnovu izvršenih pregleda, zapisnika o kontroli proizvodnje se-
mena i uverenja o zdravstvenom stanju semenskog useva, ministar nad-
ležan za poslove poljoprivrede izdaje uverenje o priznavanju semenskog
useva za svaku prijavljenu parcelu.
Samo na osnovu izdatog uverenja o priznavanju semenski usev
može da se dorađuje i stavlja u promet.
135
Semenarstvo
AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA PROIZVODNJU

SEMENSKOG KUKURUZA
Klimatski uslovi
Klima Srbije se može opi-

sati kao umerenokontinental-
na sa manje ili više izraženim
lokalnim karakteristikama.
Prostorna raspodela parame-
tara klime uslovljena je geo-
grafskim položajem, reljefom
i lokalnim uticajem, kao re-
zultatom kombinacije reljefa,
raspodele vazdušnog pritiska
većih razmera, ekspozicijom
terena, prisustvom rečnih si-
stema, vegetacijom i dr.
Poslednjih nekoliko de-
cenija dolazi do učestalih po-
java ekstremnih vremenskih
i klimatskih pojava. Ovakve
ekstremne pojave, posledica Slika 13. Srednje godišnje temperature vazduha
u Srbiji za period 1971–2000. godine (Republički
su promena meteoroloških hidrometerološki zavod Srbije, 2003)
elemenata (temperature vaz- Figure 13. Avreage annual air temperature
duha, količine i prostornog in Serbia from 1971. to 2000. (Republic
rasporeda padavina, brzine Hydrometeorological Service of Serbia, 2003)
i pravca vetra, oblačnosti, količine osunčanosti i dr.), koje, sa druge
strane, neposredno utiču na intenzitet i dužinu meteoroloških pojava
(učestaliji periodi pojave toplotnih talasa i suša, povećanje frekventnosti
pojave vremenskih nepogoda i dr.).
136
Na slici 11. prikazane su srednje godišnje temperatura vazduha, na

području Republike Srbije za period 1971–1990. Srednja godišnja tem-
peratura vazduha za period 1971–1990. godine za područja sa nadmor-
skom visinom do 300 m iznosi 10,9°C, dok za područja sa nadmorskom
visinom od 300 do 500 m oko 10,0°C .
Padavine su jedan od najvažnijih klimatskih elemenata. S obzirom
na atmosferske procese i karakteristike reljefa, padavine su na teritori-
ji Republike Srbije nepravilno raspoređene u prostoru i vremenu. Pro-
sečna količina godišnjih suma padavina, za područje Republike Srbije
za tridesetogodišnji period iznosi 734 mm. Godišnje količine padavina
u proseku rastu sa nadmorskom visinom. U nižim predelima godišnja
visina padavina se kreće u intervalu od 540 do 820 mm. Na slici 12.
prikazane su vrednosti sume padavina, na području Republike Srbije za
period 1971–1990.
Na području Vojvodine proizvodnja kukuruza se najvećim delom
odvija u uslovima prirodne obezbeđenosti vlagom, odnosno uslovima
suvog ratarenja. Najčešći uzrok smanjenja prinosa kukuruza jeste ne-
dostatak, kao i neravnomeran i neujednačen raspored padavina tokom
letnjih meseci.
Slika 14. Vrednosti sume padavina u Republici Srbiji za period 1971–2000. godine
(Republički hidrometerološki zavod Srbije, 2003)
Figure 14. Annual precipitation in Serbia from 1971. to 2000.
(Republic Hydrometeorological Service of Serbia, 2003)
137
Semenarstvo
Proizvodnja merkantilnog i semenskog kukuruza se ne razlikuju

bitno u odnosu na agroekološke uslove, jedino je semenski kukuruz
osetljiviji na nepovoljne činioce u pogledu temperature, padavina i vlaž-
nosti vazduha i to u fazi oplodnje i nalivanja zrna. Ovo je i razumljivo
jer su inbred linije kukuruza nežnije i nemaju hibridnu snagu kao hi-
bridni kukuruz.
Semenski kukuruz ima velike zahteve za toplotom. Zahtevi za toplo-
tom su različiti u pojedinim fazama rasta i razvića. Prema proučavanji-
ma biološki minimum za nicanje je 8°C, za formiranje vegetativne mase
10°C, za formiranje generativnih organa i cvetanje 12°C, dok je biološki
minimum za dozrevanje 10°C (Stepanov, cit. Spasojević et al., 1984).
Optimalne temperature do faze metličenja su 18–20°C, za period
metličenja i cvetanje 20–22°C, a za period dozrevanja 22–23°C (Ru-
denk, cit. Spasojević et al., 1984). Ovde bi posebno trebalo istaći da su
za uspešnu proizvodnju semena presudne niže maksimalne tempera-
ture i povoljna relativna vlažnost vazduha u periodu cvetanja i oplod-
nje. Zbog toga su najpovoljniji rejoni za gajenje semenskog kukuruza
doline reka, a kod nas priobalje Dunava, Save i Morave. Meteorološki
uslovi u toku vegetacije presudno utiču na prinos semenskog kukuru-
za (tab. 9).
Tabela 9. Prosečna relativna vlažnost vazduha i maksimalna temperatura po dekada-

ma u periodu oplodnje kukuruza u Vojvodini (1986-1991)
Table 9. Average air relative humidity and maximum temperatures per decades in fer-
tilization maize period in Vojvodina Province (1986-1991) (Boćanski et al., 2004)
Ralativna vlažnost Maksimalna

Padavine u vazduha/ temperatura/
mm Air relative Maximum
(IV–VIII humidity (%) temperature (°C)
Površina/ Prinos/
Godina/ mesec)/
Area Yield
Year Rainfalls in Dekade oplodnje/ Dekade oplodnje/
(ha) (kg ha–1)
mm Fertilization Fertilization
(IV–VIII decades decades
monts)
I II III I II III
1986 19.170 3.118 240 74 70 67 24 26 31
1990 16.444 903 165 61 58 68 30 30 29
1991 17,380 2893 382 70 69 80 27 26 28
138
Za proizvodnju semenskog kukuruza nepovoljne su i visoke i ni-

ske temperature. Prilikom cvetanja, pri temperaturi od 35°C u traja-
nju od 1–2 časa i pri suvom vazduhu, dolazi do propadanja vitalnosti
polena, dok pri optimalnim temperaturama vitalnost se održava 24
časa.
Osim pomenutih faktora za proizvodnju kvalitetnog semena su ve-
oma štetni rani jesenji mrazevi, koji obično nastupaju od 20 – 25. okto-
bra. Mrazevi sa nižim temperaturama od – 5°C dovode do gubitka kli-
javosti semena čiji je sadržaj vlage iznad 30%. Zbog toga je neophodno
berbu semena, a pogotovu semena sa većom vlagom od 30% izvesti pre
pojave ovakvih mrazeva.
Pored temperature za uspešnu proizvodnju kukuruza važne su pa-
davine i njihov raspored u toku vegetacije. U različitim rejonima jav-
ljaju se različite količine padavina u toku vegetacije, tako Zemun Polje
dobija 291 mm, a Novi Sad 310 mm. Ove količine padavina su najčešće
nedovoljne za postizanje stabilne i kvalitetne proizvodnje u Vojvodini,
Pomoravlju, a posebno na lakšim tipovima zemljištima.
Kukuruz je biljna vrsta koja, s obzirom na veliku vegetativnu masu
i prinose koje ostvaruje, troši velike količine vode po jedinici površine,
iako ima relativno mali transpiracioni koeficijent i ekonomično troši
vodu. U nedostatku vode, kukuruz može uspešno da prebrodi sušu, ali
tada formira niske prinose. Utrošak vode od strane kukuruza takođe za-
visi i od temperaturnih uslova i genetičkih razlika između inbred linija,
kao i faza rasta i razvića biljaka.
Agroekološki uslovi su kod nas u pogledu količine padavina zado-
voljavajući, ali je raspored padavina najčešće nepovoljan. Kukuruz u
prvoj fazi razvitka i laganog porasta nema velike zahteve prema vodi.
Kritični period za vodom u rastenju kukuruza je 20 dana pre pojave
metlica i 10 dana posle pojave metlica (Kirjakov, cit. Spasojević et al.,
1984). Period intenzivnog porasta sa maksimalnom masom do na dve
nedelje od mlečne zrelosti je period kada su zahtevi za vodom najveći.
Prvi deo ovog perioda smatra se izuzetno kritičnim za vodu, jer se
tada formiraju generativni organi i osnova za prinos. Zbog toga tre-
ba vršiti navodnjavanje u kritičnim fazama razvoja. Zahtevi kukuruza
za vodom odnosno padavinama tokom vegetacije su različiti (Vučić,
1976; tab. 10).
139
Semenarstvo
Tabela 10. Potrebne količine padavina za kukuruz tokom vegetacije (mm)

Table 10. Rainfalls quantity needs of maize during vegetation period (mm)
(Vučić, 1976)
Količina padavina/ Prosek u Vojvodini/

Mesec/Month Rainfalls quantity Average in Vojvodina
(mm) Province
April/April 30 50
Maj/May 75 59
Jun/June 90 88
Jul/July 100 65
Avgust/August 95 58
Ukupno/Total 390 320
Ukupne potrebe padavina za vegetaciju kukuruza su oko 400 mm,

što je u odnosu na višegodišnji prosek u Vojvodini, veće za oko 100
mm. Razlika bi trebalo da se nadoknadi navodnjavanjem, ukoliko za to
postoje uslovi. Bez obzira na činjenicu da je kukuruz biljka koja ekono-
mično troši vodu, zbog velike količine organske materije koju formira
potrebna mu je velika količina vode, što je jedan od ograničavajućih fak-
tora povećanja prinosa, odnosno ukupne proizvodnje kukuruza u Srbiji.
Zemljišni uslovi
Kukuruz dobro uspeva na različitim tipovima zemljišta, ukoliko su

ona povoljnih fizičko–hemijskih i bioloških osobina. Da bi se ostvario
visok prinos semenskog kukuruza, zemljište treba da je plodno, rastre-
sito, sa povoljnim vodno–vazdušnim i toplotnim režimom, neutralne
do blago alkalne reakcije. Takva svojstva poseduju černozemi, livadske
crnice i njihovi analozi, kao i srednje i lake glinuše. Kukuruz ne podnosi
vlažno, hladno i zbijeno zemljište. Na neuređenom vlažnom zemljištu u
mikro i makrodepresijama, suvišna voda izaziva uginuće i propadanje
biljaka kukuruza.
140
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SEMENA
Proizvodnja semena hibridnog kukuruza u Republici Srbiji ima tra-

diciju dugu više od 50 godina. U našoj zemlji postoje veoma povoljni
agroekološki (klimatski i zemljišni) uslovi za proizvodnju semena hi-
bridnog kukuruza. U dosadašnjem periodu ostvarivali su se relativno
dobri prinosi u zavisnosti od biološkog potencijala samooplodnih linija
koje se koriste u semenskoj proizvodnji. Međutim, u isto vreme prinosi
semenskog kukuruza su znatno varirali, kao posledica delovanja agroe-
koloških činilaca i neadekvatne primene agrotehničkih mera. Agroteh-
ničke mere izvedene na vreme i kvalitetno ublažavaju nepovoljno dej-
stvo spoljnih činilaca, ali ih ne mogu u potpunosti eliminisati.
Tehnologija gajenja useva za proizvodnju semena kukuruza ima
brojne specifičnosti koje u značajnom stepenu utiču na visinu prinosa i
kvalitet semena. Zbog toga je neophodno da se u proizvodnji semenskog
kukuruza obrati posebna pažnja na sve elemente tehnologije gajenja koji
u krajnjoj liniji imaju odlučujući uticaj na ekonomičnost ove proizvodnje.
Da bi se proizvodnja semenskog kukuruza uspešno odvijala, mora-
ju se poznavati potrebe kukuruza za zemljišnim i klimatskim činiocima.
Ograničavajući faktor u proizvodnji semenskog kukuruza su pre svega
klimatski činioci i to: temperatura, padavine i relativna vlažnost vazduha.
Zemljište utiče na proizvodnju semena preko obezbeđenosti hranljivim
materijama, reakcije zemljišta i svojim vodno–vazdušnim režimom.
Povećanje proizvodnje semenskog kukuruza može se ostvariti:
• stvaranjem linija visokog genetičkog potencijala rodnosti
• iznalaženjem optimalne i usavršavanjem postojeće tehnologije ga-
jenja i
• pronalaženjem najpovoljnijeg odnosa redova majke i oca.
Proizvodnja hibridnog semena kukuruza je zasnovana na primeni
heterotičnog efekta inbred linija u prvoj generaciji nakon ukrštanja. U
proizvodnji preovlađuju dvolinijski hibridi i to ne samo u našoj zemlji
već i u svetu (Sprague and Tatum, 1942; Ivanovic i Vasić, 2002). Takve
hibride odlikuje velika fenotipska uniformnost, ali njihova proizvodnja
141
Semenarstvo
je teška i rizična, naročito tokom nepovoljnih godina. Jedan od osnov-

nih uslova uspešne semenske proizvodnje hibrida je odabir parcela do-
brog kvaliteta zemljišta, bez mikrodepresija, primena adekvatnih mine-
ralnih đubriva, zaštita semenskog kukuruza od prevalentnih štetočina i
korova, mogućnost korišćenja sistema za navodnjavanje i to sve u cilju
dobijanja što većih prinosa semenskog kukuruza.
Prinos semena po jedinici površine, zavisi od: potencijala za rod-
nost majke, površine koju zauzima majka, broja biljaka po jedinici povr-
šine, nivoa primenjenih agrotehničkih mera, načina uklanjanja metlica
sa majke (uklanjanje sa jednim ili više listova), obezbeđenosti vodom,
vremena i načina berbe, načina dorade i dr.
Dosadašnji rezultati u proizvodnji semena kukuruza kod nas mogu
se označiti prilično uspešnim. Ipak u većem ili manjem broju slučajeva
ona nije zadovoljavajuća s obzirom na visinu prinosa i kvalitet semena.
Treba istaći da je u proizvodnji semena kukuruza, a naročito prostih
hibrida, uključen veliki rizik koji treba smanjiti na minimum odgovara-
jućim merama.
Taj rizik može se smanjiti:
• izborom područja za proizvodnju semena koja se mogu označiti
kao područja visoke potencijalne rodnosti kukuruza,
• izborom najboljih proizvodnih parcela visoke plodnosti, povoljne
strukture i povoljne pH (6–7) vrednosti unutar datog područja,
• izborom preduseva koji najviše pogoduje proizvodnji semenskog
kukuruza
• izborom savesnih i poznatih proizvođača koji primenjuju visok
nivo agrotehnike,
• izbegavanjem zemljišta manje povoljnih ili sasvim nepovoljnih fi-
zičko–hemijskih i bioloških osobina,
• primenom optimalne gustine sklopa u cilju izbegavanja mogućih
šteta od posledica suše,
• korištenjem izbalansiranog programa đubrenja u osnovnom đu-
brenju, startnom đubrenju i prihranjivanju,
• adekvatnom zaštitom od prouzrokovača biljnih bolesti, štetočina
(naročito zemljišnih insekata) i korova
Glavni zadatak u tehnologiji proizvodnje semenskog kukuruza je
smanjenje svih rizika u proizvodnji na minimum u svrhu dobijanja
maksimalno mogućih prinosa uz visoki kvalitet semena.
142
Izbor parcele i preduseva
Prinos semena u značajnom stepenu zavisi od pravilnog izbora par-

cele. Ovom problemu treba posvetiti daleko više pažnje, nego rejonizaciji
merkantilne proizvodnje kukuruza. Glavni razlog tome je što u semenskoj
proizvodnji, pored visine prinosa, treba ostvariti i visok kvalitet semena, a
pre svega visoku klijavost. Da bi se to osiguralo neophodno je, pre svega,
da majčinske komponente semenskih useva postignu fiziološku zrelost pre
nastupa jesenjih mrazeva, kako bi se oštećenja od mraza svela na minimum.
Za proizvodnju semena koriste se najbolja proizvodna polja. Proi-
zvodna parcela treba da je visokog nivoa plodnosti, povoljnog vodno–
vazdušnog režima, sa vrednošću pH 6–7. Parcele ne smeju biti zako-
rovljene, niti po kvalitetu neujednačene kako ne bi dolazilo do neujed-
načenog svilanja i metličenja. Posebna pažnja treba da bude posvećena
uništavanju korovskih biljaka, posebno višegodišnjih korovskih vrsta
(divlji sirak, zubača). Zakorovljena zemljišta ne dolaze u obzir za ovaj
vid proizvodnje. Posebno je od korova opasan divlji sirak (Sorghum ha-
lepense), pa iz navedenih razloga zaražene proizvodne parcele ovim ko-
rovom treba izbegavati za proizvodnju semenskog kukuruza.
Najpovoljniji je kvadratni oblik polja. Ako je polje pravougaonog
oblika, onda duža strana ne treba da prelazi dve širine polja. Duža strana
treba da je upravna na pravac dominantnog vetra. Duge i uzane parce-
le treba izbegavati jer one otežavaju pravilnu i efikasnu kontrolu kod
čupanja metlica. Veličina parcele pored ujednačenosti po kvalitetu ne
treba da bude veća od 50 ha, radi blagovremenog i kvalitetnog čupanja
metlica. Dužina parcele takođe ne bi trebalo da prelazi 400-600 m. Ako
su redovi 1 km ili duži (iz drugih razloga) u takvim slučajevima treba
napraviti preseke na svakih 400–600 m.
Za proizvodnju semena kukuruza u našim uslovima najčešći je pre-
dusev pšenica. Nakon žetve pšenice ostaje dovoljno vremena za izvo-
đenje kvalitetne obrade u povoljnim rokovima. Iz tih razloga pšenica je
odličan predusev za semenski kukuruz. Dobar predusev su i razne kru-
pnozrne jednogodišnje leguminoze, naročito one koje se ranije skidaju s
polja, kao što su grašak, pasulj, dok je soja dobar predusev ako se ranije
skida pa se osnovna obrada može da se izvede na vreme. U proizvodnji
semenskog kukuruza nije dozvoljeno da se kao predusev koristi kukuruz.
Takođe je zapaženo u proizvodnji, da šećerna repa kao predusev utiče
143
Semenarstvo
nepovoljno na početni porast roditeljskih komponenti semenskih use-

va, naročito na onim parcelama gde je izvršeno zaoravanje glava i lišća
šećerne repe kasno u jesen. Kasno izvađena šećerna repa u nepovoljnoj
jeseni nije dobar predusev, jer se osnovna obrada vrši u nepovoljno vre-
me pa se uz veliko gaženje pogoršavaju fizičke osobine zemljišta.
Obrada zemljišta
Pod sistemom obrade zemljišta podrazumeva se skup i redosled po-

jedinih faza obrade potrebnih za uspešno i ekonomično gajenje useva.
Pri razradi sistema obrade zemljišta za konkretne uslove neophodno je
uvažiti klimatske karakteristike, tip zemljišta, zahteve useva prema fi-
zičkom stanju zemljišta, plodosmenu, nivo obezbeđenosti zemljišta u
hranivima, kao i tehničku opremljenost gazdinstva.
Visoke i stabilne prinose kukuruza moguće je ostvariti ukoliko se pri-
menjuje sistem mera, koje obezbeđuju stvaranje povoljnih uslova za rast i
razviće moćnog korenovog sistema. Obrada zemljišta je u suštini mehanič-
ko–fizički postupak kojim se menjaju fizičke, hemijske i biološke osobine
i povećava plodnost zemljišta. Obradom zemljišta treba stvoriti optimalne
uslove za pravilan razvoj korenovog sistema kukuruza, koji će omogući-
ti pravilno snabdevanje biljaka vodom i mineralnim, odnosno hranljivim
materijama. Način izvršenja ove agrotehničke mere zavisi od preduseva,
tipa zemljišta i klimatskih uslova rejona gajenja. Osnovnom obradom se
obezbeđuje stvaranje povoljnog oraničnog sloja, uništavanje korova, bole-
sti i štetočina, pravilno unošenje organskih ostataka preduseva i đubriva. Iz
navedenih razloga obrada zemljišta za kukuruz mora da počiva na sveobu-
hvatnom teoretskom i praktičnom poznavanju zemljišta i klime.
Način izvođenja osnovne obrade zavisi od preduseva. Ako je pre-
dusev strnina, najpre se vrši zaoravanje strništa, zatim osnovna, sred-
nje duboka i duboka obrada, zaoravanje razora i grubo ravnanje povr-
šinskog sloja zemljišta. Ukoliko je kasni predusev, zbog ograničenosti
vremenom, obrada se vrši na punu dubinu uz istovremeno zaoravanje
žetvenih ostataka. Ako je predusev višegodišnja leguminoza, vrše se dva
oranja, i to prvo pliće u cilju prekida životne aktivnosti preduseva, a
drugo oranje na punu dubinu.
144
Srednje duboko i duboko oranje može se izvršiti posebno ili u jed-

nom prohodu u zavisnosti od stanja zemljišta, klimatskih karakteristika,
tipa mašina i ekonomičnosti proizvodnje. Sa povećanjem dubine oranja
raste i produktivnost zemljišne vlage. Prema rezultatima brojnih istra-
živanja optimalna dubina oranja, odnosno osnovne obrade treba da je
25–35 cm.
Priprema zemljišta treba da obezbedi dobru usitnjenost i rastresi-
tost površinskog sloja, da bi seme inbred linije brže proklijalo i normal-
no niklo. Predsetvena priprema zemljišta za semenski kukuruz ima za
cilj da omogući najpovoljnije uslove za setvu i nicanje tj. da isitni povr-
šinski sloj zemljišta, uništi korovske biljke, aktivira rad mikroorganiza-
ma, poboljša vazdušni i toplotni režim zemljišta i stvori tanak izolacioni
sloj koji sprečava suvišno isparavanje vode.
Đubrenje
U proizvodnji kukuruza đubrenje ima važnu ulogu u formiranju

prinosa. Kukuruz spada u grupu gajenih biljaka sa najvećom produk-
cijom organske materije po jedinici površine, pa je otuda za formiranje
visokih prinosa neophodno obezbediti i odgovarajuću količinu hraniva.
Od toga u kojoj meri je zemljište obezbeđeno pristupačnim hranivima
i u kom stepenu su biljke efikasne u usvajanju i iskorišćavanju mineral-
nih materija zavisi njihovo rastenje i razviće, kao i formiranje ukupne
organske materije, a samim tim i prinos (Li et al., 2007).
Poznavanje zahteva biljaka, dinamike usvajanja pojedinih hraniva u
toku vegetacije i njihove uloge u formiranju pojedinih biljnih organa je
ključni faktor pri utvrđivanju vremena i načina primene đubriva (Men-
gel and Kirkby, 2001; Kastori i Maksimović, 2008). Takođe je važno i po-
znavanje kritičnih perioda u toku vegetacije kada su potrebe u hranivi-
ma najveće i kada njihov eventualni nedostatak najviše utiče na prinos.
U pogledu količine potrebnih hraniva za formiranje prinosa u se-
menskoj proizvodnji, gde se postižu niži prinosi u odnosu na merkantil-
nu proizvodnju, potrebe za hranivima su manje nego kod merkantilne
proizvodnje kukuruza. Međutim, uzimajući u obzir da roditeljske kom-
ponente, pogotovo linije i ukrštanja srodnih linija te ranozreli materijali,
145
Semenarstvo
se u većini slučajeva karakterišu slabije razvijenim korenovim sistemom,

koji ima slabiju moć upijanja i zato količina osnovnih hraniva treba da
omogući dobijanje visokih prinosa kukuruza u datom području.
Količine glavnih elemenata ishrane (NPK) određuju se na osnovu
prirodne plodnosti zemljišta (predusevi i prethodno unošenje organ-
skih i mineralnih hraniva), koeficijenta iskorišćenja ovih asimilativa iz
zemljišta od strane biljaka, kao i planiranog ukupnog prinosa kukuruza.
Posebno treba istaći da đubrenje treba da je izbalansirano, jer su linije ili
osnovne roditeljske komponente, osetljive na nedostatak pojedinih hra-
niva. Puni efekat NPK hraniva može se ostvariti samo ukoliko su i drugi
faktori koji utiču na prinos, dovedeni u optimum. Navedeno se posebno
odnosi na azot zbog njegovog uticaja na prinos i kvalitet zrna, ali i zbog
njegove velike mobilnosti u zemljištu (Marinković et al., 2008; Riedell
et al., 2009). Optimalna doza azota obuhvata sumu N–min (rezidualni
mineralizovani N u zemljištu u formi NO3- i NH4+) i Nf (N iz đubriva
primenjen tokom vegetacije) (Malešević et al., 2005).
Što se tiče azotnih đubriva njih treba unositi u proleće sa predsetve-
nom pripremom zemljišta. Za uspešnu proizvodnju semena kukuruza,
zavisno od rezultata analize zemljišta, treba uneti oko 120 kg ha–1 azota.
Prinos semenskog kukuruza značajnije se ne povećava pri dozama azo-
ta većim od 90 kg ha–1 (Marinković, 1980). Jovin (1990), proučavajući
prinos šest samooplodnih linija različitog porekla ukazuje da je speci-
fičnost genotipa veoma bitna, ali samo do doze od 100 kg ha–1. Veće ko-
ličine azota nisu dale značajno veći prinos, a doza od 200 kg ha–1 je pro-
uzrokovala čak i smanjenje prinosa. Pravilno izbalansirana doza azota,
fosfora i kalijuma i njihova ukupna količina utiču ne samo na prinos,
nego i na pojedine kvalitete semena, kao što su masa i učešće pojedi-
nih frakcija semena (Jovin et al., 1999). Inbred linije u agroekološkim
uslovima Zemun Polja najbolje je đubriti azotom na bazi N–min meto-
de upotrebom do 100 kg ha–1 N u amonijačno–nitratnom obliku–KAN
(Hojka, 2004). Najveće povećanje klijavosti i mase semena ostvareno je
upotrebom 100 kg ha–1 azota.
Fosfor kao esencijalni biogeni element pripada grupi makroeleme-
nata koji ima ključnu ulogu u metabolizmu energije kroz ADP–ATP si-
stem, a takođe reguliše i brojne enzimske procese. Iz navedenih razloga
se nedostatak ovog elementa u ishrani biljaka direktno odražava na tok i
intenzitet fizioloških procesa, a samim tim i na rast i razviće i u krajnjoj
konsekvenci na biološku produkciju (Kastori i Maksimović, 2008).
146
U početnim fazama rasta kukuruza fosfor ima važnu ulogu u pro-

cesima razvoja vegetativnih organa i u kasnijim fenofazama u razvoju
generativnih organa i nakupljanja hranljivih materija u zrnu (Kruczek,
2005). Dinamika usvajanja fosfora iz zemljišta pokazuje da se njegova
apsorpcija povećava sa porastom biljaka i sintezom organske materije
u biljnim organima. Tako je maksimalna apsorpcija fosfora u periodu
gametogeneze i početnih faza zrelosti, ali treba istaći da su biljke najo-
setljivije na njegov nedostatak u periodu od nicanja do formiranja 4–5
listova. Veće količine usvojenog fosfora u početnim fenofazama mogu
biti skoncentrisane u listovima u neorganskom obliku kao rezerva oda-
kle se ovaj transportuje u ostale biljne organe. Na intenzitet usvajanja
fosfora iz zemljišta veliki uticaj imaju fizičko–hemijske osobine zemlji-
šta, agroekološki uslovi, kao i količina amonijačnog azota koji znatno
pospešuje ove procese (Kwabiah et al., 2003; Colomb et al., 2007; Tang
et. al., 2008).
U uslovima smanjene koncentracije pristupačnog fosfora u zemljiš-
nom rastvoru biljke pate usled njegovog nedostatka, što se manifestuje
pojavom crvenila, purpurnom (ljubičastom) ili braon bojom na lišću,
posebno na ivicama kada se porast reducira i u krajnjim granicama za-
ustavlja.
Kalijum se u biljnim ćelijama nalazi u jonskom obliku u ćelijskom
soku. Kao funkcionalni elemenat u prometu materija ima veoma važnu
ulogu specifičnog aktivatora u brojnim fiziološko–biohemijskim proce-
sima. Takođe ima značajnu ulogu u sintezi premeštanja organskih jedi-
njenja iz vegetativnih organa u zrno, dok u procesu fotosinteze reguliše
utrošak vode i smanjuje transpiracioni koeficijent. Efekat primenjenih
kalijumovih hraniva u najvećem stepenu zavisi od njegove količine i jon-
skog oblika u zemljišnom rastvoru (Zeng and Patrick, 2000). Dinamika
kojom korenov sistem usvaja kalijum razlikuje se od načina usvajanja
fosfora. Biljke kalijum najviše usvajaju u vegetativnim fazama, dok su
najveće potrebe biljaka u periodu metličenja i oplodnje (oko 70% uku-
pnih potreba). Simptomi nedostatka kalijuma u biljkama manifestuju se
bržim odumiranjem donjih, starijih listova usled premeštanja ovog ele-
menta u mlađe, zatim smanjenjem transporta vode i hranljivih materi-
ja, kao i smanjenjem otpornosti biljaka na sušu i prouzrokovače biljnih
bolesti. Treba istaći, da su naša zemljišta srednje ili dobro obezbeđena
kalijumom, posebno ukoliko se nakon berbe ne odnose, već zaoravaju
žetveni ostaci u kojima se zadržava i najveća količina ovog elementa.
147
Semenarstvo
Fosfor i kalijum primenjuju se isključivo na osnovu njihovog sadr-

žaja u zemljištu i iznošenja planiranim prinosom. Te količine su veoma
različite i zavise od njihovog sadržaja i planiranog prinosa. Fosforna
i kalijumova đubriva treba unositi po standardnoj tehnologiji tj. pod
osnovnu obradu (Sarić i Jocić, 1993).
Za semenski usev, fosfor i kalijum su važni, dok prevelike količine
azotnih đubriva odlažu sazrevanje i smanjuju broj zrna na klipu majke.
Ishrana kukuruza je veoma značajna i delikatna, pa ovoj problematici tre-
ba posvetiti puno pažnje. Ishrana kukuruza se mora kompleksno posma-
trati, jer na nju utiče više faktora: tip i bogatstvo zemljišta, žetveni ostaci,
planirani prinos, iznošenje hraniva i granica ekonomičnosti primene mi-
neralnih hraniva. Na bazi specifičnosti roditeljskih linija, planiranog pri-
nosa i obezbeđenosti zemljišta sa makro i mikro elementima treba uskla-
diti količinu hraniva koja se unose u osnovnoj, predsetvenoj obradi ili
prihranjivanju. Savremena proizvodnja semena kukuruza zasnovana na
racionalnim sistemima mineralne ishrane i đubrenja ne može se zamisliti
bez sistematske kontrole plodnosti zemljišta (Sekulić et al., 2006).
Setva
Setva semenskog kukuruza je specifična i različita u odnosu na se-

tvu merkantilnog kukuruza. Razlike se ogledaju u pogledu specifičnih
zahteva semenske proizvodnje. Pri proizvodnji semenskog kukuruza
postoje dva problema:
• Odrediti optimalni odnos redova majke i oca, kao i razmak u redu
kako bi otac zauzimao što manju površinu, a istovremeno posti-
gao što bolju oplodnju,
• Odrediti vreme setve oca i majke tako da njihovo vreme cvetanja
bude istovremeno.
Specifičnosti kojima se odlikuje proizvodnja semenskog kukuruza
su da biljke majke i oca ne pripadaju istoj inbred liniji, samim tim se
mogu razlikovati i po dužini vegetacije. Zbog različite dužine vegetacije,
setva se vrlo često ne obavlja istovremeno, već se teži da se poklapaju fe-
nološke faze metličenja kod oca i svilanja kod majke, pa se preporučuje
rokovska setva. Kada i kako se seju roditeljske komponente određuje
148
institucija, koja je autor hibrida. Svaka druga improvizacija može biti ve-
oma štetna po proizvođača semena, koji se nije pridržavao preporuka o
setvi roditeljskih komponenti. U pogledu vremena setve treba tražiti naj-
povoljnije uslove (ni suviše rana, zbog negativnog uticaja niskih tempera-
tura, ni suviše kasna, jer se odlaže cvetanje i oplodnja). Značaj setve kuku-
ruza u savremenoj agrotehnici je sve veći, pa su i zahtevi prema setvi sve
veći. Seme mora biti uneto na ujednačenu dubinu i odstojanje. Od pra-
vilno izvedene setve umnogome zavisi dobijanje visokog prinosa. Uspeh
setve je veći ukoliko su sve prethodne mere, kao što su obrada zemljišta,
đubrenje, predsetvena priprema zemljišta, pravilan izbor kvalitetnog se-
mena i određivanje optimalnog roka setve, dobro i kvalitetno obavljeni.
U proizvodnji semenskog kukuruza seju se naizmenično redovi oca
i majke u određenom odnosu. Uloga biljaka oca je samo da izvrše oplod-
nju i nakon toga se uklanjaju. Odnos redova majke i oca je najčešće 4:2,
6:2, 8:2, 4:1, što zavisi od bujnosti roditelja, vrednosti oca kao oprašivača i
drugih faktora. Iz navedenih odnosa proizlazi da majčinska komponenta
zauzima od 66% do 80%, ređe i više, površine semenskog useva (tab. 11).
Tabela 11. Učešće majke u različitim odnosima setve redova majke i oca
Table 11. Participation of female component in different relations of sowing female
and male component (Boćanski et al., 2004)
Broj redova/ Učešće u zasejanoj površini/

Rows number Participation in sowing area (%)
Majka/ Otac/ Majka/ Otac/
Female component Male component Female component Male component
2 1 66.7 33.3
4 2 66.7 33.3
6 2 75.0 25.0
8 2 80.0 20.0
Prelaskom na šire korišćenje SC hibrida, način setve i odnos redova

majke i oca u njihovoj semenskoj proizvodnji počeo se šire proučavati
u cilju dobijanja što viših prinosa. Najuobičajeniji odnos redova majke
i oca u proizvodnji prostih hibrida je 4:2, 4:1, a to znači da majka nije
udaljena od oca više od dva reda. Time se obezbeđuje, odnosno osigu-
rava bolja oplodnja majčinskih biljaka. Odnos 6:2 u proizvodnji prostih
hibrida, modifikovanih prostih hibrida i trolinijskih hibrida može se
149
Semenarstvo
koristiti ako je otac dobar oprašivač tj. ako proizvodi više polena i ako mu
prašenje duže traje. Oplemenjivač određuje način setve, broj biljaka po
jedinici površine, odnosno hektaru i odnos redova majke i oprašivača.
Pošto je proizvodnja semena prostih hibrida, naročito onih kod ko-
jih su roditeljske komponente manje rodnosti, često nezadovoljavajuća
s obzirom na visinu prinosa semena, tražile su se mogućnosti povećanja
prinosa kroz izmenu odnosa i rasporeda redova majke i oca. Postoje
neke modifikacije setve od kojih su najčešće:
• Da se kod bilo kog od navedenih odnosa redova majke i oca, redo-
vi oca seju na polovinu međurednog razmaka. Time se povećava površi-
na majke po jedinici površine. Tako npr. ukoliko je odnos redova majke
i oca 4:2 uz standardni razmak redova, majka zauzima 67%, a otac 33%
površine, a ako su redovi oca suženi na polovinu međurednog razmaka,
onda majka zauzima 80%, a otac 20% površine od semenskog useva.
Kod odnosa redova majke i oca 6:2 uz standardni razmak redova majka
zauzima 75% a otac 25% površine, a ako se redovi oca suze na polovinu
međurednog razmaka onda majka zauzima 86% a otac 14% površine
od svakog hektara semenskog useva. Dakle, u oba primera povećava se
zastupljenost biljaka majke i to za 11–13%.
• Da se redovi majke seju na standardni međuredni razmak od
70–85 cm, u zavisnosti od raspoloživog tipa sejalice, a redovi oca useja-
vaju u svaki drugi ili treći međured na polovinu međurednog razmaka.
Ovakvim načinom setve majka zauzima svu površinu semenskog useva.
Modifikovani načini setve imaju prednosti i nedostatke. Prednosti su:
bolje korišćenje zemljišta, obezbeđenje polena za duže vreme ako se ne
bi podudarilo svilanje i metličenje ranostasnijih odnosno kasnostasnijih
biljaka majke i oca. Negativne strane ovih načina setve uključuju: slabija
kontrola biljaka obe roditeljske komponente, otežan rad kod uklanjanja
metlica sa linije majke zbog suženog prostora za prolaz radnika i pri ukla-
njanju očinskih biljaka, u slučaju sušne godine dobija se manji prinos se-
mena i seme je lošijih semenskih kvaliteta. Modifikovani odnosi i raspo-
redi redova majke i oca mogu se primeniti kod onih semenskih useva kod
kojih se setva majke i oca vrši istovremeno ili se otac seje ranije od majke.
Osim toga, majčinska komponenta ne sme biti suviše bujnog rasta da bi
se izbeglo veliko zasenjivanje očinskih redova, jer u protivnom može na-
stupiti zadržavanje prašenja oca. Očinska komponenta treba da ima do-
voljnu čvrstoću stabla i korena da ne bi došlo do poleganja ili lomljenja u
periodu uklanjanja metlica na majci, čime bi se stvorile poteškoće u ukla-
njanju metlica i kasnijem uklanjanju redova oca nakon prašenja polena.
150
Ovaj način se može primenjivati na proizvodnim parcelama viso-

kog nivoa plodnosti koje nisu zakorovljene korovskim vrstama, koje
se teže suzbijaju, a pre svega opasnim višegodišnjim korovima. Naime,
suzbijanje korova kod ovog načina setve sa „usejanim” ocem primarno
se postiže primenom odgovarajućeg tretmana herbicida. Primena kulti-
vacije, kao mere borbe protiv korova, ograničena je samo na standardne
međuredne razmake između redova majke, dok na delovima gde je otac
„usejan” na polovinu međurednog razmaka to je teško izvodljivo. Treba
još naglasiti da je kontrola čistoće, naročito očinske komponente kod
„usejavanja” ili suženih redova oca teža pa to zahteva da seme roditelj-
skih komponenata bude vrlo visoke genetičke čistoće i kvaliteta.
Rokovi setve majčinskih i očinskih redova se određuju na osnovu
dužine vegetacije do svilanja majke i do prašenja oca, pa mogu biti isto-
vremeni za oba roditelja ili rokovski, tj. da se jedna roditeljska kompo-
nenta seje u prvom roku setve, a druga nakon određenog vremena tako
da bi se postiglo istovremeno svilanje majke i prašenje oca.
Rokovska setva, tj. setva roditeljskih komponenata u različitim
datumima se inače koristi kao glavni metod u proizvodnji semenskih
useva onih hibrida čiji roditelji pripadaju različitim grupama zrenja u
cilju postizanja istovremenog svilanja majke i prašenja oca. Rokovska
setva se vrši na bazi broja dana, faze razvoja ili sume toplotnih jedinica
akumuliranih nakon setve prvog roditelja. Najbolji uspeh se postiže ko-
rišćenjem kombinacije sume toplotnih jedinica i faze porasta. Dužina
vegetacije od setve do fiziološke zrelosti kukuruza izražava se sumom
toplotnih jedinica ili brojem dana. Dnevne toplotne jedinice izračuna-
vaju se po sledećoj formuli:
[(Tmax–Tmin)/2]–10 =
Pri izračunavanju efektivnih toplotnih jedinica uzimaju se tempera-
turne vrednosti između 10–30°C, što predstavlja granice fiziološke ak-
tivnosti kukuruza. Ukoliko je minimalna temperatura u toku dana bila
8°C onda se u obračunu ova minimalna temperatura uzima kao da ima
vrednost 10°C, a ukoliko je maksimalna dnevna temperatura iznosila
32°C onda se u izračunavanju uzima vrednost 30°C.
Suma toplotnih jedinica ne može se uvek koristiti kao jedino merilo
brzine rasta, naročito za period setva–nicanje. Naime, za dužinu tog peri-
oda osim temperatura vrlo važan faktor je količina raspoložive vode u po-
vršinskom sloju zemljišta. Jedino u slučaju dovoljne količine raspoložive
151
Semenarstvo
vode u površinskom sloju zemljišta 0–20 cm suma toplotnih jedinica za

period setva–nicanje je konstantna i iznosi 83°C pri dubini setve 4 cm
(Pucarić, 1985). Kod nižeg sadržaja vode u zemljištu ta suma za period
setva–nicanje se povećava. Formiranje svakog lista nakon nicanja zahte-
va prosečno 30°C sume toplotnih jedinica. Na osnovu ovih vrednosti za
sume toplotnih jedinica i određene faze porasta (broja formiranih listova)
prvo zasejanog roditelja može se vrlo tačno utvrditi datum setve drugog
roditelja. Kod toga porasta (broj listova) prvo zasejanog roditelja, a proi-
zvođači treba da izvrše setvu drugog roditelja onda kad se navedena faza
porasta prvog roditelja ostvari sa 50–75% na čitavoj semenskoj parceli.
Kod gustine useva treba voditi računa da se gustinom reguliše pri-
nos i kvalitet semena. U pregustom usevu dobija se slabiji kvalitet se-
mena sa većim udelom sitnih frakcija koje su nepoželjne. Gušća setva
preporučuje se u uslovima navodnjavanja, dok se na aridnijim područ-
jima gde ne postoji mogućnost navodnjavanja preporučuje ređa setva u
odnosu na zemljišta boljih vodno–vazdušnih osobina. Gustina sklopa
majke treba da bude takva da osigura dobijanje visokih prinosa semena,
ali istovremeno dobrog kvaliteta.
Gustina sklopa oca je obično ista kao i majke. Često, ukoliko je li-
nija oca ograničenog prašenja polena potrebno ga je sejati gušće nego
majku. Takođe treba imati u vidu da gustine veće od 30% od optimal-
ne mogu zadržati prašenje za nekoliko dana i poremetiti sinhronizaciju
prašenja oca i svilanja majke. Kod većine hibrida gustine su iste kod oba
roditelja, kod hibrida gde oprašivač stvara malo polena preporučuje se
njegova gušća setva, ali ne gušća od 20–30% od majke. Pri primeni mo-
difikovanih odnosa redova majke i oca najčešće gustina u redovima oca
smanjuje za 20–30 %. Minimalan potreban broj biljaka oca kod linija
koje se mogu svrstati u dobre oprašivače je 13.000-15.000 po ha.
Izbor i adaptacija sejalica
Heterogen setveni materijal po obliku i krupnoći zrna majke i oca

semenskog kukuruza nameće potrebu prilagođavanja sejalica da bi se
ostvarila visoka preciznost setve. Pravilnim izvođenjem setve semen-
skog kukuruza treba da se stvore povoljni uslovi za istovremeno nicanje,
pravilan raspored biljaka, ujednačen razvoj i porast i istovremeno metli-
čenje, oplodnja i dozrevanje (Malinović et al., 1997).
152
Izbor i podešavanje sejalica za setvu semenskog kukuruza zavisi od

načina setve i osobina semena obe komponente semenskog materijala.
Većina savremenih sejalica uz odgovarajuću adaptaciju mogu zadovo-
ljiti zahtevima precizne setve semenskog kukuruza. Zahtevi za visokom
preciznošću rasporeda biljaka u redu i dubini setve semenskog kuku-
ruza, zbog potreba za što ujednačenijim nicanjem, porastom i sazreva-
njem, nameću potrebu da se setva obavlja visoko preciznim sejalicama
(Mehandžić i Malinović, 1990).
Brojna istraživanja su pokazala da mehaničko–pneumatski setveni
aparati ostvaruju bolji koeficijent preciznosti setve i ujednačeniji ras-
pored zrna u redu u odnosu na mehanički. Preciznost mehaničkih se-
tvenih aparata najčešće zavisi od ujednačenosti oblika i dimenzija zrna
i radnih brzina, u odnosu na mehaničko–pneumatske. To su osnovni
razlozi zbog čega se izbegava setva semenskog kukuruza sejalicama sa
mehaničkim setvenim aparatima.
Adaptacija preciznih sejalica za setvu linija semenskog kukuruza
podrazumeva pravilan izbor i podešavanje setvenih aparata i prenosnog
odnosa u sistemu pogona. Kod mehaničko–pneumatskih sejalica pored
pravilnog izbora i održavanja konstantnog, prenosnog odnosa u tran-
smisiji pogona setvenih aparata, veoma je važan izbor setvenih ploča
prema krupnoći i obliku zrna, posebno majke, a posebno oca. Izbor se
prvenstveno odnosi na prečnik otvora za prihvatanje zrna na pločama,
koje će za određeni oblik i dimenzije zrna obezbediti visoku preciznost
setve. Dimenzije zrna linija semenskog kukuruza su vrlo neujednačene
i često se razlikuju komponente oca i majke (tab. 12).
Tabela 12. Osnovni podaci o dimenziji i masi semena linija majke i oca standardnih
NS hibrida semenskog kukuruza
Table 12. Basic data on size and weight of mothers and fathers seed lines of standard
NS hybrid seed maize (Meši et al., 2008)
Hibridi / Hybrids
Karakteristike semena/ NS – 444 NS – 606
Seed characteristics
majka/ otac/ majka/ otac/
mother father mother father
Dužina/Lenght (mm) 6 – 10 9 – 12 9 – 12 8 – 11
Širina/Width (mm) 4–6 5–8 5–9 6 – 10
Debljina/Thickness (mm) 3–5 3–5 3–5 3–6
Masa 1000 zrna/1000 kernel weight (g) 210 300 267 279
153
Semenarstvo
Preciznost doziranja semena kod pneumatskih setvenih aparata za-

visi od krupnoće i oblika zrna kukuruza. Rezultati istraživanja Tadića i
Mešija (1991) pokazuju da se kalibriranim semenom kukuruza ostvaruje
preciznija setva u odnosu na standardnu doradu. Isti autori navode da
povećana preciznost rezultira i povećanjem prinosa do 5%. Iz navedenih
razloga prečnik otvora na setvenim pločama treba prilagoditi krupnoći
zrna po apsolutnoj masi i dimenzijama, posebno za komponente majke, a
posebno za komponente oca. Nepravilan izbor setvenih ploča može uma-
njiti preciznost rasporeda zrna u redu za 10–15%. Radna brzina sejalice
do granice 2,2 m/s, nema većeg uticaja na preciznost rasporeda zrna u
redu, ali utiče na ujednačenu dubinu setve, što je od posebnog značaja
kod semenskog kukuruza. Naknadnim usejavanjem oca u jednom ili dva
naknadna roka povećava se učešće ljudskog i mašinskog rada, kao i po-
trošnja goriva, u odnosu na istovremenu setvu obe komponente. Takođe
naknadnom setvom oca smanjena je mogućnost optimalne dubine setve,
jer se povećava procenat učešća pliće posejanog zrna (Meši et al., 2008).
Nega semenskog useva
Posle setve polje treba čuvati od ptica, posebno vrana i drugih šte-
točina koje uništavaju tek iznikle biljke. Kod nege useva posebnu pažnju
treba posvetiti prvoj fazi porasta kada su biljke veoma slabe i neotporne
i kada korovi mogu „ugušiti” usev (međuredna kultivacija, okopavanje).
Nega treba takođe da obezbedi održavanje zemljišne vlage naročito u
momentu oplodnje kada je ona veoma neophodna. Zakorovljenost use-
va remeti blagovremeno sazrevanje biljaka, pojavu bolesti i štetočina,
kao i pravilno obrazovanje i formiranje zrna. Nega semenskog kukuruza
je znatno složeniji proces nego što se često misli i od velikog je utica-
ja na visinu prinosa. Iz ovih razloga, počev od nicanja pa nadalje, sva-
kodnevno se mora pratiti razviće biljaka u cilju blagovremene primene
određenih mera nege–uništavanja pokorice, međurednog kultiviranja,
prihranjivanja, zaštite i dr.
U cilju obezbeđenja visokih i stabilnih prinosa i kvalitetnog semena,
semenski usevi se moraju adekvatno zaštititi od prouzrokovača biljnih
bolesti, štetočina i korova. Zaštita od podzemnih i nadzemnih štetoči-
na je takođe obavezna u semenskoj proizvodnji kukuruza. Poseban vid
154
zaštite predstavlja tretiranje semena sa fungicidima i insekticidima koji

štite seme u početnoj fazi vegetacije (Malidža et al., 2007).
Suzbijanje korova
Usporen rast i slabiji habitus biljaka inbred linija kukuruza u po-

četku vegetacionog perioda, ukazuju na njihovu visoku osetljivost na
prisustvo korova. Pored negativnog direktnog uticaja korova na rast bi-
ljaka inbred linija u početku vegetacije i prinos, kasnije prisustvo korova
otežava žetvu i indirektno može imati za posledicu gubitak prinosa i
smanjenje kvaliteta semena. Zbog slabije konkurentske sposobnosti bi-
ljaka inbred linija, suzbijanje korova predstavlja jednu od značajnijih
mera nege u proizvodnji hibridnog semena kukuruza. Usev semenskog
kukuruza je zakorovljeniji u poređenju sa merkantilnim i pored prime-
njenih herbicida, zbog povoljnijih uslova za rast korova, odnosno višoj
temperaturi i boljoj osvetljenosti tokom celog vegetacionog perioda.
Višegodišnja primena herbicida istog mehanizma i sličnog spektra de-
lovanja, uključujući gajenje kukuruza u monokulturi, vremenom je pro-
uzrokovala promene u korovskoj flori, što se najviše manifestovalo kroz
povećanje zastupljenosti pojedinih vrsta familije Poaceae u kukuruzu
(Dražić, 1996; Stefanović i Šinžar 1992, Stefanović, 1995, Stefanović et
al., 1998). Od travnih vrsta najveći ekonomski značaj ima divlji sirak
(Sorghum halepense), a poslednjih godina konstatovano je značajno ši-
renje drugih ekonomski štetnih i invanzivnih širokolisnih korova, među
kojima poseban značaj za proizvodnju kukuruza imaju: Ambrosia arte-
misiifolia, Abutilon theophrasti, Cirsium arvense, Xanthium strumarium,
Cannabis sativa i dr. (Vrbničanin et al., 2008ab, 2009).
Zbog ograničene primene pojedinih herbicida i otežanog suzbija-
nja korova u semenskoj proizvodnji u odnosu na merkantilnu, neop-
hodno je sprovođenje kombinacija različitih mera u okviru integralnog
sistema suzbijanja korova (Kovačević i Momirović, 1996, Simić et al.,
2004). Posebnu pažnju je potrebno posvetiti izboru parcele i preduse-
va. Poželjni su predusevi koji omogućavaju efikasno suzbijanje pojedi-
nih korova pre setve semenskog kukuruza. Ovo se posebno odnosi na
suzbijanje pojedinih višegodišnjih korova (Sorghum halepense, Cirsium
arvense, Sonchus arvensis, Convolvulus arvensis, Calistegia sepium i dr.)
155
Semenarstvo
koji se mogu efikasnije suzbiti u predusevima ili posle njihove žetve.

Suzbijanje korova u semenskom kukuruzu je efikasnije ukoliko su posle
žetve preduseva primenjeni preparati na bazi glifosata u cilju suzbijanja
višegodišnjih korova. Pored izbora polja, veliki značaj za smanjenje šte-
ta od korova imaju sve mere koje obezbeđuju optimalne uslove za rast
kukuruza i povećanje njegove konkurentne sposobnosti. Izbalansirana
mineralna ishrana, kvalitetna setva u optimalnom agrotehničkom roku,
optimalna gustina useva, zaštita od štetočina i dr., značajno povećavaju
konkurentsku sposobnost inbred linija prema korovima (Bogdanović et
al., 2000). Međuredno kultiviranje je veoma efikasna mera u suzbija-
nju korova. Ukoliko se primenjuju herbicidi posle nicanja, međuredno
kultiviranje ne izvoditi u najkraćem periodu 14 dana pre primene ovih
herbicida, a najranije 7 dana posle njihove primene (pod uslovom da
nisu prethodili stresni uslovi koji mogu umanjiti delovanje herbicida,
kao što su suša, niže temperature i dr.).
Proizvodnja semenskog kukuruza je mnogo zahtevnija sa agroteh-
ničkog stanovišta od merkantilnog kukuruza, uključujući strožije kriteri-
jume za izbor i primenu herbicida (Stefanović et al., 2000). Primena her-
bicida je redovna agrotehnička mera u proizvodnji hibridnog semena ku-
kuruza, iako u Srbiji nema registrovanih herbicida za ovu namenu (Janjić
i Elezović, 2011). Testiranje tolerantnosti inbred linija prema herbicidima
i davanje preporuka za primenu herbicida, obaveze su instituta i semen-
skih kompanija. Kao kod drugih ratarskih useva, na efikasnost prime-
njenih mera u suzbijanju korova u semenskom usevu kukuruza najčešće
utiču izbor herbicida i vreme njihove primene. Na izbor herbicida i vreme
njihove primene utiče veliki broj činilaca, pa je samim tim donošenje od-
luka o izvođenju ove mere veoma odgovoran zadatak. Presudan značaj
na izbor herbicida imaju prvenstveno informacije o tolerantnosti inbred
linija prema herbicidima, a zatim prisutni korovi u predusevima i semen-
skom kukuruzu, poznavanje spektra delovanja herbicida, cena herbicida,
osobine zemljišta, vremenski uslovi, plodored, raspoloživa mehanizacija,
organizacija drugih poslova na imanju i dr.
Većina samooplodnih linija kukuruza je osetljivija od hibrida pre-
ma herbicidima, a postojeća rešenja hemijskog suzbijanja korova u proi-
zvodnji merkantilnog kukuruza ne mogu se uvek primeniti u semenskom
usevu. Uvođenje novih inbred linija kukuruza u proizvodnju, nameće
stalnu potrebu ispitivanja njihove tolerantnosti prema herbicidima. He-
mijsko suzbijanje korova u kukuruzu mora biti zasnovano na proverenim
156
rešenjima, koja podrazumevaju primenu efikasnih herbicida poznate se-

lektivnosti prema usevu. Na ovaj način se izbegavaju negativne posledice
koje mogu nastati usled nepoznavanja selektivnosti herbicida prema po-
jedinim inbred linijama kukuruza. Selektivnost nije apsolutno svojstvo i
zavisi od interakcije biljke, herbicida i uslova spoljne sredine. Uz sve predo-
strožnosti i informacije o selektivnosti, usled neadekvatne primene i u stre-
snim uslovima, herbicidi mogu izazvati neželjene posledice u proizvodnji
semenskog kukuruza. Neki herbicidi (dikamba, sulfoniluree) mogu uticati
na kašnjenje faza metličenja i svilanja, što može imati za posledice slabu
oplodnju i umanjen prinos semena (Wych i Schoper, 1987, Malidža, 1995).
Na značajne razlike u osetljivosti inbred linija kukuruza prema pojedinim
herbicidima, ukazali su prvi ogledi sa uvođenjem u praksu herbicida 2,4-D
(Rossman i Staniforth, 1949). Od tada, dokumentovana je različita osetlji-
vost pojedinih genotipova kukuruza prema triazinima (Stefanović, 1977),
acetohloru (Landi et al., 1990), bentazonu (Fleming et al., 1988) i metola-
hloru (Rowe et al., 1990). Pored prethodno ispitivanih herbicida, takođe su
konstatovane razlike u osetljivosti između pojedinih samooplodnih linija
prema dikambi i različitim kombinacijama prethodno pomenutih herbici-
da (Stefanović, 1981; Ćirović i Glušac, 1993).
Sa narastajućim potrebama suzbijanja divljeg sirka i drugih travnih
korova u kukuruzu, u poslednje dve decenije se povećavao značaj sul-
fonilurea herbicida. Međutim, pojedini sulfonilurea herbicidi ispoljava-
ju agresivnije delovanje prema inbred linijama kukuruza u odnosu na
herbicide drugih hemijskih grupa (Stefanović, 1992; Green and Urlich,
1993; Malidža, 1995; Malidža et al., 1996; Stefanović et al., 1995, 1999,
2000). Između pojedinih sulfonilurea herbicida postoje razlike u selek-
tivnosti, pri čemu je nikosulfuron u većini slučajeva bio selektivniji od
rimsulfurona i primisulfuron-metila. Preparate na bazi nikosulfurona i
foramsulfurona koristiti samo ako je zaista neophodno i isključivo kod
linija koje su tolerantne prema sulfonilurea herbicidima. Organizator
proizvodnje je dužan da prethodno informiše proizvođača semenskog
kukuruza o osetljivosti roditeljskih komponeneti hibrida prema sul-
fonilurea herbicidima, namenjenim za prvenstveno suzbijanje divljeg
sirka iz rizoma i drugih travnih korova posle njihovog nicanja. Posle
primene ovih preparata, može se javiti hloroza najmlađih listova i krat-
kotrajan zastoj u rastu biljaka tolerantnih linija. Ove pojave su prola-
znog karaktera, ukoliko je preparat primenjen u preporučenoj količini,
fenofazama inbred linija i pri optimalnim vremenskim uslovima.
157
Semenarstvo
Slika 15. Simptomi fitotoksičnosti nikosulfurona kod osetljive inbred linije

Figure 15. Nicosulfuron damage to susceptible inbred line (Malidža, 2009)
Razlike u osetljivosti između linija prema sulfonilurea herbicidima

mogu biti čak do 50 000 puta Green (1998). Inbred linije kraće vegetacije
(FAO 100-200) uglavnom su osetljivije prema ovoj grupi herbicida u od-
nosu na linije duže vegetacije. U zavisnosti od osetljivosti linija, simtomi
fitotoksičnosti se manifestuju od slabo uočljive hloroze najmlađih listova,
deformacija i slepljivanja listova, pojavu antocijan boje na listovima i ugi-
nuća biljaka (sl. 15) (Stefanović et al., 1999; Malidža, 2008a). Za osetljivost
inbred linija kukuruza prema sulfonilureama odgovoran je jedan recesivan
gen (Harms et al., 1990; Green et al, 1993; Kang, 1993). Za prevođenje oset-
ljivih linija u tolerantne prema sulfonilurea herbicidima, prethodni autori
predlažu metod povratnog ukrštanja. Da bi hibrid kukuruza bio tolerantan
prema ovoj grupi herbicida, potrebno je da barem jedna od roditeljskih
komponenti poseduje tolerantnost. Takođe, kod većine drugih herbicida
tolerantnost se nasleđuje monogeno, a u retkim slučajevima sa dva gena.
Uvođenjem u praksu nekoliko novih herbicida inhibitora sinteze ka-
rotenoida u poslednjih deset godina je ostvaren napredak u suzbijanju
korova u semenskom kukuruzu. Razlog tome je što se novi herbicidi ove
grupe (mezotrion, tembotrion i topramezon), odlikuju širokim spektrom
158
delovanja i ujedno odličnom selektivnošću prema inbred linijama kuku-

ruza, zbog čega se u poslednjih nekoliko godina ubrajaju među značajni-
je herbicide za proizvodnju hibridnog semena kukuruza. Odlična selek-
tivnost ovih herbicida je potvrđena u dvogodišnjim ispitivanjima na 40
inbred linija kukuruza (Malidža, 2008b). Izoksaflutol je takođe predstav-
nik ove grupe, ali se nije primenjivao u semenskom kukuruzu zbog osetlji-
vosti većeg broja inbred linija kukuruza prema ovom herbicidu (Simmons
and Kells, 2003). Međutim, rezultati naših ogleda pokazuju da se selektiv-
nost ovog herbicida prema inbred linijama značajno menja dodavanjem
protektanta ciprosulfamida. Ova kombinacija je ispoljila odličnu selektiv-
nost prema većini ispitivanih linija, uključujući i pojedine veoma osetljive
genotipove prema izoksaflutolu. Ciprosulfamid je značajno povećao selek-
tivnost izoksaflutola, što ukazuje na mogućnost primene ove kombinacije
u proizvodnji većine ispitivanih linija (Malidža et al., 2010).
Da bi se obezbedio što duži period bez prisustva korova, od presud-
nog značaja je izbor vremena primene herbicida. U semenskoj proizvod-
nji kukuruza hemijsko suzbijanje korova se ostvaruje primenom: a) her-
bicida posle setve a pre nicanja, b) herbicida posle nicanja (jednokratno ili
dvokratno) i c) herbicida posle setve a pre nicanja i posle nicanja.
Najrizičnije je suzbijanje korova zasnovano samo na jednokratnoj
upotrebi herbicida posle nicanja, zbog otežanog određivanja optimalnog
vremena njihove primene. Kombinovana primena herbicida pre i posle ni-
canja kukuruza predstavlja efikasniji i sigurniji način suzbijanja korova u
odnosu na jednokratnu primenu herbicida samo pre ili posle nicanja use-
va. Takođe, ovim načinom obezbeđuje se konzistentno suzbijanje ekonom-
ski najznačajnijih korova u dužem vremenskom periodu i nepovoljnijim
uslovima za delovanje zemljišnih herbicida. Primena zemljišnih herbicida
omogućuje fleksibilniju primenu i mogućnost odlaganja tretmana posle
nicanja, čime se rizik od zakasnelog suzbijanja korova svodi na minimum.
Preporuke herbicida i njihovih kombinacija prikazane su u tabeli 13.
Proizvodnja semena hibrida kukuruza tolerantnih prema herbicidu
cikloksidimu se razlikuje od proizvodnje semena drugih hibrida zbog
jedinstvene mogućnosti primene ovog herbicida i efikasnijeg suzbijanja
travnih korova. Takođe, cikloksidim je selektivniji prema kukuruzu od
drugih herbicida za istu namenu (Malidža et al., 2007). Tolerantnost kuku-
ruza prema cikloksidimu dobijena je selekcijom u kulturi tkiva, a način na-
sleđivanja ovog svojstva je parcijalna dominacija (Parker et al., 1990). Da bi
se proizvelo seme hibrida za ovaj sistem proizvodnje, neophodno je da su
159
Semenarstvo
Tabela 13. Preporuke herbicida za primenu u proizvodnji semena kukuruza

Table 13. H
erbicide recommendations for use in maize seed production
(Malidža et al., 2010)
Količina Vreme
Herbicidi i aditivi/ Preparati/ preparata/ primene**/
Herbicides and adjuvants Products Product rate Application
(L,kg/ha) Time
s-metolahlor + terbutilazin Gardoprim Plus Gold 4
Posle setve
dimetenamid-P + terbutilazin Akris 3,5 a pre nica-
s-metolahlor + mezotrion Camix 2 nja/
s-metolahlor + mezotrion Pre-emer-
Lumax 3,5
+ terbutilazin gence
izoksaflutol + ciprosulfamid Merlin flexx 0,4
tembotrion Laudis 1,5-2
mezotrion + okvašivač Callisto + Atplus 0,25 + 1
topramezon + okvašivač Clio + Dash 0,15 + 1
nikosulfuron Motivell i dr. 1-1,25 Posle nica-
nja
foramsulfuron Equip 2-2,5
Post-emer-
foramsulfuron + tembotrion Equip + Laudis 2 + 1,5 gence
nikosulfuron + topramezon Motivell + Clio 1 + 0,15
nikosulfuron + mezotrion Motivell + Callisto 1 + 0,2
foramsulfuron + mezotrion Equip + Callisto 2 + 0,2
roditeljske komponente hibrida tolerantne prema cikloksidimu. Dosadaš-

nja iskustva potvrđuju superiornost ovog sistema u odnosu na alternativne
sisteme suzbijanja travnih korova u kukuruzu (Malidža i Orbović, 2004).
U ovoj proizvodnji primenjuje se preparat na bazi cikloksidima najčešće u
preporučenim količinama za suzbijanje divljeg sirka iz rizoma (Focus ul-
tra, 1,5-2 l/ha). Količina preparata se prilagođava najotpornijoj korovskoj
vrsti, pri čemu se istovremeno kontroliše i genetička čistoća inbred linija.
Roditeljske linije hibrida tolerantnih prema cikloksidimu, ispoljavaju vi-
soku tolerantnost prema preporučenim i dvostruko uvećanim količinama
cikloksidima (Malidža et al., 2007). Optimalno vreme primene preparata
Focus ultra je posle nicanja kukuruza, kada su travni korovi u fazi 3 do 5
listova i nezavisno od fenofaze kukuruza. Za proširenje spektra delovanja,
odnosno za suzbijanje i širokolisnih korova, preporuka je da se preparat
na bazi cikloksidima primeni sa jednim od preparata na bazi mezotriona
ili tembotriona. Prethodno pomenute kombinacije odlikuju se izuzetnom
selektivnošću prema usevu i efikasnošću u suzbijanju korova, što značajno
olakšava suzbijanje korova i garantuje uspešnu proizvodnju.
160
ZAŠTITA OD ŠTETOČINA
Kukuruzni plamenac – Ostrinia nubilalis
Kukurzni plamenac se ubraja u ekonomski značajnije štetočine

kukuruza u Vojvodini, Slavoniji, Republici Srpskoj i u dolinama reka.
Usled napada ove štetočine, prinos kukuruza može biti smanjen i do
25% pa i više. (Sekulić et al., 1996)
Odrasle jedinke su sposobne da prelete i po 10 kilometara u po-
trazi za odgovarajućim domaćinom za polaganje jaja. Za polaganje jaja
odraslim jedinkama treba voda. Nedostatak vode isto tako sprečava
transformaciju larve u lutku. Brojnost populacije zavisi od padavina u
proleće i leto. (Frolov, 1998)
Odrasle jedinke pokazuju polni dimorfizam, mužjaci su manji i ta-
mnije obojeni od ženki, sa rasponom krila 23–32 mm (Frolov, 1998).
Odrasli insekti su svetložute do sivosmeđe boje. Odrasle gusenice su
prljavosive boje i kada odrastu, dostižu dužinu do 25 mm. Ima dve do
tri generacije godišnje. Prezimi lutka u kukuruzovini. Leptiri su prisutni
gotovo bez pauze od početka maja do sredine oktobra. Najviše leptira
prve generacije se pojavi u periodu krajem maja i početkom juna, ali taj
period varira i po dve nedelje pre i posle ovog perioda. Leptiri su aktivni
uglavnom u večernjim časovima i noću. Posle parenja, ženke najčešće
odlažu jaja na naličje listova, pretežno uz glavni nerv liske. Jajna legla
imaju 15 do 20 jaja. Ispiljene gusenice kreću se ka rukavcima listova,
oštećujući lišće praveći sitne otvore nepravilnog oblika. Oko rukavaca
listova ili u zoni klipova gusenice se ubušuju u stabljike (sl. 14). Guse-
nice prave štete na metlici, stablu, svili i klipu kukuruza. Najviše leptira
druge generacije leti krajem jula i početkom avgusta. Ispiljene gusenice
se hrane prvenstveno na kukuruzu ali i plodom paprike, paradajza sun-
cokretom, prosom i pasuljem (Sekulić et al., 2005). Pošto se gusenice
ubušuju u biljku, veoma je važan momenat suzbijanja.
161
Semenarstvo
Slika 16. Oštećenja na listu i kretanje gusenice ka rukavcu na ubušenje

Figure 16. Leaf damage and appearance of the caterpillar (Popov, 2010)
Redovno se prati dinamika brojnosti leptira kukuruzovog plamenca
na svetlosnim klopkama i intenzitet napadnutih biljaka kukuruza po ge-
neracijama štetočine u više lokacija u Vojvodini. Na osnovu registrova-
nog broja leptira i odnosa polova utvrđuje se vreme masovnog polega-
nja jaja, nakon čega sledi pregled biljaka u polju i utvrđivanje intenziteta
napada prve generacije. Ukoliko je napadnuto preko 5–10% biljaka u u
šećercu, 15–20% u semenskom i 30–40% u merkantilnom kukuruzu,
preporučuju se mere suzbijanja primenom insekticida.
Za suzbijanje je najbolje koristi preparate na bazi cipermetrina, del-
tametrina, fenvalerata i piremetrina, kao i neko biološko sredstvo.
Pamukova sovica – Helicoverpa armigera Hubn.
Pamukova sovica je izuzetno opasna polifagna štetočina koja najče-

šće napada kukuruz u periodu pojave metlice i svile. Dužina tela leptira
pamukove sovice je 15–17mm, a raspon krila 30–35 mm. Prednja krila su
sivkastozelenkasta ili crvenkastosmeđa, sa tamnom bubrežastom pegom
u sredini, a zadnja su žutosmeđa, sa širokom tamnom prugom pri kraju.
Jaja su u prečniku od 0,4 do 0,5 milimetara, kruškastog oblika, sa spljo-
štenastim bazalnim delom. Sveže položena jaja su sjajna i žutobele boje, a
pre piljenja larvi postaju tamno smeđa. Boja gusenica je vrlo promenjiva,
u osnovi sivozelena do crvenkastomrka, sa tamnim talasastim uzdužnim
linijama na leđima, na trbušnoj strani žuta. Odrasle gusenice dugačke su
35–40mm. Lutka je crvenkastosmeđa (Sekulić et al, 2004).
162
Slika 17. Oštećenja na svili i vrhu klipa

Figure 17. Damage to the silk and the top of cob (Popov, 2010)
Godišnje pamukova sovica razvija u našim uslovima dve do tri ge-

neracije. Prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu. Leptiri lete od maja
do oktobra. Najbrojniji su u maju-junu, a naročito u avgustu-septem-
bru. Oplođene ženke polažu u proseku oko 500 jaja, pre svega na gene-
rativne organe biljaka. Celokupno razviće jedne generacije tokom leta
traje u proseku 25–40 dana. Ispiljene gusenice u početku izgrizaju svilu,
a potom nedozrela zrna vrhova klipa (sl. 15).
Gusenice se takođe zavlače pod komušinu gde izgrizaju čitave redo-
ve zrna, a kasnije buše hodnike u kočankama ispunjene izgrizotinama i
izmetom (sl. 18).
Zbog načinjenih otvora dolazi do jačeg napada prouzrokovača ple-
snivosti klipa (Fusarium spp.) i drugih patogena (Sekulić et al, 2004).
Slika 18. Ubušenje u klip i oštećenja klipa

Figure 18. Caterpillars entering to the cob (Popov, 2009)
163
Semenarstvo
Integralni koncept suzbijanja
Suzbijanje pamukove sovice i umanjenje štete je moguće prime-

nom integralnog koncepta, koristeći pri tome sve raspoložive moguć-
nosti: agrotehničke, biološke, hemijske i druge mere. Od agrotehnič-
kih mera smanjenju brojnosti štetočina osobito doprinosi uništavanje
korova, obrada zemljišta, vreme setve itd. Uništavanje korovskih bi-
ljaka u cvetu i uopšte higijena polja doprinosi smanjenoj dopunskoj
ishrani imaga, što dovodi do smanjenja nosivosti ženki. Dublja obrada
zemljišta u jesen može dovesti do visoke redukcije prezimljujućih lu-
taka (i do 84 %). U biološkom suzbijanju pamukove sovice parazitoidi
jaja (vrste roda Trichogramma) mogu u visokom procentu redukovati
populaciju ove štetočine. Takođe, u svetu se koriste i biološki prepara-
ti na bazi bakteruje Bacilus thuringiensis, kao i neki entomopatogeni
virusi.
Hemijsko suzbijanje može biti potrebno na semenskim usevima ku-
kuruza. U cilju saopštavanja kratkoročne prognoze, neophodno je pra-
titi dinamiku leta leptira (svetlosnim ili, još bolje, feromonskim klopka-
ma), polaganje jaja i piljenje gusenica na biljkama, da bi se utvrdio pravi
momenat za eventualno suzbijanje. Kod nas ovi pragovi nisu utvrđeni.
Tretiranja se izvode nakon 5–6 dana nakon početka masovnog polega-
nja jaja, odnosno kada dominiraju mlađi uzrasti gusenica (L1-L2). Za
suzbojanje se mogu koristiti isti preparati kao i za suzbijanje kukuru-
znog plamenca.
Na množenje i razviće ove vrste povoljno deluju više temperature i
padavine s proleća, te visoka temperature tokom leta. Optimalna tem-
peratura razvića iznosi čitavih 22–28°C. Veću pojavu i štete od pamuko-
ve sovice moguće je očekivati u godinama kada je temperatura vazduha
i suma padavina u periodu proleće-leto, tokom dve ili više uzastopnih
godina prelaze višegodišnji prosek. Dakle, dalje širenje i štetnost ove
vrste u našoj zemlji zavisiće u mnogome od klimatskih uslova u nared-
nom periodu. Radi određivanja potrebe za suzbijanjem, češće treba pre-
gledati ugrožene useve na prisustvo i brojnost položenih jaja i gusenica
(Sekulić et al., 2004).
164
Kukuruzna zlatica – Diabrotica virgifera virgifera LeConte
Od pojave nove štetočine kukuruza, kukuruzne zlatice Diabrotica

virgifera virgifera LeConte (1992) prati se njeno širenje na teritoriji Sr-
bije, a od 1998. godine i na teritoriji Republike Srpske. Praćenje širenja
se izvodi primenom feromonskih „Csalomon” i žutih „Pherocon Multi-
gard” klopki. Na osnovu dnevne brojnosti imaga uhvaćenih na klopke
određuje se nivo brojnosti populacije štetočine. Pragom ekonomskog
značaja smatra se dnevna brojnost preko 6 jedinki za 24 sata po žutoj
klopki. Odrasle zlatice prave štete na svili i ishranom uzrokuju njeno
skraćivanje. Posledica skraćivanja svile pre nego što je nastupila oplod-
nja smanjuje broj zrna na klipu.
Međuredno kultiviranje
Posle setve kukuruza, kao i u toku vegetacije veoma često se obra-

zuje pokorica koja pored ostalih negativnih uticaja otežava klijanje, ni-
canje i razvoj biljaka. Međurednim kultiviranjem se na površini zemlji-
šta stvara rastresiti sloj koji doprinosi provetravanju zemljišta, sprečava
isparavanje vode, uništavaju korovi u fazi nicanja, pospešuje aeracija
zemljišta i aktivnost mikroorganizama, kao i mineralizacija organske
materije i indirektno utiče na uništavanje zemljišnih štetočina.
Međuredno kultiviranje se najčešće obavlja dva puta. Efikasnost
primene međurednog kultiviranja zavisi od stanja zemljišta i biljaka ku-
kuruza, rokova izvođenja, izbora kultivatora i pogonskih mašina, reži-
ma rada, broja kultiviranja i dr. Prvo međuredno kultiviranje obavlja se
u fazi 3–4 lista kukuruza, dok se drugo međuredno kultiviranje prime-
njuje pri visini biljaka kukuruza 20–25 cm. Prva međuredna kultivacija
obavlja se na dubinu 10–12 cm, dok druga na 6–8 cm.
Mehaničko–hemijska nega je obavezna mera aeracije useva, razbi-
janja pokorice i uništavanja korova. Prema Malinoviću i sar. (2008), naj-
bolje rezultate u praksi ostvaruju samonavođeni kultivatori, opremljeni
za redukovanu primenu pesticida.
165
Semenarstvo
Navodnjavanje
Navodnjavanje semenskog useva kukuruza je jedan od najvažnijih

faktora, a često i limitirajući za postizanje visokih i stabilnih prinosa po
jedinici površine.
Potrošnja vode od strane biljaka je složen biofizički proces koji zavi-
si od kompleksnog delovanja brojnih činilaca, pre svega, od obezbeđe-
nosti biljaka vodom, faktora spoljašnje sredine, biljne vrste, tipa zemlji-
šta i njegovih vodno–fizičkih osobina (Pejić, 1999).
Semenski kukuruz, u odnosu na merkantilni, ne troši velike količi-
ne vode, ali su roditeljske komponente daleko osetljivije na deficit vla-
ge i nedostatak padavina. Ta osetljivost je naročito izražena u periodu
cvetanja kada usled pojave visokih temperatura i čestih sušnih perioda
izostane potpuna oplodnja što dovodi do značajnog smanjenja prinosa.
Naime biljke semenskog kukuruza su manje, sa manjom lisnom povr-
šinom i slabije razvijenim korenovim sistemom, što ga čini manje tole-
rantnim prema deficitu vode u zemljištu.
Najčešći uzrok smanjenja prinosa kukuruza u našim agroekološ-
kim uslovima jeste nedostatak, kao i neravnomeran i neujednačen ras-
pored padavina tokom letnjih meseci: juni, juli i avgust. U literaturi se
sreću različite vrednosti ETP kukuruza u zavisnosti od pedoklimat-
skih karakteristika datog područja. ETP kukuruza u agroekološkim
uslovima Vojvodine iznosi od 470 do 540 mm (Bošnjak i Pejić, 1998;
Pejić, 1999).
Potrebe semenskog kukuruza za vodom tokom vegetacije nisu iste
u svim fazama rasta i razvića. Uopšte uzevši kukuruz najviše zahteva i
troši vodu u periodu 7–10 dana pre metličenja do kraja cvetanja, od-
nosno oplodnje. Počevši od setve potrebe kukuruza za vodom rastu i
dostižu najviše vrednosti u letnjem periodu: junu, julu i avgustu, a za-
tim opadaju do zrenja, što je povezano sa rastom i razvićem kukuruza,
kao i promenom meteoroloških uslova u vegetacionom periodu. Boš-
njak (1987) je utvrdio mesečne potrebe kukuruza za vodom u našim
agroekološkim uslovima, koje za april iznose do 20 mm, maj: 30–60
mm; jun: 90–110, juli i avgust: 100–120 i septembar: 50–60 mm.
Osetljivost na nedostatak vode u zemljištu je različita između inbred
linija, različitih kombinacija inbred linija i hibrida semenskog kukuru-
166
za. Pored navedenog, kod različitih inbred linija i hibrida stres biljaka
izazvan nedostatkom vode u zemljištu, počinje pri različitom nivou pri-
stupačnosti vode u zemljištu.
Istovremena pojava visokih temperatura, niske relativne vlažnosti
vazduha i niske vlažnosti zemljišta, predstavlja ozbiljan problem i stvara
velike poteškoće u oplodnji semenskog kukuruza, što najčešće rezultira
niskim prinosima. Drugi kritični period semenskog kukuruza prema
vodi je druga i treća nedelja posle svilanja, odnosno u periodu formi-
ranja i početka nalivanja zrna. Nedostatak lakopristupačne vode u ze-
mljištu u ovom periodu, kao i prisustvo visokih temperatura vazduha
dovodi do izumiranja već začetih i formiranja zrna samooplodnih linija.
U izrazito sušnim godinama, zbog smanjenja klipa, slabe oplodnje i ja-
lovosti biljaka, prinos zrna je izrazito nizak, a može i da se ne formira
(Dragović i Ćirović, 1994).
U klimatskim uslovima Vojvodine ukupne potrebe semenskog ku-
kuruza za vodom variraju i iznose od 460–530 mm u zavisnosti od me-
teoroloških uslova godine (Bošnjak, 2004). Takođe je neophodno po-
znavati dinamiku potreba kukuruza za vodom u pojedinim periodima
vegetacije, s obzirom na to da one nisu iste u pojedinim fazama rasta i
razvića. Uopšte uzevši kukuruz najviše zahteva i troši vodu u periodu
7–10 dana pre metličenja do završetka oplodnje.
Semenski kukuruz se najčešće navodnjava veštačkom kišom. Ve-
štačka kiša nije pogodan način navodnjavanja u vreme oplodnje, jer
voda spira polen sa metlica. U ekonomski snažnim zemljama u ko-
jima je proizvodnja semenskog kukuruza visoko razvijena, kao što
su SAD dominira navodnjavanje iz brazda, jer je kukuruz, načinom
setve i razmakom redova, vrlo podesan za navodnjavanje brazdama.
Zalivanje je najbolje izvršiti neposredno 3–4 dana pre početka me-
tličenja. Ukoliko se u ovom periodu usev zalije sa 40–50 mm vode,
vlaga će se zadržati u zemljištu do kraja oplodnje. U SAD u proi-
zvodnji semenskog kukuruza u toku vegetacije primenjuje se više
puta navodnjavanje i to: jedno navodnjavanje pre setve, jedno u pe-
riodu metličenja i još 2–3 u kasnijim fazama u periodu formiranja i
nalivanja zrna.
167
Semenarstvo
Berba semenskog kukuruza
Berba semenskog kukuruza je prvi od više faktora koji su od pre-

sudnog značaja za kvalitet semena, jer pri ovom procesu dolazi do me-
haničkih oštećenja semena. Berba semenskog kukuruza počinje kada je
seme dostiglo punu fiziološku zrelost.
Poznato je da kukuruz, kao i ostala žita, prolazi kroz određene faze
dozrevanja. Poznavanje ovih faza, a posebno dinamike nakupljanja or-
ganske materije u zrnu i analogno tome, smanjenja sadržaja vlage u
zrnu, od presudnog je značaja za određivanje momenta i načina berbe
semenskog kukuruza.
Visoka vlaga direktno utiče na:
• smanjenje osipanja zrna u toku berbe,
• smanjenje negativnog uticaja delovanja različitih patogena i šte-
točina,
• smanjenje rizika od nepovoljnog uticaja ranih jesenjih mrazeva.
Pri berbi semenskog kukuruza treba voditi računa da zrno ostane
mehanički nepovređeno. Oštećenja semena koja nastaju prilikom berbe
mogu biti unutrašnja i spoljašnja. Obe vrste oštećenja mogu uticati na
kvalitet semena što se može videti prilikom klijanja semena, odnosno
povećanjem broja nenormalnih klijanaca ili neklijalog semena. Da li će
oštećenja semena biti zastupljena u većem ili manjem stepenu zavisi od:
tipa hibrida, tipa berača i vlažnosti semena u vreme berbe. Različiti hi-
bridi različito su osetljivi na postupke berbe. Tip berača znatno utiče na
kvalitet semena odnosno na stepen oštećenja semena.
Vreme berbe kukuruza u najvećem stepenu zavisi od dužine vege-
tacije, genetskih karakteristika hibrida, kao i ekoloških faktora (sume
temperatura i sume padavina u toku vegetacije i rasporeda istih). Sa ber-
bom semenskog useva kukuruza treba započeti u vreme kada zrno sadr-
ži od 25 % do 35% vode, u proseku oko 30%, jer se time postiže sledeće:
• izbegava se kašnjenje u berbi, koje mogu prouzrokovati česte kiše,
• smanjuje se opasnost oštećenja semena od od pojave ranih jese-
njih mrazeva,
• smanjuju se gubici usled oštećenja od prouzrokovača štetočina,
bolesti klipa i stabljike,
• izbegavaju se veliki gubici usled krunjenja previše suvog zrna (sa
vlagom 15–22%), naročito kod slabo ozrnjenih klipova.
168
Oštećenja od mraza su veliki rizik u proizvodnji semena kukuruza.

Po pravilu, sav semenski kukuruz bi trebalo obrati pre nastupa jačih je-
senjih mrazeva (– 2 do – 4°C), jer je to garancija visokog kvaliteta seme-
na. Oštećenja od mraza zavise od nekoliko faktora:
• temperature i dužine izlaganja negativnim temperaturama,
• prisustva komušine,
• sadržaja vode u zrnu, odnosno zrelosti semena
• intenziteta sušenja nakon izlaganja mrazu i dr.
A - klijavost (topli test) /

germination (standard test)
B - energija klijanja /
Energy of germination
C - Klijavost (hladni test) /
Germination (Cold test)
Suva materija u semenu (%) / Seed dry matte (%)
Slika 19. Uticaj rokova berbe na kvalitet semena samooplodne linije B 73

Figure 19. Influence of harvest time on seed quality of selfpolinated line 73
(Ćirović, 1990)
169
Semenarstvo
Fiziološki nedozrelo seme je najosetljivije na oštećenja od mraza i

nisu retki slučajevi potpunog propadanja semenskih useva određenih
hibrida u pojedinim nepovoljnim godinama usled delovanja niskih
temperatura na fiziološki nedozrelo seme.
Sa slike 19 se vidi da se može teoretski pristupiti berbi sa 56% suve
materije u zrnu kukuruza. Sa smanjenjem vlage u zrnu na ispod 25%
dolazi do opadanja semenskih kvaliteta naročito ako je vreme hladno i
vlažno, što nedvosmisleno pokazuje da je najbolje početi berbu kada je
vlaga u zrnu između 32 % i 35%.
Berba semenskog useva kukuruza danas se najčešće obavlja samo-
hodnim, ređe vučenim, beračima posebno podešenim za berbu semen-
skih useva u cilju što manjeg mehaničkog oštećenja semena. Berba se
takođe najčešće vrši beračima koji imaju samo otkidačke lance. Ova-
kvim načinom berbe smanjuju se oštećenja zrna kao i povrede semena
(sl. 20). Vreme od momenta berbe do početka sušenja mora da bude što
kraće (4–6 h). Svako zadržavanje klipa u dužem vremenskom periodu
u odnosu na predviđeno vreme direktno negativno utiče na smanjenje
klijavosti.
Kod mašinske berbe treba voditi računa o podešenosti mašina za
kvalitetan rad. Često se o ovom ne vodi dovoljno računa pa su gubici
prinosa pri berbi vrlo visoki. U ovakvim slučajevima potrebno je obaviti
ručnu korekciju rada mašina tj. prikupljanje neobranih klipova. Ručnoj
berbi pribegavaju manji proizvođači semena ili kada usled nepovoljnih
vremenskih prilika nije moguće koristiti berače punim kapacitetom. Dru-
gi uzrok gubitaka prinosa
i kvaliteta semena je ošte-
ćenje zrna pri berbi ili
drugim manipulacijama
sa klipom ili semenom o
čemu takođe treba voditi
računa. Upotreba kom-
bajna pri žetvi nije do-
zvoljena, jer nije moguće
izvršiti ni zakonom pred-
viđeni pregled klipa u pri-
jemnom košu.
Slika 20. Berba semenskog kukuruza
Figure 20. Seed maize harvest (Branković, 2010)
170
DORADA SEMENA
Dorada hibridnog semena kukuruza je tipična procesna tehnologija

koja obuhvata niz tehnoloških postupaka kojima se podvrgava natural-
no seme – proizvedeno i primarno dorađeno seme pre finalne dorade i
pakovanja, kako bi se pripremilo za setvu i istovremeno povećala njego-
va upotrebna vrednost.
Proizvodnja hibridnog semena kukuruza vrši se, za jednu hibridnu
kombinaciju, na više lokacija u svakoj godini. Na taj način se dobija na-
turalni semenski materijal različit, pre svega, po zastupljenosti frakcija
oblika i veličine semena, kao i u fiziološkim osobinama. Sastav natural-
nog semenskog materijala hibridnog semena kukuruza direktna je po-
sledica delovanja agroekoloških uslova u toku proizvodnje semenskog
useva.
Ova procesna tehnologija, kada se primeni kao frakcionisanje–ka-
libriranje hibridnog semena kukuruza daje dva važna semenarsko–teh-
nološka i agrotehničko–tehnološka rešenja: ujednačavanje semena po
obliku, veličini i masi u svakoj frakciji semena (mehaničko ujednača-
vanje od značaja za tačnu i pouzdanu setvu); ujednačavanje fizioloških
osobina semena u frakcijama oblika i veličine (ujednačavanje klijanja
semena i nicanja klijanaca čime se obezbeđuje potrebna gustina useva i
ujednačeno odvijanje fenofaza).
Dorada semena se vrši u nekoliko faza:

• prijem i sušenje klipa,
• krunjenje i transport zrna u skladište,
• čišćenje semena,
• kalibriranje semena,
• utvrđivanje kvaliteta,
• hemijsko tretiranje semena,
• pakovanje i skladištenje dorađenog semena.
171
Semenarstvo
Prijem, sušenje i krunjenje semena
Posle berbe kukuruz se u klipu transportuje u doradni centar. Ulaz

robe je preko vage na kojoj se meri masa unete robe. Nakon merenja
masa klipova se odvozi do prijemnog bunkera. Iz prijemnog koša se
uzima uzorak klipa i tom prilikom se procenjuje procenat oplodnje,
zdravstveno stanje, oštećenje zrna, prisustvo primesa i dr. U laboratoriji
se zatim određuje sadržaj vlage.
Prvi deo procesa dorade semena sastoji se iz dve faze. Prva faza
obuhvata prijem, sušenje, krunjenje i skladištenje naturalnog semena, a
druga faza je potpuna dorada semena i njegovo privođenje standardima
koje mora da zadovolji kako bi bilo priznato kao semenska roba i time
se omogućilo njegovo stavljanje u promet.
U zavisnosti od kapaciteta centra najčešće se projektuju dva prije-
mna bunkera jedan do drugog. Bočne strane bunkera su pod uglom, a
na donjem delu je ugrađen vibracioni trakasti transporter za ravnomer-
no izuzimanje klipova. Vibracioni transporter koji izuzima klipove šalje
ih na kosi trakasti transporter, a ovaj direktno na sto za prebiranje.
Mehanizovana berba semenskog kukuruza podrazumeva komu-
šanje, odnosno dokomušavanje kao neizbežan tehnološki postupak.
Komušanje klipa semenskog kukuruza na doradnim centrima kod
nas obavlja se različitim tipovima komušača, ali i ručno. Kod nas su u
primeni dve varijante komušanja: prva koja podrazumeva komušanje
kompletne mase primljenog klipa i druga kada se iz mase primljenog
klipa pre komušanja izdvaja okomušan klip.
Nakon berbe potrebno je vršiti prebiranje klipova i odstranjivanje
netipičnih, nedozrelih i delom bolesnih klipova, eventualno klipova sa
isklijalim zrnima, uz dodatno komušanje. U tu svrhu se odabere nekoli-
ko tipičnih klipova (po morfološkim svojstvima) i postavi na vidno me-
sto kao uzorak, prema kojem će radnici vršiti prebiranje. Komušanje je
naročito izraženo kod nekih roditeljskih komponenata kod kojih nakon
berbe beračima ostaje komušina delom ili sva na klipu. Sušare najčešće
imaju ugrađenu stacioniranu komušaljku koja, vrlo efikasno rešava pi-
tanje dodatnog komušanja, posebno kod onih roditeljskih komponenti
kod kojih je ručno komušanje vrlo težak i naporan posao. Komušaljka
na kojoj se nalaze gumeni valjci maksimalno smanjuje oštećenje zrna.
172
Komušačima se postiže brži prijem vlažnog klipa u komore sušare,

ali njihov nedostatak se ogleda u tome što njihov rad podrazumeva i
određeni stepen gubitka semena.
Gubici prilikom komušanja naročito su izraženi, ukoliko je stepen
oplodnje niži. Procenat gubitaka uvećava se i sa smanjenjem sadržaja
vlage zrna (niža vlažnost – veći gubici).
Za vreme transporta pokretnom trakom ručno se uklanjaju svila
i komušina koje se odvajaju na paralelnu traku koja ide ispod trake sa
klipom. Sa prebirnih traka klip ide u sušaru koja se sastoji iz binova
različitog kapaciteta za prijem klipa. Tretman kukuruza u sušari sastoji
se iz tri faze:
• Punjenje binova uz delimično produvavanje zbog sitnog otpada
• Zagrevanje
• Sušenje
Režim sušenja se mora prilagoditi genetičkom materijalu zrna i nje-
govoj ulaznoj vlažnosti. Različiti genetički materijali se različito pona-
šaju u procesu sušenja. U principu kad je vlažnost zrna veća, klip se u
početku suši na nižoj temperaturi (do 35°C) – indirektno sušenje. Kada
se vlažnost zrna smanji na 22-23% povećava se temperatura vazduha na
42°C (Babić et al., 1994).
Da bi se mogao pravilno izvesti proces sušenja semenskog kukuru-
za neophodno je dobro poznavati termodinamičke osobine vazduha za
sušenje (relativnu vlažnost, temperaturu suvog termometra, tempera-
turu vlažnog termometra, tačku rose, entalpiju, specifičnu zapreminu
vazduha, i dr.), osobine semena (ravnotežnu vlažnost semena, vrste veze
vlage sa semenom, kretanje vlage u semenu, specificnu toplotu semena
i maksimalno dozvoljene temperature za sušenje semena), osobine pro-
toka vazduha kroz sloj klipa ili semena (brzine vazduha kroz sloj, otpor
strujanju vazduha kroz sloj, otpore strujanja vazduha kroz ventilacione
kanale i radne karakteristike ventilatora) (Misra, 1995).
Maksimalna temperatura pri sušenju ne sme preći 45°C (optimal-
na temperatura: 40–42°C), jer visoka temperatura može da prouzrokuje
oštećenje klice. Sušenje je rizičan proces, gde može doći do propadanja
klijavosti i prekida se kada se vlaga u zrnu smanji na 13%. Takođe i niska
vlažnost nije poželjna, jer pri krunjenju dolazi do povećanog lomljenja
zrna. O mehaničkim povredama, do kojih može doći u toku dorade,
treba voditi računa, jer iste veoma često mogu prouzrokovati smanjenje
173
Semenarstvo
klijavosti. Kukuruz se suši u klipu, a može se dosušivati i u zrnu. Da-

nas se suši do konačne vlage uglavnom u klipu. Kod berbe semenskog
kukuruza sa visokom vlažnošću (iznad 35%) mora se pažljivo postu-
pati od berbe, prebiranja do konačnog svođenja vlage na 13%. Klipovi
sa visokom vlažnošću u početku moraju se sušiti na nižoj temperaturi
a kasnije postepeno povećavati temperaturu do 45°C. Sušara se u tom
slučaju puni sa smanjenom količinom klipa. Prilikom promene hibrida
na sušari vrši se generalno čišćenje cele linije pre prijema novog hibrida.
Visoke temperatura sušenja negativno utiču na klijavost semena
koje u sebi ima visok sadržaj vode (tab. 14). Isto tako može se zapaziti
i različito reagovanje inbred linija na temperaturu sušenja u odnosu na
sadržaj vlage u semenu.
Tabela 14. Uticaj sadržaja vlage u semenu i temperature sušenja na klijavost semen-
skog kukuruza
Table 14. Influence of moisture content in seed and drying temperatures on seed ma-
ize germination (Ćirović, 1990)
Samooplodne linije/Selfpolinated lines

A 632 Mo17
Sadržaj vlage u Temperatura Sadržaj vlage u Temperatura
semenu tokom sušenja/ semenu tokom sušenja/
berbe/ Drying temperatures berbe/ Drying temperatures
Seed moisture (°C) Seed moisture (°C)
content during content during
50 45 40 35 50 45 40 35
harvest time harvest time
(%) Klijavost/ (%) Klijavost
Germination (%) Germination (%)
52 50 87 96 97 49 7 68 82 88
40 78 96 99 98 36 17 61 83 89
32 42 87 96 99 34 17 59 75 90
25 63 95 99 98 29 61 84 90 95
18 99 97 99 100 25 71 89 98 99
Za krunjenje klipa najpovoljnija je vlažnost 12–13%. Pojedini proi-

zvođači vrše dvofazno sušenje. Prvo se vlaga klipa spusti na 16–18%, za-
tim se takav klip kruni, a iza toga se vrši naknadno dosušivanje zrna. Za
duže čuvanje, seme se mora osušiti na sadržaj vlage od 12%, jer se samo
seme sa ovim sadržajem vlage može uspešno čuvati. Proces smanjenja
174
vlage semena na 13% može da traje 48 sati i duže od početka sušenja, u

zavisnosti od količine klipa u binu, ulaznog sadržaja vlage semena, kao
i temperature i relativne vlažnosti vazduha.
Sušare za sušenje klipa semenskog kukuruza su najčešće komorne
sušare. Deo komore je perforirani pod koji se postavlja pod uglom od
230. Komore su najčešće pravougaonog oblika. Dimenzija jedne komore
može da bude 5,8 x 6,1 x 4–6 m. Na komore su postavljeni otvori sa
vratima za prolaz agensa za sušenje. Broj otvora na jednom zidu komore
može biti dva do četiri. Tuneli za prolaz fluida za sušenje moraju imati
odgovarajući poprečni presek da bi brzina vazduha bila u optimalnim
granicama. Takođe otvori na komorama moraju imati odgovarajuću po-
vršinu. Mala površina na otvorima uslovljava velike brzine fluida za su-
šenje, čime se povećavaju otpori strujanja fluida i ne postiže ravnomer-
no sušenje. Sve navedeno ima za posledicu povećanu potrošnju energije
i smanjenje kapaciteta sušare. Za sušare za kukuruz u klipu potreban je
protok vazduha od 15 m3/min po kubnom metru klipa kukuruza, dok
debljina sloja materijala za sušenje ne sme biti veća od 3 m (Mirić i Br-
kić, 2002).
Nakon završenog sušenja i hlađenja klipa, trakastim transporteri-
ma se osušeni klipovi iz sušare dopremaju do specijalnih krunjača za
semenski kukuruz na kojima se vrši krunjenje. Ovi krunjači obezbeđuju
dobro krunjenje uz minimalne lomove ili povrede semena. Većina kru-
njača je snabdevena i sitima na kojima se odvajaju krupnije primese.
Ceo transport klipa pre i posle sušenja i semena posle krunjenja, mora
biti vrlo pažljiv i obavezno na gumenim transporterima, kako bi se iz-
beglo povređivanje i lom zrna. U tom procesu transporta zrna ne sme
biti nijedne tačke gde zrno pada sa veće visine od 0,5 metara, kako bi se
izbeglo svako stresno padanje zrna i povređivanje klice. Ovo je posebno
važno kod okruglog semena, gde je klica bliža površini i više izložena
povredama.
Osušen i okrunjen kukuruz se stalno prati kako bi se moglo blago-
vremeno intervenisati u slučaju da dođe do aktiviranja neželjenih pro-
cesa. U ovoj fazi prikupljaju se preliminarni laboratorijski nalazi koji
se upisuju u tehnološke kartice i služe kao polazna osnova za početak
dorade svakog hibrida.
175
Semenarstvo
Čišćenje i kalibriranje semena
Glavni zadatak u proizvodnji i doradi semena kukuruza je da se

proizvede genetički čisto seme sa visokom hibridnom snagom, a po svo-
jim fizičkim i fiziološkim svojstvima ujednačeno, visoke životne spo-
sobnosti.
Samu doradu semenskog kukuruza uslovljavaju zakonski propisi i
uslovi koje postavljaju kupci, a pogotovo kada je u pitanju roba name-
njena izvozu. Tehnološku liniju za doradu kukuruza sačinjavaju najvaž-
niji uređaji: aspirator, selektor, kalibrator, trijer, optički sorter, gravitaci-
oni separator i zaprašivač (sl. 21).
Pri standardnoj doradi seme se klasira po veličini na sitima selek-
tora sa okruglim otvorima od 6–11 mm i po specifičnoj težini na gravi-
tacionom stolu.
Kalibrirano seme kukuruza klasira se u tri dimenzije:
dužini 8–14 mm, širini 6–11 mm, debljini 4–9 mm.
Pri kalibriranju su nejednako zastupljene frakcije semena što zavisi od:
1. hibrida
2. nivoa agrotehničkih mera
3. klimatskih uslova rejona i godine
Aspiratori su uređaji koji određenom kombinacijom sita i snage vaz-
dušnih struja odnosno „vetrova” vrše odstranjivanje grube krupnije neči-
stoće iz osnovne mase (delovi stabljike, lista, oklaska, prašine i dr.). U as-
piratoru se najčešće koriste okrugla sita sa otvorima prečnika 11–13 mm
za gornje i 6-6,5 mm za donje sito. Sa aspiratora seme ide u ćeliju koja
ima ulogu da obezbedi ujednačen dotok semena na linije za doradu i
spreči zagušenja i prazne hodove. Iz ove ćelije seme se usmerava na jed-
nu ili više doradnih linija.
Selektriranje je sledeći korak u procesu dorade i ujedno osnovna
radnja u doradi semena. Selektor služi finom prečišćavanju semena i
izdvajanju svih primesa. U selektoru se seme izlaže vazdušnoj struji pri
prelazu preko sita. Sita su smeštena u lađi pod određenim uglom i sve
vreme osciliraju. Na gornjem situ su okrugli otvori prečnika 10-11 mm.
Na ovom situ se izdvaja krupna nečistoća i seme većeg promera od otvo-
ra sita. Odatle seme propada na sito okruglih otvora prečnika 6-6,5 mm
na kome se izdvajaju sitne nečistoće i seme manjeg promera. Zahvalju-
jući postojanju razdelnika i slepih sita omogućavaju se različiti načini
176
Usipni koš/
Recycle hopper
level
Sušara/Drier
Krunjač/
Sheller
Pretčistač/
Pre cleaner
Selektor/
Selector
Okrugli/Round
Kalibrator/
Calibrator
Pljosnati/Flat
Kalibrisanje
po dužini/
The calibration
of the length Kalibrisanje po debljini/
Calibration of the thickness
Gravitacioni separator/
Gravity separator
Zaprašivanje /
Chemical
treatment
Sušenje /
Pakovanje / Seed drying
Packing
Skladište /
Storage
Slika 21. Proces dorade semena kukuruza

Figure 21. Maize seed processing process (Boćanski et al., 2004)
177
Semenarstvo
kretanja mase kroz selektor. Uglavnom se koriste bušena, a ređe pletena

sita. Sita se čiste četkama ili gumenim kuglicama.
Razdvajanje okrunjenog i selektriranog zrna na grupe prema širini,
debljini i dužini naziva se kalibriranje.
Kalibrirano seme kukuruza u odnosu na nekalibrirano tj. seme do-
rađeno na klasičan način ima velike prednosti, koje se sastoje uglavnom
u sledećem: što je ono po veličini i obliku ujednačeno, što se odlikuje
ujednačenim biološkim potencijalom. Protiv kalibracije semena govori:
oštećenje zrna u fazi kalibracije, povećanje cene semena.
U procesu dorade semena, neminovno dolazi do manjeg ili većeg
oštećenja semena kukuruza i ono je kod kalibracije veće nego kod se-
lektriranja. Kalibracija semena kukuruza u svakom slučaju poskupljuje
doradu. Poskupljenje vezano je za dodatni rad u procesu kalibracije, a
poskupljenje kalibriranog semena kukuruza može biti znatno ukoliko u
ovom procesu pojedine frakcije treba odbaciti zbog smanjene klijavosti.
Kalibrirano seme je viši stepen dorade semena kukuruza, gde se u
liniji standardne dorade nastavlja linija mašina za kalibriranje. Svaka
linija za kalibražu ima jednu osnovnu karakteristiku da odvaja seme na
pljosnate i okrugle frakcije.
Razdvajanje frakcija na onsnovu dve dimenzije radi se kalibratori-
ma, a po trećoj dimenziji trijerima. Kalibratori su uređaji koji služe za
veoma precizno ujednačavanje prethodno očišćenog semena po širini i
debljini. Kukuruz se obično kalibrira u 6 frakcija. Kalibracija po širini
vrši se cilindrima sa okruglim otvorima, a po debljini korišćenjem ci-
lindara sa šlicastim otvorima. Baterije cilindara mogu sadržati 1, 2, 4 i 6
cilindara što zavisi od njihovog mesta u liniji, odnosno količine seme-
na koja u njih dospeva. Nakon prolaska kroz kalibrator postoje sledeće
frakcije zrna kukuruza:
• Sitno okruglo seme,
• Sitno pljosnato seme,
• Srednje okruglo seme,
• Srednje pljosnato seme,
• Krupno okruglo seme,
• Krupno pljosnato seme.
Sistem kalibriranja prilagođava se osobinama semena i u zavisno-
sti od hibrida i uslova gajenja najčešće se koriste šema A ili šema B
(sl. 22).
178
Šema A / Scheme A
7.5 mm ∅
5.0 mm # 5.5 mm #
TRIJER / TRIJER / TRIJER / TRIJER /

SEED GRADER SEED GRADER SEED GRADER SEED GRADER
Šema B / Scheme B
8.0 mm ∅
5.5 mm # 6.5 mm #
TRIJER / TRIJER / TRIJER / TRIJER /

SEED GRADER SEED GRADER SEED GRADER SEED GRADER
SP/MF SO/MR SKP/MLF SKO/MLR

SP – Srednje pljosnato/ MF – Medium flat
SO – Srednje okruglo / MR – Medium round
SKP – Srednje krupno pljosnato / MLF – medium large flat
SKO – Srednje krupno okruglo / MLR - Medium large round
Slika 22. Šema kalibriranja semena
Figure 22. Seed callibration scheme (Popov, 2009)
Nakon kalibracije seme kukuruza se može razdvajati i po trećoj di-

menziji odnosno dužini. Za razdvajanje po dužini služi trijer. Trijer se
sastoji iz izmenjivog rotirajućeg plašta u obliku cilindra sa alveolama
unutar koga je postavljeno korito koje se može zaokretati.
Razdvajanje semena reguliše se veličinom alveola i brzinom obrta-
nja trijera. Po dužini se odvaja srednje pljosnato seme i tako se dobijaju
tri nove frakcije: kraće od 9 mm, srednje od 9–11 mm i duže od 11.
Kalibriranje kukuruza prema dužini zrna se vrlo retko koristi i ima
veći značaj s gledišta njegovog spoljašnjeg izgleda ili izgleda “na oko” nego
s aspekta tačnosti setve. Ovakav način dorade semena u cilju postizanja
njegove spoljašnje ujednačenosti, odbacuje mnogo veći procenat zrna
nego što je neophodno za optimalnu gustinu setve. Ovako kalibrirano
seme u tri dimenzije se isporučuje samo na zahtev kupca. Propuštanje se-
mena kukuruza kroz trijer nije u sklopu redovne linije dorade kukuruza.
179
Semenarstvo
Posle kalibriranja seme ide na gravitacioni separator koji služi od-

vajanju komponenti koje su istih dimenzija, ali različite specifične mase.
Rad ovog uređaja zasniva se na formiranju slojeva u masi, koja preko
njega prolazi kombinacijom mehaničkog kretanja i produvavanja vaz-
dušne struje. Najčešće služi za odvajanje loma, šturih i obolelih zrna od
dobrog semena.
U novije vreme se koristi i optički kolor sorter kao uređaj koji ima
mogućnost da iz semena istog oblika i iste specifične mase izdvoji pri-
mese po boji ili propuštanju svetlosti. Ako je uređaj podešen da razdvaja
po boji može iz mase semena da ukloni sve primese ili semena koja su
druge boje od standarda koji mu se zada. U slučaju da uređaj radi na
principu propuštanja svetlosti, uređaj može da odstrani primese sa ra-
zličitom gustinom ili sa pukotinama u endospermu.
Utvrđivanje kvaliteta semena
Seme kukuruza je danas veoma cenjeni tržni artikal, koje u sebi obje-
dinjava vrhunsku selekciju i dobro organizovanu i tehnički opremljenu
proizvodnju i doradu. S obzirom na veličinu površine pod kukuruzom
u svetu, trgovina semenom je vrhunski biznis, jer se u tom poslu okreću
ogromna sredstva, merena milijardama dolara. Shodno tome u ovaj posao
su se uključile i svetske veoma moćne hemijske kompanije, prevashodno
u oblasti bioinženjeringa. Prema tome konkurencija je ogromna i borba
izuzetno oštra za svakog kupca u svetu. Opstaju na tržištu samo moćni, ali
se kvalitet apsolutno podrazumeva. Tu nema nikakve tolerancije. Kupac
jednostavno računa da mu svako seme da biljku. Borba za kvalitet počinje
sa setvom roditeljskih linija, pa preko genetskog čišćenja, uklanjanja me-
tlica, berbe i na kraju visoko kvalitetne dorade u svim fazama. Upakovano
seme mora biti prvoklasnog kvaliteta.
Pod kvalitetom semena podrazumeva se:
• tehnički kvalitet i
• genetički kvalitet semena.
1. Tehnički kvalitet semena uglavnom definiše Zakon o semenu
(Sl. glasnik RS, br. 45/2005 i 30/2010)i to minimalne uslove, koje seme
mora da ispunjava da bi se pustilo u promet. Ove norme su regulisane
180
Pravilnikom o kvalitetu semena (Sl. glasnik RS, 60/06) i uglavnom se

odnose na:
• klijavost, čiji minimum treba da bude 90%,
• najmanja čistoća 98%,
• najveći sadržaj vlage 13%,
• bez prisustva semena korova i drugih biljnih vrsta, kao i bez pri-
sustva bolesti iznad norme koje Pravilnik o ispitivanju kvaliteta
semena predviđa.
To su minimalni uslovi koje seme mora da ispuni pre stavljanja u pro-
met. Međutim, obzirom da kupci očekuju da svako zrno da biljku, svi u
lancu proizvodnje i dorade semena nastoje i teže da taj minimalni kvalitet
poboljšaju. Ovo znači da se teži da klijavost bude minimum 93%, bez pri-
sustva nečistoća, visoke životne sposobnosti i ujednačenog klijanja i nica-
nja i u manje povoljnim uslovima (hladno i vlažno zemljište). Navedeno
ukazuje da standardni ISTA laboratorijski (topli) test za klijavost nije do-
voljan, pa se pribegava utvrđivanju klijavosti po hladnom testu kako bi se
dobilo što više optimalnih informacija o kvalitetu semena (ISTA, 2003).
Nicanje useva (%) po danu / Nicanje useva (%) po danu /
Field germination (%) per day Field germination (%) per day
Seme sa visokim životnom
sposobnošću /
Seed with high vigour
Seme sa srednjom životnom Datum setve: 8 april /
sposobnošću / Date of sowing: 8 of April
Seed with middle vigour
Kraj nicanja u % /
Datum setve: 8 april / The end of field
Date of sowing: 8 of April germination %
Kraj nicanja u % /
The end of field
germination %
Broj dana / Number of days

Slika 23. Uticaj životne sposobnosti semena i vremena setve na dinamiku nicanja
Figure 23. Influence of seed vigour and sowing time on seed emergence dinamic
(Lekić, 2003)
181
Semenarstvo
Genetički kvalitet podrazumeva da je seme najmanje 95%, a opti-

malno 99% genetički čisto i da samo 0,1% klipova može biti atipično u
odnosu na deklarisan hibrid. Ovo podrazumeva i daleko veću odgo-
vornost oplemenjivača i proizvođača osnovnog materijala, kako bi se u
komercijalnoj proizvodnji navedeno ostvarilo.
Koliko je važan pokazatelj životne sposobnosti semena, da brzo ni-
kne i formira potreban sklop, prikazano je na slici 23. Seme sa dobrom
energijom niče ujednačeno i u kraćem roku čak i u hladnijim uslovima
i formira za 18% bolji sklop od semena sa istom klijavošću, ali slabijom
energijom. U optimalnijim uslovima ovaj je odnos uži, ali je i tamo za
6% slabije nicanje.
Tretiranje (zaštita) semena
Seme kukuruza se obavezno nakon finalne dorade, a pre pakovanja

tretira sa sredstvima za zaštitu bilja. U ranijem periodu su to bili samo
fungicidi dok su se u poslednjim godinama sve češće koriste i insekti-
cidi. Svrha tretiranja semena je da se seme zaštiti u periodu od setve do
nicanja i početnog stadijuma razvoja.
Seme je odlična podloga za razvoj raznih mikroorganizama kako
parazitnih tako i saprofitnih, koji su uvek prisutni u zemljištu ili se već
nalaze na semenu preko zaraženog klipa. Najveći broj ovih mikroorga-
nizama su veoma agresivni u vlažnim i prohladnim uslovima koji su
česti, u vreme setve i nicanja useva. Najčešći mikroorganizmi koji napa-
daju seme su iz roda: Fusarium spp., Alternaria spp., Nigrospora oryzae,
Rhizopus spp., Penicillium spp, Cladosporium spp., Diplodia spp. i dr.
Ova zaštita je posebno važna, kad seme nije u najboljoj kondiciji, bilo
zbog loših uslova, na polju ili u toku dorade. Za ovu svrhu služi veći broj
aktivnih materija koji su danas najčešće u upotrebi kao što su fludiokso-
nil + metalaksil, karboksin + tiram, tiram i dr. Sve ove aktivne materije
treba da obezbede zaštitu semena i klijanaca kukuruza, kao i da ne utiču
negativno na semenske kvalitete.
Česta pojava šteta od insekata u prvim fazama razvoja kukuruza,
uvodi potrebu nanošenja insekticida na seme. Tretiranje semena isekti-
cidima u novije vreme je uobičajena mera i primenjuje se kao obavezna
182
mera na sve većoj količini semena tj. sve je veća površina pod kukuruzom
koji je tretiran isekticidima. Postoji dva vida zaštite semena na ovaj način:
• prvi vid zaštite je prevashodno namenjen suzbijanju žičara, pod-
grizajućih sovica itd.,
• drugi vid je namenjen suzbijanju napada kukuruzne zlatice i obič-
no je to povećana doza nekih od preparata koji se primenjuju za
prvi vid zaštite.
Najčešće aktivne materije koje se koriste za prvi vid suzbijanja šteto-
čina su klotianidin, teflutrin, tiametoksam, imidakloprid i firponil.
Za drugi vid se koriste klotianidin, teflutrin i tiametoksam.
Najbolje je da se gore navedene aktivne materije nanesu na seme
tokom samog procesa tretiranja semena u doradnom centru jer se na taj
način obezbeđuje ravnomerno nanošenje preparata na seme.
Pored zaštite semena na polju, tokom nicanja, potrebno je da se za-
štiti i u skladištu od raznih štetočina. Posebno je ovde opasan žitni mo-
ljac. Naturalno kao i upakovano seme, koje preostane u skladištu za sle-
deću sezonu, može omogućiti razvoj više generacija ove štetočine, ako
nisu sprovedene dobre mere zaštite, i naneti potpun gubitak vrednosti
semena. Dobro čišćenje skladišta i temeljna dezinsekcija i dezinfekcija
se sprovode u skladištu pre unošenja semena, kako bi se obezbedilo do-
bro čuvanje semena. Najefikasnija zaštita se postiže tretiranjem semena
tokom procesa dorade pirinfos-metilom.
Najbolji način nanošenja svih sredstava za tertiranje na seme je pri-
menom savremenih šaržnih uređaja zatvorenog tipa koji rade na prin-
cipu centrifugalne sile.
Pakovanje semena
Nakon finalnog kalibriranja i zaštite semena dolazi proces pakova-

nja semena, koje ima za cilj očuvanje kvaliteta, tokom čuvanja i tran-
sporta semena do setve. Dorađeno seme se pakuje u vreće. Najčešće su
to višeslojne papirne vreće, ali se koriste i plastične i pamučne vreće.
Materijal za ambalažu mora biti dovoljno čvrst da pri transportu seme-
na ne puca. Ako su to papirne vreće onda su one obično dvoslojne za
mala pakovanja i tro i četvoroslojne za krupnija pakovanja. Ponekad se
po zahtevu kupca, koristi kombinacija slojeva papira i polietilena, što
naravno poskupljuje ambalažu.
183
Semenarstvo
Uređaji za pakovanje po pravilu rade automatski za zadatu masu i

ujedno se vreće prošivaju ili lepe zajedno sa deklaracijama (atestima) o
kvalitetu. Seme kukuruza se po pravilu pakuje po partijama od 20 tona,
koja čini jednu celinu, sa tačno označenim brojem i deklaracijom o kva-
litetu, koja prati seme pri prodaji. Nakon pakovanja seme se stavlja na
palete od oko 1.000 kg i odnosi u skladište. Po zahtevu kupca seme se na
paleti omotava plastičnom folijom, kako bi se lakše transportovalo do
kupaca, a u izvozu je ovo obavezan način rada.
Seme kukuruza se pakuje u setvenim jedinicama od po 25.000 –
30.000 zrna ili 50.000 do 80.000 zrna u vreći. To su takozvane poluhek-
tarske ili hektarske setvene jedinice. Ova varijanta pakovanja može da se
dopuni i pakovanjem po broju klijavih zrna, što bi bio vrhunski kvalitet.
Nakon pakovanja i formiranja partije, seme se transportuje u skladišta
gde stoji do isporuke kupcu.
Skladištenje semena
Poznavanje dužine života semena pojedinih biljnih vrsta, kao i dej-

stvo različitih faktora na dugovečnost semena ima veliki praktični zna-
čaj. Dužina života semena predstavlja period do gubitka njegove životne
sposobnosti, odnosnodo momenta kada je seme nesposobno da klija u
optimalnim uslovima.
Najbolji način čuvanja semena je skladištenje semena u uslovima koji
u najmanjoj meri utiču na promene osobine semena. Cilj skladištenja je
da obezbedi što bolje očuvanje fizioloških i fizičkih karakteristika semena,
jer loši uslovi čuvanja dovode do pada životne sposobnosti semena.
Komercijalno i osnovno seme najvažnijih ratarskih kultura (kuku-
ruza i pšenice) čuva se u većim pakovanjima, i pakuje se u višeslojne pa-
pirne ili jutane vreće. Od posebnog je značaja da se semenski materijal
čuva u dobrim magacinskim prostorima, da bi što duže zadržalo kva-
litet. Najbitniji faktori u uslovima čuvanja u magacinskom prostoru su
temperatura, relativna vlažnost vazduha i vlaga semena. Ova tri faktora
deluju istovremeno na dugovečnost semena. Kombinovanjem niskih
temperatura i niže relativne vlažnosti vazduha skladišta predstavljaju
skoro idealne uslove za čuvanje semena do pet godina (Marić, 1987).
Najbolja su skladišta gde se ovi faktori mogu kontrolisati, kako bi tem-
peratura stalno bila ispod 10°C i vlaga vazduha ispod 50%.
184
Za praksu je značajna ona dužina života semena (ekonomska du-

govečnost) u toku koje seme ima klijavost koju propisuju norme kvali-
teta. Gubitak životne sposobnosti semena uslovljen visokim sadržajem
vlage u semenu je znatno brži nego onaj koji je uslovljen visokom tem-
peraturom skladišta. Milošević (1996) ističe da je sadržaj vlage semena
važan pokazatelj kvaliteta semena i da određuje kako momenat berbe
tako i mogućnost skladištenja. Sadržaj vlage u semenu ne zavisi samo
od zrelosti semena, vremenskih prilika u vreme berbe već se on menja
u skladištu u zavisnosti od relativne vlažnosti vazduha. Pri skladištenju
semena treba voditi računa da sadržaj vlage bude nizak. Iz tih razloga
Kastori (1984) preporučuje da se relativna vlažnost vazduha, u prostoru
gde se seme čuva, ne povećava iznad 60%.
Pitanje dozvoljenih rokova za čuvanje semena je jako značajno za
racionalno iskorišćavanje svake partije semena, zato što se iz semena
koje je duže čuvano razvijaju biljke koje daju manji prinos, jer se ži-
votna sposobnost semena tokom čuvanja smanjuje. Smanjenje životne
sposobnosti semena se nepovoljno odražava prvo na klijanje semena
a zatim i na rastenje i razviće biljaka. Najbolji način čuvanja semena je
skladištenje semena u uslovima koji u najmanjoj meri utiču na prome-
ne bioloških osobina semena. Pod kontrolisanim uslovima kukuruz
zadržava životnu sposobnost do 10 godina. Prema podacima Jevtića
(1986) pri dobrom čuvanju seme kukuruza sačuva visoku klijavost u
toku 2–4 godine, a pri vrlo povoljnim uslovima (temperatura do 5°C
i vlaga semena od 12%) seme ne gubi klijavost do 10 godina. Na du-
govečnost semena utiče i vrsta materijala u kome se seme čuva. Ako
je seme pakovano u neporozno pakovanje duže zadržava životnu spo-
sobnost.
Za ispitivanje klijavosti u laboratorijskim uslovima primenjuje se
standarna metoda (povoljni uslovi ispitivanja) i hladnim (Cold) testom.
Hladni test se primenjuje kao metod za ocenu životne sposobnosti se-
mena kukuruza pod nepovoljnim uslovima za klijanje. Vrednosti dobi-
jene hladnim testom su jako dobri indikatori promena i gubljenja život-
ne sposobnosti semena linija i hibrida kukuruza pri različitim načinima
pakovanja.
185
Semenarstvo
LITERATURA
Alexandra C, Brouwer C, Nagel A, Wang L, Zhang Q, Kresovich S, Wessler

S (2000): Molecular markers in maize. PNAS 97: 1083–1089
Babić Lj, Brkić M, Babić M (1994): Sušenje, dorada i skladištenje se-
menskog kukuruza. U monografiji: Mehanizovana proizvod-
nja semenskog kukuruza. Poljoprivredni fakultet, Institut za
poljoprivrednu tehniku i Pobeda–Holding, Novi Sad, 165–176
Beck D (2002): Seed Production Concept. International Maize and Weat
Improvement Center, USA.
Bekavac G, Malidža G, Stojaković M, Jocković Đ, Vasić N, Purar B, Bo-
ćanski J, Petrović Z, Nastasić A (2000): Perspektive gajenja ge-
netički modifikovanih hibrida kukuruza. Zbornik radova Na-
učnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo 33: 253–266
Bernardo R (2002): Breeding for quantitative traits in plants. Chapter
13: Mapping quantitative trait loci. Stemma press, Minnesota,
277–303
Black M, Bewley J (2000): Seed technology and its biological basis. CRC
Press, Boca Raton, 287–316
Bogdanović B, Čapelja V, Radojčić S, Popov R (2000) Proizvodnja seme-
na kukuruza. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i
povrtarstvo 33: 343–349
Boćanski J, Ćirović M, Jocković Đ (2004) Proizvodnja semena kuku-
ruza; u Milošević M, Malešević M, Semenarstvo II: 393-452,
Institut za ratarstvo i povrtarstvo i Nacionalna laboratorija za
ispitivanje semena, Novi Sad
Bošnjak Đ (1987): Zahtevi za vodom i zalivni režim kukuruza. Nauka u
proizvodnji, 15: 29–36
Bošnjak Đ, Pejić B (1998): Suša i racionalni režim navodnjavanja ku-
kuruza. Letopis naučnih radova Poljoprivrednog fakulteta, 22:
62–69
Cárcova J, Andrieu B, Otegui M E (2003): Silk elongation in maize: re-
lationship with flower development and polination. Crop Sci.
43: 914–920.
186
Colomb B, Debaeke P, Jouany C, Nolot J M (2007): Phosphorus ma-

nagement in low stockless cropping systems: crop and soil res-
ponses to contrasting P regimes in a 36–year experiment in
Southern France. Europ. J. Agronomy, 26: 154–165.
Corn Annual (2006): Corn Refiners Association. Washington, D. C, 2006.
Ćirović M (1990): Modern hybrid seed production and processing in
Yugoslavia. International advanced course “Maize breeding and
processing in Mediterranean countries”, Euromaize, 469–487.
Ćirović M, Jocić B (1985): Značaj vršnih listova u formiranju prinosa
zrna samooplodnih linija kukuruza. Semenarstvo, 2: 33–46.
Ćirović M, Glušac D (1993): Uticaj različitih kombinacija herbicida na
prinos i semenske kvalitete samooplodnih linija kukuruza.
Zbornik radova sa XXVII seminara agronoma, 21: 461–473
Dragović S, Ćirović M (1994): Potrebe semenskog kukuruza za vodom i
efekat navodnjavanja. U monografiji: Mehanizovana proizvod-
nja semenskog kukuruza. Poljoprivredni fakultet, Institut za
poljoprivrednu tehniku i Pobeda–Holding, Novi Sad, 99–112
Dražić D (1996) Rasprostranjenost i mogućnost suzbijanja divljeg sirka
Sorghum halepense Pers. Zbornik radova V Kongresa o koro-
vima, 18-21 jun, Banja Koviljača, Jugoslavija, 449–460
Eberhart S A, Russell W A (1969): Yield and stability for a 10 lines di-
allel of single cross and double cross maize hybrids. Crop Sci.
9: 357-361
Fleming A A, Banks P A, Legg J G (1988): Differential response of maize
inbreds to bentazon and other herbicides. Canadian Journal of
Plant Science, 68: 501–507
Frey K J (1985): Plant Breeding II. Iowa State Univ. Press, Ames, 1985
Frolov A N (1998): Variation in the European corn borer, Ostrinia nu-
bilalis, and allies (Lepidoptera, Pyralidae). Mem. Soc. R. Belge
Ent., 38: 71–105
Green J M (1998): Differential tolerance of corn (Zea mays L.) inbreds to
four sulfonylurea herbicides and bentazon. Weed Technology,
12: 474–477
Green J M, Ulrich J F (1993): Response of Corn (Zea mays L.) Inbreds and
Hybrids to Sulfonylurea Herbicides. Weed Science, 41: 508–516
Harms C T, Montoya A L, Privalle L S, Briggs R W (1990): Genetic and
biochemical characterization of corn inbred lines tolerant to
187
Semenarstvo
the sulfonylurea herbicide primisulfuron. Theoretical and

Applied Genetics, 80: 353-358
Hess D (1990): Die Blüte. Eine einführung in struktur undfunktion,
Ökologie und evolution der blüten. Mit Anleitungen zu ein-
fachen versuchen. Ulmer, Stuttgart, Germany
Hojka Z (2004): Uticaj vremena primene i oblika azota na prinos i oso-
bine semena inbred linija kukuruza. Doktorska disertacija, Po-
ljoprivredni fakultet, Novi Sad
Ireland D S, Wilson D O, Westgate M E, Burris J S, Lauer M J (2006):
Managing Reproductive Isolation in Hybrid Seed Corn Pro-
duction. Crop Sci. 46: 1445–1455
ISTA Rules (2003): ISTA Rules, International Seed Tasting Association,
Zurich, Switzerland
Ivanović M, Vasic, N (2002): Biometrical approach to heterosis and
inbreeding depression. Faculty of Biology-University of Belgra-
de, Monographs volume VI:101-107.
Janjić V, Elezović I (2008): Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Srbiji.
Društvo za zaštitu bilja Srbije, Beograd
Jevtić S (1986): Kukuruz. Naučna knjiga, Beograd
Jocković Đ, Purar Božana, Bekavac G, Stojaković M, Ivanović M (2006):
Oplemenjivanje kukuruza u Naučnom institutu za ratarstvo i
povrtarstvo u Novom Sadu. Zbornik radova Instituta za ratar-
stvo i povrtarstvo 42: 55–69
Jovin P (1990): Proučavanje rodnosti zrna samooplodnih linija kukuru-
za u zavisnosti od nivoa primene azotnih đubriva. Doktorska
disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd
Jovin P, Đukanović L, Stojadinović J (2002): Uticaj doza azota i gustine
useva semenskog kukuruza na kvalitet semena. Arhiv za polj.
nauke, 63: 51-59
Jugenheimer R W (1976): Corn improvement, seed production and
uses. John Willey, New York
Kaeser O, Weingartner U, Camp K H, Chowchong S, Stamp P (2003):
Impact of different cms types on grain yield of dent x flint
hybrids of maize (Zea mays L.). Maydica 48: 15–20
Kang M S (1993): Inheritance of Susceptibility to Nicosulfuron Herbici-
de in Maize. The Journal of Heredity, 3: 216-217
Kastori R (1984): Fiziologija semena, Matica srpska, Novi Sad, 350pp
188
Kastori R, Maksimović I (2008): Ishrana biljaka. Vojvođanska akademi-

ja nauka i umetnosti, Novi Sad
Kovačević D, Momirović N (1996) Integralne mere suzbijanja korova u
savremenoj tehnologiji gajenja kukuruza. U: V Kongres o ko-
rovima, 18-21 jun, Banja Koviljača, Zbornik radova, 410-432
Kruczek A (2005): Phosphorus Utilization from Fertilizer and Accumula-
tion of Mineral Components in the Initial Stage of Maize Deve-
lopment. Polish Journal of Environmental Studies 14 (4): 467–475
Kwabiah A B, Stoskopf N C, Palm C A, Voroney R P, Rao M R, Gacheru
E (2003): Phosphorus availability and maize response to organic
and inorganic fertilizer inputs in a short term study in Western
Kenya. Agriculture, Ecosystems and Environment, 95: 49–59
Lamkey K R, Lee M (1993): Quantitative genetics, molecular markers
and plant improvement. Proc. 10th Australian Plant Breeding
Conf., Gold coast 18-23 April: 104-115
Landi P, Frascaroli E, Catizone P (1990): Variation and inheritance of
response to acetochlor among maize inbred lines and hybrids.
Euphytica, 45: 131-137
Li B Y, Zhou D M, Cang L, Zhang H L, Fan X H, Qin S W (2007): Soil
micronutrient availability to crops as affected by long–term
inorganic and organic fertilizer applications. Soil & Tillage Re-
search 96: 166–173
Lim S M, Hooker A L, Kinsey J G, Smith D R (1974): Comparative Gra-
in Yields of Corn Hybrids in Normal and in Texas Male-Sterile
Cytoplasm (cms-T) Infected with Helminthosporium maydis
Race T and Disease Components of cms-T Corn Hybrids.
Crop Sci. 14 (2): 190
Lizaso J I, Westgate M E, Batchelor W D, Fonseca A E (2003): Predicting
potential kernel set in maize from simple flowering characteri-
stics. Crop Sci. 43: 892–903
Luna V S, Figueroa J M, Baltazar M B, Gomez L R, Townsend R, Schoper
J B (2001): Maize pollen longevity and distance isolation requ-
irements for effective pollen control. Crop Sci. 41: 1551–1557
Malešević M, Crnobarac J, Kastori R (2005): Primena azotnih đubriva i
njihov uticaj na prinos i kvalitet proizvoda. In: Kastori R. (ed):
Azot–agrohemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekti,
Novi Sad, 231–269
189
Semenarstvo
Malidža G (1995): Reakcija inbred linija kukuruza na primenu herbici-

da iz grupe sulfonilurea. Magistarska teza, Poljoprivredni fa-
kultet, Novi Sad, 1-57
Malidža G, Glušac D, Ćirović M, Janjić V, Stefanović L, Živanović M
(1996) Reakcija samooplodnih linija i hibrida kukuruza prema
sulfonilurea herbicidima. Acta biologica Iugoslavica - serija G:
Acta herbologica, 5(1): 113-129
Malidža G, Orbović B (2004): Suzbijanje Sorghum halepense iz rizoma
u kukuruzu tolerantnom prema cikloksidimu. Acta biologica
iugoslavica - serija G: Acta herbologica, 13(2): 475-482
Malidža G, Bekavac G, Orbović B (2007): Reakcija tolerantnog kuku-
ruza prema cikloksidimu u zavisnosti od količine i vremena
primene herbicida. Acta biologica iugoslavica - serija G: Acta
herbologica, 16(2): 127-136
Malidža G (2008a): Selektivnost sulfonilurea herbicida prema kukuruzu u
zavisnosti od genotipa i primene zemljišnih insekticida. Univerzi-
tet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet Beograd – Zemun, 1-117
Malidža G (2008b): Efikasnost u suzbijanju korova i selektivnost novih
herbicida tembotrion i topramezon u kukuruzu. IX Savetova-
nje o zaštiti bilja, 24-28. Novembar 2008, Zlatibor, 61-62
Malidža G, Bekavac G, Nastasić A (2008c): Response of maize inbred
lines to sulfonylurea herbicides in the field and greenhouse
conditions. Proceedings of International Conference “Conven-
tional and Molecular Breeding of Field and Vegetable Crops”,
Novi Sad, 24-27 November 2008, 359-362
Malidža G, Bekavac G, Čapelja V (2010): Uticaj protektanta ciprosulfa-
mida na selektivnost izoksaflutola prema inbred linijama ku-
kuruza. Ratar. Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47 (1): 123-129
Malinović N, Meši M, Kostić M (2008): Specificnosti mehanizacije u
proizvodnji semenskog kukuruza. Traktori i pogonske mašine,
13 (2): 7–13
Malinović N, Meši M, Mehandžić R, Karadžić B, Savić M (1997): Teh-
ničko–tehnološki i ekonomski aspekti razvoja preciznih sejali-
ca. Savremena poljoprivredna tehnika, 23 (3): 100–111
Marić M (1987): Semenarstvo. Naučna knjiga, Beograd
Marinković B, Crnobarac J, Jaćimović G, Marinković D (2008): Tehnolo-
gija gajenja u funkciji optimalnog prinosa, prilagođena godini,
190
njivi i hibridu/sorti. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i po-

vrtarstvo, 45 (1): 159–178
Marinković B (1980): Proučavanje uticaja gustine sklopa i đubrenja azo-
tom na prinos i kvalitet semenskog kukuruza za NS SC 418 F i
NS SC 70 u različitim fazama zrelosti. Magistarski rad, Poljo-
privredni fakultet, Novi Sad
Marković D, Branković D (2006): Razvoj savremene mehanizacije za
proizvodnju semenskog kukuruza. Savremena poljoprivredna
tehnika, 32 (3–4): 132–166
Mehandžić R, Malinović N (1990): Ispitivanje uticaja zavisnosti karak-
teristika semena i prečnika otvora setvenih ploča na preciznost
setve kukuruza. Zbornik radova XVII Naučnog skupa poljo-
privredne tehnike, str. 157–163. Opatija
Mengel K, Kirkby E A (2001): Principles of Plant Nutrition. Kluwer
Academic Publishers Dordrecht/Boston/London
Milošević M, Mihaljev I, Ćirović M, Dokić P (1996): Opšte semenar-
stvo. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Ministarstvo poljoprivrede, Odeljenje za priznavanje sorti, Sortna lista
(2010) http://www.sorte.minpolj.gov.rs
Meši M, Malinović N, Kostić M (2008): Parametri kvalitetne setve se-
menskog kukuruza. Traktori i pogonske mašine, 13 (2): 14–19
Mirić M, Brkić M (2002): Dorada semena. Monografija. Društvo selek-
cionera i semenara Srbije, Beograd
Misra K M (1995): Engineering fundamentals for seed corn drying. Pro-
ceedings of the Seventeenth Annual Seed Technology Confe-
rence. Seed Science Center, Iowa State University, Ames, Iowa,
13–29
Parker W B, Somers D A, Wyse D L, Keith R A, Burton J D, Gronwald
J W, Gengenbach B G (1990): Selection and characterization
of sethoxydim-tolerant maize tissue cultures. Plant Physiology,
92 (4): 1220-1225
Pejić B (1999): Evapotranspiracija i morfološke karakteristike kukuruza
u zavisnosti od dubine navlaženmog zemljišta i njihov odnos
prema prinosu. Doktorska disertacija, str. 1–109. Poljoprivred-
ni fakultet, Novi Sad
Pucarić A (1985): Tehnologija proizvodnje sjemena hibridnog kukuru-
za. Semenarstvo, 2: 256–271
191
Semenarstvo
Radosavljević M, Bekrić V, Milašinović M, Pajić Z, Filipović M, To-

dorović G, (2010): Genetic variability as background for the
achievements and prospects of the maize utilisation deve-
lopment. Genetika 42:119-135
Riedell W E, Pikul J L, Jaradat A A, Schumacher T E (2009): Crop rota-
tion and nitrogen input effects on soil fertility, maize mineral
nutrition, yield, and seed composition. Agron. J. 101: 870–879
Rossman E C, Staniforth D W (1949): Effects of 2,4-D on inbred lines
and single cross of maize. Plant Physiology, 24 (1): 60–74
Rowe L, Rossman E, Penner D (1990): Differential Response of Corn
Hybrids and Inbreds to Metolachlor. Weed Science, 38: 563-
566
Sarić M, Jocić B (1993): Biološki potencijal gajenih biljaka u agrofitoce-
nozi u zavisnosti od mineralne ishrane. Zbornik radova, Poljo-
privredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad,
21: 7–21
Sekulić P, Hadžić V, Ubavić M, Maksimović L, Nešić Lj (2006): Karakte-
rizacija i uređenje zemljišta za proizvodnju visoko vredne hra-
ne od pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, povrća i krompira.
Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo 42: 133–148
Sekulić R, Bača F, Kereši T, Kojić Z, Štrbac P, Kaitović Ž, Vajgand D
(1996): Masovna pojava kukuruznog plamenca (Ostrinia nu-
bilalis Hbn.) i pamukove sovice (Helicoverpa armigera Hbn.) u
Vojvodini. XXV Savetovanje „Mineralna đubriva i sredstva za
zaštitu bilja” Subotica, 35-39
Sekulic R, Keresi T, Masirevic S, Vajgand D, Forgic G, Radojcic S (2004):
Pojava i stetnost pamukove sovice (Helicoverpa armigera Hbn.)
u Vojvodini tokom 2003. godine. Zbornik radova XXXVIII se-
minara agronoma, Zlatibor, 189-202
Simmons J T, Kells J J (2003): Variation and Inheritance of Isoxaflutole
Tolerance in Corn (Zea mays). Weed Technology, 17: 177–180
Simić M, Stefanović L, Kovačević D, Šinžar B, Momirović N, Oljača S
(2004) Integralni sistem mera u kontroli zakorovljenosti kuku-
ruza. Acta biologica iugoslavica - serija G: Acta herbologica, 13
(2): 437-442
Službeni glasnik Republike Srbije (2005): Zakon o semenu, Sl. glasnik
RS, br. 45/2005 i 30/2010
192
Službeni glasnik Republike Srbije (2006): Pravilnikom o kontroli proi-

zvodnje semena, Sl. glasnik RS, 60/06.
Sprague G F, Tatum L A (1942): General vs. specific combining ability in
single crosses of corn. J. Amer. Soc. Agron. 34:923-932
ratarstvo I. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Stamp P, Chowchong S, Menzi M, Weingartner U, Kaeser O (2000):
Increase in the yield of cytoplasmic male sterile maize revisi-
ted. Crop Sci. 40: 1586–1587
Statistički godišnjak Srbije (2008), http://data.sfb.rs
Stefanović L (1977): Proučavanje delovanja herbicida iz grupe triazina
na rast i prinos nekih linija i hibrida kukuruza. Zaštita bilja, 28:
217-226
Stefanović L (1981): Delovanje herbicida na rast i prinos samooplodnih
linija kukuruza. Zaštita bilja, 32: 71-78
Stefanović L, Šinžar B (1992) Zastupljenost vrsta fam. Poaceae u korov-
skim zajednicama useva kukuruza Srbije. u: Zbornik radova IV
Kongresa o korovima, Banja Koviljača, str. 292-301
Stefanović L, Zarić Lj, Kerečki B, Mirković K (1995): Uticaj herbicida iz
grupe sulfonilurea na samooplodne linije kukuruza. Selekcija i
semenarstvo, 1: 89-93
Stefanović L (1995) Problemi suzbijanja divljeg sirka u usevu semen-
skog kukuruza. Biljni lekar, XXIII (3-4): 382-385
Stefanović L, Šumatić N, Stanojević M (1998) Korovska zajednica ku-
kuruza u uslovima semenske proizvodnje. Selekcija i semenar-
stvo, 5 (3-4): 49-53
Stefanović L, Zarić Lj, Mirković K, Stanojević M, Kerečki B (1999)
Different responses of inbred lines to rimsulfuron. Pesticidi,
14: 15-24
Stefanović L, Šinžar B, Stanojević M (2000): Primena herbicida u usevu
semenskog kukuruza – mogućnosti i ograničenja. Acta herbo-
logica, 9: 85-101
Stefanović L, Stanojević M, Milivojević M (2000): Odgovor samooplod-
nih linija kukuruza na primenu herbicida u toku vegetacije.
Pesticidi, 15: 75-83
193
Semenarstvo
Stefanović L, Simić M (2008): Suzbijanje korova u semenskoj proizvod-

nji kukuruza–efekti primene herbicida u toku vegetacije. Acta
herbologica, 17(2): 57–65
Tang Xu, Jumei Li, Yibing Ma, Xiying Hao, Xiying Li (2008): Phospho-
rus efficiency in long–term (15 years) wheat–maize cropping
systems with various soil and climate conditions. Field Crop
Research 108: 231–237
Vidaković M, Vančetović J (1994): Male sterility in the hybrid seed pro-
duction. Kukuruza i sorgo, 1: 12-13
Vincent G B, Woolley L G (1972): Effects of moisture stress at different
stages of growth: II. Cytoplasmic male sterile corn. Agron. J.,
64: 599-602
Vrbničanin S, Malidža G, Stefanović L, Elezović I, Stanković-Kalezić R,
Marisavljević D, Radovanov-Jovanović K, Pavlović D, Gavrić
M (2008a): Distribucija nekih ekonomski štetnih, invazivnih i
karantinskih korovskih vrsta na području Srbije. 1. deo: Pro-
storna distribucija i zastupljenost osam korovskih vrsta na po-
dručju Srbije. Biljni lekar, 36 (5): 303-313
Vrbničanin S, Malidža G, Stefanović L, Elezović I, Stanković-Kalezić R,
Marisavljević D, Radovanov-Jovanović K, Pavlović D, Gavrić
M (2008b): Distribucija nekih ekonomski štetnih, invazivnih i
karantinskih korovskih vrsta na području Srbije, II deo - pro-
storna distribucija i zastupljenost devet korovskih vrsta. Biljni
lekar, 36 (6): 408-417
Vučić N (1976): Navodnjavanje poljoprivrednih kultura. Poljoprivredni
fakultet, Novi Sad
Vujaković M, Milošević M, Nikolić Z, Taški–Ajduković K (2005): Pro-
izvodnja semena i zakonska regulativa u Srbiji i Crnoj Gori.
PTEP 10 (3–4): 119–121
Wych R D (1988): Production of hybrid seed corn. In: G. F. Sprague and
J. W. Dudley (eds.) Corn and corn improvement. 3rd ed. Agro-
nomy Monograph 18: 565–607
Wych R D, Schoper J B (1987): Evaluation of herbicide tolerance of corn
inbred lines. Annual Corn and Sorghum Research Conference
(42nd), Proceedings, 141-160
Zeng Q, Brown P H (2000): Soil potassium mobility and uptake by corn
under differential soil moisture regimes. Plant and Soil 221:
121–134
194
Vladimir Miklič, Nenad Dušanić, Siniša Jocić
Semenska proizvodnja
suncokreta
UVOD
Suncokret (Helianthus annuus L.) je naša najvažnija uljana biljka

koja se u Srbiji godišnje gaji na površini od 150 do 220.000 ha, a u svetu
na oko 24 miliona hektara (Miklič et al., 2007a). Površine variraju od
godine do godine u zavisnosti od prinosa, ali i od ekonomskog položaja
ove važne uljarice (Miklič et al., 2004a). Prosečni prinosi u Srbiji se naj-
češće kreću od 1,5 do 2,5 t/ha. Pojedini proizvođači ostvaruju prinose
i od 3 do 4 t/ha. Glavni limitirajući faktori u proizvodnji suncokreta
su bolesti, a često i nepoštovanje agrotehničkih mera. S obzirom da od
ukupnih proizvedenih biljnih ulja u našoj zemlji preko 85% potiče od
semena suncokreta, veoma je važno permanentno raditi na unapređe-
nju proizvodnje ove uljarice. Semenarstvo ima važnu ulogu u unapređe-
nju svake gajene biljne vrste, a posebno suncokreta (sl. 1).
Osnovni cilj u semenarstvu suncokreta je da se proizvede genetički
i fizički čisto seme, koje je fiziološki zrelo i što je moguće zdravije. Seme
Slika 1. Usev semenskog suncokreta

Figure 1. Sunflower seed production crop (Dušanić 2008)
196
Semenska proizvodnja suncokreta
visokog kvaliteta treba da je genetički identično sorti, inbred linijama,

odnosno hibridu kojeg je oplemenjivač stvorio i registrovao. Zatim, tre-
ba da poseduje što veću energiju klijanja i klijavost, da je tolerantno na
agroekološki stres, zdravstveno ispravno, bez korova, semena drugih ra-
tarsko-povrtarskih vrsta i bez inertnih materija.
Suncokret je izrazita stranooplodna biljna vrsta sa dvopolnim
cvetovima. Pored toga suncokret je naša najvažnija medonosna biljka
među ratarskim vrstama. Pri normalnim uslovima proizvodnje biljke
suncokreta proizvode po jednom hektaru preko 40 kg nektara i 80 kg
polenovog praha (Škorić i Jančić, 1989). Ove biološke karakteristike
suncokreta opredeljuju njegove specifičnosti u semenskoj proizvodnji.
Od 1978. godine u našoj zemlji u masovnoj proizvodnji dominiraju
hibridi suncokreta koji se proizvode na bazi citoplazmatske muške ste-
rilnosti.
Imajući na umu sve napred izneto, veoma je važno da svaki proizvo-
đač suncokreta dobro poznaje biologiju cvetanja, oprašivanja i oplodnju
ove biljne vrste.
Cvast (glavica)
Cvetovi suncokreta su skupljeni u cvast-glavicu. U zavisnosti od

karakteristika genotipa i uslova gajenja, veličina glavice kod kulturnog
suncokreta varira. Najmanje glavice su kod ranih, a najveće kod kasnih
genotipova. Kod kasnih genotipova, tipa silažnog suncokreta (sorta Gi-
gant) prečnik glave dostiže 40 cm, a kod uljanih genotipova najčešće od
15-25 cm, naravno u optimalnoj gustini useva.
Postoje dve vrste cvetova: cevasti – plodni i jezičasti – neplodni. Je-
zičasti cvetovi su smešteni po obodu glavice, metamorfozirani su i služe
da primamljuju insekte – oprašivače. Kod kulturne forme suncokreta su
žute boje, a kod dekorativnih formi mogu biti različitih boja (Morozov,
1947).
Broj cevastih cvetova u glavici takođe varira kod kulturnog sunco-
kreta. Maksimalni broj cevastih cvetova od preko 8000 utvrđen je kod
sorte Gigant VNIIMK. Kod uljanih genotipova broj cevastih cvetova u
glavici se najčešće kreće od 600 do 1200, a ređe od 3000 do 4000.
Glavica suncokreta je po obodu pokrivena sa nekoliko redova povi-
jenih listova (brakteja).
197
Semenarstvo
8
2
6 3
2
4
6
8 5
9
Slika 2. Delovi cevastog cveta:

1– žig, 2 – pet sraslih prašnika, 3 – pet sraslih kruničnih listića, 4 – nektarski prsten,
5 – plodnik, 6 – čašični listići, 7 – pricvetak, 8 – stubić tučka, 9 – polenova zrna.
Figure 2. Tubular flower parts:
1 – stigma, 2 – fused stamens, 3 – corrola, 4 – nectary,
5 – ovary, 6 – sepals, 7 – interfloral bracts, 8 – style, 9 – pollen grains (Morozov 1947).
Cevasti cvetovi su smešteni po celoj unutrašnjoj površini glavice.

Sastoje se od više delova (sl. 2). Svaki cevasti cvet ima pricvetak koji po-
seduje 1–3 zupčasta izraštaja. Pricvetak posle oplodnje očvrsne i spre-
čava osipanje semena.
Čašica (calyx) sastoji se iz dva listića, koji su jako reducirani i liče na
roščiće. Nakon oplodnje u fazi punog nalivanja semena lako opadaju.
Krunica (corolla) sastavljena je od pet žutonarandžastih listova, koji
su međusobno srasli kao truba, a samo su vrhovima slobodni. U donjem
delu krunice nalazi se nektarski prsten, koji izlučuje nektar, radi kojeg
insekti posećuju cvetove.
Prašnika (stamen) ima pet. Prašničke niti su slobodne, a antere sra-
sle u prsten, koji okružuju stubić iznad krunice. Polenova zrna su lop-
tasta, sa bodljama na površini, žutonarandžaste boje i relativno krupna
(prečnika 34–45 mikrona).
198
Tučak (pistillum) se sastoji iz plodnika (ovarium), stubića (stylus) i

dvoperog žiga (stigma). U početku cvetanja žig se još nalazi u prolazu
između prašnika sa nerastavljenim perima. Usled porasta, stubić izlazi
iznad prašnika i tada mu se pera rastavljaju. Suncokret je ksenogamna
entomofilna biljka.
Semeni zametak (ovarium) – sastoji se iz subepidermalnog sloja,
plazme, jajne ćelije, sekundarnog jedra, sinergide i antipode.
Razviće cvasti
Kod suncokreta cvast se formira rano. Formiranje cvasti i diferen-

cijacija u glavici zavise od činilaca spoljašnje sredine i karakteristike ge-
notipa. Najbrže se odvija kod ranih genotipova, gde je formiran začetak
glavice i započeta diferencijacija unutar nje, već u fazi 3–5 pari listova.
Kod srednje ranih začeci glavice su diferencirani već u fazi 5–7 pari
listova, a kod kasnih genotipova u fazi 7–9 pari listova. U to vreme biljke
nisu razvile sve listove, tako da su začeci glavice duboko omotani lišćem
u razviću, u vidu rozete.
Cvetanje i oplodnja
Početkom cvetanja smatra se otvaranje jezičastih cvetova, što se

obično dešava rano ujutru ili u večernjim časovima. U to vreme odvija
se ubrzani rast u širinu cvetne mase glavice i rast cevastih cvetova.
Cvetanje cevastih cvetova odvija se postupno po zonama. Dnevno
cvetaju 1–3 kružna reda od perifernog ka centru. Broj takvih zona u gla-
vici zavisi od njene veličine i intenziteta cvetanja i različit je, a najčešći
je od 5–10.
Posle otvaranja jezičastih, drugog dana rano ujutro (najčešće izme-
đu 3 i 4 časa) počinje sa cvetanjem prva od perifernih zona cevastih cve-
tova (sl. 3). Cvetanje počinje otvaranjem butona cevastog cveta. Proces
se odvija veoma brzo i za 10 do 35 minuta cevasti cvet je otvoren. Nakon
toga pojavljuju se prašnici čije otvaranje traje od 1 do 1,5 časa. U trenut-
ku završetka izlaska prašnika, oni su zreli i antere su pune zrelih poleno-
vih zrnaca. Žig sa svojim priljubljenim perastim polovinama nalazi se
između prašničkih niti dosta ispod antera. To je najpogodniji trenutak
199
Semenarstvo
za kastraciju cevastih cvetova. Antere je lako otkloniti pincetom, preki-

danjem prašničkih niti neposredno ispod antera i u tom trenutku neće
doći do povrede žiga. Usporeni rast stubića tučka počinje nakon izlaska
antera. U to vreme antere prskaju i izlaze polenova zrnca, koja raznose
vetar i insekti.
Nakon izlaska polenovih zrnaca nema bitnijih promena kod ceva-
stog cveta, sa izuzetkom usporenog rasta stubića tučka. Bitnije promene
nastaju u popodnevnim časovima (4–6 časova) kada dolazi do brzog
rasta stubića tučka i prolaska žiga kroz prašničku „cev”. Na izraslinama
žiga nalaze se zaostala polenova zrnca. Period otvaranja žiga traje 1–2
časa i na kraju tog procesa peraste polovine su potpuno otvorene. U
tom trenutku žig je spreman za prihvatanje polenovih zrnaca. Nakon
toga dolazi do uvijanja prašničkih niti (gubeći turgor). One se postepe-
no spuštaju ispod stubića tučka unutar trubaste cevi.
Pri normalnim uslovima oprašivanja i oplodnje venuće žiga odvija
se u prvoj polovini sledećeg dana, najčešće između 7 i 8 časova ujutro. U
odsustvu oplodnje žig živi i preko 10 dana.
A B C D E
Slika 3. Biologija cvetanja cevastog cveta

Figure 3. Biology of tubular flower flowering
Životni ciklus cevastog cveta od pojave butona do uvenuća žiga, u

normalnim uslovima oplodnje, traje 1 do 1,5 dan (sl. 4). Kao što se vidi,
cvet postupno prolazi kroz određene faze u svom razviću i to:
• p
očetna faza otvaranja butona u ranim jutarnjim časovima (3–4
časa) (A),
200
• izlazak prašnika između 4 i 6 sati ujutru (B),

• o tvaranje antera i prosipanje polenovih zrnaca između 6 i 8 ča-
sova ujutru (C),
• i zlazak žiga uveče između 5 i 7 časova,
• o tvaranje žiga (loptastih polovina) između 7 i 9 časova uveče
(D) i
• v enuće i povlačenje žiga u prvoj polovini sledećeg dana (ukoli-
ko je došlo do oplodnje) (E).
Ovo vreme prolaska pojedinih faza razvića cevastog cveta ima ori-
jentacioni karakter. Ono može mnogo da varira u zavisnosti od činilaca
spoljašnje sredine, lokaliteta i karakteristika genotipa. Pri izrazito to-
plim uslovima faze prolaze znatno brže, takođe kod ranih genotipova
brže nego kod kasnih.
Za vreme cvetanja glavica brzo raste u širinu u proseku 1 do 1,5 cm
za 24 časa.
Postoje različite tehnike za kraće i duže čuvanje polenovog praha,
što je veoma važno u procesu selekcije. U prirodnim uslovima ekstre-
mne temperature za prorastanje (klijavost) polenovih zrnaca su sledeće:
minimalna 5–10oC, maksimalna 40oC (Škorić et al., 1988).
Slika 4. Klijanje polena na žigu tučka

Figure 4. Polen germination on stigma (Atlagić 2001)
201
Semenarstvo
Sunčeva svetlost igra važnu ulogu kod životne sposobnosti polena.

Polenova zrnca, koja su izložena direktnim sunčevim zracima u trajanju
od 10 časova, u 50% slučajeva nisu sposobna za oplodnju. Kada je u
pitanju relativna vlažnost vazduha, najveći procenat klijanja je pri vlaž-
nosti do 100%.
Životna sposobnost tučka je takođe bitna u procesu oplodnje. Tu-
čak je najsposobniji za oplodnju u prva 3-4 dana. Nakon četvrtog dana
njegove funkcije slabe, tako da posle desetog dana od otvaranja u većini
slučajeva više nije sposoban za oplodnju (Škorić et al., 1988).
Suncokret poseduje sposobnost izbirljivosti polena pri oplodnji.
Njegovu jajnu ćeliju može oploditi onaj polen koji izabere materinski
organ i ima određeno biološko preimućstvo za potomstvo.
Produktivne mogućnosti suncokreta su veoma visoke. Kod uljanih
genotipova broj cevastih cvetova u glavici najčešće se kreće od 600 do
1200, a nekada i preko 2000. Od toga, često oko 30%, a nekad i znatno
više, ne obrazuje seme.
Atraktivnost suncokreta prema polinatorima uslovljena je nizom
svojstava od kojih su najznačajniji boja i miris cveta, sadržaj i kvalitet
nektara, produkcija polena. Na ova svojstva najveći uticaj imaju faktori
spoljašnje sredine, kao i primenjene agrotehničke mere, pre svega đu-
brenje, ali je njihov uticaj teško razdvojiti (Miklič et al., 2004b). Po pita-
nju atraktivnosti razlike postoje i između samih genotipova, a naročito
u pogledu nektarnosti kao najvažnijeg faktora atraktivnosti suncokreta
za polinatore (Miklič et al., 2006). Dužina krunice najčešće ne limitira
dostupnost nektara, ali se ponekad mogu uočiti i neki genotipovi kod
kojih može doći do opadanja posete pčela iako je produkcija nektara vi-
soka, a razlog je njegova nepristupačnost usled preduge krunice (Miklič
et al., 2004c).
Veliki uticaj na oplodnju imaju činioci spoljašnje sredine u vreme
cvetanja i oplodnje suncokreta, naročito u sušnim regionima gde je pri-
sutna zemljišna i vazdušna suša, generativni organi suncokreta dehidri-
raju i ne dolazi do oplodnje.
Kišovito vreme u fazi cvetanja takođe može negativno uticati na
oprašivanje i oplodnju suncokreta. Pri kišovitom vremenu za vreme
cvetanja prestaje let insekata – glavnih oprašivača, spiraju se polenova
zrnca sa žiga ili rano proklijaju u vodi i uginu. Pored toga, sa žiga se spi-
raju neophodne materije za proklijavanje polenovih zrnaca (Morozov,
1947).
202
Plod
Plod suncokreta je orašica. Sastoji se iz perikarpa, peristema i klice

sa kotiledonima. U uljarstvu deli se na ljusku i jezgro sa klicom. Kod
hibrida koji se kod nas gaje pri vlažnosti semena 8–10%, na ljusku otpa-
da 20–26%. Na preseku ljuske zapaža se crni sloj, koji sadrži oko 75 do
80% ugljenika. Ovaj sloj naziva se pancirni i štiti seme od suncokreto-
vog moljca.
Seme suncokreta kod uljanih sorti i hibrida sadrži od 42 do 54%
ulja i 15–21% proteina. Pored toga, sadrži celulozu i druge materije.
HIBRIDI SUNCOKRETA
U našoj zemlji zastupljeni su hibridi svih najvećih svetskih semen-

skih kompanija. Pioniri u uvođenju hibrida suncokreta u široku proi-
zvodnju, ne samo u Srbiji već i svetu, bili su stručnjaci Instituta za ratar-
stvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Ova naučna i semenska kuća je i jedna
od najcenjenijih u svetu jer prati sve nove trendove u oplemenjivanju
suncokreta. Novosadski hibridi (sl. 5), kao i zajednički hibridi, stvoreni
u saradnji sa inostranim kompanijama seju se na preko tri miliona hek-
tara van granica naše zemlje.
Novosadski hibridi se odlikuju visokim genetičkim potencijalom za
prinos i sadržaj ulja, kao i otpornošću na dominantne bolesti i stresne
uslove gajenja. U Srbiji i inostranstvu Institut ima više od 400 registro-
vanih hibrida suncokreta.
Na tržištu Srbije zastupljeni su:
Hibridi za setvu na parcelama gde ima volovoda
BAČVANIN
Srednje rani hibrid sa genetičkim potencijalom za prinos semena
iznad 4,5 t/ha. Otporan je prema suncokretovom moljcu. Sadržaj ulja u
semenu je od 47% do 51%. Otporan je prema rđi i A, B, C, D i E rasa-
ma volovoda (Orobanche cumana). Poseduje visok stepen tolerantnosti
203
Semenarstvo
prema Phomopsis-u, a tolerantan je prema bolestima koje izazivaju pe-

gavost lista. Hibrid je veoma atraktivan prema polinatorima. Optimalni
sklop je od 55000 do 60000 biljaka po hektaru.
PERUN
Srednje rani hibrid visine biljaka od 150 do 170 cm. Genetički poten-
cijal za prinos semena je 4,5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu je 45% do 48 %.
Genetički je otporan prema rđi, suncokretovom moljcu i A, B, C, D,
E rasama volovoda (Orobanche cumana). Visoko je tolerantan prema
Phomopsis-u, Phoma, Macrophomina. Dobro podnosi stresne uslove.
Optimalan sklop je oko 55000 biljaka po hektaru
ŠUMADINAC
Rani hibrid visine biljaka od 160 do 170 cm. Genetički potencijal
za prinos prelazi 5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu: 47–49%. Seme je srednje
krupnoće i crne boje. Genetički je otporan prema rđi, suncokretovom
moljcu i rasama A, B, C, D i E volovoda (Orobanche cumana). Tole-
rantan je prema Phomopsis-u, Phoma i Sclerotinia sclerotiorum i to na
formu koja se javlja na glavi. Dobro podnosi stresne uslove, adaptabilan
i plastičan. Optimalni sklop je 58000 do 60000 biljaka po hektaru.
BAĆA
Srednje rani hibrid. Biljke imaju čvrste stabljike, prosečne visine od
175 do 195 cm, srednje krupnih glava. Genetički potencijal za prinos
semena je iznad 5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu je iznad 51%. Otporan je
prema rđi i A, B, C, D i E rasama volovoda (Orobanche cumana). Pose-
duje visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u i tolerantan je pre-
ma bolestima koje izazivaju pegavost lista. Hibrid je veoma atraktivan
za oprašivače. Poseduje dobru adaptabilnost za različite ekološke uslove
gajenja i različite tipove zemljišta. Optimalni sklop: 52000 do 58000 bi-
ljaka po hektaru.
BRANKO
Srednje rani hibrid. Stabljika čvrsta, visine 150–170 cm. Genetič-
ki potencijal za prinos semena je iznad 5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu
je visok, u proseku 47–49 %. Hibrid je otporan na rase A, B, C, D i E
volovoda (Orobanche cumana). Genetički otporan na rđu i suncokre-
tovog moljca. Poseduje visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u,
Macrophomina i Phoma. Tolerantan je na Sclerotinia sclerotiorum i to na
204
forme koje se javljaju na korenu, stablu i glavi. Odlikuje se izraženom

produkcijom nektara i polenovog praha pa je atraktivan za polinato-
re. Dobro podnosi stresne uslove, adaptabilan je i plastičan. Optimalan
sklop je 55000 do 60000 biljaka po hektaru.
NOVOSAĐANIN
Srednje rani hibrid. Biljke imaju čvrstu stabljiku, prosečne visine
150–170 cm. Genetički potencijal za prinos semena je 5 t/ha. Sadržaj ulja
u semenu je visok, u proseku oko 48 %. Hibrid je otporan je na rase A, B,
C, D i E volovoda (Orobanche cumana). Genetički otporan na rđu i sun-
cokretovog moljca. Poseduje visok stepen tolerantnosti prema Phomop-
sis-u, Macrophomina, crnoj pegavosti i beloj truleži (korenske i stabljič-
ne forme). Hibrid je atraktivan za polinatore jer ima visoku produkciju
nektara i polenovog praha. Dobro podnosi stresne uslove, adaptabilan i
plastičan. Optimalan sklop je 55000 do 60000 biljaka po hektaru.
Hibridi za setvu na parcelama gde nema volovoda
NS-H-45
Kasni hibrid. Visina biljaka se kreće od 180 do 210 cm. Poseduje
visok genetički potencijal za prinos semena i to preko 4 t/ha. Sadržaj
ulja u semenu je od 45% do 50%. Genetički je otporan prema rđi i sun-
cokretovom moljcu. Visoko tolerantan prema Phomopsis-u i korenskoj
formi Sclerotinia sclerotiorum. Visoko je tolerantan na sušu. Optimalan
sklop je od 45000 do 50000 biljaka po hektaru.
Hibridi za setvu na parcelama gde nema volovoda
NS-H-111
Jedan od najraširenijih hibrida u Srbiji i celoj jugoistočnoj Evropi.
Srednje rani hibrid. Prosečna visina biljke od 165 do 185 cm, čvrste sta-
bljike. Genetički potencijal za prinos semena je 5 t/ha. Sadržaj ulja u
semenu je od 48% do 50%. Genetički je otporan prema rđi i suncokre-
tovom moljcu. Tolerantan je prema Phomopsis-u. Plastičan je hibrid i
može se gajiti u različitim agroekološkim uslovima. Optimalan sklop
iznosi od 50000 do 55000 biljaka po hektaru.
205
Semenarstvo
Slika 5. NS hibridi suncokreta

Figure 5. NS sunflower hybrids (Sakač 2009)
NS-H-45
Kasni hibrid. Visina biljaka se kreće od 180 do 210 cm. Poseduje vi-
sok genetički potencijal za prinos semena i to preko 4 t/ha. Sadržaj ulja
u semenu od 45% do 50%. Genetički je otporan prema rđi i suncokre-
tovom moljcu. Visoko tolerantan prema Phomopsis-u i korenskoj formi
Sclerotinia sclerotiorum. Visoko je tolerantan na sušu. Optimalan sklop
je od 45000 do 50000 biljaka po hektaru.
Hibridi otporni prema plamenjači
SREMAC
Srednje rani hibrid, rekorder u višegodišnjim ogledima. Biljke imaju
bujan habitus i otporne su na poleganje. Visina biljaka je od 170 do 180
cm. Genetički potencijal za prinos semena je preko 5 t/ha. Sadržaj ulja
u semenu: 49–51%. Genetički je otporan na sve rase plamenjače kon-
trolisane genom Pl6, na rđu i suncokretovog moljca. Visoko tolerantan
je prema Phoma, Phomopsis-u i Macrophomina. Ima visoku produkciju
polenovog praha i nektara i veoma je atraktivan prema polinatorima.
206
Hibrid ima široku adaptabilnu vrednost i može se uspešno gajiti u razli-

čitim agroekološkim uslovima. Ima visoku tolerantnost prema stresnim
uslovima. Optimalni sklop je 55000 do 60000 biljaka po hektaru.
VELJA
Spada u grupu ranih hibrida. Visina biljke je oko 170 cm. Gene-
tički potencijal za prinos semena je 4,7 t/ha. Sadržaj ulja u semenu je
44–48%. Genetički je otporan na sve rase plamenjače kontrolisane ge-
nom Pl6, otporan je na rđu i suncokretovog moljca. Visoko je tolerantan
prema Phomopsis-u. Tolerantan je prema beloj truleži na glavi (s. Scle-
rotiorum). Dobro podnosi stresne uslove. Atraktivan je za polinatore.
Optimalni sklop je od 52000 do 56000 biljaka po hektaru.
KAZANOVA
Spada u grupu ranih hibrida. Visina biljaka je 165 do 180 cm. Sadr-
žaj ulja u semenu je od 48 do 51%. Genetički potencijal za prinos seme-
na prelazi 5 t/ha. Genetički je otporan prema rđi, plamenjači (Pl6-gen)
i suncokretovom moljcu. Tolerantan je prema bolestima koje izazivaju
pegavost lista i stabla (Phomopsis, Phoma i Alternaria). Dobro podnosi
stresne uslove. Pozitivno reaguje na povećane doze mineralnih đubriva.
Optimalni sklop je 55000 do 60000 biljaka po hektaru.
DUŠKO
Srednje rani hibrid, rekorder u 2007. i 2008. godini. Visina biljke je
u proseku 160–180 cm. Ima čvrstu i jaku stabljiku otpornu na poleganje.
Genetički potencijal za prinos semena je preko 5 t/ha. Seme je srednje
krupnoće, crne boje. Masa 1000 semena se najčešće kreće oko 80 g. Sa-
držaj ulja u semenu je visok, u proseku 46–48%. Genetički je otporan na
plamenjaču (Pl6 gen), rđu i suncokretovog moljca. Visoko tolerantan
je prema Phoma, Phomopsis-u i Macrophomina. Ima visoku produkciju
polenova praha i nektara i veoma je atraktivan prema polinatorima. Do-
bro podnosi stresne uslove, adaptabilan je i plastičan. Optimalni sklop
je 52000 do 58000 biljaka po hektaru.
207
Semenarstvo
HIBRIDI POSEBNE NAMENE
Hibridi otporni na herbicide iz grupe imidazolinona
Hibridi iz ove grupe stvoreni su klasičnim metodama selekcije (nisu

GMO). Ovo je tzv. Clearfield tehnologija, hibridi su tolerantni na her-
bicid Pulsar-40 iz grupe imidazolinona čime je omogućena efikasnija
borba protiv širokolisnih korova i sprečavanje infekcije volovodom.
RIMI
Prvi domaći i inostrani hibrid tolerantan prema herbicidima iz gru-
pe imidazolinona – dobijen konvencionalnom metodom selekcije (nije
GMO proizvod). Srednje rani hibrid. Visina biljaka se kreće od 150 do
170 cm. Genetički potencijal za prinos semena je preko 4 t/ha. Sadržaj
ulja u semenu od 44% do 48%. Otporan je prema rđi i suncokretovom
moljcu. Visoko tolerantan je prema Phomopsis-u. Dobro podnosi stre-
sne uslove. Atraktivan je prema polinatorima, jer ima dobru produkciju
polenovog praha i nektara. Može se uspešno gajiti na različitim tipovi-
ma zemljišta. Samo uz obaveznu upotrebu herbicida Pulsar-40 obezbe-
đeno je hemijsko suzbijanje volovoda, i to svih rasa. Optimalni sklop je
oko 60000 biljaka po hektaru.
VITALKO
Hibrid tolerantan prema herbicidima iz grupe imidazolinona. Rani
hibrid, visine biljaka od 155 do 165 cm. Otporan na poleganje. Gene-
tički potencijal za prinos semena je preko 4 t/ha. Sadržaj ulja u semenu
45–47%. Genetički je otporan prema rđi i suncokretovom moljcu. To-
lerantan je prema bolestima pegavosti lista i stabla. Uz obaveznu upo-
trebu herbicida Pulsar-40 obezbeđeno je hemijsko suzbijanje volovoda
(svih rasa). Ima dobru produkciju nektara i polenova praha i atraktivan
je prema polinatorima. Tolerantan je prema stresnim uslovima. Pode-
san je za setvu na zakorovljenim njivama. Optimalni sklop je 55000 do
60000 biljaka po hektaru.
208
RIMI PR
Hibrid tolerantan prema herbicidima iz grupe imidazolinona –
dobijen konvencionalnom metodom selekcije (nije GMO proizvod).
Srednje rani hibrid. Visina biljaka se kreće od 150 do 170 cm. Genetički
potencijal za prinos semena je preko 4,5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu od
46 do 49%. Otporan je prema rđi i suncokretovom moljcu i genetički
je otporan na sve rase plamenjače kontrolisane genom Pl6. Visoko je
tolerantan prema Phomopsis-u. Dobro podnosi stresne uslove. Atrakti-
van je prema polinatorima, jer ima dobru produkciju polenovog praha
i nektara. Može se uspešno gajiti na različitim tipovima zemljišta. Samo
uz obaveznu upotrebu herbicida Pulsar-40 obezbeđeno je hemijsko suz-
bijanje volovoda, i to svih rasa. Optimalni sklop je oko 60000 biljaka po
hektaru.
NS TAURUS
Hibrid koji poseduje visoku tolerantnost prema herbicidima iz gru-
pe imidazolinona – dobijen konvencionalnom metodom selekcije (nije
GMO proizvod). Srednje kasni hibrid. Srednje visine stabla i visoke ot-
pornosti na poleganje. Poseduje visok stepen tolerantnosti prema Pho-
mopsis-u, Macrophomina, crnoj pegavosti i beloj truleži Sclerotinia scle-
rotiorum (korenske i stabljične forme). Genetički potencijal za prinos
semena je preko 4 t/ha. Primenom herbicida Pulsar-40 obezbeđeno je
hemijsko suzbijanje svih rasa volovoda. Podesan je za setvu na zakorov-
ljenim zemljištima. Izuzetne je tolerantnosti prema stresnim uslovima.
Optimalni sklop je oko 58000 biljaka po hektaru.
PEGAZ
Hibrid koji poseduje visoku tolerantnost prema herbicidima iz
grupe imidazolinona – dobijen konvencionalnom metodom selekcije
(nije GMO proizvod). Srednje rani hibrid. Srednje visine stabla. Pose-
duje visok stepen tolerantnosti prema Phomopsis-u i Phoma. Genetički
potencijal za prinos semena je preko 4 t/ha. Može se uspešno gajiti na
različitim tipovima zemljišta, a posebno na zakorovljenim zemljištima.
Uz obaveznu primenu herbicida Pulsar-40 obezbeđeno je hemijsko
suzbijanje svih rasa volovoda, kao i širokog spektra širokolisnih korova.
Optimalni sklop je oko 58000 biljaka po hektaru.
209
Semenarstvo
Pored ovog pravca stručnjaci Instituta rade na stvaranju hibrida to-

lerantnih prema aktivnoj materiji tribenuron-metil iz grupe sulfonilu-
rea herbicida. Prednost ove tehnologije je što se u usevu ovakvih hibri-
da mogu suzbijati i veoma agresivni širokolisni korovi poput palamide.
Prvi hibridi iz ove grupe registrovani u Srbiji su SUMO 1 PR, SUMO 2
OR i SUMO 3.
Hibridi sa visokim sadržajem oleinske kiseline
Hibridi iz ove grupe imaju sadržaj oleinske kiseline u ulju iznad

80% (za razliku od konvencionalnih hibrida kod kojih je ovaj sadržaj is-
pod 30%), što ulje čini tri puta stabilnijim, te ovi hibridi imaju posebnu
primenu u zdravoj ishrani i dobijanju biodizela.
OLIVKO
Srednje rani visokooleinski hibrid. Visina biljaka se kreće od 145 do
165 cm. Sadržaj ulja u semenu je 48% do 50%. Sadržaj oleinske kiseline
u ulju je iznad 80%, uz uslov da se obezbedi prostorna izolacija od kon-
vencionalnih hibrida suncokreta od 1 km. Genetički potencijal za pri-
nos semena je 4 t/ha. Genetički je otporan prema rđi i suncokretovom
moljcu. Optimalan sklop iznosi od 50000 do 55000 biljaka po hektaru.
Treba ga gajiti u regionima gde nije prisutan Phomopsis.
OLIVA
Visokooleinski i rani hibrid. Visina biljke je u proseku 150–170 cm.
Genetički potencijal za prinos semena je 4,5 t/ha. Sadržaj ulja u semenu
je visok, u proseku 48–50%. Ukupna količina oleinske kiseline u ulju
prelazi 80% uz uslov da se obezbedi prostorna izolacija od konvencio-
nalnog suncokreta od najmanje 1 km. Genetički je otporan na sve rase
plamenjače kontrolisane genom Pl6, na rđu i suncokretovog moljca.
Ima visoku produkciju nektara i polenovog praha pa je atraktivan za
polinatore. Dobro podnosi stresne uslove, adaptabilan je pa se može us-
pešno gajiti na različitim tipovima zemljišta. Optimalan sklop je 50000
do 55000 biljaka po hektaru. Ulje ovog hibrida je pogodno za proizvod-
nju hladno ceđenog ulja i biodizela.
210
Konzumni hibridi
Konzumni hibridi suncokreta odlikuju se smanjenim sadržajem

ulja i povećanim sadržajem proteina u odnosu na uljane hibride. U nji-
hovom oplemenjivanju postavljaju se i posebni zahtevi tipa: visoka masa
1000 semena, boja ljuske, ljuštivost, itd.
VRANAC
Konzumni hibrid suncokreta za ishranu i ljuštenje. Pripada grupi
srednje ranih hibrida. Stabljika je čvrsta, prosečna visina biljke je 175 do
180 cm. Genetički potencijal za prinos semena je veći od 4 t/ha. Sadržaj
ulja u semenu je od 44 do 48%. Ima nizak sadržaj ljuske. Otporan je
prema rđi i suncokretovom moljcu, a tolerantan je prema Phomopsis-u.
Atraktivan je za oprašivače, a takođe je i dobro adaptabilan za različite
ekološke uslove i tipove zemljišta. Preporučena gustina useva je 42000
do 46000 biljaka po hektaru
CEPKO
Konzumni hibrid suncokreta za ljuštenje i ishranu ptica. Pripada
grupi srednje ranih hibrida. Stabljika je čvrsta, prosečna visina biljke je
180 do 185 cm. Genetički potencijal za prinos semena je veći od 4,5 t/
ha. Sadržaj ulja u semenu je manji od 42%, a povećan je sadržaj proteina
u semenu na preko 16%, te je stoga ovaj hibrid pogodan za ishranu pti-
ca. Otporan je prema rđi i suncokretovom moljcu, a tolerantan prema
Phomopsis-u. Ovaj hibrid je atraktivan za oprašivače, a takođe je i dobro
adaptabilan za različite ekološke uslove i tipove zemljišta. Preporučena
gustina useva je 42000 do 46000 biljaka po hektaru.
NS GRICKO
srednje ranih hibrida. Stabljika je čvrsta, prosečna visina biljke je 180
do 200 cm. Genetički potencijal za prinos semena je veći od 4,5 t/ha.
Masa 1000 semena je 95–115 g. Sadržaj ulja u semenu je manji od 35%,
a sadržaj proteina u jezgru 25%. Ima nizak sadržaj ljuske. Otporan je
prema rđi i suncokretovom moljcu, a tolerantan je prema Phomopsis-u.
Atraktivan je za oprašivače, a takođe je i dobro adaptabilan za različite
ekološke uslove i tipove zemljišta. Preporučena gustina useva je 46000
do 48000 biljaka po hektaru.
211
Semenarstvo
NS SLATKI
srednje ranih hibrida. Stabljika je čvrsta, prosečna visina biljke je 190 do
200 cm. Genetički potencijal za prinos semena je veći od 4,5 t/ha. Masa
1000 semena 95–110 g. Sadržaj ulja u semenu je manji od 35%, a sadržaj
proteina u jezgru 26%. Ima nizak sadržaj ljuske. Otporan je prema rđi i
suncokretovom moljcu, a tolerantan je prema Phomopsis-u. Atraktivan je
za oprašivače, a takođe je i dobro adaptabilan za različite ekološke uslove i
tipove zemljišta. Preporučena gustina useva je 46000 do 48000 biljaka po
hektaru.
Za ishranu ptica
LABUD
Srednje kasni hibrid. Ima veoma visok genetički potencijal za pri-
nos semena (iznad 5 t/ha), a pokazao je visoku stabilnost u pogledu
prinosa semena. Seme je srednje krupno, izduženo i bele boje, a sadržaj
ulja u semenu iznosi od 34% do 38%, zbog čega je podesan za ptičju
ishranu. Genetički je otporan prema rđi. Tolerantan je prema patogeni-
ma koji izazivaju pegavost lista i stabla. Dobro podnosi stresne uslove i
atraktivan je za sve polinatore. Optimalni sklop je od 45000 do 50000
biljaka po hektaru. Preporuka je da se ne gaji u vlažnim klimatima.
Za kasnu setvu
DUKAT
Vrlo rani hibrid sa dužinom vegetacije 90 do 95 dana. Prosečna vi-
sina stabljike je 135 do 145 cm. Genetički potencijal za prinos semena je
4 t/ha. Sadržaj ulja u semenu 47–49%. Genetički je otporan prema rđi i
suncokretovom moljcu. Optimalni sklop iznosi 50000 do 54000 biljaka
po hektaru. Preporučuje se za kasniju setvu na parcelama gde se nije
mogla obaviti pravovremena setva (15. maja do 15. juna).
Dekorativni suncokret
Savremeno oplemenjivanje dekorativnog suncokreta se odvija u
sledećim pravcima u zavisnosti od namene: dekorativni suncokret za
gajenje u vrtovima i parkovima, za rezano cveće, dekorativni niski sun-
cokret za gajenje u saksijama. Dekorativni suncokret cveta sukcesivno
u trajanju od mesec dana. U prometu je u sterilnoj formi. Kod svakog
tipa dekorativnih suncokreta različiti su zahtevi i ciljevi. Na tržištu
su uglavnom sterilne forme, bez produkcije polena, radi izbegavanja
212
alergija kod ljudi i iz estetskih razloga kada su u pitanju hibridi za reza-

no cveće (sl. 6).
NEOPLANTA
Ima bordocrvenu boju jezičastih i cevastih cvetova. Pogodna je za
korišćenje kao rezano cveće i za gajenje u vrtovima i parkovima. Biljke
su srednje visine i granate celom dužinom stabla.
HELIOPA
Ima žutu boju jezičastih cvetova. Pogodna je za korišćenje kao rezano
cveće. Biljke su srednje visine i granate sa dugačkim bočnim granama.
TALIA
Ima limunžutu boju jezičastih cvetova. Pogodna je za gajenje u vrto-
vima i parkovima. Biljke su srednje visine i granate celom dužinom stabla.
ISKRA
Jezičasti cvetovi su žuti i protkani narandžasto-mahagonicrvenim pru-
gama. Pogodna je za gajenje u vrtovima i parkovima. Biljke su niže i granate.
Neoplanta Heliopa
Talia Iskra
Slika 6. Tipovi dekorativnog suncokreta

Figure 6. Ornamental sunflower types (Cvejić 2010)
213
Semenarstvo
SEMENARSTVO KOD SORTNIH POPULACIJA
Početni materijal za stvaranje hibrida u oplemenjivačkim progra-

mima bile su sorte, međusortni hibridi, sintetici i drugi genetički izvori
(Miklič et al., 2008a). Iako se kod nas sorte suncokreta već duže vreme
ne nalaze u proizvodnji, veoma je važno poznavati ciklus semenarstva
kod sortnih populacija. Kod semenarstva sorti primenjuje se metod
sovjetskog akademika Pustavojta (1967) koji je specifičan za kulturu
suncokreta. Ovom metodom je moguće poboljšati postojeće sorte u že-
ljenom pravcu. Za jedan ciklus u semenarstvu potrebno je najmanje 6
godina rada i to po sledećoj šemi:
• zasnivanje linija,
• matičnjak za ocenu potomstva,
• p roizvodnja oplemenjivačevog (matičnog) semena (izvorni se-
lekcioni materijal),
• proizvodnja predosnovnog semena (superelita),
• proizvodnja osnovnog semena (elita) i
• proizvodnja sertifikovanog semena – C1 (original).
Svaka etapa u semenarstvu odlikuje se svojim specifičnostima (sl. 7).
Zasnivanje semenarstva kod jedne sorte započinje izborom najbo-
ljih biljaka u količini 1–2 hiljade. Ukoliko je u pitanju novostvorena sor-
ta, izbor biljaka se vrši unutar useva za proizvodnju oplemenjivačevog
semena, a ako je već rasprostranjena sorta, izbor biljaka vrši se u usevu
za proizvodnju osnovnog semena.
Pri izboru najboljih biljaka za kriterijum se uzima u obzir fenotipski
izgled biljaka i njihovo zdravstveno stanje. Izabrane biljke dobijaju svoj ma-
tični broj. Seme od najboljih biljaka daje se na mehaničke analize (procenat
ljuske, pancirnost i masa 1000 semena). Za dalji postupak koriste se samo
biljke kod kojih je nizak procenat ljuske (<25%) i odgovarajuće vrednosti
drugih svojstava. U daljem postupku vrši se analiza na sadržaj ulja u semenu.
U matičnjak za proveru potomstva uzimaju se samo biljke koje su
imale nizak sadržaj ljuske (<25%), visok sadržaj ulja u semenu (>50%)
i poželjnu vrednost drugih ispitivanih svojstava. Matičnjak se obično
zasniva na selekcionom polju tako što se seju po dva broja za proveru
214
SORTA MEHANIČKE I BIOHEMIJSKE

PEREDOVIK / ANALIZE / LABORATORY
PEREDOVIK AND BIOCHEMICAL
VARIETY ANALISYS
MEHANIČKE I BIOHEMIJSKE
ANALIZE (sadržaj ljuske, masa
1000 semena, hektolitarska
ODABRANE ELITNE BILJKE / masa, pancirnost, sadržaj ulja
SEED-GROWING ELITE i proteina) / LABORATORY
AND BIOCHEMICAL
ANALISYS (huskiness, 1000-
seed weight, hectoliter weight,
armored layer percent, oil and
* **
protein content)
K*-KONTROLA / K*-CHECK
GENETIČKA MATIČNO SEME / SMEŠA REZERVNOG SEMENA

KONTROLA SEED NURSERY SUPERIORNIH LINIJA /
ČISTOĆE U SUPERIOR PROGENY RESERVES
PROSTORNOJ ARE COMBINED
IZOLACIJI SUPER ELITA /
/ GENETIC SUPER ELITE
CONTROL OF
SEED PURITY
IN AREA ELITA / ELITE
ISOLATION
ORIGINAL / *) TESTIRANJE NA OTPORNOST

ORIGINAL PREMA BOLESTIMA /
TESTING FOR THE DISEASES
**) RESISTANCE MATIČNJAK
ZA OCENU VREDNOSTI
KOMERCIJALNO SEME /
BILJAKA / NURSERY OF
COMMERCIAL SEED
PROGENY ESTIMATION
Slika 7. Prikaz ciklusa semenarstva kod sortnih populacija

Figure 7. Scheme of open polinated variety seed production cycle (Škorić et al., 1988)
215
Semenarstvo
vrednosti, zatim kontrola (predosnovno seme dotične sorte) i tako naiz-

menično, u zavisnosti od raspoloživih brojeva koji su ispunili kriterijume
da bi ušli u matičnjak. Najčešće je to 300–600 odabranih glava. U toku
vegetacije vrše se sva fenološka opažanja na svakom broju u matičnjaku.
Paralelno sa ovim matičnjakom, na inficiranoj parceli (uneti ostaci
obolelih biljaka suncokreta) postavlja se isti matičnjak radi ocene na
otpornost prema bolestima.
Na kraju vegetacije u matičnjaku meri se prinos semena i uzima se
uzorak za mehaničke i hemijske analize svakog broja. U matičnjaku, na
inficiranoj parceli, vrši se detaljna ocena na otpornost prema bolestima.
Od mehaničkih analiza rade se procenat ljuske, pancirnost, masa
1000 semena i hektolitarska masa, a od hemijskih sadržaj ulja i proteina
u semenu.
Brojevi koji imaju nizak sadržaj ljuske (<25%), visok sadržaj ulja u
semenu (>50%), otpornost prema dotičnim bolestima i poželjne vred-
nosti drugih ispitivanih svojstava koriste se za dalji ciklus semenarstva.
Rezervno seme od ovih brojeva (najboljih biljaka) sa početka ciklu-
sa koristi se za proizvodnju oplemenjivačevog semena u prostornoj izo-
laciji od 1.500 metara. U toku vegetacije, u usevu za proizvodnju ople-
menjivačevog semena vrši se strogo uklanjanje atipičnih biljaka u tri
navrata. Tako proizvedeno oplemenjivačevo seme koristi se u narednoj
godini za proizvodnju predosnovnog semena.
Izboru parcele za proizvodnju predosnovnog semena posvećuje se
posebna pažnja. Na parceli na kojoj u prethodnih 6 godina nije bio sun-
cokret, a soja i uljana repica 3 godine (ove biljne vrste imaju zajedničke
bolesti sa suncokretom), može se zasnovati proizvodnja predosnovnog
semena. Sve agrotehničke mere treba da su u optimumu. Prostorna izo-
lacija od najmanje 1.500 metara treba strogo da se poštuje. U toku vege-
tacije u tri navrata vrši se uklanjanje atipičnih i bolesnih biljaka.
Na ovaj način proizvedeno predosnovno seme služi za proizvodnju
osnovnog semena u narednoj godini. Pošto se radi o većoj količini semena,
obično se osnovno seme proizvodi na nekoliko parcela, odnosno lokaliteta.
Kriterijumi i procedura u proizvodnji osnovnog semena je ista kao i
kod proizvodnje predosnovnog. Proizvedeno osnovno seme u narednoj
godini služi za proizvodnju sertifikovanog semena – C1. Ponekad se i
osnovno seme može koristiti za proizvodnju komercijalnog semena.
Sertifikovano seme se takođe proizvodi po istim kriterijumima kao
predosnovno i osnovno seme. Proizvodnja se najčešće organizuje na
216
više lokaliteta. Proizvedeno sertifikovano seme prodaje se proizvođa-

čima suncokreta za proizvodnju merkantilnog zrna koje se koristi za
preradu u fabrikama ulja.
Izvornim semenarstvom sorti treba zajedno da se bave oplemenji-
vači i specijalisti za semenarstvo suncokreta. Proizvodnju osnovnog i
sertifikovanog semena treba da organizuju i kontrolišu specijalisti za
semenarstvo suncokreta.
Kod proizvodnje sortnog semena od kategorije oplemenjivačevog
semena do sertifikovanog semena obavezna su tri stručna pregleda u
toku vegetacije. Prvi pregled se vrši u fazi 3–4 para listova. U ovom pre-
gledu utvrđuje se prostorna izolacija, čistoća useva od korova i pojava
plamenjače (Plasmopara helianthi). Drugi pregled vrši se u fazi pune
butonizacije kada treba da se uklanjaju atipične biljke unutar useva i
samonikle biljke suncokreta u krugu prostorne izolacije. Treći pregled
se vrši u fazi fiziološkog zrenja kada se vrši kontrola genetičke čistoće
unutar useva po boji i formi semena i ocena zdravstvenog stanja useva.
Pre kombajniranja potrebno je ukloniti sve obolele biljke od bele truleži
(Sclerotinia sclerotiorum) (Škorić, 1988).
Dobro organizovanim semenarstvom kod jedne sorte ne samo da
se mogu očuvati glavne sortne karakteristike, već i unaprediti vrednosti
agronomski važnih svojstava.
Tabela 1. Rezultati poboljšanja sorti suncokreta – ciklus sortnog semenarstva
Table 1. Sunflower varieties improovement results – variety seed production cycle
(Pustavojt, 1967)
Period/Periode 1950–1952. Period/Periode 1955–1957.

Sadržaj Sadržaj
ulja u Prinos Prinos ulja u Prinos Prinos
SORTA semenu / semena / ulja/Oil semenu / semena / ulja/ Oil
VARIETY Seed oil Seed yield yield Seed oil Seed yield yield
content (t/ha) (kg/ha) content (t/ha) (kg/ha)
(%) (%)
VNIIMK 8931 44.3 2.33 941 49.7 2.38 1028
VNIIMK 6540 42.7 2.39 917 47.8 2.41 999
VNIIMK 1646 42.4 2.34 892 47.5 2.39 986
Ovo najbolje mogu potvrditi rezultati Pustavojta (1967), koji poka-

zuju da je kod korišćenih sorti došlo do povećanja sadržaja ulja u seme-
nu, odnosno prinosa ulja po hektaru, striktnom primenom navedenog
ciklusa semenarstva (tab. 1).
217
Semenarstvo
Poboljšanje sortnih osobina putem dobro organizovanog semenar-

stva ima svog značajnog uticaja i na povećanje sadržaja ulja u masovnoj
proizvodnji. Ovo takođe mogu potvrditi rezultati Pustavojta (1967) koji
je pratio semenarstvo i masovnu proizvodnju u Krasnodarskom regionu
(tab. 2).
Tabela 2. Izmena sadržaja ulja u semenu suncokreta i ekstrahovanog ulja u fabrikama

ulja u krasnodarskom regionu
Table 2. Exchange of sunflower seed oil content and oil refined in Krasnodar region oil
refineries (Pustavojt, 1967)
Godina/Year
POKAZATELJI/PARAMETERS 1940. 1950. 1956. 1960. 1965.
Sadržaj ulja u semenu / 29.4 32.8 39.2 41.9 45.8
Seed oil content (%)
Ekstrahovana ulja iz semena/ 26.2 30.9 37.5 40.5 44.6
Refined oil from seed (%)
Prve novosadske sorte suncokreta bile su Novosadski 20 i Novo-

sadski 61 registrovane 1976. godine. Već 1978. godine u novosadskom
Institutu stvoreni su prvi hibridi suncokreta. Bivša Jugoslavija bila je
među prve tri zemlje u svetu gde su hibridi suncokreta uvedeni u široku
proizvodnju. U Srbiji se danas gotovo isključivo gaje hibridi.
SEMENARSTVO KOD HIBRIDA SUNCOKRETA NA

BAZI CITOPLAZMATSKE MUŠKE STERILNOSTI
Semenarstvo kod hibrida na bazi citoplazmatske muške steril-

nosti (CMS) se razlikuje u odnosu na sortne populacije. Kod hibrida
se koristi fenomen heterozisa u praktične svrhe. Za dobijanje hibrida
suncokreta neophodno je da linija majke ima u sebi ugrađenu citoplaz-
matsku mušku sterilnost (CMS), a linija oca (restorer) restorer gene
koji će hibridima C1 generacije obezbediti fertilnost, odnosno dobija-
nje semena.
218
Kod stvaranja hibrida suncokreta na bazi citoplazmatske muške ste-

rilnosti (CMS), korišćenje fenomena heterozisa može biti na više nivoa
u zavisnosti od broja inbred linija koje učestvuju u jednom hibridu. U
zavisnosti od broja inbred linija koje učestvuju u jednom hibridu posto-
je sledeći tipovi hibrida:
1. Dvolinijski (SC) hibridi:
A x Rf
2. Trolinijski (TWC) hibridi
(A1 x B2) x Rf
Četvorolinijski (DC) hibridi se ne proizvode kod suncokreta, jer
je proces proizvodnje semena veoma komplikovan i nije ekonomski
opravdan. Pored toga kod četvorolinijskih hibrida efekat heterozisa je
umanjen i po pravilu su manje prinosni od dvolinijskih i trolinijskih
hibrida.
Kod dvolinijskih hibrida za proizvodnju hibridnog semena koristi
se citoplazmatski muško sterilna forma A – linije majke i linija oca – re-
storer u određenom odnosu redova.
Za proizvodnju trolinijskih hibrida koriste se tri linije i to: prvo se
ukršta A1 – sterilna forma jedne linije sa B2 – fertilnom formom druge
linije i dobija sterilni hibrid. Ovaj sterilni hibrid se ukršta sa odgova-
rajućom restorer linijom Rf i tako se dobije hibridno seme trolinijskog
hibrida.
Naravno, kod proizvodnje hibridnog semena dvolinijskih i trolinij-
skih hibrida koriste se roditeljske linije sa poznatim posebnim kombi-
nirajućim sposobnostima, za agronomski važna svojstva (Škorić, 1988).
U našoj zemlji se gaje isključivo dvolinijski hibridi i zato će detaljno
biti prikazani proizvodnja semena roditeljskih linija i hibridnog semena.
Proizvodnja semena roditeljskih linija
Proizvodnja semena pojedinih roditeljskih linija se međusobno bit-

no razlikuje. Linija majke se proizvodi u dve forme i to: A – citoplazmat-
ski muško sterilna i B – fertilna forma koja služi kao održivač i polinator
u proizvodnji A – CMS – forme. Linija oca (restorer) mora posedovati
gene za restauraciju fertilnosti u C1 generaciji. Iz ovih razloga ciklusi
održavanja i proizvodnje roditeljskih linija se međusobno razlikuju.
219
Semenarstvo
Održavanje i proizvodnja linija majke (A x B)
Na osnovu ocene opštih i posebnih kombinacionih sposobnosti,

najbolje inbred linije su odabrane za prevođenje u citoplazmatski muš-
ku sterilnu (CMS) formu ili A – formu. Sa inbred linijom donorom CMS
se ukrsti inbred linija u koju se želi uneti CMS. U narednoj generaciji
dobijena hibridna biljka koja je sterilna se povratno ukrsti sa recepijent
inbred linijom. U narednim godinama se rade dalja povratna ukršta-
nja. U svakoj generaciji se rade pojedinačna ukrštanja, a za ukrštanja se
odabiraju biljke koje su tipične za odgovarajuću recipijentsku liniju. Na-
kon završetka povratnih ukrštanja (BC6-8) završen je proces prevođenja
i sada inbred linija ima dve forme:
A – citoplazmatski mušku sterilnu i
B – fertilnu formu.
Ove dve forme jedne inbred linije su po svojim morfološkim i gene-
tičkim karakteristikama apsolutno indentične osim svojstva CMS.
Zatim se odabiraju pojedinačne tipične biljke A i B analoga koje se
stavljaju u proces umnožavanja semena. Dobijenih 50 biljaka B-analo-
ga i 200 biljaka sterilnog analoga se pre cvetanja izoluju izolatorima, a
zatim se radi ukrštanje smešom polena sa B-biljaka. Ukrštanja se rade
ručno.
Naredne godine u prostornoj izolaciji od preko 2 km vrši se inici-
jalno umnožavanje majčinske linije gde se seje 4–10 redova A – sterilne
i 2-4 reda B-fertilne forme - naizmenično, u zavisnosti od raspoložive
količine semena.
Na kraju vegetacije odvojeno se beru biljke A – sterilnih i B – fertil-
nih redova. Ovim ciklusom dobija se seme linije majke.
Naredne godine ponovo se umnožava po istom principu u pro-
stornoj izolaciji (min. 2 km) seme linije majke u određenom odnosu
sterilnih – A i fertilnih B – redova. Tokom vegetacije primenjuju se sve
operacije i norme za dobijanje genetički čistog i zdravstveno isprav-
nog semena. Na ovaj način proizvodi se dovoljna količina predosnov-
nog semena linije majke, koja se zatim koristi u proizvodnji osnovnog
semena dotične linije majke ili u proizvodnji hibridnog semena. Pro-
izvedena B-fertilna forma se upotrebljava za proizvodnju osnovnog
semena linije majke.
Na osnovu napred iznetog može se konstatovati da kod proizvodnje
semena dotične linije majke postoje tri kategorije semena i to:
220
• oplemenjivačevo seme
• predosnovno seme i
• osnovno seme.
Operacije koje se izvode kod sve tri kategorije semena u toku ve-
getacije da bi se dobilo genetički čisto i kvalitetno seme biće posebno
opisano u daljem tekstu.
Sa godinama, u toku umnažanja sterilne linije, može doći do pojave
fertilnih biljaka u liniji majke, da li usled pojave Rf-gena u B-analogu,
usled slučajne stranooplodnje usled stresa ili spontano usled težnje bilj-
ke da se vrati u fertilno stanje. Da bi se održala sterilnost potrebno je
svake 3 godine ponovo krenuti sa umnažanjem od oplemenjivačevog
semena.
Održavanje i proizvodnja Rf-linija
Za praktično korišćenje heterozisa na bazi CMS u prošlosti su se

inbred linije dobrih opštih i posebnih kombinacionih sposobnosti pre-
vodile i u Rf-formu, tj. formu koja poseduje gen za restauraciju fertilno-
sti. Međutim, u modernom oplemenjivanju suncokreta oplemenjivači
su pristupili stvaranju restorer populacija koje već u sebi imaju ovaj gen
u homozigotnom stanju. Osnovni razlog za to je da se pokazalo izuzetno
važnim da ove linije, osim poželjnih dobrih agronomskih karakteristika
i dobrih kombinacionih sposobnosti, budu i recesivno granate. Naime,
recesivna granatost nam omogućava produžavanje perioda cvetanja li-
nije oca na 3-4 nedelje uz dobijanje negranatih hibridnih biljaka.
Nakon izbora odgovarajuće restorer linije kao komponente hibrida,
odabira se pojedinačna tipična biljka koja se stavlja u proces umnaža-
nja semena. Dobijenih 250 biljaka restorer linije se pre cvetanja izoluje
izolatorima i podvrgava samooplodnji. Ovo seme se u narednoj godini
seje u prostornoj izolaciji od najmanje 2 km (poželjno 3 km) radi proi-
zvodnje predosnovnog semena. Od predosnovnog semena u narednoj
godini se proizvodi u prostornoj izolaciji (2 km) kategorija osnovnog
semena dotičnog restorera.
Na osnovu napred iznetog ciklusa kod proizvodnje restorer linije
postoje sledeće etape: dovođenje u homozigotno stanje važnih agro-
nomskih svojstava, zatim kategorije oplemenjivačevog, predosnovnog
i osnovnog semena. Kategorija osnovnog semena služi kao linija oca u
221
Semenarstvo
proizvodnji hibridnog semena. Jedan njegov deo ide u ponovni ciklus

od oplemenjivačevog do osnovnog semena kako bi se dotična restorer
linija održala trajnije u genetički čistoj formi. Operacije koje se koriste
u ciklusu održavanja i umnažanja restorer linije biće odvojeno opisane.
Prostorna izolacija kod proizvodnje baznog

i hibridnog semena
Suncokret nije samo uljana, već i medonosna biljna vrsta. U toku

cvetanja pčele i drugi insekti sakupljajući nektar i polenov prah imaju
ulogu oprašivača. Kretanjem sa jednog na drugi usev insekti oprašivači
prenose polenov prah i na taj način mogu izazvati genetsku nečistoću
kada je u pitanju semenski usev, jer se pojedini polinatori kreću u radi-
jusu i preko 5 km.
Osnovni uslov za organizovanje dobre proizvodnje semena rodi-
teljskih komponenti C1 hibrida suncokreta je obezbeđivanje prostorne
izolacije. Prostorna izolacija omogućuje kontrolisanu oplodnju, a time
i očuvanje homogenosti semenskog useva. Značaj prostorne izolacije u
semenarstvu suncokreta, bilo da se radi o proizvodnji roditeljskih linija
ili proizvodnji hibridnog semena, najviše je uslovljen samom biologi-
jom ove važne uljane biljke. Osobine kao što su stranooplodnja, me-
donosnost i izražena izbirljivost polena pri oplodnji uslovljavaju stroge
kriterijume u pogledu prostorne izolacije.
Pojava samoniklog suncokreta u prostornoj izolaciji predstavlja veliki
problem u proizvodnji semena roditeljskih linija i C1 hibrida. Poznato je
da seme suncokreta poseduje visoku vitalnost, tako da je pojava samoni-
klih biljaka zastupljena u visokom procentu u toku naredne 3–4 godine,
nakon gajenja na jednoj parceli. Količina polenovog praha je uslovljena
brojem cevastih cvetova u jednoj glavi i količinom proizvedenih poleno-
vih zrnaca na svakom trubastom cvetu. Prema dosadašnjim saznanjima
jedna prosečna biljka proizvede od 8 do 30 miliona polenovih zrnaca, a
prema nekim autorima kod nekih granatih restorer linija ukupna količi-
na polenovih zrnaca po jednoj biljci prelazi 100 miliona. Ovako velika
produkcija polenovog praha, kada teoretski jedna biljka može oprašiti na
jednom hektaru sve ženske cvetove, zahteva strogo poštovanje prostorne
izolacije. Cvetanje biljaka suncokreta traje nekoliko dana, produkuje se
222
velika količina svežeg polena svakodnevno. Fertilnost polena je kod linija

i hibrida suncokreta veoma visoka, često i preko 90% (Atlagić, 1990, Atla-
gić et al., 2004) što predstavlja izuzetan potencijal za oplodnju.
Poseban problem održavanja prostorne izolacije predstavlja neefi-
kasnost herbicida na samonikle biljke suncokreta u usevima soje i še-
ćerne repe. Sukcesivno pojavljivanje samoniklih biljaka otežava njihovo
uklanjanje i zahteva veliko angažovanje radne snage pred i u toku cveta-
nja roditeljskih komponenti C1 hibrida.
Više autora je radilo na ispitivanju prostorne izolacije kod suncokre-
ta. Gundaev (1971) saopštava da je Anaščenko utvrdio 18,7% atipičnih
biljaka na parceli muško sterilne linije koja je bila udaljena od izvora pole-
na 1,05 km, a između je bila barijera od drveća. Enns et al. (1970) su utvr-
dili 13,7% do 18% autkroseva na malim parcelama koje su bile udaljene
0,8–1,2 km od komercijalnih parcela pod suncokretom. Bolson (1977),
ispitujući prostornu izolaciju kod linije majke CMS-Na 89, utvrdio je 15%
autkroseva na površini od 200 m2 na udaljenosti od 2 km od komercijal-
nih useva pod suncokretom. Na parceli od 7 ha isti autor je utvrdio 10,5%
autkroseva pri prostornoj izolaciji od 2,4 km. Smith (1975) smatra da u
Kaliforniji (SAD), gde se proizvodi semenski suncokret, na lokaciji Sacra-
mento Valley, treba da bude prostorna izolacija najmanje 4,8 km, jer su
prisutni mnogi insekti, jaka strujanja vetra i populacije divljeg suncokreta.
Prema našim rezultatima pri prostornoj izolaciji od 3 km kod pro-
izvodnje 4 majčinske linije u 1996. godini udeo atipičnih biljaka (aut-
kroseva) se kretao od 0,0% do 5,4%, a u 1997. godini od 0,4% do 1,2%.
Ovi rezultati pokazuju da kod proizvodnje roditeljskih linija prostorna
izolacija od 3 km ponekad nije dovoljna i pored stroge kontrole samoni-
klih biljaka u prostornoj izolaciji. Razlog tome leži i u činjenici da pčele
u potrazi za pašom mogu da lete i 6 pa i više kilometara.
Prostorna izolacija u svakoj zemlji je zakonski regulisana. Ima do-
sta razlika u vrednosti prostorne izolacije kako unutar pojedinih država
(SAD), tako i između država.
U našoj zemlji zakonski je regulisano da prostorna izolacija kod
proizvodnje linija treba da bude najmanje 2 km.
Za proizvodnju hibridnog semena u našoj zemlji obavezna prostor-
na izolacija je 1,5 km, dok je u većini evropskih zemalja ista ili manja,
u zemljama Evropske unije uglavnom 500 m. Nakon povraćaja naci-
onalizovanog zemljišta bivšim vlasnicima obezbeđivanje ove izolacije
postalo je veoma otežano.
223
Semenarstvo
Pored distance u prostornoj izolaciji, veoma je važno kakva je kon-

figuracija terena u tom prostoru i koje se biljne vrste gaje. Ukoliko se u
prostornoj izolaciji nalaze šumski zasadi i veći vodeni tokovi oni mogu
igrati ulogu prirodne prepreke, iako zakon tako nešto ne priznaje. Ako
se u prostornoj izolaciji nalaze strnine, situacija može biti nepovoljna za
oplodnju jer bosiljak, koji se javlja na strnjištima, može privući pčele.
Usevi soje i šećerne repe u prostoru prostorne izolacije su nepovoljni,
jer kombinacije herbicida koje se koriste kod ovih vrsta ne uništavaju
uvek samonikli suncokret. Usevi kukuruza su uglavnom povoljniji jer
se eventualni samonikli suncokret može uništiti herbicidima, ali se zato
eventualni zaostali suncokret teško uočava zbog visine useva. Posebno
je opasno prisustvo biljaka divljeg suncokreta jer daju veoma uočljivo
potomstvo ukoliko dođe do kontaminacije. Iako se divlji srodnici sun-
cokreta (npr. Helianthus tuberosus – čičoka) u prirodi teže ukrštaju sa
kulturnim suncokretom, mogućnost kontaminacije postoji pa ih stoga
treba uklanjati. Iz ovih razloga uklanjanje samoniklih biljaka suncokre-
ta predstavlja složenu i skupu operaciju u toku vegetacije, a posebno
pred cvetanje i u fazi cvetanja.
Oprašivanje
Suncokret je tipična stranooplodna entomofilna biljna vrsta. U pre-

nošenju polena sa jedne biljke na drugu učestvuju insekti i u manjoj
meri vetar. Zbog velike težine polena, učešće vetra u oplodnji najčešće
ne prelazi 4% (Low et al., 1978). Oprašivanje u proizvodnji semena ro-
diteljskih linija, a posebno linije majke je veoma važan momenat. Kod
linije majke polinatori prenose polen sa B – fertilnog analoga na A – ste-
rilni analog i tako obezbeđuju oplodnju i dobijanje semena. Polinatori
pomažu oplodnju i kod restorer linije i omogućavaju dobijanje većih ko-
ličina semena (Joksimović et al., 2004). Proizvodnja hibridnog semena
je nemoguća bez polinatora. Kod proizvodnje hibridnog semena poli-
natori prenose sa redova restorer linije polen na A – sterilne biljke linije
majke izvodeći oprašivanje i dovodeći do oplodnje i zametanja semena.
Iz ovih razloga veoma je važno da su obe roditeljske linije podjednako
dobro atraktivne za polinatore.
224
Dosadašnja istraživanja su pokazala da su pčele kao oprašivači u

proizvodnji roditeljskih linija i hibridnog semena suncokreta veoma
značajne. Pored pčela, i drugi insekti imaju ulogu oprašivača. Pham-
Delegue i Piguemal (1986) su utvrdili da je domaća pčela Apis melifica
zastupljena kao oprašivač suncokreta u Francuskoj od 60 do 99% u uku-
pnoj populaciji insekata oprašivača. Od ostalih insekata oprašivača bili
su zastupljeni: Bombus terrestris, B. lapidamus, B. hortorum i Halictus sp.
Smith (1978) je pored domaćih pčela u Kaliforniji (SAD) utvrdio prisu-
stvo drugih insekata oprašivača na suncokretu, i to iz redova Bombus,
Diadasija, Melissodes i Megachile.
Miklič (1996) je utvrdio da u našim uslovima dominantnu ulo-
gu u oprašivanju useva semenskog suncokreta imaju domaće pčele
(50–90%), zatim insekti iz familije Syrphidae, potom bumbari (Bombus sp.),
a daleko manje leptiri.
Slika 8. Mikroskopski snimci nektarskog prstena kod različitih genotipova suncokreta

Figure 8. Microscopic images of nectar ring in different genotypes of sunflower
(Sammataro et al. 1985)
Oplodnja semenskog suncokreta otežana je usled činjenice da se

pčele specijalizuju pa dok jedne sakupljaju nektar posećujući obe ro-
diteljske komponente, druge skupljaju samo polen i njihova uloga u
oplodnji je mala jer ne posećuju biljke sterilnog analoga.
Na posetu pčela utiču spoljašnji i unutrašnji faktori. Pod spoljaš-
njim faktorima podrazumevaju se klimatski i zemljišni uslovi kao i pri-
menjena agrotehnika. Od unutrašnjih faktora najvažniji su sledeći:
• boja cveta i pojedinih njegovih delova,
• produkcija i kvalitet nektara,
• pristupačnost nektara (ovde se pre svega misli na dužinu krunice),
• produkcija polena i
• sastav aromatičnih jedinjenja u aromi suncokreta.
Poželjna je svetlija boja cveta, a takođe i svetlija boja stigme, jer ta-
mnija boja daje utisak veće starosti cveta koja je povezana sa manjim
lučenjem nektara.
225
Semenarstvo
1000
Broj pčela / Number of bees

A
500 B
0
CM RH H CM RH H
A Y A Y
S8 89 S2 90
9 27 4 90 2 73 3
4
Slika 9. Poseta pčela u toku 3 dana kod roditeljskih linija i njihovih hibrida.
A–atraktivan, B–neatraktivan za pčele
Figure 9. Bees visits for 3 days in parental lines and their hybrids.
A-attractive, B-unattractive to bees (Sammataro et al. 1985)
Roditeljske linije i njihovi C1 hibridi nisu podjednako atraktivni za

pčele (sl. 9). Inbredlinije suncokreta imaju različitu građu i veličinu nek-
tarskog kolenca (sl. 8).
Hibridi i linije suncokreta različito reaguju na uslove spoljašnje sre-
dine u pogledu nektarnosti pri čemu je uticaj sredine i primenjene agro-
tehnike veći od uticaja genotipa (sl. 10).
kontrola/check NPK 50:50:50 NPK 100:100:100
12
Slika 10. Uticaj
godine i doze
10 đubrenja na lučenje
nektara
8 (mg nektara/
20 cvetova) različitih
6 genotipova
suncokreta
4 Figure 10. The effect
of year and fertilizer
2 doses on the nectar
secretion
0 (mg nectar/
01 01 01 01 02 02 02 02 20 flowers) of
20 20 20 20 20 20 20 20
JA 5 1 1 0 2 A 5 1 1 0 2 different genotypes
-4 -1 -7
J - 4
-1 -7
VEL -H -H -H VE
L -H -H -H
NS NS NS NS NS NS of sunflower
(Miklič et al., 2002,
kontrola/check NPK 50:50:50 NPK 100:100:100 2003)
12
10
226
8
6
Pristupačnost nektara ima, takođe, veliki uticaj na atraktivnost ge-

notipova. Deo usnog aparata kojim pčela uzima nektar dugačak je 6,46
mm (Balana and Vranceanu, 1992). Ovde treba imati u vidu da i deo gla-
ve pčele ulazi u krunicu prilikom uzimanja nektara. Kod hibrida i linija
suncokreta koje se gaje u našoj zemlji nektar je uglavnom pristupačan za
pčele. Prosečna dužina krunice za ispitivane sterilne analoge novosad-
skih linija iznosi 8,08 mm, za B-analoge je nešto veća (8,75 mm), a za
restorer linije iznosi 8,31 mm (Atlagić et al., 1996.). Postoje variranja po
zonama cvetanja (A-analozi 7–11,2 mm, B-analozi 7,7–10 mm i restorer
linije 6,7–9,2 mm) što ukazuje da nektar nije jednako pristupačan kod
starijih i mlađih cvetova u glavici suncokreta (Joksimović et al., 1996).
Tabela 3. Međuzavisnost semenskog suncokreta i pčela
Table 3. The interdependence of sunflower and bees (Špehar i Radaković, 1986)
Godina / Year Dvogodišnji

prosek /
Parametri posmatranja / The observed parameters
1981 1982 Two year
average
Površina semenskog useva /

100 43 71,5
Area of seed crops (ha)
Broj košnica na usevu /
72 50 61
The number of hives in the crop
Prosečna pokrivenost (košnica/ha) /
0,72 0,86 0,79
Average coverage (hives/ha)
Prosečan unos meda i drugih proizvoda (kg/košnici) /
31 8 19,5
The average intake of honey and other products (kg/hive)
Prosečna količina meda i drugih proizvoda /
22,3 9,3 18,4
The average amount of honey and other products (kg/ha)
U važne osobine koje karakterišu jednu liniju u pogledu medonosno-

sti svakako spadaju i aromatične komponente cevastog cveta suncokreta.
Postoji velik broj aromatičnih jedinjenja, ali veliku ulogu u atraktivnosti
za pčele ima samo takozvana C frakcija koja čini ispod 2,5% ukupne aro-
me suncokreta, a sadrži monoterpenske ketone i alkohole i njihove estre,
fenole i seskviterpenske alkohole (Pham-Delegue et al., 1986).
Polen je veoma važan atraktant za pčele i stoga su fertilni analozi
uvek posećeniji od sterilnih. Na razlike u privlačenju pčela utiču i razli-
ke između genotipova u produkciji i hemijskom sastavu polena (Miklič,
1996).
227
Semenarstvo
Dnevna dinamika posete varira, ali se ističu dva maksimuma, naj-

veća poseta je oko 9 časova pre podne, a nešto manja popodne. Dinami-
ka je vezana za biologiju cvetanja suncokreta kao i za klimatske uslove,
a važna je jer ukazuje na značaj pravovremenog uklanjanja atipičnih i
fertilnih biljaka u periodu cvetanja.
Tabela 4. Značaj pčela u proizvodnji semenskog suncokreta

Table 4. The importance of bees in the production of sunflower seed
(Špehar i Radaković, 1986)
Godina/Year Dvogodišnji prosek /

Parametri 1981 1982 Two year average
posmatranja /
Slobodna Slobodna Slobodna
The observed
Kavez / oplodnja / Kavez / oplodnja / Kavez / oplodnja /
parameters
Cage Open poli- Cage Open po- Cage Open poli-
nation lination nation
Prinos semena /
1,16 21,28 1,67 18,00 1,41 19,64
Seed yield (dt/ha)
Relativan prinos /
5,46 100 9,28 100 7,18 100
Relative yield (%)
Prečnik glave/
12,8 16,6 12,2 14,4 12,5 15,5
Head diameter (cm)
Pčele mogu imati dobar prinos meda i na semenskom suncokretu, što

potvrđuju istraživanja Špehara i Radakovića (1986) (tab. 3 i 4). Prema re-
zultatima istih autora, doprinos pčela u oprašivanju kod semenskog sun-
cokreta je ogroman, jer su prinosi pod kavezima gde je bio onemogućen
pristup pčelama bili ispod 10% u odnosu na slobodnu oplodnju.
Pri stvaranju roditeljskih linija treba voditi računa i o njihovoj
atraktivnosti za pčele. Atraktivnost se može povećati preko više svojsta-
va i to stvaranjem genotipova koji imaju svetlu boju jezičastih i cevastih
cvetova, što kraće trubaste cvetove, visoku nektarnost i dominantno za-
stupljene aromatične komponente koje utiču na čulo mirisa kod pčela.
Na atraktivnost jednog genotipa za pčele mogu imati uticaja i faktori
spoljašnje sredine. Zemljišna i vazdušna suša neposredno pred cvetanje
i tokom cvetanja mogu štetno delovati na lučenje nektara. Visoke tem-
perature (iznad 30oC) takođe negativno utiču na nektarnost kod biljaka
suncokreta. Isto tako, izražena oblačnost i učestale kiše u fazi cvetanja
228
smanjuju brojnost, kao i vreme i uspešnost posete pčela na semenskim

usevima suncokreta.
Prema rezultatima Mikliča (1996) optimalna relativna vlažnost vaz-
duha za posetu pčela je 40–50%, dok, je optimalna temperatura vazduha
u 1990. bila 20oC, a u 1991. godini 28oC. Prema tome uticaj spoljašnje
sredine jako varira od godine do godine, a univerzalne optimume poje-
dinih parametara je veoma teško utvrditi.
Na semenske useve pčele se donose najkasnije 3 dana pre početka
cvetanja linije majke. U suprotnom, pčele mogu preneti polenov prah sa
drugih genotipova suncokreta, sa parcela sa kojih su donete, na semen-
ski usev, što bi umanjilo genetsku čistoću.
Istraživanja Smith-a (1978) su pokazala da je za semenski suncokret
potrebno najmanje 2,5 košnica/ha. Pored broja košnica, odnosno popu-
lacije pčela, veoma je važan i njihov pravilan raspored na nivou useva.
Poželjno je locirati košnice u grupama na udaljenosti od 200 m, po ivici
useva. Bolji raspored bi bio ukoliko bi se ostavila slobodna mesta za loci-
ranje pčela unutar samog useva. Treba imati u vidu i činjenicu da radnici
u cvetanju moraju često prolaziti kroz usev. Robinson (1978) iznosi da
pčele na usevu suncokreta najveći učinak imaju u radijusu od 500 m. Ovu
činjenicu treba imati na umu pri rasporedu košnica na nivou useva.
Kontrola genetičke čistoće proizvedenog semena

roditeljskih linija i C1 hibrida suncokreta
Proizvodnja semena se odvija u prirodnim uslovima gde je ne-

moguće postići stoprocentno genetički čisto seme iz više razloga. Sa-
monikle biljke su najčešći uzrok kontaminacije određenog semenskog
useva. Često i insekti polinatori koji nemaju određena staništa svojim
neprestanim kretanjem mogu preneti polen sa nekog useva suncokre-
ta na semenske parcele. Dešava se da zaostane ili se blagovremeno ne
ukloni poneki autkros u semenskom usevu koji izazove genetsku neči-
stoću. Kod proizvodnje hibridnog semena ukoliko se u linijama majke
ne uklone na vreme fertilne biljke u A-sterilnim redovima, može doći
do oplodnje na nivou linije i umanjenja čistoće hibridnog semena. Ima
i drugih uzroka koji mogu izazvati genetsku nečistoću proizvedenog se-
mena roditeljskih linija i C1 hibrida.
229
Semenarstvo
Da bi mogli pouzdano znati genetsku čistoću semena roditeljskih

linija i C1 hibrida pre korišćenja u narednoj godini postoji nekoliko na-
čina za određivanje i to:
1. Setvom u stakleniku tokom perioda jesen/zima i posmatranjem
biljaka u toku vegetacije. Ovaj metod nije najpouzdaniji, jer u stakleniku
se često ne mogu dobiti normalno razvijene biljke pa ocena genetičke
čistoće može biti opterećena određenim greškama.
2. Veoma pouzdan metod za ocenu genetičke čistoće proizvedenog se-
mena je ocena u prirodnim uslovima u polju. Naravno, za to je potrebno
imati eksperimentalno polje na južnoj hemisferi Zemlje ili bliže ekvatoru.
Od svake linije, odnosno partije hibridnog semena uzima se prosečan uzo-
rak i seje od 250 do 300 biljaka u polju. Prva ocena se može obaviti već u
fazi butonizacije kada se može pouzdano utvrditi koje su biljke autkrosevi.
Ove biljke su više u porastu i bujnijeg habitusa. U fazi cvetanja kod linije
majke može se sa sigurnošću utvrditi procenat fertilnih biljaka u A-ste-
rilnom analogu. Kod hibridnog semena u cvetanju se određuje procenat
samooplodnje koji je izazvan oplodnjom od strane neuklonjenih fertilnih
biljaka u A-sterilnom analogu linije majke. Ove biljke su po svom fenotipu
identične biljkama linije majke i najčešće sterilne. Lako se prepoznaju u
usevu hibridnog komercijalnog semena po smanjenoj visini u odnosu na
visinu hibridnih biljaka. Ovaj metod daje najpouzdanije rezultate i veoma
se često koristi kod svih ozbiljnijih proizvođača semenskog suncokreta.
3. Laboratorijski metod na bazi elektrofereze. Genetička čistoća me-
todom elektroforeze se vrši na osnovu polimorfizma proteina rezervnih
ili funkcionalnih enzima. Za ovaj metod potrebno je imati određenu
laboratoriju i dobro obučeno osoblje za rad na elektroforezi. Kod ove
metode određuju se određeni izoenzimi koji treba da su u homozigot-
nom ili heterozigotnom stanju kod hibridnog semena.
Sigurno da ova metoda predstavlja velik napredak u određivanju
genetičke čistoće semena, ali ima i svojih nedostataka. Kod određenog
broja inbred linija broj enzima, odnosno lokusa koji se koristi za odre-
đivanje genetičke čistoće nije dovoljan i često dovodi do zabune. Iz ovih
razloga ovu metodu treba unaprediti i koristiti veći broj lokusa za odre-
đivanje genetičke čistoće. U najnovije vreme razvijaju se nove metode za
određivanje genetičke čistoće na molekularnom nivou putem moleku-
larnih markera (AFLP, RFLP, RAPD).
Kod sve tri metode veoma je važno da se za određivanje genetičke
čistoće pripremi što adekvatniji uzorak za analiziranje.
230
Karakteristike roditeljskih linija
Jedan od najvažnijih faktora pri planiranju semenske proizvodnje

jeste dobro poznavanje specifičnih osobina roditeljskih linija koje se ko-
riste za proizvodnju hibridnog semena. Prethodno je potrebno dobro
poznavati vegetacioni ciklus linija u gajenju pri različitim agroekološ-
kim uslovima. Pre početka semenske proizvodnje potrebno je dobro
poznavati sledeće: uticaj roka setve na dužinu vegetacije, broj dana od
setve do nicanja, broj dana od nicanja do cvetanja, dužinu cvetanja linije
majke (A), dužinu cvetanja restorer linije, kompatibilnost između rodi-
teljskih linija, atraktivnost linije prema pčelama, nektarnost, otpornost
prema bolestima i insektima i svaki drugi udeo genetskog faktora ili
faktora spoljašnje sredine koji utiče na period cvetanja.
Za uspešnu semensku proizvodnju, pored prethodnog, potrebno je
kod roditeljskih linija dobro poznavati i sledeće osobine: klijavost seme-
na, masu 1000 semena, procenat autkroseva, procenat fertilnih biljaka
u sterilnom analogu linije majke (A). Vrednosti ovih parametara utiču
na način setve i setvenu normu, proceduru čišćenja atipičnih biljaka u
toku vegetacije, kvalitet budućeg semena i prinos semena po jedinici
površine.
Tehnologija proizvodnje semena roditeljsKih linija i

hibridnog suncokreta
Uspeh u semenskoj proizvodnji suncokreta umnogome zavisi od

stepena organizovanosti rada na semenarstvu. Dobro organizovano se-
menarstvo jedan je od osnovnih preduslova za uspešnu proizvodnju.
Agrotehničke mere u proizvodnji semena roditeljskih linija i hi-
bridnog suncokreta slične su onima koje se primenjuju u proizvodnji
merkantilnog suncokreta. Planiraju se tako da maksimalno smanje rizi-
ke u proizvodnji i istovremeno povećaju prinos i kvalitet semena.
Izbor rejona za proizvodnju i proizvođača

Proizvodnja semena roditeljskih linija i hibridnog suncokreta treba
da bude stabilna i ekonomična. Takvu proizvodnju omogućavaju rejo-
ni u kojima se postižu najveći prinosi merkantilnog suncokreta. To su
231
Semenarstvo
rejoni sa plodnim zemljištima, sa dovoljno padavina i njihovim pra-

vilnim rasporedom tokom vegetacije. Proizvodni rejoni treba da su u
umerenom klimatu bez ekstremno visokih i ekstremno niskih tempera-
tura u toku vegetacije, jer od uslova u toku vegetacije zavise i parametri
kvaliteta semena (Radić et al., 2009). Zbog osetljivosti suncokreta na
bolesti treba izbegavati preveliko koncentrisanje proizvodnje u rizičnim
oblastima. Najbolje je proizvodnju rasporediti na širem području koje
obuhvata i vlažnije i suvlje rejone, da ne bi ostali bez semena u slučaju
elementarnih nepogoda i ekstremnih klimatskih uslova.
Proizvodnja semena je stručan i odgovoran posao te je stoga izbor
proizvođača, takođe, važan preduslov za sigurnu proizvodnju. Treba
odabrati najprogresivnije i najbolje proizvođače suncokreta, spremne
da sarađuju sa semenskim kompanijama, da brzo i kvalitetno prime-
njuju agrotehničke mere i sposobne da ulažu u modernizaciju opreme.
Proizvođač mora biti registrovan za obavljanje semenske proizvodnje
kod nadležne institucije.
Prostorna izolacija
Osnovni uslov za organizovanje dobre proizvodnje semena roditelj-
skih linija i hibridnog suncokreta je obezbeđivanje prostorne izolacije.
Svrha prostorne izolacije jeste da se obezbedi kontrolisano ukrštanje
roditeljskih komponenata sa visokim stepenom genetičke čistoće. Pro-
stornom izolacijom semenskog useva utvrđuje se udaljenost semenskog
useva od drugih useva ili samoniklih biljaka suncokreta sa kojima može
doći do ukrštanja. Pojava samoniklog suncokreta u prostornoj izolaci-
ji predstavlja veliki problem u proizvodnji semena roditeljskih linija i
hibridnog suncokreta. Poznato je da seme suncokreta poseduje visoku
vitalnost, tako da je pojava samoniklih biljaka zastupljena u visokom
procentu u toku naredne 3-4 godine.
Poseban problem predstavlja neefikasnost herbicida na samonikle
biljke suncokreta u usevima soje i šećerne repe. Sukcesivno pojavljivanje
samoniklih biljaka otežava njihovo uklanjanje, i zahteva veliko angažo-
vanje radne snage pred i u toku cvetanja roditeljskih komponenti hibri-
da suncokreta. Seme suncokreta se u zemljištu može očuvati nekoliko
godina, posebno ako se nalazi u anaerobnim uslovima. Zbog povećanja
površina pod merkantilnim suncokretom poslednjih godina, pojavljuje
se problem pronalaženja parcela za kontrolisanu proizvodnju semena
232
roditeljskih linija i hibridnog suncokreta. Iz tih razloga, dešava se da se

organizuje semenska proizvodnja i u vremenskoj izolaciji po mogućno-
sti u sistemu za navodnjavanje jer u kasnijim setvama u našim uslovima
često nema dovoljno vlage u zemljištu za klijanje i nicanje semena.
Prostorna izolacija se mora imati u vidu prilikom ugovaranja povr-
šine, ona se kontroliše od faze 2-3 para listova, a pred cvetanje i u perio-
du cvetanja ako je potrebno i svakodnevno (Miklič et al., 2005).
Izbor parcele
Proizvodnju semena suncokreta treba organizovati na ravnim par-
celama, bez izraženih depresija, ujednačenog fizičko-hemijskog sastava
sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom. Na proizvodnim površina-
ma, po mogućstvu, treba da je obezbeđeno navodnjavanje, najbolje si-
stemima za visoke useve. Parcele treba da su pristupačne i blizu tvrdih
puteva. Izbegavati teška, hladna i kisela zemljišta (pH<5,5), zakorovlje-
na, zaražena i napadnuta štetočinama.
Optimalna veličina parcele na kojoj je moguće pravilno organizo-
vati pojedine procese proizvodnje kao i njihovu kontrolu iznosi 50 ha.
Dužina setvenih redova, radi lakše kontrole, ne treba da prelazi 400 m.
Ukoliko se setva obavi na parcelama dužine 800, 1000 i više metara
poželjno je podeliti istu na dve ili tri parcele približne veličine. Na
ovaj način stvaraju se uslovi za bolju organizaciju i raspored radnika
na parceli. Radnici se ne zamaraju suviše u toku genetičkih čišćenja,
mogu da imaju više kraćih odmora i lakše se organizuje kontrola celog
posla.
Suncokret ne podnosi gajenje u monokulturi. Za proizvodnju seme-
na roditeljskih linija i hibridnog semena suncokreta, treba odabrati par-
celu na kojoj suncokret nije gajen najmanje šest godina, a soja i uljana
repica najmanje tri godine. Parcela treba da ima prostornu izolaciju od
najmanje 1,5 km od useva suncokreta i samoniklih biljaka suncokreta
za proizvodnju hibridnog semena, a za proizvodnju semena roditeljskih
linija ta granica je minimum 2 km. Najbolji predusevi su strna žita (pše-
nica i ječam) iako kod ovih preduseva treba obratiti posebnu pažnju na
zemljišne štetočine. Ako je predusev kukuruz treba birati parcele gde
nije korišten herbicid na bazi atrazina zbog rezidualnog dejstva na sun-
cokret. Kod proizvodnje semenskog suncokreta kao predusev ponekad
se koristi i šećerna repa.
233
Semenarstvo
Đubrenje
Planirana visina prinosa i količina iznetih hranljivih elemenata jeste
bitan polazni faktor za određivanje potrebnih količina đubriva. U proi-
zvodnji semena suncokreta potrebno je obezbediti hraniva u toku čitave
vegetacije. Najizraženije nakupljanje suve materije je u periodu od buto-
nizacije do početka cvetanja (Dušanić, 1994). Najintenzivnije usvajanje
azota je zabeleženo u periodu od butonizacije do faze cvetanja.
Roditeljske linije odlikuju se slabije razvijenim korenovim siste-
mom usled čega imaju slabiju moć usvajanja hraniva. Zbog toga je po-
trebno da hranljivi elementi budu u pristupačnom obliku, dovoljnim
količinama i u izbalansiranom odnosu između osnovnih elemenata
(N, P, K), što se pre svega postiže redovnom kontrolom plodnosti ze-
mljišta.
Poznato je da suncokret zbog relativno niskog žetvenog indeksa (20–
30%) i biološke osobine korišćenja hraniva iz zemljišnih rezervi i većih
dubina, slabije reaguje na đubrenje od većine drugih ratarskih biljaka. Za
prinos od 1000 kg semena/ha (i odgovarajuću vegetativnu masu) sun-
cokretu je potrebno 40–50 kg N, 15–20 kg P2O5 i 80–100 kg K2O. Isto-
vremeno, preko žetvenih ostataka, suncokret vraća zemljištu 40-50% N,
30–40% P2O5 i 80–90% K2O (Crnobarac et al., 1999). Prema agrohemij-
skim preporukama P i K đubriva se unose u jesen pod osnovnu obradu,
a količina se određuje na osnovu potreba biljke i obezbeđenosti zemljišta
ovim hranivima radi očuvanja i poboljšanja plodnosti.
Do potrebnih količina N-đubriva dolazi se bilansnom metodom, sa
jedne strane na osnovu sadržaja N-min. u zemljištu u proleće i mine-
ralizacione sposobnosti zemljišta, a sa druge strane na osnovu ukupnih
potreba biljke za planirani prinos i količine azota koja ostaje u zemlji-
štu nakon žetve suncokreta. Azotna đubriva bi trebalo unositi uglavnom
predsetveno, da bi se u momentu najveće potrebe našla na dubini na kojoj
je i najrazvijeniji korenov sistem (Dušanić i Crnobarac, 1997). Voditi ra-
čuna o tome da preterane količine azota u zemljištu mogu da utiču na po-
većanje bujnosti biljaka, da produžavaju vegetaciju i sazrevanje majčinske
komponente. Povećana bujnost može dovesti do formiranja mikroklima-
ta povoljnog za razvoj bolesti.
Ukoliko je potrebno, kod useva semenskog suncokreta preporučuje
se i jedno prihranjivanje azotnim đubrivima u fazi 3–6 pari listova.
234
Obrada zemljišta
Priprema zemljišta za proizvodnju semena suncokreta sastoji se od
osnovne i predsetvene obrade.
Osnovna obrada, oranje zemljišta, obavlja se obavezno u jesen pri op-
timalnoj vlažnosti zemljišta, na odgovarajuću dubinu, najčešće 25–30 cm,
u zavisnosti od preduseva i tipa zemljišta. Ukoliko su parcele sa izraže-
nim depresijama i pod nagibom onda pravac oranja treba da je uspravan
na pad terena.
Predsetvena priprema zemljišta ima za cilj da stvori takve uslove
gde će se prilikom setve seme položiti na tvrđe pripremljeni sloj, a pre-
kriti rastresitim slojem zemljišta. Poslednju predsetvenu pripremu treba
uraditi najkasnije 5–7 dana pre početka setve da bi se zemljište sleglo.
Kroz ove radove treba da se postigne savršeno ravnanje, dobro sitnje-
nje i rastresanje, što omogućava stvaranje povoljnog vodno-vazdušnog
režima zemljišta. Kvalitetnom obradom postiže se ujednačeno klijanje i
nicanje semena. Time se kasnije omogućava lakša kontrola useva, ukla-
njanje netipičnih biljaka, ujednačeno cvetanje majčinske komponente i
uklanjanje fertilnih biljaka sa manjim brojem prolaza.
U pojedinim zemljama koja raspolažu strukturnim zemljištima i
gde voda nije limitirajući faktor kao na primer Argentina, proizvođači
se odlučuju i na direktnu setvu, bez oranja i bilo kakve pripreme, narav-
no, uz upotrebu specijalnih vrsta sejalica.
Zaštita od korova i štetočina u setvi
Suzbijanje korova, štetočina i bolesti u semenskom usevu postao

je sastavni i neophodan deo ove proizvodnje. Izbor zaštitnih hemijskih
sredstava zavisi od štetočina i korova koje treba uništiti kao i od faze
razvoja semenskog useva.
Zemljišne štetočine mogu izazvati značajno smanjenje prinosa pre
svega zbog smanjenja broja biljaka u usevu. Posebna opasnost preti use-
vima koji se seju dvofazno jer se u periodu između dve setve štetočine
koncentrišu na redove usejane u prvom roku. U jesen, ili najkasnije 15
dana pre početka setve, potrebno je proveriti prisustvo zemljišnih šteto-
čina. Ukoliko se utvrdi prisustvo preko 2 larve žičnjaka (Elateridae) ili gr-
čica (Scarabaeidae) po 1 m2 planirati unošenje odgovarajućih insekticida.
235
Semenarstvo
Suzbijanje ovih štetočina treba obaviti u cilju sprečavanja napada semen-

skog useva u početnim fazama razvoja. Tretiranje zemljišta odgovaraju-
ćim insekticidima može se vršiti primenom po celoj površini, primenom
insekticida u trake za vreme setve ili korišćenjem insekticidnih đubriva.
Takođe, kao pogodan način zaštite useva u toku klijanja i nicanja pokaza-
lo se i tretiranjem semena insekticidima, naročito ako se uzme u obzir da
ovakav način primene insekticida ne utiče na procenat klijavosti semena
suncokreta (Mrđa et al., 2008). Primena insekticida samo u zoni redova
(tretiranje u trake) i tretiranje semena, ekonomski je racionalniji i ekološ-
ki prihvatljiviji metod. Na taj način se čuva sklop biljaka, zaštićuju brojni
korisni insekti i drugi predatori; smanjuje se kontaminacija zemljišta itd.
Ptice, naročito divlji golubovi i gačci, u pojedinim lokalitetima
mogu da nanesu znatne štete semenskom usevu u fazi setva–nicanje
vađenjem semena i uništavanjem klijanaca, što dovodi do proređiva-
nja useva i stvaranja praznih mesta na parcelama. Ovaj problem rešava
se tretiranjem semena pre setve hemijskim sredstvima tzv. repelentima,
koja svojim mirisom odbijaju ptice od semena i mladih klijanaca. Uko-
liko je jak napad mogu se angažovati lovci radi čuvanja useva. Posebno
velike štete mogu počiniti zečevi.
Prisustvo korova u semenskom usevu prouzrokuje neujednačen po-
rast i razviće roditeljskih linija, nejednako sazrevanje semena, otežanu
žetvu i smanjenje prinosa. Roditeljske linije naročito su osetljive na pri-
sustvo korova u početnim fazama rasta i razvića kada korovi po pravilu
imaju više uspeha u konkurenciji za prostor, vodu i hraniva u odnosu na
mlade biljke suncokreta. Suzbijanje korova u semenskom usevu sastoji
se u primeni odgovarajućih herbicida i njihovih kombinacija u sadej-
stvu sa agrotehničkim merama kao što su plodored, osnovna obrada i
kultiviranje. Usevi semenskog suncokreta treba da su u toku čitave ve-
getacije čisti od korova, pa sa posebnom pažnjom treba odabrati takvu
kombinaciju herbicida koja će na datom zemljištu podjednako dobro
uništiti uskolisne i širokolisne korove (tab. 5 i 6). Da bi se postigla što
veća efikasnost zaštitnih sredstava, proizvođač semenskog useva je du-
žan da se pridržava preporuka u vezi sa rukovanjem, načina i vremena
primene i preporučenim dozama hemijskih sredstava. U poređenju sa
hibridima, roditeljske linije osetljivije su na primenu hemijskih sredsta-
va, pa je preporučene doze neophodno umanjiti za 1/5.
Na žalost, najopasniji korovi u suncokretu kao što su palamida, či-
čak, ambrozija i abutilon, veoma se teško suzbijaju jer postojeći herbicidi
236
Tabela 5. Kombinacije herbicida za suzbijanje korova u semenskom suncokretu

Table 5. Combinations of herbicides for weed control in sunflower seed (Malidža, 2010)
Vreme
Količina Namena
Preparat i kombinacija / Herbicid / primene**
preparata / *** /
Preparate and combination Herbicide / Time of
Doses Aim
aplication
Trikepin 48-EC* trifluralin 2 PPI
ju+jš
+ Racer 25-EC * + flurohloridon + 1,5-2 + PRE-EM
s-metolahlor
Gardoprim Plus Gold 500-SC 3,5 L/ha PRE-EM ju+jš
+ terbutilazin
s-metolahlor
Gardoprim Plus Gold 500-SC 3,5
+ terbutilazin PRE-EM ju+jš
+ Racer 25-EC* + 1-1,5 L/ha
+ flurohloridon
Dual Gold 960-EC s-metolahlor 1,4-1,5
PRE-EM ju+jš
+ Racer 25-EC * + flurohloridon + 1,5-2 L/ha
Frontier super dimetenamid-P 1-1,2
PRE-EM ju+jš
+ Racer 25-EC* + flurohloridon + 1,5-2 L/ha
Raft**** oksadiaržil 0,8-1 L/ha POST-EM jš
Pulsar 40 #
imazamoks 1,2 L/ha POST-EM ju+jš
* Ili drugi preparati na bazi iste aktivne materije (Treflan EC, Resent 25-EC...) i istog
sadržaja u preparatu. Preparati koji nisu registrovani za primenu u merkantil-
nom suncokretu, ne preporučuju se za primenu u usevu semenskog suncokreta.
** PPI – pre setve uz inkorporaciju na 5–8 cm dubine; PRE-EM – posle setve, a pre ni-
canja; POST-EM – posle nicanja; manje količine zemljišnih herbicida primenjivati
na zemljištima lakšeg mehaničkog sastava, a veće količine na zemljištima težeg me-
haničkog sastava i većim sadržajem humusa; manje količine herbicida posle nicanja
primenjivati u uslovima slabije zakorovljenosti i najranijim fazama porasta korova,
a veće količine u uslovima jače zakorovljenosti i razvijenijim korovima.
*** ju – jednogodišnji uskolisni (travni) korovi; jš – jednogodišnji širokolisni korovi
**** Preparat Raft primenjivati posle nicanja samo ukoliko izostane efekat zemljiš-
nih herbicida ili u drugim specifičnim situacijama kada je primena ovog preparata
opravdana i jedino moguća (biljke suncokreta moraju imati razvijena 2–4 lista)
#
Preparat Pulsar-40 namenjen je samo za primenu u semenskom usevu suncokreta
tolerantnom prema imidazolinonima (Rimi, Rimi PR, Vitalko i novi Clearfield® hi-
bridi suncokreta)
nisu dovoljno selektivni. Poseban problem javlja se u dvofaznoj setvi.

Ponekad između dva roka setve protekne i 45 dana. Za to vreme dejstvo
herbicida primenjenog posle setve prve komponente može da oslabi,
a svi postojeći herbicidi propuštaju neki od korova tako da se prostor
ostavljen za usejavanje druge komponente može jako zakoroviti. Tada
237
Semenarstvo
je neophodno mehanički uništiti ponikli korov pre druge setve, iako se

tako razbija film unetog herbicida.
Tabela 6. Preporuke herbicida za suzbijanje travnih korova posle nicanja

Table 6. Herbicide recommendations for grass weeds after emergence (Malidža, 2010)
Količina preparata (L/ha) / Doses
Preparat / Herbicid / Za jednogodišnje Za divlji sirak iz

Preparate Herbicide travne korove / rizoma /
For annual grass For Johnson Grass
weeds from the rhizome
Select super** kletodim 0,8 1,2
Fusilade forte** fluazifop-P-butil 0,8 1,3
Formula** fluazifop-P-butil 1-2 2
Gallant super haloksifop-R-metil 0,5-0,7 1
Focus ultra cikloksidim 0,75-1 1,5-2
Furore super fenoksaprop-P-etil 1 1,8-2
Aramo 50 tepraloksidim 1 1,5-2
Pantera 40-EC kvizalofop-P-tefuril 0,8 1-1,5
* Primeniti preporučene herbicide najkasnije nekoliko dana pre faze butonizacije

suncokreta
** Ili drugi preparati na bazi iste aktivne materije i istog sadržaja u preparatu
Napomene:
Pravilnim izborom herbicida (u zavisnosti od prisutnih korova, tipa

zemljišta, kvaliteta predsetvene pripreme i dr.) i njihovom blagovreme-
nom primenom, suzbijaju se dominantni korovi u semenskom sunco-
kretu. Primenom herbicida prema priloženom tabelarnom prikazu, ne
očekuju se značajni fitotoksični efekti na suncokretu i prinosu semena.
Herbicide ne primenjivati ukoliko su biljke pod stresom. Najpovoljni-

je vreme za primenu herbicida posle nicanja je u kasnim popodnev-
nim satima, kada je najbezbednija primena po usev i kada su ostvare-
ni najbolji preduslovi za usvajanje i delovanje herbicida na korove.
Ne preporučujemo primenu preparata na bazi oksifluorfena (Goal

et al.) i flumioksazina (Pledge) u semenskom suncokretu.
238
Slika 11. Tolerantan hibrid RIMI (desno) i kontrolna varijanta (levo), nakon tretiranja
herbicidom iz grupe imidazolinona
Figure 11. Tolerant hybrid RIMI (right) and control variant (left), after treatment of
imidazolinone herbicides (Jocić, 2007)
Uskolisni korovi se relativno lako suzbijaju u poniklom suncokretu

nekim iz široke lepeze herbicida tipa Fusilade. Ipak, prilikom primene
treba se striktno pridržavati preporučenih doza i ograničenja vezanih za
temperaturne uslove u momentu primene, jer su kod nepažljive prime-
ne primećeni deformiteti na glavici koji dovode do pojave da se glavica
uopšte ne otvara, čime se umanjuje prinos semena.
Razvoj biljaka tolerantnih prema herbicidima omogućen je zahvalju-
jući novim saznanjima o mehanizmu i ključnom mestu njihovog delova-
nja na molekularnom nivou i razvojem novih metoda biotehnologije i kao
rezultat toga krajem prošlog veka stvoren je veći broj genotipova otpornih
na herbicide (sl. 11). Teoretski je moguće stvoriti tolerantne biljke pre-
ma svim herbicidima, ali komercijalnu primenu imaju ekonomski važnije
biljne vrste i herbicidi povoljnih svojstava (glifosat, glufosinat amonijum,
sulfonil uree, imidazolinoni i dr.) (Malidža et al., 1999).
239
Semenarstvo
Suncokret kao biljna vrsta nije bio uključen u ispitivanja u početnim

fazama oplemenjivanja gajenih biljaka na otpornost prema herbicidima.
Osim toga, razvoj herbicida za suzbijanje korova u suncokretu je sporiji u
odnosu na druge ratarske biljke. Korovi značajno umanjuju prinos sunco-
kreta zbog nedostatka efikasnih herbicida za suzbijanje širokolisnih koro-
va i za primenu posle nicanja useva. Postojeće hemijske mere nisu efika-
sne u suzbijanju krupnosemenih širokolisnih korova, a postojeći zemljišni
herbicidi često ne daju zadovoljavajući efekat u suzbijanju sitnosemenih
korova, a posebno u godinama sa deficitom padavina nakon njihove pri-
mene (Malidža et al., 2004). To je nametnulo zadatak oplemenjivačima da
započnu rad na oplemenjivanju suncokreta na tolerantnost prema her-
bicidima. Osnovni preduslov za to ostvaren je kada su Al-Khatib et al.
(1998) otkrili populaciju divljeg Helianthus annuus L. (ANN-PUR) po-
reklom iz Rossville, Kanzas (SAD) otpornu prema herbicidima iz grupe
imidazolinona. To je dovelo, nakon ispitivanja genetike otpornosti (Miller
and Al-Khatib, 2000; Jocić et al., 2001) do stvaranja prvih hibrida sunco-
kreta tolerantnih prema herbicidima iz grupe imidazolinona u SAD 2003.
i Srbiji i Turskoj 2004. godine (Jocić et al., 2004).
Nakon otkrića populacije divljeg Helianthus annuus L. (ANN-KAN)
Kanzas (SAD) (Al-Khatib et al., 1999) otporne prema sulfonilurea her-
bicidima, tj. tribenuron-metilu stvorena je mogućnost proširenja pro-
grama oplemenjivanja suncokreta na tolerantnost prema herbicidima
(Jocić et al., 2008).
Setva
Kvalitetna setva je jedan od odlučujućih faktora za dobijanje vi-

sokih prinosa. Kod semenske proizvodnje suncokreta veoma je važno
pravilno definisati setveni sistem, a on zavisi od raspoloživih mašina za
predsetvenu pripremu zemljišta i preporučene agrotehnike. Suština je
dobijanje ravnomerne populacije biljaka na nivou useva, koja treba da
obezbedi maksimalni prinos i kvalitet semena (Škorić i Jančić, 1989).
Na osnovu obavljenih ispitivanja i utvrđenih specifičnosti, za svaki
hibrid se daje posebno uputstvo za setvu. Upustvo sadrži preporuke o
gustini useva, rokovima setve roditeljskih komponenti, odnosu redova
i ostale informacije na osnovu kojih proizvođač semena, ukoliko ga se
dosledno pridržava, može očekivati uspešnu proizvodnju.
240
Vreme setve
S obzirom da u proizvodnji semena hibridnog suncokreta uglav-
nom učestvuju samooplodne linije koje su osetljivije i manje tolerantne
prema uslovima spoljne sredine, setvu semenskog useva treba početi
kada se temperatura zemljišta na dubini setvenog sloja ustali na 8–10oC.
Istovremeno, treba voditi računa o pojavi kasnih prolećnih mrazeva.
Preuranjena setva ima za posledicu neujednačeno nicanje što ka-
snije otežava i poskupljuje naredne operacije u proizvodnji. Pored toga,
ukoliko seme predugo leži u zemlji čekajući povoljne uslove, izloženo je
napadu štetočina. Kasna setva dovodi do pada prinosa. U našim agroe-
kološkim uslovima sa setvom se obično može početi u prvoj dekadi
aprila, nekada i krajem marta. To su ujedno i optimalni rokovi za setvu.
Setvu je potrebno obaviti u što kraćem periodu, 2–4 dana, i time se treba
rukovoditi kod planiranja potrebnog broja sejalica.
Odnos redova roditeljskih komponenti i vreme njihove setve

Na osnovu karakteristika roditeljskih komponenti veoma je važno
definisati optimalan odnos broja redova linije majke i oca na nivou se-
menskog useva. Raspored i broj redova roditeljskih komponenti zavisi
od stepena njihove kompatibilnosti, njihove privlačnosti i atraktivnosti
za pčele, otpornosti na stresove (sušu), polinacione sposobnosti linije
oca, pokretljivosti polena, otpornosti polena na stresove i vrednosti dru-
gih osobina. Sigurno je da je jedna od najvažnijih osobina koja određuje
odnos redova roditeljskih komponenti fenotipski izgled restorer linije,
tj. da li je monocefalna ili sa recesivnim grananjem. Ukoliko je restorer
linija oca monocefalna, tada je broj redova linije majke manji, a ako je
sa recesivnim grananjem u tom slučaju ima više redova majke. Smith
(1978) iznosi da u proizvodnji hibridnog semena u SAD odnos između
broja redova majke i oca se kreće od 2:1 do 7:1. U našim uslovima naj-
češće se primenjuje odnos redova majke i oca 10:2.
Pored odnosa broja redova roditeljskih komponenti, veoma je važno
da li je njihova setva istovremena. Ovo određuje pre svega dužina peri-
oda od setve do početka cvetanja kod roditeljskih komponenti. Ukoliko
se roditeljske linije poklapaju u ovoj osobini onda se ide na istovremenu
setvu. Kod hibrida sa monocefalnim ocem i ako se linije poklapaju u
pogledu cvetanja ide se na dvofaznu setvu oca radi produženja njegovog
perioda cvetanja i sigurnosti u semenskoj proizvodnji. U ovom slučaju
najpre se seje jedan red oca, a zatim po nicanju i drugi red oca i majka.
241
Semenarstvo
Slika 12. Usejavanje linije majke

Figure 12. Sowing of the mother line (Dušanić, 2008)
Efekat heterozisa za prinos semena je značajnije izražen kod ukr-

štanja linija sa različitom dužinom vegetacije. Zato u našim uslovima
većina hibrida imaju ranu ili srednje ranu liniju majke i najčešće kasnog
oca. Ovo iziskuje dvofaznu setvu roditeljskih komponenti u proizvodnji
hibridnog semena (sl. 12). Prvo se seju dva reda linije oca pa kad izni-
kne i odraste do određene faze, onda se usejavaju redovi majke. Vreme-
nu setve roditeljskih komponenti treba posvetiti veliku pažnju, jer od
njihovog poklapanja u cvetanju u mnogome zavisi prinos kod semen-
skih useva. Najbolje je kad linija oca otpočne sa cvetanjem 2–3 dana pre
linije majke jer će tada biti dovoljno polena i za prvi krug cvetanja majke
koji je veoma važan za prinos.
Setva za održavanje i proizvodnju linije majke, koja uključuje cito-
plazmatsko muško sterilnu liniju (A-sterilni analog) i liniju održivača
(B-fertilan analog) je istovremena. Najčešći odnos redova sterilnog i
fertilnog analoga je 6:2. Odnos može biti i 4:2, 8:2 ili 10:2 u zavisnosti
od atraktivnosti linije za polinatore.
242
Dubina setve
Dubina setve treba da iznosi 4–5 cm u zavisnosti od mase 1000 se-
mena, vremena setve i kvaliteta predsetvene pripreme. Po pravilu, sitni-
je seme se može sejati pliće, a krupnije dublje. Ukoliko je vlaga na nešto
većoj dubini, a parcela nije u zalivnom sistemu, treba sejati dublje, po-
gotovo ako se radi o drugom roku setve, jer u protivnom može doći do
nepoklapanja u vremenu cvetanja. U toku setve treba često proveravati
dubinu i razmak između isejanih semena. Setvu treba po mogućstvu iz-
vršiti u pravcu sever-jug, jer to olakšava kasnija genetska čišćenja u fazi
cvetanja budući da je izražen fotoperiodizam kod biljaka suncokreta sve
do punog cvetanja, a posle toga glave zadržavaju položaj prema istoku.
Za setvu suncokreta treba isključivo koristiti pneumatske sejalice, čija je
optimalna brzina kretanja 6–7 km/h.
Gustina useva
Optimalna gustina useva omogućava visoke prinose, glave ujedna-
čene veličine i ima uticaja na zastupljenost pojedinih frakcija semena.
Uslovljena je genetičkim i morfološkim karakteristikama roditeljskih
komponenti, klimatskim uslovima gajenja kao i time da li će se proizvod-
nja nalaziti u sistemu za navodnjavanje. Razmak između redova je 70 cm.
U Argentini, u regionima gde dominira soja, proizvođači seju na razmak
50 cm, i adekvatno povećan razmak u redu, da bi izbegli podešavanja se-
jalica. Po dogovoru može se napraviti veći razmak između redova oca i
majke (80 cm), radi lakšeg uništavanja redova linije oca u zavisnosti od
raspoložive mehanizacije. Razmak u redu je od 21 do 24 cm u zavisnosti
od semenskih kvaliteta da bi se ostvario sklop od oko 55000 poniklih bi-
ljaka/ha. Ovaj sklop odgovara većini roditeljskih linija. Količina semena
zavisi od njegove upotrebne vrednosti i genetičke čistoće linija.
Pored broja biljaka po jedinici površine veoma je važan i njihov
raspored na nivou useva. Loš raspored dovodi do umanjenja prinosa i
neujednačene krupnoće semena, a uzrokuju ga prevelika brzina setve i
nepodešeni skidači semena na sekcijama sejalice. Zbog izraženog „rub-
nog’’ efekta kod suncokreta, a da bi se dobilo što krupnije seme čine se
pokušaji da svaki red linije majke na neki način bude „rubni’’. Ovo se
može postići na sledeći način: prvi red majke od oca seje se na 100 cm,
sledeći na 50 cm, a zatim ponovo na 100 cm i tako redom. Eksperimen-
talni rezultati su pokazali prednost ovakvog načina setve.
243
Semenarstvo
Gustina sklopa kod linije oca treba da je takva da obezbedi mak-

simalnu produkciju polena, a da pri tome ne dovede do poleganja ili
povećanog napada bolesti i obično se kreće oko 50000 biljaka/ha.
Međuredno kultiviranje i razbijanje pokorice
Ukoliko se formira pokorica posle setve treba je što pre razbiti ta-
kozvanim ježevima, lakšim drljačama ili nekim drugim lakšim oruđem
kako bi se nastavilo neometano i ujednačeno nicanje. Ovde pomaže i
navodnjavanje ako je parcela u zalivnom sistemu.
Međuredno kultiviranje ima za zadatak da uništi korove i održava
površinski sloj zemlje u rastresitom stanju i time spreči gubitak vlage
(sl. 13).
Ukoliko je semenski usev jače zakorovljen i herbicidi nisu odgova-
rajuće delovali, sa kultiviranjem treba početi što ranije. U toku vegeta-
cije treba izvesti najmanje dva kultiviranja useva, jedno u fazi 3-4 para
stalnih listova, a drugo u fazi 6 do 7 pari listova. Sa kultivacijom se po
potrebi vrši i prihrana useva. Radni zahvat i dubinu rada kultivatora
treba podesiti u zavisnosti od faze porasta useva. Ako ne uspe primena
herbicida pa u semenskom usevu ima korova, obavezno je izvršiti ručno
okopavanje (sl. 14), ukoliko je neophodno i u više navrata.
Slike 13 i 14. Međuredno kultiviranje (levo) i ručno okopavanje semenskog

suncokreta (desno)
Figures 13 and 14. Row cultivation (left) and hand hoeing of sunflower
seed crop (right) (Dušanić, 2008)
244
Zaštita od insekata u toku vegetacije
Suncokret je izložen napadu većeg broja insekata u toku vegetacije.

Specifičnost semenske proizvodnje dolazi do izražaja posebno kod dvo-
fazne setve zbog malog broja biljaka u početnoj fazi rasta. Najznačajnije
štetočine u početnim fazama rasta su stepski popac (Acheta deserta) i
kukuruzna pipa (Tanymecus dilaticollis). Ovi insekti mogu potpuno da
unište usev i stoga je potrebna stalna kontrola u kritičnim fazama. Mere
borbe obuhvataju tretiranje semena ili tretiranje biljaka, najbolje prepa-
ratima koji imaju i kontaktno i sistemično dejstvo.
Nešto kasnije, od faze 3-4 pari listova, javljaju se lisne vaši što se uo-
čava po tipičnom kovrdžanju lišća. Kod slabijeg napada tretiraju se samo
uvratine, ako je napad jači tretira se cela tabla. Vaši se uspešno drže pod
kontrolom i tretiranjem semena sistemičnim insekticidima (sl. 15).
Sovice se mogu javiti tokom cele vegetacije i teško se suzbijaju. Naj-
bolje je tretirati čim se pojavi prva generacija, naravno dok su larve u
početnim stadijumima. U protivnom može doći do jakog napada u ka-
snijim fazama, sve do dozrevanja, i do smanjenja semenskih kvaliteta i
otežane žetve. Takav slučaj desio se 2003. godine na severu Vojvodine
sa pamučnom sovicom (Helicoverpa armigera). Tretiranja se ne mogu
vršiti u periodu cvetanja zbog prisustva pčela i stalnih prohoda radnika.
Kasnije se larve ubušuju u glavice i postaju nedostupne.
Slika 15. Kovrdžanje lista suncokreta usled napada lisnih vaši

Figure 15. Sunflower leaf curling due to the attack of aphids (Dušanić, 2003)
245
Semenarstvo
Stenice (prvenstveno iz roda Lygus) su takođe veoma opasne jer napa-

daju seme, menjaju sastav masnih kiselina i mogu dovesti do smanjenja
klijavosti, i posebno energije klijanja (Štrbac i Miklič, 1993).
U selekciji suncokreta velik napredak je postignut stvaranjem geno-
tipova sa pancirnim slojem u ljusci, otpornih na suncokretovog moljca.
Zaštita od bolesti u toku vegetacije
Osnovni cilj semenske proizvodnje je dobiti kvalitetno i zdravo

seme. Kod semenskih useva suncokreta, a pre svega onih koji se gaje
u Vojvodini obavezna je hemijska zaštita fungicidima u toku vegetacije
(sl. 16). Za uspešnu zaštitu svake poljoprivredne kulture pa i suncokreta,
od prouzrokovača bolesti važna su tri momenta (Aćimović, 1998):
• određivanje optimalnog vremena zaštite i broj potrebnih prskanja;
• pravilan izbor aparature pomoću koje će se obezbediti efikasna
zaštita i
• izbor najboljih fungicida i određivanje optimalne doze.
Kod semenskih useva preporučuju se dva do tri tretiranja u toku vege-
tacije. Prvo tretiranje treba, po potrebi, izvesti u fazi 5–6 pari listova, trak-
torskim prskalicama. Drugo, i najvažnije tretiranje treba izvršiti u fazi pune
butonizacije. Kod nižih linija ono se može izvesti traktorskim prskalicama
ili pak avionski. Treće tretiranje treba izvesti nakon završene oplodnje da
bi se zaštitile glave i to uz primenu aviona ili traktorskih prskalica koje se
kreću kroz redove uklonjene linije oca. Sigurno je da je primenom aviona
najlakše izvršiti zaštitu useva. Kvalitet zaštite semenskog useva suncokreta
dobijen primenom aviona znatno je slabiji u odnosu na primenu zemalj-
skih prskalica. Prskalice omogućavaju upotrebu veće količine vode i daju
veće kapi pa vlaženje biljaka duže traje, što je izuzetno bitno za kvalitetnu
zaštitu. Kod aplikacija sa traktorskim prskalicama količina vode treba da
bude 250–300 l/ha, a pri korišćenju aviona iznad 100 l/ha.
Trenutno dozvolu za suzbijanje bolesti u usevu suncokreta imaju pre-
parati: Ronilan-DF, Galofungin, Impact-C, Pictor, Sumilex 50-SC, Kubik,
Spartak 45-EC (Pesticidi u prometu u Srbiji, 2009). Takođe, ovi preparati
mogu međusobno da se kombinuju, ali u skladu sa uputstvima proizvo-
đača. Primena dvojnih kombinacija fungicida je obavezna jer sistemik
štiti usev od Phomopsis-a i drugih patogena koji izazivaju pegavost lista i
stabla, a botricid je efikasan protiv bele truleži i sive truleži glave (sl. 17).
246
Slika 16. Hemijska zaštita fungicidima u toku vegetacije

Figure 16. Chemical control with fungicides during the growing season (Dušanić, 2008)
Slika 17. Glava suncokreta sa simptomima bele truleži

(prouzrokovač Sclerotinia sclerotiorum)
Figure 17. Sunflower heads with symptoms of white rot
(causal agent Sclerotinia sclerotiorum) (Dušanić, 2007)
247
Semenarstvo
Slika 18. Volovod u usevu suncokreta

Figure 18. Broomrape in sunflower crop (Jocić, 2009)
Prisustvo volovoda u semenskom usevu nije dozvoljeno (sl. 18).

Najbolja mera borbe protiv ovog parazita je gajenje otpornih hibrida, a
problem predstavlja stalna pojava novih rasa. Novi pristup borbi protiv
volovoda podrazumeva gajenje hibrida otpornih na pojedine grupe her-
bicida koji uspešno suzbijaju ovu parazitnu cvetnicu.
Navodnjavanje
Proizvodnju semena suncokreta treba ukoliko je moguće planirati

u uslovima navodnjavanja čime se postižu maksimalni prinosi, a sama
proizvodnja postaje daleko sigurnija nego u uslovima bez navodnjava-
nja. Navodnjavanje ima za cilj da održava optimalnu vlažnost zemlji-
šta, pri čemu je tehnički minimum vlažnosti zemljišta kod suncokreta
60–65% od poljskog vodnog kapaciteta. Za određivanje vremena zaliva-
nja poželjno je redovno uzimati uzorke zemljišta na svakih 7 dana.
U poređenju sa hibridima, roditeljske linije osetljivije su na nedo-
statak vode u vremenu nicanja, cvetanja i nalivanja semena. Norme
zalivanja treba srazmerno povećavati sa razvojem useva suncokreta.
U početku one treba da iznose 25–30 mm, a kasnije u fazama pojave
248
reproduktivnih organa, oplodnje i nalivanja semena mogu biti i veće.

Zalivanje u fazi butonizacije povoljno utiče na nektarnost, a time i na
atraktivnost suncokreta prema pčelama, oprašivanje i oplodnju.
Najbolji su visoki zalivni sistemi, ali i kišna krila u početnim fa-
zama. Kod zalivanja u brazde treba izbegavati male, a suviše učestale
zalivne norme jer dovode do slabog razvoja korena i poleganja.
Treba biti oprezan sa zalivanjem u godinama sa jačim razvojem bolesti.
Oplodnja
Prinos semena semenskog suncokreta u najvećoj meri zavisi od

oplodnje (sl. 19). Oprašivanje uključuje fizički prenos polena, putem ve-
tra i insekata, sa linije oca na biljke majke koje su citoplazmatski muško
sterilne. Nakon toga dolazi do oplodnje i dobija se C1 hibridno seme.
Mnogi polinatori sakupljaju polen i nektar sa cvetova suncokreta, ali
među njima je najvažnija domaća pčela. Zato je potrebno obezbediti
najmanje dve košnice sa pčelama po hektaru i pravilno ih rasporediti
na semenskom usevu, u zavisnosti od veličine parcele. Košnice treba
postaviti 2-3 dana pre početka cvetanja, a nikako ih kasnije seliti sa mer-
kantilnog useva osim ako pčele nisu 2-3 dana bile na nekoj drugoj paši,
a udaljene od merkantilnog suncokreta ili zatvorene 48 časova (da bi
Slika 19. Različiti stepeni oplodnje prouzrokovani vremenskim

uslovima u vreme cvetanja
Figure 19. Different levels of fertilization caused by weather
conditions during flowering (Dušanić, 2008)
249
Semenarstvo
polen uginuo). U suprotnom mogu preneti polenov prah sa drugih ge-

notipova suncokreta na semenski usev, što bi se odrazilo nepovoljno na
genetsku čistoću. Roditeljske komponente suncokreta nisu podjednako
atraktivne za polinatore. Ponekad je potrebno uništavati bosiljak po str-
njištima da bi se sprečio nepoželjan let pčela.
Genetička čistoća
Procena genetičke čistoće roditeljskih komponenti C1 hibrida u se-

menskoj proizvodnji se vrši na osnovu vizuelne ocene fenotipskih ka-
rakteristika.
U toku vegetacije potrebno je izvršiti nekoliko kontrola genetič-
ke čistoće. U fazi butonizacije i neposredno pred cvetanje potrebno je
ukloniti atipične biljke (autkroseve) u semenskom usevu (sl. 20) kao i
samonikle biljke u prostornoj izolaciji. Pod atipičnim biljkama podraz-
mevaju se:
Slika 20. Atipična biljka suncokreta u usevu linije majke

Figure 20. Atypical plant in the sunflower mother line crop (Dušanić, 2008)
250
• jače razvijene biljke (u tipu hibrida) obično više, debljeg stabla i

širih listova,
• granate biljke,
• jednoglave biljke u restorer liniji,
• biljke čija boja i oblik listova nije tipična,
• biljke sa nekarakterističnim vratom i položajem glave i
• biljke sa netipičnom bojom stigme ili antera (kod restorera).
Ovo čišćenje treba ponoviti dva puta jer se autkrosevi sukcesivno
diferenciraju. Takođe je potrebno ukloniti i obolele biljke ukoliko se po-
jave.
Prvih 1–2% otvorenih biljaka u majci treba ukloniti jer postoji mo-
gućnost da su atipične po vremenu cvetanja.
Sa pojavom prvih cevastih cvetova treba svakodnevno u ranim
jutarnjim časovima uklanjati fertilne biljke u sterilnom analogu maj-
ke tako što se zakida glava i polaže licem prema zemlji da bi bila ne-
dostupna pčelama, a potom se iščupa cela biljka i polaže u redove. U
protivnom ove biljke ostaju zelene i otežavaju mehanizovano ubiranje
useva jer povećavaju vlagu požnjevene mase, a mogu nekada doneti
i seme na bočnim granama. Fertilne biljke se lako poznaju po prisu-
stvu antera koje su nerazvijene kod biljaka CMS sterilne majke (sl. 21).
Slika 21. Fertilna (levo) i sterilna (desno) glava suncokreta

Figure 21. Fertile (left) and sterile (right) heads of sunflower (Dušanić, 2009)
251
Semenarstvo
One se pojavljuju ukoliko B-fertilni analog linije majke ima u sebi gene
za parcijalnu restauraciju fertilnosti, ili usled temperaturnih stresova
koji mogu izazvati poremećaje u sistemu citoplazmatske muške steril-
nosti. U redovima linije majke uklanjaju se biljke sa atipičnom bojom
jezičastih i cevastih cvetova. U redovima restorer linije oca, uklanjaju se
sterilne biljke i jednoglave biljke.
Jedan radnik može kvalitetno da kontroliše dva reda, a u poslednjem,
generalnom čišćenju po potrebi, samo jedan. U prosečnim uslovima je-
dan radnik za 8 sati može da pregleda površinu od 1 ha. Poslednje čišćenje
podrazumeva i uklanjanje 2–3% poslednjih neprocvetalih biljaka.
Do žetve treba nastaviti sa uklanjanjem eventualno obolelih biljaka
i korova. Kad dođe fiziološka zrelost obavezno iz useva treba ukloniti
obolele biljke od bele truleži (Sclerotinia sclerotiorum), a posebno ako su
obolele glave od ovog patogena. Veoma je važno u periodu od fiziološke
do tehnološke zrelosti iz semenskog useva ukloniti i korove, posebno
one koji spadaju u karantinske.
Borba protiv napada ptica
Semenom suncokreta od njegovog formiranja do žetve hrane se

razne ptice, naročito domaći i poljski vrapci, divlji golubovi, čvorci,
gugutke, vrane i dr. Na manjim poljima oštećenja od ptica su veća, a
zapaženo je i da su ivični delovi polja intezivnije oštećeni. Veće štete se
zapažaju na parcelama koje su bliže naseljenim mestima, ekonomskim
dvorištima, šumarcima, drvoredima itd. Visoke zalivne sisteme treba
premestiti iz parcele jer se na njima skupljaju ptice. Iz ovih razloga je
neophodno organizovati čuvanje semenskih useva do kombajniranja,
najbolje u saradnji sa lovačkim udruženjima. Čuvanje treba početi na
vreme, pre nego što se napad intenzivira (sl. 22). Na manjim parcelama,
u proizvodnji baznog semena, koriste se zaštitne mreže koje se raspro-
stru preko biljaka odmah nakon oplodnje. Moguće je i korištenje topo-
va sa zvučnim efektom, ali u kombinaciji sa čuvarima. Hemijske mere
borbe se do sada nisu pokazale efikasne i ekonomski opravdane. Dobar
način borbe može biti stvaranje odgovarajućih genotipova i to selekci-
jom na svojstva kao što su položaj glave, oblik glave i dužina brakteja
ili selekcijom na određene supstance kao što su antocijani i tanini koji
deluju kao repelenti (Marinković et al., 2003).
252
Slika 22. Oštećenje semenskog suncokreta usled napada ptica

Figure 22. Sunflower seed damage due to bird attacks (Dušanić, 2009)
Uklanjanje komponente oca
Uklanjanje biljaka komponente oca posle završene oplodnje linije

majke je obavezna mera u proizvodnji hibridnog semena suncokreta.
Komponentu oca treba ukloniti neposredno nakon završene oplodnje.
Uklanjanjem ovih biljaka omogućava se biljkama majčinske komponen-
te da raspolažu sa više vlage i hranljivih materija, poboljšava se provetra-
vanje i smanjuje napad bolesti, što utiče na povećanje prinosa i kvaliteta
semena. Ovom merom takođe se odstranjuje mogućnost mešanja seme-
na majčinske i očinske komponente u žetvi i sprečava rasejavanje seme-
na koje može dovesti do pojave samoniklih biljaka u narednoj vegetaciji.
Uklanjanje očinske komponente obavlja se mehanizovano ili ručno, u
zavisnosti od raspoložive mehanizacije, veličine parcele i namere isko-
rišćavanja ovih biljaka. Za ovu meru najbolji su tarupi ili silo-kombajni
(sl. 23). Dobijena masa se može iskoristiti kao jedna od komponenti za
proizvodnju silaže. Nakon uklanjanja detaljno se pregleda usev i uklone
eventualno zaostale biljke oca.
253
Semenarstvo
Slika 23. Uklanjanje komponente oca

Figure 23. A father line removing (Dušanić, 2003)
Hemijska desikacija
Mehanizovano ubiranje suncokreta danas je zastupljeno u većini

zemalja gde se gaji suncokret. Izuzetak su samo neke zemlje trećeg sveta
sa visokom populacijom i jeftinom radnom snagom, gde se obavlja ruč-
na berba. Prednost mehanizovanog ubiranja je u tome što omogućava
savremenu proizvodnju na velikim površinama uz minimalan utrošak
radne snage. Međutim, kod mehanizovanog ubiranja javljaju se i izve-
sna ograničenja.
Osnovni preduslov za žetvu je da sadržaj vlage u biljci, pri čemu se
misli na list, stablo, glavu i seme, opadne do nivoa koji dozvoljava nor-
malan rad kombajna. Ako je sadržaj vlage u biljnom materijalu previsok
dolazi do velikih gubitaka u žetvi usled blokiranja sita, lošeg izvršavanja
i niza drugih poteškoća. Požnjeveni materijal sadrži visok procenat ne-
čistoće, uglavnom delova glave, lisne drške i lista, koji imaju veći sadržaj
vlage od semena. Usled toga se dodatno povećava sadržaj vlage u seme-
nu. Kod ovakvog materijala brzo dolazi do samozagrevanja ukoliko se
odmah ne pristupi sušenju što dalje poskupljuje proizvodnju.
Sa druge strane, u toku sazrevanja suncokreta često dolazi do šteta
od ptica. Pri kraju vegetacije u nepovoljnim klimatskim uslovima može
254
doći do razvoja gljivičnih oboljenja na glavi i zrnu. Jak vetar praćen kišom
može izazvati poleganje biljaka. Može doći i do osipanja semena iz glave
kod nekih genotipova. Sazrevanje kasnih genotipova ponekad traje i do
kasno u jesen kad prvi mrazevi mogu prouzrokovati gubitak semenskih
kvaliteta, a učestale kiše mogu potpuno onemogućiti rad kombajna. Na
isti problem nailazi se i kod kasnih rokova setve. Prema tome postoji veli-
ki interes za što ranijom žetvom, posebno u svetlu činjenice da se i masena
i fiziološka zrelost zrna postižu mnogo pre žetvene zrelosti.
Uvođenje hemijske desikacije rešilo je u mnogome probleme koji se
javljaju kod mehanizovanog ubiranja suncokreta (Miklič et al., 2004d).
Ipak, hemijska desikacija u ranijim fazama dozrevanja može dovesti do
gubitka prinosa i semenskih kvaliteta (Miklič et al., 2004e), kao i do pro-
mene sadržaja ulja (Miklič et al., 2008b). Međutim, ako se ova mera izvodi
suviše kasno, gubi se ekonomski efekat njene primene.
Optimalni momenat za desikaciju se najbolje određuje na osnovu
sadržaja vlage u zrnu. Potrebno je poznavati specifičnosti pojedinih ge-
notipova jer se ovaj momenat kreće od 35–45% vlage u zrnu (Miklič,
2001). Od preparata najbolje se pokazao Reglone u koncentraciji 2 l/ha
sa 300–500, a najmanje 250 litara vode po hektaru (Maširević i Glušac,
1999). Najbolji efekat se postiže traktorskim prskalicama (sl. 24), a mo-
guće je i tretiranje iz aviona.
Slika 24. Hemijska desikacija semenskog suncokreta

Figure 24. Chemical desiccation of sunflower seed crop (Dušanić, 2008)
255
Semenarstvo
Žetva
Kada je usev spreman za branje mora se češće kontrolisati da bi se

pravilno odredio pravi momenat za otpočinjanje žetve što je kod sun-
cokreta izuzetno važno. Prema Mikliču et al., (2007b) kod prevremene
berbe prinosi semena su rasli sa smanjenjem sadržaja vlage u semenu
pri berbi. Takođe, prisutni korovi i bolesne biljke moraju se prethodno
ukloniti.
Pre početka kombajniranja potrebno je detaljno očistiti kombajne i
prevozna sredstva. Treba otvoriti poklopce elevatora, kombajn izduvati
kompresorom i propustiti slamu, a potom ostaviti da radi „na prazno”.
Kombajn se može i oprati, ali ne na dan žetve jer ga je posle teško po-
desiti zbog zaostale vode. Po dolasku na parcelu kombajn treba pustiti
da radi po ivici parcele semenskog useva odnosno popreko na redove u
dužini 50–100 m tako da požnjeveni ostaci očiste kombajn od eventual-
no zaostalog semena, a ovršenu masu upotrebiti kao merkantilnu robu.
Kombajniranje je najbolje početi sa vlagom zrna 12–14%, što zavisi
od vremenskih uslova, veličine parcele i raspoloživih kapaciteta. Ne sme
se dozvoliti žetva sa suviše niskom vlagom zrna (ispod 9%) jer dolazi
do pojačanog loma i ljuštenja zrna. Treba smanjiti broj obrtaja bubnja
na maksimalno 400–500 obr/min pri vlazi 12–14%, a što je vlaga manja
smanjuje se i broj obrtaja (tab. 7). Razmak između bubnja i podbubnja
treba da je maksimalan, a otvor sita tako podešen da se spreči dvostruko
izvršavanje biljne mase. Teoretski bi trebalo zameniti šine na bubnju sa
drvenim, ali to je u praksi teško izvodljivo.
Prilikom kombajniranja semena sa niskom vlagom povećava se ne
samo lom i ljuštenje semena već i gubici na hederu zbog lakšeg prosipa-
nja zrna iz glava.
Postoje velike razlike između kombajna u pogledu mogućnosti
podešavanja. Mogu se koristiti kombajni sa adapterom za suncokret
ili za kukuruz uz određene adaptacije (postavljanje lanaca sa nože-
vima, montiranje kontranoža, a poželjno je i razmaknuti otkidačke
valjke). Kombajniranje je najbolje vršiti u pravcu setve, tako da heder
ne ide iznad redova linije oca. Ipak, ukoliko su očevi dobro uništeni,
ponekad je neophodno kositi pod blagom dijagonalom u odnosu na
pravac redova. Ovo se pre svega odnosi na kombajne sa adapterima za
suncokret u slučaju velike vlage zemljišta i pojave čupanja biljaka sa
korenom.
256
Tabela 7. Uticaj podešenosti kombajna na kvalitet ovršenog zrna

Table 7. Effect of combine adjustment on quality of harvested sunflower seed
Broj obrtaja bubnja (o/min) /

No. of the drum revolutions
Pokazatelji (%)/ Parameters (%) (r/min)
600 400 250
Lom i oštećenje zrna / Broken and demaged seed 2.30 1.23 1.08
Oljuštena zrna / Hulled seed 3.10 1.93 0.63
Svega / Total 5.40 3.16 1.71
Brzina kretanja zavisi od tipa kombajna i stanja useva. Važno je da

se ne dozvoli zagušenje i nepotrebni gubici (sl. 25).
Seme se prevozi očišćenim, zatvorenim transportnim sredstvima
zbog mogućih padavina tokom transporta. S obzirom na činjenicu da
seme suncokreta ima visok sadržaj ulja, ako kombajniranje počne sa ve-
ćim sadržajem vlage i prisustvom primesa biljnih ostataka, postoji mo-
gućnost zagrevanja semena, a time i gubljenja klijavosti. Iz tih razloga
je neophodno da se seme posle žetve transportuje u najkraćem roku do
prijemnog centra.
Slika 25. Žetva semenskog suncokreta

Figure 25. Sunflower seed harvesting (Dušanić, 2008)
257
Semenarstvo
KONTROLA PROCESA PROIZVODNJE SEMENA

RODITELJSKIH LINIJA I HIBRIDA SUNCOKRETA
U okviru kontrole procesa proizvodnje semena, na osnovu važe-

ćeg Pravilnika o kontroli proizvodnje semena, vrše se pregledi kojima
se utvrđuje:
a) vrsta, sorta, kategorija i poreklo upotrebljenog semenskog materi-
jala se utvrđuje na osnovu uverenja o aprobaciji semenskog useva (uvere-
nje o priznavanju semenskog useva) i deklaracije o kvalitetu semena;
b) predusev semenskog useva se utvrđuje na osnovu evidencije i
dokumentacije o korišćenju tog zemljišta u predhodnim godinama i
stručnom ocenom na licu mesta;
c) primenjene agrotehničke mere i to: vreme i način setve, količina
i način upotrebe veštačkih đubriva i nega useva;
d) prostorna izolacija, tj. udaljenost semenskog useva od drugih
useva ili samoniklih biljaka suncokreta;
e) prisustvo korova u semenskom usevu se utvrđuje uvidom i stručnom
ocenom na licu mesta stepena prisustva pojedinih vrsta korovskih biljaka;
f) opšte stanje i razvoj useva utvrđuje se na osnovu izgleda i ujed-
načenosti useva, poleganja, njegovog porasta, morfoloških i bioloških
karakteristika;
g) identitet – autentičnost i čistoća sorte u semenskom usevu utvr-
đuje se na osnovu ispoljavanja pozitivnih karakterističnih osobina rodi-
teljskih linija i
h) količina proizvedenog nedorađenog i dorađenog semena utvr-
đuje se stručnom procenom na licu mesta ili uzimanjem i merenjem
uzoraka iz semenskog useva pre, u vreme ili nakon ubiranja semena, a
dorađenog semena procenom otpatka pri doradi nedorađenog semena.
U proizvodnji semena sorti suncokreta i samooplodnih linija oba-
vezna su tri pregleda.
U proizvodnji semena hibrida suncokreta i hibridnih roditeljskih
komponenti obavezno je pet pregleda.
258
Prvi pregled se vrši u fazi razvoja od tri do pet pari listova, radi
kontrole prisustva samoniklih biljaka suncokreta u prostoru izolacije i
u samom semenskom usevu, radi utvrđivanja sortne čistoće roditeljskih
komponenti, kao i provere zakorovljenosti i uniformnosti useva.
Drugi pregled se vrši u fazi pune butonizacije radi utvrđivanja sor-
tne čistoće, kontrole uniformnosti useva i uklanjanja atipičnih biljaka.
Treći pregled vrši se u početku cvetanja radi utvrđivanja prisustva
fertilnih biljaka kod majčinske komponente, prisustva atipičnih biljaka,
prostorne izolacije.
Četvrti pregled vrši se u punom cvetanju radi utvrđivanja prisustva
fertilnih biljaka kod majčinske komponente, prisustva atipičnih biljaka,
kontrole oplodnje i određivanja vremena uklanjanja očinske komponente.
Peti pregled se vrši u fazi fiziološke zrelosti, radi utvrđivanja uni-
formnosti useva, zakorovljenosti, provere uklonjenosti očinske kompo-
nente i procene prinosa semena.
Usev hibridnog semena suncokreta i osnovnog semena hibridnih ro-
diteljskih komponenti neće se priznati kao semenski ako se utvrdi da je:
1) prostorna izolacija manja od propisane,
2) usev zasejan na parceli gde je u plodoredu bio zastupljen suncokret
u poslednjih pet godina, ili ako su soja ili uljana repica bile predusev;
3) zakorovljenost veća od ocene 1;
5) u usevu za proizvodnju sertifikovanog semena hibrida sortna či-
stoća muškog roditelja ispod 99,5%, kada 5% ili više majčinskih biljaka
imaju cvetove spremne da prime polen;
6) u usevu za proizvodnju sertifikovanog semena hibrida sortna
čistoća ženskog roditelja manja od 99,0% ili je nivo muške sterilnosti
manji od 99,5%;
7) u usevu za proizvodnju osnovnog semena roditeljskog hibrida
sortna čistoća muškog roditelja ispod 99,8%, kada 2% ili više majčinskih
biljaka imaju cvetove spremne da prime polen i
8) u usevu za proizvodnju osnovnog semena roditeljskog hibrida
sortna čistoća ženskog roditelja manja od 99,5% uključujući i muško
fertilne biljke.
Pored kontrole genetičke čistoće semenskog useva u toku vegetaci-
je, vrše se obavezna tri pregleda na zdravstveno stanje (fitopatolog) i to:
prvi pregled u fazi kada biljke imaju 6–7 pari listova, drugi pregled u fazi
butonizacije i treći pregled u početku tehnološke zrelosti.
259
Semenarstvo
Prema Merilima za utvrđivanje zdravstvenog stanja useva, ukoliko

se u toku pregleda utvrdi da je na semenskom suncokretu jači intezitet
napada jednog ili više patogena od: Alternaria helianthi, Alternaria al-
ternata i Alternaria zinniae >20%, Phoma macdonaldi >10%, Phomop-
sis spp. (Diaporthe) >10%, Puccinia helianthi >10%, Septoria helianthi
>10%, Sclerotinia sclerotiorum >5%, Orobanche cumana >0,05%, Botrytis
spp. i Plasmopara halstedii >0%, usev će biti odbijen kao semenski.
Aprobaciju useva vrši predstavnik institucije koju ovlašćuje nadležno
ministarstvo. U vršenju stručne kontrole nad proizvodnjom semena rodi-
teljskih linija i C1 hibrida suncokreta, aprobator sačinjava zapisnike o tim
pregledima sa primedbama i preporukama podugovaraču. Zapisnici se
dostavljaju instituciji koja izdaje Uverenje o priznavanju semenskog use-
va (aprobaciono uverenje). Prema Zakonu o semenu tek nakon dobijanja
aprobacionih uverenja može se pristupiti doradi semena.
260
LITERATURA
Aćimović M (1998): Bolesti suncokreta. Naučni institut za ratarstvo i po-

vrtarstvo, Novi Sad
Al-Khatib K, Baumgartner J R, Peterson D E, Currie R S (1998): Ima-
zethapyr resistance in common sunflower (Helianthus annuus).
Weed Sci. 46: 403-407
Al-Khatib K, Baumgartner J R, Currie R S (1999): Survey of common
sunflower (Helianthus annuus) resistance to ALS inhibiting her-
bicides in northeast Kansas. Proc. 21th Sunf. Res. Workshop,
Nat. Sunf. Assoc., Bismark N D, 210-215
Atlagić J (1990): Pollen fertility in some Helianthus L. species and their F1
hybrids with the cultivated sunflower. Helia 13(13): 47-54
Atlagić J, Joksimović J, Miklič V (1996): Osobine cvasti inbred linija sun-
cokreta. Zb. Rad. Inst. Ratar. Povrt. 25: 5-13
Atlagić J, Dušanić N, Joksimović J, Miklič V (2004): Pollen viability and
seed set percentage of NS hybrids and their parental lines. Proc.
16th Int. Sunf. Conf., Fargo, North Dakota, USA, 555-560
Balana I, Vranceanu A V (1992): Melliferous value of sunflower hybrids (He-
lianthus annuus L.) in Romania. Proc. 13th Int. Sunf. Conf. 52-56
Bolson E L (1997): Effect of isolation distance on outcrossing in seed pro-
duction of sunflower (Helianthus annus L.). M. S. Thessis. Fargo
Crnobarac J, Dušanić N, Ćupina T, Marinković B (1999): Uticaj pojedinih
agrotehničkih mera na prinos suncokreta u višegodišnjem peri-
odu. Zb. Rad. Inst. Ratar. Povrt. 31: 429-445
Dušanić N (1994): Dinamika mineralnog azota u zemljištu i njegov uticaj
na prinos, kvalitet i iznošenje azota usevom suncokreta. Magi-
starska teza, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Dušanić N, Crnobarac J (1997): Karakteristike proizvodnje suncokreta u
1996. godini i preporuka agro mera za 1997. godinu. Zb. Rad.
Inst. Ratar. Povrt. 29: 513-530
Enns H, Dorrel D G, Hoes T A., Shubb W O (1970): Sunflower research a
progres report. Proc. 4th Int. Sunf. Conf., Memphis, USA, 162-167
Gundaev A I (1971): Basic principles of sunflower selection. In: Genetik
principles of plant selection, Moscow, 417-465
Jocić S, Škorić D, Malidža G (2001): Oplemenjivanje suncokreta na otpor-
nost prema herbicidima. Zb. Rad. Inst. Ratar. Povrt. 35: 223-233
261
Semenarstvo
Jocić S, Malidža G, Škorić D (2004): Suncokret tolerantan na herbicide iz

grupe imidazolinona. J. Sci. Agric. Res. 65(229): 81-89
Jocić S, Miklič V, Malidža G, Hladni N, Gvozdenović S (2008): New sun-
flower hybrids tolerant of Tribenuron-Methyl. Proc. 17th Int.
Sunf. Conf., Cordoba, Spain, 505-508
Joksimović J, Atlagić J, Miklič V (1996): Fenotipska i genotipska varijabil-
nost inbred linija suncokreta za dužinu cevastog cveta i dužinu
krunice cevastog cveta. Zbornik radova, 37. Sav. Proizvodnja i
prerada uljarica, Budva, 458-467
Joksimović J, Atlagić J, Miklič V, Dušanić N, Sakač Z (2004): Međuzavi-
snost uslova oprašivanja, oplodnje i prinosa semena suncokreta.
Zbornik apstrakata, III Kongres genetičara Srbije, Subotica, 130
Low A, Mackay M C, Pistillo G (1978): Pollination and fertilization in
sunflowers. Proc. 8th Int. Sunf. Conf., 334-342
Malidža G, Ivanović D, Bekavac G, Jasnić S (1999): Značaj genetički mo-
difikovanih biljaka u suzbijanju štetnih organizama. Pesticidi 14:
125-152
Malidža G, Jocić S, Škorić D, Orbović B (2004): Clearfield sistem proi-
zvodnje suncokreta. Zb. Rad. Inst. Ratar. Povrt. 40: 279-290
Malidža G (2010): Preporuke herbicida za proizvodnju hibridnog seme-
na suncokreta Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u 2010. godini.
Interni dokument Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Marinković R, Dozet B, Vasić D (2003): Oplemenjivanje suncokreta. Škol-
ska knjiga, Novi Sad
Maširević S, Glušac D (1999): Desikacija i njen značaj u suzbijanju prouzro-
kovača bolesti semenskog suncokreta. Zbornik radova, 13. Sav.
Agronoma, veterinara i tehnologa, Aranđelovac, 5(1): 175-181
Merila za utvrđivanje zdravstvenog stanja useva i objekata, semena, rasa-
da i sadnog materijala. Ministarsvo poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede RS, 2006
Miklič V (1996): Uticaj različitih genotipova i pojedinih klimatskih činilaca
na posetu pčela i drugih polinatora i oplodnju suncokreta. Magi-
starska teza, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Miklič V (2001): Uticaj momenta desikacije na semenski kvalitet i prinos
suncokreta. Doktorska teza, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet
u Novom Sadu
Miklič V, Dušanić N, Atlagić J, Sakač Z, Joksimović J, Crnobarac J, Mihaj-
lović D, Vasić D (2002): Uticaj genotipa, đubrenja i mikroklima-
ta na posetu polinatora i prinos suncokreta. Zb. Rad. Inst. Ratar.
Povrt. 36: 179-188
Miklič V, Atlagić J, Sakač Z, Dušanić N, Joksimović J, Mihajlović D (2003):
Uticaj genotipa i uslova gajenja na neke parametre atraktivnosti
262
suncokreta prema pčelama. Zb. Rad. Inst. Ratar. Povrt. 38: 181-191
Miklič V, Dušanić N, Škorić D, Joksimović J (2004a): Proizvodnja semena
suncokreta. U: M Milošević i M Malešević (ured.), Semenarstvo.
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo i Nacionalna laborato-
rija za ispitivanje semena, Novi Sad, 453-498
Miklič V, Atlagić J, Sakač Z, Dušanić N, Joksimović J, Mihajlović D (2004b):
Utjecaj genotipa i uvjeta uzgoja na neke parametre atraktivnosti
suncokreta prema pčelama. Glasnik zaštite bilja 27(5): 21-30
Miklič V, Sakač Z, Dušanić N, Atlagić J, Joksimović J, Vasić D (2004c):
Effects of genotype, growing conditions and several parameters
of sunflower attractivness on bee visitation. Proc. 16th Int. Sunf.
Conf., Fargo, North Dakota, USA, 871-876
Miklič V, Crnobarac J, Joksimović J, Dušanić N (2004d): Dinamika oda-
vanja vlage zrna suncokreta nakon hemijske desikacije. Sav. Pro-
izvodnja i prerada uljarica, Budva, 53-59
Miklič V, Crnobarac J, Dušanić N, Joksimović J (2004e): Effect of time of
desiccation on some quality parameters of sunflower seed. Proc.
16th Int. Sunf. Conf., Fargo, North Dakota, USA, 219-224
Miklič V, Dušanić N, Joksimović J (2005): Osnovni principi proizvodnje
hibridnog semena suncokreta. Zbornik naučnih radova, 19. Sav.
Agronoma, veterinara i tehnologa, Beograd, 117-123
Miklič V, Dušanić N, Škorić D (2006): Nektarnost kod suncokreta kao
primarni faktor atraktivnosti prema pčelama. Zbornik plenar-
nih i naučnih radova, 14. Naučno Sav. Zaštita i proizvodnja do-
maće pčele i meda, Zemun, 97-102
Miklič V, Crnobarac J, Jocić S (2007a): Perspektive suncokreta (Helianthus
annus) kao uljane kulture. Zbornik radova, 48. Sav. Proizvodnja i
prerada uljarica, Budva, 45-51
Miklič V, Dušanić N, Jocić S, Mrđa J, Radić V, Ostojić B (2007b): Uticaj
vremena berbe na prinos semena različitih genotipova sunco-
kreta. Zbornik radova, 48. Sav. Proizvodnja i prerada uljarica,
Budva, 51-57
Miklič V, Hladni N, Jocić S, Marinković R, Atlagić J, Saftić-Panković D,
Miladinović D, Dušanić N, Gvozdenović S (2008a): Oplemenji-
vanje suncokreta u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Zb. Rad.
Inst. Ratar. Povrt.45(1): 31-63
Miklič V, Jocić S, Miladinović D, Dušanić N, Hladni N (2008b): Changes
in seed oil content of sunflower as affected by harvesting date.
Proc. 17th Int. Sunf. Conf., Cordoba, Spain, 281-285
Miller F J, Al-Khatib K (2000): Development of herbicide resistant germ-
plasm in sunflower. Proc. 15th Int. Sunf. Conf., Toulouse, Fran-
ce, Tome II: 0-37:42
263
Semenarstvo
Morozov V K (1947): Selekcija podsolnečnika v SSSR. Piščepromizdat,

Moskva, 54-77
Mrđa J, Miklič V, Vujaković M, Crnobarac J, Jaćimović G, Radić V, Ostojić
B, Radeka I (2008): The effect of insecticide treatment on sun-
flower (Helianthus annuus L.) seed germination. Proc. Int. Conf.
BREEDING 08, Novi Sad, Serbia, 344-346
Pham-Delegue M H, Masson C, Etievant P, Azar M (1986): Selective
olfactory choices of the honeybee among sunflower aromas. J.
Chem. Ecol 12(3): 781-793
Pham-Delegue M H, Piguemal G (1986): Floraison et pollinisation Tour-
nesols de France. C.S.T., 46-58
Pravilnik o kontroli proizvodnje semena, sadržini i načinu vođenja evi-
dencije o proizvodnji rasada poljoprivrednog bilja i obrascu
izveštaja o proizvodnji micelija jestivih i lekovitih gljiva. Služb.
Glasn. RS, 45/05
Pustavojt B C (1967): Rukovodstvo po selekciji i semenovodstvu maslič-
njih kuljtur. Kolos, Moskva
Radić V, Vujaković M, Marjanović-Jeromela A, Mrđa J, Miklič V, Dušanić
N, Balalić I (2009): Interdependence of sunflower seed quality
parameters. Helia 32(50): 157-164
Robinson R G (1978): Production and culture. Sunf. Sci. Technol., Medi-
son, 89-132
Sammataro D, Ericson E H Jr, Garment M B (1985): Ultrastructure of the
sunflower nectar. J. Apicult. Res. 24(3): 150-160
Sammataro D, Garment M B, Ericson E H Jr (1985): Anatomical features
of the sunflower floret. Helia 8: 25-30
Smith D L (1978): Planting seed production. Sunf. Sci. Technol., Medi-
son, 371-384
Škorić D (1988): Sunflower breeding. Uljarstvo 25(1)
Škorić D, Vrebalov T, Ćupina T, Turkulov J, Marinković R, Maširević S,
Atlagić J, Tadić L, Sekulić R, Stanojević D, Kovačević M, Jančić
V, Sakač Z (1988): Suncokret. Nolit, Beograd
Škorić D, Jančić V (1989): Semenarstvo suncokreta. U: Suncokret, Nolit,
Beograd
Špehar M, Radaković A (1986): Uloga pčele medarice u polinaciji sunco-
kreta i uljane repice u uvjetima Slavonije. Nauka u proizvodnji
14 (1-2): 11-19
Štrbac P, Miklič V (1993): Uticaj napada stenica (Heteroptera) na klijavost
i druge kvalitete semena suncokreta. Zbornik radova, Savetova-
nje o unapređenju uljarstva Jugoslavije, Beograd, 98-109
Zakon o semenu Republike Srbije. Služb. Glasn. RS, 45/05
264
Siniša Prole, Velimir Radić, Jelena Mrđa
Dorada semena
suncokreta
Semenarstvo
266
Dorada semena suncokreta
UVOD
Uspešna semenska proizvodnja se nalazi pod uticajem velikog broja

činilaca. Činioci koji utiču na kvalitet semenske proizvodnje, a samim
tim i na kvalitet dorađenog semena, mogu se podeliti u nekoliko grupa:
•z
emljišni i klimatski činioci (pojava niskih i visokih temperatura,
suše, obilnih padavina i sl.),
•b
lagovremena, loša ili nepotpuna primena pojedinih agrotehničkih
mera (obrada, nega, zaštita, kontrola cvetanja i prostorne izolacije),
•p
ropusti u proizvodnji semena (loše podešavanje sejalica, pogreš-
no određivanje setvene norme, pogrešan odnos roditeljskih kom-
ponenti hibrida, loša kontrola i sl.) i
•ž
ivotna sposobnost semena (primena nekvalitetnog semena, sta-
rog ili izmrzlog).
Posmatranjem ovih činilaca dolazi se do zaključka da praktično
nije moguće proizvesti i požnjeti semenski usev, a da ne dođe do ne-
željenog mešanja semena sa određenim vrstama primesa. U semenskoj
proizvodnji suncokreta primese predstavljaju seme pojedinih korovskih
vrsta, seme drugih gajenih biljnih vrsta, različite inertne materije i ne-
razvijeno seme osnovne biljne vrste (Milošević i Malešević, 2004). Ako
se sve to uzme u obzir, dorađivačima je postavljen jedan veliki i težak
zadatak, a to je da isprave sve nedostatke ili propuste koji su se desili to-
kom samog procesa proizvodnje. Ispravka određenih propusta moguća
je samo u slučaju ako je došlo do nekakvog mehaničkog mešanja, dok u
slučaju genetičkog mešanja dorađivači semena nemaju mogućnosti da
isprave ovakve propuste. Sa ovom konstatacijom slažu se Mirić et al.,
(2004). Isti autori zaključuju i da od dorade ne treba očekivati da popra-
vi seme, već da ga prečisti, eventualno dosuši i obradi, zatim separira i
sortira, tako da se dobije biološki i tehnički najbolja komponenta, koju
najčešće treba zaštititi i/ili tretirati, upakovati i sačuvati do setve.
Autori ovog poglavlja smatraju da je proces dorade samo jedan od se-
gmenata u proizvodnji semena sorte/hibrida, što je i prikazano na slici 1.
Mnogi autori, koji su se bavili proučavanjem dorade i njenih tehno-
loških principa, zaključuju da dorada obuhvata sledeće operacije: tran-
sport, sušenje, čišćenje od mehaničkih primesa, selektiranje, kalibrira-
nje, tretiranje i pakovanje semena.
267
Semenarstvo
Sistem proizvodnje semena /

Seed production system
Selekcija / Naučna lab Proizvodnja / Dorada / Marketing i

Breeding ispitivanja / Seed Seed distribucija /
Scientific production processing Marketing and
laboratory testing distribution
Slika 1. Šematski prikaz činilaca proizvodnje semena pojedinih biljnih vrsta

Figure 1. Schematic presentation of the seeds production factors for some plant
species (Prole, 2010)
S obzirom na razvoj tehnologije i tehnoloških procesa, dorada se-

mena je, takođe, usavršavala svoje principe i procese. Ako se posma-
tra proces dorade i razvoj procesne tehnike može se utvrditi da dorada
semena nije pratila opšte - tehnički razvoj na globalnom nivou. Mirić
(1997) smatra da je razlog tome što poljoprivreda nije u stanju da plati
sve veću cenu visoke tehnologije.
Za razliku od semena soje i uljane repice (vrste koje takođe spadaju
u grupu uljanih kultura) seme suncokreta nije glatko i jedro pa time
ni sipko, odnosno manje je pogodno za skladištenje, doradu, tretira-
nje i pakovanje. Stoga doradu semena suncokreta karakterišu određena
svojstva, odnosno specifičnosti na koje treba obratiti pažnju prilikom
dorade.
Kao i kod ostalih biljnih vrsta dorada semena suncokreta se može
podeliti u više segmenata:
• prijem, skladištenje i sušenje naturalnog semena,
• dorada naturalnog semena,
• uzorkovanje i ispitivanje dorađenog semena,
• hemijsko tretiranje - vlažno zaprašivanje dorađenog semena,
• uzorkovanje i ispitivanje zaprašenog semena,
• pakovanje i skladištenje gotovog proizvoda,
• deklarisanje i
• distribucija gotovog proizvoda.
Bez obzira na seme biljne vrste koja se dorađuje, svaki od ovih se-
gmenata sastavljen je od određenog broja procesa i mašina koje se upotre-
bljavaju i kao takav predstavlja zasebnu celinu. Zbog prevencije mešanja
semena, kod suncokreta se seme viših kategorija dorađuje odvojeno, u
posebnom doradnom centru sličnih karakteristika, ali manjeg kapaciteta.
268
PRIJEM, SKLADIŠTENJE I
SUŠENJE SEMENA SUNCOKRETA
Osnovni zadatak prijemnog dela je da u što kraćem vremenskom

periodu primi požnjevenu (naturalnu) količinu semena; da iz te mase
ukloni sve mehaničke primese i da takvo, očišćeno seme, stavi u komore
(binove) na sušenje.
Proces ili postupak prijema semena deli se na nekoliko operacija:
• žetva semenskog useva,
• transport semena,
• prijem semena,
• čišćenje semena od mehaničkih primesa i
• sušenje semena.
Žetva semenskog useva (kombajniranje)
Uspešna i kvaliteno obavljena žetva semenskog useva suncokreta

podrazumeva uspešno završenu proizvodnju semena u poljskim uslovi-
ma i početak dorade semena. Dorada semena velikim delom je uslovlje-
na samim načinom kombajniranja semenskog useva.
Za žetvu suncokreta koriste se kombajni sa adapterima za suncokret ili
kukuruz uz određene adaptacije. Pre ulaska u parcelu kombajne treba oči-
stiti od mehaničkih primesa i semena drugih biljnih vrsta. Idealno bi bilo
da ti kombajni pre žetve semenskog useva nisu kombajnirali merkantilni
suncokret. Temeljno čišćenje svih puteva semena kroz kombajn i pretragu
za zaostalim semenom drugih biljnih vrsta treba uraditi komprimovanim
vazduhom (primena kompresorskih agregata) i fabričkim usisivačima
(tamo gde postoje). Pored ova dva načina, proizvođači semena vrlo često
koriste i vodu, odnosno puštanje slame od pšenice ili bale lucerke.
Kombajn se podešava tako da prilikom žetve ne pravi lom i ne ljušti
zrna. Reguliše se visina sečenja, razmak između bubnja i podbubnja, broj
obrtaja bubnja (koji zavisi od sadržaja vlage i kreće se oko 250-400 obrtaj/
minut), podešavaju se sita da ne bi došlo do dvostrukog izvršavanja.
269
Semenarstvo
Kombajniranju treba pristupiti kada je sadržaj vlage u semenu od

12–14%. Početak kombajniranja prvenstveno zavisi od vremenskih
uslova, veličine parcele i raspoloživih kapaciteta (kako kod proizvođača
tako i na prijemu semena). Žetvu ne treba vršiti ako je vlaga zrna niska
(ispod 9%) jer vrlo često dolazi do pojačanog loma i ljuštenja, što di-
rektno prouzrokuje smanjenje kvaliteta pojedinih parametara semena
(Radić, 2006).
Transport semenskog materijala
Nakon žetve se požnjeveno seme transportuje do prijemnog dela

kamionima ili traktorskim prikolicama. Transportna sredstva koja se
koriste za prevoz moraju biti kompletno očišćena od biljnih primesa
i semena drugih kultura. Pored toga transportna sredstva moraju da
budu ispravna u pogledu istovara semena sa strane ili preko stranica. S
obzirom na činjenicu da seme suncokreta ima visok sadržaj ulja i ako
se kombajniranje vršilo sa većom vlagom semena i prisustvom biljnih
ostataka od žetve, postoji mogućnost samozagrevanja semena, što ima
za posledicu smanjenje kvaliteta semena. Iz tih razloga neophodno je da
se seme posle žetve transportuje u najkraćem roku do prijemnog dela.
Ako se radi o parcelama koje su udaljene od prijemnog dela, transpor-
tna sredstva bi trebalo da poseduju i cirade odnosno da budu zatvore-
nog tipa.
S obzirom na sezonski karakter proizvodnje, uskih agrotehničkih
rokova, potrebe očuvanja prvenstveno klijavosti semena, a uvažavaju-
ći biološke osobine semena, Mirić i Brkić (2002) ističu sledeće speci-
fičnosti transporta: različit karakter semenskog materijala (zapremina,
fizička, mehanička i hemijska svojstva semena i sl.), međusobna kon-
kurentnost pojedinih biljnih vrsta, tj. mogućnost postojanja semenske
proizvodnje različith biljnih vrsta čija žetva se obavlja u gotovo isto vre-
me, transport najčešće povezuje najmanje dva tehnološka procesa što
podrazumeva njihovu sinhronizaciju, kvalitet puteva (od parcele do
prijemnog dela), udaljenost parcele od prijemnog dela, neracionalno
korišćenje transportnih kapaciteta od strane proizvođača i izloženost
vremenskim promenama ili nepogodama. Uzimajući u obzir prethodno
navedeno, može se konstatovati da transport zauzima važno mesto u
procesu prijema semena.
270
Prijem semena
Posle žetve se seme hibridnog i baznog suncokreta transportuje do

prijemnog mesta u centru za doradu semena. Na osnovu dnevnog pla-
na prijema, koji se sastavlja na početku radnog dana, a na osnovu plana
žetve, određuje se vremenski redosled, kao i prostorni raspored prijema
semena na već pripremljenim linijama. Linije moraju biti očišćene, pro-
verene i ispravne, opremljene sa potrebnim sitima i rešetima, kao i pozi-
cionirane do određene skladišne ćelije – bina. Plan prijema mora biti u
skladu sa realnim prijemnim kapacitetima, klimatskim uslovima, stanju
useva i kapacitetima žetve. Dnevnim planom prijema određuje se i me-
sto skladištenja (skladišna ćelija – bin) semenskog materijala u skladu sa
vrstom hibrida ili roditeljske komponente, lokacijom proizvodnje i sme-
štajnim kapacitetom.
Proces prijema počinje merenjem bruto mase koja predstavlja zbir-
nu masu transportnog sredstva i semenskog materijala. Nakon merenja
bruto mase, vozilo se postavlja na planom određenu liniju prijema. Pre
istovara se semenski materijal uzorkuje da bi se ustanovila relativna vlaga,
čistoća i temperatura koje su od presudnog značaja za dalju manipulaciju
semenom.
Slika 2. Uzorkovanja semena iz transportnog sredstva do 15 t nosivosti

Figure 2. Soil sampling from a vehicle with a 15 t load capacity (Prole, 2010)
Slika 3. Uzorkovanja semena iz transportnog sredstva od 15 t do 30 t nosivosti

Figure 3. Soil sampling from a vehicle with a 15 to 30 t load capacity (Prole, 2010)
Slika 4. Uzorkovanja semena iz transportnog sredstva od 30 t do 50 t nosivosti

Figure 4. Soil sampling from a vehicle with a 30 to 50 t load capacity (Prole, 2010)
271
Semenarstvo
Postupak uzorkovanja je propisan standardom JUS ISO 542 1991,

koji definiše broj i raspored mesta sa kojih se uzimaju uzorci u zavi-
snosti od veličine transportnog sredstva (vagon, kamion, prikolica itd.).
Kod transportnih sredstava do 15 t nosivosti uzorkuje se sa pet mesta
(iz centra i sa mesta oko 500 mm udaljenih od stranica platforme tran-
sportnog vozila; što je prikazano na slici 2. Ako je transportno sredstvo
nosivosti od 15 t do 30 t uzorkuje se sa osam mesta (sl. 3), dok se uzor-
kovanje vrši sa jedanaest mesta ako je transportno sredstvo nosivosti od
30 t do 50 t (sl. 4). Sam postupak uzorkovanja se obavlja sondom (JUS
E.B3.516,191) iz tri nivoa platforme transportnog sredstva (gornji, sred-
nji i donji), određenog debljinom nasutog sloja semenskog materijala.
U situacijama kada tip i vrsta transportnog sredstva ne dozvoljavaju
pravilno uzimanje uzoraka, standardom je propisano da se uz saglasnost
proizvođača uzorkuje semenski materijal u kretanju. Uzorak se formi-
ra tako što se u određenim vremenskim intervalima uzorkuje materijal
sa transportnih puteva (pokretna traka, mašina, platforma transpornog
sredstva), a vremenski intervali su određeni brzinom istovara materijala.
Masa uzorka semenskog materijala je standardna, iznosi 2 x 0,5 kg
i pakuje se u najlonske vreće zajedno sa etiketom. Etiketa jednoznačno i
precizno identifikuje uzeti uzorak i sadrži sledeće podatke:
• broj skladišne ćelije (bina),
• naziv hibrida (roditeljske komponente),
• lokalitet,
• redni broj uzorka,
• registarski broj vozila i
• datum prijema.
Vreće sa uzorkovanim materijalom se plombiraju, jedna se šalje na
laboratorijske analize, a druga se stavlja na raspolaganje proizvođaču. U
internoj laboratoriji se određuje relativna vlaga uzorka, a u međufaznoj
laboratoriji čistoća. Rezultati analiza se evidentiraju u odvojenim eviden-
cijama, po propisanoj proceduri. Vrednosti relativne vlage semena koriste
se u određivanju postupka sušenja semena, a za izračunavanje korigovane
vrednosti primljene plative količine koriste se relativna vlaga, čistoća, kao
i masa primljene naturalne količine semena iz koje je uzet uzorak.
Posle uzorkovanja se semenski materijal istovara iz transportnog
sredstva (kipovanjem ili ručno) u prijemni koš, a zatim se elevatorom
(kofičastim transporterom) podiže do koša koji se nalazi iznad grubog
čistača - predčistača (sl. 5).
272
Po završetku istovara semena transportno sredstvo se meri (masa

praznog transportnog sredstva – tara). Na osnovu razlike bruto mase
i tare izračunava se masa naturalnog semena (neto masa). Izmerene i
izračunate mase upisuju se u kantarsku odvagu. Na osnovu otpremnice
proizvođača, dokumenta koji prati naturalno seme sa parcele kao i kan-
tarske odvage, u doradnom centru se izdaje prijemnica. Prijemnica je
dokument koji se izdaje proizvođaču, kao potvrda prijema naturalnog
semena sa pojedinačne parcele.
Slika 5. Vertikalna i horizontalna projekcija linije za prijem semena

(1 - usipni koš, 2 - pretčistač, 3 - elevator predčistača, 4 - usipni elevator, 5 - kosa traka,
6 - usipna traka, 7 - skladišne ćelije, 8 - poprečna traka, 9 - ventilatori, 10 - centralne cevi,
11 - izlaz za otpad, 12 - traka u kanalu, 13 - pogonski elektro-motor, 14 - transportna cev,
15 - kanal, 16 - pogon za aspiraciju, 17 - platforma, 18 - bunker)
Figure 5. Diagram of seed reception line (1 - recycle hopper level, 2 - pre cleaner,
3 - elevator of the pre cleaner, 4 - hopper level elevator, 5 - oblique tape, 6 - hopper
level bar, 7 - storage cell, 8 - transverse bar, 9 - fans, 10 - central tube, 11 - output waste,
12 - bar in the channel, 13 - driving an electric motor, 14 - transport pipe, 15 - channel
16 - the drive for aspiration, 17 - platform, 18 - bunker) (Prole, 2000)
273
Semenarstvo
Primljeno naturalno seme hibridnog suncokreta evidentira se u

posebnim evidencionim knjigama prijema. Evidencija se vodi po vrsti
hibrida, lokaciji žetve, prevoznom sredstvu, vremenu prijema, mestu
skladištenja i primljenim količinama. Posle prijema Pravilnikom o sa-
držini i načinu vođenja Registra dorađivača semena, evidenciji semena,
uništavanju otpada semena i o prijavi količina semena, popunjava se
Obrazac broj 1 prema formi prikazanoj u tabeli 1 (Evidencija o količini
preuzetog semena). Ovaj obrazac se dostavlja nadležnom Ministarstvu,
sa evidentiranim promenama, svakih petnaest dana.
Tabela 1. Evidencija o količini preuzetog naturalnog semena

Table 1. D
ocumentation on harvested seed reception
(Seed Law. Official Gazette of RS, 45/2005)
Obrazac broj 1 / Form No. 1
Količina preuzetog naturalnog
Estimate of yield of processed

Number of seed approbation
seed according to certificate

Procena prinosa dorađenog
Broj uverenja o priznavanju
Datum prijema (od – do) /
Biljna vrsta / Plant species
Date of reception of seed
semena prema uverenju/

Amount of natural seed
Kategorija semena /
Proizvođač smena /
semenskog useva /
Hibrid / Hybrid
Redni broj / No
Seed producer
Seed category
semena (kg)/
received (kg)
certificate
1.
2.
3.
Čišćenje semena od mehaničkih primesa
U naturalnom semenu koje dospeva sa parcele, pored semena osnov-

ne kulture nalaze se inertne materije, seme korovskih biljaka, seme dru-
gih biljnih vrsta, kao i delovi stabla, lista i glave suncokreta. Ove primese
utiču na povećanje relativne vlage semena, a samim tim i na produženje
vremenskog perioda sušenja. Duže sušenje zahteva povećanu potrošnju
energenata, ljudskog rada, kao i veći broj laboratorijskih ispitivanja. U
274
slučaju velike relativne vlažnosti vazduha seme se suši toplim vazduhom

(mobilni tajfuni) koji zahtevaju dodatnu potrošnju energije, kao i rizik
od smanjenja kvaliteta semena usled oštećenja visokom temperaturom
(maksimalna temperatura za sušenje semena suncokreta je do 40˚C).
Kvalitetnije sušenje se ostvaruje eliminacijom navedenih primesa,
što se realizuje propuštanjem semena kroz predčistač.
Mehaničko čišćenje predstavlja grupu brojnih postupaka, elimi-
nisanja primesa/nečistoća iz osnovnog semena. Takođe, mehaničkim
čišćenjem se odvaja i deo sitnog semena osnovne kulture, čije dimen-
zije odstupaju od zahtevanog kvaliteta semenske robe. Najčešće upo-
trebljavane mašine za ovu operaciju su grubi čistači (predčistač), koje
karakterišu visoka pouzdanost u radu, kao i veliki kapaciteti rada (sl. 6).
Mirić i Milošević (1997) smatraju da ovo čišćenje ima za cilj odstranji-
vanje najgrubljih primesa čije prisustvo otežava rad složenih mašina za
kalibraciju na doradi semena.
Slika 6. Grubi čistač (pretčistač) tipa DELTA (CIMBRIA HEID)

u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada
Figure 6. Precleaning machine, type DELTA (CIMBRIA HEID) in the Institute of Field and
Vegetable Crops from Novi Sad (Prole, 2009)
275
Semenarstvo
Grubi čistač (predčistač) prva je mašina u prijemu semena sunco-

kreta i služi za odvajanje žetvenih ostataka (lista, lisne drške i delova
cveta) od čistog semena. Ovim postupkom se smanjuje vlaga od 2% do
4% (Vrebalov i Škorić, 1988).
Pretčistač se sastoji iz dve lađe sa po dva reda rešeta i sita (sl. 7).
Svaki red se sastoji od tri rešeta ispod kojih se nalaze tri sita. Razlika
između sita i rešeta, osim u terminološkom izrazu, je u načinu odvajanja
primesa/nečistoća i njihovom daljem putu (transportu) u sistemu dora-
de. Kroz rešeta propada seme koje ide na dalju doradu sa potencijalno
dobrim karakteristikama kvaliteta, a primese, koje po geometrijskim i
dimenzionim karakteristikama odstupaju od dorađivanog semena, od-
vajaju se iznad rešeta i odvode van procesa dorade. Za razliku od re-
šeta, kod sita seme sa dobrim potencijalnim karakteristikama kvaliteta
se usmerava preko perforacije sita u dalji tok sistema dorade. Primese/
nečistoće propadaju kroz perforaciju sita i odstranjuju iz daljeg toka do-
rade. Sita i rešeta se u lađama nalaze zajedno sa nosačima, izdeljenim
na segmente u kojima se nalaze gumene kuglice. Kuglice imaju ulogu
da prilikom oscilatornog kretanja lađe mašine, svojim pobuđenim os-
cilacijama izbijaju zaglavljeno seme u perforaciji, a delimično i da svo-
jim udarima pomognu kretanje semena preko sita. Nagib lađe sa sitima
i rešetima je pod oštrim uglom što dovodi do gravitacionog kretanja
semena i omogućuje veliki protok semenskog materijala kroz mašinu.
Ugao nagiba rešeta i sita u lađama je od 8˚–15˚, a broj oscilacija se kre-
će od 300 obrtaja/min do 500 obrtaja/min. Oscilatorno kretanje lađa
pretčistača se ostvaruje pomoću pogonskog elektromotora, remenog
prenosnika i ekscentra, koji obrtno kretanje vratila transformiše u pra-
volinijsko oscilatorno kretanje lađe (pozicije).
Kapacitet grubog čistača, na bazi suncokreta, iznosi 5000–10000 kg/h
u zavisnosti od karakteristika semenskog materijala. Ukoliko je semenski
materijal čistiji i sa manjom relativnom vlagom, kapacitet je veći.
Prva operacija čišćenja ide preko ulaznog otvora, gde se seme po-
moću elektro-motora sa reduktorom, remenog prenosnika, vratila i puža
usmerava na sito za grubo čišćenje sa levkastim koritom. Sito za grubu
doradu ima ulogu da odvoji nečistoće većih dimenzija (pleva, delovi gla-
ve, stabla, lista, drške i dr.). Ulazni materijal se deli na dve lađe te se prak-
tično povećava kapacitet mašine. Kako ulazno (naturalno) seme sadrži
primese/nečistoće različitih oblika, aspiracijom (vakuumom) se deo ne-
čistoće izdvaja u posebne levkaste odvode. Ovo se postiže ventilatorom,
276
koji u mašini stvara potpritisak, te se na taj način lakše nečistoće izdvajaju

u posebne kanale i dalje u vreće. Na slici 7 prostor u kom se izdvajaju ne-
čistoće/primese pomoću potpritiska označen je kao osenčena površina.
33/1
34/1 33/1
Slika 7. Šema grubog čistača (predčistača)(Cimbria-Heid, Uputstvo, 20-00)

Figure 7. Precleaning machine scheme
1.Inlet, 3.Drive axle, 4.Electric motor, 5. Conveyer, 11. Chamber, 12. Regulating lever,
13. False air intake, 14. Regulating lever, 15. Chamber for front aspiration volume,
16. Screw conveyor, 17. Electric motor, 18. Inlet chamber, 23. False air intake,
24. False air intake, 26. Coarse processing sieve, 28. Separating channel,
29. Separating chamber, 30. Separating chamber, 33. Pre screens, 34. Sand sieves,
36. Aspiration chamber, 46. Outlet for cleaned product, 47. Eccentric motor,
48. Eccentric motor, 49. Eccentric motor lever, 50. Lever reception frame,
51. Seed outlet plate, 52. Outlet funnel for light fraction waste,
53. Lever for regulation of subpressure, 54. Back aspiration chamber,
55. Chamber for back aspiration volume, 56. Screw conveyor,
57. Electric motor, 59. False air intake, 60. Regulating lever
277
Semenarstvo
Regulacija podpritiska se realizuje preko zasuna i regulacionih ručica.

Podpritisak se obezbeđuje elektro-motorima.
Prilikom grubog čišćenja seme prelazi preko raznih kombinacija
sita i rešeta. Obično se u gornji red lađe postavljaju rešeta sa kružnom
perforacijom, a u donji red sita sa šlicastom perforacijom. U zavisno-
sti od strukture, kao i vrste dorađivanog semenskog materijala, moguće
je da se kombinuju rešeta i sita sa kružnom i šlicastom perforacijom
u istom nivou pojedine lađe. Izbor vrste perforacije i kod rešeta i kod
sita zavisi od fizičkih i geometrijskih karakteristika semena i neželjenih
primesa/nečistoća. Uloga gornjih rešeta, u najvećem broju slučajeva, je
odvajanje krupnijih delova cveta, stabla i lista, kao i duplih semena, tzv.
blizanaca. Seme koje propadne kroz gornji red rešeta ide na donji red
sita, a preko njih na dalju doradu. Otpad (delovi glave, lista, stabla i dr.)
se preko levka odvodi van sistema dorade. Donji red sita odvaja sitnije
nečistoće, razna semena korovskih biljaka, kao i semena ostalih kultura
manjih dimenzija. Otpad koji je prošao kroz perforaciju sita odvodi se
posebnim levkastim koritom van sistema dorade. Može se reći da prvo-
bitna dorada semena suncokreta na grubom čistaču počinje već u prije-
mu. Na taj način se prvenstveno odvajaju nečistoće po veličini i u nešto
manjoj meri po masi (vazdušnom strujom), a ovi parametri zavise od
vrste i karakteristika ulaznog semenskog materijala. Nečistoće koje su se
izdvojile radom mašine skupljaju se u vreće i transportuju na deponiju.
Posle mehaničkog čišćenja na grubom čistaču (predčistaču) iz natu-
ralnog semena se dobijaju sledeće frakcije:
•d obra frakcija (osnovno seme, dimenziono definisano izborom
sita i rešeta),
• frakcija otpada iznad gornjih rešeta,
• frakcija otpada ispod donjih sita i
• frakcija nastala vazdušnom strujom (vakuumom).
Izdvajanjem mehaničkih primesa seme sa visokim i neodgovaraju-
ćim sadržajem relativne vlage transportuje se na sušenje. Posle grubog
čišćenja, usipnim kofičastim elevatorom, seme se transportuje do kose
trake (sl. 8).
Kosa traka je beskonačni trakasti transporter koji služi za horizon-
talni transport semena do poprečne trake. Poprečna traka je beskonačni
trakasti transporter sa reverzibilnim elektromotorom, koja može da se
kreće u oba smera (levo ili desno). U kom smeru će se kretati popreč-
na traka zavisi od mesta skladištenja semenskog materijala određenog
278
planom prijema. Poprečnom trakom seme se transportuje, na jednu ili

drugu usipnu traku, koje snabdevaju oba reda skladišnih ćelija na jednoj
liniji prijema (sl. 8). Usipne trake su beskonačni trakasti transporteri,
izvedeni sa pogonskim elektro-motorom reverzibilnog tipa i u zavisno-
sti od potreba prijema mogu da se kreću u oba smera (levo ili desno).
Zbog zahteva prijema obe usipne trake mogu da se pomeraju aksijalno
(u pravcu ose rasporeda skladišnih ćelija). Dužina trake pokriva otvore
svih skladišnih ćelija u jednom redu linije prijema i omogućuje njihovo
nasipanje semenskim materijalom. Spajanje beskonačne trake je ostva-
reno mehaničkim spojnicama, što znatno olakšava održavanje sistema
transportera i skraćuje vreme eventualnih zastoja u radu. U odnosu na
spajanje traka vulkaniziranjem (što je bio uobičajeni postupak povezi-
vanja) mehaničko spajanje se pokazalo neuporedivo efikasnijim i eko-
nomičnijim postupkom.
8 7
Usipna traka / Intake conveyor
Usipna traka / Intake conveyor

Right / desno Left / levo
Right / desno Left / levo
9 6
Left / levo Right / desno
5
10 Poprečna traka /
Horizontal conveyor
4
Kosa traka / Incline conveyor
11
3
2
12
1
Usipni koš /
Receiving bin
Slika 8. Šematski prikaz ortogonalne projekcije horizontalnih transportnih traka

na jednoj liniji prijema sa skladišnim ćelijama
Figure 8. Orthogonal projection of horizontal belt conveyers in a seed reception belt
(Prole, 2000)
279
Semenarstvo
Sušenje semena
Posle grubog čišćenja,

semenski materijal se suši u
skladišnim ćelijama (sl. 9).
Sušenje se vrši do određene
vrednosti relativne vlage,
koja omogućuje bezbedno
čuvanje semena u dužem
vremenskom periodu. Ope-
racija sušenja je visoko spe-
cijalizovana i tehnički veo-
ma zahtevna, uz konstantan
nadzor odgovornog lica.
Sušenje semena vrši
se prirodnim ili veštačkim
putem (produvavanjem to-
plog ili hladnog vazduha).
S obzirom na specifična
svojstva semena suncokre-
Slika 9. Skladišna ćelija / Figure 9. Storage bin
ta zastupljena su oba na- (Prole, 2009)
čina sušenja, mada mnogi
dorađivači daju prednost sušenju nezagrejanim vazduhom jer se na
taj način smanjuje mogućnost oštećenja semena suncokreta, a samim
tim i smanjenje kvaliteta semena (prvenstveno se odnosi na klijavost).
Prema Meljniku (1970) i Diaz-Zorita i Duarte (2002) seme suncokre-
ta se suši toplim vazduhom čija temperatura se kreće od 35°C–42°C.
Meljnik navodi i da je kvantitativno izražena neravnomernost suše-
nja kompletne zapremine semenskog materijala, negde od 10 do 11%.
Ova nepoželjna pojava, gde je donji u odnosu na gornji sloj suvlji kao i
centralni u odnosu na periferni, rešava se premeštanjem (eleviranjem)
semena iz jedne skladišne ćelije u drugu. Isti autor zaključuje da bi
suncokret trebalo sušiti do 7% relativne vlage, da bi se mogao očuvati
duži vremenski period. Iskustva Instituta, koja su potvrđivana unazad
trideset godina, pokazala su da se seme suncokreta može sušiti do 8
ili 9% sadržaja vlage u semenu, sa kojom se može čuvati i po nekoliko
godina, ne menjajući osnovne karakteristike kvaliteta semena (Vreba-
lov i Škorić, 1988).
280
1. Oplata (kombinacija drvo –

perforirani lim) po sistemu CONSCILDE/
Cover (combination of wood and
perforated tin) - Conscilde system
2. radijalni ventilator sa pogonskim
elektromotorom /
Radial fan with driving electic motor
3. centralna cev sa perforacijom /
Central tube with perforation
4. pokretni zasun (kapa) /
Moving false air intake (cap)
5. ručice i sajle za podešavanje visine
kape / Levers and cords for cap height
adjustment
6. otvori za uzorkovanje /
Openings for sample taking
7. materijal na sušenju /
Drying seed material
Slika 10. Šematski prikaz skladišne ćelije

Figure 10. Storage bin scheme (Prole, 2011)
Prilikom sušenja se odvija proces odavanja vlage iz semena u spo-

ljašnju sredinu. Brzina izdvajanja vlage iz semena zavisi od čistoće seme-
na suncokreta, vrste sorti/hibrida koja se suši, fiziološkog stanja semena,
njegovog hemijskog sastava, temperature semena, temperature okoline,
relativne vlage vazduha, debljine sušenog sloja i drugih karakteristika ma-
terijala. Sam način sušenja odvija se preko centrifugalnog ventilatora, koji
turbinom (radnim kolom), ubacuje vazduh u perforiranu centralnu cev
(sl. 10). U centralnoj cevi se nalazi zasun (kapa) koji sprečava isticanje
vazduha u spoljašnju sredinu, te se na taj način iskorišćava najveći deo
kondicioniranog vazduha za sušenje materijala. Položaj zasuna (kape) se
određuje nešto ispod nivoa uskladištenog semena suncokreta. Prilikom
podešavanja visine i položaja zasuna (kape), mora se odrediti položaj u
kojem seme na površini počinje da se kreće (vrca) pod dejstvom vazduha
za sušenje iz centralne cevi. Tada se ventilator isključi, a zasun (kapa) spu-
sti za određenu visinu (nešto ispod nivoa semena). Pri ponovnom uklju-
čenju ventilatora, površina uskladištenog semena bi trebalo da miruje
čime se proces sušenja nastavlja. Iz potisne grane ventilatora vazduh za
sušenje semena suncokreta ide kroz perforacije centralne cevi, od centra
ka periferiji i od dna prema gornjem nivou nasutog semena.
281
Semenarstvo
Zasunom je većim delom zaustavljeno slobodno strujanje vazduha

kroz centralnu cev, čime je omogućeno strujanje vazduha kroz komplet-
nu zapreminu semena u skladišnoj ćeliji (binu). Opstrujavajući oko se-
mena, vazduh prenosi izdvojenu vodu u obliku vodene pare ka periferiji
i površini nasutog semena, te tako potpomaže sušenju semena.
Posle izvesnog vremena sadržaj vlage uskladištenog semena sunco-
kreta imaće različite vrednosti po horizontalnom i vertikalnom prese-
ku. Periferni delovi, posmatrajući od centra ka zidovima skladišne ćelije
(bina) kao i gornji slojevi nasutog materijala, biće vlažniji u odnosu na
sloj semena oko centralne cevi i u donjim slojevima skladišne ćelije. Da
bi se homogenizovala (ujednačila) relativna vlaga po kompletnoj zapre-
mini sušenog semena, primenjuje se prebacivanje semena iz jedne skla-
dišne ćelije (bina) u drugu (eleviranje). Ovaj postupak može da se po-
novi više puta i veoma je koristan u procesu sušenja semena suncokreta,
naročito u slučajevima sa povećanom nečistoćom ulaznog materijala.
Na osnovu višegodišnjeg iskustva u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo
Novi Sad došlo se do saznanja da pri prebacivanju semena iz jedne u
drugu skladišnu ćeliju, relativna vlaga može da se smanji u odnosu na
polaznu i do 2%. Rezultati variraju od slučaja do slučaja, u zavisnosti
od vrste i procentualnog učešća nečistoće u semenu, kao i od vrste hi-
brida/linije. Bez obzira na vrednost relativne vlage, preporučuje se bar
jedno premeštanje (eleviranje) semena, kako se ne bi stvorili komadi
slepljenog semenskog materijala usled cementiranja semena osušenom
prašinom i plevom kao vezivnim sredstvom.
Prilikom procesa sušenja, obavezno se vrši i kontrola relativne vlage
semenskog materijala. Skladišne ćelije (binovi) imaju posebne otvore sa
pokretnim poklopcem (zatvaračem), koji služe za uzorkovanje semena
suncokreta, a raspoređeni su po obimu i visini skladišne ćelije. Pojedi-
načni uzorci semenskog materijala se uzimaju iz tri nivoa, koji se poseb-
no pakuju i obeležavaju (broj skladišne ćelije, hibrid/roditeljska kompo-
nenta i redni broj nivoa). Postupak uzorkovanja se obavlja sondom za
uzorkovanje prilagođenoj uzorkovanju iz skladišnih ćelija. U procesu
sušenja seme se uzorkuje sve dok minimalno dva uzastopna merenja ne
pokažu da je relativna vlaga uzetog uzorka manja od 9%. Uzorkovanje
semenskog materijala u skladišnim ćelijama (binovima) je obavezan i
neophodan postupak kako bi se u celosti pratio proces sušenja u svim
skladišnim ćelijama. U slučaju povišene relativne vlage uzorka, pristu-
pa se analizi dobijenih rezultata i preduzimaju korektivne mere. Ove
282
mere podrazumevaju premeštanje (eleviranje) semena iz jedne u drugu

skladišnu ćeliju i pravljenje plana premeštanja, koji zavisi od stepena
ugroženosti semenskog materijala.
Proces sušenja je završen kada rezultati ispitivanja pokažu da je re-
lativna vlaga semena ispod 9%. U tom slučaju se isključuju pogonski
elektromotori u odgovarajućim skladišnim ćelijama. Kako je seme hi-
groskopno, može da dođe do povećanja relativne vlage osušenog seme-
na kao posledica povećane relativne vlage spoljašnje sredine. Zbog toga
se kao kontrolna mera seme periodično uzorkuje i u slučaju povećanja
relativne vlage ponovo pristupa sušenju ili premeštanju (eleviranju).
Razvojem nauke i tehnologije napredovao je i proces sušenja semena.
Novom tehnologijom u prijemu i sušenju semena suncokreta postavlja se
protočna sušara sa produvavanjem toplim i hladnim vazduhom. Mesto
postavljanja protočne sušare je određeno tehnologijom prijema i nalazi
se neposredno iza grubog čistača (pretčistača). Vreme i broj prolaza natu-
ralnog semena kroz protočnu sušaru određeno je kvalitetom primljenog
materijala. Šematski prikaz protočne sušare vertikalnog tipa predstavljen
je na slici 11. Za prijemne kapacitete od 1500 do 2000 t postavljaju se pro-
točne sušare čiji je kapacitet sušenja 15 t/h. Ovaj kapacitet odgovara ka-
pacitetu prijema jedne prijemne linije. Protočne sušare imaju mogućnost
da za 1 sat sušenja ulaznu relativnu vlagu semenskog materijala od 25%
spuste na 15%. Nakon prolaza kroz vertikalnu protočnu sušaru, seme se
dalje transportuje do skladišne ćelije (bina).
1. n oseća konstrukcija sušare sa oblogom /

supporting structure dryer with coating,
2. kaskade / cascade,
3. m aterijal za sušenje /
material for drying,
4. u lazni vazduh / inlet air,
5. izlazni vazduh posle sušenja /
output air after drying
Slika 11. Šematski prikaz vertikalne protočne sušare

Figure 11. Vertical drier scheme (Prole, 2009)
283
Semenarstvo
Analiza rezultata relativne vlage semena suncokreta utiče na dalje

postupke u tehnologiji sušenja i skladištenja semenskog materijala. Mo-
gućnosti manipulacije semenskim materijalom su sledeće:
• ponovno sušenje semena kroz protočnu sušaru,
• premeštanje (eleviranje) iz jedne u drugu skladišnu ćeliju,
• sušenje u skladišnoj ćeliji (binu) produvavanjem vazduhom i
• prekidanje / završetak procesa sušenja.
Posle završetka procesa sušenja, semenski materijal ostaje u skla-
dišnim ćelijama do momenta početka završnih faza dorade. U skladiš-
nim ćelijama seme suncokreta je razvrstano po hibridima (roditeljskim
komponentama), lokalitetima i parcelama na kojima je proizvedeno,
datumu žetve, a sve u skladu sa aprobacionim uverenjima i stanju (bio-
loškom i fizičkom) semenskog materijala. Skladišne ćelije se jednoznač-
no obeležavaju skladišnim listom, koji se postavlja na za to određeno
mesto na skladišnoj ćeliji. Skladišni list sadrži sledeće podatke:
• broj skladišne ćelije (bina),
• lokalitet i parcelu,
• naziv hibrida/roditeljske komponente i
• datum prijema ili poslednjeg premeštanja (eleviranja).
Ukupno stanje prijema se evidentira (zavodi) u posebnu evidenciju
(raspored uskladištenog semena po ćelijama - binovima). U toj eviden-
ciju se upisuje sve što je primljeno i nalazise u skladišnim ćelijama.
Pre početka procesa dorade potrebno je znati sa kojim parametrima
kvaliteta semena se raspolaže, kako bi se propisala odgovarajuća teh-
nologija dorade semenskog materijala. U tu svrhu semenski materijal
se pojedinačno uzorkuje iz svih skladišnih ćelija, a uzorkovanje obavlja
ovlašćena laboratorija koja po zahtevu obavlja informativno ispitivanje
kvaliteta semena. Laboratorija izdaje informativni izveštaj o ispitivanju
semena poljoprivrednog bilja koji sadrži sledeće podatke:
• čistoću semena (%),
• relativnu vlagu semena (%),
• seme drugih vrsta,
• masu 1000 semena (g),
• energiju klijanja (%) i
• klijavost semena (%).
U zavisnosti od rezultata informativnog ispitivanja (prvenstveno
klijavosti semena) određuje se redosled dorade kao i izbor budućih par-
tija (njihov broj i veličina).
284
DORADA SEMENA SUNCOKRETA
Dorada semena predstavlja važan segment uspešne proizvodnje se-

mena različitih biljnih vrsta. Kao takva ona predstavlja proces koji na
osnovu fizičkih karakteristika različitih vrsta semena odvaja nepoželjne
sastojke iz požnjevenog semena uz što je moguće manje gubitke kvali-
tetnog semena (Milošević i Ćirović, 1994; Milošević et al., 1996). Pod
doradom semena Babić i Babić (2000) podrazumevaju primenu razli-
čitih tehnoloških procesa koji se obavljaju na osnovu razlike u fizičkim
osobinama kvalitetnog semena kao što su mehaničke, termičke, elek-
trične i optičke pa čak i akustične osobine.
Bez obzira na kategoriju, seme suncokreta se dorađuje u savreme-
nom doradnom centru koje je kompletno prilagođeno specifičnim za-
htevima ove kulture. Dorada semena suncokreta može se definisati kao
skup mašina i opreme povezanih u tehnološku celinu, tehnoloških po-
stupaka, ispitivanja, manipulacije kao i pakovanja, skladištenja i čuvanja
semena, sa ciljem odstranjivanja nečistoće, stranih primesa, izlomlje-
nog, oljuštenog i bolesnog semena iz mase naturalnog semena.
Dorada semena je veoma slabo obrađena u postojećoj literaturi i
uglavnom se svodi na sopstveno iskustvo dorađivača, kao i razmenu isku-
stava među tehnolozima iz institucija koje se bave sličnim poslovima.
Dorada semena, s obzirom na tehničko - tehnološki proces, zahteva
inženjere raznih struka, od agronoma (ratari, povrtari, cvećari, agrome-
hanizatori), preko mašinskih, elektro ili tehnoloških inženjera, do orga-
nizatora, ekonomista i pravnika, pogotovo ako su doradni centri ujedno
i posebna preduzeća (Mirić i Milošević, 1997).
Dorada/Seed processing
Mehanička dorada/ Hemijsko tretiranje/ Pakovanje i deklarisanje/

Mechanical processing Chemical treatment Packing and labeling
Slika 12. Šematski prikaz procesa dorade semena/
Figure 12. Schematic presentation of seed processing (Prole, 2009)
285
Semenarstvo
Sa tehnološkog aspekta dorada se može podeliti na tri celine:

• mehanička dorada;
• hemijsko tretiranje i
• pakovanje i deklarisanje (sl. 12).
Prema važećem Zakonu o semenu, doradom semena može da se
bavi privredno društvo, odnosno preduzeće, drugo pravno lice i pre-
duzetnik, koji je upisan u Registar dorađivača semena. Upis u Registar
dorađivača semena vrši se na osnovu zahteva koji dorađivač podnosi
Ministarstvu.
Zahtev za upis u Registar dorađivača sadrži:
• podatke o dorađivaču (naziv, sedište, adresa, matični broj i poreski
broj),
• šifru delatnosti dorađivača,
• podatke o skladišnom prostoru za odvojen smeštaj i čuvanje na-
turalnog (nedorađenog) odnosno dorađenog semena pojedinih vrsta,
sorti i kategorija semena, koji obezbeđuje očuvanje kvaliteta i zdravstve-
nog stanja semena i podatke o prostoru za smeštaj otpada koji je nastao
doradom semena,
• uređaje i opremu za dosušivanje, prečišćavanje, selektiranje, pako-
vanje, zatvaranje ambalaže, plombiranje, a u zavisnosti od vrste semena
koje se dorađuje i
• podatke o odgovornom licu (ime i prezime, adresa, jedinstveni
matični broj i dokaz da ima odgovarajuću stručnu spremu kao i propi-
sanu dužinu radnog staža na poslovima dorade semena).
Zakonom i ostalim zakonskim podaktima, strogo je definisana re-
gulativa dorade semenskog materijala, što je omogućilo lakše kontroli-
sanje tržišta, porekla, vrste, datuma proizvodnje, roka trajanja i kvaliteta
semena.
Mehanička dorada semena
Obuhvata grupu brojnih postupaka u cilju eliminisanja lakše od-

vojivih primesa/nečistoća ili odstranjivanja nesemenskih od semenskih
komponenata.
Prema načinu odvajanja nečistoće i sortiranju semena suncokreta,
dorada se može podeliti na :
286
1. Odvajanje po geometrijskim karakteristikama semena (dužina,

širina, debljina)
1.1. Dorada se može obavljati preko rešeta i sita. Rešeta i sita se sastoje
od perforacija različitih po dimenzijama, obliku, rasporedu i gusti-
ni otvora po jedinici površine. Rešeta i sita se prave da odgovaraju
svim specifičnim svojstvima biljne vrste koja se dorađuje. U ovu
grupu spadaju grubi čistači (pretprečistač), selektori, fini aspirateri
i horizontalni kalibratori.
1.2. Drugi način odstranjivanja nečistoće i sortitranja semena po geo-
metrijskim karakteristikama je upotrebom cilindričnih kalibrato-
ra. Postupak sortiranja semena po željenim frakcijama, obezbeđuje
se kretanjem semena kroz perforirana sita cilindričnog oblika. Sita
su po obimu ožljebljena, sa žlebovima različitih dimenzija. Položaj
sita je nagnut pod uglom u odnosu na horizontalnu osu, sa padom
orijentisanim od ulaza ka izlazu, što omogućuje gravitaciono kre-
tanje semena, uz prinudnu rotaciju, nastalu obrtanjem cilindara.
Cilindri mogu biti različito kombinovani u zavisnosti od želje-
nog kapaciteta, broja frakcija kao i kvaliteta dorađenog semena.
2. Odvajanje po obliku
Seme suncokreta se dorađuje na posebnim mašinama - trijerskim
cilindrima. Kao i u većini slučajeva dorade, u trijerskim cilindrima se
kombinuje izdvajanje nečistoće kako po obliku tako i po geometrijskim
karakteristikama (dužini). Dosadašnjim iskustvom je utvrđeno i u prak-
si provereno, da je najbolja kombinacija dve ili više vrsta trijerskih cilin-
dara sa različitim dimenzijama polusferičnih alveola, utisnutih u zidu
plašta. Ovaj način dorade pogodan je za izdvajanje delova stabla, lista,
cveta, sklerocija i semena korovskih biljaka.
3. Odvajanje po specifičnoj masi

Seme se dorađuje na gravitacionom stolu. Kombinacijom nagiba
gornje ploče stola, njenim oscilatornim kretanjem kao i vazdušnom
strujom, ostvaruje se prinudno kretanje semenskog materijala. Interak-
cijom kretanja materijala sa strukturom površine stola, vrši se fizičko
razdvajanje semenskog materijala po specifičnoj masi. Na taj način se
razdvajaju strane primese i nečistoće (posebno sklerocije kao savršeni
stadijum gljive Sclerotinia sclerotiorum – po Zakonu o semenu Repu-
blike Srbije dozvoljeno je 10 sklerocija po 1 kg semena), kao i otpad
osnovne kulture i oljuštena semena od zdravog semena.
287
Semenarstvo
4. Odvajanje po optičkim osobinama

Odvajanje primesa i nečistoća, kao i otpad osnovne kulture i olju-
štenih semena, po svojim optičkim osobinama, ostvaruje se na maši-
nama za optičko sortiranje semena tzv. kolor sorterima (sl. 25 i 26). Na
optičkim sorterima vrši se mehaničko izdvajanje primesa (najčešće olju-
šteno zrno, delovi stabla, lista, cveta, seme korovskih biljaka i skleroci-
je) iz osnovnog semena, na osnovu refleksije optičkog signala i njegove
detekcije.
Mašine za optičko sortiranje su i ranije bile u upotrebi, ali zbog tada
nesavršenih elektronskih i mehaničkih elemenata kao izvršnih organa,
svojim kapacitetom su ograničavale širu primenu (Mirić i Brkić, 2002;
Mirić et al., 2004).
Svaki od navedenih načina dorade semena suncokreta se obavlja
na posebnim mašinama. Na nekim mašinama postoji kombinacija više
načina dorade.
U Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, hibridno seme, kao
i seme roditeljskih komponenti suncokreta, dorađuje se u savremenom
doradnom centru, prilagođenom specifičnim zahtevima biljne vrste.
Zbog prevencije mešanja semena, seme viših kategorija (roditeljske
komponente) dorađuje se odvojeno, u posebnom doradnom centru slič-
nih karakteristika, ali manjeg kapaciteta.
Vrste mašina, oprema, merni i kontrolni uređaji, njihov izbor, raz-
meštaj (položaj - postavljanje) i povezivanje u tehnološku celinu, kao i
transport semena u sistemu dorade u potpunosti odgovaraju svim fizi-
ološkim, fizičkim i tehnološkim zahtevima dorade semena suncokreta.
Sistem dorade je u funkciji ostvarenja što boljeg kvaliteta dorađenog se-
mena suncokreta, čije dorađene karakteristike prevazilaze standardom
propisane veličine. Ovakav sistem omogućava i doradu drugih biljnih
vrsta, pre svega uljane repice.
Na osnovu pomenutih grupacija postupaka, mašina i opreme, pro-
jektovan je i postavljen sistem dorade hibridnog semena suncokreta, ka-
paciteta 10 t dorađenog semena za jednu osmočasovnu smenu.
Na slici 13 je šematski prikazan sistem dorade, sa pozicijama maši-
na i opreme, kao i međusobnim vezama. Objašnjenje pojedinih oznaka
je dato u sledećem popisu:
Postavljanje sistema dorade je specifičnog karaktera, kako sa as-

pekta razmeštaja mašina i opreme, tako i sa aspekta specifičnih zahte-
288
Slika 13. Šema dorade hibridnog semena suncokreta

(A1 aspiracija za fini aspirater i grubi čistač (pretčistač), A2 aspiracija sa filter - ciklonom
za sistem dorade zajedno sa koševima, D1 – D13 vibracioni dozatori, E1 elevator sa
koficama, K1 – K17 koševi – međuskladišta, M2 trijerski cilindri, M1 fini aspirater, M3
cilindrični kalibrator, M4 gravitacioni sto, M5 optički kolor sorter, M6 centrifugalni
zaprašivač, M7 trakasta sušnica, T1 transportna traka, T2 – T7 kofičasti transporteri
sa klatnim koficama, T8 i T9 transportne trake, V1 – V4 džambo vreće, PK1 – PK4
pneumatski razdelnici, ST1 i ST2 put dorade i PS1 – PS12 pneumatske skretnice)/
Figure 13. Diagram of sunflower hybrid seed processing

(A1 aspirations for fine aspirater and coarse cleaner (precleaner), A2 aspirations
of the filter - cyclone processing system with baskets, D1 – D13 vibratory
dosers, E1 elevator with buckets, K1 – K17 baskets – storehouses, M2 trijerski
cylinders, M1 fine aspirater, M3 cylindrical calibrator, M4 gravity separator, M5
optical color sorter, M6 centrifugal sprayer, M7 strip dryer, T1 conveyor belt,
T2 – T7 bucket conveyors with clank buckets, T8 i T9 conveyor belts, V1 – V4
jumbo bags, PK1 – PK4 pneumatic distributors, ST1 i ST2 processing way and
PS1 – PS12 pneumatic routers) (Prole, 2009)
289
Semenarstvo
va same dorade semena suncokreta, kao funkcije vrste biljne kulture,

željene količine dorađenog semena (kapaciteta dorade), specifičnosti
(vrsti i karakteru) primesa, kao i procentu nečistoće i relativne vlage
semenskog materijala. Značajnija rekonstrukcija i osnova sadašnje linije
dorade semenskog suncokreta, u Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi
Sad, izvršena je 1997. godine. Prilikom razmatranja rekonstrukcije cen-
tra za doradu hibridnog i semena roditeljskih komponenti suncokreta,
sa dobavljačem opreme, pošlo se od idejnog projekta višespratnog siste-
ma dorade, koji predviđa kretanje semena suncokreta kroz sistem, gra-
vitacionim padom. Takvim načinom transporta semena, sa mašine na
mašinu bilo bi potrebno da u sistemu dorade budu postavljena dva ko-
fičasta elevatora sa klatnim koficama velikog kapaciteta. Od tog idejnog
rešenja se odustalo iz razloga da se ne bi remetila postojeća konstrukcija
hale u kojoj je smešten doradni centar (Đilvesi et al., 1998a).
Razvoj selekcije, zahtevi tržišta u pogledu kvantiteta i kvaliteta do-
rađenog semena hibridnog suncokreta, inicirali su dalju rekonstrukciju
i razvoj centra za doradu. Proširenje kapaciteta, kao i kvalitetnija dorada
usledili su 2005. godine (sl. 14). Tada je u paralelnu vezu, na liniji dora-
de postavljen još jedan cilindrični kalibrator ZS 500, kao i gravitacioni
sto GA - 200. Veza između starog i novog kalibratora, kao i veza između
starog i novog gravitacionog stola je ostvarena beskonačnim trakama
(M39 i M34). Rad traka je uslovljen nivoom semena u pojedinim koše-
vima iznad mašina (K6, K7, K10 i K15) i rasporedom kapacitivnih sen-
zora. U zavisnosti od nivoa semena u pojedinim koševima, traka tran-
sportuje materijal do praznih koševa. Stari trijerski cilindri zamenjeni
su novim parom cilindara (tip HSR 10020RL), a veza između finog as-
piratera i trijerskih cilindara, kao i veza između trijerskih cilindara i ka-
libratora, ostvarena je pomoću novih kofičastih transportera sa klatnim
koficama (tip 200Z1S) kapaciteta 5 t/h na bazi mase semena suncokreta.
Zbog mogućnosti korišćenja postojećih koševa za skladištenje dorađe-
nog semena (K7, K8, K9 i K11) komunikacija između dodatih mašina je
realizovana pomoću vibracionih korita (M35, M37, M41 i M40). Ovim
je rešen problem skupljanja pojedinih frakcija i dobrog semena u toku
procesa dorade, u režimu rada svih mašina u paralelnoj vezi. Uloga pne-
umatskih skretnica (PK, PK4 i PK3) je da usmerava seme u zavisnosti
od kompjuterske komande. Automatsko upravljanje je realizovano no-
vom softverskom podrškom, koja je projektovana da bude kompatibil-
na sa postojećom postavkom upravljanja sistemom dorade. Upravljanje
290
Slika 14. Šema postavke mašina i opreme iz 2005. godine

Figure 14. Equipment and machine setting scheme in 2005 (Prole, 2009)
radom linije dorade je jedinstveno rešeno kako u automatskom tako i u

ručnom režimu rada (Prole et al., 2010a, 2010b).
DORADA HIBRIDNOG I BAZNOG SEMENA U INSTI-

TUTU ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO
Proces dorade hibridnog semena suncokreta može se lako pratiti pre-

ko šeme, sa datim numeričkim i slovnim oznakama, prikazanim na slici 13.
Seme se do linije dorade transportuje preko beskonačne trake (T1)
do koša K1 iznad finog aspiratera (M1). Sa uravnoteženjem ulaza semena
291
Semenarstvo
u koš (K1) i izlaza iz njega, pomoću regulacije broja obrtaja puža na izla-
zu iz koša (K1), dobija se konstantan ulaz materijala u fini aspirater. Ova
karakteristika je veoma značajna zbog popunjenosti rešeta i sita sa ma-
som semena, zbog kvaliteta dorade i optimalne dorađene količine seme-
na. Iz finog aspiratera (M1) seme ide u koš (K3). Iz K3 preko vibrodoza-
tora (D1) seme suncokreta se kofičastim transporterom sa klatnim ko-
ficama (T3) transportuje do koša (K3), iznad trijerskih cilindara (M2).
Iz trijerskih cilindara (M2) seme se transportuje u koš (K5) iz koga se,
preko vibracionog dozatora (D4) kofičastim transporterom sa klatnim
koficama (T4), transportuje u koš (K6) iznad cilindričnog kalibratora
(M3). Sa cilindričnog kalibratora se seme deli (kalibriše) u tri frakcije
koje se skupljaju u koševima (K7, K8 i K9). U zavisnosti od toga koja se
frakcija dorađuje, seme se transportuje preko vibracionih dozatora (D6,
D7 i eventualno D8) preko kofičastog transportera sa klatnim koficama
(T5) do koša (K10) iznad gravitacionog stola (M4). Iz koša (K10) se
seme transportuje do gravitacionog stola (M4) preko vibracionog do-
zatora (D9). Sa gravitacionog stola, korektno dorađeno tzv. dobro seme
suncokreta ide u koš (K11). Ostale tri frakcije (teška, laka, super – laka)
se sakupljaju u džambo vreće i posle analize se određuje dalji postupak
(ponovna dorada ili odlaganje semena u merkantil ili nekoristan otpad).
Iz koša (K11), preko vibracionog dozatora (D10), seme suncokreta se
transportuje kofičastim transporterom sa klatnim koficama (T6) do
koša (K12), gde se dorađeno seme se pakuje u džambo vreće (V2), kao
poluproizvod uz dodeljenu partiju, jednoznačno određenu brojem i ko-
ličinom - masom. U zavisnosti od kvaliteta dorađenog semena, postoji
mogućnost da seme iz kofičastog transportera sa klatnim koficama ide
do koša iznad optičkog - kolor sortera (K13), preko beskonačne trake
(T8). Iz K13, preko sistema vibracionih dozatora (D11), seme hibridnog
suncokreta se transportuje u optički - kolor sorter (M5). Iz optičkog
- kolor sortera (M5), dorađeno seme suncokreta se pakuje u džambo
vreće (V3). Posle uzorkovanja i ispitivanja dorađenih partija, na osnovu
parametara kvaliteta i zahteva tržišta, određuje se vrsta i način hemijske
zaštite (zaprašivanje) semena suncokreta. Preko vibracionog dozatora
(D12) seme hibridnog suncokreta se transportuje do koša (K14), centri-
fugalnog zaprašivača (M6). Iz centrifugalnog zaprašivača, preko njemu
pripadajuće trakaste sušnice (M7), seme se transportuje do koša (K15).
Iz koša (K15) seme hibridnog suncokreta se pakuje u džambo vreće V4.
Dalje seme uzorkuje ovlašćeni uzorkovač iz akreditovane laboratorije.
292
U zavisnosti od karakteristika kvaliteta semenskog suncokreta i

utvrđene neusaglašenosti u pogledu zahtevanog kvaliteta, moguće je
birati putanju dorade ili naknadne dorade semenskog materijala. U
slučajevima kada se ukaže potreba za doradom semena suncokreta bez
grubog čistača (pretčistača), finog čistača ili trijerskih cilindara, to je
moguće ostvariti preko međukoša (K2) u sistemu označenog kao ST2
(sl. 13 i 14).
Svaki pojedinačni element sistema dorade može se detaljnije opisa-
ti, a isto tako i objasniti njihova osnovna uloga i princip rada. Iz među-
koša (K2) seme se preko vibracionog dozatora (D2) transportuje kofi-
častim transporterom sa klatnim koficama (T4) (sl.13) do željenog dela
ili sistema (mašina) dorade. Mogućnosti su višestruke: dorada semena
na cilindričnom kalibratoru (M3), gravitacionom stolu (M4), optičkom
sorteru (M5) i mašini za hemijsko tretiranje semena (M6 i M7). Osim
pomenutog redosleda, sistem dorade omogućuje, preko kofičastog tran-
sportera sa klatnim koficama, (T2) i traka (T8 i T9), zaobilaženje poje-
dinih mašina u liniji dorade sa mogućnošću pojedinačnog rada i dalje
pakovanje semenskog materijala u džambo vreće .
Transportna traka
Transportna traka (T1), kapaciteta 10 t/h, ostvaruje kretanje po-

moću elektromotora snage 1,1 kW. Traka je otvorena i kreće se pre-
ko obrtnih valjkastih vođica. Na ovaj način je moguće lako očistiti
transportnu traku. Preko ugrađenih gazišta – platformi, omogućen je
prilaz traci, kako zbog čišćenja tako i zbog održavanja (podešavanja
zategnutosti trake, skidanja/demontiranja elektromotora, remena, re-
menica itd.).
Koševi
Koševi od K1 do K15 služe za skladištenje semena hibridnog sunco-

kreta pre i posle mašina za doradu. Osim funkcije skladištenja semena
suncokreta, pomoću sistema kapacitivnih beskontaktnih senzora, služe i
za poluautomatsko upravljanje procesom dorade. Kapacitivni senzori rea-
guju na promenu mase na koju je usmeren. To znači da pri promeni nivoa
293
Semenarstvo
semena suncokreta, senzor reaguje i pretvara signal u električni, koji uk-

ljučuje ili isključuje mašine i opremu (kofičaste transportere, vibracione
dozatore). Isključenje mašina i opreme se odnosi na delove sistema dora-
de koji prethode punjenju koša na kome je reagovao senzor za detekciju
gornjeg nivoa semena. Pri isključenju vibracionog dozatora koji snabdeva
dati kofičasti transporter sa klatnim koficama, isti radi još određeni vre-
menski period koji omogućuje da se sve kofice isprazne, tj. kofice moraju
da prođu još čitav transportni put jednak dvostrukoj dužini kofičastog
transportera sa klatnim koficama (sl. 15).
Koš (K16) je specifičan koš, različit od ostalih i po kapacitetu i po
funkciji. Osnovna funkcija koša je da uskladišti seme, koje iz bilo kog
razloga i na bilo kom prethodnom segmentu dorade, mora da prekine
dalju doradu. Prekid dorade na ovoj poziciji ne znači i njen završetak.
Može se desiti bilo kakva neusaglašenost, tehnološke, biološke ili teh-
ničke prirode, koja zahteva ponovnu doradu. Tada se seme hibridnog
suncokreta iz koša K16 prebacuje u džambo vreće i transportuje na da-
lju doradu ili ispitivanje. Značaj ovog koša je ogroman ako posmatramo
sa aspekta tehnološke sigurnosti tehnologa ili smenovođe. Sa gledišta
ekonomskih pokazatelja, koš K16 ima značaja u uštedama jer sprečava
odbacivanje dorađenog semenskog materijala, koji u datom trenutku ne
odgovaraju propisanim standardima.
U većini slučajeva na koševima postoje po dva kapacitivna senzora
koji su raspoređeni po visini i omogućuju, ukoliko je sistem dorade ve-
što i profesionalno podešen, kontinualnu doradu semena uz minimalni
broj uključenja i isključenja mašina i opreme. Koševi su projektovani i
napravljeni tako da imaju minimalan broj prelaza, oštre uglove stranica
i to po mogućstvu sa uglom većim od 45° i da nemaju neravne unutraš-
nje ivice gde bi se seme moglo eventualno zadržati. Svi navedeni zahtevi
su potrebni zbog lakšeg čišćenja i održavanja koševa. Na izlazu iz koševa
postoje vertikalni zasuni, koji u kombinaciji sa vibracionim dozatorima
određuju debljinu sloja semena suncokreta na koritu dozatora. Uz re-
gulaciju frekvencije elektro-magneta vibracionog dozatora, određuje se
protok semena suncokreta.
Fini aspirater
Fini aspirater (M1), za razliku od grubog čistača, ima nagib rešeta i

sita pod uglom od 4°–8°, koji je u odnosu na grubi čistač manji (sl. 16).
294
Slika 15. Šematski prikaz kofičastog transportera sa klatnim koficama

(1 – kofica, 2- noseća konstrukcija sa oblogom, 3 - pogonski elektromotor sa
reduktorom i kočnicom, 4 – lanac, 5 - nogare za podešavanje i nivelaciju,
6 - donja zaštitna obloga, 7 - lančanici za pomoćni prenos kretanja)
Figure 15. Seed transporter scheme (1 - pail, 2 - bearing structure of the coating,
3 - driving an electric motor with gearbox and brake, 4 - chain, 5 - feet to set up
and leveled, 6 - lower protective coverings, 7 - extra sprockets for transmission of
movement) (Jokić, 2010)
Broj oscilacija finog čistača – aspiratera se kreće od 400–700 oscilacija/

min. Rešeta i sita su smeštena u dve lađe od po dva nivoa, sa po tri re-
šeta - sita u svakom nivou (Đilvesi i Miklič 1996). Dimenzije rešeta su
sita 1640 x 800 mm. Rešeta i sita su u kombinaciji sa nosačima sita sa
kuglicama. Nosači imaju ulogu da nose sita i gumene kuglice koje mora-
ju biti elastične. Pri oscilatornom kretanju lađe, elastične kuglice izbijaju
zaglavljeno seme suncokreta u perforaciji rešeta ili sita, a takođe svojim
oscilatornim kretanjem udaraju o dno sita – rešeta, te omogućuju kreta-
nje semena od najviše ka najnižoj tački.
Kapacitet finog aspiratera je od 15.000 – 25.000 kg/h, što zavisi od
karakteristika dorađivanog semenskog materijala.
Unutar finog aspiratera smeštena su dva ventilatora (sl. 16). Kon-
struktivnom izvedbom komore za aspiraciju i kombinacijom oba
295
Semenarstvo
1. Seed material,
2.Separator,
3. False air flow intake,
4. Transporter,
5. Aspiration chamber,
6. Seed inlet,
7. Suction fan,
8. Transporter,
9. Processed seed outlet,
10. Fan,
11. F alse air intake for subpressure
regulation,
12. Axle,
13. F alse air intake for subpressure
regulation,
14. Axles
Slika 16. Šema finog aspiratera
Figure 16. Diagram of a fine cleaner (Damas, Uputstvo, 1985)
centrifugalna ventilatora, seme,

primese i nečistoće lakše od
dorađenog osnovnog semena,
izbacuju se iz mašine. Centri-
fugalni ventilator pozicija 7 je
usisni, a centrifugalni ventila-
tor (pos. 10) je potisni (Đilvesi
et al., 1998a). Na mašini postoji
regulacija takozvanog prednjeg
i zadnjeg vetra (vazdušne struje
koja stvara podpritisak, prika-
zane na zasunima, sl. 16). Nji-
hovim podešavanjem se posti-
že izdvajanje željenih primesa i
nečistoća kao i otpada osnovne
kulture iz osnovnog semena
(sl. 17).
Prvobitno postavljena as-
piracija (A1) za fini aspirater i
grubi čistač je korektno reali-
zovana u tehničkom i tehnološ- Slika 17. Fini aspirater
kom smislu te nije bilo razloga Figure 17. Fine cleaner (Prole, 2009)
296
da se menja prilikom rekonstrukcije sistema dorade. Cevovodom su

pomenute mašine povezane sa ciklonom kroz koji struji vazduh, a os-
novna uloga mu je da stvara podpritisak kojim se odprašuju mašine.
Usisana prašina se sakuplja u vreće i odstranjuje na deponiju.
Filter ciklon
Filter ciklon (A2) služi za aspiraciju svih mašina i opreme u siste-

mu dorade, osim za fini aspirater i grubi čistač – pretčistač. Podpritisak
u sistemu se obezbeđuje pomoću elektromotora snage 36 kW. Usisani
vazduh iz komora mašina i prostora opreme opstrujava oko filcanih ci-
lindara smeštenih u komoru filter - ciklona. Dimenzije cilindara oblo-
ženih filcanim materijalom su 2000 x 150 mm (sl. 18).
Kroz njih prolazi usisani vazduh, pomešan sa prašinom, otpalom sa
semena, koja se zadržava na obodu filcanih prstenova. Vazduh prolazi
kroz filtere i odvodi se u atmosferu. Sistemom elektromagnetnih razvod-
nika, kontrolisanih i upravljanih softverskom podrškom, obezbeđuje se
naizmenično uduvavanje komprimovanog vazduha unutar filcanih cilin-
dara-filtera. Ovim postupkom se stvara nadpritisak unutar filtera koji od-
bacuje nataloženu prašinu usisanu iz sistema. Ova prašina gravitacionim
padom dospeva u donje delove komore ciklona. U tom prostoru, pomoću
elektromotora u kombinaciji sa reduktorom i zaptivajućim lopaticama,
nataložena prašina se odlaže u vreće. Filcani materijali, koji služe kao
obloga prstenova filtera, menjaju se posle pet do deset godina rada, u
zavisnosti od stepena zaprljanosti i prohodnosti mikro pora tekstila.
Ispravan rad filter ciklona se kontroliše svake dve godine, što ujedno
znači da se kontroliše kompletna aspiracija sistema dorade. Ovlašćena
ustanova kontroliše emisiju vazduha sistema dorade u okolinu, kao i
stanje pojedinih tačaka sistema dorade sa aspekta prisutnosti prašine i
korišćenih hemijskih preparata u doradi. Na osnovu ispitivanja vazduha
u doradi semena suncokreta Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi
Sad, kao i analiza stručnjaka iz ovlašćene ustanove, utvrđeno je da su svi
ispitivani parametri bili u granicama standardom propisanih vrednosti
ili znatno ispod njih.
297
Semenarstvo
Slika 18. Filter ciklon

Figure 18. Cyclofan (Prole, 2009)
Vibracioni dozatori
Vibracioni dozatori su značajni uređaji u sistemu dorade hibridnog

semena suncokreta (D1-D13, sl. 13). Imaju dvojaku ulogu:
•s
luže za transport semena iz koševa do kofičastih transportera sa
klatnim koficama i
•s
luže kao izvršni organi za pokretanje i zaustavljanje semena sun-
cokreta u poluautomatskom režimu rada dorade.
Sastoje se iz vibracionog korita i elektromagneta. Potenciome-
trom se uz pomoć regulacije frekvencije kotve elektromagneta reguliše
protok semenskog materijala. Potenciometar se podešava ručno i to
od nultog položaja (vibrodozator ne radi) do maksimalne vrednosti.
Iskustvo i veština zaposlenih u doradi, podrazumevaju profesionalno
podešavanje protoka semena suncokreta, koji obezbeđuje kontinualan
proces dorade (bez prekida i zastoja u radu). Zbog malih dimenzija,
visoke pouzdanosti u radu, lakog upravljanja i manipulacije, veoma
su prilagodljivi svim uslovima i zahtevima dorade semena suncokreta
(sl. 19).
298
Slika 19. Vibracioni dozator

Figure 19. Vibro-doser (Prole, 2011)
Trijerski cilindri
Trijerski cilindri (M2) kao druga mašina u doradi semena sunco-

kreta je jedina mašina koja odvaja po obliku i delom po veličini primese,
nečistoće i otpad osnovne kulture od osnovnog semena (sl. 20). Kombi-
nacijom dva trijerska cilindra prvenstveno se odstranjuju dva osnovna
oblika primesa, a to su :
•s
ferični oblici manjeg prečnika od najveće dimenzije semena –
dužine, a to su najčešći oblici koje imaju razna semena korovskih
biljaka i
•d
uguljasti oblici, dimenzija dužih od najduže dimenzije semena
(dužine semena), a to su delovi stabla, lista, cveta i dr.
Na ovoj mašini se izdvajaju u velikom procentu i sklerocije, raznih
oblika i dimenzija.
299
Semenarstvo
Slika 20. Trijerski cilindri

Figure 20. Trier machine (Prole, 2011)
Mašina sastavljena od trijerskih cilindara sastoji se od pogonskog

motor - reduktorskog dela, sa elektromotornim pogonom cilindara
(plašteva), korita i nosača cilindara (sl. 21). Plaštevi cilindara su izra-
đeni sa utisnutim polusferičnim alveolama različitih dimenzija i oblika
(sferični, elipsoidni, itd.).
U doradi semena suncokreta, na osnovu višegodišnjeg iskustva,
došlo se do najpodesnije kombinacije dimenzija alveola utisnutih u če-
lični plašt, a to su ø8 mm za gornji cilindarski plašt i ø12 mm za donji
plašt trijerskog cilindra.
Podešavanje rada trijerskih cilindara obavlja se regulacijom broja
obrtaja pogonskog elektromotora, ugla nagiba uzdužne ose kombina-
cije cilindara i rastojanja ivice korita od zida plašteva cilindara. Pode-
šavanjem gornjih trijerskih cilindara nepoželjne primese skupljaju se
u korito i dalje odvode u otpad. Dobra frakcija semena prenosi se do
donjeg trijerskog cilindra. U donjem cilindru podešavanje je drugačije
koncipirano. Dobra frakcija (seme) se skuplja u korito kojim se dalje
transportuje do izlaza iz cilindra, a loša frakcija tzv. nepoželjne primese
koje su daleko krupnije (delovi stabla, lisnih drški i sl.) od osnovnog
semena, odvode se u otpad.
300
1. korito / 1. trough,
2. gornji plašt sa utisnutim alveolama /
2. upper mantle with embossed alveoli,
3. donji plašt sa utisnutim alveolama /
3. lower mantle with embossed alveoli,
4. dobro seme / 4. good seed,
5. primese tipa patrljaka /
5. admixture type stumps,
6. obloga cilindra /
6. cylinder cover.
Slika 21. Šematski prikaz rada trijerskih cilindara
Figure 21. Working scheme of trier machine (Jokić, 2009)
Veštim podešavanjem rada trijerskih cilindara može se postići zavi-

dan procenat odvajanja nečistoće i primesa iz osnovnog semena i obez-
bediti vrhunski kvalitet dorađenog semena u ovoj fazi dorade.
U nekim slučajevima, u zavisnosti od veličine nečistoća i semena,
može se kombinovati ø10 mm, kao gornji plašt i ø14 mm za donji plašt.
Ovakva kombinacija se koristi za krupno seme koje u sebi sadrži ne-
čistoće duguljastog oblika, kao i krupnijeg semena korovskih biljaka.
Trijerski cilindri su postavljeni vertikalno jedan iznad drugog, a dobra
frakcija dorađenog semena se transportuje iz gornjeg u donji cilindar i
zatim u koš (K5).
Kapacitet trijerskih cilindara je od 1000 do 2000 kg/h, u zavisno-
sti od karakteristika dorađivanog semenskog materijala. U slučaju da
je semenski materijal čist, kapacitet pomenutih trijerskih cilindara se
povećeva i do 3000 kg/h.
Cilindrični kalibrator
Kalibrator (M3) u sastavu sistema dorade semena suncokreta je ci-

lindričnog tipa (sl. 22). Kalibracija se ostvaruje na kalibratoru tipa ZS
500, u kom su cilindri smešteni u dva nivoa. Kapacitet ovog tipa kalibra-
tora je od 1000–2000 kg/h, što je usklađeno sa kapacitetom kompletne
linije za doradu semenskog suncokreta. U svakom nivou se nalaze po
dva cilindra istih dimenzija perforacija (Đilvesi et al., 1998b). Cilindri
kalibratora su perforirani po obimu, sa utisnutim žlebovima pod uglom
od 90° u odnosu na uzdužnu osu cilindra (sl. 23).
301
Semenarstvo
I frakcija / I fraction
II frakcija / II fraction
III frakcija / III fraction
Slika 22. Šematski prikaz cilindričnog kalibratora ZS 500

Figure 22. Cylindrical divider scheme (Cimbria-Heid, 2005)
Dorada semenskog suncokreta, svojom tehnologijom, podrazume-

va veoma oštre zahteve u pogledu čišćenja kompletne mašine i opre-
me, što zahteva često rastavljanje cilindara. Isporučeno konstruktivno
rešenje cilindričnog kalibratora nije zadovoljavalo tehnološke zahteve
Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Po ideji zaposlenih u Insti-
tutu, a u saradnji sa proizvođačem opreme, došlo se do zadovoljavaju-
ćeg tehničko - tehnološkog rešenja. Konstruktivne izmene se odnose na
kardansku prirubnicu prihvata cilindara sa jedne strane i ojačanje otvo-
ra ivice cilindara sa druge strane. Rešenje je smanjilo vreme sklapanja
i rasklapanja cilindara, njihove izmene, kao i produženje veka trajanja
samih sita zbog smanjenog habanja otvora cilindara.
Na ulazu u mašinu seme se iz koša iznad cilindričnog kalibratora
deli ravnomerno na oba gornja cilindra. Gornji cilindri imaju ulogu re-
šeta, a donji u većini slučajeva ostvaruju ulogu sita. Pogodnim izborom
perforacije cilindara u zavisnosti od dimenzija semena postiže se kali-
bracija u tri frakcije (Prole i Đilvesi 2000):
302
Slika 23. Cilindrični kalibrator ZS 500

Figure 23. Cylindrical divider (Prole, 2009)
• iznad sita,
• između gornjih i donjih sita i
• ispod sita.
Frakcije se sakupljaju u koševima K7, K8 i K9 (sl. 13). Seme koje
propadne kroz gornja rešeta se transportuje vibracionim koritom (za-
jedničko je za oba gornja cilindra, a pokreću ga četiri elektromagneta),
do ulaza u donji red cilindara.
Po jednoj izvodnici svakog cilindra postavljen je red gumenih
čistača, koji se okreću preko cilindara (inicirani obrtnim kretanjem
cilindara) i imaju ulogu da eventualno zaglavljeno seme suncokreta u
perforaciji cilindara vrate nazad u cilindre, kako bi nastavilo dalji put
dorade. Cilindri su nagnuti u odnosu na horizontalnu osu pod uglom
od 0,5° do 3°, koji zavisi od karakteristika dorađivanog materijala. Pri
rastavljanju cilindara se mora voditi računa da se uglovi nagiba cilin-
dara vrate u nulti položaj, kako bi se cilindri mogli nesmetano oslobo-
diti sa kardanske prirubnice (stegnuti vijcima sa četiri strane) i izvaditi
napolje.
303
Semenarstvo
Kako se na tržištu pojavljuje sve više proizvođača semena suncokre-

ta, tako se i pooštravaju zahtevi za ujednačenim - uniformnim semenom
u pogledu kalibracije. Iako u svetu standardi ne propisuju kalibracione
parametre, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je, kao proizvođač
semenskog materijala, sam postavio zahteve kalibracije zbog dobijanja
tačne vrednosti mase pakovanja, kao i zbog ravnomernog isejavanja se-
mena tokom setve. Iskustva Instituta u pogledu kalibracije su usmerena
ka kalibrisanju semena sa dimenzijama većim od 3,5 mm, eventualno 3,0
mm ili 3,25 mm, što zavisi od polaznih dimenzija semenskog materijala.
Seme kalibrisano na ovaj način je po izgledu i karakteristikama kvali-
teta uniformno i spremno da zadovolji zahteve korektne setve. Kalibracija
semena hibridnog suncokreta je, pored navedenih razloga, u potpunosti
dobila na značaju prilikom uvođenja pakovanja semena po setvenim je-
dinicama. Dimenziono ujednačeno seme hibrida ima i ujednačenu masu
1000 semena (isti hibrid, lokalitet i vreme žetve). Ujednačena masa 1000
semena podrazumeva izračunavanje mase pakovanja setvene jedinice u
tačnoj kvantitativnoj veličini (masi), što uslovljava i tačan broj semena po
setvenoj jedinici (pakovanju). Na ovaj način, seme proizvedeno u Insti-
tutut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad kao NS seme, u pakovanju ima
sigurno onoliko semena koliko je deklarisano i namenjeno za setvu odre-
đene površine, tako da kupac može da poseje sklop biljaka koji preporu-
čuje proizvođač. Pridržavajući se tabelarno prikazane preporuke za setvu,
koja se nalazi na svakoj vreći NS semena, sa odgovornom sigurnošću biće
dovoljno semena za određenu površinu.
Gravitacioni sto
Gravitacioni sto (M4) je mašina kojom se do 2009. godine završa-

vala mehanička dorada semena suncokreta (sl. 24). To znači da je na
gravitacionom ili kako ga još nazivaju pneumatskom stolu, realizovana
završna mehanička dorada, u smislu krajnjeg doterivanja čistoće i ho-
mogenosti dorađenog materijala. Na gravitacionom stolu, kako je već
napomenuto, odvajaju se nečistoće po specifičnoj masi. Gravitacioni sto
se sastoji iz ploče stola, elektromotora (snage 3,5 kW) za pogon rad-
nog kola za stvaranje vazdušne struje, elektromotora (snage 1,1 kW) za
pogon ekscentra koji obezbeđuje oscilatorno kretanje ploče stola kao i
osnove – postolja stola. Prema uputstvu proizvođača (CIMBRIA-HEID),
304
gravitacioni sto tip (GA200) poseduje patentiran sistem dinamičkog

balansiranja pokretnih masa, tako da radi bez značajnijih vibracija. Na-
pominje se da je mašina postavljena na sopstvene stope, bez fiksiranja
za osnovu podloge i kao takva u radnom režimu ne proizvodi značajnije
vibracije, kao ni pomeranje sa postavljene pozicije. Za ispravan rad stola
postoji, osim navedenih kretanja, još jedan bitan parametar rada maši-
ne, a to je nagib ploče stola u odnosu na horizontalnu ravan po obe ose
ravni. Takođe, u zavisnosti od strukture i karakteristike površine ljuske
semena, bitan je i izbor strukture površine ploče stola. Ploča može biti
od pletene žice sa šupljinama za prolaz vazdušne struje, ili od tekstila.
Fizički opis dorade semena suncokreta na gravitacionom stolu, u meha-
nički modeliranom obliku, veoma je teško prikazati. Ukratko, u daljem
tekstu biće opisan princip rada gravitacionog stola.
Seme se preko vibracionog dozatora dovodi na površinu ploče stola.
Uključivanjem mašine ostvaruje se oscilatorno kretanje ploče u pravcu
horizontalne ravni. Broj oscilacija ploče se može regulisati potenciome-
trom frekventnog regulatora, elektromotora za pogon ekscentra stola.
Uključenjem stola prvo startuje elektromotor za pogon turbinskog rad-
nog kola, ventilatora za stvaranje vazdušne struje. Vazdušna struja se
Slika 24. Gravitacioni sto, tip GA 200

Figure 24. Gravity separator (Prole, 2009)
305
Semenarstvo
usmerava kroz perforiranu ploču stola u pravcu gravitacione sile, a u su-

protnom smeru. Vazdušna struja se može regulisati potenciometrom fre-
kventnog regulatora turbinskog elektromotora (fina regulacija), a podeša-
vanjem zasuna na ulaznoj grani ventilatora, položajem ručica se realizuje
gruba regulacija vazdušne struje (njenog inteziteta). Gruba regulacija je
značajna jer je usmerena po delovima (segmentima) stola. U zavisnosti
od kretanja stola, pojačavanjem ili smanjenjem intenziteta vazdušne stru-
je, reguliše se masa semena na površini stola sa ciljem da se dobije homo-
gena pokrivenost semenom kompletne površine stola. Takođe površina
sloja semena na stolu se regulacijom dovodi do blago talasastog kretanja,
bez ekstremnog izbacivanja semena bilo od vazdušne struje, bilo od os-
cilatornog kretanja. Kada se usaglase svi navedeni parametri regulacije
ostvaruju se preduslovi za dobru doradu semenskog materijala.
Nagib ploče stola (po dve ose, x - y ) u odnosu na horizontalnu ra-
van, podešava se zbog razdvajanja frakcija po specifičnoj masi i to:
• teška frakcija,
• dobra frakcija,
• laka frakcija i
• super laka frakcija.
U fizičkom smislu na seme suncokreta koje se kreće po ploči gravi-
tacionog stola deluje više različitih sila. Oscilatorno kretanje ploče stola
pobuđuje prinudne oscilacije semena, vazdušna struja ga podiže, a gra-
vitaciona sila ga privlači ka ploči. Seme koje je po specifičnoj masi teže
od ostalog pada u donje slojeve na ploču stola, gde ostvaruje kontakt sa
površinom stola. Na mestu kontakta između semena i površine stola se
stvara sila trenja koja, kako u prirodi tako i na stolu, prouzrokuje kre-
tanje semena. Teže frakcije idu ka višim ivicama stola, a lakše ka nižim.
Radi lakšeg razumevanja, sila trenja je po intenzitetu najjača sila između
semena i površine stola pa teže frakcije brže napuštaju sto. Frakcije koje
imaju rezultantu delujućih sila značajno manju od pomenute teške frak-
cije, kretanje će ostvariti pod uticajem vazdušne struje i sile gravitacije.
To je razlog zašto se lako seme kreće ka nižim tačkama stola. Dorađe-
no seme se sakuplja u košu (dobra frakcija), a ostale frakcije u džambo
vrećama. U zavisnosti od analize ostalih frakcija odlučuje se o daljoj
manipulaciji semenom.
Kapacitet gravitacionog stola je od 500 do 1500 kg/h.
Stručni kadar Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad ima u
sadašnjem proizvodnom programu savremenih gravitacionih stolova
306
značajnog udela. Kada je prvi gravitacioni sto (tip GA200) montiran

u sistemu dorade Instituta, na njemu nije bila moguća kvalitetna do-
rada semenskog suncokreta. Naime, vazdušna struja je bila toliko jaka
da seme suncokreta svojom težinom nije moglo da je savlada. Po ideji
zaposlenih u Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad naknadno je
ugrađen frekventni regulator na elektromotor turbine i uočeni problem
je uspešno rešen. Takođe, regulacija broja oscilacija ekscentra se prvo-
bitno regulisala preko varijatora. Na varijatoru se veoma teško precizno
reguliše broj obrtaja, te je i tu ugrađen frekventni regulator. Značajno je
istaći da pomenuti proizvođač mašina i opreme od 1997. godine na trži-
šte isporučuje gravitacione stolove svih tipova sa navedenim izmenama.
Optički kolor sorter
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad optički kolor sorter

(M5) od 2009. godine preuzima ulogu završnog segmenta mehaničke
dorade semena suncokreta (sl. 25). U tehnologiji dorade semena hi-
bridnog suncokreta ovaj način pozicioniranja optičkog sortera je, po
mišljenju stručnog kadra Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad,
optimalan i opravdan. Ovo mišljenje je zasnovano na osnovu dugogo-
dišnjeg iskustva u doradi, kao i na osnovu zapažanja prilikom obilazaka
kompanija koje su već ugradile ovaj sorter. Gotovo kod svih kompanija
ova mašina se nalazi odmah nakon kalibratora, što znači da su izostav-
ljene dve mašine: trijer i gravitacioni sto. Po mišljenju stručnog kadra
Instituta ovo će možda biti uobičajeni principi rada u budućnosti, ali za
sada nije jer se izostavljanjem ovih mašina, pre svega gravitacionog sto-
la, gubi mogućnost odvajanja semena po masi. Stručni kadar smatra da
gravitacioni sto još uvek ima važnu funkciju, prvenstveno u formiranju
partija semena sa približno istom masom 1000 semena, što je vrlo važno
prilikom pakovanja po setvenim jedinicama.
Mašina se sastoji od ulaznog dela sa kanalima, kroz koje ulazi seme
i gravitacionim padom uvodi u optičku komoru (sl. 26). Seme se u ula-
zni deo mašine transportuje vibracionim dozatorima. U optičkoj ko-
mori se odvija kompletan proces detekcije semena i nečistoća/prime-
sa koje ne odgovaraju osnovnom semenu. Optički signal se prenosi do
kompjutera gde se softverski analizira i eventualno, po potrebi, prenosi
do izvršnih organa mlaznica, koje pomoću komprimovanog vazduha
307
Semenarstvo
odstranjuju primese i nečistoće. Zbog velike brzine kretanja semena i

njegovog prolaska kroz optičku komoru postoji potreba, u zavisnosti
od kvaliteta osnovnog semena, da se pojedine frakcije moraju još jed-
nom ili dva puta propustiti kroz mašinu. Na ovaj način se i materijal sa
velikim brojem neželjenih primesa može prečistiti u jednom prolazu.
Konstrukcijom same mašine, kao i konstrukcijom postolja (noseće plat-
forme) i prateće opreme, omogućeno je da seme u jednom prolazu više
puta prođe kroz mašinu i na taj način dođe do zadovoljavajućeg odvaja-
nja neželjenih primesa unutar dorađivane mase semena. Optička komo-
ra u sebi sadrži optičke elemente koji služe za osvetljavanje materijala
dorade, kao i detektore koji primaju reflektujuću svetlost. U odnosu na
boju postavljenih etalona, komore registruju svetlost kako u vidljivom,
tako i u infracrvenom delu spektra. Softverski, odbijeni signal se pre-
tvara u električni impuls koji se sprovodi do pneumatskih razvodnika
sa mlaznicama koje komandni signal pretvaraju u izvršni. Na taj način
sve ono što ne odgovara boji etalona izbacuje se napolje, van mašine.
Pravilnim podešavanjem mašine mogu se izdvojiti razne primese/neči-
stoće, kao i seme ostalih kultura zajedno sa otpadom osnovne kulture,
od polaznog osnovnog semena.
Optički-kolor sorter u doradi hibridnog semena suncokreta, kao
sistemu sastavljenom od niza mašina i opreme povezanih elementima
transporta, može se višenamenski posmatrati. Sa tehnološkog aspekta
mašina može da radi poluautomatski u sklopu sa ranije postavljenom
linijom dorade. Specijalnim tehnološkim zahtevima mašina se može
posmatrati, a ujedno i raditi kao samostalan sistem dorade. U ovom re-
žimu rada mašina radi poluautomatski.
Slike 25 i 26. Optički-kolor sorter

Figures 25 and 26. Optical-color sorter machine (Prole, 2009)
308
Kapacitet optičkog sortera je od 2000 do 3000 kg/h, što zavisi od

čistoće dorađivanog semenskog materijala. U doradi semenskog sun-
cokreta, osnovna namena ove mašine je izdvajanje sklerocija iz semena
osnovne kulture. Zbog optičkih karakteristika semenskog materijala i
sklerocija mašina radi bihromatski. U vidljivom delu spektra izdvajaju
se primese različite boje od boje osnovnog materijala. U nevidljivom
(infracrvenom) delu spektra se izdvajaju sklerocije koje su, po optičkim
karakteristikama u vidljivom delu spektra, identične semenu suncokre-
ta. U infracrvenom delu spektra sklerocije i semenski materijal različito
reflektuju svetlosni signal, što u zavisnosti od boje etalona registruje in-
stalirani softver i izbacuje neodgovarajući materijal.
Optički sorter ima dvostruku recirkulaciju materijala, što se odra-
žava na smanjenje procenta otpada dorađivanog materijala. Na osnovu
iskustva procenat otpada dorađivanog materijala je oko 5%.
Po završetku mehaničke dorade semena uzimaju se uzorci dorađe-
nih partija. Analizom izveštaja dobijenih ispitivanjem semena, od stra-
ne ovlašćene laboratorije, a na osnovu parametara kvaliteta, odlučuje se
o daljoj manipulaciji dorađenim partijama. Ako rezultati ispitivanja po-
kažu da seme zadovoljava zakonske normative pristupa se hemijskom
tretiranju, a zatim i pakovanju semena suncokreta.
Hemijsko tretiranje semena
Tretiranje semena fungicidima i insekticidima predstavlja, s ekonom-

skog i ekološkog aspekta, povoljan način zaštite ratarskih kultura od bole-
sti i štetočina u ranim fazama razvoja biljaka. Nanošenjem na seme upo-
trebljava se znatno manja količina pesticida nego kada se radi o folijarnim
ili tretmanima zemljišta insekticidima po celoj površini ili u trakama.
Pesticid za tretiranje semena treba da zadovolji nekoliko uslova:
ne sme da utiče na biološke karakteristike semena, mora da ispolji efi-
kasnost u različitim uslovima gajenja i mora da bude bezbedan za ru-
kovanje. Negativan uticaj pesticida za tretiranje semena se ispoljava u
različitim vidovima fitotoksičnosti. Pojava fitotoksičnosti može nastati
kao rezultat više faktora, a to su: neujednačenost nanošenja preparata na
seme, uticaj drugih jedinjenja koja se koriste u doradi semena, formu-
lacije preparata, ponašanja aktivne materije, interakcije sa drugim tre-
tmanima semena, kvaliteta semena, sadržaja vlage, vrste koja se tretira i
genotipa (Mrđa et al., 2010a, 2010b).
309
Semenarstvo
Prisustvo patogena na površini ili u unutrašnjosti semena ugrožava

njegovu biološku vrednost, a samim tim utiče i na zdravstveno stanje i
vitalnost biljke. Da bi se sprečila pojava štete od parazita seme se tretira
različitim fungicidima.
Suncokret se standardno nakon dorade tretira fungicidima. Od
fungicida za tretiranje hibridnog semena suncokreta najzastupljeniji je
metalaksil, koji služi za suzbijanje prouzrokovača plamenjače (Plasmo-
para halstedii).
Limitirajući faktor u proizvodnji suncokreta predstavljaju u po-
jedinim područjima i fitofagne štetočine. Svojom ishranom oštećuju
klijance, a visina štete je direktno proporcionalna njihovoj brojnosti.
Tretiranje semena insekticidima uspešno kontroliše populaciju inseka-
ta ukoliko njihova brojnost ne prelazi određeni prag. Kod tretiranja se-
mena suncokreta trenutno se najviše koriste insekticidi na bazi aktivne
materije imidakloprid i tiametoksam.
Pored pesticida na seme se nanose i druge supstance koje čine
inkrust masu. Prednosti ovog sistema su sledeće: bolji kvalitet zapra-
šivanja, sredstvo se zadržava na semenu, zaštita radne okoline tokom
procesa dorade, zaštita čovekove okoline tokom setve, poboljšan izgled
semenske robe.
Centrifugalni zaprašivač
Hemijsko tretiranje semena, tj. njegova zaštita je završna faza do-

rade i vrši se na specijalnim mašinama za zaprašivanje semena. Kao
poslednja reč tehnologije, hemijsko tretiranje se ostvaruje preko cen-
trifugalnih zaprašivača (sl. 27). Centrifugalni zaprašivač (M6) se nalazi
na kraju procesa dorade (sl. 13). Centrifugalna sila, koja se stvara obr-
tanjem cilindra (bubnja) zaprašivača, usmerava seme po obodu cilindra
gde nakon izjednačavanja centrifugalne i gravitacione sile seme pada i
meša se međusobno. Posebnim pumpama se ubrizgava hemijsko sred-
stvo za tretiranje semena. Vreme okretanja cilindra se unapred definiše,
kao osnovni parametar kvaliteta zaprašivanja (njegove količine i ravno-
mernog nanošenja na ljusku semena).
Sve ugrađene komponente su inertne materije i hemijski ne reaguju
sa pesticidima, niti oštećuju ljusku semena jer su korišćeni pigmenti or-
ganskog porekla (Đilvesi et al., 2001, 2002, 2009).
310
Slika 27. Centrifugalni zaprašivač CC 50

Figure 27. Centrifugal duster (Radić i Čanak, 2009)
Tehnološkom šemom prikazanom na slici 13 čini se da je mašina iz-

dvojena iz sistema dorade po poziciji, ali ne i po funkciji. Postupci, svi
objedinjeni zajedno (mehanička, optička i hemijska dorada) predstavljaju
celovit sistem dorade. Centrifugalno zaprašivanje predstavlja novitet u ra-
zvoju tehnologije zaprašivanja (hemijskog tretiranja semena). Istraživanja
najvećih svetskih proizvođača sredstava za hemijsku zaštitu semena ba-
ziraju se na količinama nanetog sredstva po jednom semenu. Preciznost
zaprašivanja na centrifugalnim zaprašivačima predstavlja preduslov za
prethodno navedene pravce u zaprašivanju i zaštiti semena. Kompjuterski
programirana količina nanetog sredstva, uz poznatu masu dozirane šar-
že semena suncokreta za zaprašivanje i masu 1000 semena, obezbeđuje
i fabrički propisanu količinu nanetog sredstva po jednom semenu. Za-
prašivač je postavljen na platformu, kako bi se transport semena nakon
zaprašivanja odvijao gravitacioniom padom do uvrećavanja. Kofičasti
transporter sa klatnim koficama podiže seme do koša iznad zaprašivača,
a kapacitivni senzori upravljaju procesom uključujući i isključujući vibro-
dozator, koji uvodi seme suncokreta u transporter. Ovakva konstrukcija
zaprašivača obezbeđuje ravnomerno i pravilno tretiranje semena (sl. 28).
Hemijsko sredstvo kojim se tretira seme sadrži više komponenti.
Pored osnovnih komponenti koje čine pesticidi – fungicidi, a u novije
vreme i insekticidi (Miklič et al., 2008; Mrđa et al., 2008a, 2008b) kao
nosač se koristi i jedna vrsta polimera. Institut za ratarstvo i povrtarstvo
311
Semenarstvo
Novi Sad skoro dvadeset godina koristi polimere u doradi semena sun-
cokreta. Ovi polimeri obezbeđuju bolje držanje sredstva za seme čime
povećavaju dejstvo preparata, a ekološki aspekt primene je pozitivan,
što je postalo aktuelno tek u skorije vreme. Polimeri, sa jedne strane, ne-
maju nikakvog negativnog uticaja na semenske kvalitete (prvenstveno
se odnosi na klijavost semena), a sa druge strane imaju i estetskog uti-
caja što nije bez značaja (Đilvesi et al., 2008). Uzimajući u obzir estetski
efekat dorađenog i zaprašenog materijala najbolji efekat su pokazale lju-
bičasta i plava boja polimera, koje se najbolje mešaju sa preporučenim
fungicidima i insekticidima.
Slika 28. Tretirano seme suncokreta

Figure 28. Treated sunflower seed (Sakač 2004)
Uzorkovanje i ispitivanje kvaliteta semena
Nakon mehaničke dorade seme se deli po partijama i pakuje u

džambo vreće, kao poluproizvod u nezaprašenom obliku. Džambo vre-
će se obeležavaju sa etiketama koje sadrže sledeće podatke:
• broj partije
• hibrid/roditeljska komponenta
• lokalitet i parcela i
• datum pakovanja.
Partija semena predstavlja ograničenu količinu semena iste vrste,
sorte, kategorije, ujednačenog kvaliteta, proizvedene na jednoj parceli
u istoj godini proizvodnje, koja se fizički može identifikovati. Partija je
312
obeležena jedinstvenom oznakom, upakovana u istu vrstu ambalaže za

koju se, na osnovu toga, može izdati izveštaj o kvalitetu semena.
Uzorci, za interna ispitivanja koja se obavljaju u međufaznoj labora-
toriji, uzimaju se u toku pakovanja u džambo vreće i odlažu u obeležene
natron vreće od 1 kg. Uzorak je određen brojem partije, nazivom hibri-
da/roditeljske komponente, mestom proizvodnje, smenom koja je uzela
uzorak (doradila seme) i datumom dorade. Svakodnevno prva smena
na doradi semena prosleđuje uzete uzorke u međufaznu laboratoriju.
U međufaznoj laboratoriji seme se stavlja na naklijavanje u natopljenu
filter hartiju i odlaže u termostat. Po proceduri za ispitivanje klijavosti,
u međufaznoj laboratoriji se u termostatu očitava energija klijanja i kli-
javost uzorkovanog semena. Rezultati se evidentiraju u svesci evidencije
međufaznog ispitivanja. U istu evidenciju se unose i ostali parametri
kvaliteta semena: čistoća semena (%), broj sklerocija u partiji itd.
U procesu dorade kompletan postupak se kontroliše pojedinačnim
uzorkovanjem semena sa pojedinih mašina, a najvažniji je uzorak koji
se uzima posle dorade semena na gravitacionom stolu. Analizom čistoće
i strukture uzorka dorađenog semena, čiji intenzitet uzorkovanja odre-
đuje sama dorada (intenzitet uzorkovanja je u funkciji čistoće semena,
sadržaja semena korovskih biljaka, sadržaja semena drugih biljnih vrsta
itd.) odlučuje se o daljoj manipulaciji semenom. U zavisnosti od rezul-
tata analize uzetog uzorka donosi se niz korektivnih mera u postupku
dorade, s ciljem postizanja maksimalnog kvaliteta dorađenog semena.
Zvanično ispitivanje dorađenog hibridnog i semena roditeljskih
komponenti suncokreta obavlja akreditovana laboratorija za ispitivanje
semena. Prethodno, magacioner zaprima dorađeno seme po partijama,
uz proveru broja vreća kao i proveru mase pojedinačnog pakovanja i
ukupne mase partije. Na džambo vrećama pored već pomenutih obelež-
ja, postoji podatak o neto masi svake pojedinačne vreće. Na posebnom
formularu koji se zove Prijava za uzimanje uzoraka i ispitivanje kvaliteta
semena popunjavaju se podaci o biljnoj vrsti, sorti/hibridu, godini proi-
zvodnje, poreklu semena, broju partije, veličini partije, masi pakovanja,
broju pakovanja itd. U posebnim zahtevima naglasi se kakvo se ispitiva-
nje zahteva, kao i mesto gde se dorađena partija nalazi. Na prijavi se na-
piše ime i sedište naručioca ispitivanja, datum prijavljivanja kao i potpis
naručioca. U većini slučajeva ova prva ispitivanja su informativna. Kod
semena suncokreta gde nije potrebno da se uradi hemijski tretman (po
zahtevu kupca, seme namenjeno za oglede, seme namenjeno za sortne
313
Semenarstvo
komisije itd.) uz zahtev za ispitivanje se prilaže i aprobaciono uverenje.

Za ovakav slučaj laboratorija izdaje zvaničan izveštaj o kvalitetu semen-
skog materijala.
Na osnovu prijave se pristupa uzorkovanju dorađene partije. Pod
uzorkovanjem semena podrazumeva se uzimanje i formiranje uzoraka,
njihovo pakovanje, obeležavanje, transport i drugi postupci do momenta
ispitivanja. Uzorak reprezentuje kvalitet partije semena iz koje je uzet. Bez
obzira na preciznost rada u laboratoriji, rezultati mogu pokazati jedino
kvalitet uzorka dostavljenog na ispitivanje, zato se mora uložiti svaki na-
por da se osigura da uzorak dostavljen laboratoriji za ispitivanje semena
tačno reprezentuje sastav date partije. Isto tako, pri smanjivanju uzoraka
u laboratoriji, mora se voditi računa da se dobije radni uzorak koji verno
predstavlja dostavljeni uzorak, a samim tim i partiju iz koje je uzet.
Uzorkovanje, po prijavi, vrši ovlašćeni i registrovani uzorkovač.
Uzorkovanje se vrši na partiji semena koja je jednoznačno obeležena,
pristupačna u celini, sa mogućnošću tačnog prebrojavanja pakovanja
i njihovog evidentiranja, mogućnošću uvida u celovitost, tj ispravnost
pakovanja bez mehaničkih oštećenja. Partija namenjena uzorkovanju,
mora se nalaziti u skladištima ili drugim prostorima, koji su osvetljeni,
suvi, bez zaraze insekata i drugih skladišnih štetočina kao i bez prisu-
stva hemijskih zaštitnih sredstava (fumiganata). Ovlašćeni uzorkovač
uzorkuje seme hibridnog i baznog semena suncokreta iz džambo vreća,
pomoću sonde za uzorkovanje u količini od 1000 g. Da bi se dobio re-
prezentativni uzorak, uzorci se uzimaju sa više mesta iz partije semena.
ISTA je propisala intenzitet uzimanja pojedinačnih uzoraka u zavisnosti
od veličine partije i broja vreća u partiji (Milošević i Malešević, 2004).
Uporedo sa zvaničnim uzorkovanjem i ispitivanjem, interno se seme
seje u staklari gde se prati i evidentira klijavost u idealnim uslovima
spoljašnje sredine. Na osnovu izveštaja o kvalitetu semena i njegovih pa-
rametara kvaliteta, kao i poređenja rezultata klijavosti u staklari, donosi
se odluka o daljoj doradi ispitane partije. U slučaju da su laboratorijska
i interna klijavost približne, sa velikom verovatnoćom se raspolaže po-
uzdanim podatkom o vrednosti osnovnog parametra kvaliteta semena
- klijavosti ispitivane partije. Komercijalna služba, na osnovu ispitivanja
tržišta i njegovih zahteva, nakon detaljnih analiza i eventualnih ugovo-
renih isporuka, prosleđuje potrebe na osnovu kojih se donosi odluka
o količini semena za pakovanje i njegovom hemijskom tretmanu, vrsti
pakovanja, ambalaži, itd.
314
Hemijskim tretmanom se završava dorada semena suncokreta. Na

osnovu mase 1000 semena može se odrediti masa setvene jedinice. U
skladu sa zahtevima komercijalne službe, izdaju se nalozi za pakovanje
pojedinih partija. Za domaće tržište, seme se pakuje sa privremenim
atestima, na kojima se nalazi broj partije, datum pakovanja, naziv hi-
brida, masa setvene jedinice i broj semena po setvenoj jedinici. Upako-
vana partija se slaže na palete, na kojima se uzorkuje. Uzorkovanje ide
sa prijavom uz koju se prilaže i aprobaciono uverenje. Na ovaj način se
dobija zvaničan izveštaj o kvalitetu semena. Uzorkovač uzima uzorak sa
Nobeovim šupljim šilom. Nobeovo šuplje šilo je pogodno za uzorkova-
nje semena u vrećama. Šilo se blago ubada u vreću pod uglom od oko
30° sa otvorom usmerenim naniže, dok ne dopre do sredine vreće. Šilo
se zatim okrene za 180°, tako da otvor bude usmeren nagore i lagano
izvlači, s tim da se brzina izvlačenja smanjuje, da bi se količina semena
u šilu postepeno povećavala, od sredine ka periferiji vreće. Uzorkovanje
treba da se vrši naizmenično sa vrha, sredine i dna vreće. Za uzorko-
vanje dna vreće, kada je vreća u uspravnom položaju, može se podići
sa poda i staviti na vrh drugih vreća. Otvori koji su napravljeni šilom
se zatvaraju samolepljivim nalepnicama sa znakom laboratorije koja je
izvršila uzorkovanje i ispitivanje semena. Uzorak se stavlja u platnenu
vreću sa obeleženom partijom, tj. njenim brojem, vrstom semena, datu-
mom uzorkovanja i potpisom uzorkivača. Seme namenjeno ispitivanju
relativne vlage stavlja se prvo u plastične vreće, a zatim u platnene, gde
se nalazi prosečan uzorak. Posle vezivanja usta platnene vreće, one se
plombiraju i dalje transportuju do ovlašćene laboratorije.
Ispitivanje semena se vrši u ovlašćenoj – akreditovanoj laboratoriji.
Osim energije klijanja i klijavosti semena utvrđuje se i čistoća semena,
masa 1000 semena, relativna vlaga semena, sadržaj drugih semena bilj-
nih vrsta, sadržaj semena korovskih biljnih vrsta, broj sklerocija u par-
tiji, zdravstveno stanje semena, prisustvo inertnih materija, kao i pro-
cenat oljuštenog semena. Na izveštaju o ispitivanju se navodi i metoda
ispitivanja klijavosti sa vremenom i temperaturom naklijavanja.
Kada je reč o semenu namenjenom izvozu, uzorkovanje se vrši na upa-
kovanim vrećama sa prošivenim oranžima i eventualno OECD atestima
(sl. 31). Posle određivanja partija koje su namenjene za izvoz, vrši se pri-
javljivanje za izdavanje oranž i OECD atesta. Ustanova koja štampa ateste
za oranž sertifikat i OECD sertifikat dužna je da numeriše zahtevani broj
etiketa. Višak izdatih etiketa dorađivač je dužan da zapisnički konstatuje
315
Semenarstvo
i vrati nadležnoj ustanovi. Uz zahtev za uzorkovanje semena, prilaže se i

aprobaciono uverenje ili OECD sertifikat kao dokaz o poreklu semena i
to u slučaju kada je seme iz sopstvene proizvodnje, a proizvedeno na teri-
toriji druge države. Nakon uzorkovanja i ispitivanja, ovlašćena laborato-
rija izdaje oranž i OECD sertifikate, samo u slučaju da semenski materijal
zadovoljava norme standarda zemlje uvoznice ili zadovoljava ugovorene
parametre kvaliteta u skladu sa sačinjenim ugovorom.
Prema važećem Zakonu o semenu, dorađivač semena, odnosno
uvoznik odgovoran je za štetu krajnjem korisniku ako seme ne ispunja-
va uslove u pogledu deklarisane vrste, sorte i kvaliteta semena.
Pakovanje semena suncokreta
Hemijski tretirano seme suncokreta standardno se pakuje po setve-

nim jedinicama (broj semena), na osnovu mase 1000 semena. Instutut
za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je u mogućnosti da seme pakuje i u
druge vrste pakovanja, u skladu sa zahtevima kupaca.
Pakovanje semena vrši se u ambalažu koja je izrađena od troslojne
natron hartije i na kojoj se nalazi zaštitni znak kompanije i po kojem je
prepoznatljiva na tržištu.
Od 2005. godine u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
prešlo se na pakovanje po setvenim jedinicama. Sa uvođenjem ovakvog
načina pakovanja, prethodna organizacija sistema dorade u celosti je
izmenjena. U prethodnom periodu, dorada se realizovala kompletno u
jednom ciklusu (mehanička dorada, hemijsko tretiranje - zaprašivanje i
pakovanje). Veličina pakovanja se određivala prema najčešćim zahtevi-
ma kupaca (pakovanje od 7 kg, 20 kg ili 25 kg) odnosno prema jedinici
površine predviđenoj za setvu (2,5 kg za jedno katastarsko jutro ili 5 kg
za jedan hektar) (Prole i Đilvesi, 2000).
Pakovanje semena hibridnog suncokreta se realizuje sa izdavanjem
naloga za pakovanje. U saradnji sa Komercijalnom službom određuje se
vrsta hibrida, vrsta pakovanja po setvenim jedinicama, broj setvenih je-
dinica, kao i način transporta, te se na osnovu toga izdaje nalog za pako-
vanje. Evidentiranje upakovanog semena namenjenog domaćoj prodaji
vrši se u posebnim knjigama evidencije upakovanog semena. Na osnovu
Pravilnika o sadržini i načinu vođenja Registra dorađivača semena, evi-
denciji semena, uništavanju otpada semena i o prijavi količina semena
316
popunjava se obrazac broj 2 u formi koja je prikazana u tabeli 2 (Eviden-

cija o količini dorađenog semena). Ovaj obrazac se dostavlja nadležnom
Ministarstvu u roku od petnaest dana od dana nastale promene.
Tabela 2. Evidencija o količini dorađenog semena

Table 2. Documentation on amount of processed seed
(Zakon o semenu Republike Srbije. Službeni glasnik RS, 45/2005)
Obrazac broj 2
Naturalno seme (kg) / Natural seed (kg)
Masa partije (kg) / Seed lot weight (kg)
Report on quality (number and date)

Izveštaj o kvalitetu (broj i datum) /
Količina dorađenog semena (kg) /
Broj pakovanja / Package number

Amount of processed seed (kg)
Broj partije / Seed lot number
Masa jednog pakovanja (kg) /

Weight of single package (kg)
Broj dokumenta o sortnosti /

Akreditovana laboratorija /
Proizvođač / Producer
Varietal document no.

Accredited laboratory
Kategorija / Category
Napomena / Note
Redni broj / No.
Hibrid / Hybrid
Vrsta / Species
1.
2.
3.
Za razumevanje sistema pakovanja po setvenim jedinicama, potreb-

no je pre svega poznavati sledeće parametre kvaliteta partije semena:
• masa 1000 semena (g),
• čistoća partije (%) i
• broj semena u pojedinačnom pakovanju.
Za potrebe domaćeg tržišta određuje se prema merama površine

zemljišta, a to su 1 katastarsko jutro (5754,643 m2) i 1 hektar (10000 m2).
Na osnovu preporučene setvene norme i optimalnog sklopa biljaka od
strane proizvođača, seme suncokreta se pakuje po setvenim jedinica-
ma od 40000 semena (za katastarsko jutro) odnosno od 70000 semena
(za hektar). Preporučeni parametri setve su štampani na vrećama NS
- semena. U svetu se pakuje i setvena jedinica od 150000 semena, što
se može naći i na našim prostorima. Za preporučene setvene norme
i preporučeni sklop NS–hibrida, ova setvena jedinica ne zadovoljava
317
Semenarstvo
2,5 hektara, kao zaokružene površine, te radi lakšeg računanja potrebne

količine semena egzistiraju prva dva pakovanja. Po želji kupaca iz ino-
stranstva i NS - hibridi se pakuju u setvene jedinice od 150000 semena.
Masa setvene jedinice (MSJ) se računa na sledeći način:
MSJ = M x N° / 1000 x (100 / % čistoće) (g)
Članovi navedene formule za izračunavanje mase setvene jedinice su:
• M - masa 1000 semena izražena u gramima,
• N° – broj semena u setvenoj jedinici i
•č lan (100 / % čistoće) uvećava masu setvene jedinice sa procentu-
alnim udelom nečistoće upakovanog semena.
Primer: seme čistoće 99,7%; masa 1000 semena = 60 g; pakuje se u
setvenu jedinicu od 70.000 semena mase:
M = 60 x 70000 / 1000 x (100 / 99,7) = 4212,6 g
Zaokruživanje se vrši na prvu veću vrednost jednog decimalnog
mesta mase setvene jedinice izražene u kilogramima. U ovom slučaju
to iznosi 4,3 kg.
Pakovanje se vrši na poluautomatskim vagama - pakericama, na-
menjene pakovanju rastresitog - zrnastog materijala. Institut u okviru
dorade semena suncokreta ima 4 nezavisne linije za pakovanje semena.
Vage su elektronske sa poluautomatskim sistemom upravljanja koje su
autonomne u željenim režimima upravljanja (sl. 29).
Slike 29 i 30. Linija za pakovanje semena i digitalna vaga na liniji za pakovanje

Figures 29 and 30. Sunflower seed packing line and digital scale (Čanak, 2009)
318
Vage 2 i 3 su montirane za odmeravane mase od 1 do 10 kg. Na vagi

1 odmerava se masa od 1,5 do 7 kg, dok se na vagi 4 odmerava masa od
10–60 kg (sl. 30). Ovim je obuhvaćen kompletan asortiman pakovanja
hibridnog semena suncokreta koje Instutut isporučuje na tržište.
Svaka autonomna jedinica za pakovanje semenske robe se sastoji
od koša, kofičastog transportera sa klatnim koficama, vibracionog do-
zatora, koša iznad vage, jedinice za pakovanje, prostorije za uvrećavanje
semena, transportne trake, uređaja za zatvaranje vreća, kao i sistema za
aspiraciju (otprašivanje), kako mašina i opreme tako i radne prostorije
za pakovanje. Po nalogu za pakovanje, bilo za domaće ili inostrano trži-
šte, pristupa se planu pakovanja, koji predviđa vreme, mesto i način pa-
kovanja pojedine partije semena suncokreta. Iz džambo vreća seme se
istresa u koš iz koga preko vibracionog dozatora i kofičastog transpor-
tera ide u koš iznad vage. Iz koša seme ide na odmeravanje i pakovanje.
Masa upakovanog semena se kompjuterski zadaje i softverski kontroliše
i koriguje. Označavanje vreća se radi na dva načina:
• prošivanjem jedne ili više etiketa i
• lepljenjem samolepljivih etiketa.
U slučaju da se obavlja pakovanje semena namenjenog za izvoz, kao
i u slučaju prepakivanja semena namenjenog za domaće tržište od posto-
jećih, već deklarisanih partija, dorađivač je dužan da sačuva etikete pre-
pakovanih vreća i nakon završenog pakovanja (prepakivanja), komisijski
sastavi zapisnik i tačno utvrdi broj preostalih etiketa. Etikete i zapisnik se
dostavljaju na uvid nadležnom ministarstvu.
Upakovano seme se slaže na euro-palete u zavi-
snosti od vrste pakovanja (setvene jedinice), po šest
ili osam vreća u osnovi palete. Visina složene palete se
zbog statičke stabilnosti ograničava na 190 cm (sl. 32).
Posle uzorkovanja se upakovane partije, palete
omotavaju streč folijom na mašini za paletiranje ili
ručno, u zavisnosti od potreba omotavanja i mesta
oblaganja. Na vrh složene palete se postavlja drveni
štitnik, koji štiti vreće od oštećenja trakom prili-
kom zatezanja.
Slika 31. Pakovanje NS - hibrida suncokreta

Figure 31. Package of NS sunflower hybrid seed (Prole, 2011)
319
Semenarstvo
Ovakvo seme se odmah tran-

sportuje u novi, savremeni skladiš-
no-distributivni centar Instituta gde
se semenski kvaliteti postignuti u
proizvodnji i doradi, mogu najbolje
sačuvati tokom dužeg perioda (Mrđa
et al., 2009a, 2009b, 2010c, 2010d).
Skladišno-distributivni centar In-
stituta projektovan je tako da zado-
voljava standarde Evropske Unije i
standardne ISO 14001 koji se odnosi
na zaštitu životne sredine (sl. 33). U
skladištu je konstruisan regalni tip za
skladištenje upakovanog (deklarisa-
nog) semena, koje se na euro-paleta-
ma postavlja na regale (sl. 34). Sva-
ka paleta sa upakovanim semenom Slika 32. Izgled upakovane partije
poseduje svoj bar kod pomoću kojeg Figure 32. Sunflower lot package
se preko kompjutera mogu pratiti svi (Mrđa, 2009)
podaci vezani za tu paletu, partiju i njeno kretanje kroz skladišni cen-
tar (sl. 35). Kapacitet Skladišno – distributivnog centra je takav da se
istovremeno može utovarati i istovarati osam kamiona na osam za to
predviđenih terminala.
Relativna vlažnost vazduha i temperatura su spoljašni činioci koji
najviše utiču na starenje semena, a samim tim i na gubitak kvaliteta.
Odgovarajuća kontrola ova dva činioca obezbeđuje uspešno i sigurno
skladištenje. U suvljem i hladnijem skladištu seme duže održava klija-
vost. Seme sa povišenim sadržajem vlage može da se ošteti na niskim
temperaturama zbog smrzavanja, dok se ovaj problem ne javlja kod su-
vog semena ni pri temperaturama nižim od 0˚C. Do naglog oštećenja
semena, a samim tim i gubitka kvaliteta može doći usled izlaganja viso-
koj temperaturi i visokoj vlažnosti vazduha.
U tom cilju ovaj objekat je podeljen u tri dela:
•p rvi deo je klimatizovan i namenjen je za čuvanje viših kategorija
semena, a temperatura se održava na 10–12˚C,
•d rugi deo je sa aktivnom ventilacijom, a izmena celokupne količi-
ne vazduha moguća je za jedan sat rada ventilatora,
• treći deo je prodajni sa kontrolisanom temperaturom od 18˚C.
320
Slika 33. Skladišno-distributivni centar Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

Figure 33. Institute of Field and Vegetable Crops Novi Sad storage and distributive
seed center (Radić, 2009)
Na dužinu čuvanja semena u skladištima utiče i razmnožavanje
štetnih insekata. Ukoliko se seme duže čuva, populacije štetočina po-
stepeno se uvećavaju. Ako se, usled napada štetočina, klijavost semena
umanji za nekoliko procenata, štete mogu biti velike. Tada je za setvu
potrebno uvećati setvenu normu pa se, nepotrebno, gube značajne ko-
ličine semena.
U skladišno-distributivnom centru se vrše redovne mere zaštite se-
menske robe od insekata i glodara. Ove mere podrazumevaju redovno
praćenje (ranu detekciju) pojave štetočina i njihovo uklanjanje.
Radi zaštite od glodara duž transportnih puteva postavljene su ul-
trazvučne plašilice (zbog slobodnog prolaza i pokrivenosti prostora). Uz
ovu meru vrše se i redovne mere deratizacije upotrebom lepila i mama-
ka namenjenih za ovu svrhu.
Pojava insekata se prati pomoću feromonskih klopki ravnomerno
raspoređenih po celom skladištu. Prisustvo pojedinih insekatskih vrsta
može se utvrditi i postavljanjem klopki u obliku sondi u samo seme kao
i vizuelnom metodom. U slučaju da se utvrdi brojnost iznad kritične
pristupa se dezinsekciji.
321
Semenarstvo
Slike 34 i 35. Regalni tip skladištenja i bar kod

Figures 34 and 35. Type of storaging and lot bar-code (Mrđa 2009)
Deklarisanje semena
Na osnovu prispelog Izveštaja o ispitivanju semena poljoprivrednog

bilja, sastavlja se deklaracija o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja.
Ona u sebi sadrži:
1. Osnovne podatke o semenu - biljna vrsta, naziv hibrida, kategori-

ja semena, godina proizvodnje, naziv proizvođača i dorađivača semena,
broj i datum uverenja o aprobaciji semenskog useva, broj partije semena
i masa u kg, broj pakovanja u partiji semena, neto masa jednog pakova-
nja i naziv preparata kojim je seme tretirano.
2. Utvrđeni kvalitet semena - broj i datum izveštaja o kvalitetu se-

mena, % čistoće semena u partiji, sadržaj vlage u semenu (%), energija
klijanja i klijavost semena (%), masa 1000 semena (g), sadržaj drugih
biljnih vrsta, sadržaj korova, zdravstveno stanje semena u partiji, rok
važenja i datum izdavanja deklaracije i serijski brojevi etiketa partije se-
mena za koju se izdaje dekleracija.
Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja objavljenog u
Službenom glasniku SFRJ br. 45/05. i Pravilnikom o izmeni pravilnika
objavljenog u Službenom glasniku RS br. 115/06. za semenski suncokret
su propisani sledeći parametri:
• veličina partije – max 20000 kg;
• % čistoće semena u partiji – min 97%;
• sadržaj vlage u semenu – max 11%;
322
• klijavost – min 80%;

• prisustvo drugih vrsta i korova – do 5 semena (nije dozvoljeno
prisustvo semena Cuscuta spp. i Avena spp.);
• broj sklerocija – max 10 komada/kg
Seme hibridnog sunco-
kreta proizvedeno u Institu-
tu za ratarstvo i povrtarstvo
Novi Sad plasira se na do-
maće i strano tržište sa mi-
nimalnom klijavošću od 85%
i minimalnom čistoćom od
99%, što znatno prevazilazi
zakonom propisane vredno-
sti. Važno je istaći da ova dva
parametra imaju direktan
uticaj na masu setvene jedi-
nice i obezbeđuju isejavanje
preporučenog broja semena
za datu površinu.
Na deklaraciji se nalaze
i podaci o količini semena
za koju deklaracija važi, kao
i mesto pečata i potpis od-
govornog lica. Upisani serij-
ski brojevi izdatih etiketa od
strane ovlašćene ustanove se Slika 36. Etiketa za domaće tržište
Figure 36. Label for domestic market
potvrđuju pečatom izdavao- (Mrđa, 2011)
ca etiketa.
Za dobijanje etiketa (sl. 36) od nadležne ustanove, ovlašćene od
strane Ministarstva Republike Srbije, potrebno je uz zahtev za izdavanje
etiketa (sl. 37) priložiti kopiju aprobacionog uverenja i kopiju izvešta-
ja o ispitivanju semena poljoprivrednog bilja. Nakon štampanja etiketa
njihovi serijski brojevi se upisuju u deklaraciju. Prilikom preuzimanja
etiketa, overava se priložena deklaracija, od strane ovlašćene ustanove.
Originalna deklaracija se arhivira kod proizvođača semena, koji je du-
žan da je čuva minimalno šest godina (sl. 38).
Za izvoz semena hibridnog suncokreta, pored dorađenog i kvali-
tetnog semena koje zadovoljava parametre kvaliteta zemlje uvoznice,
323
Semenarstvo
ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО, НОВИ САД, МАКСИМА ГОРКОГ 30

Назив (име) и седиште подносиоца захтева
ЗАХТЕВ ЗА ИЗДАВАЊЕ ЕТИКЕТА БР.
1. Биљна врста
2. Хибрид
3. Категорија Ц1 – хибрид Ф1
4. Произвођач-увозник ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО, НОВИ САД
5. Број уверења о признавању усева, сертификат о сортности за семе из увоза
6. Број и датум уверења о здравственом стању семена (фитосертификат) за семе из увоза

-
7. Број извештаја о испитивању квалитета и акредитована лабораторија
ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО ; ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ИСПИТИВАЊЕ СЕМЕНА
8. Број изворне декларације (у случају препакивања)
-
9. Земља порекла семена
Број извештаја
паковања (kg)
Број паковања
дезинфекцију
Маса партије
препарата за
Клијавост %
Број партије
Маса једног
производње
декларације
Број семена
о квалитету
Редни број
Година
семена
Назив
Број
(kg)
10. Рок важења декларације

11. Врста декларације на амбалажи (самолепљива, за пришивање, за везивање)
12. Напомена
Датум подношења захтева (М.П.) Подносилац захтева
Slika37. Zahtev za izdavanje etiketa

Figure 37. Request for labels publishing
(Zakon o semenu Republike Srbije. Službeni Glasnik RS, 45/2005)
324
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

NOVI SAD
DEKLARACIJA
O KVALITETU SEMENA POLJOPRIVREDNOG BILJA Br.
(UZ OTPREMNICU)
I OSNOVNI PODACI O SEMENU
1.Biljna vrsta (narodno ime, latinski naziv)

2. Hibrid 3. Kategorija C1 – hibrid F1
4. Godina proizvodnje
5. Proizvođač: Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
6. Dorađivač: Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
7. Broj i datum uverenja o aprobaciji semenskog useva, odnosno certifikata o sortnosti semena koje je izdala
zemlja izvoznica (uverenje o aprobaciji) ___________________________________________________________
8. Broj partije semena i masa u kg.
9. Broj pakovanja u partiji semena
10.Neto masa jednog pakovanja u kg.
11.Naziv preparata kojim je seme tretirano
"SEME JE ZAGAÐENO I NE SME SE KORISTITI ZA ISHRANU LJUDI, DOMAĆIH ŽIVOTINJA, RIBA,

PTICA I DIVLJAČI"
II UTVRÐENI KVALITET
Naziv organizacije koja je vršila ispitivanje „L I S“, Novi Sad
Broj i datum izveštaja o kvalitetu semena:

1. Čistoća, u % 2. Sadržaj vlage, u %
3. Klijavost, u % 4. Energija klijanja, u %
5. Masa 1.000 semena
6. Sadržaj drugih biljnih vrsta, u % -
(naziv i broj zrna)
7. Sadržaj korova, u % -
(naziv i broj zrna )
8. Zdravstveno stanje Ispravno, ispitani kvaliteti zadovoljavaju propisane norme
(naziv nađenih bolesti i procenat)
(naziv nađenih štetočina i broj)

9. Datum do koga važi deklaracija
Datum izdavanja deklaracije
Serijski brojevi etiketa:

od do Odgovorno lice :
Ova deklaracija važi ___________________

za kg semena : MP
UKUPNO:
1 S. J. =
Slika 38. Dekleracija

Figure 38. Declaration (Zakon o semenu Republike Srbije. Službeni Glasnik RS, 45/2005)
325
Semenarstvo
potrebno je da se obezbedi niz pratećih dokumenata i pripadajućih

atesta.
Pri izvozu robe, potrebno je obezbediti odgovarajuću obaveznu do-
kumentaciju. Prvo je potrebno pribaviti dozvolu za izvoz od nadležnog
Ministarstva. Na osnovu ove dozvole neophodno je obezbediti:
1. Ugovor sa partnerom na osnovu koje se roba prodaje.
2. Trgovačku dokumentaciju:
• trgovačku fakturu,
• specifikaciju robe,
• sertifikat o poreklu robe EUR-1,
• sertifikat o inspekciji robe,
• listu pakovanja i
• otpremnicu.
3. Transportnu dokumentaciju:
• kamionski tovarni list (CMR),
• železnički tovarni list (CIM),
• brodski tovarni list – konosman,
• špeditersku potvrdu i
• dispoziciju za otpremu robe.
4. Dokumentaciju o osiguranju:
• polisu osiguranja i
• potvrdu o osiguranju robe.
5. Carinsku dokumentaciju (standardizovana međunarodna doku-
menta):
• jedinstvenu carinsku ispravu (JCI),
• deklaraciju za carinsku vrednost (DVC),
• spisak naimenovanja i
• transportne i komercijalne isprave.
6. Uverenja:
• fi
tosanitarno uverenje, dokument kojim se potvrđuje da je izvršen
pregled robe od strane ovlašćene institucije,
• a test proizvođača, dokument kojim proizvođač potvrđuje da je
roba proizvedena u njegovim pogonima i da zadovoljava zahteva-
ne standarde za tu vrstu robe,
• I STA sertifikat, dokument o kvalitetu partije semena u međuna-
rodnom prometu i
326
•O
ECD sertifikat, dokument o sortnosti semena u međunarodnom
prometu.
Ugovorom se definiše količina i vrsta pakovanja naručene robe.

Važno je da se tačno precizira vrsta transporta, način slaganja vreća na
paletama, kao i sama vrsta paleta. Obeležavanje vreća se strogo precizira
i sadrži pored ISTA i OECD etiketa i dodatnu etiketu po zahtevu zemlje
uvoznice.
327
Semenarstvo
LITERATURA
Babić Lj, Babić M (2000): Sušenje i skladištenje. Poljoprivredni fakultet,

Novi Sad
Diaz - Zorita M, Duarte G A (2002): Manual practico para el cultivo de
girasol. Hemisferio sur S.A., Buenos Aires, Argentina
Đilvesi K, Miklič V (1996): Način i mogućnosti prijema semenske robe.
Zbornik radova, VIII Naučno - stručni skup PTEP, Soko Banja,
36-40
Đilvesi K, Prole S, Simić S, Lončarević V, Pataki I (1998a): Rekonstruk-
cija i prilagođavanje opreme i uređaja za doradu semena sun-
corketa. Zbornik radova, X Naučno - stručni skup PTEP, Soko
Banja, 122-128
Đilvesi K, Prole S, Simić S, Lončarević V, Pataki I (1998b): Kalibracija
semena suncokreta. Rev. Agron. Sazn. 6(1-2): 67-70
Đilvesi K, Miklič V, Prole S (2001): Uporedna analiza uticaja inkrust
mase nove formulacije na kvalitet semena suncokreta. Zbornik
radova, 42. Sav. Proizvodnja i prerada uljarica, Herceg Novi,
53-58
Đilvesi K, Miklič V, Prole S (2002): Uticaj inkrust mase nove formulacije
na kvalitet semena suncokreta. Zb. Rad. Inst. Ratar. Povrt. 37:
35-44
Đilvesi K, Miklič V, Butaš D, Dedić B, Štatkić S (2008): Određivanje ko-
ličine izgubljenog sredstva za zaštitu semena suncokreta usled
spiranja. Zbornik radova, XX Naučno - stručni skup PTEP, Ko-
paonik, 12: 86-88
Đilvesi K, Butaš D, Jokić G, Štatkić S, Lončarević V (2009): Rezultati
uticaja sredstava za zaprašivanje na kvalitet semena suncokreta
u kontrolnom ogledu. Zbornik radova, XXI Naučno - stručni
skup PTEP, Divčibare, 13(2): 146-149
Meljnik E B (1970): Ventilirovanie zerna. Kolos, Moskva, 183
Miklič V, Radić V, Đilvesi K, Popov S, Prole S, Ostojić B, Mrđa J (2008):
Tretiranje semena suncokreta (Helianthus annuus L.) i efekti
primene insekticida. Zb. Rad. Inst. Ratar. Povrt. 45(2): 125-131
328
Milošević M, Ćirović M (1994): Seme. Institut za ratarstvo i povrtarstvo,

Novi Sad
Milošević M, Ćirović M, Mihaljev I, Dokić P (1996): Opšte semenar-
stvo. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Milošević M, Malešević M (2004): Semenarstvo. Institut za ratarstvo i
povrtarstvo, Novi Sad
Mirić M, Milošević M (1997): Dorada, ispitivanje i promet semena u
Jugoslaviji. Sel. Semen. 4(3-4): 7-15
Mirić M, Brkić M (2002): Dorada semena. Društvo selekcionera i seme-
nara Srbije, Beograd
Mirić M, Lekić S, Petrović R, Dražić S, Stančić I (2004): Tehnologija
proizvodnje semena. Društvo selekcionera i semenara Repu-
blike Srbije, Beograd
Mrđa J, Miklič V, Vujaković M, Radić V, Dušanić N (2008a): Pestici-
des effect on sunflower (Helianthus annuus L.) seed germinati-
on. Proc., 2nd Joint PSU-UNS Int. Conf. Biosci.: Food, Agric.
Environ., Novi Sad, Serbia, 223-228
Mrđa J, Miklič V, Crnobarac J, Jaćimović G, Radić V, Ostojić B, Radeka
I (2008b): Effect of insecticide treatment on sunflower (Heli-
anthus annuus L.) seed germination. Int. Conf.: BREEDING
08, Novi Sad, Serbia, 344-346
Mrđa J, Ostojić B, Radić V, Prole S, Jokić G, Butaš D, Miklič V (2009a):
Efekat različitih uslova čuvanja na klijavost tretiranog hibrid-
nog semena suncokreta. Zb. Rad. Inst. Ratar. Povrt. 46(1): 63-72
Mrđa J, Radić V, Prole S, Jokić G, Ostojić B, Butaš D, Miklič V (2009b):
Apsolutno suva masa ponika linija suncokreta u zavisnosti od
hemijskog tretmana i dužine čuvanja. Sel. Semen. 15(4): 55-62
Mrđa J, Crnobarac J, Dušanić N, Radić V, Miladinović D, Jocić S, Miklič
V (2010a): Effect of storage period and chemical treatment on
sunflower seed germination. Helia 33(53): 199-206
Mrđa J, Crnobarac J, Miklič V (2010b): Effect of chemical treatment,
length of storage and the substrate on germination energy of
sunflower hybrid NS-H-111. Res. J. Agric. Sci. 42 (1): 201-207
Mrđa J, Dušanić N, Radić V, Miklič V (2010c): Effect of different sub-
stratum on treated sunflower seed germination. J. Agric. Sci.
55(1): 1-8
Mrđa J, Ostojić B, Prole S, Jokić G, Butaš D, Đilvesi K, Miklič V (2010d):
Uticaj hibrida, načina čuvanja i zaštite semena na nicanje sun-
cokreta. Ratar. Povrt. 47(2): 517-522
329
Semenarstvo
Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra dorađivača semena, evi-

denciji semena, uništavanju otpada semena i o prijavi količina
semena. Služb. Glasn. RS, 59/2006
Prole S, Đilvesi K (2000): Industrijska dorada semena suncokreta u Na-
učnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Zbornik radova,
XXVI Simp. „VDPT“, Aranđelovac 10(3-4): 65-68
Prole S, Radić V, Mrđa J, Ostojić B, Jokić G, Đilvesi K, Miklič V (2010a):
Dorada semena hibridnog suncokreta u Institutu za ratarstvo i
povrtarstvo. Ratar. Povrt. 47(I): 371-376
Prole S, Mrđa J, Jokić G, Butaš D, Radić V, Đilvesi K, Miklič V (2010b):
Dogradnja centra za doradu semena suncokreta u Institutu za
ratarstvo i povrtarstvo. Zbornik abstrakata, VI Simp. Sel. Se-
men. 78
Radić V (2006): Effect of maturation period on seed quality; optimum
time for desiccation in sunflower (Helianthus annuus L.) ge-
notypes. Helia 29(44): 145-153
Vrebalov T, Škorić D (1988): Suncokret. Nolit, Beograd
Zakon o semenu Republike Srbije. Služb. Glasn. RS, 45/2005
330
Lazar Kovačev, Snežana Mezei
Semenarstvo
šećerne repe
332
Semenarstvo šećerne repe
UVOD
Šećerna repa Beta vulgaris L. se proizvodi uglavnom u oblastima

umereno kontinentalne klime i u ukupnoj proizvodnji šećera u svetu
učestvuje sa oko 40%, a šećerna trska oko 60%.
Prvi podaci o gajenju šećerne repe datiraju od 1743. godine. Nakon
toga se uzgoj šećerne repe proširio u gotovo sve Evropske države. Ga-
jenje i prerada šećerne repe u Srbiji počela je 1898. godine, kada je prvi
put šećerana u Beogradu na Čukarici preradila šećernu repu i proizve-
la prvi šećer. Zbog velikog broja proizvoda koji se dobijaju u preradi i
ukupne proizvodnje različitih proizvoda, privredno-ekonomski značaj
šećerne repe u Evropskim državama skoro da se i ne može upoređivati
sa drugim gajenim biljkama (Marinković et al., 1996).
Visina prinosa korena šećerne repe, pored genetičke osnove, sor-
te ili hibrida u mnogome zavisi od kvantitativnih svojstava semena.
Proizvodnja semena mora da ima za cilj ne samo da očuva, već kroz
kvalitet semena, da poveća proizovodna svojstva gajenih sorata. Ople-
menjivanje i semenarstvo šećerne repe predstavljaju neodvojivu i je-
dinstvenu celinu i u svakoj etapi se moraju posmatrati kao jedinstven
proces (Kovačev i Radišić, 1993). Višegodišnji naučni rezultati i rezul-
tati iz prakse pokazali su da se visoki genetički potencijal za kvantita-
tivna svojstva određene sorte ili hibrida šećerne repe može realizovati
samo ako se u proizvodnji koristi seme najboljih semenskih kvaliteta i
genetičke čistoće (Kovačev i Radišić, 1993). Zbog svega ovoga semen-
ska proizvodnja šećerne repe mora se organizovati u agroekološkim
uslovima koji osiguravaju sve pretpostavke za visoku, stabilnu i kva-
litetnu proizvodnju semena dobrih semenskih karakteristika, ali i da
pruži uslove za održavanje potpune sortne čistoće.
333
Semenarstvo
POTREBE U SEMENU
Potrebe u semenu šećerne repe u određenoj državi uglavnom odre-

đuju površine koje zauzima industrijska šećerna repa. Površine mogu
biti veće od potreba zemlje, zbog dobrih agroekoloških uslova u proi-
zvodnji ili mogućnosti izvoza semena na druga tržišta. U Srbiji u ovom
momentu radi šest šećerana sa izgrađenim prosečnim dnevnim kapaci-
tetima od 5200 tona repe. Samo ova činjenica ukazuje da na bazi pro-
sečnog rada šećerana od 80 dana i na bazi prosečnog prinosa od 45 t/ha,
što se može smatrati prosečnim prinosom, Srbiji je potrebno oko 80000
ha pod šećernom repom. Za ovu površinu uz potrošnju semena od oko
1,6 setvenih jednica po hektaru i rezervu od oko 30%, u Srbiji bi bilo
potrebno proizvesti oko 170000 setvenih jedinica. Uzimajući u obzir vi-
šegodišnji prosečni prinos semena od oko 300 setvenih jedinica znači
da bi bilo potrebno za semensku šećernu repu obezbediti oko 600 ha.
Proizvodnja kvalitetnog semena na ovako relativno malim površi-
nama zahteva maksimalno zalaganje i doslednu primenu svih naučnih
rezultata i saznanja relevantnih za uspeh u proizvodnji. S obzirom da je
seme, a samim tim i klica semena šećerne repe vrlo sitna i sa malom ko-
ličinom rezervne energije za klijanje i nicanje, izbor agroekološkog po-
dručja za kvalitetnu proizvodnju semena je od neprocenjivog značaja.
334
TAKSONOMIJA, MORFOLOGIJA
I KORIŠĆENJE ŠEĆERNE REPE
Taksonomija
Šećerna repa (Beta vulgaris L. ssp vulgaris var. altisima) pripada fa-
miliji Chenopodiaceae. Ova familija obuhvata oko 1400 vrsta klasifiko-
vanih u 105 različitih rodova. Članovi ove familije su dikotiledone vrste
i u prirodi pripadaju grupi trava. Genusu Beta pripada nekoliko gaje-
nih formi koje se nalaze u okviru Beta vulgaris subsp. vulgaris. Kultivari
uključuju lisnatu repu (var. cicla) i korenastu repu (korenasta repa). Ge-
nus Beta je podeljen na četiri sekcije (tab. 1) (Ford-Lloyd and Williams
1975, Compbell, 1976).
Šećerna repa, koja se prostire pored obala mora, u Evropi predstav-
lja divlju biljku. Divlja vrsta Beta vulgaris pronađena je u izolovanim
graničnim zonama mediterana, juga Rusije, Bliskog istoka i Sirije pa
do Kanarskih ostrva. Ona se takođe može naći na pojedinim mestima
Evropske atlanstke obale, a pretpostavlja da se proširila vetrom i vodom
u kontaktu sa golfskom strujom. Beta. vulgaris je takođe introdukovana
u Baltičkim državama u centralnoj i južnoj Americi. U severnoj Ame-
rici vrsta Beta takođe je odomaćena kao rezultat introdukcije biljaka za
gajenje. Šećerna repa se kultiviše u širokom arealu rasprostranjenja, ali
primarno je nastala u toplim klimatima sa malim količinama padavina.
Najveće površine pod šećernom repom nalaze se u SAD, bivšim država-
ma Sovjetskog Saveza, uključujući Rusiju, u Evropi i Kini.
Morfologija
Gajena šećerna repa je uglavnom dvogodišnja biljka. Na kraju prve
godine vegetacije obrazuje zadebljali koren. Pošto je šećerna repa dvo-
godišnja biljka za obrazovanje cvetonosnog stabla, cveta i ploda, zahteva
period vernalizacije. U određenim ekološkim uslovima mali procenat
335
Semenarstvo
genotipova daje cvetonosno stablo, cvet i plod u prvoj godini vegetacije.

Ovaj fenomen se zove prorastanje repe. Mogući uzroci prorastanja su
neotpornost na ekološke uslove u procesu proizvodnje ili nekontrolisana
oplodnja sa jednogodišnjim divljim srodnicima u proizvodnji semena.
Beta vulgaris ssp. vulgaris se deli na dva tipa, na stočnu repu i šećer-
nu repa. Pojedini autori šećernu repu klasifikuju kao var. sacharifera ali
razlika između ova dva tipa nije dovoljno razjašnjena. Glavna morfološ-
ka razlika je da se zadebljali koren kod stočne repe formira uglavnom
iz hipokotila, dok se kod šećerne repe deo zadebljalog korena formira
iz korena.
Tabela 1. Klasifikacija Beta vrsta i broj hromozoma

Table 1. Classification of Beta species and their chromosome number
Broj hromozoma/
Vrste /Species Chromosome
number
Sekcija/Section I Beta Tranzschel
B.vulgaris L. ssp. vulgaris 18
B.vulgaris L. ssp. maritima (L) Arcang 18
B.vulgaris L. ssp. adawensis (Pam) Ford-Lloyd & Williams 18
B.patula Ait 18
B.macrocorpa Guss. 18; 36
Sekcija/Section II Corollinae ulbrick
B.macrorhiza Stev. 18
B.corolliflora Zoss. 36
B.Lomatogona F et m 18; 36
B.intermedia Bunge 36; 45
B.trigyna W et K 36; 45
Sekcija/Section III Nanae Ulbrich
B.nana Bois et Helde 18
Sekcija/Section IV Procumbentes Ulbrich
B.procumbens Chr. Sm 18
B.webbiana Mog 18
B.patelaris Mog 18; 36
336
Tabela 2. Distribucija i korišćenje kultivisanih formi Beta vulgaris ssp. vulgaris

Table 2. D
istribution and utilization of cultivated forms of Beta vulgaris ssp. vulgaris
(Mansfeld 1986)
Uobičajeno
Vrste / Rasprostranjenost/ Korišćenje/
Var/ Varr. ime/ Usual
Species Distribution Use
name
Centralna, zapadna i Povrće za

Spanać/ Spinach južna Evropa, Azija/ kuvanje/
B. vulgaris Cicla
beet Central, western and Cooking
southern Europe, Asia vegetable

južna Evropa, Azija/ kuvanje/
B. vulgaris Flavescens Blitva/ Swiss chard
Central, western and Cooking
southern Europe, Asia vegetable
Centralna, zapadna
Spravljanje
i južna Evropa,
salata i
Cvekla/ Red beet Azija, Indija/
B. vulgaris Vulgaris kuvanje/
(Beetroot) Central,western and
Cooking and
southern Europe, Asia;
salad vegetable
Western India

Žuta repa/ Yellow južna Evropa, Azija/ pripremu
B. vulgaris Lutea
beet Central, western and salata/ Salad
southern Europe; Asia vegetable
Evropa, Severna
Amerika/ Europe;
Stočna repa/ Stočna hrana/
B. vulgaris Rapacea Coomonwealth of
Fodder beet Fodder plant
independent states
(CIS); North America
Evropa, Kina, Azija,

Severna i južna
Proizvodnja
Amerika/ Europe;
Šećerna repa/ šećera/
B. vulgaris Altissima CIS; China; Asia;
Sugar beet Beet sugar
North America;
production
South America, South
America
337
Semenarstvo
Tabela 3. Globalna distribucija divljih srodnika genusa Beta

Table 3. Global distribution of wild specie in genus Beta (Mansfeld, 1986)
Vrsta/ Podvrsta /
Rasprostranjenost/Distribution
Species Subspecies
Mediteran, Kanarska ostrva, Bliski istok, evropska
atlantska obala od Indije, Severno more, centralna i
Beta vulgaris Maritima južna Amerika/ Mediterranean, Canary Islands, Near
Esast, Madeira, European Antlantic coast to India,
North sea, Middle and South America
Mediteran, Kanarska ostrva, Bliski istok, evropska
atlantska obala od Indije, Severno more, centralna i
Beta vulgaris Adowensis južna Amerika/ Mediterranean, Canary Islands, Near
North sea, Middle and South America.
Beta
Indija/ India
macrocorpa
Mediteran, zapadna Evropa, severozapadna Afrika/
Beta patula Mediterranean, western Europe, North-West Africa
Mediteran, Kanarska ostrba, Bliski istok, evropska
atlanska obala od Indije, Severno more, centralna i
Beta vulgaris Adonensi južna Amerika/ Mediterranean, Canary Islands, Near
North sea, Middle and South America
Beta Azija, malo u Mađarskoj, Persija/ Asia Minor to
intermedia Hungary, Persia
Beta Malo u Aziji, obale Crnog mora/ Asia Minor,
corolliflora Caucasus, Black sea coast
Beta Mala Azija, obale Crnog mora/ Asia Minor, Caucasus,
macrorhiza Black sea coast
Mala Azija, Kavkaz, obale Crnog mora/ Asia Minor,
Beta trygina Caucasus, Black sea coast
Beta Severozapadna obala Afrike i ostrva, južna Španja/
patelaris North – West African coast and Islands, southern Spain
Beta Kanarska ostrva, severozapadna afrička obala/
procumbens Canary, North – West African coast
Beta Kanarska ostrva, severozapadna afrička obala/
webbiana Canary, North – West African coast
Korišćenje
Šećerna repa se uglavnom koristi za proizvodnju šećera. Pored pro-
izvodnje šećera u preradi se još dobijaju repini rezanci, melasa i celulo-
zno vlakno. List sa glavama šećerne repe može se koristiti kao kvalitetna
stočna hrana. Najvažniji nusproizvod u preradi šećerne repe je melasa.
Melasa se koristi za proizvodnju alkohola, a i za druge vidove fermenta-
cije (proizvodnja lekova – penicilium).
338
RASTENJE I RAZVIĆE ŠEĆERNE REPE
Rastenje šećerne repe
Poznavanje rastenja ima izuzetnu važnost u biljnoj proizvodnji, jer

je cilj svih agrotehničkih mera usmeren u pravcu promena intenziteta,
razmere ili lokacije rastenja (Kastori i Petrović, 1992). Pod porastom
se podrazumeva proces povećanja masa i zapremine stvaranjem novih
elemenata. U osnovi porasta je sinteza, deljenje, diferenciranje i porast
ćelija. Zajedničke osobine rastenja su genetička i ekološka uslovljenost,
intenzitet, varijabilnost, autoregulacija, vremenska prostorna lokalizaci-
ja i redosled rastenja organa. U toku života šećerne repe mogu se uočiti
određene karakteristične faze. Winer (1982) prvu godinu vegetacije še-
ćerne repe (vegetativnu fazu) deli u 9 faza: 1. bubrenje semena; 2. poja-
va i rastenje klicinog korena, 3. pojava hipokotila, 4. pojava kotiledona,
5. faza 2 lista, 6. faza 4 lista, 7. faza 4-10 listova, 8. faza 12 listova (skla-
panje redova), 9. početak vađenja šećerne repe. U drugoj godini života
mogu se razlikovati sledeće faze: odrastanje listova, formiranje cvetnih
stabala, cvetanje i sazrevanje semena (sl. 1).
Klijanje semena
Neopohodni uslovi za klijanje semena šećerne repe, kao i svih
viših biljaka, su: prisustvo kiseonika, određena količina temperature
i dovoljna količina vlage. Klube šećerne repe upija vlagu od 100 do
170% svoje mase i pritom nastaje bubrenje semena. Nakon bubrenja
koje u optimalnim uslovima traje 3–5 dana počinje klijanje. Najpre ra-
ste klicin korenak koji izdiže poklopac omotača ploda a nešto kasnije
i hipokotil, koji raste iz rezervnih materija perisperma.
339
Semenarstvo
Rastenje korenovog sistema

Korenov sistem klijanca šećerne repe relativno brzo proditre u du-
binu. Pre pojave kotiledona iznad površine zemljišta na njemu se pojav-
ljuju bočni korenovi. Pri kraju faze kotiledona glavni koren može dostići
dubinu i od 30 cm. Brzina prodiranja korena u dubinu zavisi od fizičko-
-hemijskih svojstava zemljišta. Najveću dubinu koren dostiže u sušnijim
uslovima, a na kraju vegetacije na černozemu dostiže dubin i do 220 cm.
Rastenje zadebljalog korena

U toku prve godine vegetacije zadebljali koren šećerne repe ne ra-
ste istim inenzitetom. Nakon linjanja počine njegovo intezivno rastenje
i debljanje. U početku porast zadebljalog korena zaostaje za porastom
lisne mase. Tek kada se obrazuje lisni aparat do određenog stepena na-
staje ubrzan rast korena, a zatim kad koren obrazuje određene razmere
nastaje intenzivna akumulacija rezervnih materija u njemu. Na dinami-
ku porasta korena šećerne repe utiče nekoliko kompleksnih faktora i to:
genotip, agrotehnički i ekološki činioci.
Rastenje listova
Prvi fotosintetički aktivni organi ponika šećerne repe su kotiledoni,
koji se u optimalnim uslovima setve pojavljuju od 7 do 10 dana posle
setve.
Od pojave kotiledona pa do pojave prvih stalnih listova obično
prođe 10–14 dana. Rozetu lišća šećerne repe sačinjava u proseku od
50 do 100 listova što u najvećoj meri zavisi od genotipa. Uslovno, na
istoj biljci šećerne repe mogu se razlikovati tri tipa listova: a) listovi
koji se formiraju u početku vegetacije i oni se u toku vegetacionog
perioda nalaze u porastu, b) listovi koji se obrazuju u toku leta su
takođe fotosintetički vrlo aktivni i u najvećoj meri doprinose na-
kupljanju šećera, c) listovi koji se obrazuju pri kraju vegetacije, oni
su sitniji imaju manju površinu i fotosintetički su manje aktivni od
prethodnih.
340
Rastenje šećerne repe u drugoj godini vegetacije

U drugoj godini vegetacije posle fototermalne indukcije počinje
obrazovanje novog korenovog sistema, pojava i rastenje novih listova
i obrazovanje cvetonosnog stabla, cveta i ploda. Posle ovoga nastupa
period cvetanja i sazrevanja semena. Lisovi rozete u drugoj godini vege-
tacije slični su kao i u prvoj godini, dok se listovi koji se obrazuju na cve-
tonosnom stablu morfološki razlikuju od pređašnjih jer su uži i sitniji.
Rastenje šećerne repe u drugoj godini vegetacije karakteriše velika
brzina, mnogo veća nego u prvoj godini. Ovo se može objasniti činjeni-
com da je rastenje potpomognuto već stvorenim rezervnim hranljivim
materijama akumuliranim u zadebljali koren šećerne repe.
Razviće šećerne repe

U prvoj godini vegetacije šećerna repa stvara vegetativne organe,
a u drugoj prelazi u reproduktivnu fazu. Za prelaz iz vegetativne u ge-
nerativnu fazu potrebno je da biljke u određenom vremenskom perio-
du budu izložene dejstvu određenog intenziteta i dužine trajanja tem-
peraturnih (jarovizacija) svetlosnih (fotoperiodizam ili kombinovano
dejstvo temperaturnih i svetlosnih činilaca). Prelazak šećerne repe iz
vegetativne u generativnu fazu delovanjem niskih temperatura tokom
određenog vremenskog perioda naziva se stadijum termoindukcije.
Termoindukcija kod šećerne repe se odvija na temperaturama 0–7oC a
dužina trajanja uglavnom zavisi od genotipa. Kod genotipova koji su ot-
porni prema prorastanju termoindukcija traje od 100 do 120 dana, dok
je kod osetljivih genotipova dovoljno 60–80 dana.
Pojedini autori ukazuju da prolazak biljaka kroz pojedine stadijume
razvoja pretstavlja nepovratnu pojavu. Međutim, ima dokaza da ako se
niske temperature naglo zamene sa visokim, efekat niskih temperatura
može da se poništiti i biljke šećerne repe ne prelaze u generativnu fazu.
Potrebno je istaći da ako je tretman sa niskim temperaturama trajao
dovoljno dugo i ako je termoindukcija završena, visoke temperature ne
mogu dovesti do povratne reakcije.
U pogledu fotoperiodskih reakcija šećerna repa spada u grupu bi-
ljaka dugog dana. Dužina dana i noći su glavni činilac za prolaženje
svetlosnog stadijuma. Svetlosni stadijum utiče na mnoge procese, ali je
njegovo dejstvo najvažnije pri indukciji cvetanja.
341
Semenarstvo
Za indukciju cvetanja u pogledu svetlosti najvažniji su dužina

osvetljenosti i spektralni sastav svetlosti. Što je duža osvetljenost i više u
svetlosti preovlađuje narandžasto-crveni spektar, utoliko je razviće brže
i veći broj biljaka iz vegetativne prelazi u generativnu fazu. Da bi šećerna
repa prešla iz vegetativne u generativnu fazu, pored odgovarajuće tem-
perature, zahteva neprekidno osvetljenje i ukoliko je to moguće crvenog
spektra.
Kao što je napomenuto, u prvoj godini vegetacije šećerna repa stva-
ra vegetativne organe, a u drugoj prelazi u reproduktivnu fazu. Nasta-
janje tkiva i organa kako vegetativne tako i generativne faze nastaje u
morfološki nediferenciranom konusu rasta u najranijoj fazi razvoja še-
ćerne repe.
Ipak, u proizvodnim uslovima sreću se odstupanja od normalnog
razvića, bilo u smislu njegovog ubrzanja (proraslice) bilo u smislu uspo-
ravanja (tvrdoglavci) koja su najčešće uslovljena genotipom i faktorima
spoljne sredine.
Etape organogeneze šećenre repe

U prvoj godini vegetacije, u vegetativnoj fazi razvoja razlikuju se
dve etape organogeneze (sl. 1). Prva etapa organozeneze protiče u mor-
fološki nediferenciranom konusu rasta (Kastori i Petrović, 1992), traje
relativno kratko od 13 do 17 dana i uglavnom zavisi od genotipa i agroe-
koloških uslova proizvodnje.
Druga etapa organogeneze karakteriše se povećanjem konusa ra-
sta. U ovoj fazi intenzivno se povećava asimilaciona površina i masa
zadebljalog korena, a produktivnost fotosinteze dostiže svoj maksi-
mum (sl. 1).
Dve etape organogenze (III i IV) (sl. 1) odvijaju se tokom prezimlja-
vanja šećerne repe u polju, trapovima ili komorama za fototermalnu in-
dukcju. U trećoj fazi centralni konus rasta se izdužuje i postaje krupniji.
Ovakav konus rasta ukazuje da je završen stadijum vernalizacije, posle
njega ponovo počinje svetlosni stadijum.
U četvrtoj etapi, koja traje kratko od 5 do 10 dana i protiče u rano
proleće, stvaraju se začeci cvetova.
342
Etape organogeneze šećerne repe u drugoj godini vegetacije

U drugoj godini vegetacije opisano je osam etapa organogeneze (sl. 2)
(Kastori i Petrović, 1992). U petoj etapi se stvaraju pojedinačni cvetovi,
a cvetonosno stablo se još ne pojavljuje. Ova faza traje 5–10 dana. Šesta
etapa se karakteriše potpunim fomiranjem sporogenog tkiva i elemena-
ta cveta i intenzivnim porastom cvetonosnog stabla.
U sedmoj etapi cvetonosno stablo nastavlja sa intenzivnim pora-
stom i počinje njegovo grananje. Ubrzano rastu cvasti i pojedinačni cve-
tovi.
Kod osme etape završava se formiranje cvasti i pupoljaka, a cvetovi i
elementi cveta dostižu normalnu veličinu. Pri kraju etape mikrospora se
deli na vegetativnu i generativnu ćeliju. U embrionovoj kesi diferencira
se jajna ćelija.
Deveta etapa obuhvata period punog cvetanja, oplodnje i obrazova-
nja zigota. U desetoj etapi formiraju se plodovi i seme, a u jedanaestoj
se vrši nakupljanje hranljivih materija u plodovima i semenu. U dvana-
estoj etapi nastupa potpuna zrelost semena.
Šećerna repa u proizvodnim uslovima. Prve dve etape organoge-
neze prolazi u prvoj godini (vegetativna faza), a ostalih deset u drugoj
godini (generativna faza).
343
Semenarstvo
organogenesis
Etape organo
Fenološke
Trajanje u
Trajanje u
Duration
Duration
danima/
danima/
geneze/
Stages of
Izgled biljke/
in day
in day
faze/ Izgled vegetacione kupe/
Phenological Plant morphology Appical meristem
phases
Klijanje i nicanje/
Germination 6-10 8-10
and early growth
13-17
I
Ukorenjivanje
klijanaca, početak 5-7
rasta listova/
10-15
Tap root growth
and start of leaf 8-9
development
Rasta listova i
korenovog
siste., intenzivno
povećanje lisne
45-50 45-50
površine/
Intensive leaf
and root
development
Intenzivno deblj.
137-180
korena, maks.
II
produktivnost
fotosinteze/
60 60
Storage root
thickening,
max. productivity
and photosynthesis
Intenzivno
nakupljanje suve
materije i šećera,
postepeno smanji.
lisne površine/ 60 60
Intensive dry
matter and sugar
accumulation,
gradual reduction
of leaf area
III1 5-10
Period
mirovanja
(u trapu)/
120-135
Root dormancy 120-135 III2 30-90

(in cold storage)
IV 5-10
Slika 1. Osnovne fenološke faze i etape organogeneze šećerne repe – I godina vegetacije
(Preuzeto od Kuperman 1962, dopunjeno Kastori i Petrović, 1992)
Figure 1. Basic phenological phases and stages of sugar beet organogenesis – I year of
vegetation (Taken from Kuperman 1962, adjusted by Kastori and Petrović, 1992)
344
Fenološke
organogenesis
Trajanje u
Trajanje u
Duration
Duration
danima/
danima/
geneze/
Stages of
Izgled biljke/
in day
in day
organo
faze/ Izgled vegetacione kupe/
Etape
Phenological Plant morphology Appical meristem
phases
Odrastanje
listova/
Leaf
development 20-30 V 20-30
Rast cvetnog
stabla, pojava
cvetnih
pupoljaka/
VI 10-15
Growth of
flower stalk and
inflorescence
development
25-35
VII 10-20
VIII 5
Cvetanje i
oprašivanje/
Flowering and 20 IX 20
pollination
Nalivanje
semena i X
plodova/
Seed 20-30
development
Sazrevanje XI 30-40
semena/
Seed maturation
10-15
XII
Slika 2. Osnovne fenološke faze i etape organogeneze šećerne repe – II godina vegetacije
(Preuzeto od Kuperman 1962, dopunjeno Kastori i Petrović, 1992)
Figure 2. Basic phenological phases and stages of sugar beet organogenesis – II year of
vegetation (Taken from Kuperman 1962, ađusted in Kastori and Petrović, 1992)
345
Semenarstvo
RAZMNOŽAVANJE ŠEĆERNE REPE
Istraživanja u oblasti nasleđivanja svojstava kod biljaka u prvom

redu su vezana za proučavanje razmnožavanja. Razmnožavanje šećerne
repe može biti semenom, generativni način razmnožavanja i vegetativ-
no, kloniranjem korena i metodama kulture in vitro. Polno, generativno
razmnožavanje je jedna od osnovnih karakteristika i nižih i viših biljnih
vrsta, a ima veliki značaj u evoluciji biljaka jer procesom singamije do-
lazi do spajanja hromozoma koji nose različite nasledne osobine. Ge-
nerativno razmnožavanje kod šećerne repe ne razlikuje se od ostalih
dikotiledonih vrsta.
Pojave diferencijacije, rasta i razvića šećerne repe kao i razmnožava-
nje, vezane su za proces deobe jedra – kariokinezu i deobe citoplazme –
citokinezu. Mitoza je proces deobe somatskih ćelija. U toku mitoze broj
hromozoma ostaje identičan sa majkom ćelijom, dok je mejoza reduk-
ciona deoba kojom se broj hromozoma umanjuje na polovinu. Glavni
nosioci naslednih svojstava u procesima deoba su geni locirani na hro-
mozomima.
Vegetativno razmnožavanje u prirodnim uslovima je kod repe mo-
guće klonranjem korena u II etapi organogeneze. Iz vegetacione kupe
može se razmnožiti određeni broj biljaka.
Repa se sa uspehom može vegetativno razmnožiti metodama mi-
kropropagacije iz pupoljaka, regeneracijom iz kalusa i somatskom em-
briogenezom u in vitro uslovima. Ovom metodom dobija se skoro neo-
graničen broj potomaka koji zavisi od potreba umnožavanja i može da
se reprodukuje do 106 biljaka godišnje, a koje su identične sa biljkom
koja je davalac tzv. donor biljkom (Mezei et al., 2002, 2006).
Vegetativno razmnožavanje in vitro je metoda podsticanja rasta
aksilarnih pupoljaka i indukcija adventivnih na eksplantatima cvasti,
epikotila, hipokotila, lista i lisne drške šećerne repe. Regeneracija ce-
lih biljaka iz tkiva ili ćelije omogućuje zasnivanje klonske proizvodnje i
održavanje genetski heterozigotnih i homozigotnih genotipova (Jelaska,
1981) (Mezei et al., 1990,1995).
346
Generativno razmnožavanje
Generativno (polno) razmnožavanje je sjedinjavanje gameta rodi-
telja u zigot. Zigot, koji je nastao oplodnjom muške i ženske gamete,
sadrži osobine oba roditelja, zatim nove osobine koje se javljaju usled
rekombinacije gena ili ređe usled mutacija.
Šećerna repa (Beta vulgaris L.) je dvogodišnja stranooplodna biljka
sa dvopolnim cvetovima. Međutim, postoje genotipovi koji su sposobni
za samooplodnju. Genotipovi koji podnose samooplodnju,ali u uslovi-
ma slobodne oplodnje dolazi do stranooprašivanja poseduju pseudo-
-autofertilnost, dok genotipovi sa jednim dominantnim(Sf ) genom su
autofertilni, autogamni i podnose samooplodnju duži vremenski period
(Smith, 1987), (Kovačev, 1992). Kod stranooplodnje, ksenogamije dola-
zi do oprašivanja između cvetova dve različite individue usled dihoga-
mije, nejednakog sazrevanja prašnika i tučka u istom cvetu. Polinacija
traje nekoliko nedelja. Kada je polen zreo raznosi se najčešće vetrom, a
ponekad i insektima. Proces između otpuštanja polena i receptivnosti
stigme žiga tučka u istom cvetu je asinhron. U procesu stranooplodnje
polen pada na žig tučka cveta druge biljke šećerne repe. Polen šećerne
repe je ekstremno osetljiv na gubitak vlage. U suvim uslovima životna
sposobnost se gubi u roku od 24 časa (Biology document BIO, 2002).
Cvet je organ prilagođen polnom razmnožavanju. U drugoj godi-
ni iz pupoljka u pazuhu listova razvijaju se cvetna stabla šećerne repe.
Cvetno stablo sa cvetovima čini klasoliku cvast. Tučak je jednosemeni
sa troperim žigom i sastoji se iz tri oplodna listića. Šećerna repa ima pet
prašnika koji na vrhu nose po dve antere. Obrazovanje gameta obuhva-
ta obrazovanje muških gameta – mikrosporogenezu i ženskih gameta
– makrosporogenezu. Muški gametofit čine dve spermatične ćelije (n),
dok ženski gametofit, smešten u embrionovoj kesici, čini jajna ćelija (n)
i sekundarno jedro embrionove kese (2n) (Mezei, 1992).
Mirksporogeneza i razviće muškog gametofita

U mladim anterama kod ranih faza razvića, ćelije subepidermalnog
sloja se dele tangencijalnim deobama. Unutrašnji deo je arhesporijalno
tkivo, a spoljašnji deo je zid polenove kesice. Spoljašnji sloj se sastoji
od endotecijuma, međusloja i tapetuma. Tapetum je izgrađen od živih
347
Semenarstvo
ćelija koje luče materije neophodne za formiranje zida mikrospora. Kada

mejoza protiče normalno, kod većine mejocita šećerne repe se jasno uo-
čavaju faze: leptoten, zigoten, pahiten, diploten, dijakineza, metafaza I,
anafaza I, telofaza I, metafaza II, anafaza II i telozfaza II (sl. 3. a-k). Često
se u profazi mejoze jedra ćelije tapetuma intenzivno dele bez deljenja ci-
toplazme dajući mnogojedarni stadijum. Pre početka redukcione deobe
ćelije arhesporijalnog tkiva prašnika se uvećavaju i dolazi do intenzivnog
bojenja hromatina u jedru. Uočavaju se tanke, duge, končaste niti hro-
mozoma u leptotenu. U sledećoj fazi mejotičke deobe, pahitenu dolazi do
spajanja homologih hromozoma. Posle završene konjugacije hromozoma
(sinapsis) povećavaju se intercelularni prostori, matične ćelije polena se
odvajaju jedne od drugih i dobijaju okruglu formu. Ovakva histološka
građa omogućuje da se u profazi I mejotičke deobe šećerne repe prepozna
leptotenska i zigotenska faza u odnosu na pahiten i dijakinezu.
U dijakinezi i svim prethodnim stadijumima prisutno je jedarce.
Bivalenti u dijakinezi varijaraju u obliku i formi i drže se najčešće u ter-
minalnim hijazmama. Posle iščezavanja jedarca, u metafazi I bivalenti
– formiraju ekvatorijalnu ravan i ova faza je nepodesna za identifikaciju
hromozoma šećerne repe.
U anafazi I celi hromozomi odlaze na polove. Kao rezultat I mejo-
tičke deobe obrazuju se diade koje odmah ulaze zajedno u II redukcionu
deobu. Nakon profaze II, metafaze II, anafaze II i telofaze II obrazuju
se tetrade mikrospora(sl. 3i). Svaka tetrada ima haploidni broj hromo-
zoma, ali nije još sposobna za oplodnju. Nakon što se oko mikrospore
obrazvala membrana dobijeno je polenovo zrno, koje je obavijeno sa
dve opne egzimom i intinom (sl. 3 m, n).
U polenovom zrnu šećerne repe počinje mitotska deoba jedra mi-
krospore. Kao rezultat ove deobe nastaju dve različite ćelije. Jedna je
velika s krupnim jedrom i vakuoliranom citoplazmom, to je vegetativna
ćelija dok je druga generativna ćelija. Generativna ćelija se deli na dve
spermatične ćelije (Orlovski et al., 1968).
Kod šećerne repe u mejozi mogu da nastanu nepravilnosti u faza-
ma. To su najčešće hromozomske aberacije, promene u strukturi hro-
mozoma. One se uočavaju kao acentrični fragmenti u anafazi I i rezultat
su paracentrične inverzije, Nakamura i Tsuchiya (1988). Takođe su pri-
sutne i nepravilnosti tipa izbeglih hromozoma i hromozomskih mosto-
va (sl. 4 a-k) (Mezei et al., 2005).
348
Makrosporogeneza i razviće ženskog gametofita

Makrosporogeneza je proces koji se odvija u ovarijumu (plodniku),
donjem proširenom delu gineceuma (tučka). U plodniku se nalaze se-
meni zameci, u okviru kojih se obrazuje embrionova kesa. Kod šećerne
repe semeni zametak je sedeći. Intenzivnim mitozama zametak raste,
dajući centralni deo (nucelus), koji čine parehnimske ćelije. Sa donje
halazne strane nucelusa razvija se integument, koji na vrhu ostavlja mi-
kropilarni otvor.
Embrionova kesa nastaje u semenom zametku tako što se u nucelu-
su razvija arhesporijum. Čini ga jedna arhesporijalna ćelija sa krupnim
jedrom, gustom citoplazmom, veća od okolnih ćelija. Ona intenzivno
raste, mejotički se deli i daje četiri haploidne ćelije – makrospore. Stva-
ranjem makrospora završen je proces makrosporogeneze. Kod šećerne
repe embrionova kesa je tipa Polygonum, Goska i Jessem (1988). Naj-
krupnija makrospora se razvija dalje na taj način što se njeno jedro deli
mitozom na dva, od kojih jedno odlazi ka mikropili, a drugo ka halazi.
Zatim se ponovo svako od ovih jedara deli, da bi se dobila po četiri po-
larna jedra. Ovo je osmojedarni stadijum embronove kese. Paralelno sa
deobama povećava se zapremina citoplazme, a time i veličina embrono-
ve kese. Sa svakog pola po jedno jedro se pomera ka centru embronove
kese i ona se spajaju u sekundarno jedro koje je diploidno. Na polovima
ostaju po tri haploidna jedra. Na mikropilarnom delu, najkrupnija ćelija
je jajna ćelija, a dve ćelije pored nje su sintergide. Na suprotnom hala-
znom polu nalaze se tri ćelije antipode i time je završen proces makro-
gametogeneze i sledi proces dvostruke oplodnje.
Proces oplodnje i embriogeneza

Polenovo zrno šećerne repe klija na žigu tučka tako što dolazi do
prorastanja polenove cevi koja prodire kroz mikropilu u semeni za-
metak i urasta u embrionovu kesu. Kad polenova cev dođe u dodir sa
opnom embrionove kese dolazi do lize ćelija polenove cevi i ona prska
pri vrhu. Kroz polenovu cev iz polenovog zrna ulaze dve spermatične
ćelije i vegetativno jedro. Sadržaj iz polenove cevi ne dospeva direktno
na jajnu ćeliju, nego dolazi do sinergida koje se usled toga razaraju, a
indirektno utiču na otvaranje polenove cevi izlučivanjem fermenata.
349
Semenarstvo
Slika 3. Mikrosporogeneza kod tetraploida šećerne repe: pahiten(a), diploten(b),

dijakineza (c), metafaza i (d), anafaza I (e), telofaza I (f ), metafaza II (g),
anafaza II (j), telofaza II (k), stadijum tetrada (l), polenovo zrno (m),
fertilna i sterilna polenova zrna.
Figure 3. Microsporogenesis in the tetraploid pollinators of sugarbeet : (a) diplotene,
(b) diakinesis, (c) metaphase I, (d) anaphase I (e), telophase I (f ), metaphase II (g)
with asynchronous separation (h), anaphase II with (j) asynchronous separation (i),
telophase II (k), normal tetrad (I), pollen grain (m), viable and nonviable pollen grains (n)
(Mezei et al., 2005).
350
Slika 4. Nepravilnosti u mejozi kod tetraploida šećerne repe: metafaza I sa dva izostala
hromozoma(a), metafaza I sa dislociranim hromozomima(b), anafaza I
sa izbeglim hromozomom(c), anafaza I hromozomski most (d, e, f ), metafaza II
sa izostalim hromozomima(g), anafaza II sa nepravilnostima i izbeglim hromozomima
(g, h, i, j) telofaza II hromzomski most i nepravilnosti (k, l).
Figure 4. Irregular meiosis in the tetraploid pollinators of sugarbeet: metaphase I two
fast shromosomes (a), metaphase I dislocated chromosomes (b), anaphase I loggong
chromosome (c), anaphase I chromosome bridge and fragment (d), anaphase I
chromosome bridge (e, f ), metaphase II fast chromosomes (g), anaphase II lagging
chromosomes (h), anaphase II “V“ –shaped chromosome arangment (i), anaphase II
irregular orientation of spindle fibers (j), telophase II chromosome bridge (k), telophase
II apolar chromosome arrangment and micronuclei (l) (Mezei et al., 2005).
351
Semenarstvo
Od dve spermatične ćelije jedro jedne se spaja sa jedrom jajne će-

lije i formira embrion, dok se jedro druge spermatične ćelije spaja sa
sekundarnim jedrom embrionove kese i daje endosperm. Fuzija jedara
je momenat oplodnje kod šećerne repe. Ovim je završeno generativno
razmnožavanje šećerne repe.
Iz oplođene jajne ćelije razviće se embrion (klica) sa diploidnim
brojem hromozoma, a iz oplođenog sekundarnog jedra triploidni en-
dosperm, koji takođe poseduje genetske osobine oba roditelja, a služi
kao hranljivo tkivo klici. Mitotska deoba je sinhrona, i broj jedara u en-
dospermu se uvećava geometrijskom progresijom.
Embrion ili oplođena jajna ćelija poprečno se deli dajući dve nejed-
nake ćelije, bazalnu i apikalnu. Bazalna ćelija se deli i dalje poprečno,
dok se apikalna deli uzdužno. Ovim deobama nastaju regioni budućeg
embriona. Spoljašnji prema halazi daje region kotiledona, a unutrašnji
prema mikropili daje hipokotil i začetak korena. Skoro svi delovi klice
u početku su sačinjeni od tvornih tkiva, dok meristemi ostaju samo u
inicijalnim ćelijama vegetacione kupe i pupoljčića i vrha korena.
352
MORFOLOŠKE OSOBINE SEMENSKE

ŠEĆERNE REPE I SEMENA
Šećerna repa je tipična dvogodišnja stranooplodna biljka sa dvo-

polnim cvetovima. U prvoj godini vegetacije šećerna repa posle nicanja
obrazuje kotiledone, a nakon toga veći broj pravih listova i zadebljali
koren. Broj listova i veličina zadebljalog korena su tipična kvantitativna
svojstva i zavise od većeg broja minor gena.
U drugoj godini vegetacije obrazuje se cvetonosno stablo, cvet i plod.
Cvetonosno stablo se pojavljuje iz pupoljaka u pazuhu listova rozete. Ovih
pupoljaka u glavi šećerne repe ima mnogo, a cvetonosno stablo daje samo
jedan centralni ili nekoliko bočnih, što takođe zavisi od genotipa. Stablo
je rebrasto, u početku meko a kasnije grubo, ispunjeno srži.
Stablo u zavisnosti od genotipa i agrotehnike gajenja izrasta u pro-
seku oko 1,5–1,8 m, ali u pojedinim godinama kod istog genotipa može
da bude više ili pak niže što zavisi od agroekoloških uslova gajenja. Cve-
tonosno stablo je uglavnom granato i nosi grane prvog, drugog i trećeg
reda. Stablo i bočne grane su zelene boje i fotosintetski su aktivne. Cvet-
no stablo sa cvetovima kod šećerne repe je klasolika cvast.
Cvetovi su zelene boje i obrazuju se u pazuhu listova 2–6 zajedno
kod multigermnih (mnogosemenih) genotipova ili pojedinačno kod
monogermnih (jednosemenih) genotipova. Elementi cveta su raspore-
đeni u dva kruga. Prvi krug čine pet cvetnih listića (preobraženih ča-
šičnih listića koji su zelene boje) a drugi pet prašnika. Tučak je jedno-
semeni od tri oplodna listića, a žig tučka je troper. Oprašivanje može
da bude ksenogamno, anemofilno i entomofilno. Prašnici se sastoje od
dve antere u koje su smeštena polenova zrna. Polenova zrna su loptasta
i krupnija su kod tetraploida nego kod diploida.
Proces oplodnje počinje polinacijom, to jest prosipanjem polena iz
antera u središte cveta. Vetrovi i insekti raznose polen do žigova tučkova
drugih cvetova. U trenutku kada polen počne da se prosipa u jednom
cvetu, žig tučka toga cveta najčešće još nije pogodan da na njemu klija
polenovo zrno. Žigovi tučkova su posle nekoliko dana potpuno sposob-
ni za oplodnju, a tada sopstvenog polena ima manje.
353
Semenarstvo
Plod
Plod šećerne repe je klube, složen, višesemeni plod, postao od više
cvetova. Kod jednosemene repe (f. monosperma) plod je prost, jedno-
semeni orašac, nastao iz jednog cveta. Na poprečnom preseku ploda
razlikuje se tkivo ploda, sasušeni i odrveneli cvetni listići, sitno okrugla-
sno seme, smešteno u gnezdu i pokriveno poklopcem koji je postao od
oplodnog listića. Spoljni deo tkiva ploda je od rastresitih, parenhimskih
ćelija, koje lako upijaju vodu, a unutrašnji od čvrstih, sklerenhimskih
ćelija, od kojih je izgrađeno gnezdo za seme. Rastresiti deo ploda lako
upija vodu. Posle odstranjivanja poklopca seme se može lako izvaditi iz
gnezda. Unutrašnji slojevi poklopca su od sklerenhimskih ćelija.
Višesemeno klube (klube je seme u poljoprivrednom smislu reči)
postalo je srašćivanjem nekoliko (2–6) prostih plodova za vreme pora-
sta posle oplodnje. Prečnik višesemenog klubeta je obično 2–7 mm, i za-
visi od broja semena, uslova uspevanja, mesta i poretka na stablu. Masa
plodova varira od 10 do 40 g, a hektolitarska od 20 do 24 kg. Apsolutna
masa samog semena je znatno manja i iznosi 1,8–3,7 grama. Apslolutna
masa klubeta zavisi od njegovog prečnika.
Prečnik klubeta, njegova apsolutna masa, klijavost i broj klica iz 100
klubeta zavise od mesta formiranja klubeta na cvetnom stablu.
Monogermno seme (prosti jednosemeni plod) je uglavnom sitnije i
manje apsolutne mase u odnosu na multigermno.
Seme unutar ploda ima glatku i sjajnu površinu, a boja mu je mrkoviš-
njeva. Na horizontalnom preseku kroz seme razlikuju se klica, perisperm
i semenjača.
Semenjaču čine dva sloja: spoljnji i unutrašnji. Spoljna opna se sastoji
od dva sloja ćelija jako obojenih mrkovišnjevom bojom, a unutrašnja od
jednog sloja ćelija bledožute boje. Spoljna opna obavija celo seme, dok unu-
trašnja obmotava prstenasto savijenu klicu. Sa unutrašnje strane prstena
opna obavija perisperm i u vreme klijanja služi kao organ za upijanje vode.
Na klici se razlikuju korenak, stabaoce, kotiledoni i vegetativna
kupa, smeštena između kotiledona. Korenak i kotiledoni se sastoje od
meristemskih ćelija, koje se intenzivno razmnožavaju u procesu klija-
nja. Na donjem delu korenka je temeni meristem, pokriven korenovom
kapom. Za vreme klijanja iz njega se razvijaju provodni i drugi elementi
centralnog cilindra korena i hipokotila.
Perisperm se sastoji od krupnih ćelija ispunjenih uglavnom skro-
bom, koji je rezervna materija semena. Za vreme klijanja skrob se pre-
tvara u šećer, koji čini glavni izvor hrane za klijanac u prvim danima
njegovog razvoja. Krupnije seme, koje ima više rezervnih materija, daje
jači klijanac. Takve biljke imaju brži porast u početku vegetacije.
354
AGROEKOLOŠKI USLOVI PROIZVODNJE

SEMENA ŠEĆERNE REPE
Iako šećerna repa vodi poreklo od divljih srodnika roda Beta iz

oblasti južne i srednje Azije, Sredozemlja i zapadne Evrope, danas se
proširila i prilagodila za gajenje u novim agroekološkim uslovima koja
po klimi znatno odstupaju od njene postojbine gajenja (Čačić i Đorđe-
vić, 1992). Šećerna repa se za industrijsku preradu vrlo uspešno gaji od
Švedske do zapadnih oblasti Sibira, a takođe i u suptropskom području
Azije, Afrike i Amerike (Kristek et al., 1992). U svim područjima gde se
gaji industrijska šećerna repa uglavnom postoje relativno dobri uslovi
za proizvodnju semena.
Najvažnji klimatski faktori u proizodnji semena šećerne repe su:
temperatura, voda, relativna vlažnost vazduha i osvetljenje.
Temperatura: Temperatura kao jedan od ekoloških faktora, ima

uticaj kako na prinos tako i na kvantitativna svojstva semena. Ako se
seme repe proizvodi po jednogodišnjem postupku proizvodnje, setva se
vrši krajem avgusta i početkom septembra, a po modifikovanom dvogo-
dišnjem načinu od maja do jula. U oba slučaja u agroekološkim uslovi-
ma Srbije temperatura nije ograničavajući faktor za klijanje i nicanje se-
menske šećerne repe (tab. 4). Budući da se temperatura kreće oko 20oC
tokom avgusta i septembra, u proizvodnji po jednogodišnjem postupku,
suma temperatura je sasvim dovoljna da šećerna repa u zimu uđe do-
voljno razvijena i u odgovarajućoj fenofazi razvoja da može nesmetano
da prezimi. Vrlo bitan momenat za prezimljavanje šećerne repe je pre-
laz na niske temperature tokom oktobra i novembra. Ako je ovaj prelaz
postepen, dolazi do kaljenja tako da biljke šećerne repe u zimu ulaze
otpornije prema niskim temperaturama.
Pošto u Srbiji vlada kontinentalna klima, koju karakterišu topla leta
i u pojedinim godinama vrlo hladne i suve zime, zimske temperature
su znatno ispod optimuma za sigurnu i stabilnu proizvodnju semena
šećerne repe.
355
Semenarstvo
Tabela 4. Prosečne vrednosti srednjih mesečnih temperatura i padavina u Vojvodini

(1980–2000) i zahtevi šećerne repe
Table 4. A
verage of mean month temperatures and rainfalls values in Vojvodina
Province (1980–2000) and sugarbeet requirement
Temperature (oC)/ Padavine (mm)/

Temperatures (oC) Rainfalls (mm)
Mesec/ Višegodišnji Zahtevi šećerne Višegodišnji Zahtevi
Month prosek/ repe/ prosek/ šećerne repe/
Multi – annual Sugarbeet Duration Sugarbeet
average requirement in day requirement
I -0,9 -5 do 5 39 30
II 0,9 -5 do 5 38 35
III 5,5 8,0 37 35
IV 11,4 10,7 49 40
V 16,5 14,2 60 50
VI 19,6 18,0 84 80
VII 21,1 18,5 62 80
VIII 20,6 18,2 55 65
IX 16,9 14,0 35 35
X 11,4 8,8 38 30
XI 6,0 ≈4,0 51 50
XII 1,6 ≈0,0 50 50
U ovakvim uslovima zbog izrazito niskih temperatura i često bez

snežnog pokrivača, bez obzira na fenofazu razvoja u kojoj su se semen-
ska šećerne repa našla u zimskom periodu, dolazi do čestog izmrzavanja
useva.
Na izmrzavanje pored temperature utiču i drugi faktori i to: vlaž-
nost zemljišta, prisustvo ili odsustvo snežnog pokrivača, vetrovi i oscila-
cije temperatura tokom zimskog perioda. U zadnjih desetak godina iz-
mrzavanje tokom zime je učestala pojava tako da se jednogodišnji način
proizvodnje semena uglavnom napušta. Jedna od agrotehničkih mera
koja u nekim slučajevima može smanjiti izrmzavanje je gusta setva, ali i
ona u svakoj godini ne daje zadovoljavajuće rezultate.
Temperature tokom vegetacionog porasta u proleće i u toku cveta-
nja i sazrevanja semena u maju, junu i julu nisu ograničavajući faktor
proizvodnje.
356
Količina padavina: Količina padavina kao drugi faktor proizvodnje

u svim fenofazama razvoja semenske šećerne repe ako se ona proizvodi
izvan sistema za navodnjavanje može da predstavlja jedan od limitiraju-
ćih faktora uspešne i stabilne proizvodnje.
Nedostatak dovoljnih količina padavina uglavnom je izražena to-
kom setve i nicanja (avgust–sepembar) i tokom nalivanja semena (juni–
juli) (tab. 4).
Zbog svega ovoga proizvodnja semena šećerne repe se uglavnom
izvodi na površinama gde postoje izgrađeni sistemi za navodnjavanje.
Zemljište: Pošto je šećerna repa vrlo intenzivna gajena biljka ona

zahteva veoma plodna zemljišta. Najbolje rezultate kako po prinosu
tako i po tehnološkom kvalitetu daje na zemljištima sa dubokim ora-
ničnim slojem ujednačene strukture po profilu bez zbijenih delova. Za
proizvodnju semena šećerne repe ne odgovaraju teška, zbijena, močvar-
na ali ni suviše laka i peskovita zemljišta sa malim sadržajem humusa.
357
Semenarstvo
AGROTEHNIKA PROIZVODNJE SEMENA
Proizvodni proces za semensku šećernu repu bazira se na naučnim

rezultatima i poznavanju proizvodnje šećerne repe za industrijsku pre-
radu. Razlog nedovoljnog istraživačkog rada u proizvodnji semena še-
ćerne repe treba tražiti u relativno malim površinama kako u svetu tako
i kod nas (Stefanović et al., 1993). Ali i pored toga proizvodnji semena
šećerne repe treba pristupiti sa najvišeg naučnog i stručnog nivoa, zbog
specifičnih zahteva semenske šećerne repe u odnosu na zahteve šećerne
repe za industrijsku preradu. Velika ekonomska vrednost proizvodnje,
kvalitet semena, način rasta i razvoja, procesi koji dovode do formiranja
reproduktivnih organa biljke i dužina vegetacije su osnovne razlike koje
utiču na specifične agrotehničke zahteve u proizvodnji semenske šećer-
ne repe u odnosu na industrijsku (Kovačević et al., 1968).
Plodored
Pravilan izbor plodoreda jedan je od važnih faktora kojim se utiče

na porast biljke i svojstva proizvedenog semena (Kenedy, 1984). Semen-
ska šećerna repa u odnosu na druge semenske useve zahteva vrlo dug
vremenski period do setve na istu površinu. Nepravilnim ili suviše krat-
kim periodom do setve na istu površinu bez obzira da li se radi o indus-
trijskoj šećernoj repi, semenskoj šećernoj repi ili semenskoj proizvodnji
iz roda Beta može se u značajnoj meri ugroziti kvalitetna proizvodnja
semena šećerne repe. Nepoštovanje plodoreda dovodi do pojave samo-
niklih biljaka i nekontrolisane oplodnje (sl. 5) što u značajnoj meri utiče
na genetičku konstituciju i genetičku čistoću proizvedenog semena kod
hibridnih sorti.
Najveći deo proizvodnje semena kod nas odvija se na istom prosto-
ru gde se proizvodi i industrijska šećerna repa, kao i druge gajene bilj-
ke iz roda Beta (stočna repa, cvekla, blitva) što je nepovoljna okolnost
(Kristek et al., 1992). Imajući ovo u vidu u proizvodnji semena šećerne
358
repe proizvođači se moraju pridržavati

poznatih principa i zakona o semenu,
koji predviđa da se posle industrijske
šećerne repe može sejati semenska tek
nakon 8 godina, a posle neke druge
gajene biljke iz roda Beta čak posle 12
godina. Razlog ovako visokih zaheva
za poštovanjem plodoreda je činjeni-
ca da seme repe i njeni gajeni ili div-
lji srodnici zadržavaju klijavost veliki
broj godina u polju.
Pošto se setva semenske šećerne
repe po jednogodišnjem sistemu pro-
izvodnje vrši krajem avgusta ili počet-
kom septembra, a po modifikovanom
dvogodišnjem načinu od maja do kra-
ja jula, predusevi za ovu proizvodnju
moraju biti takvi da u optimalnom
agrotehničkom roku omogućuju ne-
smetanu osnovnu obradu, predsetve-
nu pripremu i setvu (Rajić, 1992). U Slika 5. Proraslica u usevu
našem proizvodnom području to su industrijske šećene repe
Figure 5. Sprout in industrial sugar
uglavnom strnine, grašak, mladi krom-
beet crop (Kovačev, 2002)
pir itd. (Kovačević, 1967).
Osnovna obrada
Obrada zemljišta u proizvodnji semena šećerne repe ima osnovni

zadatak da kvalitetno unese žetvene ostatke u zemljište, omogući nji-
hovu razgradnju i sačuva vlažnost zemljišta u što većoj meri. Vreme i
način osnovne obrade zemljišta uslovljen je stanjem vlažnosti zemlji-
šta. Posle žetve preduseva sledi usitnjavanje žetvenih ostataka, a prva
operacija posle toga je ljuštenje strništa na dubini 10–15 cm. Površinu
oranice odmah posle ili u toku oranja neophodno je podrljati i povaljati.
Ova operacija ima za cilj podizanje vlage iz dubljih slojeva zbog nicanja
korova koji se nalaze u površinskom oraničnom sloju koji će se kasnije
mehaničkim merama uništiti (Stanaćev, 1979).
359
Semenarstvo
Neposredno pre setve ili mesec dana posle ljuštenja strništa, u za-
visnosti od stanja vlažnosti zemljišta, posle unošenja NPK hraniva vrši
se oranje na punu dubinu od 25 do 30 cm. Dubina oranja zavisi od
vlažnosti zemljišta. Kod određivanja dubine oranja treba nastojati da
se izbegne izbacivanje na površinu krupnijih grudvi zemlje. Poželjno je
da se odmah posle oranja izvši površinska priprema. U uslovima dobre
obezbeđenosti zemljišta vlagom oranje i predsetvena priprema se može
planirati 10–15 dana pre početka setve.
Pošto je u agroekološkim uslovima Srbije stanje vlažnosti zemljišta
u julu i avgustu često nepovoljno za precizno planiranje ovih agroteh-
ničkih operacija, osnovnu obradu za proizvodnju semena šećerne repe
treba obaviti u onom momentu kada je vlažnost zemljišta optimalna.
Ostale agrotehničke operacije treba da imaju za cilj maksimalno čuvanje
rezerve vlage do početka setve.
Predsetvena priprema
Priprema za setvu semenske šećerne repe i način njenog izvođenja isti

je kao i priprema za setvu šećerne repe za industrijsku preradu. Za predse-
tvenu pripremu koriste se različita oruđa u zavisnosti od stanja vlažnosti
zemljišta, a raspored operacija i broj prohoda nije isti za svaku proizvod-
nu godinu a takođe i za svaki tip zemljišta (Meši et al., 1993). U letnjem
periodu Kristek i saradnici (1992) navode da je u pojedinim godinama
teško ostvariti odgovarajuću sitnomrvičastu strukturu površinskog sloja
zbog niskog sadržaja vlage. U ovakvim okolnostima, da bi se površinski
sloj doveo u stanje kao i za setvu industrijske šećerne repe predsetvena
priprema se mora izvoditi sa više prohoda, što uslovljava dodatno gublj-
nje vlage i sabijanje zemljišta. U većini godina u našim uslovima i pored
većeg broja prohoda ne ostvaruje se povoljno stanje setvenog sloja i najče-
šće se gubi kapilarna veza sa dubljim slojevima zemljišta što za posledicu
ima loše i neujednačeno nicanje (Kovačević i Radišić, 1968).
Nesigurnost konvencionalnog (tradicionalnog) načina pripreme
zemljišta za setvu semenske šećerne repe, kao i visoka vrednost elitnog
semena, uticali su da se razradi drugi sistem pripreme zemljišta, koji
treba da omogući bolje nicanje. Umesto oranjem zemljište se produblju-
je podrivanjem, tako da se dublji vlažniji slojevi ne iznose na površinu
360
i time sprečava isušivanje zemljišta iz dubljih slojeva. Primenom ovog

sistema predsetvena priprema je olakšana, vlažnost zemljišta u dubljim
slojevima sačuvana i sa malim količinama padavina ili navodnjavanjem
sa manjim zalivnim normama može se ostvariti zadovoljavajuće nicanje
i postizanje odgovarajućeg sklopa.
Ishrana semenske šećerne repe
Primena pravilne i izbalansirane ishrane osnov je za dobijanje viso-

kih i stabilnih prinosa u proizvodnji semena šećerne repe.
Vegetacioni period semenske šećerne repe kao dvogodišnje biljke,
bez obzira kojim se metodom proizvodi, podeljen je na dva dela: vegeta-
cioni porast pred foto i termalnu indukciju (jarovizaciju) i porast i obra-
zovanje reproduktivnih organa u toku proleća i leta naredne godine.
Pravilna ishrana u prvom delu vegetacije treba da obezbedi dobar
i ujednačen porast biljaka, dok u drugoj godini vegetacije ishrana ima
daleko veći značaj u obezbeđenju prinosa, krupnoće i kvaliteta semena,
(Kastori i Petrović, 1992).
Azot kao konstitutivni elemenat primenjen u većim količinama u
leto i jesen smanjuje sadržaj suve materije, a samim tim i sadržaj šećera
u repi i time smanjuje otpornost šećerne repe na niske temperature to-
kom zimskog perioda pri jedogodišnjem načinu proizvodnje. Suva ma-
terija i šećeri imaju ulogu zaštite semenske šećerne repe tokom zime od
štetnog delovanja niskih temperatura. Semenska šećerna repa najviše
usvaja azot u fazi intenzivnog porasta u proleće do faze cvetanja. U ovoj
fazi azot osigurava bujan porast i razvoj stabla što kao rezultat ima dobi-
janje visoke i razgranate biljke.
Kod planiranja đubrenja azotom u drugoj godini vegetacije zbog mo-
guće disproporcije u razvoju između vegetativnog i generativnog dela bilj-
ke prednost treba dati primeni odgovarajućih doza azota u rano proleće.
Kasna primena azota početkom leta odlaže i produžava sazrevanje, a u
većini slučajeva može da utiče na smanjenje klijavosti (Stefanović, 1993).
Fosfor ulazi u sastav brojnih jedinjenja ćelije (Kristek et al., 1992)
i ima značajnu ulogu u biljnom metabolizmu i prometu ugljenih hi-
drata i energije. Njegov nedostatak ili suvišak izaziva velike promene
u životnim procesima biljaka. Fosfor je elemenat koji podstiče razvoj
361
Semenarstvo
korenovog sistema, povećava otpornost prema izmrzavanju i poleganju

useva. Ali i pored svega navedenog, malo je eksperimentalnih podataka
na osnovu kojih bi se mogao tačnije odrediti direktni uticaj fosfora na
prinos, masu plodova i klijavost semena.
Kalijum utiče kako na vegetativni porast tako i na akumulaciju še-
ćera. Značajan je za stvaranje osmotskog pritiska i održanja turgora,
utiče na transpiracioni koeficijent i usvajanje vode, a samim tim poveća-
va otpornost prema suši, visokim i niskim temperaturama.
Setva
Momenat, vreme i gustina setve imaju značajnu ulogu u proizvodnji

semena. Kada se radi o vremenu setve odlučujući faktor u određivanju
momenta je mogućnost obezbeđenja ujednačenog i brzog nicanja. Li-
mitirajući faktor za brzo i ujednačeno nicanje kada se semenska šećerna
repa proizvodi po jednogodišnjem načinu proizvodnje je vlažnost ze-
mljišta u zoni polaganja semena. Sa odgovarajućom predsetvenom pri-
premom i obezbeđenjem navodnjavanja, dobro stanje useva i zadovo-
ljavajuća razvijenost biljaka može se postići setvom tokom treće dekade
avgusta i početkom septembra. Dubina setve semenske šećerne repe je
vrlo slična kao i u proizvodnji industrijske repe i kreće se u zavisnosti od
tipa zemljišta od 2 do 4 cm.
Kod planiranja gustine setve prednost se daje većem broju biljaka
od 150000 do 230000 po ha zbog mogućnosti gubljenja određenog bro-
ja biljaka, koje u pojedinim godinama nastaje zbog izmrzavanja tokom
zimskog perioda.
Optimalni broj biljaka u našim agroekološkim uslovima u žetvi
iznosi od 70000 do 90000 biljaka, ali granica optimalnog, tj. mogućeg
sklopa kod kojeg se postižu zadovoljavajući rezultati su vrlo široke. Kako
prevelik tako i premali broj biljaka u žetvi je nepoželjan, jer uslovljava
ili smanjenje prinosa ili kvantitativnih svojstava proizvedenog semena.
Način setve određen je zadatom šemom ili genetičkom konstitu-
cijom hibridnih sorti. Kod triploidnih hibridnih sorti setva majčinske
komponente i oprašivača može biti 6:2 (sl. 6); 3:1 (sl. 7) ili pak smešom
majčinske komponente i oprašivča (sl. 8). Žetva se može vršiti odvojeno
posle uklanjanja oprašivača ili zajedno majka i oprašivač. Ako se žetva
362
izvodi zajedno izdvajanje oprašivača vrši se u pogonima za doradu se-

mena.
Prelaskom na diploidne hibridne sorte setva se obavlja u odnosu 6:2
ili 8:2 uz obavezno uklanjanje oprašivača posle polinacije (sl. 9).
Slika 6. Proizvodnja semena šećerne repe u odnosu 6:2

Figure 6. Sugar beet seed production in ratio 6:2 (Kovačev, 2003)
Slika 7. Proizvodnja semena šećerne repe u odnosu 3:1

Figure 7. Sugar beet seed production in ratio 3:1 (Kovačev, 2003)
363
Semenarstvo
Slika 8. Proizvodnja semena šećerne repe smešom majčinske komponente i oprašivača

Figure 8. Sugar beet seed production by mixture of female component and pollinator
(Kovačev, 2004)
Slika 9. Uklonjen oprašivač posle polinacije

Figure 9. The removed pollinator after pollination (Kovačev, 2001)
Razlog obaveznog uklanjanja oprašivača je nemogućnost ili vrlo ote-

žano izdvajanje u doradnim centrima zbog slične krupnoće semena mul-
tigermnog oprašivača sa monogermnom majčinskom komponentom.
364
Nega useva
Usev semenske šećerne repe se u toku celog vegetacionog perioda

mora održavati u čistom stanju i štititi od bolesti i štetočina.
Navodnjavanje semenske šećerne repe se u ovom momentu postav-
lja kao jedan od neophodnih preduslova za proizvodnju, bez obzira o
kom načinu proizvodnje se govori. Navodnjavanje kao mera nege u pro-
izvodnji šećerne repe treba da obezbedi brzo i ujednačeno nicanje posle
setve, a u vreme vegetacije nesmetan rast, razvoj i sazrevanje semena
(sl. 10).
Slika 10. Navodnjavanje semenske šećerne repe u proleće

Figure 10. Irrigation of sugar beet crop in spring (Kovačev, 2000)
U našim uslovima navodnjavanje u periodu formiranja i nalivanja

semena (maj–jun) je važan činilac koji bi mogao da ublaži posledice
klimatskih ekstrema koji su u to doba godine gotovo sigurni.
Međurednom kultivacijom i okopavanjem postiže se nekoliko cilje-
va: rahljenje gornjeg površinskog sloja radi uspostavljanja boljeg vod-
no-vazdušnog režima, uništavanje korova itd. (sl. 11).
365
Semenarstvo
Slika 11. Iskultiviran usev semenske šećerne repe u proleće

Figure 11. Cultivated crop of sugar beet in spring (Kovačev, 2004)
U proizvodnji semena šećerne repe period u kome se mere nege
izvode je relativno dug i podeljen na jesenji i prolećni deo.
I u jesenjem i prolećnom periodu međuredna kultivacija je od izu-
zetnog značaja zbog daljeg nesmetanog rasta i razvoja semenske šećerne
repe.
Ogrtanje biljaka pred zimu izvodi se samo ako se semenska šećer-
na repa proizvodi po jednogodišnjem načinu proizvodnje, mada uči-
nak i efikasnost ove agrotehničke mere nije dovoljno poznat i istražen.
Osnovni teoretski zadatak je da se površinski sloj zemljišta nagrne na
glavu repe i time je zaštiti od izmrzavanja. Ovaj cilj se postiže samo ako
je ogrtanje izvedeno kvalitetno. Ukoliko je ova agrotehnička mera ura-
đena nekvalitetno štete mogu biti veće od koristi te se u praksi u pojedi-
nim godinama izostavlja.
Zaštita od korova, štetočina i bolesti
Zaštita od korova (tab. 5) skoro je identična kao i kod industrijske

šećerne repe bez obzira da li se radi o mehaničkom ili hemijskom nači-
nu suzbijanja. Ovde se mora imati u vidu da se zaštiti od korova mora
prići mnogo studioznije, jer je semenska šećerna repa mnogo duže na
polju u poređenju sa industrijskom (Horvat, 1993). Za razliku od dru-
gih okopavina, zbog niskog habitusa, šećerna repa je izložena negativ-
nom uticaju korova naročito u prvom periodu vegetacije. Za postizanje
visokih i stabilnih prinosa korovi se moraju pravovremeno uklanjati.
366
Tabela 5. P reporuka kombinacija herbicida za suzbijanje dominantnih jednogodišnjih

korova u šećernoj repi
Table 5. C
ombination of herbicides recommended for suppresion of dominant annual
weeds in sugar beet (Malidža et al., 2000)
Kombinacije preparata
Kombinacije
i količina
herbicida Vreme primene
Combination and amounts
Combination of Application time
of preparation
herbicides
(l, kg/ha)
Pre setve uz inkorporaciju

+ posle nicanja
Cikloar+Hloridazon (korovi od kotiledona do
Ro-Neet + Pyramin FL (5+4) maksimalno 4 lista)
+Fenmedifam+
+ Betanal AM11 (2,5-3) Before sowig with
Desmedifam incorporation+after emergence
(weeds-cotyledons to
max. 4 leaves)
Pre setve uz inkorporaciju ili

Metolahlor Ili Dime- posle setve a pre nicanja + posle
tenamid + Fenmedi- Dual Gold (1.2-1,4) ili nicanja (korovi od kotiledona do
maksimalno 4 lista)
fam + Desmedifam Ili Frontier 900 EC (1,2-1,4) +
Before sowig with
+ Fenmedifam + Betanal AM11 (2,5-3) ili Regio +
incorporation+ before or
Desmedifam + Actipron (2,53+2) after emergence
Hloridaon (weeds-cotyledons
to max. 4 leaves)

Metolahlor Ili posle setve a pre nicanja + posle
Dimetenamid +
Dual Gold (1.2-1,4) ili Frontier nicanja (korovi od kotiledona do
Fenmedifam + maksimalno 4 lista)
(1,2-1,4) + Pyramin turbo (3)
Desmedifam Ili + Before sowig with
+Betanal AM11 (2,5-3) ili Regio +
Fenmedifam incorporation+ before
Actipron (2,53+2) or after emergence
+ Desmedifam +
Hloridaon (weeds-cotyledons
to max. 4 leaves)

Metolahlor Ili posle setve a pre nicanja + posle
Dimetenamid + nicanja (korovi od kotiledona do
Dual Gold (1.2-1,4) ili Frontier maksimalno 4 lista) + (7–10 dana
Fenmedifam +
900EC (1,2-1,4) + Betanal AM11 posle prethodnog tretiranja)
Desmedifam Ili
(2,5-3+2,5-3) ili Regio + Actipron Before sowig with incorporation
+ Fenmedifam + + before or after emergence
(2,53+2)+(2,5+2)
Desmedifam + (weeds-cotyledons to max. 4
Hloridaon leaves)+(7–10 days after
previous treatment)
367
Semenarstvo
Posle nicanja (korovi od

Fenmedifam + kotiledona do maksimalno 4
Betanal Progress AM (1,5) lista) + posle nicanja (7–10 dana
Desmedifam +
+ Betanal Progress AM(2-2,5) posle prethodnog tretiranja) /
Etofumesat After emergence (weeds-
cotyledons to max. 4 leaves)

kotiledona do maksimalno
Fenmedifam + 4 lista) + posle nicanja
Betanal Progress OF(2-2,5) (7–10 dana posle prethodnog
Desmedifam +
+ Betanal Progress OF(1,5-2) tretiranja)/ After sowig + after
Etofumesat emergence (cotyledons to max. 4
leaves)+(7–10 days after previous
treatment)

Safari 50DF +Betanal +Betanal kotiledona do maksimalno 4 lista)
Metamitron + + posle nicanja (7–10 dana posle
AM11 (2+1,5)
(Fenmedifam + prethodnog tretiranja)/ After
+Goltix 70WG +Betanal AM11
Desmedifam) sowig (weeds-cotyledons to max.
(2+1,5) 4 leaves) + after emergence(7–10
days after previous treatment)

Safari 50DF +Betanal AM11 kotiledona do maksimalno 4 lista)
Triflusulfuron + posle nicanja (7–10 dana posle
(0,03+1,5)
+(Fenmedifam + prethodnog tretiranja)/ After
+ Safari 50WG +Betanal AM11
Desmedifam) sowig (weeds-cotyledons to max.
(0,03+1) 4 leaves) + after emergence(7–10

Triflusulfuron Safari 50DF +Betanal pogress OF kotiledona do maksimalno 4 lista)
+ posle nicanja (7–10 dana posle
+(Fenmedifam (0,03+1)
prethodnog tretiranja)/ After
+ Desmedifam + + Safari 50WG +Betanal progress
sowig (weeds-cotyledons to max.
Etofumesat) OF (0,03+1) 4 leaves) + after emergence(7–10

Triflusulfuron Safari 50DF +Betanal AM+ kotiledona do maksimalno 4 lista)
+ posle nicanja (7–10 dana posle
+(Fenmedifam + Goltix 70WG (0,03+1,7)
prethodnog tretiranja)/ After
Desmedifam) + + Safari 50DF +Betanal + Goltix
sowig (weeds-cotyledons to max.
Metamitron 70WG (0,03+1,7) 4 leaves) + after emergence(7–10
368
Štetočine semenske šećerne repe
Kako korenska tako i semenska šećerna repa ima i čitav niz šte-
točina tokom svih fenofaza razvoja, koje u velikoj meri mogu ugroziti
visoku i stabilnu proizvodnju (sl. 12).
Slika 12. Oštećenje semenske šećerne repe od zemljišnih štetočina

Figure 12. Demage of seed sugar beet by soil pests (Kovačev, 2003)
Program zaštite od štetočina u proizvodnji semenske šećerne repe
počinje izborom parcela sa prostornom i vremenskom izolacijom (6 go-
dina). Na svakoj odabranoj parceli izvode se dva tipa zemljišnih uzorko-
vanja. Prvi tip uzorkovanja zemljišta služi za otkrivanje cisti nematoda,
a drugi tip za prisustvo ostalih štetočina.
Heterodera schachti Schmidit (repina nematoda) je polifagna vrsta koja
napada brojne gajene i korovske biljke iz familije Chenopodiacaea i Brussi-
caceae. Na šećernoj repi može da prouzrokuje gubitke u prinosu od 60 do
80%. Pored vremenske izolacije, glavna mera zaštite je otkrivanje cisti u
zemljištu. U slučaju prisustva istih mora se menjati parcela za proizvodnju
semenske šećerne repe. Hemijske mere borbe su nedovoljno efikasne.
Elateridae (larve skočibuba) i Scarabeidae (larve gundelja i žitnih
pivaca) napadaju mlade tek iznikle biljke i oštećuju korenov sistem bi-
ljaka. Do razvoja 3 para listova prouzrokuju sušenje mladih biljaka i
smanjuju sklop. Ukoliko se ustanovi veći broj od maksimalno dozvo-
ljenog tada se setva obavlja uz primenu granuliranih insekticida u trake
zajedno sa setvom ili tretiranjem semena.
369
Semenarstvo
Noctuidae – Scotia segetum Schiff., Scotia exlamationis i S.ypsilon

Hunf. (larve podgrizajućih sovica) – oštećuju semensku šećernu repu
do razvoja 3 para stalnih listova. Oštećenja nastaju od larvi II generacije.
Štete se manifestuju oštećenjima na listu, tipičnim pregrizanjem lisnih
drški, kao i izgrizanjem korenovog vrata plitko u zemljištu, usled čega
biljke venu i suše se. Intenzivnijem napadu su izložene zakorovljene
parcele.
Chaetochema tibialis Illig. (repin buvač) redovno napada semensku
šećernu repu pri ranoj setvi (krajem jula, a početkom avgusta). Kriti-
čan period je faza kotiledona i prvog para listova. Oštećenje vrši imago,
okruglastim izgrizanjem epidermisa biljaka. Zbog visokih temperatura
u tom periodu intenzitet transpiracije se jako povećava i biljke se suše
ili zaostaju u porastu. U slučaju kada se agrotehničkim (navodnjavanje,
kultiviranje ili okopavanje) merama ne može brzo intervenisati treba
sprovesti hemijsko tretiranje.
Scrobipalpa ocellatella Boyd. (repin moljac) može pojedinih godina
da se javi i na semenskoj šećernoj repi. Obično se intenzivniji napad po-
klapa sa godinom kada je ova štetočina u većem intenzitetu na industrij-
skoj šećernoj repi. Pošto ova štetočina ima 4 do 5 generacija godišnje,
semensku šećernu repu uglavnom napada poslednja generacija u godini
i to onih godina kada je vegetacioni period izrazito sušan. Larve repinog
moljca ubušuju se u lisne drške i najmlađe listove. Takve biljke propada-
ju ili pak formiraju manji broj cvetnih pupoljaka u proleće.
Suzbijanje ove štetočine vrši se folijarnom primenom insekticida,
uz utrošak preko 500 L/ha vode.
Aphis fabae Scopl. (crna repina vaš) i Myzus persiccsa Sulz. (zelena
breskvina vaš) su polifagne štetočine, migriraju na više kultura i imaju
i do 16 generacija godišnje. Na semenskoj šećernoj repi je veoma važno
pratiti naseljavanje useva ovim štetočinama, jer su prenosioci virusnih
bolesti kao što su žutica i mozaik šećerne repe. Hemijske mere borbe se
izvode, ili po ivičnim delovima parcele, ili po celoj površini, a pojedinih
godina potrebno je sprovesti i dva tretiranja.
Microtus arvalis Pall. (poljska voluharica) od sitnih glodara ova šte-
točina napada semensku šećernu repu samo u godinama kada je broj-
nost populacije vioska i na drugim usevima. Poljska voluharica inten-
zivnije naseljava ovaj usev ukoliko se u blizini nalaze lucerišta ili širi
travni pojasevi (akumulacione baze) ili se pak ne vrši oranje okolnih
parcela. Voluharice izgrizaju već dovoljno razvijen koren repe, tako da
370
biljke potpuno propadaju ili masovno naseljavaju trapove korena repe

gde prouzrokuju još veće štete. Na oštećenjima često nastaje i sekundar-
na zaraza drugim parazitima, te se javlja i trulež korena repe. Poljske
voluharice se suzbijaju primenom mamaka.
Bolesti semenske šećerne repe
Plamenjača šećerne repe. Prouzrokovač ove bolesti je Peronospora

farinosa Byf. ili P. schachtii Fuck. Rasprostranjena je u većini zemalja
sveta gde se gaji šećerna repa. Javlja se i na semenskoj i industrijskoj
šećernoj repi. Intenzitet štete je različit i zavisi od izvora infekcije, eko-
loških uslova i stepena osetljivosti gajenih sorata.
Simptomi oboljenja su zaraza mlađeg lišća u rozeti biljaka, zaraženo
lišće zaostaje u porastu i lisne drške su kraće. Lišće postaje bledo zeleno,
deformiše se i uvija prema naličju zadebljava i postaje lako lomljivo. Na
naličju lista obrazuje se karakteristična navlaka od konidiofora i konidi-
je gljive, koja je u početku beličasta, a kasnije prljavo siva do sivoljubi-
časta. Takvo lišće se kasnije suši i uginjava i biva naseljeno saprofitnim
mikroorganizmima usled čega nastaje trulež tkiva. Na jače zaraženim
biljkama ne formira se cvetno stablo.
Pepelnica. Prouzrokovač ove bolesti je Erysiphae betae Vanha

Weltz. i rasprostranjena je u mnogim reonima gajenja šećerne repe u
svetu, ali se intenzivnije javlja u područjima sa aridnijim klimatom. U
proizvodnji semenske šećerne repe pri velikim zarazama može da pro-
uzrokuje gubitak u prinosu od 10 do 15%. Razvoju ovog obligatnog
parazita odgovaraju temperaturni uslovi sa prosekom dnevne tempe-
rature od 20oC i niska relativna vlaga vazduha, tj. duži sušni period. Na
semenskoj šećernoj repi se ne javljaju svake godine intenzivne zaraze
od ove bolesti.
Simptomi oboljenja su sitne beličaste oaze na srednjem listu bilja-
ka, što predstavlja navlaku od epifitne micelije parazita. Navlaka se širi
i zahvata celo lice i naličje lista, naročito starijih i srednjih listova. Na
semenskoj šećernoj repi se pepelnica razvija na stablu i na klubadima
semena. Opadanjem ili spiranjem konidija gljive ostaju nekrotične pege,
tj. mesta infekcije od parazita.
371
Semenarstvo
Hemijske mere suzbijanja protiv ovog oboljenja se sprovode samo

ako je došlo do intenzivnije pojave bolesti u početku razvoja cvetnog
stabla ili se nalaze zaraze i od drugih bolesti tipa pegavosti. Od fungicida
visoka efikasnost se postiže preparatima na bazi: flutriafola, fenarimola,
bitertanola, tridemorfa, propikonazola, varimola, trifosima, flusilazola i
triadimefona.
Pegavost lišća šećerne repe. Prouzrokovač ovog oboljenja je Cer-

cospora beticola Sacc. rasprostranjena je u svim reonima gajenja šećerne
repe u Srbiji. Osetljivost sorte je od velikog značaja za pojavu ovog pa-
razita. Zaraze nastaju pri visokim dnevnim temperaturama, kada noć-
na temperatura nije niža od 12oC, a relativna vlaga vaduha je najmanje
98%, u vreme kad biljke imaju 10 do 15 listova.
Na starijem lišću semenske šećerne repe se javljaju okrugle svetlo-
mrke pege prečnika ≈3 mm, oivičene zonama tkiva svetlocrvenkaste ili
mrkocrvene boje. U centralnom delu pege i sa lica i sa naličja lista for-
mira se karakteristična pepeljasta navlaka od sporonosnih organa gljive.
Listovi sa velikim brojem pega odumiru i suše se. U proleće, zaraze se
šire a mogu se pojaviti (mada ređe) i na cvetnom stablu i semenu.
Ukoliko se uoče jače zaraze na semenskoj šećernoj repi tokom maja,
sprovode se hemijske mere suzbijanja kako bi se sprečio prenos zaraze
na seme i gubitak velike mase listova neophodnih za postizanje visokog
i kvalitetnog prinosa.
Nekrotična žutica – Beet yellows virus – virozna žutica. Često jav-

lja u proizvodnji semenske šećerne repe, ali obično nije epifitotičnih
razmera, od vremena kada se seme proizvodi jednogodišnjim postup-
kom. Glavni izvori zaraze su zaražene samonikle biljke semenske i indu-
strijske repe u polju kao i pojedine korovske vrste. Sa ovih biljaka bolest
se prenosi lisnim vašima. Njavažniji vektori su Myzus persicae i Aphis
fabe u manjoj meri.
Suzbijanjem lisnih vašiju, vektora ovog oboljenja, onemogućava se
širenje bolesti.
372
NAČINI PROIZVODNJE SEMENA
Selekcija i semenarstvo šećerne repe predstavljaju neodvojivu je-

dinstvenu celinu i u svakoj etapi se moraju posmatrati kao jedinstveni
proces. Imajući ovo u vidu proizvodnja semena bez obzira na način,
mora imati za cilj ne samo održavanje već kroz dobar kvalitet semena
povećanje kvantitativnih svojstva sorata ili hibrida (Fedorov, 1979).
Do sada se u Srbiji seme šećerne repe proizvodi na tri načina:
• dvogodišnji,
• jednogodišnji,
• modifikovani dvogodišnji.
Dvogodišnji način proizvodnje semena šećerne repe
Dvogodišnji način proizvodnje semena šećerne repe bio je uglav-

nom dominantan do 60-ih godina prošlog veka i zasnivao se na dvogo-
dišnjoj prirodi šećerne repe kao biljne vrste. Ovaj način je obuhvatao
proizvodnju elitnih sadnica, koji se nije mnogo razlikovao od proizvod-
nje korena šećerne repe, u pogledu rokova setve agrotehnike i zaštite.
Vreme setve može biti identično kao i u proizvodnji industrijske šećerne
repe. Ali zbog visoke cene elite vrlo rana setva smatra se dosta rizičnom
i uglavnom je bila izbegavana. Rizik leži u mogućnosti propadanja use-
va usled izmrzavanja ili napada bolesti, a naročito štetočina u prvoj fazi
razvoja za vreme i posle nicanja useva.
Setva po dvogodišnjem načinu proizvodnje u normalnim agroeko-
loškim uslovima uglavnom se izvodila krajem prve i početkom druge
dekade aprila.
Setva se može obaviti na međurednom razmaku 25, 35, 45, 50 cm u
zavisnosti od rapoložive površine za setvu i mehanizacije. Setva u redu se
vrši na 7–9 cm a dubina setve u zavisnosti od tipa zemlijšta od 2 do 5 cm.
Nega posejane semenske šećerne repe od bolesti, štetočina i korova
vrši se na isti način kao i kod industrijske šećerne repe.
373
Semenarstvo
Vađenje, trapljenje i čuvanje sadnica
Vađenje i trapljenje sadnica treba obaviti u vremenu kada se srednja

dnevna temperatura spusti ispod 10oC. U našim reonima proizvodnje
semena ove temperature ostvaruju se krajem oktobra i početkom no-
vembra meseca. Na ovoj i nižim temperaturama povađena repa lakše se
čuva u trapovima ili komorama za čuvanje korena.
Sadnice šećerne repe se vade na više načina: ručno, plugovima ili
vadilicama, tj. specijalno adaptiranim konbajnima za vađenje industrij-
ske šećerne repe.
Sa izvađenih repa se odstranjuje zemlja i otklanja lišće odsecanjem
1–2 cm od vegetacione kupe (glave repe) (sl. 13).
Slika 13. Sadnice šećerne repe pripremljene za čuvanje preko zime

Figure 13. Sugar beet stecling prepared for overwintering (Kovačev, 2000)
Ovako pripremljena repa se čuva preko zime u trapovima, hladnim
komorama ili improvizovanim skladištima gde se može regulisati tem-
peratura i relativna vlažnost vazduha.
Ako se repa čuva u trapovima u zemljištu, njih treba orjentisati u
pravcu sever–jug zbog dominantnih vetrova tokom zime. Trapovi tre-
ba da su na ocednim i visokim terenima. U trapovima se postavljaju
horizontalni i vertikalni ventilatori. Izvađene odabrane zdrave sadnice
postavljaju se u trap i zatrpavaju plitkim slojem zemljišta, što ima za
cilj da spreči gubljenje vode iz repe a istovremeno da omogući izlazak
374
toplog vazduha duž celog trapa. Kada počnu mrazevi i noćne tempe-
rature se spuste ispod 0oC pristupa se konačnom pokrivanju repe što
znači da se zemlja nabacuje u osnovi trapa 30–35 cm a na vrh 25–30
cm. Ovako utrapljena repa se tokom zimskog perioda mora kontrolisa-
ti 3–4 puta nedeljno. Temperatura u trapovima treba da se kreće od 2
do 7oC. U slučaju porasta ili pada temperature izvan ovog opsega treba
intervenisati ili rashlađivanjem, otvaranjem horizontalnih i vertikalnih
ventilatora ili zagrevanjem, kada se ventilatori zatvaraju.
Čuvanje, vađenje i rasađivanje biljaka po dvogodišnjem načinu pro-
izvodnje zbog identičnog procesa biće opisan u delu koji obrađuje mo-
difikovani dvogodišnji način proizvodnje.
Jednogodišnji način proizvodnje semena šećerne repe
Jednogodišnji način proizvodnje semena šećerne repe novijeg je da-

tuma i temelji se na saznanjima da se proizvodni ciklus u trajanju od jed-
ne godine, može primeniti u praktično svim agroekološkim područjima
Srbije. Kod ovog načina proizvodnje setva se vrši krajem avgusta pa do
početka septembra meseca. Mlade biljke šećerne repe rastu i razvijaju se
u zavisnosti od ekoloških uslova do novembra ili početkom decembra, i
preko zime ostaju na polju, gde prolaze fazu foto i termalne indukcije (ja-
rovizacija) koja je neophodna da bi se u proleće naredne godine obrazova-
lo seme. Ovakav vid proizvodnje ima veliki broj prednosti ali i nedostata-
ka. Prednosti ovakve proizvodnje semena su višestruke. Osnovno je da su
troškovi proizvodnje znatno manji, a prinosi semena sa jedinice površine
su identični ili viši od dvogodišnjeg ili modifikovanog dvogodišnjeg na-
čina. Prednosti jednogodišnjeg načina proizvodnje semena šećerne repe,
koja je poprimila oblike savremene tehnologije, gde ekonomski elementi
uglavnom imaju presudnu ulogu, uticali su da se seme šećerne repe dese-
tak godina u Srbiji uglavnom proizvodilo ovim načinom.
Zbog evidentnih i realno uočljivih promena klimatskih faktora u
poslednjoj dekadi, jednogodišnji način proizvodnje semena šećerne
repe postao je sve rizičniji i nesigurniji. Zbog relativno suvih i hladnih
zima veći deo proizvodnje tokom zimskog ili prolećnog perioda izmr-
zava (sl. 14), što direktno utiče na nesigurnost obezbeđenja dovoljnih
količina kvalitetnog semena za setvu.
375
Semenarstvo
Slika 14. Izmrzao usev semenske šećerne repe

Figure 14. Winterkilling of sugar beet seed crop (Kovačev, 2002)
Kao predusev kod jednogodišnjeg načina proizvodnje uglavnom

se koriste strnine ili leguminoze koje se rano ubiraju sa polja, tako da
ostaje dosta vremena za osnovnu obradu i pedsetvenu pripremu. Zbog
suvog i toplog avgusta kada se vrši setva u većini godina ograničavajući
faktor za nicanje je nedostatak dovoljnih količina padavina, što znači da
je za ovakvu proizvodnju neophodno navodnjavanje. Navodnjavanje se
vrši u zavisnosti od uslova do momenta nicanja šećerne repe. U našim
ekološkim uslovima mlada semenska šećerna repa treba u zimu da uđe
sa 4–8 parova dobro razvijenih listova, jer je u toj fazi najotpornija pre-
ma niskim temperaturama (sl. 15).
Slika 15. Semenska šećerna repa pred zimski period

Figure 15. Sugar beet seed crop before winter (Kovačev, 2003)
376
Setva se uglavnom vrši kao i industrijska repa na 50 cm između

redova i 7–9 cm u redu. Gušća populacija zbog specifičnih mikrokli-
matskih uslova obezbeđuje bolje prezimljavanje semenske šećerne repe.
Kasno u jesen repa se nagrne tako da 2/3 listova ostane slobodno. Pored
ovog, zimi treba semensku šećernu repu zaštititi od glodara.
Rano u proleće vrši se prihranjivanje i drljanje semenske šećerne
repe poprečno na redove da bi se repa oslobodila od zemljišta. Za vreme
vegetacije vrši se zaštita od korova bolesti i štetočina.
Šećerna repa iz jesenje setve u proleće vrlo rano počinje sa vegetaci-
jom i brže raste i razvija se od rasađene repe. Pošto ostaje na mestu sa već
oformljenim dubokim korenovim sistemom, bolje koristi vlagu i hranlji-
ve materije iz dubljih slojeva u odnosu na semensku repu koja je rasađena.
Žetva i vršidba semena identična je kao i kod dvogodišnjeg načina.
Modifikovani dvogodišnji način

proizvodnje semena šećerne repe
Modifikovani dvogodišnji način proizvodnje temelji se na dvogo-

dišnjoj prirodi šećerne repe, što znači da je za proizvodnju semena po-
trebno dve godine (Kovačev i Radišić, 1993). U prvoj godini proizvodi
se koren – sadnice. Proizvodnja sadnica vrši se na način i uz primenu
istih agrotehničkih mera i mera zaštite, kao i u proizvodnji industij-
ske šećerne repe. Vreme setve i norme semena po jedinici površine u
mnogome se razlikuju.
Vreme setve može biti vrlo različito a uglavnom zavisi od opremlje-
nosti proizvođača. Kod proizvođača koji nemaju mogućnost navodnja-
vanja vreme setve može biti krajem maja ili početkom juna. Na povr-
šinama koje su pripremljene i ostavljene za ovakvu proizvodnju setva
se vrši posle obilnih padavina koje treba da obezbede sigurno i brzo
nicanje. Kod proizvođača koji poseduju dobre i moderne sisteme za na-
vodnjavanje i koji ne zavise od ekoloških uslova, setva može da se obavi i
posle žetve ranog povrća ili strnina (ječam) krajem juna i početkom jula
meseca uz obavezno navodnjavanje.
Bez obzira da li će se proizvodnja sadnica vršiti sa ili bez navod-
njavanja broj i pravilan raspored biljaka po jedinici površine je od ve-
likog značaja.
377
Semenarstvo
Imajući u vidu i poštujući semenske kvalitete elite, setva se može iz-

vršiti istim mašinama sa kojima sejemo industrijsku šećernu repu s tim,
da treba planirati da usev pred vađenje i trapljenje treba da ima 200–250
hiljada biljaka po hektaru.
Broj biljaka je vrlo bitan jer je cilj proizvesti veliki broj sadnica po je-
dinici površine, koje će se na proleće rasaditi na nekoliko puta veću povr-
šinu. Pravilan raspored biljaka je takođe jedan od preduslova za dobijanje
zadovoljavajuće i za rasađivanje veoma bitne ujednačenosti sadnica.
U toku celog perioda vegetacije, nega useva elitnih sadnica vrši se
na isti način kao i kod industrijske repe. Kod ovakve veoma skupe i
akumulativne proizvodnje, mere borbe protiv korova, bolesti i štetočina
moraju se u potpunosti ispoštovati.
Vađenje, trapljenje i čuvanje sadnica tokom zime
Vađenje i trapljenje sadnica treba vršiti u vremenu kada su srednje

dnevne temperature vazduha niže od 10oC. U našim ekološkim uslo-
vima obično se to dešava u novembru mesecu. Sadnice se mogu vaditi
na više načina: ručno, običnim plugom (skine se plužna daska i crtalo),
ili pak sa vadilicama sa kojima se vadi industrijska repa uz neophodne
adaptacije i mere opreza. Sa izvađenih repa zemlja se očisti i otresa a
glava (sa lišćem dužine 1–2 cm) ne sme biti povređena. Ako mogućnosti
dozvoljavaju pre trapljenja od velike koristi bi bilo odbacivanje atipičnih
biljaka, bolesnih i jače oštećenih sadnica koje mogu biti izvor infekcije.
Čuvanje sadnica preko zime može biti u trapovima na nekoliko na-
čina (sl. 16) ili pak u specijalnim komorama sa mogućnošću regulacije
temperature i vlažnosti vazduha (sl. 17).
Kod oba načina čuvanja korena osnovni cilj je sačuvati repu tokom
zime i obezbediti joj uslove pod kojima će se jarovizacija nesmetano
odvijati. Optimalni uslovi za jarovizaciju, bez obzira da li se repa čuva
u trapu ili za tu svrhu izgrađenim komorama su, 2–4oC i relativna vlaž-
nost vazduha preko 90%. Unošenjem repe u trapove ili komore za ja-
rovizaciju koren repe ne prekida svoju životnu aktivnost već se samo
menjaju uslovi života. U korenu se smanjuje sadržaj vlage, a povećava
sadržaj suve materije i intenzitet disanja. Od očuvanosti sadnica tokom
zime i jarovizacije zavisi uspeh proizvodnje semena.
378
Drugi sloj zemlje (20 cm)

The second soil layer (20)
Prvi sloj zemlje (10)
The first soil layer (10)
Površina zemlje
Soil surface
Vertikalna ventilacija
Vertical ventilation
Drugi sloj zemlje (20 cm)
The second soil layer (20)
Prvi sloj zemlje (10)
The first soil layer (10)
Površina zemlje
50 cm
Soil surface
Horizontalna ventilacija
Horizontal ventilation
Sloj zemlje 20 cm
Soil layer 20 cm
Površina zemlje
Soil surface
50 cm
1m
Slika 16. Trap za čuvanje šećerne repe

Figure 16. Clamp for sugar beet keeping
379
Semenarstvo
Slika 17. Komora za čuvanje sadnica u toku zime

Figure 17. Chamber for seedling keeping during the winter (Kovačev, 2004)
Neadekvatno i nestručno čuvanje sadnica dovodi do smanjenja rod-

nosti ili do pojave velikog broja „tvrdoglavaca” tj. repa koje ni u drugoj
godini vegetacije ne obrazuju cvetonosno stablo i cvet već samo lisnu
masu, što drastično smanjuje prinos semena po jedinici površine.
Druga godina – proizvodnja semena
Osnovni preduslov za planiranje površina za rasađivanje sadnica

šećerne repe predstavlja poznavanje broja utrapljenih biljaka i valjanost
prezimljavanja. Kod raznih Evropskih država koeficijent razmnožava-
nja i veličine sadnica koje se proizvode, čuvaju tokom zime i rasađuju
uglavnom se razlikuju (tab. 6). Različitost u najvećoj meri uslovljavaju
agroekološki uslovi pojedinih država.
Plodored, priprema zemljišta i đubrenje za sadnice koje će se rasa-
đivati ne bi trebalo da se razlikuju od proizvodnje korena i proizvodnje
semena šećerne repe po jednogodišnjem načinu. Veoma je bitno zna-
ti, da semenjača reaguje pozitivno na povećane količine kalijumovih i
fosfornih đubriva. Preporučeni odnos N=1, P2O5=1, K2O=1,2 hraniva,
nešto je izmenjen od onoga što se preporučuje za proizvodnju korena.
Povećana doza fosfora povoljno utiče na zdravestveno stanje semenjače
380
i kvalitet semena, a u isto vreme ubrzava dozrevanje semena što je za

ovaj način proizvodnje od velike koristi. Presađena repa kasnije sazreva
za oko 10-ak dana u odnosu na semenjaču iz direktne setve.
Tabela 6. P rosečna masa korena i koeficijent razmnožavanja pri proizvodnji semena

šećerne repe modifikovanim dvogodišnjim načinom
Table 6. A
verage root weight and propagation coefficient in sugar beet seed
production by modified two year mean (Dobrotvorceva, 1975)
Pokazatelj / Indicator
Država/
Country Masa korena/ Koeficijent razmnožavanja/
Root weight (g) Propagation coefficient
Holandija/Netherland 80–200 1:10

Švedska/Sweden 50–130 1:6
Belgija/Belgium 40–300 1:7
Nemačka/Germany 20–200 1:8
Austrija/Austria 20–140 1:6
Čehoslovačka 80–150 1:6
Chehoslovakia
Francuska/France ~100 1:12
Engleska/England 15–20 1:10
Italija/Italy 40–50 1:8
Španija/Spain 40–80 1:6
Turska/Turkey 100–200 1:9
Jugoslavija/Yugoslavia 50–400 1:4
Klasiranje sadnica
Poželjno je da se pored rasađivanja izvrši klasiranje sadnica po ve-

ličini u dve do tri grupe, a naročito ako se rasađivanje vrši mašinski. Pri
klasiranju ili pri vađenju iz trapa treba odbaciti sve repe koje su trule,
izmrzle, atipično obojene, a takođe potkratiti repe koje su suviše duge,
zbog lakšeg i kvalitetnijeg rasađivanja.
381
Semenarstvo
Vreme, način i gustina rasađivanja sadnica
Vreme rasađivanja je veoma važno za dobru i kvalitetnu proizvod-

nju semena po modifikovanom dvogodišnjem načinu. Sadnju treba iz-
vršiti što je moguće ranije u proleće, čim to omoguće vremenske prilike i
u što je moguće kraćem vremenskom roku (Porubsky et al., 2001). Rano
rasađivanje omogućava bržu i lakšu adaptaciju sadnica na ponovo nove
uslove, bolje korišćenje zimske vlage, bolje primanje, brže ožiljavanje i
brži početak obrazovanja prvo vegetativnih, a zatim i reproduktivnih
organa (tab. 7).
Tabela 7. Uticaj roka rasađivanja sadnica na prinos, energiju klijanja i klijavost

semena šećerne repe
Table 7. I nfluence of stecling seeding on yield, germination energy and seed
germination of sugar beet (Kovačević and Radišić, 1968)
Rok Prinos Energija klijanja Klijavost

rasađivanja Godina semena Germination Germina-
Date of Year Seed yield energy tion
replaning (t/ha) (%) (%)
1965 3,36 96 97
1966 2,49 86 87
I 1967 3,63 86 91
X 3,16 89 92
1965 2,49 84 86
1966 3,01 94 95
II 1967 3,12 76 86
X 2,87 84 89
1965 2,28 94 96
1966 2,54 79 86
III 2,32 84 87
1967
X 2,38 86 89
382
Postoje različiti načini rasađivanja: ručno, plugom, otvaranje braz-

dica raznim adaptiranim oruđima ili poluautomatskim sadilicama.
Osnovno je da sadnica šećerne repe bude pravilno rasađena. To znači,
da se sadnice rasađuju toliko duboko da im vrh glave dođe u ravni sa
površinom zemlje, da imaju dobar kontakt sa zemljištem i da se glava
korena pokrije sa 2–3 cm sitne zemlje. Ovako rasađene sadnice se brzo
i lako primaju, brzo obrazuju lisnu rozetu i cvetonosne grane (sl. 18).
Površina zemlje
Soil surface
2-3 cm
A B
Slika18. Rasađivanje sadnica šećerne repe A – pravilno, B – nepravilno

Figure 18. Replanting of sugar beet steclings A – regular, B – irregular
Suviše plitka ili suviše duboka sadnja ima čitav niz nedostataka.
Pri suviše plitkoj sadnji, kada se glava korena nalazi iznad nivoa zemlje
može doći do izmrzavanja zbog kasnih prolećnih mrazeva, oštećenja
od glodara, sušenja glave, tj. pupoljaka (sunce i vetar) kao i izvaljiva-
nju biljaka kasnije u vegetaciji zbog nedovoljne dubine korena. Duboka
sadnja takođe ima svoje negativne posledice, jer sadnice veoma teško i
sporo izlaze na površinu i pri tome se nepotrebno iscrpljuju, što dovodi
do produženja vegetacije i smanjenja prinosa semena.
Gustina rasađivanja, tj. sklop biljaka po jedinici površine kao i kod
drugih gajenih biljaka i kod proizvodnje semena šećerne repe ima važnu
ulogu. Dok se seme šećerne repe proizvodilo isključivo po dvogodišnjem
načinu, uobičajeno je bilo rasađivanje na rastojanje 60 x 40 cm za sitni-
je sadnice, tj. 60 x 50 za krupnije. Broj biljaka po hektaru od 33000 do
41000 mogao je da obezbedi vrlo solidne prinose. Bornaschauer (1959),
383
Semenarstvo
ističe da gotovo identične prinose postižu sa sklopom od 40, 50 i 60 hi-

ljada biljaka po hektaru. Pri svemu ovome mora se naći najoptimalniji
kompromis između broja biljaka po jedinici površine, koeficijenta raz-
množavanja i finansijskog ulaganja za korištenu elitu. Ako je cilj da cenu
koštanja elite, koja je za naše prilike veoma skupa, najviše kod stranih
sorata, maksimalno snizimo nešto manji broj biljaka po jedinici površi-
ne bilo bi od koristi, ali pri tom se mora imati u vidu do koje granice to
sniženje može ići, da ne bi dovelo u pitanje ekonomičnost proizvodnje
zbog smanjenog prinosa po jedinici površine. Uvođenjem ovakvog vida
proizvodnje na većim i značajnijim površinama mora se uzeti u obzir
već postojeća mehanizacija. Imajući u vidu sve napred izneto, u našim
uslovima rasađivanje se vrši na 70 x 35 cm ili 70 x 40 cm što obezbeđuje
40,1 hiljadu, tj. 35,7 hiljada biljaka po hektaru. Ovaj broj biljaka, uz pret-
postavku da će u toku vegetacije doći do propadanja 10–15% biljaka, sa
sigurnošću se može tvrditi da može da obezbedi visok prinos semena
sa dobrim semenskim karakteristikama, a koji će istovremeno biti eko-
nomski prihvatljiv (tab. 8).
Tabela 8. U ticaj vegetacionog prostora na prinos semena šećerne repe
Table 8. I nfluence of vegetative space on sugar beet seed production
(Kovačević and Radišić, 1968)
Vegetacioni Broj Prinos semena/

Razmak/ prostor/ biljaka/ Seed yield (t/ha)
Spacing Vegetative Number of
(cm) space plants Godina/Year
(cm2) (000/ha) X
1959 1960 1961
60 x 40 2400 42 3,96 3,98 3,05 3,52

60 x 60 3600 28 3,67 3,67 3,78 3,22
70 x 40 2800 36 3,75 3,75 2,85 3,25
70 x 60 4200 24 3,50 3,50 2,55 3,02
Pored roka rasađivanja i vegetacionog prostora i masa sadnica

može da utiče na prinos semena (tab. 9). Pošto su rezultati istraživanja
kod raznih autora kontradiktorni, ovom prilikom ih nećemo komenta-
risati.
384
Tabela 9. Uticaj mase sadnica na prinos semena (t/ha)

Table 9. Influence of stecling weight on seed yield (t/ha) (Kovačević and Radišić, 1968)
Masa sadnica/Stecling weight (g)

Godina/Year
50–150 150–250 250–350 350–650 800–1000
1967 2,25 2,49 3,21 3,71 5,36

1968 2,78 2,84 3,20 3,61 4,54
1969 3,55 4,58 4,60 4,85 5,62
X 2,86 3,27 3,67 4,06 5,17
Nega useva od momenta rasađivanja pa do vršidbe u mnogome

se ne razlikuje od nege useva po jednogodišnjem načinu proizvodnje.
U sušnim godinama navodnjavanje semenjače, koja je rasađivana, može
da obezbedi i do 40% povećanja prinosa, zbog toga što je korenov sistem
kod ovakvog načina proizvodnje relativno plitak, raspoređen u velikoj
meri u oraničnom sloju i semenjača se loše suprotstavlja nedostatku
vode. Žetva, vršidba, čuvanje semena i sve ostale radnje sa semenom se
ne razlikuju od drugih načina proizvodnje.
385
Semenarstvo
KONTROLA PROIZVODNJE SEMENA
Kao i kod proizvodnje semena drugih gajenih biljaka kontrola proi-

zvodnog procesa i poštovanje propisanih zakonskih regulativa pretstav-
lja vrlo važnu kariku u proizvodnji semena šećerne repe.
Površina koja je odabrana za proizvodnju semena šećerne repe kao
i sama proizvodnja mora ispunjavati vrlo stroge uslove koji su specifični
za šećernu repu.
Specifičnosti uslova proizvodnje uglavnom se odnose na nekoliko
aspekata proizvodnje:
– adekvatan plodored,
– poštovanje minimalne izolacije i
– ujednačenost, homogenost materijala.
Kontrolu navedenih uslova vrše ovlašćene stručne osobe koje na
kraju proizvodnog ciklusa izdaju uverenje o priznavanju semenskog
useva. Uverenje se izdaje na osnovu nekoliko zapisnika o stručnoj i
zdravstvenoj kontroli. Minimalni broj kontrola u proizvodnji semena
šećerne repe je tri. Prvi pregled vrši se posle nicanja useva. U zavisno-
sti od načina proizvodnje (jednogodišnji, dvogodišnji ili modifikovani
dvogodišnji) prvi pregled obavlja se u različitom vremenskom periodu.
Pri prvom pregledu pažnju treba usmeriti na poštovanje plodoreda
i prisustvo samoniklih biljaka između redova, jer se samonikle biljke u
tom periodu najlakše zapažaju. Drugi pregled vrši se u maju i tada se
kontroliše ujednačenost, faza razvoja i zakorovljenost, prisustvo bolesti
i štetočina. Treći pregled vrši se na kraju punog cvetanja krajem juna u
cilju kontrole prisustva lisnih vašiju, genetičke čistoće majčinske kom-
ponente i oprašivača, zdravstvenog stanja i procene rodnosti useva.
Prostorna izolacija se posebno kontroliše pošto se u ovom momen-
tu kao majčinske komponente koriste muško sterilne linije ili populacije
uske genetičke osnove.
Potrebna prostorna izolacija između semenske šećerne repe i se-
menskih useva iz roda Beta (stočna repa, cvekla, blitva) treba da bude
minimum 3000 m. Pored toga prostorna izolacija potrebno je da bude
386
između dve sorte specijalno ako se radi o sortama različite genetičke

osnove ili ploidnog sastava.
Između semenske proizvodnje i proizvodnje industrijske šećerne
repe takođe po pravilu mora da postoji prostorna izolacija zbog pojave
bolesti i štetočina, a naročito ako se u industrijskoj repi pojavljuju pro-
raslice koje u nekim godinama mogu cvetati u isto vreme kao i semen-
ska šećerna repa. Pojava istovremenog cvetanja proraslica i semenske
šećerne repe može usloviti nekontrolisanu oplodnju i time direktno uti-
cati na genetičku čistoću hibridne sorte. Ukoliko ne postoji mogućnost
nekontrolisane oplodnje između proraslica iz industrijske šećerne repe i
semenske šećerne repe, prostorna izolacija između ove dve proizvodnje
nije faktor zbog kojeg treba isključti iz proizvodnje semensku šećernu
repu.
387
Semenarstvo
ŽETVA I VRŠIDBA SEMENA
Određivanje pravovremenog roka žetve jedan je od vrlo bitnih fak-

tora u procesu kvalitetne proizvodnje semena šećerne repe. Prinos i
kvalitet semena šećerne repe zavisi od pravovremenog momenta žetve.
Neravnomerno i sukcesivno sazrevanje semena šećerne repe dodatno
otežava određivanje pravog momenta izvođenja žetve (sl. 19).
Slika 19. Usev semenske šećerne repe pred žetvu

Figure 19. Sugar beet seed crop before harvesting (Kovačev, 2002)
Prvi znaci sazrevanja semena šećerne repe ispoljavaju se u promeni

boje semena od svetlozelene do svetlobraon ili bledožute boje. Žetva
treba da počne kada seme na pojedinačnim biljkama poprimi svetlo-
braon boju, dok bočne grane menjaju boju od zelene do žute. Pojava
brašnavosti endosperma u klubetu na većini biljaka najbolji je pokaza-
telj za određivanje optimalnog roka žetve. Prerana žetva može da dove-
de do smanjenja energije klijavosti i klijanja, dok zakasnela žetva skoro
po pravilu utiče na smanjenje prinosa i klijavosti (Kastori et al., 1996)
usled velikog osipanja najkvalitetnijeg semena (sl. 20).
388
Slika 20. Osuto i poniklo seme šećene repe usled zakasnele žetve
Figure 20. Scatterd and germinated sugar beet seed because of delayed
(Kovačev, 2004)
Žetva semenske šećerne repe u našim uslovima počinje uglavnom u
prvoj polovini jula meseca. Način žetve je po pravilu dvofazni i zavisi u
prvom redu od raspoložive radne snage i mehanizacije.
U zavisnosti od raspoložive mehanizacije žetva se može vršiti na
sledeće načine:
– ručno košenje i odlaganje biljaka u kupice, a kombajniranje se vrši
adaptiranim kombajnom (sl. 21),
Slika 21. Ručna žetva semenske šećerne repe

Figure 21. Hand harvest of sugar beet seed crop (Kovačev, 2004)
389
Semenarstvo
– košenje samohodnim kosačicama i ostavljanje semenjače u otko-

sima ili ručno slaganje u kupice,
– košenje sa specijalnim kosačicama (laverda ili heston) i odlaganje
u otkosima (sl. 22) i
– direktno kombajniranje useva posle izvršene defolijacije sa nekim
od hemijskih preparata.
Slika 22. Pokošena semenska šećerna repa specijalnim kosačicama

Figure 22. Mowend sugar beet seed crop with special mower (Kovačev, 2000)
Svaki od ova četiri načina žetve ima kako svoje dobre tako i loše
strane. Kako kod nas tako i u Evropi uglavnom se koristi dvofazni način
žetve i vršidbe. Vršidba semena šećerne repe vrši se kombajnima kada
se vlažnost semena spusti na 18–20% ili niže. Pri vršidbi na kombajnima
se koriste specijalni uređaji (pick up) koji podižu semenjaču iz otkosa ili
se osušeni snopovi ili rukoveti, a ponekad i semenjača iz otkosa ručno
ubacuju u kombajn.
Ovršeno seme bez obzira na način košenja i vršidbe u većini godina
sadrži veći procenat vlage, tako da ga je potrebno pre skladištenja dosušiti.
Nakon vršidbe seme se donosi u doradni centar gde se prvo grubo
očisti kroz prečistač velikog kapaciteta. Ovom operacijom odstranjuje
se jako sitno seme, delovi stabla i lista, prašina i druge organske i neor-
ganke primese. Ako je potrebno, posle prečistača seme se upućuje na
dodatno sušenje toplim ili hladnim vazduhom što zavisi od vlažnosti
semena. Vlagu semena potrebno je u što kraćem vremenskom periodu
spustitit na 12–13% i posle toga ga skladištiti.
390
OPLEMENJIVANJE ŠEĆERNE REPE
Smatra se da je šećerna repa Beta vulgaris L. jedna od najproduktiv-

nijih gajenih biljaka u severnim agroekološkim uslovima gajenja, i da ju
je u pravom smislu te reči stvorila nauka (Fisher, 1989). Ona je jedna od
najmlađih „glavnih” gajenih biljaka, koja se za proizvodnju šećera nije
gajila u praistorijsko vreme. Istorija gajenja i korišćenja datira od pre
samo 250 godina.
Koristeći saznanja do kojih je došla fundamentalna nauka tokom
proteklih 250 godina rada na genetici (Kovačev, 1992) i oplemenjivanju
šećerne repe, mnogo češće nego kod drugih gajenih biljaka u potpuno-
sti je menjana genetička kompozicija gajenih sorti. U zadnjih nekoliko
dekada proizvođači šećerne repe imali su prilike da se suoče s velikim
promenama u načinu gajenja ove industrijske biljke. Promene su uglav-
nom doprinele povećanju ekonomičnosti proizvodnje, a takođe se po-
većavao genetički potencijal rodnosti.
Šta je sve poboljšano u oplemenjivanju i proizvodnji šećerne repe
od početka gajenja do danas?
Nemački hemičar Andreas Marggraf je 1747. godine ustanovio da
je šećer iz repe identičan šećeru iz šećerne trske, da se može ekstraho-
vati i koristiti u ishrani. Pedeset godina kasnije Franc Achar, učenik
Marggrafa, razradio je komercijalni metod za ekstrakciju šećera iz repe.
Ta istraživanja su dovela i do otvaranja prve fabrike šećera 1801. godine.
Metodom masovne selekcije stvorena je bela šleska repa, koja je imala
5–7% šećera, s mogućnošću ekstrakcije samo polovine od ove količine.
Veliki napredak u povećanju prinosa korena i sadržaja šećera kod šećer-
ne repe nastao je kada je Vilmorin 1850. godine u Francuskoj uveo novu
metodu selekcije, progeni test, koja je obuhvatila individualnu i masov-
nu analizu korena polarimetrom na sadržaj šećera, proveravajući po-
tomstva u narednim generacijama. Na taj način stvorene su sorte sa oko
13–17% šećera. Smatra se da su te sorte poslužile kao ishodni materijal
za sve do sada stvorene. Stalnim odabiranjem superiornih genotipova,
391
Semenarstvo
planskom hibridizacijom i rekombinacijama poželjnih osobina, stvore-

ne su prve sortne populacije šećerne repe, koje su po svojim osobinama
prevazilazile rodonačelnike iz kojih su nastale.
Sledeći krupan korak u poboljšanju proizvodnih svojstava šećerne
repe je fenomen poliploidije. Iako tetraplodi dobijeni primenom kolhi-
cina nisu bili bolji od ishodnog diploidnog materijala, triploidi, dobijeni
ukrštanjem diploida i tetraploida, po svojim proizvodnim karakteristi-
kama prevazilaze oba roditelja.
Dalji napredak u proizvodnji šećerne repe postignut je kada su Bor-
donos i Savitski u SSSR 1934. i Savitski u SAD 1950. godine pronašli
monogermno seme u multigernim populacijama. Pojava i stabilizaci-
ja monogermnosti, koja je genetski kontrolisana (jedan recesivan gen),
omogućila je uvođenje potpune mehanizacije u proizvodnji, sa mini-
malnim učešćem ručnog rada. Upravo iz tog razloga monogermne sorte
su brzo prihvaćene u proizvodnji, iako u prvo vreme neke od njih, kako
po proizvodnim tako i po tehnološkim osobinama, nisu bile na nivou
multigermnih anizoploidnih sorti.
Koristeći pozitivno iskustvo selekcionara kukuruza u kreiranju hi-
brida, selekcionari šećerne repe pokušali su da stvore hibride i kod še-
ćerne repe. Pošto je šećerna repa tipična stranooplodna biljka sa dvopol-
nim cvetovima, da bi se mogli stvoriti hibridi bilo je neophodno da dođe
do otkrića podesnog izvora muške sterilnosti. Do sada su kod šećerne
repe otkrivena dva osnovna tipa muške sterilnosti, citoplazmatsko-nu-
klearna i nuklearna (Oven, 1954). Muška sterilnost koja kombinuje ci-
toplazmatske i nuklearne faktore jedino je podesna za stvaranje hibrida,
jer se na ovaj način, uzimajući seme sa majčinskih komponenti, može
dobiti 100% hibridno potomstvo. Na taj način, koristeći razne metode
selekcije, gene za kontrolu monogermnosti i muške sterilnosti i fenomen
poliploidije, kreirani su današnji monogermni hibridi koji su u znat-
noj meri povećali produktivnost i ekonomičnost gajenja šećerne repe.
Problem povećanja genetskog potencijla rodnosti kod šećerne repe
je stalno prisutan, i stalni je zadatak oplemenjivača, gentičara, fiziologa,
biohemičara i dr.
392
Mogućnosti daljeg povećanja

genetičkog potencijala rodnosti
Poboljšanje poljske klijavosti
Produženje vegetacije kod šećerne repe dovodi do povećanja uku-

pne biomase, jer je dužina vegetacije u pozitivnoj korelaciji s prinosom
korena, a u nekim slučajevima i sa sadržajem šećera. Produženje pe-
rioda vegetacije može se indirektno postići na dva načina: selekcijom
genotipova koji imaju osobinu klijavosti na nižim temperaturama, ili
selekcijom genotipova sa visokom energijom klijanja.
Otpornost prema prorastanju
U slučaju rane setve ili hladnog proleća, što je slučaj kod nas, visoka
tolerantnost prema prorastanju je neophodna. Zahvaljujući kvantitativ-
noj genetičkoj osnovi otpornosti prema prorstanju, svaki od roditelja
budućeg hibrida unosi različite i komplementarne gene. U ograničenim
dozama ti geni ne mogu da spreče prorastanje, ali u duplim ili trostru-
kim dozama (triploidni hibridi) oni daju visoku tolerantnost prema
prorastanju, čak i u slučajevima jesenje i zimske setve u području medi-
terana i Kaliforniji.
Povećanje sadržaja šećera
Sa sadašnjim nivoom znanja i razvoja teoretskih i praktičnih sazna-

nja, najmanja mogućnost značajnog povećanja genetičkog potencijala na-
lazi se kod sadržaja šećera. Značajnije povećanje sadržaja šećera moguće
je ostvariti jedino zamenom saharoze u neke druge šećere. Selekcija geno-
tipova koji imaju mogućnost vrlo brze sinteze i akumulacije šećera u ko-
ren, sinteze šećera u stresnim uslovima spoljne sredine zaslužuju pažnju.
Promena žetvenog indeksa i povećanje akceptor asimilata
Šećerna repa u toku vegetacije stvara veliki broj listova na čije se

obrazovanje troši dosta hranljivih materija iz korena. Istraživanja velikog
393
Semenarstvo
broja autora ukazuju da repa može da ostvari visok prinos sa samo 6–8
pari listova. Noviji hibridi, koji su namenjeni vrlo intenzivnoj proizvod-
nji i agrotehnici, poseduju tu osobinu i po potencijalu rodnosti prema-
šuju dosadašnje hibride.
Izmena položaja listova
Kod gajenih biljaka, koje se gaje u gustim populacijama, usprav-

ni (erektofilni) položaj lista može da ima presudnu ulogu u poveća-
nju potencijala rodnosti. Uspravni položaj listova ima prednost nad
položenim ili horizontalnim položajem, zbog boljeg prodiranja sve-
tlosti, a samim tim se povećava produktivnost fotosinteze. Uspravan
položaj lista ne osigurava istovremeno i superiornost u proizvodnim
osobinama. Novija istraživanja o položaju lista govore da prvi listovi
kod šećerne repe treba da zauzmu horizontalni položaj, sa naboranim
liskama i što kraćim lisnim drškama. Listovi srednje starosti bi treba-
lo da zauzmu uspravan položaj sa dužim lisnim drškama, po obliku
izduženi, i najzad, najmađi listovi bi treblao da zauzmu horizontalni
položaj (Sarić, 1981).
Promena oblika korena
Mnogi istraživači su istakli da koren šećerne repe može, i treba, da

pretrpi značajnu izmenu oblika u cilju povećanja genetskog potencijala
za prinos, ili povećanja ekonomičnosti proizvodnje. U cilju povećanja
potencijala za prinos koren šećerne repe treba da se postepeno tran-
sformiše od kupastog u valjkast oblik. Kada bi repa imala oblik valj-
ka, genetički potencijal za prinos teoretski bi se mogao povećati i do tri
puta. Ova ideja može na prvi pogled da izgleda dosta nerealna, ali ne i
nemoguća ako se ima u vidu da stočna repa ima oblik vrlo sličan zami-
šljenom idiotipu.
Modeliranje oblika korena za različite uslove proizvodnje (intenziv-
na–ekstenzivna), različit tip zemljišta, različiti ekološki uslovi gajenja, u
budućnosti će zauzimati značajno mesto u svakom ozbiljnijem opleme-
njivačkom programu.
394
Poboljšanje tehnološkog kvaliteta
Oplemenjivači u procesu selekcije vode računa o tehnološkom kva-

litetu selekcionog materijala, a naročito o tehnološkom kvalitetu ek-
sperimentalnih i gajenih hibrida. Poboljšanje odnosa šećeri/nešećeri,
smanjenje sadržaja štetnih elemenata sa tehnološkog stanovišta kao što
su: K, Na i α-amino N dovodi do jednostavnije i bolje ekstrakcije i kri-
stalizacije šećera u procesu prerade, a samim tim i do povećanja prinosa
šećera kao finalnog produkta u proizvodnji šećerne repe.
Otpornost prema bolestima
Od niza bolesti koje predstavljaju manji ili veći problem u proizod-

nji šećerne repe ovom prilikom biće pomenute dve: pegavost lista še-
ćerne repe i rizomanija, koje su ekonomski najznačajnije, a samim tim
nanose najveće štete proizvodnji.
Pegavost lista šećerne repe

Izaziva je parazitna gljiva Cercospora beticola Sacc. i predstavlja naj-
ozbiljnij problem u proizvodnji šećerne repe u Srbiji i zemljama severne
i centralne Evrope. Otpornost uslovljavaju veći broj minor gena sa nea-
ditivnim dejstvom. Visoka otpornost u F1 generaciji uglavnom se može
dobiti kada se i roditelji odlikuju visokom otpornošću. Prinos i ostale
kvalitativne karakteristike ovakvih hibrida uglavnom ne zadovoljavaju
zahteve proizvođača zbog niskog efekta heterozisa koji se dobija u ukr-
štanju genetički vrlo bliskih roditeljskih komponenata. U prevazilaženju
ove barijere korišćenjem otpornog tetraploidnog oprašivača, zahvalju-
jući poligenom načinu nasleđivanja, može se ostvariti dobar prinos i
zadovoljavajuća otpornost kod triploidnih hibrida.
Rizomanija
Izazivač nekrotičnog žutila nerava šećerne repe je virus, a prenosioc
virusa je parazitna gljiva Polymyxa betae. Do sada su pronađena i opisa-
na tri tipa otpornosti šećerne repe prema ovom patogenu.
Alba tip. Ovaj tip otpornosti pronađen je kod divljih srodnika še-
ćerne repe, Beta maritima i prenesen je u Beta vulgaris. Potiče od Alba
395
Semenarstvo
materijala iz Italije. Otpornost kontrolišu veći broj minor gena sa adi-

tivnim dejstvom, a način nasleđivanja je kao tipično kvantitativno svoj-
stvo. Geni otpornosti prema rizomaniji vezani su za gene otpornosti
prema cercospori, što može da bude pozitivno, jer se dve vrlo opasne
bolesti mogu relativno jednostavno kontrolisati. Nivo tolerancije prema
rizomaniji Alba tipa nije zadovoljavajući na zemljištima gde je ustanov-
ljen veći nivo inokuluma.
Rior tip. Takođe je pronađen kod divljih srodnika šećerne repe. Ot-
pornost određuju veći broj minor gena, dok je način nasleđivanja u F1
generacije po tipu parcijalne dominacije otpornijeg roditelja.
Holly tip. Pronađen u monogermnom materijalu koji vodi poreklo
iz ukrštanja sa Beta Maritima. Otpornost prema rizomaniji uslovljava
jedan dominantni gen.
U cilju dobijanja višeg nivoa otpornosti prema ovom destruktivnom
i kompleksnom oboljenju, najverovatnije će biti neophodno da se kombi-
nuju dva različita izvora otpornosti koje su, monogeno-poligeno uslov-
ljene, ili pak stvaranjem gena otpornosti genetičkim inženjeringom koji
će imati za cilj blokiranje multiplikacije virusa u biljci. Do sada je kako u
svetu tako i u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, stvoren
čitav niz otpornih hibidnih sorti koje kombinuju minimum dva tipa ot-
pornosti i mogu se gajiti na svim površinama bez obzira na nivo inokulu-
ma u zemljištu.
Genetički inženjering u oplemnjivanju šećerne repe
Rezultati novih metoda biotehnologije otvoriće nove mogućnosti i

prevazići dosadašnje barijere, koje su do sada imali selekcioneri šećerne
repe. Upotreba novih metoda biotehnologije omogućiće dobijanje onih
osobina kod šećerne repe koje su nam u tom momentu potrebne. Ta-
kođe, postoji mogućnost stvaranja takvih osobina koje će u potpunosti
promeniti dosadašnji način korišćenja šećerne repe.
Ono što je u ovom momentu moguće uključiti u buduće sorte je:
otpornost prema velikom broju bolesti, otpornost prema herbicidima
(totalnim i selektivnim), insektima, poboljšanje poljske klijavosti, klija-
vost na nižim temperaturama, stvaranje modela repe za lako ubiranje i
sa malo nečistoća, izmena strukture šećera itd. (Marten, 1990).
396
LITERATURA
Arsić Lj, Lončarević V (1995): Tehnologija dorade semena šećerne repe,

Zbornik radova sedmog naučnog stručnog skupa PTEP 95, Novi
Sad, 71-77.
Bornaschauer E (1959): Der Einflus pflauzenbaulicher Masnahmen auf
stecklinges und samenträgerentwicklung sowie samenetrag und
saatgutqualitt bei der Zuckerübe. Disertation, Göttingen.
Campbell G K G (1976): Sugar Beet, Beta vulgaris (Chenopodiaceae). U:
Evolution of crop plants, Simmonds N.W. (ed), Logman, London
and New York, 25-28
Biology Document BIO2002-01 (2002): The Biology of Beta vulgaris L.
(Sugar Beet). Canadian Food Inspection Agency, st.10
Goska M, Jassem B (1988): Histological Observations of Sugar-Beet
Ovules in vitro cultures. Bulletin of the Polish Academy of Sciences
Biological Sciences. Vol. 36. No. 7-9.
Čačić N, Đorđević S (1992): Poreklo i taksonomija roda Beta, 33-42 U:
P. Spasić (ured.) Šećerna repa, Jugošećer D. D. Beograd.
Dobrotvorceva A V (1975): Viraščenie saharnoj svekli na semena, Ko-
los, Moskva.
Fedorov A U (1971): Semenovodstvo saharnoj svekli, Kolos, Moskva.
Ford-Lloyd B.V.iWilliams J.T(.1975): A revision of Beta section Vulga-
res (Chenopodiaceae), with a new light on the origin of cultivated
beets. Bot. J.Linn. Soc.,71 ; 89-102
Fisher H E (1989): Origin of the «Weisse Schlesische Rube» (white sile-
sian beet) and resinthesis of sugar beet. Euphytica 41: 75-80.
Horvat G, Arsenović M (1993): Zaštita semenske šećerne repe od šteto-
čina, bolesti i korova: 156-163 .U: V.Lazić(ured.) Semenska šećerna
repa. Štamparija za grafičku delatnost FTN, Novi Sad.
Jelaska S (1981): Kultura tkiva šećerne repe, 207-222. U: Fiziologija še-
ćerne repe, ed. J. Belić, Srpska akademija nauka i umetnosti, Po-
sebna izdanja, knjiga DXXVIII, Odeljenje prirodno-matematičkih
nauka, knjiga 54, Beograd.
397
Semenarstvo
Kastori R, Petrović N (1992): Mineralna ishrana šećerne repe, 241-265,

U: P. Spasić(ured.) Šećerna repa, Jugošećer D.D. Beograd.
Kastori R, Petrović N (1992): Rastenje i razviće šećerne repe, 173-189,
U: P. Spasić (ured.) Šećerna repa, Jugošećer D.D. Beograd.
Kastori R, Petrović N, Kovačev L (1996): Neparazitne bolesti i oštećenja
šećerne Repe 140-143.Feljton. Novi Sad
Kenedy A (1984): Soil management for sugar beet, Britisch sugar beet
review, 2:25-34.
Kawakatsu M, Sekimura K, Oqata N, Tanaka M (1998): Investigation of
qualities of sugar beet (Beta vulgaris) seed, 1. Effect of seed growing
condition on qualities of seeds, 2. Effect of processing and storing
on germination of seeds. Proceedings of the Sugar Beet Research
Accociation, Japan, 39:48-45, 42-47.
Kovačević V (1967): Sorte i proizodnja semena šećerne repe, 117-150,U:
B. Milojević (ured.) Šećerna repa, Zadružna knjiga, Beograd.
Kovačević V, Radišić B (1968): Uticaj agrotehničkih mera na prinos i
kvalitet semena šećerne repe. Zbornik radova Instituta za poljopri-
vredna istraživanja, Novi Sad, 15-25.
Kovačev L (1992): Genetika Šećerne repe 67-89 U: P. Spasić (ured.), Še-
ćerna repa, Jugošećer D.D. Beograd.
Kovačev L, Radišić V (1993): Modifikovani dvogodišnji način proizvod-
nje semena šećerne repe – novina ili konbinacija postojećeg, 43-50,
U: Semenska šećerna repa, U: V. Lazić (ured), Štamparija za grafič-
ku delatnost FTT, Novi Sad.
Kovačev L, Čačić N, Mezei S (1996): Germplazm in sugar beet breeding
Genetika Vol. 28 No. 2 , 73-78.
Kovačev L, Čačić N, Mezei S (1996): Oplemenjivanje šećerne repe, sta-
nje i perspektive, Zbornik radova Naučni institut za ratarstvo i po-
vrtarstvo. Sveska 22, 93-98.
Kovačev L, Čačić N, Mezei S (1997): Mogućnosti genetike oplemenjiva-
nja i genetičkog inženjeringa u stvaranju otpornih genotipova pre-
ma rizomaniji, Zbornik radova, Naučni institut za ratarstvo i povr-
tarstvo, Sveska 29, 485.-493.
Kristek A, Dokić P, Stančić I (1992): Sorte i proizvodnja elitnog seme-
na šećerne repe u Jugoslaviji. 139-170. U: P. Spasić (ured.), Šećerna
repa, Jugošećer D.D. Beograd.
398
Malidža G, Glušac D, Čačić N (2000): Fitofarmakološka vrednost kom-

binacija novijih herbicida u šećernoj repi. Zbornik radova, Naučni
institut za ratarstvo i povrtarstvo, 33, 41-52.
Mansfeld R (1986): Verzeichnis landwirtschaftlicher und gartnerischer
Kulturpflanzen (ohne Zierpflanzen), vol. 1, 2nd ed., Springer Ver-
lag, Berlin, Heidelberg, New York.
Marten M (1990): Characteristics of sugar beet for growing in an eco-
nomical and more competetive way in the future. 53 IIRB winter
congres, Brussels, 120-128.
Marinković B, Ćirović M, Kovačev L, Crnobarac J, Rajić M, Balešević
S, Nikolić R, Erić P, Škrbić K (1996): Privredni značaj i tehnologija
proizvodnje šećerne repe, Ofset print, Novi Sad.
Meši M, Đukić N, Brkić M, Somer D, Krmpotić T, Kiš T, Tot A, Ma-
rinković Đ (1999): Mehanizacija i oprema u proizvodnji semenske
šećerne repe, 72-111 U: V. Lazić (ured.), Semenska šećerna repa,
Štamparija za grafičku delatnost, FTN, Novi Sad
Mezei S (1992): Razmnožavanje šećerne repe, 91-120 U: P Spasić (ured.),
Šećerna repa, Jugošećer, Beograd.
Mezei S (1995): Somatska embriogeneza i organogeneza, 51-66. U: Mo-
nografija Kultura tkiva u poljoprivredi, Feljton, Novi Sad.
Mezei S, Kovačev L, Nagl N (2006): Sugar beet micropropagation. Re-
view, Biotechnol & Biotechnol, Eq. 20/1. 9-14.
Mezei S, Jelaska S, Kovačev L (1990): Vegetative propagation of sugarbeet
from floral remets. Journal of Sugar beet Research, 27 (3/4), 90-96.
Mezei S, Kovačev L, N Čačić, Nagl N (2002): In vitro propagation and
development of dihaploids in sugarbeet breeding. Biotechnol & Bi-
otechnol, Eq. 16/2, 58-62.
Mezei S, Atlagić J, Kovačev L (2005): Pollen viability and meiosis in
tetraploid populationos of sugar beet (B. vulgaris L.). J. Genet. &
Breed, 59, (2), 157-164.
Nakamura C, Tsuchiya T (1988): Nematode Resistance and Meiotic Ab-
normality in Diploid Sugar Beet Selected from Interspecific Beta
vulgaris x B. procumbens Hybrids. Plant Breeding, 100(1) 41-53.
Orlovskij N I, Hegovskij N A, Okanenko A S, Marakulin P P (1968):
Biologija i selekcija saharnoj svekli, 9-766, Kolos, Moskva.
Oven F W (1954): Hybrid sugar beets made by utilising both citopla-
smic and mendelian male-sterility. Proceedings of American Asso-
siation for Sugarbeet Technology. 8: 62-64.
399
Semenarstvo
Paltik J, Sabik J, Maga J, Porubsky J (2000): Sugar beet seeding quality of

sowing machines with mechanical scooping of seeds, Acta-Techno-
logica-Agriculturae, Slovak Republic, 3(2): 31-36.
Porubsky J, Paltik J, Vitazkova B (2001): Conditions of sugar beet seed
from the view of injury at seeding. Scientific Journal for Agricultu-
ral Engineering, Slovak Republik, 4(4): 87-92.
Rajić M, Marinković B, Miklič V (2003): Uticaj insekticida na poljsku
klijavost različito dorađenog semena šećerne repe. Zbornik radova,
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 39:31-35.
Rajić M (1992): Uticaj rokova setve i navodnjavanja na prinos i kvalitet
semena šećerne repe. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet
Novi Sad, 1-89.
Sarić M (1981): Fiziološke i morfološke osobine idiotipa šećerne repe,
knjiga 54: 221-238. U: J. Belić(ured.) Fiziologija šećerne repe Srpska
akademija nauka i umetnosti, Beograd.
Smith G A (1987): Sugar beet: Principles of Cultivar Development, 577-
625 Fehr, W.R. (ed.) MacMillan Publishing Company.
Savitsky V F (1950): Monogerm sugarbeets in the United States. Procee-
dings of American Assosiation for Sugarbeet Technology. 6. 156-
159.
Stanaćev S. (1979): Rastenje šećerne repe, 78-150. U: S Milošević (ured.)
Šećerna repa, Nolit, Beograd.
Stefanović D, Rajić M, Konstantinović B, Marković M (1993): Agroteh-
nika proizvodnje semenske šećerne repe, 50-58.U: V. Lazić (ured.),
Semenska šećerna repa, Štamparija za grafičku delatnost, FTN,
Novi Sad.
Winner C (1982): Zuckerrubenbau, DLG-Verlag, Frankfurt (Main).
400
Velimir Lončarević, Željka Stojaković
Dorada semena
šećerne repe
Semenarstvo
402
Dorada semena šećerne repe
UVOD
U procesu dorade semena šećerne repe najvažniji zadatak je proi-

zvodnja visoko kvalitetnog semena. Naime, zahtevi šećerana i proizvo-
đača u pogledu kvaliteta semena su vrlo visoki, čak su viši od usvojenih
standarda za domaće tržište. Pored prodaje, na domaćem tržištu seme
šećerne repe je i izvozni artikal, te posebno treba voditi računa o kvali-
tetu semena. Kvalitet dorađenog semena ogleda se u sledećem: čistoća
preko 99%, monogermnost (monokličnost) preko 95%, klijavost preko
90%, standardne dimenzije (širina) semenki I frakcije 3,25–4,25 mm, II
frakcije 3,50–4,50 mm, III frakcije 3,75–4,75 mm, i IV frakcije 4,0–5,0
mm i ispunjenost endosperma 100% (Meši et al., 1993).
Klijavost požnjevenog – naturalnog semena kao najvažnija osobina
retko dostiže granicu od 90% koliko je neophodno da bi se seme mo-
glo pustiti u promet. Mnogo češće kvalitet semena je znatno niži te su
potrebni ponekad vrlo komplikovani zahvati u doradi semena da bi se
postigla željena klijavost.
Prijem semena
Seme se dovozi u doradni centar transportnim sredstvima (kami-

onom, traktorom). U zavisnosti od vremenskih uslova u toku žetve,
doprema se vlažno ili suvo, a ako je ugovorom sa proizvođačem defini-
sano doprema se i u prečišćenom stanju. Seme najčešće dolazi direktno
sa parcele i tada u sebi sadrži veliku količinu primesa: nečistoće, zemlje,
delova stabljike i dr., nekada i do 50%.
Prijem vlažnog semena
Prijem semena počinje istovarom sa prikolica u usipni koš. Iz usi-

pnog koša, preko elevatora, seme se transportuje na selektor (prečistač)
403
Semenarstvo
Slika 1. Selektor za grubo čišćenje semena

Figure 1. Seed cleaner for primary processing (Lončarević, 2008)
za grubo čišćenje. Njegova uloga je da odvoji krupne primese u semenu

kao što su delovi stabljike, delovi lista, kao i vrlo sitne primese i prašinu.
Selektor (sl. 1) treba da ima što veću propusnu moć, a najčešće se sastoji
iz prijemnog bunkera sa dozatorom, rotacionog sita za odvajanje kru-
pnih primesa, ventilatora za aspiraciju i dve lađe sa po dva reda sita i to:
– gornje sito okrugle perforacije i veličine otvora 8–10 mm,
– donje sito pravougaone (šlic) perforacije širine 2–2.5 mm.
Prelaskom kroz ovaj predčistač, primese se usmeravaju na trakasti
transporter i bivaju izbačene napolje u bunkere za otpad.
Sušenje naturalnog semena
U zavisnosti od sadržaja vlage u semenu određuje se način dorade i

priprema semena za skladištenje (Janjić et al., 2001). Seme sa sadržajem
vlage od 8–13% treba samo očistiti od biljnih primesa i uskladištiti. Kod
semena sa sadržajem vlage od 13–17% može se višak vlage (u odnosu
na ravnotežnu vlažnost semena) odstraniti ako se čuva u slojevima od
20–30 cm ili ako se produvava okolnim vazduhom (povoljnih karak-
teristika). Seme sa sadržajem vlage iznad 17% zahteva sušenje toplim
vazduhom.
404
Da bi se mogao defnisati proces sušenja semena šećerne repe nep-

hodno je pored mnogih faktora poznavati i brzinu promene vlažnosti
materijala tokom vremena. Seme šećerne repe spada u grupu kultura
koje se odlikuju većom brzinom sušenja. Prema Meši i saradnicima
(1993) seme šećerne repe se suši 8 puta brše od semena pšenice i 12–20
puta brže od semena kukuruza, što zavisi od građe semena.
Pri izboru načina sušenja potrebno je imati u vidu da je seme še-
ćerne repe vrlo higroskopno, lako upija i odaje vlagu zbog velikog udela
celuloznih materija u semenu. Pri povećanju relativne vlažnosti vazdu-
ha, naročito pri maglovitom i hladnom vremenu, ono povećava sadržaj
vlage i obrnuto. Tako na primer, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 30,
60 i 90% ravnotežna vlažnost semena iznosi 8, 13, 20% (Ujević, 1988).
Jedna od osnovnih pretpostavki za pravilno provođenje procesa su-
šenja je i poznavanje kinetike sušenja semenskog materijala kao i ma-
tematičkih modela koji definišu kinetiku sušenja semena šećerne repe
u sloju.
Seme šećerne repe može se sušiti na sledeće načine:
– Sušenje semena strujom vazduha u metalnim kontejnerima (su-
šarama) sa perforiranim dnom - u kojima se vrši produvavanje semena
okolnim ili zagrejanim vazduhom sve dotle dok vlaga semena ne padne
ispod 12%. Sušara se postavlja na ravnu površinu kako bi što bolje na-
legala na istu. Produvavanje se obezbeđuje ventilatorima koji su opre-
mljeni grejačima za zagrevanje vazduha kao i klapnama za regulaciju
protoka vazduha kroz seme. Temperatura ulaznog vazduha mora biti
niža od 30oC. Imajući u vidu vreme žetve semenske repe (letnji period),
najčešće nije potrebno dodatno zagrevanje vazduha. U toku produvava-
nja, potrebno je izvršiti lopatanje (mešanje) semena kako ne bi došlo do
stvaranja „čepova”.
U toku sušenja potrebno je nekoliko puta kontrolisati sadržaj vlage
u semenu.
– Podno sušenje počinje istovaranjem semena na pod i prostira-
njem na debljinu sloja od 20 do 30 cm i povremenim lopatanjem od-
nosno mešanjem ili prevrtanjem semena. Sušenje na ovaj način je nešto
sporije u odnosu na prethodni, ali je mogućnost greške (presušivanja,
mešanja sorata i dr.) manja.
Postupak sušenja u oba slučaja je završen kada je vlažnost semena
ispod 12%. Nakon sušenja seme se pakuje u džambo vreće ili kontejne-
re, označava se evidencionom karticom i odlaže se u magacin.
405
Semenarstvo
Prijem suvog semena
Prijem suvog semena nešto je jednostavniji, ali je sličan prethod-

nom postupku. Seme se doprema sa sadržajem vlage ispod 12% i kao ta-
kvo lakše se transportuje do prečistača. Postupak grubog čišćenja je kao
u prethodnom slučaju.U toku i posle navedenih načina prijema, seme
se odlaže u metalne silose koji imaju mogućnost provetravanja, džambo
vreće kapaciteta 300–600 kg, ili u džakove od 20–25 kg.
Dorada semena
Zbog vrlo oskudne literature iz ove oblasti, u praksi egzistiraju razli-

čiti načini dorade semena šećerne repe. Oni se razlikuju po vrsti i broju
tehnoloških postupaka koji se primenjuju, kapacitetu, redosledu, vrsti i
kvalitetu rada primenjenih mašina i opreme, te po obliku i dimenzijama
otvora separirajućih i kalibrirajućih radnih organa i dr. Mnoge kompanije
tehnologiju dorade semena čuvaju kao svoju poslovnu tajnu.
Prema Arsiću i Lončareviću (1995) osnovni podaci koje treba imati
u vidu kod dorade semena šećerne repe su :
– veliko učešće primesa, prašine i drugih oblika nečistoće,
– seme šećerne repe je nepravilnog oblika,
– sastav semena po krupnoći i njegove kvalitativne osobine su razli-
čite po godinama, mestu proizvodnje i sortama i
– u poređenju sa semenima drugih ratarskih kultura seme šećerne
repe je lakše (1m3 = 250 kg).
Kao primer jedne od nekoliko tehnologija (sl. 2), data je šema tehno-
loškog procesa dorade semena šećerne repe kompanije „Sesvanderhave”.
Na slici se mogu uočiti sledeće faze dorade semena:
– Čišćenje, poliranje i kalibracija gde se vrši odvajanje grubih pri-
mesa, kao i krupnog, sitnog i laganog semena. Nakon toga seme se po-
lira i sortira po specifičnoj masi.
– Potapanje, ispiranje je postupak pri kome se vrši odstranjivanje
inhibitora klijanja kojih na semenu ima u visokoj koncentraciji. Ovaj
proces treba da omogući početak procesa klijanja, ali ne da se izazove
stvarno klijanje.
– Piliranje je faza u kojoj se seme oblaže masom za piliranje i nakon
sušenja masa se pretvara u čvrst omotač bele boje.
406
Slika 2. Šematski
prikaz faza dorade
semena šećerne repe
„Sesvanderhave“
Figure 2. Sugar
71
beet seed
processing scheme
„Sesvanderhave“
(Lončarević, 2005)
Slika 12. Šematski prikaz faza dorade semena šećerne repe “Sesvanderhave”
Picture 2. Sugar beet seed processing scheme “Sesvanderhave”
Proces dorade semena odvija se u nekoliko faza:

- Čišćenje, poliranje i kalibracija gde se vrši odvajanje grubih primesa kao i krupnog,
sitnog i laganog semena. Nakon toga seme se polira i sortira po specifičnoj masi.
– -Oblaganje završnim
Potapanje, ispiranje slojem
je postupak u čijem
pri kome se vršisastavu se nalaze
odstranjivanje inhibitorakombinacije
klijanja kojih
na semenu
insekticida i ima u visokoj
fungicida kojikoncentraciji.
omogućavaju Ovaj proces ide sve dotle da
neophodnu se startuje
zaštitu proces i
semena
klijanja, ali ne da se izazove stvarno klijanje.
brz početni porast
- Piliranje je fazabiljke.
u kojoj se seme oblaže pilir-masom i nakon sušenja masa se pretvara u
– -Pakovanje
čvrst omotač je beleposlednja
boje. faza u procesu dorade, u kojoj se nakon
Oblaganje završnim slojem u čijem sastavu se nalaze kombinacije insekticida i
laboratorijskih ispitivanja
fungicida koji omogućavaju seme pakuje
neophodnu u setvene
zaštitu jedinice.
semena i brz početni porast biljke,
Proces dorade semena šećerne repe u Institutusezanakon
- Pakovanje je poslednja faza u procesu dorade, u kojoj ratarstvo i povr-
laboratorijskih
ispitivanja seme pakuje u setvene jedinice.
tarstvo odvija se u nekoliko etapa (sl. 3), a to su:
tehnička
– Proces doradedorada semena
semena šećerne repe koja se odvija
u Institutu u dve
za ratarstvo faze – primarnoj
i povrtarstvo odvija se u i
nekoliko faza (sl. 13) i to :
sekundarnoj
- tehnička i dorada semena koja se odvija u dve faze primarna i sekundarna,
– finalnadorada
- finalna dorada semena
semena koja kroz
koja se odvija se odvija kroz
tehnološke tehnološke
postupke postupke
piliranja, inkrustacije,
tretiranja i pakovanja semena.
dezinfekcije, hidratacije, piliranja, inkrustacije i pakovanja semena.
Odvajanje krupnih Odvajanje sitnih Odvajanje višekličnog

primesa primesa semena
8.00 6.00
Prijemni koš Mašina sa
# 3.50
Kosim
platnima # 3.25 Poliranje
# 2.00 semena
# 2.00
Tretiranje i
Razdvajanje po dimenzijama Pakovanje
Razdvajanje
po masi
4.25 5.25
3.75 4.75
Piliranje i
3.50 4.25 Gravitacioni inkrustacija
separator
3.25 3.75
Slika 3. Šematski prikaz faza dorade semena šećerne repe

Slika 13. Šematski prikaz faza dorade semena šećerne repe
Figure 3. Sugar beet seed processing scheme „Institute of field and vegetable crops”
Picture 13. Sugar beet seed processing scheme „Institute of field and vegetable crops”
407
Semenarstvo
TEHNIČKA DORADA SEMENA
Primarna dorada semena
Cilj ove faze dorade jeste da se iz semena odstrane sve primese, sit-
no i krupno seme, kao i multigermno ili višeklično seme (klube) (sl. 4),
da bi se dobilo tehnički dorađeno seme (sl. 5).
Slika 4. Multigermno (višeklično) seme Slika 5. Tehnički dorađeno seme

Figure 4. Multigerm sugar beet seed Figure 5. Bare sugar beet seed
(Lončarević, 2005) (Lončarević, 2005)
Prosejavanje se vrši na klasičnim selektorima (sl. 6) sa dve lađe i dva

nivoa sita koji imaju mogućnost odgovarajućeg podešavanja aspiracije
koja je veoma važna u ovoj fazi dorade.
Sita koja se koriste u ovoj fazi dorade su:
– 6.00 mm okrugle perforacije (Ø),
– 3.50 mm šlic perforacije (#),
– 3.25 mm šlic perforacije (#),
– 2.00 mm šlic perforacije (#).
408
Slika 6. Selektor tipa ,,Kamas”

Figure 6. Seed cleaner ,,Kamas” type (Lončarević, 2008)
Prelaskom preko ovih sita dobijaju se sledeće frakcije (kalibri) se-

mena:
– > 6.00 mm (Ø) – predstavlja otpad,
– 3.50–6.00 mm (#),
– 3.25–3.50 mm (#),
– 2.00–3.25 mm (#),
– < 2.00 mm (#) – predstavlja otpad.
Otpadi preko gornjeg i ispod donjeg sita, kao i aspiracioni otpadi
sa selektora, odlaze na traku i napolje u bunkere za otpad ili prikolice, a
čiste frakcije semena odlažu se u silose ili džambo vreće u zavisnosti od
količine semena. U ovoj fazi dorade izvršeno je odstranjivanje višeklič-
nog semena, jer se dalje koristi samo monogermno (jednoklično) seme.
Sva primljena količina semena mora proći ovu fazu dorade, nakon čega
se vrši uzorkovanje i ispitivanje semena.
Ukoliko prilikom pretčišćenja nisu uklonjene sve krupne primese
(delovi stabljike i dr.) to se pojedine od ovih frakcija mogu pustiti na
mašine sa kosim platnima ili rotacione trijere na kojima se ove primese
mogu odstraniti.
409
Semenarstvo
Sekundarna dorada semena
Ova faza u doradi semena šećerne repe obuhvata pripremu semena

za procese piliranja i inkrustacije kao i pakovanja. Prema Rajiću i sarad-
nicima (2005) koji su ispitivali uticaj mesta čuvanja, dužine vremena ču-
vanja i uticaj različitih proizvođača semena na osobine kvaliteta semena
šećerne repe, sekundarna dorada ne mora početi odmah posle primarne,
radi uštede u vremenu trajanja dorade i gubitku semena prilikom dorade.
U ovoj fazi se dorađuju samo frakcije semena koje zadovoljavaju
kvalitet nakon primarne dorade (čistoća 97%, monogermnost preko
90%). Najčešće je to frakcija 2.00–3.25 mm #, a ređe se može koristiti
frakcija 3.25–3.50 mm #. One se obavezno moraju polirati odvojeno.
Sekundarna dorada se odvija u nekoliko faza i to:
– poliranje semena,
– razdvajanje semena po dimenzijama (frakcionisanje),
– odvajanje semena po specifičnoj masi i
– miksiranje semena.
Poliranje semena šećerne repe
Ovo je prva operacija u toku sekundarne dorade semena u kojoj se

vrši blago brušenje (poliranje), odnosno skidanje dela omotača semena,
gde se nalazi gljivična flora, a površina semena postaje ravnija.
Ova operacija se odvija na mašini za poliranje (polirka) (sl. 7). U
praksi se koristi više različitih mašina za poliranje. Najčešće se sastoje iz
prijemnog bunkera, zasuna ispod bunkera za regulisanje dotoka seme-
na, brusnih kamenova postavljenih na zajedničku osovinu, usmerivača
za seme i motornog pogona. Brusni kamenovi svojim rotiranjem omo-
gućavaju blago brušenje (poliranje) semena, a podešavanjem nagiba
mašine postiže se veće ili manje poliranje.
Razdvajanje semena po dimenzijama (frakcionisanje)
Nakon poliranja seme se propušta kroz selektor za prosejavanje,

koji je isti kao u primarnoj doradi, ali sada sa posebnim rasporedom
sita sa okruglom perforacijom i to:
410
Slika 7. Mašina za poliranje semena

Figure 7. Seed polishing machine (Lončarević, 2008)
– 5.25 mm Ø,
– 4.75 mm Ø,
– 4.25 mm Ø,
– 3.75 mm Ø,
– 3.50 mm Ø,
– 3.25 mm Ø.
Prosejavanjem na sitima navedenih dimenzija dobija se sledećih
šest frakcija semena :
– 5.25–6.00 mm Ø,
– 4.75–5.25 mm Ø,
– 4.25–4.75 mm Ø,
– 3.75–4.25 mm Ø,
– 3.50–3.75 mm Ø,
– 3.25–3.50 mm Ø.
Veoma važno je da ovo prosejavanje bude kvalitetno, jer je ujedna-
čeno seme najvažniji uslov za izvođenje sledeće faze, a to je odvajanje
semena po specifičnoj masi. Preduslov za kvalitetno prosejavanje je po-
dešena aspiracija na selektoru koja mora osim prašine i sitnih primesa
da odvoji prazna i laka semena. Ukoliko je potrebno, ovako kalibrirano
seme se može ponovo vratiti na poliranje.
U toku rada potrebno je u više navrata uzimati uzorke za laborato-
rijske analize.
411
Semenarstvo
Odvajanje semena po specifičnoj masi
Nakon razdvajanja semena po dimenzijama, svaka od frakcija po-

sebno se upućuje na gravitacione stolove (separatore) (sl. 8) na kojima
se vrši odvajanje odnosno klasiranje semena po specifičnoj masi. Prema
Simiću i saradnicima (2004) gravitacioni separatori su najčešće posled-
nje mašine u procesu dorade, te kvalitet njihovog rada zavisi od kvalitet-
no izvedenih prethodnih operacija (seme mora biti sa većom čistoćom i
ujednačeno po dimenzijama).
Površina gravitacionog separatora ima nagib uzdužno i poprečno
između 7 i 8 , a učestalost vibracija 270–580 min-1 (Želtov et al., 1973).
Pod dejstvom vazdušne struje dolazi do odvajanja slepljenih semenki i
primesa od osnovne mase semena, a usled dejstva vibracionog kretanja
separatora i vazdušne struje dolazi do razdvajanja semena prema spe-
cifičnoj masi. Pomeranje čestica veće specifične mase uz strmu ravan
uslovljeno je dejstvom inercionih sila, prouzrokovanih vibracionim kre-
tanjem stola.
Prelaskom preko gravitacionih separatora frakcija semena se deli na
5 do 6 delova različitih po specifičnoj masi:
– Prvi deo je najčešće najmanje specifične mase i u njemu se nalazi
prazno seme (30–40%), kao i neke od lakih primesa koje nisu ranije
odstranjene, tako da ovaj deo frakcije čini otpad semena.
– Drugi deo je nešto veće specifične mase i u njemu preovlađuje
ispunjeno seme (80–90%). Na osnovu laboratorijskih analiza utvrđuje
Slika 8. Gravitacioni separator / Figure 8. Gravity separator (Lončarević, 2008)
412
se da li ovakvo seme zadovoljava kvalitet. Ukoliko kvalitet nije zadovo-

ljavajući, ovaj deo semena se može ponovo vratiti na gravitacioni sepa-
rator, nakon čega se ovaj deo semena deli na novih 4–5 delova od kojih
treba odabrati delove koji imaju ispunjenost (98–100%).
– Treći deo semena je ujedno i najkvalitetniji jer su njegova ispunje-
nost i monogermnost od 98–100%.
– Četvrti deo karakteriše takođe visoko ispunjeno seme 98–100%,
ali se njegova monogermnost znatno smanjuje. Na osnovu laboratorij-
skih analiza, ukoliko je potrebno ovaj deo semena može se ponovo pu-
stiti preko gravitacionih separatora, slično kao seme u drugom delu.
– Peti deo je uvek najveće specifične mase, njegova ispunjenost je
visoka, ali je monogermnost vrlo niska (40–60%), te ovaj deo semena
predstavlja otpad. U njemu se najčešće nalaze i druge teže primese kao
što su delovi zemlje, pšenice i dr.
Nakon ovakvog tretmana dobija se seme koje zadovoljava ispunje-
nost i monogermnost i spremno je za finalnu fazu dorade.
U toku rada gravitacionih separatora potrebno je uzorkovati seme.
Veoma je važno da uzeti uzorci odražavaju stvarno stanje semena, jer
nakon prelaska preko gravitacionih separatora ne postoji druga meto-
da koja se zasniva na fizičkim osobinama semena koja može poboljšati
njegov kvalitet.
Miksiranje semena
Cilj miksiranja je da se postigne homogenost semena u okviru jedne

frakcije, obzirom da je seme prelaskom preko gravitacionih separatora
podeljeno na više delova različitih po apsolutnoj masi. Time se omogu-
ćava da do procesa piliranja i inkrustacije dolazi seme ujednačeno po
fizičkim i kvalitativnim osobinama.
Miksiranje se vrši tako što se određene količine semena smeštaju u
više silosa iz kojih je moguće istovremeno pražnjenje na jednu traku i
prebacivanje u jedan silos. Ovaj postupak je moguće ponoviti više puta
ukoliko je potrebno.
Posle miksiranja seme se odlaže u džambo vreće i u džakove (ako
se radi o količini do 200 kg), smešta u magacin za seme. Seme može da
ostane i u silosu, ako se radi o većoj količini.
413
Semenarstvo
FINALNA DORADA SEMENA ŠEĆERNE REPE
Primarno dorađeno seme šećerne repe, visokog kvaliteta (čistoća

min. 99%, energija klijanja iznad 85% i klijavost iznad 90%), spremno je
za finalnu doradu semena koja se sastoji iz nekoliko faza:
– ispiranje i dezinfekcija,
– hidratacija-kvašenje ,
– piliranje, minipiliranje i inkrustacija,
– sušenje,
– laboratorijsko ispitivanje kvaliteta semena,
– pakovanje.
Ispiranje i dezinfekcija semena
Na semenu šećerne repe se nakon poliranja zadržavaju ostaci se-

menjače u obliku fine prašine. Redovan sastojak semenjače su, pored
ostalog i inhibitori klijanja, sprečavaju ili usporavaju procese klijanja.
Da bi se odstranili zaostali delovi semenjače sa semena nakon poliranja,
primenjuje se ispiranje. Ispiranje se vrši vodom uz dodatak nejonogenih
deterdženata, kao što je Triton X-100, na bazi površinski aktivnih mate-
rija (PAM), čime se pojačava moć ispiranja i omogućuje lakše piliranje.
Površinski aktivne materije (PAM) su organske supstance, čiji mo-
lekul se sastoji iz dva dela: hidrofilnog (polarnog) i hidrofobnog (nepo-
larnog) dela. Zahvaljujući dvojakoj strukturi, imaju osobinu da pokazu-
ju izrazitu površinsku aktivnost i pri malim koncentracijama dovode do
znatnog sniženja površinskog napona tečnosti (Đaković, 1985).
Pored inhibitora klijanja, na semenu se mogu naći i prouzrokovači
bolesti koji se prenose semenom. Zdravstveno stanje semena nije mo-
guće vizuelno odrediti. Kao važna preventivna mera u doradi semena
se preporučuje površinska dezinfekcija semena, koja se može izvesti he-
mijskim ili termičkim putem.
Hemijska dezinfekcija podrazumeva potapanje semena u rastvor
najčešće natrijum hidroksida (NaOH) ili hlorovodonične kiseline (HCl).
414
Ako se dezinfikcija semena vrši potapanjem u rastvor NaOH, onda

se za to koristi 2% rastvor, (20 g NaOH/1 vode) u trajanju od 15 minuta,
a ako se dezinfekcija vrši potapanjem semena u 2% rastvor hlorovo-
donične kiseline (20 g HCl/1 vode), dezinfekcija treba da traje oko 24
sata (Uredba o registru poljoprivrednih gazdinstava „Sl. glasnik RS“ br.
119/08). Nakon hemijske dezinfekcije se vrši ispiranje tekućom vodom,
dok pH vode posle ispiranja ne bude neutralan. Na kraju se seme suši u
struji toplog vazduha, dok vlaga semena ne bude 7,5–8,0%. Na taj način
se eliminišu brojni uzročnici gljivičnih i bakterijskih oboljenja koji se
prenose semenom. Ovako pripremljeno seme spremno je za piliranje.
Termička dezinfekcija semena se vrši izlaganjem semena dejstvu
toplog vazduha ili tople vode izvesno vreme na određenoj temperaturi,
koja može da uništi patogene mikroorganizme na semenu, a da ne ošteti
klicu. Ovaj tip dezinfekcije se može primeniti u slučajevima kada pato-
geni imaju niži prag tolerancije na visoke temperature nego inficirano
seme. Termičkoj dezinfekciji mogu se podvrgavati semena svih biljnih
vrsta. Kako svaka biljna vrsta ima svoje specifičnosti, tolerancija na vi-
soke temperature varira između vrsta i partija semena unutar iste biljne
vrste, zavisno od genetskih faktora, uslova proizvodnje semena, načina
skladištenja i slično. Zbog toga je temperaturni interval i vreme trajanja
dezinfekcije semena potrebno odrediti za svaku biljnu vrstu pojedinač-
no (Forsberg, 2004).
Do sada je opisano nekoliko metoda termičke dezinfekcije semena:
– metod osunčavanja – je najjednostavniji način termičke dezin-
fekcije semena, gde se seme zagreva direktno na suncu (Luthra, 1953).
Ponekad se primenjuje u toplim krajevima, ali mu se zamera što je ne-
precizan, manje pouzdan i teško primenjiv za masovnu proizvodnju.
– metod suvog toplog vazduha – može se primeniti u skladištima
semena za uništavanje insekata (Thorpe, 1987). Korišten je u Australiji
sa opremom kapaciteta od 150 t/h (Banks, 1998), ali u najvećem broju
slučajeva nije pokazao zadovoljavajuću efikasnost u suzbijanju infekcije
semena gljivama (Baker, 1972; prema Forsberg, 2004).
– metod tople vode – korišćen je u praksi za dezinfekciju semena ži-
tarica, u prvoj polovini XX veka (Neergaard, 1977). Seme se potapa u to-
plu vodu izvesno vreme, a zatim se hladi potapanjem u hladnoj vodi, po-
tom suši. Metod je veoma skup zbog velikog utroška energije. Rukovanje
semenom tokom procesa dezinfekcije je vrlo nepraktičano, jer mokro
seme postaje osjetljivo na mehanička oštećenja. Takođe je otežana
415
Semenarstvo
kontrola temperature. Pored nedostataka, metod termičke dezinfekcije

semena toplom vodom je korišćen kod: šećerne repe, šargarepe i per-
šuna, i doprineo je smanjenju procenta infekcije semena i poboljšanju
poljskog nicanja. Kao sredstvo za dezinfekciju je korišćena topla voda
zagrejana na 50oC u trajanju 20-30 minuta (Kaniewska et al., 2010: pre-
ma Gozdecka et al., 2010).
– metod toplog vlažnog vazduha („aerated steam“) – ima mnogo
prednosti u odnosu na metod tople vode. Efikasan je u zaštiti semena ži-
tarica od bolesti koje se prenose semenom (npr. Fusarium). Zbog efika-
snosi i niske cene koštanja, može da bude dobra alternativa dezinfekciji
semena hemijskim sredstvima (Lagerholm, 2003; Frosberg et al., 2005).
– biofizičke metode – u novije vreme rade se istraživanja dezinfek-
cije semena biofizičkim metodama: „Plazme elektrona” (dezinfekcije se-
mena elektronima), i „RIES” metode (rezonantno impulsne elektroma-
gnetne stimulacije semena). U oba tretmana semena elektronima po-
stignut je pozitivan uticaj na prinos i komponente prinosa kod pšenice.
Očekuje se da će se poljoprivreda u 21. veku više oslanjati na biofiziku
koja doprinosi očuvanju životne sredine time što će se smanjiti unošenje
hemijskih sredstava u zemljište (Marinković i sar, 2006).
Hidratacija – kvašenje semena
Biljna proizvodnja se sve češće odvija u stresnim uslovima koji su

izazvani nedostatkom ili suviškom padavina, visokim ili niskim tempe-
raturama, zaslanjenošću zemljišta, lošim fizičko-hemijskim osobinama
zemljišta i slično. U cilju bržeg klijanja i nicanja i brzog početnog pora-
sta biljaka u stresnim uslovima, u komercijalnoj upotrebi su fiziološki
tretmani semena (Bradford, 1986). Fiziološki tretmani se zasnivaju na
principu kontrolisane hidratacije semena čime se stimulišu metabolitič-
ki procesi koji dovode do bubrenja semena, ali se proces mora zaustaviti
pre pojave klicinog korenka. Seme se drži u fazi II klijanja semena tako
što se kontroliše vodni potencijal i vreme potapanja, a zatim se suši.
Faza III usvajanja vode u procesu klijanja se odvija u zemljištu nakon
setve, ili ponovnom rehidratacijom (Chen et al., 2010).
Hidratacija (od grčkog hydor – voda) je nagomilavanje moleku-
la vode oko rastvorene supstance. Zbog dipolnog karaktera molekula
vode, svaki jon u vodenom rastvoru obavijen je slojem molekula vode
416
koje su vezane za jon jon-diplonom vezom. Taj proces vezivanja vode za

jone naziva se hidratacija (Filipović, 1987).
Bubrenje semena je povećanje zapremine izazvano usvajanjem vode
ili vodene pare. Suvo seme usvaja vodu bubrenjem. Proces bubrenja se
zasniva isključivo na zakonima fizike i u njemu ne učestvuju direktno
životni procesi biljke. Na to ukazuje činjenica da jednakim intenzitetom
vodu usvaja živo i neživo seme. Do usvajanja vode tokom bubrenja do-
lazi zbog razlike u vodnom potencijalu između tela koje bubri i okolne
sredine. Ukoliko je ta razlika veća, utoliko će usvajanje vode biti veće
(Kastori, 1998).
U svrhu kvašenja semena koristi se nekoliko metoda koje omogu-
ćuju kontrolisano snabdevanje semena vodom i kiseonikom:
– Metod kvašenja uz pomoć osmotika,
– Metod kvašenja semena čistom vodom i
– Metod kvašenja korišćenjem čvrste smeše.
Metoda kvašenje uz pomoć osmotika – standardna metoda kva-

šenja semena dobro aerisanim rastvorom niskog vodnog potencijala.
Nizak vodni potencijal rastvora se može postići dodavanjem osmotika,
kao što su brojne neorganske soli (KNO3, KCl, Ca(NO3)2), ali njihova
mala molekulska masa omogućava njihovo usvajanje i zbog toga mogu
izazvati oštećenja semena. Iz tih razloga, bezbednija su jedinjenja velike
molekulske mase (PEG 6000 do 8000) koje seme ne usvaja. Pri svakom
osmotskom tretmanu potrebna je kontinuirana aeracija.
Osmotici su hemijske supstance koje rastvorene u tečnosti reguli-
šu osmotski potencijal i održavaju ga ekvivalentnim onom u živim će-
lijama. Osmotski potencijal je proporcionalan njihovoj koncentraciji
(Gleston, 1975).
Metod kvašenje semena čistom vodom je postupak kojim se seme
kvasi ograničenom količinom vode kontinuirano ili sukcesivno u odre-
đenom vremenskom periodu. Potrebna količina vode može biti obezbe-
đena i u obliku vlažnog vazduha. To je koristan, jeftin i lako primenjiv
metod. Izvodi se u bubnju i najčešće se koristi kod žitarica i mahunarki.
Metod kvašenja semena šećerne repe u čistoj vodi, na temperaturi
od 18–20ºC se uobičajeno primenjuje u procesu finalne dorade semena
šećerne repe kod nas. Tretirano seme ima veću energiju klijanja, bo-
lju klijavost, bolju ujednačenost klice na filter papiru u laboratorijskim
uslovima i brži početni porast u polju u odnosu na netretirano seme.
417
Semenarstvo
Metod kvašenja čvrstom smešom i vodom je metod kvašenja semena

koji se sastoji od mešanja čvrste, nerastvorne smeše i određene količine
vode uz stalnu aeraciju semena, u periodu i na temperaturi koja je do-
voljna da prouzrokuje bubrenje za pojačan porast buduće biljke, ali ne-
dovoljno za klijanje semena. Potencijal vode u ovoj smeši je između -0,5
i -2,0 MPa, što je u ravnoteži sa semenom. Ova smeša najčešće uključuje
vermikulit ili dijatomejsku zemlju povezanu sa polimerima koji imaju
veliku moć upijanja vode i nije toksična za seme. Smeša je rastresita i
kada se pomeša sa semenom i određenom količinom vode, čvrste česti-
ce smeše mogu se lako mehanički odvojiti od semena nakon tretiranja,
bez oštećenja semena.
Piliranje, minipiliranje i inkrustacija semena
Piliranje semena šećerne repe
Pod piliranjem semena se podrazumeva postupak kojim se na seme

nanosi pilir-masa u slojevima, čime seme gubi prirodni nepravilni oblik
i dobija okruglast oblik.
Istorijat piliranja
Piliranje (granuliranje) semena predstavlja tehnološki postupak

u doradi semena, a prvi put je primenjeno u doradi semena žitarica u
Nemačkoj i Velikoj Britaniji tridesetih godina prošlog veka. U značaj-
noj meri komercijalizacija piliranog semena počinje od 1960. godine u
Evropi, sa razvojem proizvodnje u staklenicima, a sedamdesetih godina
u Kaliforniji sa masovnim prelaskom na rasadničku proizvodnju po-
vrća. Primena ovog tehnološkog postupka u proizvodnji rasada omo-
gućava preciznu setvu, čime se značajno smanjuje broj praznih mesta,
kao i broj kućica sa dve biljke. Precizna setva omogućava jednostavnije
proređivanje useva, obezbeđuje manje povređivanje korenovog sistema
biljaka i manji utrošak radne snage.
418
Kombinacija rasadničke proizvodnje u polju i proizvodnje u sta-

klenicima, stvorila je potrebu za visoko kvalitetnim piliranjem kako bi
se obezbedila precizna setva, ujednačeno nicanje i porast biljaka, opti-
malni sklop biljaka i umanjili troškovi proizvodnje. Javni i komercijalni
istraživački programi su razvili postupak piliranja, koji se sada široko
koristi za piliranje semena povrća, cveća, ratarskih i lekovitih biljaka
(Kurosawa, 1976; Mayberry et al., 1983; Valdes i Bradford, 1987; Markey,
1990; Dražić, 2010).
Piliranjem semena u doradi semena šećerne repe se želi postići ne-
koliko ciljeva (Charlesworth, 1978) :
– povećanje dimenzija semena nanošenjem omotača određene de-
bljine (0,3–0,5 mm). Nanošenjem omotača, seme dobija pravilnu for-
mu, čime se povećava preciznost setve,
– povećanje apsolutne i specifične mase semena,
– ubrzavanje klijanja, nicanja, obezbeđivanje brzog početnog po-
rasta biljaka i ujednačenost u porastu, što skraćuje period od setve do
nicanja i
– obezbeđivanje bolje zaštite od bolesti i štetočina, aplikacijom fun-
gicidnih i insekticidnih aktivnih supstanci u zoni biljke.
Piliranjem semena se postižu bolje mehaničke osobine semena koje
su presudne za pravilno i precizno isejavanje (Malinović et al., 1998).
Pravilan sklop biljaka šećerne repe u njivi može se postići jedino setvom
ujednačenog semena po obliku i krupnoći kakvo je pilirano seme, što se
na kraju povoljno odražava na prinos korena i sadržaj šećera. (Heijbroek
et al., 1993).
Sastav smeše za piliranje semena mora biti prilagođen biljnoj vr-
sti. Kod piliranja semena šećerne repe ustanovljene su značajne razlike
u klijavosti semena kako između sorti, tako i između različitih partija
jedne iste sorte. Kod osetljivih sorti omotač semena može dovesti do
smanjenja procenta klijavosti, što se dovodi u vezu sa nedostatkom ki-
seonika s jedne strane i zadržavanjem rastvorljivih inhibitora klijanja s
druge strane, koji se normalno izdvajaju u medij u kome se odvija klija-
nje (Xianming, 1997).
U novije vreme u sastav mase za piliranje uvode se polimeri
(polymers, grčki, iz mnogo delova). Polimeri su veliki molekuli sastavlje-
ni od delova koji se ponavljaju povezanih u dugačke lance. Postoje pri-
rodni (proteini, celuloza) i veštački polimeri (polietilen, polivinilhlorid).
Polimeri poseduju neke poželjne osobine koje mogu biti korisne kod
419
Semenarstvo
piliranja semena, kao što su: elastičnost, providnost, termička otpornost

(Vollhardt, 1997). Polimeri dobro upijaju vazdušnu i kapilarnu vlagu i
nedozvoljavaju njeno brzo gubljenje sa površine semena, što omoguća-
va ravnomernost u snabdevanju vodom u početnim fazama klijanja i
nicanja semena. Upotreba polimera u piliranju semena omogućuje od-
laganje klijanja i nicanja i koristi se u zemljama sa nepovoljnim klimat-
skim prilikama, kao što su visoke ili niske temperature, nedovoljna vlaž-
nost zemljišta i slično (Kirkland and Johnson, 2000; Willenberg, 2004).
Tehnološki postupak piliranja odvija se u nekoliko faza i to:
– priprema mase za piliranje (pilir-mase),
– piliranje, minipiliranje i inkrustacija semena,
– sušenje finalno dorađenog semena,
– kalibracija finalno dorađenog semena.
Priprema mase za piliranje (pilir-mase)
Masa za piliranje (pilir-masa) semena predstavlja smešu praškastih

komponenti koje međusobno hemijski ne reaguju.
Priprema pilir-mase obuhvata precizno odmeravanje pojedinih
komponenti kao i njihovo mešanje (homogenizovanje), najčešće u ho-
mogenizatorima specijalno urađenim za tu namenu (sl. 9). Dobro ho-
mogenizovana smeša je peduslov za dobru peletu.
Slika 9. Homogenizator pilir-mase

Figure 9. Homogenizator of pelleting substances (Lončarević, 2008)
420
Postupak piliranja semena šećerne repe
Seme šećerne repe koje se pilira mora biti visokog kvaliteta. Najčešće
se pilira seme krupnoće (frakcija) 3,25–3,50 mm i 3,50–3,75 mm, mada
je moguće piliranje sitnijh frakcija semena ispod 3,25 mm.
Tokom procesa piliranja, tehnički dorađeno seme se oblaže pilir-
masom.
Postupak piliranja traje oko
1 sat i vrši se u specijalnim ro-
tirajućim bubnjevima (sl. 10).
Tokom procesa piliranja naiz-
menično se nanosi pilir masa i
rastvor lepka. Kada se nanese
sva količina pilir-mase, vlaž-
nim prosejavanjem seme se
kalibrira 3,75–4,75 mm i suši
u struji toplog vazduha da is-
pari voda, čime se omotač oko
semena pretvara u čvrstu pele-
tu.
Mogu se razlikovati tri
glavna postupka piliranja se-
mena: oblepljivanje, oblaganje i
rolovanje. Oblepljivanje je suvi
proces i zbog toga je brz, pri
Slika 10. Oprema za piliranje
čemu se aditivi moraju ravno-
Picture 10. Pelleting equipment
(Lončarević, 2005) merno rasporediti kroz mate-
rijal za piliranje, dok oblaganje
i rolovanje dozvoljavaju nanošenje aditiva u slojevima bilo gde unutar
pelete. Posle piliranja je neophodno sušenje semena (Longden, 1975).
Aditivi (od latinske reči additivus što znači dodatni) su hemijske
supstance koje se proizvodima dodaju u malim količinama, u cilju
njihove stabilizacije ili poboljšanja nekih svojstava, a prema poreklu
mogu biti prirodni i veštački. U vodi su nerastvorljivi, a mogu da se
rastvore u micelarnom rastvoru PAM-a u vodi (Đaković, 1985).
Omotač (peleta) semena služi kao dobra podloga za kasniju aplika-
ciju fungicidnih i insekticidnih aktivnih supstanci.
421
Semenarstvo
Tipovi pelete
Peleta u osnovi predstavlja omotač, tj. oblogu na semenu, koji čini

praškasta smeša sastavljena od pažljivo odabranih komponenti, maksi-
malno prilagođenih biljnoj vrsti za koju su namenjene, koje međusobno
hemijski ne reaguju. Kompanije koje se bave proizvodnjom, doradom
i piliranjem semena, sastav pilir–mase, kao i kvalitativni i kvantitativ-
ni odnos komponenata, čuvaju kao strogo poslovnu tajnu. Institut za
ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu poseduje registrovan patent u
Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu pod nazivom: Smeša za
piliranje semena šećerne repe (Stojaković et al., 2005).
S obzirom na inertnu materiju koja čini osnovu svake pelete, peleta
može biti „topiva” i „netopiva”. Topiva pileta se rastvara pri postepenom
vlaženju (natapanju) semena vodom, a netopiva zadržava svoj oblik i
kada se nakvasi. Kapilarnim putem vlaga prolazi kroz peletu i izaziva
bubrenje zrna i peleta puca pod uticajem turgora. Čvrsta (netopiva)
peleta često omogućuje klijanje i pri nižem sadržaju vlage u zemljištu.
Topiva peleta, sa jedne strane zahteva više vode za njeno razlaganje, a
s druge strane kiseonik, neophodan za procese klijanja sporije prola-
zi do semena kroz rastopljeni sloj pilir-mase u zemljištu. Topiva peleta
može imati prednosti u prevlaženim zemljištima, u odnosu na netopivu.
Međutim, kiseonik uvek utiče na brzinu, ujednačenost i ukupnu klija-
vost semena (www:/paramount-seeds.com).
Slika 11. Pilirano seme / Figure 11. Pelleted seed (Stojaković, 2005)
422
Pilir-masa ne sme imati negativan uticaj na kvalitet semena (ener-

giju klijanja i klijavost). Osnovni zahtev piliranja je, da se pilirano seme
(sl. 11) ponaša potpuno jednako kao i nepilirano u raznim uslovima
spoljne sredine (svetlost, vlaga, temperatura, pH, tip zemljišta itd.).
U zavisnosti od vrste inertne materije, možemo ralikovati dva tipa
pelete: glinenu i neglinenu. Glinena peleta sastavljena je od minerala
gline (kao što su montmorionit, vermikulit, bentonit itd) i u svom sasta-
vu nema lepak. Neglinenoj peleti, u čiji sastav ulaze materija kao što su:
pluta, treset, kreda, pesak mora se dodati lepak npr. etil celuloza koji joj
daje čvrstoću.
Dobra peleta treba da zadovoljava nekoliko kriterijuma:
– da nema štetno dejstvo na klicu,
– da ima dobru čvrstoću, ali da se ne kruni prilikom setve i
– da po upijanju vlage iz zemljišta brzo puca i omogućava klijanje i
brz porast biljke (Paltik et al., 2000; Lončarević et al., 1996).
Struktura pelete
Na poprečnom preseku piliranog semena šećerne repe mogu se ra-

zlikovati četiri sloja (sl. 12).
I Sloj. Na prethodno pripre-
mljeno tehnički dorađeno seme,
specijalnim postupkom nanosi ta-
nak se sloj određenog fungicida.
Aktivna materija fungicida ima de-
zinfekciono dejstvo i ima ulogu da
suzbije, ili potpuno eliminiše štetan
uticaj izazivača gljivičnih oboljenja,
koji mogu da se nalaze u samom se-
menu. Kod nas su najzastupljenije
Fusarium oxysporum i Phoma betae
(Marić, 1963, 1992),
Slika 12. Šematski prikaz poprečnog II Sloj. Nakon tankog, zaštitnog
presek piliranog semena I sloja, sledi kompleksan proces pili-
Figure 12. Schematic diagram of the ranja čijim završetkom peleta dobija
cross-section pelleted seeds konačnu strukturu i formu. Ovaj sloj
(Stojaković, 2005) predstavlja kombinaciju čvrstih i teč-
423
Semenarstvo
nih komponenti: pilir-mase i lepka. Pritom, u sastav pilir-mase ulaze i ma-

terije koje mogu imati stimulativno dejstvo na klijanje i nicanje (mineralna
đubriva, stimulatore rasta i sl.). Obično su to vrlo higroskopne supstance,
kombinovane sa površinski aktivnim materijama i polimerima i time do-
prinose ublažavanju stresa pri nedostatku vlage u zemljištu tokom nicanja,
odnosno, ujednačenom nicanju. Drugi sloj pilir-mase, istovremeno, obez-
beđuje zaštitu klice od neželjenog toksičnog delovanja sredstava za zaštitu
koja se nanose u sledećem sloju. U ovoj fazi peleta sadrži oko 38% vlage.
Optimalna vlaga za bezbedno čuvanje semena je 7,5–8,0%.
III sloj. Posebno se nanosi jedan tanak sloj u obliku suspenzije, ko-
jim se u peletu dodaju insekticidi. U prvim fazama porasta velike štete
na mladim ponicima šećerne repe mogu da nanesu insekti. Smatra se
da je primena insekticida preko semena najekonomičniji i po prirodu
najbezbedniji način kontrole najčešćih štetočina koje oštećuju ponik še-
ćerne repe (Ecclestone, 1997; Kennedy i Connery, 2006).
Tretman semena pesticidima ima brojne prednosti u odnosu na dru-
ge načine primene. Aktivna materija se unosi u zonu korenovog sistema
i tako obezbeđuje efikasna zaštita biljaka, smanjuje se rizik od mogućih
trovanja štetnim parama u toku aplikacije, smanjuje se količina aktivne
materije u zemljištu, a povećava efikasnost u odnosu na primenu po celoj
površini za 80–96%, te je ekološki opravdanija (Cooke, 1992). Prilikom
nanošenja insekticida i fungicida treba sprečiti njihovo mešanje time što
se dodaju u različitim slojevima pilir-mase (Mitić, 2004).
Koncentracija aktivne materije pesticida na semenu i njihova stabil-
nost tokom skladištenja značajno zavisi od vrste pilete i primenjene kom-
binacije fungicid/insekticid. Primećeno je, a da se prisustvo hymexazola
tokom skladištenja smanjuje nezavisno od vrste pilete, dok se koncentra-
cija tirama, smanjuje samo kod nekih vrsta pileta (Huijbregts, 1994).
IV sloj. U prethodnim fazama piliranja pilirano seme je dobilo svoj
konačan oblik, svaka granula je snabdevena istom količinim supstanci
koje treba da obezbede brzo klijanje, nicanje i ujednačen porast. U za-
vršnoj fazi piliranja, semenu se dodaje pigmentni omotač koji ima vi-
šestruku namenu. On daje peleti tipičnu boju, čvrstoću i time sprečava
skidanje prethodno nanetih slojeva pilir-mase, štiti korisnike semena
od direktnog kontakta sa pesticidima koji ulaze u sastav pelete.
Po završenoj aplikaciji komponenata pilir-mase, fungicida, insek-
ticida i pigmenta za bojenje, primenjuje se kratki proces sušenja tako
424
da sadržaj vlage bude 7,5–8,0%. Istovremeno se svaka partija semena

podvrgava laboratorijskoj kontroli kvaliteta.
Mehaničke osobine omotača su od presudnog značaja za kvalitet
semena. One se ispituju slično kao i mašinski materijali, a najčešće opte-
rećenjem na pritisak gde se traži zavisnost deformacija–sila opterećenja.
Ocena mehaničkih osobina pelete moguća je praćenjem dva parametra
i to: sekantni modul elastičnosti i sila razaranja. Pri ispitivanju ovih oso-
bina potrebno je imati u vidu i druge faktore kao što su vlažnost semena
i masa 1000 zrna. (Lončarević et al., 2006)
Prema Malinoviću i saradnicima (1998) najveći uzročnik oštećenja
omotača (pelete) je skidač viška zrna u setvenom aparatu, povećanje
obodne brzine i vremensko dejstvo setvenim aparatom.
Minipiliranje
Minipiliranje je tehnološki postupak aplikacije pilir mase i aktivnih

supstanci, slično kao i kod piliranja, s tom razlikom što se kod minipili-
ranja nanosi manja količina (tanji sloj) pilir-mase. S tim u vezi, minipili-
ranju se podvrgavaju krupnije frakcije semena (3,75–4,25 mm), visokih
semenskih kvaliteta. Debljina omotača kod minipiliranog semena izno-
si oko 0,1 mm (sl. 13).
Slika 13. Minipilirano seme šećerne repe / Figure 13. Mini-pelleted seed (Stojaković, 2005)
425
Semenarstvo
Inkrustacija semena
Inkrustacija je postupak kojim se na tehnički dorađeno seme nanosi

inkrust-masa u tankom sloju. Inkrust-masa predstavlja suspeziju iner-
tnih materija (kao što su: kaolin, gumi arabica, dijatomejska zemlja).
Smeše supstanci u kojima su čestice jedne supstance dispergovane
(raspršene) u drugoj supstanci, nazivaju se disperzni sistemi. Disperzni
sistemi sa najkrupnijim česticama nazivaju se suspenzije, pri čemu se
čvrsta supstanca ne rastvara u tečnoj (Vićentijević, 2005).
Za razliku od piliranja i minipiliranja, inkrustacijom seme zadržava
veličinu i prirodni oblik. Kod šećerne repe, inkrustacija se primenjuje
kod krupnijeg semena iznad 4,25 mm. Inkrust masa kombinovana sa
fungicidima i insekticidima i pigmentom specifične boje, prekrivajući
seme celom površinom, nudi veoma efikasnu zaštitu i otpornost u po-
četnim fazama klijanja i nicanja.
Postupak inkrustacije se izvodi istim uređajima kao i piliranje.
Kombinuju se različite supstance koje imaju veliku moć upijanja vlage i
hemijski su inertne. Po završenoj aplikaciji inkrust mase, seme se mora
sušiti dok vlaga ne bude od 7,5–8,0% (sl.14).
Slično kao i kod piliranja, u inkrust masu se mogu dodavati poli-
meri kako bi se izazvalo odlaganje klijanja semena do obezbeđivanja
Slika 14. Inkrustirano seme šećerne repe

Figure 14. Encrusted sugar beet seed (Stojaković, 2005)
426
optimalnih uslova u zemljištu za klijanje i nicanje (Stendahl, 2005).

Primena polimara u inkrustaciji može imati i neke nedostatke. Neki po-
limeri u inkrust-masi mogu biti toksični za seme ili se mogu ponašati
kao inhibitori klijanja semena (Hill, 1999).
Sušenje finalno dorađenog semena
U toku finalne dorade semena (piliranje, minipiliranje i inkrusta-

cija) dolazi do povećanja vlažnosti semena iznad dozvoljene granice za
njegovo bezbedno čuvanje (iznad 7,5–8,0%). Zbog toga se nakon zavr-
šetka pojedinih faza finalne dorade, a pre skladištenja seme obavezno
dosušuje. Temperatura kojoj se izlaže seme šećerne repe prilikom njego-
vog sušenja je od suštinske važnosti za održavanje kvaliteta semena. U
cilju očuvanja kvaliteta semena šećerne repe, sušenje bi trebalo izvoditi
na nižim temperaturama, koje ne bi trebale prelaziti graničnu vrednost
od 50°C (Ujević, 1988).
Sušenje je jedna od naj-
osetljivijih faza u toku procesa
piliranja semena šećerne repe,
te stoga zahteva posebnu pa-
žnju i stručno vođenje procesa.
Seme se pažljivim, kontrolisa-
nim postupkom suši u speci-
jalnim komorama za sušenje
semena – sušarama (sl. 15). Su-
šenje se vrši strujom vazduha
u metalnim kontejnerima sa
perforiranim dnom, tako što
se seme produvava okolnim ili
zagrejanim vazduhom sve dok,
se ne postigne stalna vlaga se-
mena od 7,5–8,0% (Lončarević
et al., 2005; Rajić et al., 2009).
Obično se koriste jednopro-
Slika 15. Indirektna sušara piliranog i lazne indirektne sušare (sl. 15)
inkrustiranog semena sa automatskom regulacijom
Figure 15. Dryer with indirect heating for ulazne i izlazne temperature
pelleted and encrusted seed (Lončarević, 2008) fluida za sušenje.
427
Semenarstvo
Postrojenje za sušenje sastoji se od sledćih komponenti:

– gorionik koji kao gorivo koristi prirodni gas čiji produkti sagore-
vanja prolaze kroz razmenjivač toplote i odlaze u atmosferu,
– razmenjivač toplote koji je izrađen od rebrastih metanih površina.
Ima zadatak da određenu količinu toplote preda sa radnog medijuma
(produkti sagorevanja) na radni fluid (vlažan vazduh). Temperatura se
može regulisati pomoću dva termostata radnog opsega od 0 do 120oC,
– sušara (komora) u kojoj se odvija proces sušenja je izrađena od
nerđajućeg čelika. Na vrhu komore se nalazi zasun za regulaciju protoka
radnog fluida koji dolazi ispod komore sistemom cevovoda, kao i kon-
trolni otvori za vizuelnu kontrolu procesa sušenja i
– metalni sud sa perforiranim dnom, koji je napravljen od nerđa-
jućeg materiajla u koga se prihvata seme nakon vlažnog prosejavanja.
Prikaz jednoprolaznog sušenja
U sušaru ulazi vlažno pilirano seme sledećih karakteristika (sl. 16):

– masa vlažnog materijala m1 (kg),
– srednja vlažnost w1 (%),
– srednje temperature ø1 (oC).
Slika 16. Šema jednoprolaznog šaržnog sušenja sa suprotnim tokom

materijala i vazduha
Figure 16. Scheme of one-line charge drying with the opposite
flow of material and air (Lončarević, 2005)
428
Nakon prolaska kroz sušaru, masa vlage se predaje radnom fluidu

dok se sa radnog fluida materijalu koji se suši predaje određena količina
toplote, stoga će materijal koji se suši imati sledeće karakteristike:
– masa suvog materijala m2 (kg),
– srednja vlažnost w2 (%),
– srednja temperatura ø 2 (oC).
i-x dijagram stanja vlažnog vazduha
Početno stanje radnog fluida (sl. 17) karakterišu spoljni uslovi pa je

njegovo stanje (tačka 0) definisano sa sledećim parametrima:
– temperatura to (oC),
– relativna vlažnost f (%),
– apsolutna vlažnost xo [kg/kg sv],
– entalpija io [kJ/kg sv].
Slika 17. i–x dijagram promene stanja vlažnog vazduha

Figure 17. i–x figure of the changes in wet air state (Lončarević, 2005)
Prelaskom preko razmenjivača toplote, radnom fluidu se predaje

određena količina toplote Q (kJ/kg), tako da se po izlasku iz razmenjiva-
ča njegovo stanje menja (tačka 1) i definisano je sledećim paramertima:
– temperatura t1 (oC),
– apsolutna vlažnost x1 = xo [kg/kg sv],
– entalpija i1 [kJ/kg sv].
429
Semenarstvo
Radni fluid stanja 1 prolazi kroz vlažan materijal i preuzima neku

masu vlage sa materijala, a istovremeno predaje vlažnom materijalu
neku količinu toplote. Zbog toga se stanje radnog fluida menja u komori
za sušenje i ono je definisano tačkom 2:
– temperatura t2 (oC),
– relativna vlažnost f2 (%),
– apsolutna vlažnost x2 [kg/kg sv],
– entalpija i2 [kJ/kg sv].
Na osnovu navedenih podataka mogu se izračunati parametri koji
karakterišu proces sušenja, kao i stepen korisnog dejstva sušare.
Specifična potrošnja toplotne energije:
q= i1 −i0
x2 − x1 [kJ / kg isp vode ]
gde je:
i1, i0 – eUkupna potrošnja
ntalpija radnog toplotne
fluida pre i energije:
nakon prolaska kroz vlažan ma-
terijal,
x2, x1 – apsolutna vlažnost
i1 −i0
qQ==xq2 −⋅xW kJ[
[kJ/]kg
1radnog isp vode
fluida
]
pre i nakon prolaska kroz
vlažan materijal.i −i
UkupnaUkupna qW= =x12 −m
potrošnja
potrošnja toplotne
0
kJ[
toplotne kg
⋅ ω1/−energije:
ω2
x1 energije:
1
ispkg
vode
100−ω2 [ ]]
gde je:
Ukupna potrošnja
Potrebna količina
⋅ W1 [0kJ ]kJ
Q =qq=toplotne
goriva:
x2 − x1
i −i
energije: [
/ kg isp vode ]
q – specifična potrošnja
UkupnaW
W – količina vlage B
m⋅ W1 ⋅[toplotne
==qQtoplotne
Qpotrošnja 3 ]−ω energije:
[ ]
ω1energije,
kJ −ω2
mn izdvojiti
= Hje potrebno
koju 100 2
kg [ ]
iz vlažnog materijala.
d
−ω [kg ]
W =Qgoriva:
Potrebna količina =1q⋅⋅ 100
m W [kJ ]
ω1 −ω2
Potrebna količina suvog vazduha:
2
gde je:
Potrebna količina
m1 – masa materijalaL
[ ]
B ==preWQ
W= mm
goriva:
H dsušenja,
( x2 − x1 )
3
n[kg ]
ω1 −ω2
1 ⋅ 100−ω2 kg [ ]
[ ]
ω1, ω2 – vlažnost materijala pre i posle sušenja.
Q 3
Potrebna
Koeficijent
B
Potrebna =
količina
količina H
korisnog suvogm goriva:
n vazduha:
dejstva sušare:
Potrebna količina goriva: d
Potrebna količina [m] ]

L = B = [kg
η =suvog vazduha:
s
W Q
( x2 −r x⋅1HW
Q
)d n
3
gde je:
Koeficijent
Q – ukupna L
Potrebna =
korisnog W
količina
potrošnja toplotne [kg ] sušare:
( x2 − xdejstva
suvog
1 ) energije,
vazduha:
Hd – donja toplotna moć goriva.
( x2 − x1 ) [sušare:
L =r ⋅dejstva kg ]
WW
Koeficijent η s =
korisnog
Q
r ⋅W
430 η =
Koeficijent korisnog dejstva sušare:
s Q
r ⋅W
ηs = Q
[ ]
Potrebna količina goriva:3
B = HQd mn
[
B = HQd mn
3
]

= ( x W− x ) [kg ]
Potrebna količina suvogLvazduha:
2 1
L= W
( x2 − x1 ) [kg ]
Koeficijent korisnogr ⋅dejstva
W
sušare:
ηs = Q
r ⋅W
ηs =
gde je: r – računska konstanta. Q
Proces sušenja traje 30–40 minuta i usklađen je sa dužinom trajanja

prethodne faze piliranja semena. U toku sušenja potrebno je vršiti me-
renje vlažnosti semena kako ne bi došlo do presušivanja istog.
Kalibracija finalno dorađenog semena
Nakon sušenja pilirano seme se mora prosejati na sitima okrugle

perforacije dimenzija 3,75–4,75 mm, kako bi se dobilo ujednačeno
seme. Na taj način se izdvajaju manje količine semena koje su izvan na-
vedene frakcije. Međutim i ove količine semena se kasnije postupkom
dopiliranja ili depiliranja mogu dovesti u traženu frakciju. Nakon pro-
sejavanja, pilirano seme se odlaže u džambo vreće ili drvene kontejne-
re. Za vreme prosejavanja semena potrebno je uzeti uzorak semena za
laboratorijske analize.
Pakovanje finalno dorađenog semena
Da bi se pristupilo pakovanju semena najpre se moraju izvršiti labo-

ratorijske analize. U toku svih navedenih postupaka uzimaju se uzorci
semena i određuje njegov kvalitet. Tek nakon dobijanja izveštaja o kva-
litetu moguće je pristupiti pakovanju semena.
Bez obzira na način finalne dorade, seme šećerne repe se paku-
je u setvene jedinice. Jedna setvena jedinica sadrži 100000 semena ±
5%. To je količina teoretski dovoljna za setvu jednog hektara. Takođe,
ujednačenost krupnoće semena u frakciji mora biti u opsegu od 1 mm.
Najčešće se pakuju frakcije semena 3,75–4,75 mm, 3,50–4.50 mm ili
4,00–5,00 mm.
431
Semenarstvo
Pilirano i minipilirano seme se

pakuje u papirne kutije od 1 setvene
jedinice (sl. 18). U skladu sa zahtevi-
ma kupca, po četiri setvene jedinice se
pakuju u jednu kartonsku kutiju.
Slika 18. Upakovano seme (1SJ)

Figure 18. Packed seed
(Stojaković, 2008)
Na svakoj kutiji – setvenoj jedini-

ci – se nalazi „Deklaracija o kvalitetu
poljoprivrednog bilja na ambalaži“
(sl. 19)
Slika 19. Deklaracija o kvalitetu

poljoprivrednog bilja na ambalaži
Figure 19. Seed quality certificate tag
Da bi se dobila „Deklaracija o
kvalitetu poljoprivrednog bilja“, po-
trebno je napisati zahtev za izdavanje
uz koji se prilaže i Uverenje o prizna-
vanju semenskog useva (Aprobaciono
uverenje), kao i Izveštaj o kvalitetu se-
mena od akreditovane laboratorije.
Na osnovu Uverenja o prizna-
vanju semenskog useva i Izveštaja o kvalitetu semena dorađivač pravi
„Deklaraciju o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja“ (sl. 20), koja pra-
ti svaku isporuku semena kupcima. Na „Deklaraciji o kvalitetu semena
poljoprivrednog bilja“ potrebno je da ovlašćena ustanova svojim peča-
tom overi da su za tu partiju semena utrošene „Deklaracije o kvalitetu
poljoprivrednog bilja na ambalaži“ sa odgovarajućim brojem.
Inkrustirano seme se pakuje u papirne vreće po 5, a na zahtev pro-
izvođača po 10 setvenih jedinica. „Deklaracija o kvalitetu poljoprivred-
nog bilja na ambalaži“ mora biti prošivena.
432
Slika 20. Deklaracija o kvalitetu poljoprivrednog bilja

Figure 20. Seed quality certificate (Lončarević, 2011)
Ovako upakovano seme

odlaže se na evro-palete u
centralni magacin (sl. 21) i
spremno je za isporuku kup-
cima.
Slika 21. Upakovano pilirano seme

Figure 21. Packed pellet
433
Semenarstvo
LABORATORIJSKE ANALIZE
U toku dorade semena šećerne repe, jedan od najvažnijih segme-

nata jesu laboratorijske analize (ISTA, 2003). Naime, svaki od navede-
nih tehnoloških postupaka u toku tehničke i hemijske dorade semena
praćen je uzorkovanjem i laboratorijskom analizom istog. Važno je da
doradni centar poseduje svoju internu laboratoriju zbog velikog broja
analiza koje je potrebno uraditi. Ispitivanje finalno dorađenog semena
svakako treba da uradi registrovana laboratorija kako bi dala i zvaničan
laboratorijski izveštaj o kvalitetu semena.
Laboratorijske analize vrše se u svim segmentima dorade i to:
– prilikom prijema,
– u toku primarne dorade,
– u toku frakcionisanja,
– u toku odvajanja semena po masi,
– analize piliranog i inkrustiranog semena i
– analize upakovanog semena.
Ove analize moraju biti savesno i precizno urađene jer se komplet-
na dorada semena šećerne repe zasniva na podacima iz laboratorijskih
analiza. Najmanja greška u očitavanjima vrednosti uzrokovaće posledi-
ce koje je nemoguće ispraviti do kraja procesa dorade semena.
Laboratorijske analize semena u toku prijema
Uzorak za navedene analize uzima se najčešće iz usipnog koša i to

sa najmanje četiri različita mesta. Na osnovu uzorka potrebno je prvo
odrediti vlažnost semena. Kod semena šećerne repe preporučljivo je
merenje vlažnosti nekom od metoda na bazi infracrvenih toplotnih zra-
ka ili u klasičnoj sušnici.
Uzorak se uzima od svake prikolice i treba da je dovoljno veliki jer
ga treba podeliti na četiri jednaka dela. Od njih je potrebno tri uzorka
propisno plombirati dok se jedan zadržava kao radni uzorak za analizi-
ranje. Dva plombirana uzorka vraćaju se nazad proizvođaču semena, a
treći služi za superanalizu.
434
Slika 22. Mašina za kontrolu frakcije (kalibra) semena

Figure 22. Fraction control machine (Lončarević, 2008)
Od dela uzorka koji ostaje u laboratoriji uzima se dva puta po 100

grama i prosejava na laboratorijskim sitima (sl. 22) sa otvorima 2,0 mm
# i 6,0 mm Ø. Ovako prosejano seme treba očistiti od primesa kao što su
kamen, zemlja, delovi lista i stabljike, korova i dr. Svo seme van navede-
nog kalibra zajedno sa primesama predstavlja otpad (nečistoću) semena.
Nakon merenja ostatka čistog semena po probama iste treba miksi-
rati na laboratorijskom mikseru i uraditi sledeće analize:
– seckanjem 3 puta po 100 zrna utvrditi procenat ispunjenog seme-
na, praznog semena kao i monogermnost istog,
– merenjem 3 puta po 500 zrna odrediti masu 1000 zrna (apsolutnu
masu) i
– u 3 probe po 100 zrna utvrditi energiju, klijavost i monogermnost
semena.
Važno je napomenuti da se utvrđivanje energije i klijavosti semena
vrši u specijalnom faltanom filter papiru. Samo ovakav papir ima uvek
jednaku težinu i broj falti, jer se na osnovu njegove težine zajedno sa
podmetačem određuje količina vode koju je potrebno upotrebiti za jed-
nu probu.
435
Semenarstvo
Laboratorijske analize u toku primarne dorade
U ovoj fazi dorade posle čišćenja potrebno je izvršiti zvanično uzor-

kovanje semena. Uzorkovanje vrši ovlašćena laboratorija za ispitivanje
semena, koja nakon provedenih ispitivanja daje zvaničan laboratorijski
izveštaj o kvalitetu semena. Na osnovu ovog izveštaja vrši se finansijski
obračun prema proizvođačima semena.
Izvorni uzorak treba da je saglasan procentualnom učešću frakcije u
ukupnom prinosu semena. Nakon odmeravanja po frakcijama seme se
miksira preko laboratorijskog miksera tri puta, a zatim deli na četiri jed-
naka dela. Jedan od ovih uzoraka uzima Ovlašćena laboratorija, jedan
se daje proizvođaču, a dva ostaju u doradnom centru gde jedan služi za
superanalizu a drugi kao radni uzorak.
Iz radnog uzorka u internoj laboratoriji centra za doradu semena
potrebno je utvrditi sledeće:
– ispunjenost i monogermnost 3 x 100 zrna za svaku od frakcija,
– masu 1000 zrna za svaku od frakcija i
– energiju klijanja, klijavost i monogermnost 3 x 100 zrna za svaku
od frakcija.
Od radnog uzorka odvaja se deo semena koji služi za utvrđivanje
procenta proraslica.
Laboratorijske analize u toku frakcionisanja semena
U toku procesa frakcionisanja semena u više navrata uzimaju se

uzorci. U laboratoriji se najpre vrši homogenizovanje ili miksiranje se-
mena na mikseru i to u tri ponavljanja. Iz tako miksiranog uzorka odre-
đuje se sledeće:
– kontrola kalibra, prosejavanjem na laboratorijskoj mašini sa siti-
ma u trajanju od tri minuta sa prekidima. Dužina prekida je defi-
nisana režimom rada mašine. Time se utvrđuje procenat semena
van kalibra (propadanje semena). Ovo propadanje ne bi smelo
biti veće od 5%.
– Ispunjenost i monogermnost semena seckanjem 3 x 100 zrna,
– energija klijavost i monogermnost 3 x 100 zrna i
– masa 1000 zrna.
Ove analize se vrše za sve frakcije posebno.
436
Laboratorijske analize u toku odvajanja semena po težini
U toku rada gravitacionih separatora uzorci semena se uzimaju u

nekoliko navrata. Najpre se uzima uzorak na osnovu koga se vrši pode-
šavanje rada mašine. Iz dostavljenog uzorka se posle homogenizovanja
sečenjem 2 x 100 zrna određuje ispunjenost i monogermnost svakog
od pet delova semena. Ovo je brza metoda i služi tehnologu isključivo
za korekciju parametara rada mašine. Ovakvu vrstu analize potrebno je
vršiti u nekoliko navrata u toku rada mašine.
Nakon završetka rada gravitacionih separatora dostavljeni uzorci iz
pogona najpre se homogenizuju, a ispituju se sledeći parametri kvaliteta
semena:
– ispunjenost i monogermnost sečenjem 3 probe po 100 zrna,
– energija klijanja i klijavost u 4 probe po 100 zrna, stavljanjem se-
mena u faltani filter papir i plastične kutije koje se odlažu u komo-
ru za naklijavanje u kojoj se reguliše temperatura vazduha i
– masa 1000 semena merenjem 3 probe po 100 zrna.
Laboratorijske analize piliranog i inkrustiranog semena
Postupci piliranja i inkrustacije semena mogu znatno uticati na

energiju klijanja i klijavost kao najvažnije osobine kvaliteta semena.
Zbog toga je u toku ovih procesa potrebno izvršiti što veći broj uzorko-
vanja i analiza semena. Ove analize se odnose isključivo na utvrđivanje:
– energije i klijavosti semena (sl. 23),
– kalibra (frakcije) i
– mase 1000 zrna.
Slika 23. Ispitivanje energije

klijanja i klijavosti semena u
filter papiru
Figure 23. Vigor and viability
testing in filter paper
437
Semenarstvo
Laboratorijske analize upakovanog semena
Analizu kvaliteta upakovanog semena vrši Laboratorija za ispitiva-

nje semena ili neka druga ovlašćena ustanova. Da bi se seme uzorko-
valo potrebno je najpre izvršiti prijavljivanje određene partije i dobiti
deklaracije o kvalitetu koja se stavlja (lepi ili prošiva) na svako pako-
vanje. Samo tako upakovano seme sa deklaracijom može biti predmet
zvaničnog uzorkovanja. Na osnovu analiza, laboratorija daje zvaničan
izveštaj o kvalitetu upakovanog semena. Na osnovu izveštaja moguće
je napisati deklaraciju o kvalitetu semena (tzv. velika deklaracija) za tu
partiju. Deklaracija o kvalitetu semena je zvaničan dokumenat koji prati
svaku isporuku.
438
LITERATURA
Arsić Lj, Lončarević V (1995): Tehnologija dorade semena šećerne repe,

Zbornik radova sedmog naučno-stručnog skupa PTEP 95,
Novi Sad, 71-77.
Banks H J (1998): Prospects for seed disinfestations, Proceedings of the
Australian Postharvest Technical Conference, Canberra, 26-29.
Bradford K J (1986): Manipulation of seed water relations via osmo-
tic priming to improve germination under stress conditions,
Horticultural Science, 21:1105-1112.
Charlesworth D (1978): Pelleting Britain’s sugar beet seed. Br. Sug. Beet,
Reviews 46, No 1, 37.
Chen K, Arora R, Arora U (2010): Osmopriming of spinach (Spinacia
oleracea L. cv. Bloomsdale) seeds and germination performan-
ce under temperature and water stress. Seed Sci. & Technol.,
38, 45-57.
Cooke, D.A. (1992): Pests of sugarbeet in the UK, Agricultural Zoology,
Reviews 5: 97-137.
Dražić S, Rajić M, Stojaković Ž (2010): Piliranje (peletiranje) semena
belog sleza, Tehničko rešenje, TP 20113.
Đaković LJ (1985): Koloidna hemija. Tehnološki fakultet, Zavod za iz-
davanje udžbenika, Novi Sad, 418 str.
Ecclestone P (1997): Pesticide seed treatment trials 1993-1996. 2.0
Results of completed programmes 1996, SBREF. MAFF
Committee Paper, 31/97: 13-20.
Filipović I, Lipanović S (1987): Opća i anorganska kemija. I dio, VI izd.
„Školska Knjiga”, Zagreb, 613 str.
Forsberg G (2004): Control of Cereal Seed-borne Diseases by Hot
Humid Air Seed Treatment, Doctoral dissertation, ISSN 1401-
6249, ISBN 91-576-6496-X.
Forsberg G, Johnsson L, Lagerholm J (2005): Effects of aerated steam
seed treatment on cereal seed-borne diseases and crop yield.
Journal of Plant Diseases and Protection, 112 (3): 247–256.
439
Semenarstvo
Gleston S (1975): Udžbenik fizičke hemije, Naučna knjiga, Beograd,

1011 str.
Heijbroek W, Huijbregts A W M, Wevers J D A (1993): Possibility
of complete protection of sugarbeet by seed pelleting,
Gemasbechmering (Netherlands), v. 24, (3): 67 – 74.
Hill H J (1999): Recent Development in Seed Technology. Journal of
New Seeds, 1(1): 105-112.
Huijbregts A W M, Gijssel P D, Heijbroek W (1994): Fungicides and
insecticides applied to pelleted sugar-beet seeds — I. Dose,
distribution, stability and release patterns of active ingredients,
Institute of Sugar Beet Research (IRS), Bergen op Zoom, The
Netherlands.
International Rules for Seed Testing (2003), International Seed Testing
Association ISTA, Switzerland
Janjić T, Brkić M, Lončarević V (2001): Mogućnost jednofaznog sušenja
semena šećerne repe, Časopis za procesnu tehniku i energetiku
u poljoprivredi, vol 6, 1-2, 39-42.
Kastori R (1998): Fiziologija biljaka. Feljton, Novi Sad, IV, 506 str.
Kennedy T F, Connery J (2006): An evaluation of seed-pellet insecti-
cides in a precision drilled crop of sugar beet, Irish Journal of
Agricultural Food Research, 45: 211-222.
Kirkland K J, Johnson E N (2000): Alternative seeding dates (fall and
April) affect Brassica napus canola yield and quality, Canadian
Journal Plant Sci, 80: 713-719.
Kurosawa T (1976): Effect of seed coating with Calcium peroxide on
seedling stand in the mechanized direct sowing rice culture
on the paddy field, Rpt Tohuku Br, Crop. Sci. Soc. Jpn, 17:42-
43
Lagerholm J (2003): Värmebehandlat utsäde för sundare växtodling,
Proceedings from the conferance “Ekologiskt Lantbruk:, Vägar,
val, visioner«, p. 206, Uppsala, Sweden.
Lončarević V, Rajić M, Stojaković Ž (2006): Ispitivanje modula elastič-
nosti piliranog semena šećerne repe, Časopis za procesnu teh-
niku i energetiku u poljoprivredi, vol.10, 3-4, 135-137.
Lončarević V, Stojaković Ž, Sakač Z (1996): Iskustvo u uvođenju sop-
stvene tehnologije u pripremi pilir-mase, Revija Agronomska
saznanja, br. 3 , 40-41.
440
Lončarević V, Stojaković Ž, Simić S (2005): Sušenje piliranog semena

šećerne repe, Časopis za procesnu tehniku i energetiku u po-
ljoprivredi, vol 9, 5, 140-142.
Longden P C (1975): Sugar beet pelleting, A.D.A.S. Quart. Rev. 18, 73-
80.
Luthra J C (1953): Solar energy treatment of wheat loose smut Ustilago
tritici (Pers.) Rostr.Indian, Phytopathology 6, 49-56.
Malinović N, Mehandžić R, Lončarević V, Stupar S (1998): Otpornost
pilir-mase semena šećerne repe na mehaničko dejstvo setve-
nog aparata, Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljo-
privredi, br. 3, 83-85.
Marić A (1963): Štetna gljivična flora mlade šećerne repe u Bačkoj,
Zbornik Matice Srpske za prirodne nauke, Sv. 24:37-90.
Marić A (1992): Bolesti šećerne repe. Monografija, Jugošećer dd,
Beograd, 1992.
Marinković B, Crnobarac J, Schaller Hans J, Frantz G, Jaćimović G,
Marinković D (2006): ‘Brzi elektroni’ u dezinfekciji semena i
elektromagnetno polje ekstremno niskih frekvencija - uticaj na
prinos pšenice, Savremena poljoprivreda, vol. 55, br. 5, 22-27
Markey A E (1990): Growers benefit from Seed Technology, Amer. Veg.
Grower, 38 (13): 14-16.
Mayberry K.S, Robinson F E, Scherer D J (1983): Lettuce stand establis-
hment with improved seed pellets, Trans Amer. Soc. Agr. Eng,
26:79-80.
Meši M, Đukić N, Brkić M, Somer D, Krmpotić T, Kiš T (1993):
Mehanizacija i oprema u proizvodnji semenske šećerne repe,
VI Monografija Semenska šećerna repa, Sremska Mitrovica, 72
– 110.
Mitić N V (2004): Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Jugoslaviji.
Društvo za zaštitu bilja Srbije, Beograd.
Neergaard P (1977): Seed Pathology, Vols 1 & 2. Macmillan, London,
UK.
Paltik J, Sabik J, Maga J, Porubsky J (2000): Sugarbeet seeding quality
of sowing mashines with mechanical scooping of seeds, Acta-
Technologica-Agriculturae, Slovak Republic, V.3(2): 31 – 36.
Paltik J, Sabik J, Maga J, Porubsky J (2000): Sugarbeet seeding quality
of sowing mashines with mechanical scooping of seeds, Acta-
Technologica-Agriculturae, Slovak Republic, V.3(2): 31 – 36.
441
Semenarstvo
Rajić M, Lončarević V, Stojaković Ž, (2009): Primena sušenja posle pi-

liranja semena šećerne repe pri nanošenju insekticida, Časopis
za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, 13(2): 157-
158.
Rajić M, Vujaković M, Lončarević V (2005): Čuvanje semena šećerne
repe, Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi,
vol. 9, 1-2, 25 -27.
Simić S, Đilvesi K, Lončarević V, Pataki I (2004): Gravitacioni separa-
tori u funkciji kvaliteta semena, Časopis za procesnu tehniku i
energetiku u poljoprivredi, vol 8, 3-4, 106-108.
Stendahl F (2005): Seed Coating for Delayed Germination, Editor: Paula
Persson, Licentiate thesis, Swedish University of Agricultural
Sciences, Uppsala, p.p 48.
Stojaković Ž, Lončarević V, Kovačev L, Sakač Z (2005): Smeša za pilira-
nje semena šećerne repe, Isprava o patentu br. 49369, Zavoda
za intelektualnu svojinu, Beograd, Glasnik intelektualne svoji-
ne, br.4/05.
Stojaković Ž, Mitrović P, Sekulić P, Miklič M, Sakač Z, Rajić M (2010):
Smeša za piliranje semena uljane repice, Patent, Zavod za inte-
lektualnu svojinu, Beograd, П-2010/0096.
Thorpe G R (1987): The thermodynamic performance of a continuo-
us-flow fluidized bed grain disinfestor and drier, Journal of
Agricultural Research, 37:27-41.
Ujević A (1988): Tehnologija dorade i čuvanja sjemena, Fakultet poljo-
privrednih znanosti, Institut za oplemenjivanje i proizvodnju
bilja, Zagreb, 183.
Valdes V M, Bradford K J (1987): Effects of seed coating and osmotic
priming on the germination of lettuce seed, J. Amer. Soc. Hort,
112:153-156.
Vićentijević LJ (2005): Farmaceutska tehnologija II, Zavod za udžbeni-
ke i nastavna sredstva, Beograd, 276 str.
Vollhardt K P C, Schore N E (1997): Organska hemija, 2 izd., Hajdigraf,
Beograd, 1554 str.
Xianming D, Burris J S (1997): Film coating impairs leaching of germi-
nation inhibitors in sugar beet seed, Crop Sci, 37: 515-520.
Želtov V, Pavlihin G, Solovev V (1973): Mehanizacija poslenboročnoj
obrabotki zerna (sprovočnik), Kolos, Moskva, 3-352.
442
Milica Hrustić, Svetlana Balešević–Tubić, Mladen Tatić
Semenarstvo
soje
516
Semenarstvo soje
UVOD
Značaj soje
Soja (Glycine max. (L.) Merr.) spada u red najznačajnijih gajenih

biljnih vrsta današnjice. Iako se u Kini gaji dugi niz vekova može se
reći da je soja otkriće XX veka. Značaj soji, pre svega, daje hemijski
sastav zrna, u kome se nalazi oko 40% proteina i oko 20% ulja, odno-
sno više od 60% hranljivih materija veoma upotrebljivih u razne svrhe.
Zbog mogućnosti upotrebe celog zrna, kao i proteina i ulja posebno,
soja nalazi veliku primenu ne samo u prehrambenoj, nego i u drugim
granama industrije. Iako soja čini bitan izvor hranljivih proteina stal-
no rastućem broju stanovništva u svetu, oni nisu u dovoljnoj meri za-
stupljeni u ljudskoj ishrani, iz više razloga. U razvijenom svetu postoji
dovoljno tradicionalnih izvora proteina (meso, mleko, jaja), te se soja
koristi pretežno za dijetalnu ishranu. U zemljama u razvoju, deficitar-
nim u proteinskoj hrani, nije razvijena industrija koja bi soju preradila
za ljudsku ishranu.
Soja je takođe jedan od glavnih izvora biljnih ulja, jer iz njenog zrna
potiče trećina ukupno proizvedenih biljnih ulja u svetu. Ulje od soje se,
za sada, pretežno koristi u prehrambenoj industriji. Međutim, sve više
se povećava njegova tehnička upotreba u raznim granama industrije.
Značajan sastojak sojinog ulja je i lecitin koji se koristi u pekarskim i
konditorskim proizvodima i medicini, kao i u tekstilnoj i hemijskoj in-
dustriji. Proizvodnja i prerada soje su u stalnom porastu, a proizvodni
i potrošački regioni se ne poklapaju, tako da raste njen značaj, kako u
prerađivačkoj industriji, tako i međunarodnoj trgovini i transportu.
Ne treba zaboraviti ni ulogu soje u ratarskoj proizvodnji. Kao legu-
minoza, ona svojom sposobnošću fiksiranja azota iz vazduha obezbeđu-
je biljku dovoljnim količinama azota, smanjujući tako upotrebu azotnih
đubriva i vrlo dobro se uklapa u plodored.
517
Semenarstvo
Proizvodnja soje
Soja nije tradicionalna biljna vrsta u poljoprivrednoj proizvodnji.

Ona se s pravom naziva biljkom dvadesetog veka, jer je pre toga bila
poznata i gajena samo u jednom delu sveta, u Kini. Tridesetih godina
prošlog veka počinje značajnije širenje soje u SAD, koje od tada domini-
raju u svetskoj proizvodnji i prometu. Od sedamdesetih godina prošloga
veka, površine pod sojom značajno rastu, kako u svetu tako i u našoj ze-
mlji. Početkom XXI veka FAO statistika beleži proizvodnju soje u preko
80 zemalja sveta, na više od 90 miliona hektara (sl. 1).
Slika 1. Površine i prinosi soje u svetu u periodu 1961–2007. godine

Figure 1. Soybean acreage and yield (1961–2007)(http://faostat.fao.org)
Od malo poznate biljke, koja se početkom XX veka gajila samo u

nekoliko zemalja, soja se krajem prošlog veka svrstala u red vodećih ra-
tarskih useva u svetu. Iako gajena na oko 15 miliona hektara polovinom
prošlog veka, još uvek nije bila značajna u većem broju zemalja. Tek
od pedesetih godina površine naglo rastu, a poslednjih godina prelaze
90 miliona hektara. Posle pšenice, pirinča i kukuruza, odnosno žitarica
koje služe za osnovnu ljudsku ishranu, to su najveće površine koje zau-
zima jedna ratarska biljka.
Soja je danas prisutna u većini zemalja, međutim, oko 90% proi-
zvodnje koncentrisano je u samo nekoliko zemalja (sl. 2). SAD imaju
vodeću ulogu u svetskoj proizvodnji, preradi i prometu soje i njenih
518
Semenarstvo soje
prerađevina. Gajenje soje u Brazilu i Argentini nema dugu tradiciju, ali

obe zemlje su vrlo brzo postale značajni svetski proizvođači. Danas se
soja u Brazilu gaji na preko 20 miliona hektara (sa proizvodnjom oko
50 miliona tona zrna), što čini gotovo četvrtinu ukupne svetske proi-
zvodnje. U Argentini su se površine od nekoliko stotina hiljada hektara
u sedamdesetim godinama prošlog veka povećale na preko 15 miliona
hektara, sa tendencijom daljeg porasta.
Površine / Area Proizvodnja / Production
26%
23%
28%
18% 33%
22%
11% 10%
10% 8% 6%
5%
SAD / USA Brazil / Brazil Argentina / Argentina

Kina / China Indija / India Ostalo / Other
Slika 2. Proizvodnja soje i površine pod sojom u svetu tokom 2007. godine
Figure 2. World soybean production and soybean acreage during 2007
(http://faostat.fao.org)
Početkom prošlog veka površine pod sojom su jedino u Kini do-

stizale milione hektara, da bi se tokom prošlog veka kretale od 9 do 12
miliona hektara. Prosečni prinosi su niski i sve do osamdesetih godina
iznosili su oko 1 t/ha, kada započinje lagano povećanje prinosa, koji se
danas kreću od 1,6 do 1,8 t/ha. Do pedesetih godina ova zemlja uče-
stvovala je sa oko 50% u svetskoj proizvodnji, a kasnije njen procen-
tualni udeo opada na ispod 10% u poslednjoj deceniji. Pored Kine, na
azijskom kontinentu, značajne površine pod sojom ima još i Indija, 6–7
miliona hektara, sa prosečnim prinosima oko 1 t/ha.
Učešće Evrope u ukupnoj svetskoj proizvodnji soje kreće se 1–2% i
ova biljka je značajna samo za pojedine zemlje.
Soja je u našoj ratarskoj proizvodnji prisutna od početka prošlog
veka, ali su površine jako varirale. U periodu od 1991. godine do danas,
519
Semenarstvo
površine pod sojom na teritoriji naše zemlje stalno rastu, a najveće su

zasejane 2006. godine – 156680 (tab. 1). U istom periodu prosečni pri-
nosi kod nas su oko 2,2 t/ha, što je na nivou prosečnih svetskih prinosa.
Prinos od 2,81 t/ha u 2005. godini pokazuje ne samo da postoje povoljni
prirodni uslovi za gajenje soje, već i da su naši proizvođači upoznali i sa-
vladali tehnologiju gajenja ove biljne vrste. Uprkos povremenim izrazito
sušnim godinama, kada se postižu prinosi znatno ispod višegodišnjeg
proseka (1992, 1993, 2000), što još uvek utiče na smanjenje površina u
narednoj godini, može se reći da je soja zauzela svoje mesto na našim
njivama i da se u narednom periodu može očekivati dalje povećanje po-
vršina pod sojom (Miladinović et al., 2002).
Tabela 1. Površine i prinosi soje u našoj zemlji u periodu 1991–2008. godine

Table 1. S oybean acreage and production in Serbia (1991–2008)
(http://webrzs.stat.gov.rs/axd/)
Vojvodina/ Vojvodina Provance Srbija ukupno / Serbia total

Godina/ Površine / Prinos/ Površine / Prinos /
Year Acreage Yield Acreage Yield
(ha) (t/ha) (ha) (t/ha)
1991 38.333 2,69 45.530 2,65
1992 58.738 1,31 67.797 1,32
1993 49.463 1,38 55.843 1,38
1994 43.568 1,67 49.621 1,68
1995 46.047 2,08 52.123 2,06
1996 65.496 2,11 72.757 2,10
1997 55.326 2,52 61.014 2,50
1998 75.503 1,97 82.409 1,94
1999 100.712 2,75 108.163 2,72
2000 133.868 1,22 141.559 1,20
2001 80.936 2,39 87.382 2,37
2002 93.044 2,47 100.047 2,44
2003 123.639 1,71 131.403 1,72
2004 109.687 2,72 117.270 2,71
2005 123.054 2,83 130.936 2,81
2006 146.291 2,77 156.680 2,74
2007 136.623 2,10 146.988 2,07
2008 132.762 2,46 143.684 2,44
520
Semenarstvo soje
U našoj zemlji, soja se pored Vojvodine kao glavnog regiona, gaji još
na oko desetak hiljada hektara u Mačvi. Povećanje proizvodnje moguće
je ostvariti ne samo povećanjem površina, nego i povećanjem prinosa
po jedinici površina. To se može postići rodnijim sortama, boljom agro-
tehnikom i kompletnijom zaštitom useva od korova. Jedan od načina
povećanja proizvodnje je gajenje drugog useva, ili postrno, uz navodnja-
vanje, odnosno ostvarivanje dve žetve godišnje. Ova mogućnost je još
uvek nedovoljno iskorišćena kod nas.
Imajući u vidu da je soja relativno nova biljna vrsta u mnogim ze-
mljama sveta, pa i kod nas, kao i stalno rastuće površine, jasno je da se
u poslednjih nekoliko decenija vrlo intenzivno radi na stvaranju novih
sorti soje i obezbeđenju semena za potrebe poljoprivredne proizvodnje.
Stoga je semenarstvo soje dobilo na važnosti i postalo značajna privred-
na grana.
521
Semenarstvo
KARAKTERISTIKE SOJE
KAO GAJENE BILJKE
Rast i razviće
Zrno soje se sastoji od semenog omotača i embriona u čiji sastav

ulaze kotiledoni. Semeni omotač štiti embrion od napada patogena
(gljiva i bakterija) pre i posle setve, štiti seme od isušivanja, toksičnih
supstanci i drugih nepovoljnih činilaca. Takođe, ima značajnu ulogu u
upijanju vode tokom klijanja semena. Kotiledoni čine najveći deo mase
zrna i u njima su smešteni ulja i proteini koji tokom klijanja i nicanja
snabdevaju mladu biljku hranljivim materijama. Klijanje semena zapo-
činje razvojem klicinog korenčića iz koga nastaje koren.
U početku razvoja koren raste brže nego nadzemni deo biljke i omo-
gućava klijancu učvršćivanje, da bi mogao da iznese kotiledone na površi-
nu. U tom periodu vrlo intenzivan porast ima hipokotil (deo ispod kotile-
dona), koji se izdužuje i ispravlja iznoseći kotiledone. Iznošenje kotiledona
na površinu zemljišta označava se kao faza nicanja. Za sve ovo vreme koti-
ledoni snabdevaju klijanac hranljivim materijama. Soja kao leguminozna
biljka ima sposobnost formiranja kvržica na korenu, odnosno stupa u sim-
biotski odnos sa bakterijama azotofiksatorima iz roda Bradyrhyzobium.
Prva dva lista koji se pojave su naspramni (smešteni na istoj nodiji), prosti
jer imaju samo jednu lisku. Svi sledeći listovi su složeni troperi (tri liske na
istoj lisnoj dršci) i pojavljuju se naizmenično na glavnom stablu. Na stablu
se jasno razlikuju čvorovi ili nodije, zadebljanja koja nose listove, a deo
stabla između dve nodije naziva se internodija. Stablo, listovi i mahune kod
soje su prekriveni dlačicama sive ili smeđe boje.
Tip rasta stabla može biti indeterminantni, semideterminantni i
determinantni (sl. 3). Sorte sa indeterminantnim (nezavršenim) tipom
rasta imaju na vrhu stabla vegetativnu kupu rasta. Vršni list je obično
sitniji od donjih listova. Do početka cvetanja formiraju oko 67% ukupne
522
Semenarstvo soje
Slika 3. Tipovi rasta stabla Opis: indeterminantni (gore), determinantni (levo) i

fascinantni (desno)
Figure 3. Stem growth types (original) Description: indeterminate (top), determinate
(left) and fasciated (right) (Đorđević, 2010)
523
Semenarstvo
suve materije. Rast stabla i formiranje vegetativne mase nastavlja se i

posle početka cvetanja. Sorte ovog tipa rasta podložnije su poleganju od
determinantnih. Kod sorti sa determinantnim (završenim) tipom rasta
stablo se završava cvašću. Posle početka cvetanja biljke prekidaju rast,
što se u uslovima suše nepovoljno odražava na prinos. Ove sorte imaju
formiran najveći deo svoje vegetativne mase (80%) do početka cvetanja.
Vršni list je po veličini jednak donjim listovima. Sorte sa ovim tipom
rasta više se granaju i otpornije su na poleganje nego sorte indetermi-
nantnog tipa rasta. Sorte soje koje se kod nas gaje su uglavnom indeter-
minantnog tipa rasta.
Cvetanje počinje obično na četvrtoj ili petoj nodiji, a cvetovi su dvo-
polni i smešteni u pazuhu lista (sl. 4). Soja cveta sukcesivno, tako da se na
jednoj biljci mogu istovremeno nalaziti cvetovi, tek formirane mahune,
kao i mahune sa nalivenim zrnom. Cvetovi su bele ili različitih nijansi
ljubičaste boje, što zavisi od prisustva antocijana. Boja cveta i boja hipo-
kotila su vezana svojstva, odno-
sno sorte sa belim cvetom imaju
zeleni hipokotil, dok sorte sa
ljubičastim cvetom imaju ljubi-
čast hipokotil. Zavisno od ve-
getativnog prostora i sorte, soja
može da ima jednu ili više grana
na glavnom stablu. U pazuhu
svakog lista nalazi se pupoljak,
koji u zavisnosti od uslova sre-
dine, može da se razvije u cvet
ili granu. Ukoliko je setva gu-
šća većina pupoljaka na donjim
nodijama razvija se u cvetove,
dok se kod ređe setve na donjim
nodijama iz pupoljaka razvijaju
grane.
Plod soje je mahuna, čiji Slika 4. Cvet soje
Figure 4. Soybean flower (Mulić, 2009)
broj, oblik i veličina značajno
variraju između sorti, a pod uticajem spoljašnjih faktora ove osobine se
razlikuju i između mahuna na istoj biljci. Mahune soje mogu biti pra-
ve, blago povijene ili srpasto zakrivljene, dužine od 2 cm kod divlje, do
7 cm kod nekih sorti kulturne soje.
524
Semenarstvo soje
Dužina mahune zavisi od

broja zrna, najčešće je od 4 cm
do 6 cm (sl. 5). Boja mahune
može biti svetložuta, smeđa i
crna, uključujući sve nijanse i
prelaze između ove tri boje, što
zavisi od prisustva karotena i
ksantofila, boje dlačica, kao i
prisustva antocijana. Tamnija
boja mahune je dominantna
nad svetlijom. U mahuni se
može naći jedno do pet zrna,
što zavisi od sorte i uslova us-
pevanja. Kod sorti koje se kod
nas gaje najčešće ih ima dva do
tri (Hrustić, 1984). Za divlju
soju je karakteristično da ma-
hune u zrenju pucaju i razba-
Slika 5. Mahune soje
Figure 5. Soybean pod (Kuzmanović, 2009) cuju seme, što je kod komerci-
jalnih sorti vrlo nepovoljno sa
agronomskog aspekta. Današnje komercijalne sorte, stvorene opleme-
njivanjem soje, imaju čvrstu mahunu i pucaju samo u stresnim uslovi-
ma (Miladinović et al., 1996).
Zrno soje je ovalnog oblika različite krupnoće. Komercijalne sorte
najčešće imaju srednje krupno zrno, mase 1000 zrna 150–190 g, što za-
visi od sorte i uslova gajenja. Veće količine padavina, odnosno povoljan
raspored padavina u vreme nalivanja zrna, kao i veća suma temperatura
u tom periodu, doprinose formiranju krupnijeg zrna. Kao i kod veći-
ne leguminoza, zrno soje ne sadrži endosperm i sastoji se od embrio-
na obavijenog semenjačom. Kotiledoni čine najveći deo ukupne mase
i volumena zrna soje. Svaki kotiledon ima manje-više poluloptast oblik
i prekriven je epidermisom. Kotiledoni većine genotipova su žuti, ali
mogu biti i zeleni i zajedno sa raznim kombinacijama pigmenata seme-
njače daju širok spektar boja sojinog zrna. Boja semenjače je najčešće
žuta, ali postoje sorte sa zelenom, smeđom ili crnom semenjačom. Na
zrnu soje se nalazi hilum, mesto preko koga je seme pričvršćeno za ma-
hunu. Hilum može biti različite boje (žute, smeđe, sive, crne) i karakte-
ristična je sortna odlika soje.
525
Semenarstvo
Faze razvoja
Razvoj soje je kontinuiran proces koji se u zavisnosti od sorte,

grupe zrenja, roka setve, uslova uspevanja, kao i primenjene agro-
tehnike, može usporiti ili ubrzati. Ovo otežava komunikaciju između
stručnjaka i širokog kruga proizvođača ukoliko ne postoji jedinstvena
terminologija. Bilo je više opisa pojedinih faza, ali je podela razvo-
ja soje na vegetativnu i reproduktivnu fazu i slovno-brojčane oznake
koje su dali Fehr i Caviness (1977) najrasprostranjenija. Vegetativni
razvoj soje započinje nicanjem, odnosno iznošenjem kotiledona na
površinu zemljišta. Ovaj stadijum je označen sa VE, gde V označava
vegetativnu fazu a E nicanje (emergency). Razvoj se nastavlja pojavom
para prostih listova. Kada su prosti listovi razmotani (rubovi liski se
ne dodiruju), biljka je u fazi VC (cotyledones). Za dalje određivanje
vegetativnih stadijuma u obzir se uzimaju nodije koje imaju potpuno
razvijen list. Generalno smatra se da je list potpuno razvijen, ako se
u listu iznad njega ne dodiruju ivice liski. Prva nodija koja se broji je
nodija prostih listova.
Kada se liske prvog pravog troperog lista (koji se formira na nodiji
iznad prostih listova) odmotaju, biljka je u stadijumu V1. Vegetativni
razvoj se nastavlja do sazrevanja biljke, a broje se samo nodije na glav-
nom stablu. Od formiranja cveta, koji se pojavljuje u fazi V4 do V6,
vegetativni i reproduktivni razvoj teku paralelno.
Reproduktivni period počinje prvim cvetom, a završava se zrenjem
i podeljen je na četiri stadijuma: cvetanje, razvoj mahune, razvoj zrna i
sazrevanje. Označava se slovom R (reproductive) i brojevima od jedan
do osam tako što neparni brojevi označavaju početak, a parni puni ra-
zvoj stadijuma (tab. 2).
Sve biljke u polju ne nalaze se u isto vreme u istom stadijumu, tako
da se svaki stadijum računa onda kada je preko 50% biljaka u tom sta-
dijumu.
526
Semenarstvo soje
Grupe zrenja
Biljka soje je fotoperiodski izrazito osetljiva što znači da je prelazak

iz vegetativne u reproduktivnu fazu u velikoj zavisnosti od dužine dana.
Suma temperature je takođe bitan faktor koji utiče na cvetanje soje.
Zbog toga su sve sorte soje podeljene u 13 grupa zrenja koje su označene
Tabela 2. Faze razvoja soje

Table 2. Soybean growing stages (Fehr and Caviness, 1977)
VEGETATIVNA FAZA/
VE Nicanje/ Iznošenje kotiledona na površinu zemljišta/
VC Kotiledoni/ Prosti listovi su razmotani i rubovi liske se ne dodiruju/
V1 Prvi nodij/ Potpuno razvijeni prosti listovi/
V2 Drugi nodij/ Potpuno razvijen prvi troperi list/
V3 Treći nodij/ Potpuno razvijena dva tropera lista/
Vn n-ti nodij/
REPRODUKTIVNA FAZA/
R1 Početak cvetanja Jedan otvoren cvet na bilo kojoj nodiji stabla
Jedan otvoren cvet na jednoj od dva vršna nodija

R2 Puno cvetanje
s potpuno razvijenim listovima
Početak stvaranja Formiranje mahune dužine 5 mm na jednom od

R3
mahuna 4 vršna nodija s potpuno razvijenim listovima
Pun razvoj Mahuna dužine 2 cm na jednu od 4 nodija s potpuno

R4
mahuna razvijenim listovima
Početak U mahuni na jednom od 4 vršne nodija s potpuno

R5
formiranja zrna razvijenim listovima formira se zrno dužine 3 mm
Mahuna na jednom od vršnih nodija sadrži zeleno

R6 Pun razvoj zrna
seme koje potpuno ispunjava šupljinu mahune
R7 Početak zrenja Kada jedna mahuna na biljci dostigne boju zrelosti

Kada 95% mahuna na biljci dostigne boju zrelosti.
R8 Puno zrenje Potrebno je pet do deset dana suvog vremena,
da bi se sadržaj vode spustio ispod 15%
527
Semenarstvo
kao 000, 00, 0, I ….. X. Sorte soje označene sa 000 adaptirane su na uslove
dužeg dana, imaju dug kritični fotoperiod ili su fotoperiodski neosetljive i
uspevaju na većim geografskim širinama, dok su sorte označene brojem X
adaptirane na uslove kraćeg dana i uspevaju na manjim geografskim širi-
nama (Criswell and Hume, 1972). Razlike u dužini vegetacije između gru-
pa zrenja uslovljene su fotoperiodskim zahtevima sorti i ukoliko se gaje
na istoj geografskoj širini kreću se u proseku od 10 do 18 dana. Kritični
fotoperiod progresivno opada od većih ka manjim geografskim širinama.
Zahtevi prema fotoperiodu ograničavaju rasprostranjenost sorti na uzak
pojas geografske širine za koju je određena sorta adaptirana, oko 200 km
(Scott and Aldrich, 1983). Gajena na većoj geografskoj širini u odnosu na
područje gde je adaptirana, ona će cvetati i sazrevati kasnije ili čak neće
dostići punu zrelost do pojave prvog mraza. Gajena na manjoj geograf-
skoj širini cvetaće ranije, imaće manju vegetativnu masu, sazrevaće ranije,
a samim tim doći će i do smanjenja prinosa.
Za svako područje gajenja soje postoji jedna „optimalna” grupa zre-
nja; sorte iz prethodne grupe su rane, a iz naredne grupe kasne za dato
područje. U našim uslovima sorte I grupe zrenja predstavljaju osnovu
sortimenta, sorte iz grupe zrenja 0 su rane, a iz II grupe zrenja su ka-
sne (sl. 6). Pri agroekološkim uslovima uobičajenim za naše područje i
Slika 6. Grupe zrenja sorti soje koje se gaje u Evropi

Figure 6. Maturity groups of soybean varieties grown in Europe (Miladinović, 2003)
528
Semenarstvo soje
pri optimalnom roku setve polovinom aprila meseca, dužina vegetacije

(nicanje–zrenje) za sorte I grupe iznosi 120 do 135 dana. Sorte iz grupe
zrenja 0 svoju vegetaciju završe za 110 do 120 dok je sortama iz II gru-
pe zrenja za punu vegetaciju potrebno 135 do 145 dana. Zbog stresnih
uslova, odnosno interakcije sorta x sredina, period vegetacije može biti
kraći ili duži od navedenog (Miladinović, 1997).
Iznalaženje optimalnog roka setve je bitan momenat u tehnologiji
gajenja svake biljne vrste, pa i soje. Za svaku fazu rasta i razvoja soje
potreban je određeni broj dana, odnosno, određena suma temperatura.
Ukoliko je soja sejana ranije, duže traje period od setve do nicanja kao
i prve faze porasta soje (VE, VC, V1). Iz tih razloga, mesec dana ranija
setva ne znači i isto toliko raniju žetvu. Datum setve ima manji efekat na
prinos sorti kraće vegetacije, dok se kod sorti duže vegetacije primećuje
tendencija smanjenja prinosa sa odlaganjem vremena setve (Miladino-
vić et al., 1998).
Regeneracija
Tokom vegetacije može doći do oštećenja useva u polju iz više ra-

zloga. Herbicidi, divljač ili grad su u našim uslovima najčešći uzroci koji
izazivaju oštećenja u ranim fazama porasta biljaka. Najdrastičnija mogu
biti oštećenja od grada. Ukoliko grad zahvati vrlo mlad usev i ošteti sve
biljke ispod kotiledona nemoguća je bilo kakva regeneracija. U tom slu-
čaju je presejavanje obavezno. Prilikom presejavanja potrebno je voditi
računa o prethodno primenjenim herbicidima kao i o izboru sorte sa
nešto kraćom vegetacijom. Ako grad zahvati usev u fazi nekoliko listova
i ne ošteti donje nodije, najčešće dolazi do regeneracije. Regenerisani
usev ima nešto dužu vegetaciju od neoštećenog, ali se znatno ublažava
šteta izazvana gradom. Grad može da uništi deo lisne mase ili da odstra-
ni deo stabla. U ranim fazama rasta, čak i jače oštećenje listova ima mali
uticaj na prinos. Ukoliko do oštećenja od grada dođe kasnije tokom ve-
getativnog perioda, uticaj na prinos je manji od stepena oštećenja.
Najveći problemi se javljaju ako grad ošteti usev u reproduktivnim
fazama rasta, odnosno kada se na bilјci nalaze cvetovi i već formirane
mahune. Oštećenja na biljkama će izazvati retrovegetaciju, tj. pojavu no-
vih grana i novih cvetova što značajno produžava vegetaciju. Razmatra-
nje pitanja presejavanja u tom slučaju treba da obuhvati više aspekata.
529
Semenarstvo
Pre svega, kada se može očekivati zrenje naknadno formiranog zrna i

koliki prinos se može očekivati. Sa druge strane, treba uzeti u obzir cenu
svih mera koje bi bile neophodne za presejavanje, uslove u kojima bi se
novi usev razvijao (vlaga, korovi i sl.), kao i mogućnost dozrevanja pre-
sejanog useva. Zavisno od svih navedenih okolnosti donosi se odluka da
li je presejavanje opravdano ili nije. Sva ova pitanja naročito dobijaju na
značaju ako se radi o semenskom usevu.
Ukoliko se odluči da se usev ne presejava, onda se oštećenim biljka-
ma može pomoći da se što bolje regenerišu. To se postiže međurednom
kultivacijom čime se razbija pokorica, a ujedno se uništavaju i korovi
koji su se u međuvremenu pojavili.
530
Semenarstvo soje
SPECIFIČNOSTI AGROTEHNIČKIH MERA

U PROIZVODNJI SEMENSKE SOJE
Proizvodnja visokokvalitetnog semena soje zahteva poštovanje

određene tehnologije gajenja, čija primena treba da omogući biljci ne-
smetani rast i razviće. Za visok prinos soje neophodan je sklad svih fak-
tora koji učestvuju u proizvodnji. U semenskoj proizvodnji je neophod-
no primeniti sistem kontrole kako bi se prevazišli faktori koji negativno
utiču na kvalitet semena. To znači, s jedne strane pravilno izabrati sortu
i znati njene zahteve a sa druge strane, pravilno odabrati parcelu i pri-
meniti odgovarajuću agrotehniku.
Kao i za većinu drugih njivskih biljaka, dobra zemljišta za soju su ona
sa povoljnim vodnim, vazdušnim i toplotnim režimom, bogata humusom.
Siromašna zemljišta soja lakše podnosi od drugih kultura, zahvaljujući kvr-
žičnim bakterijama na korenu, koje vezuju atmosferski azot i transformišu
ga u oblike pristupačne za biljku. Stepen plodnosti zemljišta, njegov meha-
nički sastav, dubina i struktura oraničnog sloja imaju veliki uticaj na pri-
nos, posebno u uslovima loše agrotehnike i nedovoljnih količina padavina.
Sistemi obrade se ne razlikuju samo od regiona do regiona, već i
od polja do polja, a u nekim slučajevima i na istom polju od godine do
godine, pa je zbog toga potrebno primeniti način obrade koji u odre-
đenom momentu najbolje odgovara datim uslovima (Tatić et al., 2006).
Često se smatra da u suštini nema razlike u tehnologiji, odnosno agro-
tehnici proizvodnje semenske i merkantilne soje. Međutim, u savreme-
nom semenarstvu se takvo shvatanje ne može prihvatiti kao ispravno.
Razlozi za to su mnogobrojni, a najvažniji su:
– stvoren je veliki broj sorti soje različitih bioloških svojstava, koji
zahtevaju sortnu agrotehniku;
– pojedine agrotehničke mere imaju neposredan uticaj na prinos i
kvalitet semena soje, čija se životna sposobnost i biološke osobine mo-
raju sačuvati;
– proizvodnja semena soje je rizičan posao, te pri projektovanju
tehnologije proizvodnje sve elemente treba tako postaviti da se rizik
531
Semenarstvo
proizvodnje svede na minimum, ekonomski efekti naglase i ispuni za-

konska regulativa (Mihaljev i Ćirović, 1991);
– osnovne postavke pri sprovođenju agrotehničkih mera u proi-
zvodnji semena soje su da se sve mere moraju obavljati blagovremeno i
kvalitetno i da se pri tome mora stalno imati u vidu neophodnost oču-
vanja sortne čistoće i kvaliteta proizvedenog semena.
Izbor sorte
Za ostvarivanje visokih i stabilnih prinosa, bitan činilac je pravilan iz-

bor sorte. Velikom broju proizvodnih neuspeha u gajenju soje, uzrok je ne-
odgovarajući sortiment, neprikladan za mikroklimatske uslove područja.
Osnovni cilj proizvodnje je svakako prinos, ali za semensku pro-
izvodnju je neophodno voditi računa i o kvalitetu zrna. Zavisno od
stanja parcele, vremena setve, planiranog vremena žetve, mogućnosti
navodnjavanja i niza drugih činilaca, odabira se sorta, koja će odgo-
voriti najvećem broju zahteva. Prilikom izbora sorti za veće površine
potrebno je imati u vidu i moguće stresne uslove, te je bolje opredeliti se
za bar dve do tri sorte. Nijedan genotip ne poseduje sve osobine kojima
se može suprotstaviti svim limitirajućim faktorima spoljne sredine (ne-
gativna interakcija sorta/godina ili sorta/lokalitet). Zato je neophodno u
jednom agroekološkom rejonu gajiti više različitih sorti (sl. 7).
Slika 7. NS sorte soje

Figure 7. NS Soybean varieties (Kuzmanović, 2010)
532
Semenarstvo soje
Uopšteno gledano, sorte duže vegetacije daju veći prinos. U

mnogim slučajevima neko drugo svojstvo (otpornost na specifične
bolesti ili insekte, otpornost na poleganje u kišnim uslovima i mo-
gućnost sazrevanja), može imati veći značaj nego potencijal za pri-
nos. U našim uslovima se dešava da rane sorte, u izrazito sušnim go-
dinama, ostvaruju veći prinos od kasnih. Zbog duže vegetacije kasne
sorte prolaze kritične faze (formiranje i nalivanje zrna) u uslovima
nedostatka padavina, visoke temperature i niske relativne vlažnosti
vazduha (juli, avgust), što se negativno odražava na broj mahuna i
zrna, kao i na krupnoću zrna. Sorte kraće vegetacije kritične faze
prolaze ranije i brže, te se nedostatak padavina odražava samo na
krupnoću zrna, tako da je prinos sorti iz ove grupe zrenja ponekad
veći od prinosa sorti iz kasnijih grupa zrenja (Jocković et al., 1998;
Hrustić et al., 1993).
Izbor i obrada parcele
Izbor parcele i plodored
Soja može da se gaji na različitim tipovima zemljišta i u različitim

klimatskim uslovima. Izboru parcele za zasnivanje semenskog useva
treba posvetiti izuzetnu pažnju. Soju treba sejati na plodnim, dubokim
zemljištima neutralne reakcije sa povoljnim vodno-vazdušnim osobina-
ma. Može se reći da soji odgovaraju sva zemljišta koja su podesna i za
gajenje kukuruza. Za gajenje semenskog useva soje potrebno je odabrati
parcelu koju je moguće navodnjavati. Soja se vrlo dobro uklapa u plo-
dored s obzirom da je dobar predusev za većinu ratarskih biljaka koje se
kod nas gaje, a nema velike zahteve u pogledu biljke koju sledi. Najčešći
predusevi su one biljne vrste koje su kod nas i najviše zastupljene u pro-
izvodnji: pšenica, kukuruz i šećerna repa. Veliku pažnju treba posvetiti
gajenju semenske soje u plodoredu radi izbegavanja rizika od pojave
bolesti i održavanja korovske populacije pod kontrolom. Semensku soju
ne bi trebalo gajiti u monokulturi i posle suncokreta.
533
Semenarstvo
Osnovna obrada i predsetvena priprema
Soja ima velike zahteve za kvalitetnom osnovnom obradom. Nepo-

štovanje ovih potreba odražava se kasnije na rast i razvoj biljaka, što na
kraju rezultira nižim prinosom i lošijim kvalitetom semena. Kvalitetna
osnovna obrada, odnosno oranje, treba da ispuni sledeće zahteve: pošto-
vanje zadate dubine oranja, dobro sklapanje prohoda i slaganje plastice,
izravnatost i usitnjenost poorane površine i zaoravanje semena korova,
korovskih biljaka i žetvenih ostataka na punu dubinu. Setvu semenskog
useva ni u kom slučaju ne bi trebalo obaviti na parceli na kojoj nije bla-
govremeno izvedena osnovna obrada.
Neophodan uslov za kvalitetnu setvu je dobro izvedena predsetve-
na priprema. Važno je istaći da se predsetvenom pripremom ne mogu
ispraviti greške osnovne obrade jer i pored poravnatosti površinskog
sloja, dublji slojevi ostaju neujednačeni. Kvalitetno obavljena predsetve-
na priprema omogućava ujednačenije nicanje, lakše ukorenjavanje što
se pozitivno odražava na porast biljaka, prinos, a kasnije i na smanjenje
gubitaka u žetvi. Rano s proleća, čim vremenske prilike i stanje zemljišta
dozvole, izvodi se zatvaranje zimske brazde i ravnanje zemljišta. Sa ovom
operacijom ne sme se kasniti, jer kada se zemljište previše osuši, ne posti-
že se ravnomerno sitnjenje površinskog sloja. Fina predsetvena priprema
izvodi se neposredno pred setvu, na dubinu 4-5 cm u pravcu setve i ima
zadatak da pripremi plitak sloj zemljišta, kako bi se stvorili povoljni uslovi
za kvalitetnu setvu, ujednačeno klijanje i nicanje useva. Istovremeno sa
ovom operacijom mogu se unositi i zemljišni herbicidi (inkorporacija), a
uništavaju se i klijanci kao i već ponikle korovske biljke.
Đubrenje
Prilikom odlučivanja o unošenju pojedinih hraniva mora se ima-

ti u vidu stanje parcele, očekivani prinos kao i ekonomski efekat. S
obzirom da se ne može govoriti generalno o đubrenju soje, nego sva-
koj parceli treba posvetiti posebnu pažnju, tuđa iskustva su, kod ove
agrotehničke mere, možda od najmanje koristi. Dosadašnja praksa u
proizvodnji soje u našoj zemlji je da se soja ne đubri mineralnim đu-
brivima, ali treba imati u vidu da se u nedostatku hraniva ne mogu
očekivati vrhunski prinosi. Ukoliko se planiraju visoki prinosi, a isto-
534
Semenarstvo soje
vremeno vodi briga o stanju

hraniva u zemljištu, đubrenju
soje treba pristupiti sa više pa-
žnje (Bogdanović et al., 1995).
Soja kao leguminozna
biljka može podmiriti svo-
je potrebe za azotom uz po-
moć bakterija koje formiraju
kvržice na korenu (sl. 8). Sva
istraživanja, strana i domaća,
pokazuju da usevu sa dobro
formiranim kvržicama nije
potrebno dodatno đubrenje
azotnim mineralnim đubrivi-
ma. Manje količine azota une-
te u jesen pred osnovnu obra-
du mogu poboljšati razlaganje
žetvenih ostataka preduseva i
Slika 8. Kvržice na korenu soje
Figure 8. Soybean root nodules (Mulić, 2003)
pomoći mladoj biljci do for-
miranja kvržica u proleće.
Većina autora se slaže da soja za formiranje prinosa od tri tone i
odgovarajuće biomase utroši oko 300 kg N, 70–80 kg P2O5 i 150–170 kg
K2O. Putem zaoravanja žetvenih ostataka u zemljište se vraća oko 130
kg azota, oko polovine utrošenog P2O5 i preko 100 kg K2O. Izneti deo
hraniva treba vratiti zemljištu dodavanjem mineralnih đubriva.
Način đubrenja i količine unetih hraniva zavise od obezbeđenosti
zemljišta i zbog toga je odluku o đubrenju soje potrebno donositi na
osnovu rezultata analiza zemljišta (Đukić et al., 2009). Na taj način izbe-
gava se opasnost unošenja neadekvatnih količina đubriva i tako smanju-
ju finansijski troškovi ove agrotehničke mere u proizvodnji soje.
Prostorna izolacija
Na osnovu zakonskih propisa, kao i u proizvodnji semenskih useva

drugih biljnih vrsta, u proizvodnji semenske soje postoji prostorna izo-
lacija koja iznosi 10 m. Ovo rastojanje je dovoljno da obezbedi sortnu i
535
Semenarstvo
genetsku čistoću semena, s obzirom da je soja samooplodna biljna vrsta

te da je prisustvo stranooplodnje, zbog specifične arhitekture cveta kao
i momenta oplodnje, vrlo malo izraženo.
Inokulacija semena i setva
Inokulacija semena
S obzirom na sposobnost biljke da koristi različite izvore azota bitno

je poznavati uslove pod kojima će se biljka opredeliti za koji izvor. Ako
su raspoložive količine azota u zemljištu velike, biljka će se opredeliti
za korišćenje tog izvora, odnosno prisustvo veće količine azota u zoni
korena ima negativan uticaj na nodulaciju. Prisustvo azota u zemljištu
u početku rasta soje je bitno i kada je izvršena adekvatna inokulacija.
Međutim, ako u toku vegetacije biljka koristi azot iz zemljišta umesto iz
vazduha, to neće dovesti do povećanja prinosa.
Pošto zemljišta na kojima soja nije gajena uglavnom ne sadrže soje-
ve kvržičnih bakterija za soju, potrebno ih je uneti zajedno sa semenom.
Prilikom upotrebe mikrobiološkog preparata Nitragina, u kome kvržič-
ne bakterije kod nas dolaze do proizvođača, treba imati u vidu da se radi
o živim organizmima koji u neodgovarajućim uslovima gube vitalnost.
Ovaj preparat se uglavnom isporučuje zajedno sa semenom, te se još pre
njegove primene mora voditi računa da prilikom skladištenja ne bude
izložen suviše niskim ili visokim temperaturama.
Preparat se pakuje u kesice, dovoljne za 50 ili 100 kg semena. Uput-
stvo za upotrebu ovog mikrobiološkog preparata nalazi se na svakoj ke-
sici i treba ga se pridržavati, jer samo tako će moći opravdati svoju pri-
menu. Važno je primenjivati preparat u hladu jer pri neposrednom dej-
stvu sunčeve svetlosti bakterije mogu da uginu. Neophodno je inokula-
ciju vršiti neposredno pre setve. Tretirane veće količine semena, koje se
ne utroše isti dan, sigurnije je sutradan ponovo inokulisati. Potrebno je
naglasiti da se preparat koji ostaje nakon setve ne može koristiti naredne
godine, jer bakterije posle devet meseci gube vitalnost.
Pravilna primena preparata naročito je važna za gajenje semenskog
useva. Ukoliko inokulacija ne uspe, tj. ne dođe do formiranja kvržica,
536
Semenarstvo soje
biljke neće imati dovoljne količine azota za rast i razvoj, što dovodi do
smanjenja prinosa, kao i smanjenja kvaliteta semena.
Vreme setve
Setva je operacija u proizvodnji semenske soje koja se mora kvalitet-

no i stručno obaviti, kako bi se ostvario visok prinos i kvalitet semena.
Razvoj soje zavisi od niza ekoloških faktora kao što su temperatura, pa-
davine, relativna vlažnost vazduha, vlažnost zemljišta, kao i od fotoperi-
odske reakcije sorte. Razmatrajući varijaciju ovih faktora tokom godine
i reakciju sorti na ove varijacije, shvata se uticaj vremena setve na razvoj
i produktivnost soje (Miladinović, 1997; Ávila et al., 2003). Vreme setve
je naročito važno za proizvodnju kvalitetnog semena jer se uz pomoć
poznavanja karakteristika sorte može predvideti odgovarajuća zaštita
od bolesti, štetočina i korova, vreme žetve i vreme i način skladištenja.
Prema našim istraživanjima vremena setve, vegetacionog prostora i
sorte, utvrđeno je da vreme setve ima najveći uticaj na porast, razviće i
prinos soje. Vreme setve bolje je vezivati za temperaturu zemljišta nego
za kalendarski datum. Soju nije preporučljivo sejati dok temperatura
zemljišta ne dostigne 10–12°C. U našim uslovima setva je često ogra-
ničena različitim faktorima od vremenskih prilika do raspoložive me-
hanizacije, ali se obavlja tokom aprila kada je u toku i setva kukuruza.
Ukoliko se setva obavi ranije i usev iznikne, mlade biljke soje mogu da
podnesu kratkotrajne mrazeve od –3 do –4°C, te je opasnost od izmrza-
vanja manja nego kod kukuruza.
Kada se zasniva proizvodnja većeg broja sorti pravilo je da se prvo
seju one sa dužom vegetacijom. U našim uslovima to su sorte II grupe
zrenja i njih treba sejati početkom aprila. Ranostasne sorte (00 grupe
zrenja) sa gledišta dužine vegetacije i dozrevanja moguće je sejati kasnije
tokom aprila meseca. Datum setve ima manji efekat na prinos ranosta-
snih sorti, dok se kod kasnostasnih sorti primećuje tendencija smanje-
nja prinosa pri setvi u kasnijim rokovima. Ako se setva obavi znatno iza
optimalnog roka, dovodi se u pitanje dozrevanje useva. Ranijom setvom
postiže se bolje delovanje herbicida (povoljna vlaga i temperatura), te
usev duže vremena u početnom delu vegetacije ostaje čist od korova što
je pored suše, u drugom delu vegetacije, presudno za postizanje dobrog
prinosa (Miladinović et al., 1998).
537
Semenarstvo
Gustina setve
Optimalan broj biljaka po jedinici površine je jedna od bitnih pret-

postavki visokog prinosa. Pri međurednom razmaku od 50 cm, razmak
biljaka u redu zavisi od vremena setve i od sorte, kao i od kvaliteta se-
mena. Tako se za rane sorte preporučuje razmak u redu 4 cm, za srednje
stasne 4,5–5 cm i za kasne 5–5,5 cm (tab. 3). Važno je naglasiti da veći broj
biljaka od preporučenog utiče na smanjenje prinosa kao i nedovoljan broj
biljaka. Posebno je pitanje broja biljaka po jedinici površine u uslovima
navodnjavanja. Navodnjavanje ima zadatak da poboljša uslove u optimal-
nom sklopu, a nije mera koja izaziva potrebu za većim brojem biljaka.
Tabela 3. Razmak u redu i broj biljaka/ha zavisno od sorte i međurednog rastojanja
Table 3. P
lant row distance and planst number/ha depending of variety and inter-row
space (Tatić et al., 2002)
Razmak u redu (cm)/

Broj biljaka/ha/ Inter-row distance
Sorte / Variety
Plants number/ha
50 70
Ranostasne (0) /Early 500000 40 28
Srednjestasne (I) / Midle 450000 44 31
Kasnostasne (II) /Late 400000 50 35
Setvom soje na međuredni razmak od 50 cm ostvareni su nešto viši

prinosi ali ne i značajno viši u odnosu na razmak od 70 cm (Tatić et al.,
2002). U brojnim istraživanjima međurednog razmaka pri setvi soje kao
najbolji se pokazao razmak od 50 cm, a preporuka je da se primenju-
je sortna agrotehnika jer genotipovi soje različito reaguju na promenu
međurednog razmaka (Hugie and Orf, 1989; Rajičić i Jocković, 1990;
Relić, 1996).
Dubina setve
Dubina setve je bitna da bi se obezbedilo ujednačeno nicanje i po-

stigao željeni sklop biljaka. Ukoliko je zrno posejano suviše plitko, po-
stoji mogućnost isušivanja površinskog sloja zemljišta, što može da us-
pori klijanje ili dovede do isušivanja već isklijalog zrna. Ukoliko je pak
538
Semenarstvo soje
zrno posejano duboko, a zemljište pri tome hladno, nicanje će trajati

dugo i može doći do oštećenja klijanca. Optimalna dubina za setvu soje
u našim uslovima je 4 do 5 cm. Dublja setva se preporučuje na lakšim i
suvljim a nešto plića na hladnijim i zbijenim zemljištima.
Nega useva
Međuredna kultivacija
Da bi se proizvelo zdravo i kvalitetno seme potrebno je sprovesti

mere nege koje smanjuju ili kompenzuju negativan uticaj ekoloških či-
nilaca. Mere nege su usmerene na podsticanje rasta i razvoja useva i na
zaštitu useva od korova, biljnih bolesti i štetočina. Podsticanje i ubrzanje
rasta postiže se međurednom kultivacijom i navodnjavanjem. Među-
rednom kultivacijom se uništava korov, razbija pokorica, zemljište se
provetrava, smanjuje se gubljenje vlage i stimuliše rad mikroorganizama
koji razlažu zaoranu organsku materiju u zemljištu (sl. 9). Takođe, pos-
pešuje se aktivnost kvržičnih bakterija koje obezbeđuju biljku azotom.
Međurednu kultivaciju moguće je obaviti od pojave prvog troperog lista
do zatvaranja redova. Obično se izvode dve međuredne kultivacije.
Slika 7. Usev soje nakon međuredne kultivacije

Figure 7. Inter-row cultivation (Kuzmanović, 2003)
539
Semenarstvo
Suzbijanje korova
Stabilna proizvodnja i visok prinos soje postiže se optimalnom agro-

tehnikom i permanentnim suzbijanjem korova. Korovi obrazuju veliku
masu nadzemnih i podzemnih organa, čime oštro konkurišu gajenoj
biljci, pa gubici prinosa usled zakorovljenosti useva mogu biti značajni.
Soja je osetljiva na prisustvo korova u početnim fazama porasta, a
posle sklapanja redova svojom pokrovnošću i konkurentskom sposobno-
šću onemogućuje rast korova. Suzbijanje korova je višegodišnja, planska i
kompleksna mera. Zakašnjenjem suzbijanja korova 10 dana od optimal-
nog roka, smanjuje se prinos soje za oko 24%, a zakašnjenjem od 20 dana
smanjenje može biti čak za 30%. Period bez korova u trajanju oko 30 dana
posle nicanja, obezbeđuje visok prinos soje (Dražić et al., 1995). Plodo-
red, pravovremena i kvalitetna osnovna obrada, predsetvena priprema,
međuredna kultivacija i druge mere koje omogućuju optimalne uslove za
proizvodnju soje, predstavljaju preduslov za uspešno suzbijanje korova.
Hemijska zaštita se postiže herbicidima koji se mogu primeniti pre
setve, posle setve a pre nicanja, posle nicanja ili u toku vegetacije. Za
pravilan izbor herbicida ili kombinacije herbicida treba poznavati ko-
rovsku floru na datoj parceli, kao i efektivnost samog herbicida, koja za-
visi od agroekoloških uslova, tipa zemljišta i karaktera zakorovljenosti.
Herbicide, da bi u punoj meri ispoljili svoje dejstvo, treba primeniti u
količini i vremenu datim u uputstvu.
Sa gledišta semenske proizvodnje suzbijanje korova ima poseban
značaj jer se neki korovi ne mogu ukloniti prilikom dorade, kao što su So-
lanum nigrum, Xanthium strumarium, Abutilon theophasti te može doći
do njihovog prenošenja semenom soje. Osim smanjenja prinosa korovi
ometaju žetvu, a takođe mogu uticati i na smanjenje kvaliteta semena.
Zaštita od bolesti i štetočina
Štetočine, paraziti i korovi u svetskim razmerama (Cramer, 1967, cit.

Čamprag et al., 1996) prouzrokuju smanjenje prinosa za 29,1%. Bolesti
mogu u značajnoj meri uticati na visinu i stabilnost prinosa soje, a pri
jačim epifitocijama dovode u pitanje rentabilnost gajenja ove industrijske
biljke. Poznat je veliki broj parazita prouzrokovača različitih bolesti soje.
Međutim, u jednom agroekološkom regionu obično se u jačem intenzitetu
540
Semenarstvo soje
pojavljuje nekoliko bolesti, dok se ostale ili ne javljaju, ili su sporadično

prisutne. Samo u pojedinim godinama, zavisno od niza faktora, dolazi
do njihove intenzivnije pojave. Širenje soje na većim površinama u našoj
zemlji, uticalo je da bolesti postaju sve značajniji problem u gajenju ove
biljne vrste. Pokazalo se da su plamenjača i bakteriozna pegavost najčešća
oboljenja lista, na stablu su najštetniji rak stabla i bela trulež, na korenu
ugljenasta trulež, dok seme najčešće oboleva od truleži.
Soja je jedna od retkih gajenih biljaka u našoj zemlji kod koje se ne
primenjuju fungicidi radi suzbijanja bolesti. Ne tretira se seme pre setve,
niti usev tokom vegetacije. Međutim, i u drugim državama, velikim pro-
izvođačima soje, ove mere se retko primenjuju. Tako se gajenjem soje
manje zagađuje životna sredina, a ne treba zanemarivati ni ekonomski
efekat. Pošto je problem bolesti ipak prisutan, neophodno je veću pa-
žnju posvetiti ostalim merama koje se preporučuju u okviru integralne
zaštite bilja. Pravilnom i pravovremenom agrotehnikom opasnost od
pojave bolesti može se znatno umanjiti.
Usev soje je podložan napadu većeg broja štetočina među kojima su
najčešći insekti. Fitofagne vrste se sreću tokom čitave vegetacije, od setve
do žetve, i oštećuju sve delove biljaka, korenov sistem i kvržice na korenu,
stabljiku, listove, cvetove i plodove. Posejano seme soje u svojoj ishrani
mogu koristiti razne vrste ptica i lovne divljači. Takođe, više vrsta glodara
uništavajući zasejano seme, mogu remetiti i zadati sklop biljaka. Nabubre-
lo seme i klicu napada čitav kompleks diptera, među kojima se neke ubra-
jaju u značajne štetočine soje. Podzemne biljne delove i kvržice korena,
naročito mladih biljaka, takođe oštećuju razne vrste štetočina.
Navodnjavanje
U našim proizvodnim uslovima nedostatak padavina je vrlo česta po-

java, te je prisutno veliko variranje prinosa između lokaliteta kao i između
godina. Nedovoljne količine padavina, ili njihov neravnomeran raspored
i dugotrajni sušni periodi, posebno u fazi cvetanja, formiranja mahuna i
nalivanja zrna soje, mogu dovesti do značajnog opadanja prinosa. Stres
usled nepovoljnog delovanja uslova spoljne sredine tokom proizvodnje
semena soje može kasnije imati uticaja na kvalitet semena (Balešević-Tu-
bić et al., 1998). Zato je navodnjavanje obavezna mera u gajenju semen-
ske soje, jer se može postići maksimalni prinos i osigurati dobar kvalitet
541
Semenarstvo
semena. Brojna istraživanja imala su za cilj utvrđivanje optimalne zalivne

norme i vremena zalivanja soje. Potrebe soje za vodom rastu od setve, naj-
više su u letnjim mesecima, zatim opadaju do kraja vegetacije, što je pove-
zano sa rastom, razvićem, formiranjem prinosa i zrenjem soje. Ukoliko je
nedostatak vode prisutan u vegetativnoj fazi rasta biljke ona će formirati
dubok korenov sistem i taj nedostatak se neće značajnije odraziti na pri-
nos. Najveći negativan uticaj na prinos i kvalitet semena ima nedostatak
vode u vreme formiranja i nalivanja zrna (R5–R6). Ove faze se odvijaju
u avgustu mesecu kada je u našim uslovima najčešće nedostatak padavi-
na. Proizvođačima soje u uslovima navodnjavanja ostaje da savremenom
agrotehnikom i racionalnim zalivnim režimom obezbede potrebne ele-
mente, kako bi genetski potencijal i klimatski uslovi agroekološkog rejona
bili na najbolji način iskorišćeni (Bošnjak i Dragović, 1998).
Sortno plevljenje
Ova mera se može smatrati biološko-agrotehničkom, a svrha joj je

obezbeđenje genetske čistoće i identiteta sorte (Milošević et al., 1996).
U cilju održavanja sortne čistoće kod semenskih useva soje, obavljaju se
dva sortna plevljenja, i to u vreme kada se najbolje mogu uočiti razlike
između sorti. Prvo plevljenje obavlja se u vreme punog cvetanja, kada
se odstranjuju atipične biljke prema boji cveta i drugim morfološkim
karakteristikama. Drugo plevljenje obavlja se u punoj zrelosti kada je
moguće najbolje uočiti sve atipične biljke (visina, boja dlačica, vreme
sazrevanja), čime se obezbeđuje visok stepen sortne čistoće.
Žetva i transport semena soje
Žetva soje
Žetva je vrlo osetljiva faza u proizvodnji semenske soje i mora joj

se pristupiti sa znatno više pažnje nego žetvi merkantilnog useva. Može
se reći da je žetva kritična operacija u proizvodnji soje, jer se u žetvi is-
poljavaju svi nedostaci i propusti u dotadašnjoj tehnologiji proizvodnje.
542
Semenarstvo soje
O žetvi treba misliti još prilikom izbora sorte i pripreme parcele. Svaki
propust načinjen tokom vegetacije, počev od osnovne obrade zemljišta,
preko predsetvene pripreme, vremena i dubine setve, gustine useva i
mera nege, uzeće svoj danak u žetvi. Žetveni gubici se vrlo lako mogu
duplirati sa zakašnjenjem žetve dve do tri nedelje posle zrenja (Herbek
and Bitzer, 1997). Prema istom autoru korovi povećavaju žetvene gubit-
ke za 5 do 7% i dodatno usporavaju kombajniranje i povećavaju udeo
nečistoća u semenu.
Zrno soje je osetljivo na udar jer je embrion smešten neposredno
ispod tankog semenog omotača i može biti lako oštećen mehaničkim
dejstvom. Oštećenja koja se dešavaju u zrnu ponekad nisu vidljiva, ali
ona mogu znatno da smanje klijavost. Zrelo zrno soje lako upija i otpu-
šta vlagu, tako da vlažnost zrna varira i nekoliko procenata u toku dana,
što treba imati u vidu prilikom podešavanja kombajna. Sadržaj vlage u
zrnu je od velikog značaja. Semensku soju bi trebalo žeti kada sadržaj
vlage u zrnu iznosi 12 do 15%. Najbolje vreme za početak žetve soje je
kada ona prvi put dostigne prihvatljiv nivo vlažnosti (14%). Zavisno od
vremenskih uslova to je obično kada 95% mahuna dostigne boju zrelosti
(Staton and Harrigan, 2008). Vlažno-suvi ciklusi smanjuju kvalitet zrna,
povećavaju žetvene gubitke i napad bolesti (Bohner, 2004). Takođe, pre-
ma našim podacima kasnijom žetvom povećavaju se gubici i smanjuje
klijavost semena (Hrustić et al., 1996). Zrno sa manjim sadržajem vlage
je osetljivo na udare, čime se povećava oštećenje semenjače i lom zrna.
Zrno sa vlažnošću većom od 15% ne može se dugo čuvati bez sušenja,
što kod semenske soje dovodi do novih mogućnosti oštećenja. Gubici
zbog loma i oštećenja zrna su znatno veći kada sadržaj vlage u zrnu
padne ispod 11%.
Gubici u žetvi su najčešće oko 10%, a mogu da dostignu 15% i više
(Staton and Harrigan, 2008; Kulkarni, 2008). Uprkos tome, ankete po-
kazuju da samo 10% kombajnera proverava svoje kombajne i pravilno ih
podešava prema uslovima u polju (Bohner, 2004). Pažljivom analizom i
utvrđivanjem mesta nastanka gubitaka, eliminisanjem faktora koji uti-
ču na visinu gubitaka, može se značajno uticati na njihovo smanjenje
i dovođenje u tolerantne granice. Vreme potrebno za određivanje že-
tvenih gubitaka i podešavanje kombajna je vrlo dobro utrošeno vreme.
Smanjenje žetvenih gubitaka za nekoliko procenata, višestruko pokriva
troškove uočavanja gubitaka i podešavanja kombajna (Shuler, 1998).
543
Semenarstvo
Slika 10. Žetva soje

Figure 10. Soybean harvesting (Mulić, 2008)
Kada se govori o žetvenim gubicima obično se prvo pomisli na

kombajn. Međutim, pitanje je mnogo kompleksnije. Proizvodnja soje je
kontinuirani proces i traje od ubiranja preduseva do same žetve. Svaki
segment ovog procesa je bitan ne samo za postizanje visokog prinosa
nego i za njegovo uspešno ubiranje. Sva ulaganja koja su neophodna to-
kom procesa proizvodnje, do žetve su već obavljena, tako da se ne gubi
samo procenat ukupnog prinosa nego se gubi značajan deo dobiti. Ako
se tome dodaju i gubici već ostvarenog prinosa koji mogu da nastanu
usled loše obavljene ili neblagovreme žetve, onda je jasno da gubici u
žetvi mogu biti veoma visoki.
Ipak ukoliko zreo usev predugo stoji u polju, neminovno dolazi do
pucanja mahuna, rasipanja zrna, a time do gubljenja dela roda još pre
žetve i povećanja gubitaka u samoj žetvi. Zato je blagovremena žetva
prvi uslov za uspešno izvođenje ove agrotehničke operacije (sl. 10). Vre-
me žetve posebno dobija na značaju u godinama sa dovoljno padavina
tokom vegetacije, kada dolazi do odlaganja žetve svih prolećnih useva i
kada ostaje malo vremena za pripremu žetve sledeće kulture. Izborom
odgovarajućeg sortimenta, različite dužine vegetacije, može se olakšati
organizacija žetve pri optimalnoj vlažnosti.
544
Semenarstvo soje
Ukupni žetveni gubici mogu se raščlaniti na nekoliko različitih ka-

tegorija. Ne računajući predžetvene gubitke, nastale pucanjem mahuna i
rasipanjem zrna pre žetve, veći deo gubitaka nastaje u procesu ubiranja.
Gubici zrna su najznačajniji pokazatelji kvaliteta rada kombajna, pošto
direktno utiču na prinos zrna, a time i na finansijski rezultat proizvod-
nje. Tehnička ispravnost kombajna, pravilna podešenost i pravilan izbor
odgovarajućeg režima rada za date uslove parcele i useva, takođe značaj-
no utiču na nivo ostvarenih gubitaka.
Najveći deo žetvenih gubitaka (oko 80% ukupnih gubitaka) nastaje
na hederu (Kulkarni, 2008; Hrustić et al., 2005). Može se reći, da bi se
problem žetvenih gubitaka skoro potpuno rešio, ukoliko se reši pitanje
smanjenja gubitaka na hederu. Žetveni gubici se mogu svesti na pod-
nošljiv nivo agrotehničkim merama, blagovremenom žetvom, dobrom
podešenošću kombajna, kao i odgovornim radom kombajnera. Gubici
se najčešće iskazuju fizički, u procentima od ostvarenog prinosa, a to je
i najjednostavniji prikaz. Gubici se mogu ispoljiti na više načina: uma-
njenje sklopa, štete od bolesti i štetočina, gubitak klijavosti, odnosno
kvaliteta semena, što su ustvari značajne komercijalne vrednosti.
Transport
Seme soje se od žetve do ponovne setve mora transportovati neko-

liko puta i to raznim prevoznim sredstvima, pri čemu treba stalno imati
na umu da je seme soje vrlo osetljivo na udare. Odmah posle žetve seme
se prenosi od polja do doradnog centra ili do privremenog skladišta.
Tokom dorade prolazi put koji zahteva sam proces dorade, uključujući
i skladištenje.
Pošto se seme posle kombajniranja transportuje neupakovano, u
rinfuzi, najčešće traktorskim ili kamionskim prikolicama, ove prikolice
moraju biti očišćene, da ne bi došlo do mešanja sa drugom biljnom vr-
stom ili sortom ili nekim mehaničkim primesama (sl. 11). Da bi se sma-
njili gubici u transportu treba pravilno proceniti kapacitet prikolice, kao
i zatvoriti otvore kroz koje bi se gubilo seme. Takođe, prikolice moraju
imati mogućnost zaštite od padavina.
Iz skladišta seme se transportuje do dobavljača i na kraju do same
parcele gde će biti posejano. Kad se transportuje do tržista, nekoliko
kilometara ili nekoliko hiljada kilometara, seme je izloženo uslovima
545
Semenarstvo
Slika 11. Transport semena soje

Figure 11. Soybean seed transport (Mulić, 2007)
koji vladaju u prevoznom sredstvu. Tom prilikom seme može pretrpeti

stresove (promena temperature, vlage, udari) koji utiču na kvalitet, a
nisu vidljivi na prvi pogled, tj. bez provere. Zato rukovanje semenom u
svakom momentu treba da bude pažljivo, jer subjektivni faktori, nepa-
žnja pri manipulaciji i slično, često mogu biti uzroci lošeg kvaliteta ili
mogu smanjiti kvalitet dobrog semena.
Dorada i skladištenje
Dorada semena
Dorada semena predstavlja jedan od tri segmenta semenarstva soje

(proizvodnja semena na njivi, dorada i promet). Zadatak dorade je da
sadržaj vlage u semenu svede na nivo bezbedan za čuvanje kao i da eli-
miniše neželjene primese iz semena, a dorađeno seme tretira i upakuje
za dalju manipulaciju, odnosno upotrebu. Dorađuje se aprobirano, od-
nosno stručno kontrolisano „naturalno” seme.
546
Semenarstvo soje
Zrno soje je vrlo osetljivo na mehanička oštećenja koja se mogu

dešavati tokom žetve i dorade semena, što može da smanji kvalitet se-
mena. Vitalni delovi embriona su smešteni ispod tankog semenog omo-
tača, koji ne može da ga zaštiti od udara (Parde et al., 2002), a u svakom
segmentu dorade zrno trpi udare koji mogu uticati na njegovu klijavost i
životnu sposobnost (Krittigamasa et al., 2001). Radeći sa semenom, po-
sebno u žetvi, čišćenju, doradi i transportu bitno je sve vreme imati na
umu da je unutar semena uspavana minijaturna biljka koja čeka priliku
da nastavi sa rastom (Oren and Bass, 1978).
Slika 12. Dorada semena soje

Figure 12. Soybean seed processing (Kuzmanović, 2003)
Fiziološka i funkcionalna ili tehnološka zrelost semena nastaje
znatno ranije od momenta kada se sadržaj vlage u semenu spusti ispod
nivoa koji se smatra kritičnim za dužinu čuvanja i manipulaciju seme-
nom. Ova zakonitost je važna za pravilno određivanje momenta žetve
ili se nameće potreba za sušenjem ili prosušivanjem semenskog mate-
rijala. Međutim, proces sušenja je u osnovi rizičan postupak koji ima
pozitivne, ali i negativne efekte. Dužina života semena tokom čuvanja
zavisi od smanjenja sadržaja vlage u semenu na nivo dovoljno nizak
da spreči fiziološko i patološko oštećenje. Uspešnost sušenja semena
547
Semenarstvo
zavisi od postizanja ravnoteže između troškova, oštećenja sušenjem

i oštećenja čuvanjem semena sa visokim sadržajem vlage. U osnovi,
najvažnije je požeti usev pri optimalnoj vlažnosti semena, kako bi se
izbeglo sušenje semena i sve moguće negativne posledice ove opera-
cije.
Dorada semena bi trebalo da se obavlja neposredno posle žetve,
međutim, zbog obima posla i zauzetosti kapaciteta, ponekad je potreb-
no privremeno skladištiti naturalno seme. U tom slučaju je najvažnije
da se izvrši grubo čišćenje materijala koji će biti uskladišten i odstraniti
primese koje se nalaze u semenu (sl. 12). Mahune, delovi biljaka, seme
korova ili grudvice zemlje najčešće imaju veću vlažnost od zrna i vrlo
brzo bi krenuli procesi koji bi izazvali povećanje temperature. Takođe
na tim delovima se često nalaze spore gljiva ili neki drugi patogeni koji
bi mogli inficirati zrno. Zato je grubo prečišćavanje neizostavno ukoliko
se mora skladištiti nedorađeno seme.
Proces dorade semena soje uključuje prijem naturalnog zrna, čišće-
nje, separaciju, tretman fungicidima (po potrebi), pakovanje u vreće i
skladištenje. Prilikom dorade stalno treba imati na umu da je soja oset-
ljiva na mehanička oštećenja. Tanak semenski omotač je lomljiv i ako je
suviše suv može doći do oštećenja prilikom manipulacije. Kod semena
sa nižim sadržajem vlage presudan uticaj na kvalitet semena imaju me-
hanička oštećenja semena izazvana manipulacijom tokom skladištenja i
dorade (Kostić et al., 2009). Ovo oštećenje se multiplicira tokom skladi-
štenja, što vodi smanjenju kvaliteta.
Proces dorade semena soje počinje prijemom naturalnog seme-
na u usipni koš koji obavezno mora imati ublaživač pada. Iz usipnog
koša seme se najčešće elevatorom transportuje do grubog prečistača
gde se vrši odstranjivanje krupnih nečistoća. U ovoj fazi može doći
do oštećenja semenjače. Razlog može biti to što semeni omotač pri-
ma udare prilikom zahvatanja elevatorskog suda pri podizanju i pod
uticajem centrifugalne sile pri pražnjenju. Osim toga, slobodan pad
semena na prečistač izaziva oštećenja. Vlažnost ima značajan uticaj
na fizička oštećenja, seme sa manjim sadržajem vlage trpi veća ošte-
ćenja.
Nakon čišćenja, seme dolazi do sistema sita, gde se celo seme od-
vaja od primesa, polomljenog ili smežuranog zrna i zrna ispod odre-
đene krupnoće. Može da se vrši i gravitaciono separiranje, po masi
semena.
548
Semenarstvo soje
Takođe, u zavisnosti od zdravstvenog stanja semena, seme se može

tretirati pesticidima.
Proces dorade se završava odmeravanjem određene količine seme-
na i pakovanjem u vreće. Na svaku vreću se prišiva deklaracija koja sa-
drži sledeće podatke: naziv radne organizacije koja je izvršila doradu se-
mena, broj partije semena, kategoriju, godinu proizvodnje, naziv sorte,
težinu pakovanja, napomenu da li je seme tretirano i kojim sredstvom,
kao i datum do kojeg važi deklaracija.
Skladištenje semena
Primarna svrha skladištenja je da se seme sačuva od jedne sezone

do druge. Ponekad je seme potrebno čuvati i duže, jer se ne mogu pre-
cizno predvideti uslovi za proizvodnju u narednoj godini, kao ni zahtevi
tržišta. Pošto je neophodno da seme provede izvesno vreme u skladištu
važno je razumeti kako pojedini faktori proizvodnje i manipulacije uti-
ču na dugovečnost semena. Mada je obezbeđenje dobrih uslova za rast
i razviće useva osnova kvaliteta semena, žetva, dorada i skladištenje su
faktori koji bitno mogu uticati na njegovu životnu sposobnost. Seme je
živi organizam koji, nepažnjom u proizvodnji ili manipulaciji, vrlo lako
može biti oštećen.
Glavni spoljašnji faktori koji utiču na oštećenje semena tokom
čuvanja su temperatura, relativna vlažnost vazduha, mogućnost pro-
vetravanja, zaštita od skladišnih štetočina. Mogućnost regulisanja
ovih faktora predstavlja osnovu za duže čuvanje semena soje. Tempe-
raturu i sadržaj vlage treba često kontrolisati da bi se uočilo ukoliko
dođe do promena. Hlađenje zrna provetravanjem može smanjiti tem-
peraturu i sadržaj vlage i ograničiti razvoj skladišnih štetočina. Seme
sa niskom životnom sposobnošću strada prvo. Seme gubi energiju
klijanja, zatim vigor, a na kraju postaje kompletno bez životne spo-
sobnosti. Jedno od značajnih pitanja pri čuvanju semena je obezbeđi-
vanje optimalnih uslova za očuvanje semenskih kvaliteta tokom skla-
dištenja. Sadržaj vlage u semenu i temperatura skladištenja su veoma
značajni faktori koji određuju životnu sposobnost semena i potencijal
za čuvanje (tab. 4).
549
Semenarstvo
Tabela 4. Preporučene kombinacije sadržaja vlage u semenu (%) i temperature skladi-

štenja pri kojima bi se životna sposobnost semena smanjila sa 95% na 85%,
tokom 9, 18 i 36 meseci
Table 4. Recommended combinations of moisture content in seeds (%) and storage
temperature at which to seed viability decreased from 95% to 85% during 9,
18 and 36 months (Ellis, 1988)
Period čuvanja (meseci)/

Storage period (months)
Temperatura
(°C)/ 9 18 36
Temperature
Sadržaj vlage u semenu (%)/
Seed moisture content
10 11,5 10,0 8,0
15 10,5 8,5 7,5*
20 9,0 7,5* 6,5*
21 9,0 7,5* 6,0*
22 8,5 7,0* 6,0*
23 8,5 7,0* 6,0*
24 8,0 6,5* 5,5*
25 8,0 6,5* 5,5*
26 7,5* 6,5* 5,5*
27 7,5* 6,0* 5,0*
28 7,0* 6,0* 5,0*
29 7,0* 5,5* 5,0*
30 6,5* 5,5* 4,5*
* Seme soje sa sadržajem vlage ispod 8% postaje lomljivo i lako puca, stoga pri sušenju
treba voditi računa da sadržaj vlage ne bude manji od 8%.
* S oybeans seeds with a moisture content below 8% becomes brittle and crackced
easily, so the drying should be taken that the moisture content of not less than 8%.
Optimalni uslovi skladištenja su temperatura od oko 25°C i relativ-

na vlažnost vazduha 55–65%, tj. partije dobrog kvaliteta, požnjevene sa
vlažnošću od 15% i niže, mogu se uspešno čuvati u ovim uslovima šest
meseci (Vertucci, 1993).
Unutrašnji faktori koji utiču na mogućnost čuvanja semena su sa-
držaj vlage i početni kvalitet semena. Istraživanja pokazuju da postoji
i genetski uticaj, odnosno da se sorte značajno razlikuju u mogućno-
sti zadržavanja semenskih kvaliteta tokom skladištenja (Herrera and
Rosales, 1987; Nkang and Umoh, 1997). Pri skladištenju semena sa sa-
držajem vlage iznad 12%, pri većoj relativnoj vlažnosti vazduha, brži
je stepen oštećenja semena. Takođe, pri ovakvim uslovima, skladišni
550
Semenarstvo soje
mikroorganizmi postaju problem za čuvanje semena. Sadržaj vlage, kod

soje, pri kome je napad skladišnih gljiva minimalan iznosi oko 9-10%.
Informacija o klijavosti semenskih partija je veoma korisna u pogle-
du odluke o dužini skladištenja semena. Partije semena soje niže klija-
vosti imaju slabiju mogućnost očuvanja kvaliteta tokom skladištenja, u
odnosu na partije sa klijavošću od 95%, te bi trebalo obratiti pažnju na
dužinu čuvanja partija semena sa nižom klijavošću (tab. 5).
Tabela 5. Klijavost semena soje partija različitog početnog kvaliteta tokom konvenci-
onalnog skladištenja 24 meseca
Table 5. S oybean seed germination of seed lots different initial germination during
conventional storage, 24 months (Delouche and Baskin, 1973)
Period skladištenja (meseci)/

Početna klijavost Storage duration (months)
(%)/
6 12 18 24
Initial germination
Klijavost (%)/Germination
96 87 81 66 50
94 90 80 60 42
90 84 74 30 0
88 77 44 1 0
86 56 12 4 4
Oštećenje semena tokom skladištenja je kumulativni fenomen na koji

utiču loši uslovi tokom sazrevanja semena, žetva iznad ili ispod optimalne
vlažnosti, loši uslovi sušenja, skladištenje semena sa visokim sadržajem
vlage. Veoma često se oštećenje semena tokom čuvanja ne manifestuje
samo smanjenjem klijavosti, već gubitkom vigora semena. Prema tome,
dizajniranje i organizacija sistema skladištenja semena mora se, pored
očuvanja klijavosti, usmeriti i na očuvanje vigora semena soje.
Hemijske i biološke promene tokom skladištenja
Seme soje je živo tkivo podložno različitim fizičkohemijskim i bio-

loškim promenama. Neke od tih promena vezane su sa proteinima se-
mena, koji su glavna komponenta zrna soje (Yoshino et al., 1977; Saio et
al., 1980, 1982; Nakayama et al., 1981; Yanagi et al., 1985; Narayan et al.,
1988a, b; Thomas et al., 1989; Lambrecht et al., 1996).
551
Semenarstvo
Pored proteina i druge komponente zrna podložne su promenama

tokom skladištenja. Ove promene uključuju povećanje sadržaja nepro-
teinskog azota, slobodnih masnih kiselina i peroksidne vrednosti i sma-
njenje šećera, tripsin-inhibitorske aktivnosti i aktivnost lipoksigenaze.
Jedan od pokazatelja bioloških promena tokom skladištenja je promena
boje zrna.
Sa smanjenjem životne sposobnosti, dolazi do smanjenja aktivnosti
proteolitičkih enzima, a što je posledica denaturacije molekula enzima
(Likhatchev et al., 1984). Starenje semena dovodi do hromozomskih
aberacija, različite vrste genotipskih i fenotipskih mutacija u populaci-
ji. Elektroforetske varijacije proteina i enzima svežeg i ostarelog seme-
na soje pokazuju veoma značajan pad vigora semena soje, čuvanog u
redovnim skladišnim uslovima (Chauhan et al., 1985). Peroksidativna
degradacija masnih kiselina glavni je uzrok bržeg oštećenja čuvanog se-
mena koje sadrži veći procenat ulja. U ostarelom semenu soje dolazi do
znatnog povećanja sadržaja slobodnih masnih kiselina koje imaju nega-
tivan efekat na ćelijske membrane. Takođe, povećanje sadržaja slobod-
nih masnih kiselina, stimuliše produkciju E-2-heksanala koji u velikoj
meri inhibira porast klijanaca tokom klijanja semena soje. Mnoge polu-
zasićene masne kiseline, pronađene u semenu, imaju visoku osetljivost
prema peroksidativnoj degradaciji. Kao rezultat, nije samo razgradnja
lipida, već serija reakcija koje stvaraju toksične produkte (Balešević–Tu-
bić et al., 1999).
Masne kiseline, merene u semenu, dugo godina su uzimane kao in-
deks kvaliteta semena. Smanjenje nivoa polinezasićenih masnih kiselina
usko je povezano sa smanjenjem procenta klijavosti i vigora skladištenog
semena soje. Spontana oksidacija nezasićenih masnih kiselina uzroku-
je visoku reaktivnost slobodnih radikala, hidroperoksida i sekundarnih
produkata. Kod semena soje podvrgnutog prirodnom starenju dolazi
do smanjenja sadržaja linolenske kiseline za 4,3%, a linolne za 6,8%, od
ukupne lipidne frakcije (Hailstones i Smith, 1988).
Može se reći da starenje semena dovodi do narušavanja velikog
broja karakteristika, što na kraju dovodi do umiranja semena: oštećenje
mnogih sistema unutar tkiva, umanjenje metabolitičke aktivnosti, po-
većanje osetljivosti na stresne uslove, opadanje klijavosti i porasta poni-
ka, smanjenje sposobnosti za skladištenje, sniženje prinosa.
552
Semenarstvo soje
Način skladištenja
Zrno soje se može skladištiti u rinfuzi, odnosno neupakovano ili

upakovano u vreće. Bilo koji način skladištenja da se primenjuje, silosi,
podna skladišta, palete, potrebno je ispuniti nekoliko osnovnih uslova.
Pre svega skladišni prostor treba da je očišćen i zaštićen od skladišnih
štetočina i insekata, da ima mogućnost ventilacije i kontrolu temperatu-
re i vlažnosti, a zrno treba da je čisto i suvo. Primese, naročito biološke
(seme korova, delovi biljaka) su mesta gde najpre počinju neželjeni pro-
cesi. Ponekad se, na kraće vreme, mora skladištiti i naturalno tj. nedora-
đeno zrno, kada kontrola temperature i vlažnosti mora biti nešto češća.
Kategorije semena soje i površine

potrebne za proizvodnju
Stvaranje, registracija i širenje sorti
Oplemenjivanje soje, odnosno stvaranje novih sorti, predstavlja pro-

ces stvaranja varijabilnosti za željene osobine, identifikaciju superiornih
genotipova i umnožavanje njihovog semena za komercijalnu proizvod-
nju. Program oplemenjivanja, pored visokog prinosa, uključuje i druga
agronomski važna svojstva, kao što su odgovarajuća dužina vegetacije,
otpornost prema poleganju biljaka i pucanju mahuna, otpornost prema
bolestima i štetočinama. Soja se gaji prvenstveno zbog proteina i ulja, te je
hemijski sastav zrna takođe važan u oplemenjivačkom programu.
Soja je izrazito samooplodna biljka, sa manje od 0,5% stranooplod-
nje, jer se oprašivanje vrši najčešće još pre otvaranja cvetova. Stoga se za
stvaranje genetske varijabilnosti koristi metod hibridizacije. Izbor rodi-
teljskih komponenti je važna polazna osnova za dalji uspeh u selekciji.
Od metoda selekcije u oplemenjivanju za prinos najčešće se primenjuje
metod potomstva jednog zrna (SSD – single seed descent) te se sve hi-
bridne populacije uzgajaju po ovom metodu, dok se za oplemenjivanje
na povećan sadržaj proteina ili otpornost prema bolestima češće koriste
metodi povratnog ukrštanja, pedigre metod i metod rekurentne selekci-
je. Testiranje stabilnih linija vrši se u komparativnim ogledima, a provera
553
Semenarstvo
perspektivnih genotipova u mreži makro ogleda u proizvodnim uslovi-

ma. Genotipovi za koje se ustanovi da po nekim osobinama nadmašuju
vrednosti sorti koje se nalaze u proizvodnji, prijavljuju se Odeljenju za pri-
znavanje i zaštitu sorti poljoprivrednog bilja, Ministarstva poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede, Republike Srbije. Ispitivanja traju dve godine,
na većem broju lokaliteta, uz upoređenje sa standardima. Kao standardi
se koriste ranije priznate sorte koje su našle svoju potvrdu u proizvodnji.
Ukoliko se utvrdi da je novi genotip bolji od standarda registruje se kao
nova sorta, od koje se umnožava seme, tj. započinje semenarstvo. Do sada
je u našoj zemlji priznato preko 100 novostvorenih domaćih sorti, od čega
96 u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, dok su ostale stvorene u
Institutu za kukuruz, Zemun polje i „Uljarice”, Beograd.
Novostvorena sorta treba da bude bolja od postojećeg sortimenta,
što se utvrđuje zvaničnim testiranjem u poljskim ogledima, tokom dve
godine, na većem broju reprezentativnih lokaliteta. Time se determinišu
njene osnovne agronomske karakteristike.
DUS test
Odredbama Zakona o semenu uređuje se priznavanje novostvore-

nih domaćih sorti i odobravanje uvođenja u proizvodnju stranih sorti,
kao i upis sorti u Registar sorti poljoprivrednog bilja. Ovim odredba-
ma u postupak priznavanja sorti uvedeni su DUS testovi, zasnovani na
principima UPOV-a. UPOV (The International Union for the Protection
of New Varieties of Plants) je međunarodna organizacija, osnovana Me-
đunarodnom konvencijom za zaštitu novih biljnih sorti. Konvencija je
usvojena 1961. i revidirana 1971, 1978. i 1991. godine. Objekat konven-
cije je zaštita novih biljnih sorti kao prava intelektualne svojine, sa ciljem
da se podstakne razvoj novih biljnih sorti za opštedruštvenu dobrobit.
Da bi sorta mogla da se zaštiti prvo mora biti jasno definisana, a za-
tim proverena. Sorta je definisana svojim karakteristikama, koje su os-
nova ispitivanja u DUS testu. U skladu sa UPOV Konvencijom zaštita za
novu biljnu sortu se može dobiti samo ako sorta posle ispitivanja pokaže
da je u saglasnosti sa zahtevima za zaštitu, koji se nalaze u Konvenciji.
Ispitivanja se vrše DUS testom, što znači da sorta treba da poseduje ra-
zličitost (Distinctness), ujednačenost (Uniformity) i stabilnost (Stability).
Može se smatrati da je sorta različita ako se razlikuje bar u jednoj osobini
554
Semenarstvo soje
od bilo koje sorte u referentnoj kolekciji. Sorta se može smatrati ujedna-

čenom ako je, u istim fazama umnožavanja, dovoljno homogena u svojim
bitnim osobinama, s obzirom na odstupanja koja se mogu očekivati zbog
osobenosti njenog umnožavanja. Sorta se smatra stabilnom ako njene
bitne osobine ostaju nepromenjene i posle ponovnog umnožavanja, ili u
slučaju određenog ciklusa umnožavanja, na kraju svakog takvog ciklusa.
Kategorije semena soje
Posle višegodišnjeg rada na stvaranju i registraciji nove sorte na ras-

polaganju su veoma ograničene količine semena, koje je potrebno umno-
žiti kako bi ga bilo u dovoljnim količinama na tržištu, odnosno do pro-
izvođača. Proces povećanja količine, kao i kasnije održavanja visokog
nivoa kvaliteta semena, odvija se putem uzgoja semena određenih kate-
gorija. Proizvodnja, kontrola i promet sortnog semena svake kategorije
zasnovani su na zakonskim propisima i naučnim osnovama. Proizvodnja
semena obično započinje u naučno-istraživačkim institucijama u kojima
je sorta stvorena. Ove institucije imaju prvenstveni interes i odgovornost
da održe visok kvalitet semena i očuvaju genetske karakteristike sorte pri-
likom umnožavanja, kako novostvorenih genotipova, tako i sorti koje se
već nalaze u proizvodnji. Takođe imaju interes da tržište bude redovno
snabdeveno dovoljnim količinama kvalitetnog semena. Dalje umnožava-
nje semena se zasniva na sistemu ograničenog broja reprodukcija, a sva-
ka reprodukcija mora imati potpuno poznato poreklo. Zato proizvodnja
i umnožavanje semena podležu obaveznoj stručnoj kontroli, kojom se
utvrđuje poreklo, vrsta, sorta i kategorija. U proizvodnji semena soje po-
stoje sledeće kategorije: predosnovno seme, osnovno seme, sertifikovano
seme prve generacije, sertifikovano seme druge generacije kako je nazna-
čeno u Zakonu o semenu (Sl. glasnik RS, br. 45/2005).
Proizvodnja vizuelno ujednačenog semena visokog nivoa genetske
čistoće je završna faza u stvaranju sorte. Prva kategorija semena nove
sorte može se dobiti korišćenjem nekoliko metoda. Izbor metode kojom
će se započeti umnožavanje semena nove sorte zavisi od oplemenjivača
i zato se ta kategorija naziva oplemenjivačko seme (Breeder seed). Ova
kategorija semena se proizvodi u instituciji u kojoj je sorta stvorena,
odnosno instituciji koja je vlasnik sorte. Uzgaja se uz posebne mere nege
555
Semenarstvo
i nalazi se pod direktnom kontrolom oplemenjivača. Količina ovog se-

mena je ograničena, te ono ne ulazi u promet, nego služi kao osnovni ma-
terijal za dalju reprodukciju, odnosno za dobijanje predosnovnog semena.
Predosnovno seme
Predosnovno seme proizvodi se takođe pod nadzorom oplemenji-

vača u instituciji u kojoj je sorta stvorena. Kod ove generacije je obave-
zno sortno plevljenje, kao i primena svih dodatnih mera nege za semen-
ske useve. Količina ove kategorije semena je takođe ograničena i koristi
se uglavnom za proizvodnju osnovnog semena.
Osnovno seme
Umnožavanjem predosnovnog semena dobija se seme kategorije

osnovno seme. I kod ove generacije je obavezno sortno plevljenje i pri-
mena mera nege za semenske useve, a odvija se pod kontrolom opleme-
njivača u institucijii u kojoj je sorta stvorena.
Sertifikovano seme prve generacije
Organizaciju i nadzor proizvodnje ove kategorije semena vrši in-

stitucija koja je vlasnik semena, ali se, zbog ograničenih proizvodnih
površina institucije u kojoj je sorta stvorena, proizvodnja odvija kod
manjeg broja posebno odabranih poljoprivrednh proizvođača upisanih
u registar proizvođača semena.
Sertifikovano seme druge generacije
Proizvodnja aprobiranog semena druge generacije vrši se kod poljo-

privrednih organizacija koje su upisane u registar proizvođača semena
(što stiču ispunjavanjem uslova datih u Zakonu o semenu). Pomenuta
kategorija semena soje se takođe proizvodi pod nadzorom oplemenji-
vača, odnosno naučnih ustanova, i to je ustvari finalno seme, odnosno
seme koje stiže do proizvođača soje.
556
Semenarstvo soje
Obim semenske proizvodnje soje
Potrebne površine za proizvodnju semena soje po kategorijama.

Visoka i stabilna proizvodnja počinje upotrebom kvalitetnog semena.
Zadatak semenarstva je da predvidi potrebne količine semena po kate-
gorijama kako bi se iz godine u godinu mogle obezbediti dovoljne ko-
ličine semena visokih kategorija, kao i dovoljne količine proizvodnog
semena po sortama. Površine pod merkantilnim usevima soje diktira-
ju obim semenske proizvodnje ove biljne vrste. Za površinu od 100000
hektara merkantilne soje potrebno je oko 5500 hektara semenske soje
(tab. 6).
Tabela 6. Potrebne površine za proizvodnju semena soje po kategorijama

Table 6. Appropriate areas for the production of soybean seeds by category (Balešević-
Tubić and Tatić, 2008)
Kategorija semena / Površina (ha) / Količina semena (t) /

Seed categories Acreage Seed amount
Predosnovno seme / Pre-basic seed 50 150
Osnovno seme/Basic seed 450 1000
Sertifikovano seme prve generacije /
5000 10000
Certified seed of first generation
Ukupno/Total 5500 11150
Semenska proizvodnja soje u našoj zemlji je u proteklom periodu

uglavnom zadovoljavala domaće potrebe za količinom semena. Pro-
izvodnja, dorada i promet komercijalnog semena soje, obavljala se u
organizaciji semenskih kuća. Naglo širenje proizvodnje izazvalo je ubr-
zanu potrebu za semenom, što je ponekad dovodilo do teškoća u odr-
žavanju kvaliteta proizvedenog semena. Semenske kuće su raspolagale
dovoljnim kapacitetima za doradu, ali je kvalitet primljenog naturalnog
semena često bio slab, samim tim je kvalitet dorađenog semena bio ni-
zak, a količina mala, što je dodatno poskupljivalo semensku proizvod-
nju. Zbog toga su se pojavljivali problemi, kako po pitanju kvaliteta,
tako i po pitanju količine semena. U uslovima nedostatka semena po-
javljivali su se i razni neovlašćeni prometnici, koji su distribuirali nekva-
557
Semenarstvo
litetno seme i nanosili veliku štetu svima u lancu semenarske industrije

(proizvođačima, dorađivačima, prerađivačima, institutima, vlasnicima
semena). Da bi se udovoljilo zahtevima proizvođača po kvalitetu seme-
na ali i po sortimentu, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad je
od 2004. godine preuzeo kontrolu nad proizvodnjom i doradom svih
kategorija semena soje sorti stvorenih u Institutu.
Planiranje površina pod semenskim usevima je veoma značajno
sa aspekta obezbeđenja potreba tržišta. Zbog toga je neophodna vrlo
detaljna procena svih značajnih faktora, kako bi se obezbedila količi-
na semena soje koja će biti uspešno realizovana na tržištu. Veoma bitni
faktori u proceni su raspoloženje poljoprivrednih proizvođača za za-
snivanje površina pod sojom, odnosno potrebe za semenom, planirana
visina prinosa, kao i ekonomski parametri koji opredeljuju proizvođače
za setvu. U težnji da smanji troškove proizvodnje proizvođači ponekad
dolaze u iskušenje da seju nedeklarisano seme. Međutim, cena semena
ima mali udeo u ukupnim troškovima proizvodnje soje, a rizik setve
nekontrolisanog semena je veliki, pa ova mera štednje nije preporučlji-
va. Da bi proizvođači smanjili upotrebu nedeklarisanog semena potreb-
no ih je stimulisati kvalitetnim semenom i pristupačnom cenom. Stoga
je prvenstveni zadatak proizvođača semena da obezbedi visok kvalitet
svog proizvoda.
Pored potražnje za semenom, površine pod semenskim usevom
soje zavise i od procene klimatskih uslova tokom proizvodne godine,
koji mogu u mnogome uticati na visinu prinosa semena u toj godini.
Kada se sve to uzme u obzir, dolazi se do informacija o potrebnim povr-
šinama za proizvodnju semena soje, koje treba da obezbede i potrebnu
količinu semena po kategorijama za svaku godinu.
Ukoliko se kao osnova za potrebne količine semena računa 100 kg/
ha, teoretski je lako odrediti potrebe u semenu za određenu površinu.
Međutim, planirane setvene površine su često neizvesne do pred samu
setvu, a potrebne količine semena nedefinisane zbog upotrebe nedekla-
risanog semena, pa je ukupan plasman često manji od teoretski potreb-
nih količina za zasejane površine (tab. 7).
Poželjno je da se semenska soja gaji u uslovima navodnjavanja radi
postizanja stabilnijeg prinosa, a naročito radi postizanja visokog kvaliteta
semena. Nedovoljne količine ili neravnomeran raspored padavina, kao
i dugotrajni sušni period u fazi formiranja mahuna i nalivanja zrna soje
mogu dovesti do opadanja prinosa. Stres usled nepovoljnog delovanja
558
Semenarstvo soje
Tabela 7. Površine i prinosi merkantilne i semenske soje u našoj zemlji u periodu

1998–2008. godine
Table 7. Areas and yields of commercial and seed of soybean in the our country in
peropd 1998–2008 (Balešević-Tubić and Tatić, 2008)
Merkantilna soja/ Semenska soja/

Commercial soyneam Soybean seed
Godina/
Proizvodnja/Production
Year Površina (ha)/ Prinos (t/ha)/ Površina(ha)/
Acreage Yield Acreage Naturalno(t)/ Dorađeno(t)/
Harvested Processed
1998 82409 1,94 4926 10128 8789
1999 108163 2,72 6725 16647 14515
2000 141559 1,20 8303 12252 9411
2001 87382 2,37 7913 17478 15435
2002 100047 2,44 5271 11125 9890
2003 131403 1,72 5365 10560 9652
2004 117270 2,71 7678 14520 12325
2005 130936 2,81 9149 19252 13236
2006 156680 2,74 8405 22108 15505
2007 146988 2,07 7317 14623 12709
2008 143684 2,44 7580 17368 10491
uslova spoljne sredine tokom proizvodnje značajno snižava kvalitet se-

mena (energija klijanja, klijavost, vigor, masa 1000 zrna, čistoća semena)
(Balešević–Tubić et al., 2001). Zato je u semenskoj proizvodnji potrebno
veću pažnju posvetiti izboru parcele i osnovnim merama agrotehnike,
jer samo povećanje površina ne znači uvek i povećanje proizvodnje, a
posebno ne znači poboljšanje kvaliteta semena.
Obzirom da već nekoliko godina površine pod sojom u Srbiji pre-
laze 100000 ha, može se reći da od godine do godine površine i količine
semena prate ovaj trend merkantilne proizvodnje (Tatić et al., 2001).
Proizvodnja semenske soje čini nešto više od 3% od ukupne proi-
zvodnje soje u zemlji, međutim, učešće u površinama je nešto veće i iznosi
oko 5% (sl. 3). Razlog tome je činjenica da neke parcele posle aprobacije
budu odbijene ili uništene vremenskim nepogodama tokom vegetacije.
559
Semenarstvo
Proizvodnje /
Production
Površina /
Acreage
Površina u ha /
Acreage in ha
Slika 13. Udeo semenske soje (%) u ukupnoj proizvodnji soje u našoj zemlji u periodu
1998–2008. godine
Figure 13. Participation of soybean seed production (%) in the total soybean
production in Serbia (1998–2008) (http://faostat.fao.org)
Slična situacija je u svetskim razmerama, kao i u SAD, gde je udeo
semenske soje u ukupnoj proizvodnji soje ispod 5%. U Indiji, zbog ni-
skog prinosa, semenska soja čini 5–10% ukupne proizvodnje soje u ovoj
zemlji (sl. 14).
I ndija / India SAD / USA Svet / World

Slika 14. Udeo semenske soje (%) u ukupnoj proizvodnji soje u svetu, Indiji i SAD u
periodu 1970–2007. godine
Figure 14. Participation of soybean seed production (%) in the total soybean
production in the World, India and USA (1970–2007)(http://faostat.fao.org)
560
Semenarstvo soje
Kvalitet semena soje
Značaj kvaliteta
Kvalitet semena direktno utiče na uspeh proizvodnje nekog useva i

značajno određuje visinu prinosa. Zato je proizvodnja semena dobrog
kvaliteta najvažniji zadatak semenarstva soje. Kvalitetno seme treba, pri
različitim agroekološkim uslovima, da obezbedi odgovarajuću gustinu
sklopa, uz racionalnu upotrebu količine semena za setvu. Kvalitet seme-
na predstavlja objedinjen uticaj ekoloških faktora koji su vladali tokom
proizvodnje i uslova kojima je seme bilo izloženo tokom žetve, dorade
i skladištenja (Egli et al., 2005). Seme dobrog kvaliteta je sortno čisto,
zdravo, visoke klijavosti, bez mehaničkih nečistoća, semena korova ili
drugih biljnih vrsta.
Kontrola proizvodnje i dorade semena soje
Proizvodnja kvalitetnog semena zahteva postojanje dobrog pro-

grama kontrole kvaliteta. Kontrola kvaliteta se zasniva na zakonskoj
osnovi jer se na taj način obezbeđuju procedure i metode neophodne
za proizvodnju semena. Međutim, u velikoj meri u kontroli učestvuje i
proizvođač, odnosno organizator proizvodnje u čijem je interesu da po-
trošača obezbedi kvalitetnim semenom i sačuva ugled svoje firme. Kon-
troli kvaliteta podležu sve faze proizvodnje i prometa semena: gajenje
useva, žetva, sušenje, dorada, skladištenje i komercijalizacija. Tako se
obezbeđuje informacija o poreklu i genetskom identitetu sorte i osigu-
rava kvalitet semena. Kvalitet semena je, po definiciji Zakona o semenu
(2005), sortna originalnost (sortnost) i genetička čistoća, sadržaj vlage,
klijavost, čistoća, zdravstveno stanje semena, kao i prilagođenost seme-
na za setvu, sadnju ili razmnožavanje.
Prema istom zakonu može se prometovati samo sertifikovano seme.
Sertifikovano seme je seme proizvedeno od semena poznatog genetič-
kog porekla i genetičke čistoće, čija je proizvodnja kontrolisana i koje je
ispitano, dorađeno i deklarisano u skladu sa odredbama zakona. Seme
561
Semenarstvo
koje se nalazi u prometu mora biti propisno obeleženo odgovarajućom

etiketom. Na etiketi treba da je vidljivo obeležena sorta, kategorija seme-
na, godina proizvodnje, broj partije, masa pakovanja i datum do kojeg
važi deklaracija. Svaku partiju semena obavezno prati Deklaracija o kvali-
tetu semena poljoprivrednog bilja, koja pored navedenih podataka sadrži
i sledeće podatke: čistoća, energija klijanja, klijavost, masa hiljadu zrna,
sadržaj vlage u semenu, biološka čistoća, zdravstveno stanje semena. Svr-
ha deklarisanja semena je da se obezbedi dobar kvalitet semena poznatog
porekla, odnosno genetski identitet i sortna čistoća. Da bi se obezbedili
pouzdani podaci za izdavanje deklaracije proizvodnja semena podleže
obaveznoj stručnoj kontroli. Stručnom kontrolom proizvodnje semena
utvrđuje se poreklo upotrebljenog semena, vrsta, sorta i kategorija. Struč-
nu kontrolu proizvodnje predosnovnog semena vrši održavalac sorte.
Stručnu kontrolu proizvodnje ostalih kategorija semena vrši nadležno
Ministarstvo. Stručne poslove kontrole proizvodnje semena nadležno
Ministarstvo može da poveri stručnoj organizaciji. Kontrolu proizvodnje
obavljaju poljoprivredne stručne službe (agroinstituti, zavodi, poljopri-
vredne stanice) i poljoprivredna inspekcija, a kontrolu kvaliteta semena
vrše ovlašćene laboratorije specijalizovane za ovu vrstu ispitivanja.
Proizvodnjom semena može da se bavi lice koje je upisano u Re-
gistar proizvođača semena i može proizvoditi samo seme sorti koje su
upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja. Proizvođač je dužan da
vodi knjigu evidencije o proizvodnji semena, koja sadrži podatke o licu
koje rukovodi proizvodnjom, podatke o semenu, kao i podatke o načinu
proizvodnje.
Obezbeđenje kvaliteta semena za narednu sezonu započinje još pre
setve. Treba pravilno odabrati sortu, dobro adaptiranu na uslove datog
rejona i realno predvideti da setva i žetva budu obavljeni u optimalnom
roku. Zadatak organizatora proizvodnje je i da odabere proizvođača koji
ima iskustvo u proizvodnji, kao i opremu i površinu da bi sve tehnološke
operacije mogle biti obavljene blagovremeno. Izbor parcele takođe spada
u domen obezbeđenja kvalitetnog semena. Parcela treba da je na vreme
obrađena, da nije zakorovljena ili zaražena bolestima koje mogu ugrozi-
ti proizvodnju semena soje. Setva u optimalnom roku, na odgovarajuću
dubinu i preporučenu gustinu obezbeđuje ujednačeno klijanje i nicanje.
Proizvođač semena soje ima zakonsku obavezu da izvrši dve apro-
bacije u toku vegetacije. Aprobacionu kontrolu vrši lice ovlašćeno od
nadležnog Ministarstva, obično zajedno sa proizvođačem. Prva provera
562
Semenarstvo soje
useva se obavlja u vreme cvetanja da bi se utvrdilo stanje useva i ujed-

načenost po boji cveta. Druga aprobacija se obavlja pred zrenje i ima za
cilj da utvrdi, pored opšteg stanja useva i procenu prinosa, ujednačenost
useva po dužini vegetacije, boji dlačica, visini biljke i drugim vizuelnim
pokazateljima. Prilikom aprobacije se vrši i ocena zdravstvenog stanja
useva, kao i ocena zakorovljenosti. Ukoliko se utvrdi jači napad bolesti
ili zakorovljenost, naročito karantinskim korovima, može da se donese
odluka da se usev eliminiše iz semenske proizvodnje.
Žetva je izuzetno osetljiva operacija u proizvodnji semenske soje iz
nekoliko razloga. Pre svega potrebno je pravilno odrediti početak žetve,
odnosno vlagu pri kojoj se žetva obavlja, a zatim je neophodno pravilno
podesiti kombajn. U slučaju neodgovarajuće vlage ili nepravilnog rada
kombajna dolazi do velikih žetvenih gubitaka, do loma zrna i do pove-
ćanja sadržaja nečistoće u semenu. Najmanja mehanička oštećenja se
dešavaju pri kombajniranju sa 12–15% sadržaja vlage u semenu. Žetva
soje pri nižoj vlažnosti, naročito ako se događa posle smene vlažnog i
suvog vremena, dovodi do povećanja oštećenja zrna. Sadržaj vlage zre-
log zrna menja se i tokom dana. Zato je potrebno kontrolisati vlažnost
tokom žetve i u zavisnosti od promene sadržaja vlage u zrnu, izvršiti
podešavanje kombajna.
Tokom prijema, sušenja, dorade i skladištenja sa semenom soje se
mora veoma pažljivo rukovati, jer se može desiti da zbog osetljivosti
zrna seme izgubi kvalitet koji je dotle bio sačuvan (Kostić et al., 2007).
Soja se, kao i mnoge druge biljne vrste, može skladištiti u rasutom stanju,
tj. u rinfuzi ili u vrećama. Skladištenje naturalnog i dorađenog semena
mora biti u odgovarajućim uslovima. Uslovi skladištenja (temperatu-
ra, vlažnost, provetravanje, zaštita od skladišnih štetočina) moraju biti
usklađeni sa zahtevima zrna, i sa odgovarajućim zakonskim propisima.
Za kvalitet semena u prometu odgovoran je dorađivač, koji podnosi
prijavu za ispitivanje i utvrđivanje kvaliteta akreditovanoj laboratoriji.
Ispitivanje i utvrđivanje kvaliteta semena vrši se za svaku partiju semena
pre stavljanja u promet i korišćenja. Ispitivanje i utvrđivanje kvaliteta
semena obavlja akreditovana laboratorija. Seme u prometu mora biti
upakovano u originalno pakovanje, na način koji obezbeđuje očuvanje
njegovog kvaliteta i da odgovara kvalitetu označenom u deklaraciji i na
etiketi. U zavisnosti od vrste i kategorije semena, etiketa mora biti jedin-
stvena prema sadržaju, veličini, boji i mora imati serijski broj. Etiketu
izdaje stručna organizacija koju ovlasti ministar.
563
Semenarstvo
Faktori koji utiču na kvalitet zrna
Kvalitet i klijavost semena soje zavise od niza faktora, koji uključuju

fiziološke, genetske i ekološke, kao i rukovanje semenom tokom žetve,
dorade i sklađištenja.
Svako zrno je živi organizam i može biti povređen ili oštećen nepra-
vilnim rukovanjem ali neke biljne vrste su osetljivije od drugih, što je
karakteristično i za zrno soje zbog njegove anatomije. Zrno se sastoji od
semenskog omotača, embriona i kotiledona (sl. 15). Semenski omotač
je vrlo tanak i lako lomljiv i čini slabu zaštitu zrna. Embrion je ustvari
začetak mlade biljke i sastoji se od korenčića, iz koga se formira koren i
plumule, iz koje nastaje izdanak. Embrion je smešten na površini kotile-
dona, neposredno ispod omotača i jako je izložen povredama od udara,
odnosno mehaničkim oštećenjima. Najčešća mehanička oštećenja su
gubitak semenjače ili lom zrna.
semeni omotač/ plumula/

seed coat plumula
hipokotil/
hypocotyl
kotiledon/
cotyledone
klicin korenak/
germ root
Slika 15. Delovi zrna soje

Figure 15. Soybean seed (Petrović, 2003)
Da bi sorta ušla u proizvodnju mora posedovati određene genet-

ske karakteristike, kao što su otpornost na poleganje, pucanje mahune,
bolesti i sl., takođe, mora imati određeni genetski potencijal za prinos
i definisanu dužinu vegetacije. Sorte se međusobno razlikuju i po boji
cveta, dlačica i hiluma, krupnoći zrna i nizu drugih morfoloških karak-
teristika. Sve ove karakteristike su bitne za određivanje sortne čistoće
semena, a neke od njih utiču i na kvalitet semena.
564
Semenarstvo soje
Ekološki uslovi, koji vladaju u polju tokom proizvodnje, posebno

temperatura, padavine i relativna vlažnost vazduha, značajno utiču na
prinos i kvalitet zrna. Agrotehnički faktori koji uključuju vreme setve,
navodnjavanje, zakorovljenost, nedostatak u ishrani ili napad bolesti i
štetočina, takođe se odražavaju na porast i razviće biljke, a samim tim
na visinu prinosa, krupnoću i kvalitet zrna.
Mehanička oštećenja su najčešći uzrok loše klijavosti i vrlo često se
dešavaju pri kombajniranju useva soje. Faktori koji prouzrokuju meha-
nička oštećenja mogu biti i nepravilnosti u prijemu, čišćenju, sušenju
ili doradi semena. Neka oštećenja nisu vidljiva na prvi pogled, nego se
zapažaju tek prilikom ispitivanja klijavosti semena.
Elementi kvaliteta
Sadržaj vlage
Kvalitet semena zavisi od agroekoloških uslova koji su vladali to-

kom porasta, razvića i sazrevanja useva. Vlažnost zrna prilikom žetve
vrlo je značajna iz više razloga. Seme soje postiže maksimalni potencijal
klijavosti i vigor u fiziološkoj zrelosti. Ako je zrno jako suvo, dolazi do
oštećenja što smanjuje klijavost. Ukoliko je vlažnost visoka zrno se mora
sušiti. Zrelo zrno soje lako upija i otpušta vlagu, tako da vlažnost zrna
varira i nekoliko procenata u toku dana, što treba imati u vidu prilikom
određivanja vremena žetve. Zrno sa vlažnošću manjom od 10% veoma
je podložno mehaničkim povredama, odnosno intenzitet mehaničkih
oštećenja je u obrnutoj srazmeri sa vlažnošću zrna. Mehaničke povrede
mogu biti vidljive, kada je potpuno izvesno da se zrno ne može više tre-
tirati kao čisto seme. Međutim, mogu se desiti pukotine ili naprsline na
kotiledonima ili semenjači koji se pojačavaju tokom dalje manipulacije
sa semenom. Stoga je za krajnji kvalitet semena izuzetno važna vlažnost
zrna u žetvi.
Sadržaj vlage u semenu je od velikog značaja i sa gledišta dorade i
skladištenja semena soje.
565
Semenarstvo
Čistoća
Čistoća semena soje ukazuje koliko je, pored soje, prisutno seme
drugih biljnih vrsta ili inertnih materija u testiranoj količini semena.
Pojam čisto seme obuhvata zrelo i neoštećeno seme soje uobičajene ve-
ličine i deo semena veći od polovine normalne veličine, pod uslovom da
je deo semenjače prisutan. Ostalo seme uključuje seme bilo koje biljne
vrste koje ne pripada ispitivanom semenu. To može biti seme drugih
biljnih vrsta, najčešće kukuruza ili suncokreta ili seme korova. U ispiti-
vanom uzorku semena soje, prema važećim zakonskim propisima, nije
dozvoljeno prisustvo semena drugih gajenih vrsta, niti korova. Inertne
materije čine mehaničke primese: zemlja, kamenčići, delovi drugih bilj-
nih organa, kao i seme soje manje od polovine normalne veličine i seme
bez semenjače. Čistoća semena podrazumeva i sortnu čistoću, koja se
proverava posebnim testovima.
Klijavost
Seme je živi organizam podložan promenama i osetljiv na sve uti-

caje koji se dešavaju tokom rasta, razvića i manipulacije, tako da se u
svakoj fazi mogu desiti oštećenja, koja se kasnije odražavaju na klijavost
semena i sposobnost semena da živi i da se normalno razvija.
Klijavost semena se iskazuje u procentima i predstavlja broj zrna
određene partije od kojih se može očekivati da niknu i daju zdravu bilj-
ku. Energija semena podrazumeva normalnu morfologiju klijanca i br-
zinu klijanja i porasta semena u ranim fazama. Seme bolje energije je
manje podložno napadu bolesti i insekata nego slabo seme. Nedovoljna
energija je ponekad očigledna još u testovima klijavosti, tako što seme-
nu treba duže vreme za klijanje, klijanci su manji, ponekad deformisani.
TeKrony i sar. (1980) smatraju da je energija klijanja mnogo bolji poka-
zatelj osetljivosti na poljske uslove nego klijavost. Prema istim autorima
smanjenje vigora do koga dolazi usled neodgovarajuće toplote i vlage u
poljskim uslovima (dok je zrno još u mahuni) slično je smanjenju ži-
votne sposobnosti tokom skladištenja. Neki autori čak smatraju da je u
vreme od zrelosti do žetve zrno uskladišteno u mahuni u poljskim uslo-
vima (TeKrony et al., 1987). Žetvu je neophodno obaviti u što je moguće
kraćem vremenu posle zrenja, da bi se izbegle promene na zrnu izazva-
566
Semenarstvo soje
ne promenom ekoloških činilaca (vlaga, temperatura, patogeni). Brojna

istraživanja (Mondragon and Potts, 1974; Wilcox et al., 1974; TeKrony
et al., 1980; Borba, 1986; Heatherly, 1996; Omafra, 2002) ukazuju da se
kvalitet semena smanjuje ako se kasni sa žetvom, naročito ako se posle
sazrevanja smenjuju vlažni i sušni periodi. Prema našim ispitivanjima
zakašnjenje u žetvi u pomenutim uslovima može da dovede do smanje-
nja klijavosti za jedan procenat na dan (Hrustić et al., 1996).
Masa 1000 zrna
Masa 1000 zrna je visokonasledno svojstvo i značajno zavisi od ge-

netske osnove sorte. Međutim, ovo svojstvo je takođe pod jakim utica-
jem faktora spoljašnje sredine koji vladaju tokom formiranja i nalivanja
zrna. Krupnoća zrna je bitna karakteristika semena soje i sa gledišta
potrebne količine semena za setvu. Ukoliko je seme dobrog kvaliteta,
krupnoća semena nema uticaja na prinos, ali seme ujednačene krupno-
će smanjuje probleme u preciznosti setve i postizanju željenog sklopa.
Kod sorti soje koje se nalaze u proizvodnji masa 1000 zrna se kreće od
140 do 220 g.
Uticaj krupnoće zrna na klijavost i početni porast klijanca nije uvek
predvidljiv. Međutim, velike razlike u krupnoći zrna ukazuju na nepo-
voljne ekološke uslove tokom vegetacije i otežavaju postizanje ujednače-
nog sklopa prilikom setve.
Zdravstveno stanje
Semenom soje prenosi se veliki broj fitopatogenih mikroorganiza-

ma, kako iz godine u godinu, tako i iz jednog regiona u drugi. Zato je za
očuvanje kvaliteta veoma važno da seme bude zdravo. O zdravstvenom
stanju treba voditi računa još prilikom izbora parcele za setvu semenske
soje. Takođe se usev kontroliše tokom vegetacije i redovne aprobacije. U
zavisnosti od vrste patogena, za utvrđivanje zdravstvenog stanja semena
soje, primenjuju se različite metode: mikroskopski pregled, naklijavanje
semena u sterilnom pesku ili filter papiru, zasejavanje na hranljivu pod-
logu, korišćenje biljaka indikatora, ELISA test, kao i metode zasnovane
na PCR (Polymerase Chain Reaction).
567
Semenarstvo
Određivanje klijavosti semena soje
Klijavost je sposobnost semena da izraste u novu biljku. Na ovu

sposobnost semena utiče nekoliko faktora, pre svega kvalitet samog
semena, zatim vlažnost, temperatura i kiseonik. Najveću životnu spo-
sobnost seme dostiže u fiziološkoj zrelosti (Delouche, 1980; Sanchez,
1984; Worrell, 1982). Smanjenje kvaliteta semena je prirodan proces,
postepen i kumulativan, i uključuje interakciju citoloških, fizioloških,
biohemijskih i fizičkih promena u zrnu. Brzina kojom će se smanjivati
kvalitet semena zavisi od stepena nepovoljnih uslova koji ga okružuju.
Izloženost nepovoljnim vremenskim prilikama je glavni uzrok sma-
njenja kvaliteta posle fiziološke zrelosti (TeKrony et al., 1980).
Upotreba kvalitetnog semena je jedan od najznačajnijih faktora za
obezbeđenje željenog sklopa biljaka u cilju postizanja visokih prinosa.
Određivanje klijavosti semena soje predstavlja utvrđivanje broja klijalih
semena jednog uzorka koji predstavljaju partiju iz koje je uzorak uzet.
Dobijeni rezultati koriste se za određivanje količine semena za setvu
soje, za upoređenja kvaliteta različitih partija semena, ukazuju na po-
vrede, oboljenja i druga svojstva semena.
Fiziološki kvalitet semena se rutinski ocenjuje standardnim labora-
torijskim testom, čiji rezultat se smatra pouzdanim u smislu ponovlji-
vosti i zvaničnosti provere. Veza između laboratorijskog testa i poljske
klijavosti je kompleksna i sposobnost laboratorijskog testa da predvi-
di poljsku klijavost je promenljiva i veoma zavisna od uslova u polju.
Dešava se da je poljska klijavost manja nego standardna laboratorijska,
naročito pri uslovima koji ne pogoduju klijanju i nicanju semena. Zato
se kao dopunska informacija standardnom testu klijavosti soje uvode
još neki vigor testovi, među kojima su test ubrzanog starenja, colt test i
hiltner test.
Standardni test klijavosti
Ovim laboratorijskim testom se određuje broj zrna sposobnih

da formiraju normalan klijanac u određenom vremenu (osam dana),
pri optimalnim uslovima (temperatura od 25ºC, vlažnost dovoljna za
568
Semenarstvo soje
nesmetano bubrenje i klijanje). Normalan klijanac se određuje prema

sledećim kriterijumima:
a) snažan koren koji može da učvrsti klijanac,
b) čvrst hipokotil,
c) najmanje jedan kotiledon i
d) epikotil koji ima bar jedan primarni list i nepovređen terminal-
ni deo.
Test ubrzanog starenja (TUS)
Jedan od najpopularnijih i najčešće korišćenih vigor testova za soju

je test ubrzanog starenja, baziran na pogoršanju kvaliteta semena po-
sle izlaganja visokoj temperaturi i relativnoj vlažnosti (Hampton and
TeKrony, 1995). Seme se podvrgava temperaturi od 42°C i relativnoj
vlažnosti od 100% u trajanju 3 ili 5 dana, posle čega se primenjuje test
standardne laboratorijske klijavosti. Test se koristi da bi se predvidela
poljska klijavost u stresnim uslovima. Takođe je dobar pokazatelj mo-
gućnosti čuvanja semena posle dorade.
Hladni test (Cold test)
Setva soje se nekada obavlja pre nego što zemljište dostigne tempe-
raturu potrebnu za normalno klijanje i nicanje. Hladnim vigor testom se
simuliraju uslovi u zemljištu u vreme setve da bi se predvidela klijavost
neke partije semena u poljskim uslovima. Postoji još čitav niz različitih
testova za ispitivanje kvaliteta semena soje kojima se pored klijavosti
utvrđuje stepen oštećenja zrna u pojedinim fazama dorade, zdravstveno
stanje, prisustvo patogena, sortna čisoća.
569
Semenarstvo
PRIMENA BIOHEMIJSKIH I MOLEKULARNIH

MARKERA U SEMENARSTVU SOJE
Metode biotehnologije su postale sastavni deo oplemenjivanja i se-

menarstva soje. Primenjuju se pri ispitivanju kvaliteta semena, njego-
ve genetske čistoće, otpornosti na bolesti, stresne uslove sredine, kao i
mnogih drugih karakteristika.
Identifikacija sorti i kontrola genetske čistoće semena veoma su
važne u semenarstvu soje, kako za zaštitu autorskih prava, tako i za kon-
trolu genetskog materijala koji se nalazi u proizvodnji. Analiza genetske
čistoće semena pomaže proizvođačima semena da koriste seme visokog
kvaliteta.
Tradicionalni, morfološki markeri se koriste za proveru različitosti,
uniformnosti i stabilnosti sorte. UPOV koristi standardne reference u
opisu nove sorte, a naročito kada se radi o genetičkoj autentičnosti se-
mena namenjenog tržištu i daje preporuke za izvođenje testova u polju,
tzv. DUS testova (distinctness, uniformity, stability). Kod soje se, za ra-
zlikovanje genotipova, najčešće koriste sledeći morfološki markeri: boja
cveta, boja dlačica, oblik lista, tip rasta stabla, dužina vegetacije, a neka-
da i svojstvo otpornosti prema određenoj vrsti patogena.
Međutim, u savremenom oplemenjivanju soje stvaraju se sorte koje
se fenotipski malo razlikuju, s obzirom da se stvaraju visoko adaptabil-
ne sorte. Isto tako, na osnovu morfoloških markera ne može se utvrditi
stepen čistoće semena jer uslovi spoljne sredine, kao i stres tokom razvo-
ja semena, mogu maskirati specifične morfološke osobine. Pored ovoga,
postoji i niz drugih nedostataka korišćenja poljskih ogleda za ispitivanje
genetske čistoće semena soje: usev se mora uzgajati u rejonu gde je sorta
dobro adaptirana; poljski ogledi zahtevaju vremenski period od najmanje
šest meseci da bi se sve karakteristike ispoljile tokom vegetacione sezone;
skupi su, zahtevaju zemljište, opremu i obučeno osoblje za izvođenje, kao
i stalne kontrole; morfološke karakteristike koje se koriste za opisivanje
sorte ne mogu se koristiti i za identifikaciju svih sorti; tokom ispitivanja
može se pojaviti subjektivna ocena osoblja koje izvodi testove.
570
Semenarstvo soje
Biohemijski markeri – Izoenzimi
Primena biohemijskih markera je u prednosti u odnosu na morfo-

loške, s obzirom na ispitivanja koja su na nivou genotipa, nasuprot feno-
tipu, a uticaj spoljašnje sredine je minimalan. I proteini i aminokiseline
omogućavaju primenu podesnog analitičkog metoda za identifikaciju
sorti. Proteini su direktni produkti gena i stoga su veoma pogodni kao
markeri strukturalnih gena.
Može se reći da se elektroforeza proteina i izoenzima uspešno ko-
risti u oplemenjivanju, proizvodnji i prometu semena, kao izvor genet-
skih markera, pri priznavanju sorti u DUS testovima i zaštiti autorskih
prava, u proizvodnji i certifikaciji semena, u smislu kontrole identiteta
sorte i genetske čistoće, dokumentovanje genetskih resursa u gen ban-
kama i drugim kolekcijama.
Sortno specifična izoenzimska varijabilnost kod soje predstavljena
je sa nekoliko enzima kao što su a-amilaza, peroksidaza, ureaza i izoci-
trat dehidrogenaza. Na osnovu podataka elektroforeze za četiri polimor-
fna enzima, kao i peroksidaze iz semenjače i tripsin inhibitora, uspelo se
identifikovati samo 11 od ispitivanih 110 sorti soje. Ukoliko bi se veći broj
polimorfnih enzima uneo u identifikacioni sistem, izoenzimska elektro-
foreza bi se mogla uspešno koristiti za identifikaciju sorti soje. Kombi-
nacijom izoenzimskih varijanti 11 enzima, identifikovano je 134 (77%)
od 174 sorti soje. Uspešnost korišćenja izoenzimskog fingerprinta u iden-
tifikaciji sorti soje ukazuje na mogućnost kombinovanja ove tehnike sa
tradicionalnom, tj. sa morfološkim markerima. Sprovedena ispitivanja
pokazuju povećanje identifikacije sa 77% (samo izoenzimi) na 95% (izo-
enzimi i morfološki markeri), što potvrđuje da treba nastaviti upotrebu i
tradicionalnog metoda identifikacije (Cardy and Beversdorf, 1984).
Korišćenjem morfoloških markera, od 36 ispitivanih sorti soje,
identifikovano je samo šest, dok je upotreba izoenzimskih markera bila
mnogo efikasnija jer se uspelo identifikovati 15 sorti soje. Ispitivanje
je sprovedeno na suvom semenu soje sa šest izoenzimskih sistema: a-
amilaza, ureaza, kisela fosfataza, glutamat-oksaloacetat transaminaza,
laktata dehidrogenaza i malat dehidrogenaza. Variranje unutar sorti je
pronađeno za dva enzimska sistema a-amilazu i ureazu. Pokazano je
da je traka a-amilaze kontrolisana sa dva kodominantna alela na po-
jedinačnom lokusu. Sorte sa crnim, smeđim ili mrkožutim hilumom
571
Semenarstvo
predstavljene su sporim trakama a-amilaze, dok sorte sa sivim hilumom

imaju i spore i brze trake a-amilaze (Wagner and McDonald, 1982).
Postoji genetska veza između biohemijskih i morfoloških lokusa na-
đenih u soji. Tako su lokus za boju dlačica (t) i lokus b-amilaze (Am3)
povezani sa 31,88% ± 2,02% rekombinantne frekvencije. Svaki od en-
zimskih lokusa (Am3, Dia2, Idh1, Idh2 i Pgm1) razdvaja se nezavisno
od lokusa za boju mahuna (l2) (Kiang and Chiang, 1985). Fan lokus,
koji utiče na sadržaj linolenske kiseline u semenu soje vezan za izocitrat
dehidrogenaze (Idh2) na udaljenosti od oko 28% rekombinacione fre-
kvencije (Rennie et al., 1988).
U ispitivanju kvaliteta semena, elektroforetsko variranje proteina i
enzima može se koristiti za utvrđivanje stepena oštećenja semena tokom
starenja. Uočeno je povećanje broja traka proteina, esteraze i glutamat
oksalo-acetat transaminaze, u suvom semenu, sa povećanjem perioda
starenja semena. Ovo ukazuje da u ostarelom semenu soje dolazi do
kvalitativnih promena proteina i enzima (Chauhan et al., 1985).
Molekularni markeri
Molekularni markeri predstavljaju nove alatke za oplemenjivače u

iznalaženju novih izvora varijabilnosti i pronalaženju genetskih faktora
koji kontrolišu osobine koje se nasleđuju kvantitativno.
Ispitivani su genomski regioni sa QTL koji kontrolišu tvrdoću se-
mena soje sa 72 RFLP marker gena. Autori su pronašli pet lokusa po-
vezanih sa varijabilnošću tvrdoće semena. Ovi markeri i epistatičke in-
terakcije među njima objašnjavaju 71% varijabilnosti svojstava (Keim
et al., 1990). Pomoću RFLP tehnike markirana su dva QTL alela koji
kontrolišu sadržaj proteina i ulja u semenu soje G. soja. Takođe je pro-
nađeno da QTL alel za visok sadržaj proteina uzrokuje redukciju prinos
(Sebolt et al., 2000). Problem koji se javlja u radu sa RFLP markerima
leži u činjenici da je soja stari tetraploid, te obično jedna proba hibri-
dizuje na dva ili više mesta u genomu.
U 1990. godini je ustanovljeno da se nova molekularno genetska
tehnika, nazvana Random Amplified Polymorphic DNA (RAPD), može
koristiti za identifikaciju sorti. Ova tehnika podrazumeva amplifikaciju
genomske DNK pomoću kratkih oligonukleotida slučajne, nasumično
572
Semenarstvo soje
generisane sekvence. Nakon preliminarnog ispitivanja 30 prajmera,

utvrđeno je da dva prajmera diferenciraju devet od 18 ispitivanih sorti
soje. Zaključeno je da se RAPD markeri mogu uspešno koristiti u iden-
tifikaciji sorti soje (Jianhuan et al., 1996).
Pokazalo se da je genetska varijabilnost i divergentnost između ge-
notipova soje mnogo kompleksnija na nivou polimorfizma sekvenci
DNK (RAPD), ali i to u zavisnosti od korišćenog slučajnog prajmera.
Tako su na osnovu četiri korišćena prajmera nađene genetske razlike
između sorti soje, što može biti put ka njihovoj kompletnoj identifikaciji
(Zlokolica et al., 1999). Ispitivanjem RAPD profila veštački i prirodno
starenog semena soje, preko 188 prajmera, utvrđeno je da je šest poka-
zalo polimorfizam između prirodno ostarelog i svežeg semena, a dva je
pokazalo polimorfizam između veštački ostarelog i svežeg semena (Ji-
anhuan et al., 1996).
Uslovi spoljne sredine, starenje semena, zaraženost gljivama i pore-
klo proizvodnje nemaju uticaja na stabilnost RAPD u semenu soje, tako
da se ova tehnika može koristi rutinski u programu ispitivanja semena.
Putem 115 RAPD markera ispitivana je genetska varijabilnost soje
poreklom iz Kine, Japana i Koreje i veza između genetske divergen-
tnosti i geografskog regiona, s obzirom da sve tri države predstavljaju
značajan izvor germplazme za soju. Oko 56% RAPD fragmenata je bilo
polimorfno (Li and Nelson, 2001). Identifikacijom divergentnosti USA
germplazme soje korišćenjem RAPD markera, utvrđena je prosečna ge-
netička udaljenost genotipova od oko 0,56. Od ukupno 833 umnoženih
fragmenata, samo 281 (34%) je bilo polimorfno. Ovi rezultati ukazuju
na nizak nivo divergentnosti DNK soje.
DNK „fingerprint” ili genomski otisak, preko polimorfnih mikro-
satelit markera, sa visokom tačnošću se može koristiti za opisivanje ra-
zlika između linija i sorti soje. 14 od 19 SSR marker lokusa (78,9%) su
pokazali prosečnu genetsku divergentnost iznad 0,5, što ukazuje da je
ovaj set od 19 SSR markera izvanredan za identifikaciju sorti soje. Ve-
liki broj sorti imao je veoma dobru različitost sa genetskom distancom
između 0,353 i 0,598 euklidskih jedinica. Sorte su pokazale dobru ge-
netsku čistoću sa samo jednim alelom za svaku sortu za svih 19 SSR
lokusa. (Meesang et al., 2001). U cilju identifikacije 16 genotipova soje
korišćeno je 20 RAPD prajmera i 13 mikrosatelitnih prajmera. Genetska
distanca najvećeg broja genotipova, korišćenjem RAPD markera, bila
573
Semenarstvo
je između 0,3 i 0,4 euklidske jedinice. Svi korišćeni SSR prajmeri su bili
polimorfni, broj alela se kretao od dva do pet po lokusu. Najveći broj
alela nađen je za Satt534 (Nikolić, 2002). Identifikovano je 16 nezavisnih
SSR marker lokusa, koji su bili značajno povezani sa QTL za krupno-
ću semena soje (osobina koja se nasleđuje kvantitativno) što ukupno
objašnjava 73 do 74 % fenotipske varijabilnosti (Hoeck et al., 2003). Ko-
rišćeno je 74 SSR markera za merenje genetske divergentnosti 49 sorti
soje selektovanih na prinos semena (Narvel et al., 2000). Analizom 16
komercijalnih sorti soje pomoću 27 SSR markera, konstruisani su den-
drogrami koji razdvajaju sestrinske linije i ukazuju na genetičke odnose
između genotipova (Đorđević, 2006) (sl. 16). SSR markeri su u genetici
soje nezobilazan alat u mapiranju kvantitativnih osobina.
SSR metod je u osnovi osetljiviji u odnosu na tradicionalno korišće-
nje morfoloških i biohemijskih metoda za identifikaciju sorti soje, te će
verovatno u budućnosti postati standardan metod za identifikaciju sorti
i utvrđivanje genetske čistoće semena soje.
Slika 16. PAGE 16 genotipova soja amplifikovanih pomoću markera Satt496

Figure 16. PAGE 16 soybean genotypes amplified by marker Satt496 (Đorđević, 2006)
Molekularnim markerima je potvrđena negativna korelacija izme-

đu sadržaja proteina i sadržaja ulja u semenu soje. QTL aleli koji kodi-
raju visok sadržaj proteina utiču na smanjen sadržaj ulja. Korišćeno je
329 RAPDs, 103 SSRs i 4 druga markera. QTL za sadržaj proteina, ulja i
prinos semena mapirani su RAPD markerom OPAW13a i SSR markeri-
ma Satt496 i Satt239 (Chung et al., 2003).
Za ljubičastu boju cveta soje zadužen je wp alel. Genotipovi W1_wp
wp su povezani sa većom krupnoćom semena i višim sadržajem prote-
ina u semenu soje. Sorte sa ljubičastim cvetom u proseku imaju za 22%
574
u sortama poreklom iz USA, kao što je novi alel za otpornost na Phytophthora
sojae. Ovim istraživanjima su identifikovani SSR markeri koji bi se mogli
Semenarstvo soje
koristiti za početak mapiranja alela za rezistentnost na P. sojae u germplazmi
poreklom iz J. Koreje. U ovim istraživanjima, 37 od 52 SSR markera su bili
polimorfni za masu
veću dva alela
semenapronađena
i za 4% većinasadržaj
17 lokusa,
proteinatri alela pronađena
u odnosu na sorte na
sa 18 lokusa
i četiri alela
belom pronađena
bojom cveta.na Istraživanjima
dva lokusa (Burnham
je potvrđenoida sar., 2002).
wp alel Na osnovu SSR
ima uticaja
kako na nakupljanje antocijana tako i na akumulaciju proteina. RFLP
markera identifikovan je QTL za rezistentnost prema P. sojae. Mapiran je u
i SSR markeri korišćeni su za pozicioniranje wp lokusa na genetičkoj
različitommapireonu u odnosu
soje. Od namarkera,
74 testirana poznate dvaRps
RFLPgene.i 14 SSRNa osnovu
markera sprovedenih
su bila
identifikovana
istraživanja, kao povezani
oplemenjivačima sa wp. U ranijim
je predložena istraživanjima
kombinacija Rps je prona-
gena sa sortama sa
đeno da su ova dva RFLP markera bila povezana sa QTL koji kontroliše
visokim potencijalom
sadržaj proteinazau semenu
prinos (Burnham
soje (Hegstadi sar.,
et al., 2003).
2000).
Dijagnostički DNKkvaliteta
Pored osobina markeri,
semenaodnosno predviđajuća
soje, molekularni markerisposobnost
se kori- DNK
ste kako bi olakšali otkriće i korišćenje novih gena otpornosti na bole-
markera, zavisi od njihove vezanosti za gene otpornosti i fenotipsku ekspresiju
sti. Rezultati ukazuju da germplazma poreklom iz Južne Koreje sadrži
gena u drugačijim
alele koji se neuslovima spoljneporeklom
nalaze u sortama sredineiz iUSA, genetske
kao što jeosnove.
novi alelU procesu
za otpornost
identifikovanja na Phytophthora
i priznavanja sojae. Ovimrazlika
sorti, otkrivanju istraživanjima
u genomima su identi-
između sorti,
fikovani SSR markeri koji bi se mogli koristiti za početak mapiranja
kao i proceni
alela zagenetske divergentnosti,
rezistentnost neophodno
na P. sojae u germplazmi je korišćenje
poreklom molekularnih
iz J. Koreje.
markera. U Svaka sorta ili hibrid
ovim istraživanjima, 37 bi
od trebalo da imasusvoju
52 SSR markera «ličnu kartu»
bili polimorfni za dva koja bi se
alela pronađena na 17 lokusa, tri alela pronađena na 18 lokusa i četiri
sastojala alela
iz deskriptora morfoloških osobina i specifične kombinacije ili šifre
pronađena na dva lokusa (Burnham et al., 2002). Na osnovu SSR
polimorfnih molekularnih
markera markera
identifikovan je QTL(Nikolić, 2002) prema
za rezistentnost (sl. 13).
P. sojae. Mapi-
ran je u različitom rejonu u odnosu na poznate Rps gene. Na osnovu
sprovedenih istraživanja, oplemenjivačima je predložena kombinacija
Slika 13Rps–genaElektroforegram 5 SSR
sa sortama sa visokim (BARCSoySSR13)
potencijalom markera
za prinos (Burnham et sorte
al., 2003).
Novosađanka (kapilarna elektroforeza i fluorescentno obeleženi oligonukleotidi)
Do danas Slikaprihvaćen
17. Elektroforegram
set SSR markera, koji
5 SSR (BARCSoySSR13) se koristi
markera za identifikaciju sorti
sorte Novosađanka
(kapilarna elektroforeza i fluorescentno obeleženi oligonukleotidi)
soje, sastoji se 17.
Figure odElectrophoregram
13 markeraof five (BARCSoySSR13 panel)
SSR markers (BARCSoySSR13) raspoređenih na 12
of Novosadjanka
variety (capillary electrophoresis with florescent labeled oligoes) (Nikolić, 2002)
grupa vezanih gena. Ovaj set SSR markera izabran je tako da omogući
nedvosmislenu identifikaciju genotipova soje (Song i sar., 1999). U setu od 96
genotipova soje, koga su činili predački genotipovi, 575 severnoamerički, korejski
genotipovi kao i komercijalne sorte, BARCSoySSR13 panel je uspešno
Semenarstvo
Dijagnostički DNK markeri, odnosno predviđajuća sposobnost

DNK markera, zavisi od njihove vezanosti za gene otpornosti i feno-
tipsku ekspresiju gena u drugačijim uslovima spoljne sredine i genetske
osnove. U procesu identifikovanja i priznavanja sorti, otkrivanju razli-
ka u genomima između sorti, kao i proceni genetske divergentnosti,
neophodno je korišćenje molekularnih markera. Svaka sorta ili hibrid
bi trebalo da ima svoju „ličnu kartu” koja bi se sastojala iz deskriptora
morfoloških osobina i specifične kombinacije ili šifre polimorfnih mo-
lekularnih markera (Nikolić, 2002) (sl. 17).
Do danas prihvaćen set SSR markera, koji se koristi za identifika-
ciju sorti soje, sastoji se od 13 markera (BARCSoySSR13 panel) ras-
poređenih na 12 grupa vezanih gena. Ovaj set SSR markera izabran je
tako da omogući nedvosmislenu identifikaciju genotipova soje (Song et
al., 1999). U setu od 96 genotipova soje, koga su činili predački geno-
tipovi, severnoamerički, korejski genotipovi kao i komercijalne sorte,
BARCSoySSR13 panel je uspešno razgraničio ove genotipove, odnosno
svaki od ispitivanih genotipova imao je jedinstvenu kombinaciju alelnih
varijanti iz ovog panela. Broj alela iznosio je između 5 i 17 dok se genski
diverzitet kretao u rasponu od 60 do 80. Ovi rezultati su ohrabrujući
i može se očekivati dalja standardizacija, evaluacija i verifikacija ovog
panela u cilju rutinske primene.
SNP (single nucleotide poluymorphism) su markeri najnovije gene-
racije, zasnovani na polimorfizmu pojedinačnih nukleotida. Pretpostav-
lja se da ovih markera u genomu soje ima između 4 i 5 miliona (Zhu et
al., 2003). SNP markeri su potencijalno dobri kandidati za određivanje
genomskog otiska sorti soje zbog niske stope mutacija (108 u poređenju
sa SSR markerima čija je prosečna stopa mutacija oko 103), dostupnosti
tehnika za analizu velikog broja uzoraka, lakše automatizacije laborato-
rijskog rada, cene. Ovo su dvoalelni markeri koji se nasleđuju kodomi-
nantno. Ovi markeri imaju niži diverzitet po lokusu u odnosu na SSR
markere, što je posledica njihove dvoalelne prirode. Ovo se može pre-
vazići upotrebom većeg broja SNP markera. Preliminarna istraživanja
u identifikaciji sorti ilustruju uspešnu identifikaciju u setu od 96 geno-
tipova soje pomoću 23 SNP markera (BARCSoySNP23 panel) (Yoon et
al., 2007).
576
Semenarstvo soje
LITERATURA
Ávila M R, Braccini A L, Motta I, Scapim C A, Braccini M C L (2003):

Sowing seasons and quality of soybean seeds. Scientia Agrico-
la, v.60, n.2, p.245-252.
Balešević-Tubić S, Milošević M, Zlokolica M, Nikolić Z, Vujaković M
(1999): Uticaj uslova skladištenja na biohemijske promene u
semenu uljanih biljnih vrsta. Procesna tehnika i energetika u
poljoprivredi, vol.3, 1-2: 20-24.
Balešević-Tubić S, Hrustić M, Milošević M, Tatić M, Vujaković M
(2001): Uticaj suše na kvalitet i prinos semena soje. Zbornik
radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, sveska 35:
383-390.
Balešević-Tubić, S. i Tatić, M. (2008): Semenarstvo soje. Iz: Miladinović,
J., Hrustić, M., Vidić, M.: SOJA. Institut za ratarstvo i povr-
tarstvo, Novi Sad i Sojaprotein, Bečej. AMB Grafika Novi Sad.
350-369.
Bogdanović D, Ubavić M, Čuvardić M, Jarak M (1995): Effect of diffe-
rent fertlization System on variation of soil fertility in long-
term trials, Fertilizer Research, Vol. 43 No 1-3: 223-227.
Bohner H (2004): Soybean Harvest Considerations. OMAFRA Publica-
tion 75, Guide to Weed Control. http://www.omafra.gov.on.ca/
english/crops/field/news/croptalk/2004/ct_0904a2.htm
Borba C S (1986): Some relationships of seed quality and planting date
to development and seed production of soybean [Glycine max
(L.)]. Ph.D. Dissertation, Miss. State Univ., Mississippi State,
MS.
Bošnjak Đ, Dragović S (1998): Navodnjavanje soje. U: Hrustić Milica,
Vidić, M., Jocković, Đ. (Ured.) Soja. Institut za ratarstvo i po-
vrtarstvo, Novi Sad i Sojaprotein, Bečej. 227-252.
Burnham K D, Dorrance A E, VanToai T T, St. Martin S K (2003): Qu-
antitative trait loci for partial resistance to Phytophthora sojae
in soybean. Crop Sci., 43: 1610-1617.
577
Semenarstvo
Burnham K D, Fancis D M, Dorrance A E, Fioritto R J, St. Martin S K

(2002): Genetic diversity patterns among Phytophthora resi-
stant soybean plant introductions based on SSR markers. Crop
Sci., 42(2):338-343.
Cardy B J, Beversdorf W D (1984): Identification of soybean cultivars
using isoenzyme electrophoresis. Seed Sci. & Technol., 12: 943-
954.
Chauhan K P S, Gopinathan M C, Babu C R (1985): Electrophoretic
variations of proteins and enzymes in relation to seed quality.
Seed Sci. & Technol., 13: 626-641.
Chung J, Babka H L, Graef G L, Staswick P E, Lee D J, Cregan P B, Sho-
emaker R C, Specht J E (2003): The seed protein, oil, and yield
QTL on soybean linkage group I. Crop Sci., 43: 1053-1067.
Criswell J G, Hume D J (1972): Variation in sensitivity to photoperiod
among early maturing soybean strains. Crop Sci. 12: 657-660.
Čamprag D, Kereši T, Sekulić R (1996): Integralna zaštita soje od šteto-
čina. Design studio Stanišić, B. Palanka. 1-147.
Delouche J C (1980): Environmental effects on seed development and
quality. Hort. Sci. 15:775-780.
Delouche J C, Baskin C C (1973): Variation in sensitivity to photoperiod
among early maturing soybean strains. Crop Sci., 15: 309-313.
Dražić D, Glušac D, Malidža G (1995): Osetljivost okopavina na nebla-
govremeno suzbijanje korova. Zbornik radova Instituta za ra-
tarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Sv. 23: 293-299.
Đorđević V (2006): Varijabilnost kvantitativnih osobina i SSR polimor-
fizam genotipova soje. Magistarska teza. Poljoprivredni fakul-
tet, Univerzitet u Novom Sadu.
Đukić V, Đorđević V, Popović V, Kostić M, Ilić A, Dozet G (2009): Uticaj
đubrenja na prinos soje. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i
povrtarstvo, Vol. 46, No. 1, Str. 17-22.
Egli D B, TcKrony D M, Heitholt J J, Rupe J (2005): Air temperature du-
ring seed filling and soybean seed germination and vigor. Crop
Sci. 45: 1329-1335.
Ellis R H (1988): The viability equation, seed viability nomographs, and
pracitcal advice on seed storage. Seed Sci. & Technol., 16: 29-50.
FAO Statistical Databases: http://faostat.fao.org/
Fehr W R, Caviness C E (1977): Stages of soybean development. Iowa
Agric. and Home Econ. Exp. Stn. Spec. Rep. 80.
578
Semenarstvo soje
Hailstones M D, Smith M T (1988): Lipid peroxidation in relation to

declining vigour in seeds of soya (Glycine max L.) and cabbage
(Brassica oleracea L.). J. Plant Physiol., 133. 452-456.
Hampton J G, TeKrony D M (1995): Handbook and vigour test met-
hods. 3. ed. Zurich: ISTA, 117.p.
Heatherly L G (1996): Yield and germinability of seed irrigated and
non-irrigated early and late-planted MG IV and V soybean.
Crop Sci. 36: 1000-1006.
Hegstad J M, Tarter J A, Vodkin L O, Nickell C D (2000): Positioning
the wp flower color locus on the soybean genome map. Crop
Sci. 40: 534-537.
Herbek J H, Bitzer M J (1997): Soybean Production in Kentucky Part
V: Harvesting, Drying, Storage, and Marketing. http://www.
ca.uky.edu/agc/pubs/agr/agr132/agr132.htm
Herrera F, Rosales F (1987): Comportamiento de 25 genotipos de soya
(Glycine max L.) sometidos a diferentes tipos de almacenami-
eno. Estacion Experimental Fabio Baudrit M., Universidad de
Costa Rica, Boletin Technico Est. F. Baudrit 20(4): 13-24.
Hoeck J A, Fehr W R, Shoemaker R C, Welke G A, Johnson S L, Cianzo
S R (2003): Molecular marker analysis of seed size in soybean.
Crop Sci., 43: 68-74.
Hrustić M (1984): Nasleđivanje sadržaja proteina i ulja u odnosu na
komponente prinosa soje. Doktorska disertacija. Poljoprivred-
ni fakultet, Novi Sad.
Hrustić M, Jocković Đ, Vidić M (1993): Stabilnost prinosa novih NS-
sorti soje. Savremena poljoprivreda. Vol. 40, br. 5, 55-60.
Hrustić M, Vidić M, Jocković Đ, Rajičić M, Relić S (1996): Dvadeset
godina u oplemenjivanju i proizvodnji soje. Zbornik radova
Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, sv. 25: 179-184.
Hrustić M, Đukić V, Sinđić M (2005): Soja i žetveni gubici. Poljopri-
vredni kalendar.
Hugie W V, Orf J H (1989): Genotypic interaction of early maturity
soybean with row spacing. Crop Science, Vol. 29, 1447-1451.
Jianhuan Z, McDonald M B, Sweeney P M (1996): Soybean cultivar
identification using RAPD. Seed Sci. & Technol., 24: 589-
592.
Jocković Đ, Hrustić M, Vidić M (1998): Oplemenjivanje soje u Institutu
za ratarstvo i povrtarstvo. U: Hrustić Milica, Vidić, M., Jocković,
579
Semenarstvo
Đ. (Ured.) Soja. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad i

Sojaprotein, Bečej. 135-152.
Keim P, Diers B, Olson T, Shoemaker R (1990): RFLP Maping in soybe-
an: Association betwene marker loci and variation in quantita-
tive traits. Genetics. 126: 735-742.
Kiang Y T, Chiang Y C (1985): Genetic lincage of biochemical morpho-
logical traits in soybean. Crop Sci., 25: 1025-1027.
Kostić M, Balešević-Tubić S, Tatić M, Lončarević V, Đorđević V, Đukić
V, Ilić A (2009): Promena kvaliteta semena soje u zavisnosti
od tipa skladišta i sadržaja vlage naturalnog semena. PTEPP,
časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi. Vol.
13, Br 1: 85-87.
Kostić M, Balešević-Tubić S, Tatić M, Đukić V, Gajičić V (2007): Skladi-
štenje semena soje sa i bez aktivne ventilacije. Procesna tehni-
ka i energetika u poljoprivredi, vol. 11, 3: 146-150.
Krittigamas N, Vearasilp S, Thanapornpoonpong S, Suriyong S, Pa-oblek
S, Pawelzik E (2001): Investigation of Post-harvest Soybean
Seed Storability after Passing the Different Steps of Processing.
Conference on International Agricultural Research for Deve-
lopment. Deutscher Tropentag - Bonn, 9-11 October 2001.
Kulkarni S (2008): Importance of Minimizing Field Losses During
Soybean Harvest. http://www.uaex.edu/Other_Areas/publica-
tions/PDF/FSA-1048.pdf
Lambrecht H S, Nielsen S S, Liska B J, Nielsen N C (1996): Effect of
soybean storage on tofu and soymilk production. J. Food Qual.
19: 189-202.
Li Z, Nelson R (2001): Genetic diversity among soybean accessions
from three countries measured by RAPDs. Crop Sci. 41:1337–
1347.
Likhatchev B S, Zelensky G V, Kiashko Y G, Shevchenko Z N (1984):
Modelling of seed ageing. Seed Sci. & Technol., 12: 385-393.
Meesang N, Ranamukhaarachchi S L, Petersen M J, Andersen S B (2001):
Soybean cultivar identification and genetic purity analysis
using microsatellite DNA markers. Seed Sci. & Technol., 29:
637-645.
Mihaljev, I., Ćirović, M. (1991): Pretpostavke za proizvodnju kvalitet-
nog semena strnih žita i kukuruza. Apoteoza semena, Seme-
Sombor, Sombor.
580
Semenarstvo soje
Miladinović J (1997): Komponente fenotipske varijabilnosti za fotope-

riodizam soje. Magistarski rad. Univerzitet u Novom Sadu, Po-
ljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Miladinović J, Hrustić M, Rajičić M, Vidić M, Tatić M (1996): Žetveni
gubici u zavisnosti od visine najniže mahune. Zbornik radova
Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Sv. 25, 193-198.
Miladinović J, Hrustić M, Vidić M, Tatić M (1998): Soja: optimalni i
mogući rokovi setve. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i
povrtarstvo Novi Sad, 30: 289 – 297.
Miladinović J, Hrustić M, Vidić M, Tatić M, Balešević-Tubić S (2002):
Mesto naše zemlje u proizvodnji soje u Evropi. Zbornik refe-
rata Naučnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. 36. Seminar
agronoma: 123 – 128.
Milošević M, Ćirović M, Mihaljev I, Dokić P (1996): Opšte semenarstvo.
Feljton, Novi Sad.
Mondragon R L, Potts H C (1974): Field deterioration of soybean as
affected by environment. Proc. Assoc. Off. Seed Anal. 64: 63-
71.
Nakayama Y, Saio K, Kito M (1981): Decomposition of phospholipids in
soybeans during storage. Cereal Chem. 58: 360.
Narayan R, Chauhan G S, Verma N S (1988a): Changes in the quality
of soybeans during storage. Part 1-Effect of storage on some
physico-chemical properties of soybean. Food Chem. 27:13-
23.
Narayan R, Chauha G S, Verma N S (1988b): Changes in the quality of
soybeans during storage. Part 2-Effect of storage on the sen-
sory qualities of the products made therefrom. Food Chem.
30: 181-190.
Narvel J M, Fehr W R, Chu W, Grant D, Shoemaker R C (2000): Simple
sequence repeat diversity among soybean plant introduction
and elite genotypes. Crop Sci. 40:1452-1458.
Nikolić Z (2002): Identifikacija genotipova soje (Glycine max L. Merrill)
na osnovu morfoloških, biohemijskih i molekularnih markera.
Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakul-
tet, Beograd
Nkang A, Umoh E O (1997): Six month storability of five soybean culti-
vars as influenced by stage of harvest, storage temperature and
relative humidity. Seed Sci. and Technol. 25(1): 93-99.
581
Semenarstvo
Omafra S (2002): Soybeans: harvest and storage. Agronomy guide. Pu-

blications 811. http://www.omafra.gov.on.ca
Oren L.J, Bass L N (1978): Principles and practices of seed storage. Agri-
culture Handbook No. 506. Washington, D. C. Library of Con-
gress Catalog Card No. 78-600015.
Parde S R, Kausa R T, Jayas D S, White N D G (2002): Mechanical dama-
ge to soybean seed during processing. Journal of Stored Pro-
ducts Research. Volume 38, Issue 44, p. 385-394.
Rajičić M, Jocković Đ (1990): Uticaj gustine setve i razmaka redova na
kvantitativna svojstva soje. Uljarstvo, br. 3-4, 33-38.
Relić S (1996): Variranje komponenata prinosa u zavisnosti od genoti-
pova i gustina sklopa i njihov uticaj na prinos soje. Doktorska
disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.
Novi Sad
Rennie B D, Zilka J, Cramer M M, Beversdorf W D (1988): Beversdorf
Genetic Analysis of Low Linolenic Acid Levels in the Soybean
Line PI 361088B Crop Sci 28: 655-657
Republički zavod za statistiku Srbije: http://webrzs.stat.gov.rs/
Saio K, Kobayakawa K, Kito M (1982): Protein denaturation during
model storage studies of soybeans and meals. Cereal Chem.
59:408-412.
Saio K, Nikkuni I Y, Osturu M, Terauchi Y, Kito M (1980): Soybean
quality changes during model storage studies. Cereal Chem.
57: 77-82.
Sanchez E M (1984): Evaluation of methods to retard field deterioration
in cowpea [Vigna unguiculata (L.) Walp.]. M.S. Thesis, Miss.
State Univ., Mississippi State, MS.
Scott W O, Aldrich S R (1983): Modern soybean production. S &
A Publications, P.O. Box 2660, Station A, Champaign, Illi-
nois.
Sebolt M, Shoemaker R, Diers B (2000): Analysis of a quantitative trait
locus allele from wild soybean that increase seed protein con-
centration in soybean. Crop Sci. 40:1438-1444.
Shuler R (1998): Soybean harvest losses. http://www.bae.umn.edu/
extens/ennotes/ensum98/soybean.html
Službeni glasnik (2005): Zakon o semenu, Sl. glasnik RS, br. 45/2005.
Song Q J, Quigley C V, Carter T E, Nelson R L, Boerma H R, Strachan
J, Cregan P B (1999): A selected set of trinucleotide simple
582
Semenarstvo soje
sequence repeat markers for soybean cultivar identification.

Plant Varieties and Seeds 12:207–220.
Staton M, Harrigan T (2008): Reducing Soybean Harvest Losses http://
web1.msue.msu.edu/soybean2010/Publications.htm
Tatić M, Balešević-Tubić S, Crnobarac J, Miladinović J, Petrović Z (2002):
Uticaj međurednog razmaka na prinos soje. Zbornik radova
Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Sveska 36: 125-131.
Tatić M, Balešević-Tubić S, Miladinović J (2001): Proizvodnja semenske
soje u 2000. godini. Zbornik referata Naučnog Instituta za ra-
tarstvo i povrtarstvo, Sveska 35: 359-364.
Tatić M, Miladinović J, Kostić M, Đukić V (2006): Uticaj primenjene
tehnologije proizvodnje na prinos semena soje u 2005. godini.
Zbornik radova Naučnog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo,
Vol. 42: 361-368.
Tekrony D M, Egli D B, Phillips A D (1980): Effect of field weathering
on viability and vigor of soybean seed. Agron. J. 72:749-753.
TeKrony D M, Egli D B, White G M (1987): Seed production and tech-
nology. In Wilcox, J.R. (ed.): Soybean: Improvement, Producti-
on and Use. Madison, Wisconsin, USA. p.295-353.
Thomas R, DeMan J M, DeMan L (1989): Soymilk and tofu properties
as influenced by soybean storage conditions. J. Am. Oil Chem.
Soc. 66: 777-782.
Vertucci C W (1993): Predicting the optimum storage conditions for
seeds using thermodynamic principles. J. of Seec Technol., 17:
41-52.
Wagner C K, McDonald M B (1982): Rapid laboratory tests useful for
differentation of soybean (Glycine max) cultivars. Seed Sci. &
Technol., 10: 431-449.
Wilcox J R, Laviolette F A, Athow K L (1974): Deterioration of soybean
seed quality associated with delayed harvest. Plant Dis. Rep.
58: 130-133.
Worrell P (1982): Effect of field weathering on seed quality of cowpea
[Vigna Unguiculata (L.) Walp.]. M.S. Thesis, Miss. State Univ.,
Mississippi State, MS.
Yanagi S O, Galeazzi M A M, Saio K (1985): Properties of soybeans mo-
del storage studies. Agric. Biol. Chem. 49(2): 525-528.
Yoon M, Song Q, Choi I, Specht J, Hyten D, Cregan P (2007): BARC
Soy SNP23: A panel of 23 selected SNPs for soybean cultivar
583
Semenarstvo
identification. Theoretical and Applied Genetics. 114: 885-

899.
Yoshino U, Iwasaki Y, Okubo M, Okuyama T (1977): Effects of storage
conditions on soybean protein. J. Jap. Soc. Food Sci. Technol.
24(10): 526-529.
Zhu Y L, Song Q J, Hyten D L, Van Tassell C P, Matukumalli L K, Grimm
D R, Hyatt S M, Fickus E W, Young N D, Cregan P B (2003):
Single-nucleotide polymorphisms in soybean. Genetics. 163:
1123–1134.
Zlokolica M, Milošević M, Nikolić Z, Balešević-Tubić S, Galović V,
Vujaković M (1999): Primena metoda biotehnologije u iden-
tifikaciji i genetičkoj oceni kvaliteta semena. Zbornik radova
Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 31:
369-378.
584
Đura Karagić, Slobodan Katić, Dragan Milić, Goran Malidža
Semenarstvo
lucerke
586
Semenarstvo lucerke
UVOD
Lucerka (Medicago sativa L.) pripada redu Fabales, familiji Faba-

ceae, tribusu Trifolieae, rodu Medicago. Rod Medicago obuhvata više od
60 vrsta od kojih su dve trećine jednogodišnje (Quiros and Bauchan,
1988). Gajena lucerka pripada M. sativa kompleksu, grupi blisko pove-
zanih podvrsta koje imaju sposobnost međusobnog ukrštanja i dele isti
kariotip.
Najznačajnija i najviše gajena lucerka je obična, plava lucerka (M.
sativa ssp. sativa), ali podvrsta M. sativa ssp. falcata se takođe gaji na
ograničenim površinama (stepe, pustinjski predeli i hladniji regioni).
Ostale podvrste M. sativa kompleksa uključuju: M. sativa ssp. gluti-
nosa, M. sativa ssp. coerulea, M. sativa ssp. x tunetana, M. sativa ssp.
x varia, M. sativa ssp. x polychroa, i ssp. x hemicycla (Quiros and Ba-
uchan, 1988). Dve blisko vezane vrste, M. prostrata i M. glomerata, se u
ograničenom obimu u prirodnim uslovima mogu ukrštati sa gajenom
lucerkom. M. glomerata se smatra jednim od roditelja u podvrsti M.
sativa ssp. x tunetana, koja se javlja u Severnoj Africi (Lesins and Lesins,
1979). Gajena lucerka, M. sativa subsp. sativa, je autotetraploidna vrsta
(2n = 4x = 32), koju karakterišu ljubičasti cvetovi i spiralno uvijene ma-
hune (Quiros and Bauchan, 1988). Podvrsta M. sativa ssp. falcata javlja
se kao diploidna i tetraploidna forma (2n = 2x = 16, 2n = 4x = 32), ima
žute cvetove i mahune pravog do srpastog oblika. Sve ostale članice M.
sativa kompleksa se lako ukrštaju sa gajenom lucerkom, a podvrsta M.
sativa subsp. x varia predstavlja hibrid M. sativa ssp. sativa i M. sativa
ssp falcata.
Prema teoriji Vavilova poreklo lucerke je iz Bliskoistočnog gen centra,
koji obuhvata Iran, Transkavkaz, Malu Aziju i visoke predele Turkmenista-
na, i kao endemska vrsta široko je rasprostranjena u Mediteranu, Severnoj
Africi, Bliskom istoku, većem delu Evrope, Sibiru i severnim delovima In-
dije i Kine (Ivanov, 1980; Michaud et al., 1988; Quiros i Bauchan, 1988).
Ovo su područja sa hladnim zimama i toplim i suvim letima. Zemljišta su
ocedna, neutralne pH vrednosti, sa visokim sadržajem Ca (Michaud et al.,
1988). Areal gajenja lucerke je na svim kontinentima u više od osamdeset
587
Semenarstvo
zemalja, od umereno hladnog do tropskog pojasa. Ona se prostire kao ga-

jena vrsta od 69o severne geografske šrine do 55o južne geografske širine,
od ravničarskih predela do 2500 m nadmorske visine.
Uspeva bez navodnjavanja u regionima gde je godišnja suma pada-
vina manja od 200 l/m2, a takođe u rejonima sa 2500 l/m2 (Rumbaugh
et al., 1988). Prema Stjepanoviću (1998) lucerka se gaji u područjima sa
400–800 l/m2 padavina. Zemljišta sa manje od 400 l/m2 padavina su suva,
a iznad 800 l/m2 prevlažna.
Istorijski zapisi o korišćenju lucerke dosežu 1300 godina pre nove
ere na području današnje Turske, i 800 godina pre nove ere u Vavilonu
(Hendry, 1923 u Irwin et al., 2001). U Evropu je preneta rimskim osva-
janjima sa područja Centralne Azije. U Srbiju je dospela iz Mađarske u
18. veku (Mišković, 1986).
Areal gajenja lucerke je na svim kontinentima u više od osamdeset
zemalja, od umereno hladnog do tropskog pojasa. Široka geografska ra-
sprostranjenost lucerke uslovljena je njenom velikom adaptabilnošću na
različite klimatske i zemljišne uslove, bolesti i štetočine (Julier et al., 1995).
588
Semenarstvo lucerke
ZNAČAJ LUCERKE
Lucerka je najznačajnija višegodišnja krmna leguminoza kako zbog

visine prinosa i kvaliteta krme, tako i sa aspekta površina koje zauzi-
ma kod nas i u svetu. Pri intenzivnoj agrotehnici prinos zelene krme
iznosi 60–80 t/ha, a sena preko 20 t/ha (Katić et al., 1999; Katić et al.,
2002). Sadžaj proteina u senu, prema Bošnjaku i Stjepanoviću (1987), u
zavisnosti od uslova spremanja i vremena kosidbe iznosi 16–24%, te je
lucerka sa prinosom od 12,0 t/ha suve materije (14,0 t/ha sena) najveći
proizvođač proteina po jedinici površine (2000–2400 kg/ha). Prinos si-
rovih proteina novosadskih sorti lucerke (NS Mediana ZMS V, Novosa-
đanka H-11, NS Slavija) veći je od 3000 kg/ha (Katić, 2001).
Procenjuje se da se lucerka u svetu gaji na oko 32–33 miliona hek-
tara (Michaud et al., 1988; Đukić, 2005). Lucerka se u bivšoj Jugoslaviji
proizvodila na 364000 ha (Statistički godišnjak, 1984). U Srbiji lucerka
se gaji na oko 200000 ha (www.fao.org), sa prosečnim prinosom sena
od 5,39 t/ha. Procenjena vrednost godišnje proizvodnje sena lucerke u
Srbiji iznosi 150 miliona eura. Površine pod lucerkom u Vojvodini, u
2003. godini iznosile su oko 60000 ha (Karagić et al., 2007).
Lucerka je u Srbiji počela da se gaji relativno kasno, u drugoj po-
lovini osamnaestog veka. Do značajnijeg povećanja površina došlo je
tek dvadesetih godina prošlog veka. Od 35383 ha u 1920. godini, popeo
se ovaj broj na 61090 ha u 1925. godini (Nikolić, 1927). Prema Laziću
(1976) površine pod lucerkom u Kraljevini Jugoslaviji iznosile su 1935.
godine 88.650 ha, dok je 1974. godine u užoj Srbiji bilo 133000 ha, u
Vojvodini 86000 ha i na Kosovu 16000 ha, ukupno za celu Srbiju 235000
ha. Prema Eriću (2000) u periodu 1984–2000. godine lucerka se gajila
na oko 200000 ha. Smatramo da preciznih podataka o ukupnim povr-
šinama lucerke u Srbiji nema, jer se u zvaničnoj statistici često greškom
meša sa crvenom detelinom. Na osnovu prometa semena procenjuje se
da se lucerka u Srbiji gaji na oko 180000 ha (Karagić et al., 2010).
Osnovni način iskorišćavanja lucerke je proizvodnja kabaste stočne
hrane. Pored toga, gajenjem lucerke za seme, u uslovima robne proi-
zvodnje, moguće je ostvariti vrlo visok dohodak po jedinici površine.
589
Semenarstvo
Seme lucerke predstavlja vrlo kurentnu robu na tržištu. Fizičke i biološ-

ke osobine semena lucerke doprinose da se lako transportuje i prenosi iz
regiona u region. Seme zadržava klijavost nekoliko (4-5) godina ukoliko
je pravilno uskladišteno. Zahvaljujući niskom sadržaju vlage u semenu
(5–9%) u skladištu seme napada relativno mali broj štetočina. Ove oso-
bine semena lucerke čine ga veoma pogodnim za domaću i međunarod-
nu trgovinu (Smith, 1988; Katić et al., 2000a).
Najveći proizvođač semena lucerke u svetu su SAD. Na površini od
172125 ha godišnje se u SAD proizvede 45.417 tona semena (Rincker
et al., 1988). Proizvodnja semena u EU 1990. godine iznosila je 18000
tona. Najznačajni proizvođači semena lucerke u Evropi su Francuska i
Italija sa godišnjom produkcijom od po 4000–5000 tona. Pored njih, po-
znati proizvođači i izvoznici semena su Španija, Mađarska, Rumunija,
Bugarska, Poljska (Stjepanović, 1998) i Ukrajina (sl. 1).
Proizvodnja semena lucerke u Srbiji najvećim delom locirana je u
Vojvodini. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku proizvod-
nja semenske lucerke u Vojvodini 2002. godine vršila se na površini od
1400 ha. Međutim, smatra se da su ovo nepotpuni podaci, a na osnovu
godišnjeg prometa semena i prosečnih prinosa se procenjuje da se seme
proizvodi na oko 3000 ha uz značajno variranje po godinama u zavisno-
sti od potreba i obezbeđenosti gazdinstava stočnom hranom. Površine
Slika 1. Žetva semena lucerke

Figure 1. Alfalfa seed harvest (Dušanić, 2007)
590
Semenarstvo lucerke
na kojima se proizvodilo seme lucerke u 2005. godini iznosile su preko

4000 ha, a u 2006. godini oko 1000 ha. Prosečna godišnja produkcija se-
mena iznosi oko 750 tona, a vrednost ove proizvodnje procenjuje se na
1,7–2 miliona evra. Godišnje se u Srbiji zasniva oko 40–45000 ha novih
lucerišta, tako da navedena proizvodnja zadovoljava domaće potrebe
(Karagić et al., 2007).
Biološke specifičnosti lucerke

značajne za proizvodnju semena
Lucerka se odlikuje visokim genetskim potencijalom za prinos

krme, što je često u negativnoj korelaciji sa prinosom semena (Bolanos-
Aguilar et al., 2001). Osnovni način iskorišćavanja lucerke je proizvod-
nja kabaste stočne hrane (zelena krma, seno, senaža). Zbog toga se ople-
menjivanjem stvaraju sorte koje se odlikuju izuzetno visokim prinosom
nadzemne mase, velikim učešćem lista u ukupnom prinosu, tankom i
nežnom stabljikom visoke svarljivosti
(Katić et al., 2008). Ovakva morfološka
građa biljaka, hemijski sastav ćelijskih
zidova i intercelularnog prostora meha-
ničkog tkiva stabla, implicira značajnu
osetljivost prema poleganju. S obzirom
da se lucerka za proizvodnju krme kosi
u fazi od butonizacije do punog cveta-
nja, poleganje ne predstavlja značajan
problem. Nasuprot tome, pri proizvod-
nji semena lucerke, poleganje biljaka
predstavlja najznačajniji problem u
agroekološkim uslovima Srbije (Karagić
et al., 2003; Karagic et al., 2008).
Zbog ovih osobina, prinos semena
lucerke pod velikim je uticajem ekološ-
Slika 2. Cvast lucerke sa otvorenim
kih činilaca i značajno varira u zavisno- cvetovima
sti od vremenskih uslova godine, više Figure 2. Alfalfa raceme with
tripped flowers (Karagić, 2004)
591
Semenarstvo
nego kod drugih biljnih vrsta. Žarinov i Kljuj (1990) navode mađarske
izvore prema kojima višegodišnje prosečno variranje prinosa semena
kod kukuruza iznosi 14,5%, kod ozime pšenice 17,6% a kod semenske
lucerke 45,7–57,0%.
Biologija cvetanja i oprašivanja lucerke karakteriše se određenim
specifičnostima čije poznavanje omogućuje bolje razumevanje proce-
sa formiranja semena i pravilnu primenu agrotehničkih mera pri proi-
zvodnji semena lucerke.
Generativni organi lucerke sakupljeni su u grozdastim cvastima.
Cvet lucerke sastoji se od čašice, krunice, 10 (9+1) prašnika i tučka. Sra-
sle prašničke niti obrazuju cevčicu unutar koje se nalazi tučak. Zajedno,
oni obrazuju polni stubić (sl. 3). Morfološku specifičnost predstavlja to
što su u neotvorenom cvetu prašnici i tučak zatvoreni u čuniću koga
čine dva delimično srasla krunična listića. Polni stubić nalazi se u nape-
tom stanju i teži da iskoči prema zastavici. U čuniću ga drže dva rogoli-
ka izraštaja koja naležu u udubljenja sraslih listića.
Cvet lucerke, u najvećem broju slučajeva, ne može se oprašiti bez
prethodnog otvaranja (sl. 2). Brzi izlazak stubića iz čunića naziva se
otvaranje cveta ili triping (tripping). Samo kod pojedinačnih slučajeva
uočena je samooplodnja u zatvorenom cvetu (Katić, 1990), međutim,
samooplodnja nema praktičnog značaja u proizvodnji semena. Kod lu-
cerke, kao i kod drugih stranooplodnih leguminoza postoji izražen ga-
metofitni sistem autoinkopatibilnosti (Žarinov and Kljuj, 1990).
Katić (1988) daje detaljan prikaz biologije i ekologije cvetanja i za-
metanja semena lucerke. Ova saznanja poslužiće kao osnova za stvara-
nje savremene tehnologije proizvodnje semena lucerke u agroekološkim
uslovima Srbije. Poznavanje biologije i ekologije cvetanja i zametanja
semena lucerke ima veliki značaj kod izbora sistema kosidbe, kao i kod
primene hemijskih mera borbe protiv štetočina semenskog useva.
Lucerka je stranooplodna, entomofilna biljka, odnosno za oprašiva-
nje neophodno je otvaranje čunića, oslobađanje polnog stubića i nano-
šenje stranog polena na žig tučka. Polenov prah lucerke je vlažan, lepljiv,
težak, sakupljen u krupne grudvice i ne može se prenositi vetrom.
Najefikasniji oprašivači lucerke su divlje solitarne pčele i pčelama
slični insekti iz rodova Anderna, Helictus, Megachile, Melitturga, Melitta,
Nomia, Rophitoides, Osmia, Eucera, Bombus (sl. 4). Uticaj domaće medo-
nosne pčele (Apis melifera) na oprašivanje lucerke je vrlo skroman, jer ne
vrši otvaranje cveta pri sakupljanju nektara. U ispitivanjima Cecen et al.,
592
Semenarstvo lucerke
Slika 3. Polni stubić kod lucerke

Figure 3. Staminal column of alfalfa flower (Katić, 1990)
Slika 4. Oprašivanje lucerke (Megachile rotundata F.)

Figure 4. Alfalfa polinisation (Megachile rotundata F.), (Karagić, 2008)
593
Semenarstvo
(2008) najveći prinos semena lucerke ostvaren je u uslovima slobodne

oplodnje 661,9 kg/ha, pri oprašivanju lucerke samo bumbarima 564,8 kg/
ha, samo domaćim pčelama 492 kg/ha i u odsustvu oprašivača 24,4 kg/ha.
Izuzetna uloga solitarnih pčela sastoji se u tome, što se cvetovi lucerke
oprašuju samo u jednom određenom momentu, kada žig tučka prelazi put
iz čunića do zastavice, što traje delić sekunde. Prilikom otvaranja čunića
dolazi do iskakanja polnog stubića, žig tučka udara u grudi pčele i dolazi u
dodir sa polenom koji je pčela prenela sa druge biljke. Na ovaj način obez-
beđuje se stranooplodnja lucerke. Nakon prislanjanja polnog stubića na
zastavicu, žig tučka već postaje nedostupan tuđem polenu, a kroz 1,5–2,0
časa zastavica gubi turgor, postepeno vene, obuhvatajući polni stubić u
vidu kapuljače, i na taj način potpuno izoluje žig tučka od drugog polena
(Goloborodko and Bodnarčuk, 1998).
Period formiranja cvasti kod lucerke, kao i njihovo cvetanje je vrlo
dugačko. U prvoj godini života lucerka počinje da cveta 60–80 dana na-
kon nicanja, a period cvetanja traje 50–60 dana, odnosno od nicanja
do obrazovanja semena potrebno je oko 150 dana. U drugoj i ostalim
godinama života početak cvetanja biljaka u semenskom otkosu nastupa
30–40 dana nakon kosidbe prethodnog porasta. Period cvetanja traje
25–30 dana (Karagić, 2004).
Proizvođači semena lucerke iz Sjedinjenih Američkih Država i Ka-
nade postižu visoke prinose samo ukoliko obezbede prisustvo veštački
odgajenih solitarnih pčela. Ranije su za oprašivanje koristili vrstu No-
mia melanderi, ali nivo oprašivanja lucerke značajno je veći ukoliko se
koristi Megachile rotundata F., (sl. 6) koja je u Ameriku preneta iz južne
Evrope (Breazeale et al., 2008).
Proizvođači semena lucerke u Evropi ne koriste veštački uzgojene
divlje pčele kao oprašivače (sl. 5). Smatra se da u prirodi ima dovoljno
oprašivača lucerke što potvrđuju visoki prinosi semena (> 1000 kg/ha) u
povoljnim agroekološkim uslovima. U Srbiji je bilo pokušaja da se uvo-
đenjem veštački gajene solitarne pčele Megachile rotundate F. unapredi
proizvodnja semena lucerke. Međutim, usled nepovoljnih vremenskih
uslova (visoka količina padavina) ostvareni su vrlo skromni razultati
(Đukić et al., 1987).
Nivo oprašivanja useva lucerke određen je uticajem kompleksa ra-
zličitih faktora, među kojima dominiraju vremenski uslovi tokom du-
gog perioda cvetanja, prisustvo oprašivača, biološke osobine sorte, gu-
stina useva, lokacija useva, dimenzija i ekspozicija parcele.
594
Semenarstvo lucerke
Slika 5. Usev lucerke u fazi punog cvetanja

Figure 5. Alfalfa crop in full bloom (Karagić, 2009)
Slika 6. Zaklon za Megachile rotundata F. u SAD

Figure 6. Shelter for Megachile rotundata F. in USA, (Werblow, 2009)
595
Semenarstvo
Zahtevi lucerke za uslovima uspevanja
Uspešna proizvodnja semena lucerke vrši se u rejonima koji se ka-

rakterišu vedrim, sunčanim, toplim letnjim danima u kombinaciji sa
malo padavina (tab. 1). Ovakve ekološke prilike uslovljavaju dobro cve-
tanje lucerke i predstavljaju optimalne uslove za oprašivačku aktivnost
pčela (Apoidea), što su dva faktora esencijalna za proizvodnju semena
(Taylor i Marble, 1986; Rincker et al., 1988; Martinello i D’Emilio, 1997;
Breazeale et al., 2008).
Pri povoljnim uslovima maksimum oprašivanja cvetova zapaža se
u prvoj polovini dana (10-11 časova), što se poklapa sa dinamikom leta
divljih pčela – glavnih oprašivača lucerke. Tokom podneva i posle pod-
nevnih časova pri visokim temperaturama (30oC i više) pčele mnogih
vrsta privremeno prekidaju let i broj novootvorenih cvetova značajno se
smanjuje. U drugoj polovini dana (15-16 časova) ponovo raste brojnost
oprašivača i broj otvorenih cvetova se povećava. U 19-20 časova opra-
šivanje se prekida, što je neophodno imati u vidu pri zaštiti semenske
lucerke insekticidima, kao i pri tretiranju susednih parcela.
Dnevna dinamika oprašivanja, tokom prosečno sunčanog dana, ka-
rakteriše se krivom sa dva maksimuma, a ukupan broj cvetova otvorenih
pčelama dostiže 20–40%. Samo tokom pojedinačnih dana, na manjim
parcelama zapaža se 60–70% otvorenih cvetova u odnosu na ukupan broj
procvetalih tog dana. Odnosno, produktivnost semenske lucerke ne zavisi
toliko od ukupnog broja obrazovanih butona i cvetova po jedinici površi-
ne, koliko od broja oprašenih cvetova (Žarinov and Kljuj, 1990).
U nedostatku oprašivača ne dolazi do otvaranja cvetova, unakrsnog
oprašivanja, zametanja mahuna i semena, što za posledicu ima značajno
smanjenje prinosa ili propast proizvodnje semena. Nedovoljna brojnost
oprašivača iz prirodne entomofaune najčešće je izazvana nepovoljnim
vremenskim uslovima. Tokom zime može doći do izmrzavanja, a tokom
leta, nakon obilnih padavina, dolazi do propadanja larvi usled potapa-
nja gnezda oprašivača. Pored toga, smanjena brojnost oprašivača može
biti posledica aktivnosti predatora i patogena, ali i neadekvatne primene
agrotehničkih mera, posebno pri primeni insekticida.
Nedovoljna brojnost oprašivača na lucerki lako se uočava, jer ne
dolazi do otvaranja cvetova i oplodnje. Nakon razvoja cvetnog pupoljka,
jedan cvet traje oko 10 dana, za to vreme pristižu novi cvetovi, te se na
596
Semenarstvo lucerke
Slika 7. Nedostatak oprašivača – „Cvetna bašta”

Figure 7. Insufficient number of pollinators – „Blooming garden” (Karagić, 2006)
Slika 8. Dobro oprašivanje i oplodnja

Figure 8. Good pollination and seed seting (Karagić, 2007)
597
Semenarstvo
grozdastim cvastima može videti 10–15 cvetova dospelih za oprašivanje,

što lucerištu daje izgled „cvetne bašte” (sl. 7). Na takvom lucerištu oseća
se intenzivan, prijatan miris cvetova. Biljke lucerke su bujne i imaju inten-
zivnu zelenu boju. Usev na oko izgleda vrlo dobro, a usled velikog broja
neoprašenih cvetova dominira plavoljubičasta boja. Često se u semenar-
skoj praksi ovi znaci greškom smatraju povoljnim svojstvima semenskog
useva i usev se ostavlja za seme. Međutim, ovo su pozudani znaci nedo-
statka ili nedovoljne aktivnosti oprašivača, lošeg oprašivanja i slabe oplod-
nje. U tom slučaju najbolje je odustati od proizvodnje semena, a lucerku
pokositi i proizvesti krmu, jer ne postoji nijedna efikasna agrotehnička
mera kojom se mogu ublažiti ili nadoknaditi posledice loše oplodnje.
Usev na kome je nivo oprašivanja zadovoljavajući ima sivkastu nijansu
i čini se slabo rascvetalim (sl. 8). Biljke su uspravne, stabljike su u prize-
mnom delu odrvenele, liske su uzane, listovi su sivo ili maslinasto zeleni.
Nivo oprašivanja utvrđuje se periodičnim pregledima useva. Krajem dana
po dijagonali parcele na više mesta uzima se 100 cvasti i utvrđuje se broj
oprašenih i neoprašenih cvetova iscvetalih na taj dan. Dobar nivo otva-
ranja cvetova je preko 50%. Ukoliko je nivo oprašivanja 10–15% i manji
verovatnoća obrazovanja zadovoljavajućeg prinosa je neznačajna (Žarinov
and Kljuj, 1990). U uslovima dovoljne brojnosti i dobre aktivnosti opraši-
vača na jednoj cvasti ima 2-3 zametnute mahune, 2-3 otvorena (oprašena)
cveta i 2-3 cveta spremna za oprašivanje. Prema Breazeale et al., (2008) više
temperature tokom vegetacione sezone, posebno u ranim fazama rasta, ne
samo da pozitivno utiču na broj otvorenih cvetova, nego i skraćuju vreme
oprašivanja, što rezultira značajnim povećanjem prinosa semena.
Dobar rejon za proizvodnju semena lucerke, prema Žarinovu i Klju-
ju (1990), trebalo bi da ima godišnju sumu padavina između 450 i 600
mm. Godišnja suma padavina za lokalitet Rimskih šančeva, u periodu
1924–2008. godine, prosečno iznosi 617 mm, što je na nivou gornje gra-
nice karakteristične za povoljan rejon (sl. 9). Međutim, variranje sume
padavina između pojedinih godina vrlo je veliko, od 270 mm u 2000.
godini do 931 mm u 2001. godini.
Pri oceni povoljnosti klime Vojvodine za proizvodnju semena lu-
cerke, na agronomskom nivou, vrednosti padavina na lokalitetu Rimski
šančevi mogu se uzeti kao prosečne vrednosti za celu Vojvodinu. Ukoli-
ko se za ocenu povoljnosti klime Vojvodine kao kriterijum koristi godiš-
nja suma padavina, vrlo povoljne (48,2%) i umereno povoljne (22,3%)
godine za proizvodnju semena lucerke čine 70,5% godina (sl. 10).
598
Semenarstvo lucerke
Tabela 1. Kritični nivo meteoroloških činilaca u proizvodnji semena lucerke

Table 1. Critical level of climatic factors for alfalfa seed production (Žarinov and Kljuj, 1990)
Meteorološki element/
Kritični nivo / Critical level
Meteorogical parameter
max godišnja suma 450-600 mm/

max annual sum 450-600 mm
max 90-110 mm u julu i avgustu/
max 90-110 mm in July and August
Padavine/
max 180 mm u junu, julu i avgustu/
Precipitation
max 180 mm in June, July and August
dana bez padavina: 25 u junu, po 26 u julu i avgustu/
days without precipitation: 25 in June, 26 in both July
and August
min godišnja 8oC/

Temperatura/ min annual 8oC
Temperatures optimum za oprašivanje 25-30 oC/
optimum for pollination 25-30 oC
800-900 oC do skidanja prvog otkosa/

800-900 oC until first cut
Temperaturna suma/ 1100-1200 oC od skidanja prvog otkosa do sazrevanja/
Temperature sum 1100-1200 oC from first cut till maturation
1900-2100 oC ukupno za proizvodnju semena/
1900-2100 oC total for seed production
12-18 h dnevno, intenziteta 50-60 hiljada luksa/

12-18 h daily, with intensity 50-60 thousand lux
Osvetljenje/ u vreme oprašivanja: 300 h u junu
Insolation 372 h u julu/
during pollination: 300 h in June
372 h in July
90-110 mm (faza butonizacije)/

Rezerve pristupačne vlage 90-110 mm (budding)
u zemljištu/ 60-80 mm (period cvetanja)/
Available soil moisture 60-80 mm (flowering)
reserves 40-65 mm (faza obrazovanja mahuna)/
40-65 mm (pod formation)
Relativna vlažnost
30-50% u vreme oprašivanja/
vazduha/
30-50% during pollination
Air humidity
599
Semenarstvo
1000
900
617 mm
800
Padavine – Precipitation (mm)
700
600
500
400
300
200
100
0
1924 1934 1944 1954 1964 1974 1984 1994 2004
Godina - Year
Slika 9. Godišnja suma padavina za lokalitet Rimskih šančeva, 1924–2008. godine

Graf. 1. Godišnja suma padavina stanica
(Meteoroška za lokalitet Rimskih
Rimski Šančeva,
šančevi, 2009) 1924-2008. godine
Figure Figure 1. Annual
9. Annual precipitation
precipitation sumssums at Rimski
at Rimski Šančevilocality,
šančevi locality,for
forthe
the period
period 1924-2008
1924–2008
(Meteorology station Rimski šančevi, 2009)
8,2%
21,2%48,8%
48,8%
22,3%
22,3%
21,2%
8,2%
Vrlo povoljne 450-600 mm Umereno povoljne 600-700 mm
Vrlo nepovoljne > 800 mm Nepovoljne 700-800 mm

Vrlo povoljne 450-600 mm Umereno povoljne 600-700 mm
Graf. 2. Ocena povoljnosti klime Vojvodine za proizvodnju semena lucerke, kriterijum
Very suitable 450-600 mm Moderately suitable 600-700 mm
godišnja suma padavina
Figure 2. Evaluation of the suitability of Vojvodina for alfalfa seed production based upon the
annual precipitations
Quite unsuitable > 800 mm Unsuitable 700-800 mm
Slika 10. Ocena povoljnosti klime Vojvodine za proizvodnju semena lucerke, kriterijum
godišnjih suma padavina
Figure 10. Suitability of the climate of Vojvodina Province for alfalfa seed production
based upon the annual precipitations (Karagić, 2009)
600
Semenarstvo lucerke
Prema Karagiću et al. (2003) koeficijent korelacije između prinosa

semena lucerke i godišnje sume padavina iznosi je visokosignifikantan
i iznosi r = –0,645. Iako je koeficijent korelacije visok, procenu povolj-
nosti klime na osnovu godišnje sume padavina treba prihvatiti sa rezer-
vom, jer se posmatraju i padavine koje su se javile van perioda vegetacije
semenskog otkosa lucerke. Prema ovom kriterijumu 2007. godina sa go-
dišnjom sumom padavina od 798 mm ocenjuje se kao nepovoljna, iako
su ostvareni vrlo visoki prinosi semena lucerke (440 kg ha-1). Godišnja
suma padavina u 2005. godini bila je manja za 60 mm, iznosila je 738
mm, a ostvareni prinosi semena bili su na nivou 50 kg ha-1.
Preciznija ocena klime jednog rejona za gajanje semena lucerke do-
bija se analizom sume padavina za jun, jul i avgust mesec. Tokom ovih
meseci protiču faze butonizacije, cvetanja, formiranja mahuna i semena
i sazrevanja semena.
Prema Žarinovu i Kljuju (1990), optimalan rejon za proizvodnju se-
mena lucerke ne bi trebalo da ima više od 180 mm padavina u ova tri
meseca.
Prosečna suma padavina na Rimskim šančevima za period jun–av-
gust, od 1924. do 2009. godine iznosi 197 mm, 9% više od gornje grani-
ce karakteristične za optimalan rejon (sl. 11). Variranje sume padavina
450
197 mm
400
Padavine – Precipitation (mm)
350
300
250
200
150
100
50
0
1924 1934 1944 1954 1964 1974 1984 1994 2004
Godina - Year
Slika 11.
Graf.Suma padavina
3. Suma padavinazazajun,
jun,juljuli avgust,
i avgust,lokalitet
lokalitet Rimski
Rimski šančevi,
Šančevi, 1924–2009. godina
1924-2009. godina
Figure
Figure 11.3.Precipitation
Precipitation sums
sumsforforJune, July
June, Julyandand
August, at Rimski
August, Šančevi
at Rimski locality,
šančevi for the
locality,
period for
1924-2008
the period 1924–2008 (Meteorology station Rimski šančevi, 2009)
10,5%
601
11,6%
40,7%
37,2%
Semenarstvo
za posmatrani period izuzetno je veliko, najmanja suma padavina bila je

1928. godine 40 mm, a najveća 2005. godine 396 mm. Posledica ovako
velikog variranja sume padavina je izražena nestabilnost prinosa seme-
na lucerke.
Kada se za ocenu povoljnosti klime Vojvodine koristi kriterijum
sume padavina za period jun–avgust, udeo vrlo povoljnih godina je ma-
nji, iznosi 40,7%.
Međutim, značajno se povećava udeo umereno povoljnih godi-
na, koji iznosi 37,2%. Ukupno učešće povoljnih godina je veće, iznosi
77,9%. Udeo nepovoljnih i vrlo nepovoljnih godina za proizvodnju se-
mena lucerke iznosi 11,6%, odnosno 10,5% (sl. 12).
40,7%
37,2%
10,5%
11,6%
Vrlo povoljne < 180 mm Umereno povoljne 180-250 mm

Very suitable < 180 mm Moderately suitable 180-250 mm
Quite unsuitable > 300 mm Unsuitable 250-300 mm
Slika 12. Ocena povoljnosti klime Vojvodine za proizvodnju semena lucerke, kriterijum
suma padavina u junu, julu i avgustu
Figure 12. Suitability of the climate of Vojvodina Province for alfalfa seed production
based upon the precipitations in June, July and August (Karagić, 2009)
Atmosferske padavine tokom maja, kada biljake intenzivno formi-

raju vegetativnu masu i začinju najveći broj reproduktivnih organa, u
principu povoljno utiču na produktivnost semenskog useva. Optimalna
obezbeđenost vodom postiže se ako u toku maja padne 50–70 mm. Na
prinos semena negativno utiču obilne, dugotrajne kiše u vreme buto-
nizacije i cvetanja. Karagić i saradnici (2010) utvrdili su visoko signi-
fikantnu negativnu korelaciju prinosa semena lucerke i sume padavina
602
Semenarstvo lucerke
tokom faze cvetanja semenskog otkosa (r = –0,76). Ukoliko je tokom

faze cvetanja vlažnost zemljišta visoka, nastaviće se procesi rasta vege-
tativnih organa, formiraće se suviše bujan usev, doći će do prorastanja i
poleganja biljaka i značajnog smanjenja prinosa semena.
Bujnost semenskog useva u velikom stepenu kontroliše se sistemom
kosidbe (Karagić, 2004). Međutim, u godinama sa povećanim količina-
ma padavina ne postoji nijedna dovoljno efikasna agrotehnička mera
kojom bi se izbeglo poleganje semenskog useva lucerke.
Najefikasnija preventivna mera je pravilan izbor proizvodnog re-
jona. Pogodan rejon bi trebalo da se odlikuje minimalnom količinom
padavina tokom letnjeg perioda. Najpovoljnijim ekološkim uslovima za
proizvodnju semena lucerke u Srbiji odlikuju se rejoni severne Bačke,
granična područja Banata prema Rumuniji, rejoni Kikinde (sl. 13), Zre-
njanina, Kovačice, kao i rejon Timočke Krajine (Zaječar). U ovim rejo-
nima godišnja suma padavina, kao i suma padavina u junu, julu i avgustu,
značajno je manja u poređenju sa lokalitetom Rimski šančevi. Mihailović
et al., (2004) utvrdili su prosečan prinos semena lucerke u 2003. godini
za rejone srednjeg Banata 583 kg ha-1 i severne Bačke 621 kg ha-1, dok je
prinos u južnoj Bačkoj prosečno iznosio 181 kg ha-1.
Povoljni rejoni karakterišu se većim prinosima semena lucerke u
odnosu na prosek, ali i manjim prinosima najznačajnijih ratarskih bi-
ljaka, posebno soje i kukuruza, što dodatno povećava konkurentnost
semenske lucerke (Mihailović et al., 2002; Karagić et al., 2007).
Slika 13. Žetva semenske lucerke u rejonu Kikinde, 2007. godine

Figure 13. Alfalfa harvest in Kikinda region in 2007, (Karagić, 2007)
603
Semenarstvo
Prinos semena lucerke
Višegodišnji prosečan prinos semena lucerke u agroekološkim uslo-

vima Srbije iznosi oko 250 kg/ha, uz veliko variranje u zavisnosti od uslova
godine, od 50 do 700 kg/ha (Karagić et al., 2003, Mihailović et al., 2004).
Mišković (1986) ističe da se primenom svih neophodnih agrotehničkih
mera pri prosečnim uslovima postiže oko 350–400 kg/ha semena, a da se
pod povoljnim uslovima klime i zemljišta može dobiti prinos semena od
600–800 kg/ha.
Prinos semena lucerke u Hrvatskoj prosečno iznosi 200 kg/ha (Po-
pović et al., 2001), u Poljskoj 180–350 kg/ha (Sukalska, 1993), Francu-
skoj 450 kg/ha (Bolanos-Aguilar, 2002). Apsolutno najveći verifikovan
prinos semena lucerke ostvaren je u istraživanjima USDA u Prosser-u,
WA od 2.110 kg/ha (Rincker et al., 1987). Najveći verifikovan prinos
dorađenog semena lucerke u Srbiji iznosio je 1.310 kg ha-1. Ostvaren
je u Malom Iđošu, 2007. godine, na parceli površine 3,43 ha, na kojoj
je vršena proizvodnja predosnovnog semena sorte NS Banat ZMS II, u
organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Prosečan prinos semena lucerke u Vojvodini, za period 1997–2009.
godine iznosio je 298 kg ha-1, za oko 50 kg ha-1 iznad višegodišnjeg pro-
seka (sl. 14). Najniži prinosi ostvareni su u ekstremno kišnoj 1999. i
2005. godini, 100 kg ha-1, odnosno 50 kg ha-1.
600
Prinos semena - Seed yield (kg ha-1)
500
400
300
200
100
0
1997 1999 2001 2003 2005 2007 2009
Godina - Year
Slika 14. Prinos semena lucerke u Vojvodini u periodu 1997–2009. godine

Graf. 5. Prinos semena lucerke u Vojvodini u periodu 1997-2009. godine
14. Alfalfa seed yield
Figure in the
5. Alfalfa Vojvodina
seed yield in the Province in 1997–2009
Vojvodina Province period
in 1997-2009 (Karagić, 2010)
period
Izuzetno veliko variranje prinosa (od 50 do 530 kg ha-1) u zavisnosti od agroekoloških
604jednu od najznačajnijih karakteristika proizvodnje semena lucerke u

uslova godine predstavlja
Vojvodini. Ukupna produkcija semena lucerke u Vojvodini 1983. godine iznosila je 292 t, a
1984. godine 807 t (Miladinović, 2000).

Semenarstvo lucerke
Značajno viši prinosi od proseka ostvareni su u godinama sa oko

200 mm padavina u junu, julu i avgustu 2007–2009. godine. Najpovolj-
niji uslovi za proizvodnju semena bili su 2008. godine, kada je prosečan
prinos iznosio 530 kg ha-1. Proizvođač „Zlatica” Lazarevo, koji se na-
lazi u rejonu Zrenjanina, u 2008. godini ostvario je prinos semena od
1000 kg ha -1, na površini od 61 ha, sortom NS Medijana ZMS V, a usev
je bio u četvrtoj godini života.
Izuzetno veliko variranje prinosa (od 50 do 530 kg ha-1) u zavisnosti
od agroekoloških uslova godine predstavlja jednu od najznačajnijih ka-
rakteristika proizvodnje semena lucerke u Vojvodini. Ukupna produk-
cija semena lucerke u Vojvodini 1983. godine iznosila je 292 t, a 1984.
godine 807 t (Miladinović, 2000).
Upravo zbog izraženog variranja prinosa semena u Srbiji ne postoje
specijalizovani, širokoredo posejani usevi semenske lucerke, jer je rizik
od gubitka prihoda u nepovoljnim godinama vrlo veliki. Umesto toga,
proizvodnja semena vrši se na usevima kombinovane namene. Najčešće
se prvi otkos kosi za seno, a seme se proizvodi iz drugog otkosa. U godi-
nama sa većom količinom padavina, proizvođači odustaju od proizvod-
nje semena, a prihod ostvaruju samo proizvodnjom krme lucerke, te na
taj način smanjuju rizik proizvodnje.
Tehnologija proizvodnje semena lucerke
Proizvodnja semena lucerke u Srbiji, gotovo isključivo se vrši na use-

vima kombinovane namene (proizvodnja zelene krme, sena i semena).
Zbog toga su agrotehničke mere kod lucerke gajene u cilju proizvodnje
semena slične sa gajenjem lucerke za krmu. Najvažnije razlike se javljaju
u izboru zemljišta, količini semena za setvu, sistemu kosidbe, zaštiti od
štetočina, korova i žetvi.
605
Semenarstvo
Zasnivanje lucerišta
Mesto u plodoredu
Lucerka je višegodišnja biljka, koju pri proizvodnji semena iskori-

šćavamo 5–7 godina, o čemu treba voditi računa pri smeni useva u plo-
doredu. Monokultura joj ne odgovara (Sampietro et al., 2006) i na isto
mesto je treba sejati najranije posle 3-4 godine, ali je svakako dobro da
ovaj razmak bude što veći. Ponovna setva na isto mesto lucerke može
biti posle onoliko godina koliko je prethodno na tom mestu iskorišća-
vana (Bošnjak i Stjepanović, 1987).
Kod lucerke je izražena pojava autotkosičnosti, koja predstavlja spe-
cijalizovanu formu alelopatije, pri kojoj jedno ili više hemijskih jedinje-
nja iz starijih biljaka utiče na klijanje, nicanje i razvoj novih klijanaca.
Hemijski eksudati oslobođeni iz starijih biljaka prouzrokuju „trovanje”
zemljišta, koje se može rešiti jedino pravilnom rotacijom useva (Hegde
i Miller, 1990; Volenec, 1990; Chon et al., 2006).
Autotoksičnost lucerke osnovni je razlog zbog čega podsejavanje sta-
rijih, razređenih useva ne daje dobre rezultate. Zona autotoksičnosti pro-
stire se oko starije biljke u dijametru od oko 20 cm (Chon et al., 2006).
Kao predusevi pogoduju joj strna žita, kupusnjače, kukuruz, sirak,
suncokret, krompir. Treba voditi računa o primenjenim herbicidima
u predusevu, jer hebicidi na bazi triazina nepovoljno deluju na razvoj
lucerke. Ne treba je sejati posle drugih višegodišnjih leguminoza zbog
sličnih bolesti i štetočina. Pri zasnivanju lucerišta u letnje–jesenjem
roku setve, najbolji predusev je ječam ili rana sorta pšenice.
Lucerka je odlična fitomeliorativna i sideralna kultura. Kvržične
bakterije na korenu lucerke mogu fiksirati do 470 kg/ha atmosferskog
azota (Russelle and Birr, 2004), najčešće 250–300 kg/ha atmosferskog
azota, a u zemljištu posle nje ostaje 18–19 t/ha ostataka korena, koji
razlaganjem i mineralizacijom obezbeđuju zemljište azotom (Golobo-
rodko and Bodnarčuk, 1998). Zahvaljujući moćnom, dubokom koreno-
vom sistemu, lucerka povoljno utiče na fizička svojstva zemljišta (sma-
njenje zbijenosti, odnosno zapreminske mase zemljišta, popravljanje
strukture i povećanje ukupne poroznosti zemljišta), zbog čega je dobra
predkultura za većinu ratarskih kultura, naročito za okopavine.
Posle lucerke ne bi trebalo gajiti leguminoze, šećernu repu, krompir,
mrkvu, luk, odnosno sve biljne vrste koje su osetljive na vilinu kosicu.
606
Semenarstvo lucerke
Izbor zemljišta i parcele
Za uspešnu proizvodnju lucerke zemljište treba da bude duboko, ra-

stresito, plodno i sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom. Na ovakvom
zemljištu lucerka razvija dubok i razgranat korenov sistem, što joj omo-
gućava bolje snabdevanje vodom i hranivima za maksimalnu produktiv-
nost i dugotrajnost. Zahteva srednje teška zemljišta, neutralne reakcije,
tipa černozem, livadska crnica, gajnjača, aluvijum, meliorisane i kultivi-
sane ritske crnice (Mijatović et al., 1988). Parcela za gajenje lucerke ne
sme imati depresije u kojima se zadržava voda. Biljke lucerke ne podnose
plavljenje ni u jednoj fazi razvoja, nakon tri dana pod vodom dolazi do
uginuća biljaka. Lucerka je jedna od najosetljivijih kultura na kiselost ze-
mljišta. Smatra se da su za gajenje lucerke podesna zemljišta sa reakcijom
pH 6,6–7,5.
U našoj zemlji prednost se ponekad daje siromašnijem i suvljem ze-
mljištu, u cilju ograničavanja bujnosti semenskog useva, odnosno zbog
manjeg poleganja i prorastanja lucerke. Najpovoljnije su parcele izduže-
nog oblika, južne ekspozicije, razmeštene pored neobrađenog zemljišta,
kanala, trstika ili šumskog pojasa kako bi se obezbedili što povoljniji uslo-
vi staništa za oprašivače lucerke.
Parcele zaražene vilinom kosicom (Cuscuta sp.), palamidom ili trav-
nim korovima (pirevina, zubača, divlji sirak), treba izbegavati ili tretirati
totalnim herbicidima pre setve (Rincker et al., 1988). Takođe, parcela tre-
ba da je prostorno udaljena od parcele sa drugom sortom ili kategorijom
lucerke zbog održavanja sortne čistoće, najmanje 200 m.
Obrada zemljišta
Lucerka je višegodišnja biljka, sa dobro razvijenim i dubokim kore-

novim sistemom. Koren lucerke 60 dana od nicanja dostiže dubinu od
35 cm, a u drugoj godini života 4 m, a pojedine žile dostižu dubinu 7–9
m, ukoliko to zemljišni uslovi dozvoljavaju (Shetron and Spindler, 1983).
Zbog toga lucerka zahteva duboku osnovnu obradu. Dubokom osnov-
nom obradom stvaramo rastresit oranični sloj, što pospešuje skupljanje
vode, dobar razvoj korena, intenzivniji rad mikroflore i veću aktivnost
kvržičnih bakterija. Na černozemu i na pseudogleju dubljom obradom
postižu se veći prinosi lucerke (Mijatović, 1967, Bošnjak i Stjepanović,
607
Semenarstvo
1987). Na velikim imanjima obavezno se primenjuje duboka osnovna

obrada zemljišta (30–40 cm) za lucerku.
Vreme izvođenja osnovne obrade ima poseban značaj za letnje–jese-
nji rok setve. Osnovnu obradu treba izvoditi po mogućnosti odmah posle
skidanja preduseva. Ranom obradom omogućavamo da se zemljište pri-
rodno slegne. Ako se lucerka seje u leto, predusev su žitarice, pa se prvo
izvrši tanjiranje na 10–12 cm, a zatim oranje na dubinu oko 30 cm ili u
kombinaciji sa podrivanjem. Oranje treba izvesti što pre ili bar 15 dana pre
setve. Nakon oranja zatvoriti brazde i u povoljnom momentu (pri povolj-
noj vlažnosti zemljišta) izvršiti predsetvenu pripremu.
Za setvu u prolećnom roku treba izvršiti tanjiranje da se žetveni
ostaci predkulture usitne i unesu u zemljište, a zatim jesenje oranje na
dubinu 30–40 cm. Poželjno je da se posle jesenje osnovne obrade zatvo-
re brazde i poravna zemljište. Ako ovako postupimo, predsetvena pri-
prema u proleće će biti znatno olakšana, a zemljište lakše dovedeno u
sitnomrvičastu strukturu.
Predsetvenom pripremom zemljište treba poravnati i dobro usitniti
površinski, setveni sloj. S obzirom na krupnoću semena, lucerka ima izra-
žene zahteve prema kvalitetu predsetvene pripreme zemljišta. Posebno je
važno da površinski sloj zemljišta do 5 cm bude zbijen, čime se omogućuje
unošenje semena na odgovarajuću dubinu. Ukoliko dobro pripremimo ze-
mljište olakšaćemo setvu i osigurati ujednačeno nicanje, efikasniju zaštitu
od korova, odnosno dobro zasnivanje lucerišta. Osnovu uspeha kod za-
snivanja lucerišta čini dobra priprema zemljišta. Ne treba se varati mišlju,
da će se možda „baciti” više semena, pa će opet biti dobro (Nikolić, 1927).
Predsetvena priprema vrši se setvospremačem na dubinu 7–10 cm.
Setvospremač treba da ima i ravnajuću dasku. Nakon toga, ukoliko to
vlažnost zemljišta dozvoljava, potrebno je izvršiti valjanje lakim glatkim
valjcima, kako bi setveni sloj bio dobro zbijen. Američki proizvođači
lucerke koriste se iskustvenim metodom za utvrđivanje optimalne zbije-
nosti setvenog sloja, prilikom hoda po parceli stopalo ne sme da upada
u zemljište više od 2–3 cm (sl. 15). Nakon setve ponovo izvršiti valjanje
lakim rebrastim valjcima. Ukoliko zemljište nije dovoljno sabijeno, se-
jalica pod svojom težinom „tone” i seme se ulaže na dubinu od 5 cm i
više. Takođe, do preduboke setve dolazi i kada je zemljište nedovoljno
usitnjeno. Seme lucerke je sitno, zalihe hranljivih materija su male i kli-
janac propada pre nicanja. Bez izuzetno kvalitetne predsetvene pripre-
me zemljišta nema ni zasnivanja lucerišta.
608
Semenarstvo lucerke
Slika 15. Predsetvena priprema za lucerku mora biti visokog kvaliteta

Figure 15. Seedbed preparation for alfalfa has to be a high quality one (Karagić, 2009)
Đubrenje
Pravilnim đubrenjem lucerke treba ostvariti tri cilja: obezbediti do-

voljne količine hraniva za postizanje maksimalnog prinosa, obezbediti
povoljne uslove za dobru aktivnost kvržičnih bakterija i stvoriti uslove
za što duži vek eksploatacije lucerišta.
Da bi se dobro razvile, mlade biljke lucerke treba da imaju do-
voljno hraniva na raspolaganju. Pored kalcijuma, najvažnija hraniva
za zasnivanje lucerišta su fosfor i kalijum. Zemljišta na kojima se gaji
lucerka, s obzirom na izražene zahteve prema reakciji zemljišnog ra-
stvora, obično su dobro snabdevena kalcijumom. Đubrenje fosforom
i kalijumom izvršiti na osnovu analize sadržaja ovih elemenata u ze-
mljištu, pri čemu treba imati u vidu da će se lucerka na datoj parceli
gajiti 4-5 godina. Na zemljištima srednje obezbeđenosti preporučuje
se da količina fosfora u zasnivnju lucerišta bude 100–150 kg P2O5/ha,
a kalijuma 60–100 kg K2O/ha. Za semensku lucerku preporučuje se
primena azotnih đubriva od 30 kg/ha aktivne materije. Ova količina
azota je potrebna da pospeši brži razvoj klijanaca lucerke dok ne poč-
ne aktivnost bakterija azotofiksatora.
Unošenje 2/3 potrebnih količina fosfora i kalijuma obaviti pod
osnovnu obradu, a ostatak predsetveno, zajedno sa ukupno planiranom
609
Semenarstvo
količinom azota. Na taj način đubrivo će biti pravilno raspoređeno

po dubini oraničnog sloja. Za đubrenje lucerke koristiti isključivo mi-
neralna đubriva. Upotreba stajnjaka neposredno pod lucerku se ne
preporučuje zbog mogućnosti inficiranja zemljišta semenom viline
kosice i rumeksa. Umesto toga, preporučuje se primena stajnjaka pod
predkulturu.
Američki autori često dovode u pitanje opravdanost đubrenja se-
menske lucerke. Tako, u istraživanjima Gossen et al. (2004), na zemlji-
štu srednje obezbeđenosti mineralnim elementima, nije utvrđeno pozi-
tivno dejstvo unetih đubriva na prinos semena.
Izbor sorte
Za setvu i proizvodnju semena obično se koriste domaće sorte lu-

cerke, kategorije osnovno i predosnovno seme. Kao rezultat rada na
oplemenjivanju lucerke u našoj zemlji, stvoreno je više od 20 sorti, od
kojih je 13 stvoreno u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu,
pet u Centru za krmno bilje u Kruševcu i dve u Centru za poljoprivred-
na i tehnološka istraživanja u Zaječaru.
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu stvorene su:
NS-BANAT ZMS II. Sorta je stvorena individualnom selekcijom iz
lokalne populacije panonskog tipa lucerke korišćenjem polycross-a. Ovo
je najzastupljenija sorta u proizvodnji. Vrlo dobro podnosi sušu i niske
temperature. Odlikuje se visokim stabljikama i brzim porastom rano u
proleće ili posle košenja. Zahvaljujući tome rano stasava za kosidbu i
podnosi intenzivniji način iskorišćavanja. Ova sorta je izuzetno bujna i
u povoljnim uslovima može da polegne tokom faze cvetanja, što je loše
za proizvodnju semena. Dobre rezultate u proizvodnji semena daje na
peskovitom zemljištu, niže do srednje plodnosti. S obzirom da dobro
podnosi sušu, preporučuje se za gajenje u najaridnijim delovima naše
zemlje (severna Bačka).
NS-MEDIANA ZMS V. Sorta je nastala individualnom selekcijom
iz lokalnih populacija i interspecijes hibridizacijom plave i žute lucerke
(Medicato sativa L.x M. falcata L.). U proizvodnji je veoma raširena sor-
ta. Zahvaljujući razgranatom korenovom sistemu dobre rezultate daje i
na lošijem zemljištu, može se gajiti i na težim hidromorfnim i glinovitim
610
Semenarstvo lucerke
zemljištima. Ima visok udeo lišća oko 50% prinosa suve materije. Bu-
dući da list sadrži više proteina, mineralnih materija i vitamina, to se
odlikuje dobrim kvalitetom, ali je osetljivija na poleganje u poređenju
sa prethodnom sortom. Stoga se preporučuje za proizvodnju semena na
ritskim terenima u istočnom Banatu.
BANAT VS. Sorta povećanog nivoa otpornosti na sušu, niske tem-
perature, poleganje i gljivu Verticillium albo-atrum. Rana sorta brzog
inicijalnog porasta i brze regeneracije posle kosidbe. Sadržaj sirovih pro-
teina 20,1%. Izuzetno prinosna na lakšim i srednje teškim zemljištima.
Obezbeđuje visoke prinose zelene krme 85–100 t/ha i sena 18–20 t/ha,
dobro podnosi intezivan način iskorišćavanja. Slično sorti NS Banat ZMS
II, da bi se izbegao bujan porast i problemi sa poleganjem, i za ovu sortu
preporučuje se gajenje u suvljim rejonima, na siromašnom do umereno
plodnom zemljištu.
NS ALFA. Sintetička sorta nastala ukrštanjem divergentnih roditelj-
skih komponenti poreklom iz Francuske, Švedske i Srbije. Otpornija pre-
ma poleganju i prema bolestima, a slična je u otpornosti prema niskim
temperaturama NS Mediani ZMS V. Vrlo dobro podnosi lošije zemljišne
uslove uspevanja, teža hidromorfna zemljišta. Biljke su snažne, uspravne
sa krupnim lišćem tamnozelene boje. Boja cveta je ljubičasta do tamno
ljubičasta. Udeo lišća u prinosu u fazi početka cvetanja je preko 50%. Sa-
držaj sirovih proteina: 21,1%. Sorta visokih prinosa krme (80 t/ha) i suve
materije (20 t/ha ), dobrog kvaliteta, pogodna za gajenje u intenzivnim
uslovima i uz navodnjavanje. S obzirom da je kod ove sorte smanjena oset-
ljivost prema poleganju, za proizvodnju semena može se gajiti u umereno
vlažnim rejonima (Bačka i Srem) i na zemljištima umerene plodnosti.
NIJAGARA. Tolerantna je na većinu bolesti lucerke, posebno na
bakterijsko i fuzariozno uvenuće. Sorta ima visok nivo otpornosti na
antraknozu i trulež krune i stabla. Vrlo otporna na sušu i niske tempe-
rature. U odnosu na druge domaće sorte stasava 5–7 dana kasnije. Udeo
lišća u prinosu početkom cvetanja je preko 50%. Lišće je tamnozelene
boje, nežnog i finog stabla, a cvetovi pretežno ljubičasti do tamnolju-
bičasti sa 5% šarenih cvetova (žuto-zeleno-ljubičastih), što ukazuje
na prisustvo gena žute lucerke. Nijagara je namenjena za brdsko-pla-
ninska područja, lošije zemljište, odlična je u ekstenzivnim sistemima
korišćenja. Ima razgranat koren, jer roditelji sadrže izvestan proce-
nat germplazme žute lucerke, zato je pogodna za gajenje i na lošijim
611
Semenarstvo
zemljištima, teška zbijena hidromorfna, kao i blago kisela zemljišta u

brdskim regionima. Pogodna je za proizvodnju semena kako na ritskim
zemljištima istočnog Banata, tako i na umereno teškim i plodnim ze-
mljištima Bačke i Srema.
NERA. Namenjana za intenzivan način iskorišćavanja (sistem ko-
sidbe sa 4-5 otkosa godišnje), odlikuje se visokim prinosima suve ma-
terije (27 t/ha). Adaptabilna sorta, namenjena gajenju na kvalitetnim
zemljištima. Karakteriše je prisustvo gena stranih sorti poreklom iz
Grčke, Španije i Irana i domaćeg NS Banata ZMS II (tipičnih predstav-
nika plave lucerke), dubokog korenovog sistema, većeg nivoa otpor-
nosti na na sušu, brze regeneracije nakon kosidbe – ranostasnija sorta
i odličnog kvaliteta (sadržaj proteina 20,7%). Dubok, vretenast koren
omogućava gajenje ove sorte u najsušnijim rejonima severnog Banata
i severne Bačke.
Sorte stvorene u Centru za krmno bilje u Kruševcu:
KRUŠEVAČKA-22. Nastala je višestrukim ukrštanjem linija pore-
klom iz domaćih i stranih sorti.
KRUŠEVAČKA-23. Nastala je ukrštanjem stranih i domaćih sorti
(Du Puits, Evropa, Gama, Omega i OS-66).
KRUŠEVAČKA-28. Sintetička sorta, nastala je višestrukim ukršta-
njem 11 klonova, dobre otpornosti na najznačajnije bolesti, podnosi ne-
što nižu pH vrednost zemljišnog rastvora.
Sorte nastale u Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja
Zaječar:
KRAJINA. Nastala je metodom individualnog odabiranja iz doma-
ćih populacija.
ZAJEČARKA 83. Nastala je metodom individualnog odabiranja iz
domaćih populacija.
612
Semenarstvo lucerke
Setva lucerke
Uspešno zasnivanje lucerišta za proizvodnju semena i prinos seme-

na u velikom stepenu zavisi od kvaliteta setve, odnosno od vremena,
načina i dubine setve, kao i od količine semena za setvu (sl. 16). Seme
mora biti čisto (bez semena korova i viline kosice), visoke energije kli-
janja i klijavosti.
Vreme setve
Lucerka se seje u prolećnom ili letnje–jesenjem roku. Optimalni rok

setve u prolećnom roku je druga polovina marta ili prva polovina apri-
la (Katić et al., 2000a). Rana setva može da strada zbog pojave poznih
mrazeva, a kasna setva usled rane pojave sušnog perioda što dovodi u
pitanje nicanje i razvoj lucerke, a samim tim i uspešno zasnivanje luceri-
šta. Ukoliko se obezbedi navodnjavanje i kasna setva može biti uspešna.
Setva lucerke u letnje–jesenjem roku preporučuje se od 15. do 30. avgu-
sta. Ovaj rok setve može da strada zbog suše ili slabe pripreme zemljišta,
zato se preporučuje samo u godinama sa dovoljno vlage krajem leta ili
Slika 16. Setva lucerke

Figure 16. Alfalfa sowing (Karagić, 2004)
613
Semenarstvo
u uslovima navodnjavanja. Na severu Bačke (Subotica) i na jugoistoku

Banata (Vršac), zbog snažnih vetrova u proleće i mehaničkih ošteće-
nja mladih biljka u prolećnoj setvi, setva u letnje-jesenjem roku može
imati značajnih prednosti. Slično kao i kod proizvodnje krme, letenje-
jesenjom setvom obezbeđuju se uslovi za postizanje normalnog prinosa
semena već u prvoj godini života, a i lakše je suzbijanje korova.
Način setve
Davno je uočeno da proređen usev daje veće prinose semena od

gustog useva (Rudenok et al., 1980; Suvorinov et al., 1983; Golev and
Gugnjev, 1983). Međutim, kod nas se lucerka za seme najčešće gaji kao
kombinovani usev za proizvodnju semena i krme, a setva se vrši na me-
đuredni razmak od 12,5 cm ili 25 cm. Prednost treba dati setvi na 25 cm
i sejalicama za sitnozrne kulture ili žitnim sejalicama (sl. 17). U zapad-
nom Sremu, Vučković i saradnici (2000) su dobili najveći prinos semena
setvom lucerke na međuredni razmak od 20 cm.
Međuredni razmak useva semenske lucerke zavisi i od ekoloških
uslova. U američkoj državi Utah, u hladnijim klimatskim uslovima, na
Slika 17. Međuredno rastojanje 25 cm

Figure 17. Row spacing 25 cm (Karagić, 2005)
614
Semenarstvo lucerke
glinovitom zemljištu, veći prinos semena dobijen je sa međurednim

razmakom 22,5 cm. U aridnijim uslovima u Kaliforniji, Vašingtonu i
Ajdahu optimalni međuredni razmak varira od 55 do 100 cm. U istra-
živanjima Zhang et al. (2008) najveći prinos semena, u agroekološkim
uslovima severozapadne Kine, dobijen je pri međurednom rastojanju
od 80 cm i rastojanju između biljaka u redu od 30 cm. Koje agrotehničke
mere će dati najbolje rezultate, u najvećoj meri zavisi od agroekoloških
uslova proizvodnog rejona.
U našoj zemlji, visoke kategorije semena lucerke seju se na veći me-
đuredni razmak od 30 do 80 cm, što zavisi od količine semena i mašina
za međurednu obradu. Ispitujući uticaj međurednog rastojanja od 20,
40 i 60 cm, Beković et al., (2008) utvrdili su najveći prinos semena od
311 kg ha-1, setvom na 40 cm, a najmanji 265 kg ha-1, pri 60 cm. Me-
đutim, Erić (1988), u agroekološkim uslovima Vojvodine, nije utvrdio
značajne razlike u prinosu semena lucerke setvom sa međurednim raz-
makom od 15 do 50 cm.
Količina semena za setvu
Veći broj autora utvrdio je da manje količine semena (1,5–3,0 kg/ha

pri širokoredoj setvi, odnosno 8–10 kg/ha pri uskorednoj setvi) za setvu
lucerke daju veće prinose semena (Ruban et al., 1985, Korenev et al.,
1987, Žarinov and Kljuj, 1990, Askarian et al., 1995) (sl. 18). Optimalan
broj biljaka za proizvodnju semena lucerke u agroekološkim uslovima
Srbije, na usevima za kombinovano iskorišćavanje, iznosi 250 biljaka/
m2. Teorijski, kada bi klijavost semena iznosila 100%, za postizanje ove
gustine useva dovoljno bi bilo 5 kg ha-1 semena. U proizvodnim uslovi-
ma, ukoliko koristimo kvalitetno seme i ako je zemljište dobro pripre-
mljeno, a sejalice mogu pravilno da rasporede predviđenu količinu se-
mena (12,5–25 cm međuredni razmak), dovoljno je 12–15 kg/ha seme-
na. Međutim, u našoj zemlji lucerka se još uvek seje sa 20 kg/ha semena
i više. Ovako visoka setvena norma posledica je navika proizvođača koje
su proistekle iz upotrebe nedovoljno preciznih sejalica.
Kod lucerke je izražena osobina autoregulacije gustine useva. Uko-
liko pri setvi upotrebimo veću setvenu normu (20 kg ha-1 i više), već na-
kon 60 dana od nicanja dolazi do propadanja određenog broja biljaka.
Na kraju prve godine života gustina useva će iznositi oko 250 biljaka/m2.
615
Semenarstvo
Slika 18. Međuredno rastojanje 70 cm

Figure 18. Row spacing 70 cm (Milić, 2009)
Stout (2008) utvrdio je da povećanje setvene norme od 5,6 do 16,8 kg ha-1

pozitivno utiče na dužinu iskorišćavanja lucerišta, dok dalje povećanje
skraćuje dužinu života lucerišta. Pri tome, prinos krme nije zavisio od
količine semena za setvu.
Najveći prinos semena i uspešno zasnivanje lucerke postiže se se-
tvom 10 kg/ha semena (Vučković et al., 2000; Katić et al., 2000a). Ko-
ličina semena zavisi od načina setve, odnosno međurednog razmaka.
Erić (1988) je dobio male razlike u prinosu semena lucerke setvom 5, 7
ili 10 kg/ha, sa međurednim razmakom od 15 do 50 cm. Specijalizova-
ni semenski usevi širokoredne setve zasnivaju se sa značajno manjom
količinom semena. U Kaliforniji većina proizvođača seje 1–1,5 kg/ha
semena na međuredni razmak od 90 cm.
Dubina setve
Seme lucerke je sitno, klica je nežna i osetljva, i ukoliko je setva su-

više plitka zemljište oko klice može se isušiti pre nego što biljka nikne.
U slučaju preduboke setve seme nema dovoljno energije da nikne. To je
razlog zbog čega je ravno i fino pripremljeno zemljište toliko važno za
setvu. Optimalna dubina setve je od 0,5 do 3 cm zavisno od tipa zemljišta.
Na srednje teškim zemljištima lucerku treba sejati na 1–2 cm, na teškim
616
Semenarstvo lucerke
0,5–1 cm, dok na lakim zemljištima dubinu setve treba povećati na 2–

3 cm (Tesar and Marble, 1988). Smatra se od davnina da lucerku treba sejati
na dubinu od 1,5 do 2,5 cm (Nikolić, 1927, Martinović,1943). Setvom na
2 cm niklo je 91% biljaka, na 4 cm 75%, 6 cm 59%, 8 cm 32% i 10 cm 11%
biljaka (Mijatović, 1967). Ako se seme poseje na jednaku dubinu, postiže
se ujednačeno nicanje što olakšava negu lucerke u zasnivanju.
Nega lucerke u zasnivanju
Nega mladog lucerišta obuhvata razbijanje pokorice, valjanje, suzbija-

nje korova i štetočina.
Razbijanje pokorice
Ako nakon setve padne kiša u vidu pljuska, na težim i slabo struktur-
nim zemljištima dolazi do formiranja pokorice, stoga je prva mera nege
razbijanje pokorice lakom zvezdastom drljačom. Razbijanje pokorice valj-
cima, ukoliko je seme isklijalo, ne preporučuje se, jer će doći do izuzetno
velikog oštećenja klijanaca.
Valjanje
Neposredno posle setve obavezno se preporučuje valjanje, jer se

time površina dodatno poravna, sabije se zemljište oko semena, odno-
sno ostvari se bolji kontakt semena sa vlažnim zemljištem, što dovo-
di do bržeg i ujednačenog nicanja. Valjanje posle setve vršiti rebrastim
valjcima, kako bi se smanjila opasnost od pojave pokorice. Na teškim,
slabo strukturnim zemljštima ne preporučuje se valjanje zbog mogućeg
obrazovanja pokorice.
Kao mera nege valjanje može biti primenjeno i u proleće na mla-
dom usevu iz jesenje setve, ako je došlo do podlubljivanja, odnosno od-
vajanja korenčića mladih biljčica od zemlje, zbog noćnog zamrzavanja
i dnevnog odmrzavanja površinskog sloja zemljišta. Valjanjem glatkim
617
Semenarstvo
valjcima mlade biljčice sabijamo u zemljište i ponovo se uspostavlja veza

korenčića sa zemljištem i nastavlja se dalji rast i razvoj, dok bez valjanja
mnoge mlade biljke propadaju.
Zaštita od korova
Značajnu ulogu u smanjenju zakorovljenosti lucerke imaju plodored,

svi vidovi obrade zemljišta, suzbijanje korova u predusevima, pored pu-
teva, kanala i drugih bližih nepoljoprivrednih površina. Samo u uslovima
dosledne primene preventivnih i direktnih mera borbe mogu se ostvariti
zadovoljavajući efekti u suzbijanju korova u usevu semenske lucerke.
U prvoj godini, lucerka se odlikuje sporim početnim porastom,
slabom pokrovnošću i konkurentskom sposobnošću prema korovima
(Kojić i Šinžar, 1985). Zbog prethodnih razloga, korovi mogu značaj-
no da prorede usev u početku vegetacionog perioda i dovedu u pitanje
uspešno zasnivanje lucerišta (sl. 19). Donošenje odluke za proizvodnju
semena iz prvog otkosa u prvoj godini, uslovljeno je, između ostalog,
efikasnošću sprovedenih mera u suzbijanju korova (Katić et al., 1991).
Na prisustvo korova posebno su osetljivi klijanci lucerke, jer većina ko-
rova je adaptabilnija i bržeg porasta od mladih biljaka lucerke. Ukoliko
se pravovremeno ne sprovedu mere suzbijanja, posledice su usporen
rast mladih biljaka lucerke, proređivanje useva, slabo zasnivanje luceri-
šta, a u težim slučajevima i potpuno propadanje useva. Korovi smanjuju
prinos i kvalitet semena, otežavaju žetvu i utiču na randman dorade se-
mena (Bošnjak i Stjepanović, 1978; Čuturilo i Nikolić, 1986; Erić et al.,
1993). Intenzivna proizvodnja lucerke podrazumeva upotrebu semena
koje zadovoljava zakonske normative, bez prisustva semena korovskih
biljaka i viline kosice. Pojedine vrste korova (Chenopodium album, Cre-
pis cetosa, Cuscuta epithymum, Cuscuta trifolii, Plantago lanceolata, Ru-
mex acetosela i R. crispus) imaju sličan oblik i dimenzije semena kao
seme lucerke i teško se odvajaju prilikom dorade (Fryer, cit. Erić et al.,
1993). Prisustvo semena Rumex spp. u naturalnom semenu lucerke,
može povećati gubitke pri doradi za 10% (Bošnjak i Stjepanović, 1978).
Sastav korovske flore lucerke može varirati zbog agroekoloških
uslova, a tokom vremena izražene su sezonske promene i promene
tokom godina gajenja. Ukoliko se setva obavi krajem leta, u počet-
ku vegetacije su dominantni letnji korovi, a tokom zimskog perioda
618
Semenarstvo lucerke
Slika 19. Suzbijanje korova je obavezna mera nege pri zasnivanju lucerišta
Figure 19. Weed control is an obligatory practice during alfalfa establishment
(Katić, 2004)
korovska flora se menja, uz favorizovanje pojave vrsta koje su karakteri-

stične za ozime useve (Stelaria media, Sinapis arvensis i dr.). Međutim,
najčešće vreme zasnivanja lucerišta je u proleće, pri čemu je najkritičniji
period za prisustvo korova od nicanja do prvog otkosa. Ukoliko se luce-
rište zasniva u proleće, u početku vegetacije se uglavnom javljaju korovi
koji su karakteristični za okopavine, odnosno preduseve. Među najzna-
čajnijim korovima u godini zasnivanja lucerišta navode se: Amaranthus
retroflexus, Polygonum convolvulus, Chenopodium album, Sinapis arven-
sis, Cirsium arvense, Atriplex patula, Polygonum lapathifolium, Rumex
spp., Ambrosia artemisiifolia, a od travnih korova najčešće se javljaju:
Sorghum halepense, Cynodon dactylon, Agropyron repens, Setaria spp.
i Echinochloa crus-galli. Posle prvog otkosa, javljaju se sve veće razlike
i korovska zajednica poprima karakteristike korovske zajednice lucer-
ke. Mere borbe protiv korova u prvoj godini imaju uglavnom za cilj da
obezbede povoljne uslove za zasnivanje lucerišta. Ukoliko se seme pro-
izvodi iz prvog otkosa u godini zasnivanja, cilj je obezbeđenje visoke
efikasnosti i smanjenje šteta koje prouzrokuju korovi.
Međutim, u drugoj i narednim godinama eksploatacije lucerišta,
sastav korovske flore značajno se menja, a uz povećanje zastupljenosti
pojedinih jednogodišnjih vrsta (Capsella bursa pastoris, Stelaria me-
dia, Erigeron canadense), povećava se i učešće pojedinih višegodišnjih
619
Semenarstvo
korova, a prvenstveno: Rumex spp., Lactuca seriola, Plantago lanceolata,

Cynodon dactylon, Agropyron repens, Taraxacum officinale i dr. Ukoliko
je lucerište dobro zasnovano i ukoliko vladaju povoljni vremenski uslovi
u prvoj godini, u narednim godinama uz pravilan izbor i pravovreme-
nu primenu adekvatnih mera borbe, korovi retko predstavljaju značajan
problem u semenskoj lucerki.
Plodored je jedna od najstarijih i najefikasnijih mera u suzbijanju
korova. Pravilnom smenom useva ne dozvoljava se prilagođavanje koro-
va na čestu smenu useva i mera koje se sprovode u njihovom suzbijanju.
Poželjno je da lucerki prethode usevi koji povoljno utiču na osiromaše-
nje rezervi („banke”) semena i drugih organa za razmnožavanje korova
u zemljištu. Za smanjenje rizika od pojave viline kosice (Cuscuta spp.)
(sl. 20), poželjno je da lucerki prethode vrste iz familije Poaceae (strna
žita, kukuruz, sirak) i druge gajene biljke koje nisu domaćini ovog parazit-
nog korova. Ukoliko se smenjuju prethodni usevi, osiromašuju se rezerve
semena viline kosice i smanjuje rizik od značajnije pojave ovog parazita
u usevu lucerke. Za uspešnost ove strategije, potrebno je u predusevima
takođe ostvariti visoku efikasnost u suzbijanju korova, koji su takođe do-
maćini vilinoj kosici. Ukoliko su strna žita predusevi lucerki, poželjno je
iskoristiti mogućnost suzbijanja korova na strništu, primenom preparata
na bazi glifosata. U zavisnosti od prisutnih korova, primenjuju se količine
od 4 do 8 l/ha preparata sa 360 g/l glifosata. Ova mera je prvenstveno
namenjena za suzbijanje višegodišnjih korova (Cirsium arvense, Sorghum
halepense, Cynodon dactilon, Agropyrum repens, Rumex spp.) kao i sma-
njenju brojnosti jednogodišnjih korova. Posle pravovremeno izvedene
primene preparata na bazi glifosata i suzbijanja višegodišnjih korova na
strništu, ostvaruju se dobri preduslovi za efikasnije i ekonomičnije suzbi-
janje ostalih korova koji će se pojaviti u usevu lucerke.
Izbor parcele često je od presudnog značaja za efikasno suzbijanje
korova i smanjenje šteta u proizvodnji semena lucerke. Zbog uske pa-
lete herbicida potrebno je odabrati parcele na kojima su u prethodnim
godinama bili prisutni korovi koji se mogu suzbiti raspoloživim herbi-
cidima na našem tržištu. Poželjne su površine na kojima u predusevima
nisu bili prisutni višegodišnji korovi i vilina kosica, odnosno ocedna
zemljišta povoljnog mehaničkog sastava i vodno vazdušnog režima. Lu-
cerka je osetljiva na plavljenje i ubrzo nakon oceđivanja vode, plavlje-
ne površine naseljavaju korovi i ovakav usev nema dobre preduslove za
proizvodnju semena.
620
Semenarstvo lucerke
Nepoljoprivredne površine su staništa brojnih korovskih vrsta, uk-

ljučujući i domaćine parazita iz roda Cuscuta. Kontrola korova pored
puteva i kanala veoma je korisna preventivna mera pri proizvodnji se-
mena lucerke (Čuturilo i Nikolić, 1986).
Kvalitetna i blagovremena obrada zemljišta, izbalansirana mineral-
na ishrana, kvalitetna setva u optimalnom agrotehničkom roku, zaštita
od štetočina i druge agrotehničke mere, značajno povećavaju konkurent-
sku sposobnost lucerke prema korovima. Integralno suzbijanje korova u
semenskoj lucerki podrazumeva primenu herbicida kao redovnu meru
nege. Izbor herbicida i vremena njihove primene, uslovljeni su sastavom
korovske flore i fenofazom useva i korova. Za suzbijanje širokolisnih ko-
rova posle nicanja, u prvoj godini se mogu koristiti preparati na bazi ben-
tazona, imazetapira, imazamoksa i 2,4 DB (tab. 2). Ovi herbicidi suzbijaju
uglavnom dominantne jednogodišnje širokolisne korove, a imazamoks i
imazetapir i neke jednogodišnje travne korove (Glušac et al., 1993; Jova-
nović-Radovanov et al., 2006; Janjić i Elezović, 2008). Takođe, 2,4 DB is-
poljava zadovoljavajući herbicidni efekat na neke višegodišnje širokolisne
korove, kao što su Cirsium arvense, Rumex spp. i Sonchus arvensis. U cilju
proširenja spektra delovanja , mogu se primeniti i kombinacije prethodno
pomenutih herbicida: bentazon + imazetapir, bentazon + imazamoks, 2,4
DB + imazetapir.
U poslednje dve decenije, najširu primenu u lucerki imali su pre-
parati na bazi imazetapira, međutim ovaj herbicid je izgubio dozvolu
za promet u zemljama Evropske unije. Imazamoks (aktivna materija
preparata Pulsar 40) pripada istoj hemijskoj grupi i istog je mehaniz-
ma delovanja kao imazetapir. Odlikuje se sličnim spektrom delovanja,
kraćom perzistentnošću u zemljištu i boljom efikasnošću u suzbijanju
jednogodišnjih travnih korova i Chenopodium album od imazetapira.
Za razliku od preparata na bazi imazetapira, preparat Pulsar 40 se zbog
slabije selektivnosti od prethodnog, može pripremiti najranije u fazi ra-
zvijenog trećeg trolista lucerke. U drugoj godini i starijoj lucerki, pre
kretanja vegetacije mogu se primeniti preparati na bazi metribuzina i
tifensulfuron-metila. Iako su prema lucerki selektivni herbicidi iz gru-
pa ariloksifenoksi propionata i cikloheksandiona, za suzbijanje travnih
korova u lucerki dozvolu za promet i primenu imaju samo preparati na
bazi kletodima (Sekulić i Savčić-Petrić, 2009). Radi sprečavanja antago-
nizma i slabije efikasnosti u suzbijanju travnih korova, ovaj preparat ne
mešati sa preparatima na bazi bentazona, imazamoksa i imazetapira.
621
Semenarstvo
Tabela 2. Herbicidi za primenu u lucerki

Table 2. H
erbicides for use in alfalfa
(Janjić and Elezović, 2008; Sekulić and Savčić-Petrić, 2009)
Količina
Herbicid/ Preparat/ Vreme primene/
preparata/
Herbicide Common name Time of application
Dosage
U mladoj lucerki kada je visine

10-15 cm/
Bentazon Basagran* 3 l/ha
In young alfalfa stand, plant
height 10-15 cm
Posle trećeg trolista lucerke/
Imazamoks Pulsar 40 1-1,2 l/ha
After 3. trefoil leaf
U mladoj lucerki posle nicanja u
fazi 1-4. trolista/
1 l/ha
In young alfalfa stand, in stage of
1-4. trefoil leaves
Imazetapir Pivot M* U vreme mirovanja lucerke ili

posle prvog otkosa, čime se
suzbija i vilina kosica/
2 l/ha
In dormancy or after the firs cut
when it can suppress Cuscuta
spp., too
Posle nicanja do 3. trolista/
2,4-DB Butoxone-DB 1,5-3 l/ha
After emergence till 3. trefoil leaf
Tifensulfuron- 15-20 g/
Harmony 75-WG Pre kretanja vegetacije u
metil ha
zasnovanoj lucerki/
0,8-1 kg/ In old alfalfa stands in dormancy
Metribuzin Sencor WP-70*
ha
Posle nicanja travnih korova/
Kletodim Select super* 0,8-2 l/ha After emergence of narrow
leafed weeds
Propizamid Kerb 50-WP 3-4 kg/ha Posle prvog otkosa za suzbijanje
viline kosice/
Dikvat Reglone forte* 5 l/ha After the firs cut for Cuscuta spp.
contoll
* I drugi preparati na bazi iste aktivne materije /

And other herbicides with the same active matter
622
Semenarstvo lucerke
Slika 20. Pojava viline kosice na mladoj lucerki

Figure 20. Dodder occurrence in a new alfalfa stand (Karagić, 2004)
Zaštita od štetočina. U mladoj lucerki retko se javlja jak napad inse-

kata, osim ukoliko su posejana blizu starih lucerišta. Pri zasnivanju luce-
rišta, u uslovima sušnog proleća, moguća su značjnija oštećenja od pipa
(Otiorrynchus ligustici, Bothynoderes punctiventris, Tanimecus dilaticollis).
Mere borbe uključuju izvlačenje lovnih kanala oko mladog lucerišta. Ta-
kođe, lovni kanali izvlače se i oko starog lucerišta ili razoranih lucerišta.
Ovi kanali teba da su glatkih stranica, dubine 30–40 cm. Po uočavanju pr-
vih insekata u lovnim kanalima, oni se posipaju praškastim insekticidima
sa kontaktnim dejstvom. Veća prostorna izolacija između starih i novih
lucerišta doprinosi smanjenju napada štetočina. Na novozasnovanim use-
vima suzbijanje se može izvršiti tretiranjem cele površine preparatima na
bazi fentiona i fenitrotiona (Sekulić, 2000) ili piretroidima.
Sistem kosidbe semenske lucerke
Sistem kosidbe semenskog useva u mnogome se razlikuje od kosidbe

lucerke za proizvodnju krme. Sistemom kosidbe lucerke za proizvodnju
krme potrebno je uskladiti odnos između prinosa suve materije i sadržaja
sirovih proteina u biljci, kako bi se omogućilo postizanje maksimalnih
prinosa proteina po jedinici površine (Katić et al., 2006; Katić et al., 2007).
623
Semenarstvo
Sistem kosidbe za proizvodnju semena treba da obezbedi optimal-

nu arhitekturu biljaka semenskog useva, optimalan odnos komponenti
prinosa semena lucerke. Takođe, vremenom kosidbe određuje se ka-
lendarski rok početka i dužina trajanja faze cvetanja semenskog otkosa
(Karagić et al., 2007). Cvetanje semenskog otkosa treba da se podudari
sa periodom maksimalne brojnosti i aktivnosti glavnih vrsta insekata
oprašivača lucerke (krajem juna–početkom jula).
Seme lucerke, u agroekološkim uslovima Srbije, može se proizvoditi
iz prvog, drugog ili trećeg porasta (otkosa) u zavisnosti od ekoloških
uslova tokom vegetacionog perioda, starosti useva, njegove bujnosti, bi-
oloških specifičnosti sorte i drugih činilaca.
Proizvodnja semena iz prvog otkosa vrši se isključivo u godini za-
snivanja lucerišta, pri prolećnoj setvi, ukoliko se obezbedi uspešna zaštita
useva od korova. Mogu se postići prinosi od 200 do 500 kg/ha semena
(Stjepanović et al., 1983, Đukić i Erić, 1995). U ispitivanjima Erića (1988),
postignut je prinos od 255 kg/ha što je praktično na nivou višegodišnjeg
prinosa semena lucerke u našoj zemlji. Lazić (1969) ističe rekordne pri-
nose u prvoj godini od 315 kg/ha dorađenog semena u uslovima severne
Bačke. Ispitujući prinos semena u godini zasnivanja lucerišta, na sedam
najrasprostranjenijih sorti lucerke u Srbiji, Karagić (2004) utvdio je prose-
čan prinos od 189 kg ha-1. Najniži prinos imala je francuska sorta Europe
(149 kg ha-1), a najviši sorta Novosađanka H-11 ( 264 kg ha-1).
Period cvetanja lucerke u prvom otkosu izuzetno je dugačak, tako
da je mali broj godina u kojima su vremenski uslovi povoljni za aktiv-
nost insekata oprašivača za sve vreme faze cvetanja. Cvetanje prvog ot-
kosa počinje u prvoj polovini juna i traje do polovine jula.
Međutim, Stjepanović (1998) ističe da je proizvodnja semena lu-
cerke u godini zasnivanja useva opravdana kako sa stanovišta visine
prinosa semena, tako i sa ekonomskog stanovišta, jer su prinosi krme
relativno slabi a prinos semena može biti dobar.
U uslovima manje sume padavina tokom perioda vegetacije se-
menskog otkosa, umerene vlažnosti zemljišta, toplog i suvog vremena
tokom perioda butonizacija – cvetanje, usevi lucerke u prvoj godini ži-
vota imaju osobine specijalizovanih semenskih useva širokoredne setve.
Biljke su manje bujne, ne dolazi do poleganja biljaka i prorastanja novih
izdanaka, usev nije pregust (Stjepanović, 1982), insekti oprašivači lucer-
ke imaju dobar pristup cvetovima tako da se mahune formiraju u cva-
stima iz donjih, srednjih i vršnih spratova, za razliku od suviše bujnog ili
624
Semenarstvo lucerke
poleglog useva kod koga se mahune formiraju samo u vršnim cvastima

koje su po pravilu slabije razvijene (Katić et al., 1995).
Proizvodnja semena u godini zasnivanja useva ima poseban značaj
kod novostvorenih sorti kako bi se što pre došlo do zadovoljavajuće koli-
čine komercijalnog semena (Falcinelli, 2000; Bolanos-Aguilar et al., 2001;
Huyghe et al., 2001). Pored toga, proizvodnja semena u godini zasnivanja
lucerišta vrlo povoljno deluje na razvoj korena i dužinu života useva.
Proizvodnja semena iz drugog otkosa. Veći broj autora (Erić, 1988;
Đukić i Erić, 1995; Lukić, 2000; Radenović, 2000; Miladinović, 2001;
Karagić et al., 2002; Mihailović et al., 2003; Karagić, 2004; Karagić et al.,
2007; Karagić et al., 2010) ističe da se za proizvodnju semena lucerke, u
pedoklimatskim uslovima Srbije, najboljim pokazao drugi otkos na ra-
nije zasnovanim (starim) lucerištima. Prvi otkos kosi se za proizvodnju
krme, a drugi se ostavlja za seme. Erić et al. (1995), ispitivanjem prinosa
semena lucerke po otkosima, najveći prinos dobili su u drugom otkosu
(387 kg/ha).
Visok prinos semena lucerke, u promenljivim klimatskim uslovima
Srbije, može se postići samo ukoliko se uspostavi optimalni odnos izme-
đu generativne i vegetativne faze razvoja lucerke. Biljke lucerke u drugom
otkosu vrlo su bujne, lako poležu i daju mali prinos semena. Da bi se u
drugoj godini života osigurala uspešna proizvodnja semena potrebno je
raznim agrotehničkim merama sprečiti bujan rast lucerke u drugom ot-
kosu (Stjepanović, 1982). Najefikasnija mera kojom se utiče na bujnost
lucerke, u datim ekološkim uslovima proizvodnog rejona, je kosidba use-
va. Katić i saradnici (2009) utvdili su najmanji sadržaj sirovih proteina
i najveći sadržaj sirove celuloze u suvoj materiji lucerke pri otkosu koji
se razvija u najsuvljem i najtoplijem delu godine. To je posledica bržeg
razvića lucerke i košenja u starijim fazama razvoja. Značajno veći sadržaj
vlaknastih materija u suvoj materiji lucerke koja se razvija u toplim uslo-
vima u vezi je sa bržom biosintezom celuloze i lignina pri višim tempera-
turama, većom dužinom dana i osvetljenjem (Schwab et al., 2005).
U zavisnosti od vremena kosidbe prvog otkosa, razlikujemo rani, sred-
nje kasni i kasni sistem kosidbe semenskog useva (Karagić, 2004) (sl. 21).
Rani sistem kosidbe (kosidba prvog otkosa u fazi butonizacije,
početkom maja) karakterističan je za proizvodnju krme, dok se proi-
zvodnja semena vrši za sopstvene potrebe kao sporedna delatnost. U
agroekološkim uslovima Vojvodine, u najvećem broju godina, ranim
sistemom kosidbe nije moguće postići visoke prinose semena lucerke.
625
Semenarstvo
Slika 21. Rani, srednje kasni i kasni sistem kosidbe semenske lucerke
Figure 21. Early, middle, and late cutting schedule (Karagić, 2004)
Tako je u 2009. godini, ranim sistemom kosidbe, na usevu u drugoj go-

dini života u rejonu Bačke Topole ostvaren prinos semena od 200 kg
ha-1, dok je kasnim sistemom kosidbe dobijeno 420 kg ha-1. Zadovolja-
vajući rezultati mogu se očekivati samo u ekstremno sušnim godinama,
na starijim, proređenim usevima slabije bujnosti i na siromašnijim ze-
mljištima severa Bačke i južnog Banata (Karagić et al., 2007).
Srednje kasni sistem kosidbe (kosidba prvog otkosa u fazi početka
cvetanja, oko 15. maja) treba koristiti u godinama sa manjom sumom
padavina tokom perioda vegetacije prvog otkosa, na zemljištima slabijih
proizvodnih svojstava i kod starijih (4-5 godina), delimično proređe-
nih useva. Odnosno, u svim slučajevima u kojima je bujnost semenskog
useva ograničena dejstvom pedoklimatskih i bioloških činilaca, mogu
se očekivati zadovoljavajući rezultati sa srednje kasnog sistema kosidbe
(Karagić et al., 2007).
Najveći prinosi semena postižu se kasnim sistemom kosidbe, ko-
sidbom prvog otkosa u fazi punog cvetanja, tokom treće dekade maja.
Proizvodnju semena lucerke u kasnom sistemu kosidbe karakteriše
visok prinos i dobar kvalitet semena, vrlo dobar odnos između poje-
dinih komponenti prinosa i povoljna ostala agronomski bitna svojstva
biljaka.
626
Semenarstvo lucerke
Slika 22. Pravilnim sistemom kosidbe smanjuje se poleganje useva

Figure 22. Alfalfa lodging can be reduced by proper cutting schedule (Karagić, 2009)
Kasnim sistemom kosidbe postiže se manja gustina useva, odnosno

manji ukupan broj izdanaka po jedinici površine (457 izdanaka/m2). Pri
tome, ostvaruje se visok broj produktivnih izdanaka (293 izdanaka/m2),
a učešće produktivnih u ukupnom broju izdanaka najveće je na ovom
sistemu kosidbe (64,3%) (Karagić, 2004).
Brzina regeneracije nakon kosidbe značajno je veća u odnosu na
ostale sisteme kosidbe, ali se formiraju niže biljke sa manjim brojem
internodija. Sadržaj suve materije u lišću i stablu (26,0% i 30,8%) si-
gnifikantno je veći u odnosu na rani i srednje kasni sistem kosidbe.
Zahvaljujući navedenim svojstvima osetljivost biljaka prema poleganju
značajno je manja, a uslovi za cvetanje lucerke i aktivnost oprašivača su
povoljniji (sl. 22).
Smanjenje broja internodija i smanjenje visine biljaka ne izaziva
smanjenje broja cvasti po izdanku, usled intenzivnijeg grananja bilja-
ka. Formirane cvasti su srednje krupnoće sa 19,6 cvetova po cvasti.
Kasni sistem kosidbe odlikovao se najvećim brojem mahuna po cvasti
(11,46 mahuna) i najvećim udelom formiranih mahuna u odnosu na
broj cvetova (57,6%). Na osnovu toga može se zaključiti da kasni sistem
kosidbe obezbeđuje vrlo povoljne uslove za opršivanje i oplodnju, ali i
da je aktivnost pojedinih vrsta štetočina (Contarinia medicaginis Kief.,
627
Semenarstvo
Adelphocoris sp. i Ligus sp.) slabija pri ovom sistemu kosidbe. Takođe su
povoljniji uslovi za formiranje i nalivanje semena, ukupan broj semena
u mahuni iznosio je 6,43 sa malim udelom šturih semena (1,67 semena).
Zbog toga, u uslovima robne proizvodnje semena lucerke, prednost
treba dati kasnom sistemu kosidbe. Kasni sistem kosidbe posebno je
opravdan kod mladih lucerišta (2-3 godina života), koja na zemljišti-
ma visoke plodnosti formiraju bujan, na poleganje osetljiv usev. Prema
Karagić et al. (2007), kasnim sistemom kosidbe, ostvaren je prosečan
prinos od 468 kg/ha, a pri povoljnim ekološkim uslovima moguće je
ostvariti prinos semena veći od 1000 kg/ha. Međutim, u vrlo sušnim
godinama, kod starijih useva, kasni sistem kosidbe ne mora dati veći
prinos semena (tab. 3).
Tabela 3. P rinos semena lucerke u zavisnosti od sistema kosidbe, 2001–2004. godina

(kg ha-1)
Table 3. Seed yield depending on cutting schedule in 2001–2004 (kg ha-1)
(Karagić et al., 2007)
Sistem kosidbe/ Godina / Year Prosečno/

Cutting schedule Average
2001 2002 2003 2004
Rani/Early 163 573 372 234 335
Srednje kasni/Middle 167 589 203 297 314
Kasni/Late 225 1041 192 415 468
Treći otkos/Third cut 108 656 57 199 255
Prosečno/Average 166 715 206 286 343
Proizvodnja semena iz trećeg otkosa. U određenim uslovima za

proizvodnju semena celishodnije je ostaviti treći otkos. U slučaju ranije
kosidbe prvog otkosa, krajem aprila–početkom maja, moguće je i dru-
gi otkos iskoristiti za krmu, a seme proizvesti iz trećeg otkosa. Takođe,
treći otkos može da se koristi i ukoliko je proizvodnja semena iz drugog
otkosa onemogućena dejstvom različitih nepovoljnih činilaca. Kosidba
drugog otkosa, sušenje, baliranje i odnošenje sena treba da se obavi do
10. juna, kako bi ostalo dovoljno vremena za sazrevanje semena iz tre-
ćeg otkosa (Karagić et al., 2007).
Ovaj sistem kosidbe obezbeđuje najmanji ukupan broj izdana-
ka (430 izdanaka/m2), odnosno najmanju gustinu semenskog useva.
628
Semenarstvo lucerke
Biljke iz trećeg otkosa odlikovale su se najmanjim brojem internodija

(12,3) i najmanjom dužinom internodija (6,1 cm), što rezultira najma-
njom visinom biljaka (76 cm). Pored toga, sadržaj suve materije u lišću
i stablu visoko signifikantno je veći u odnosu na ostale sisteme kosidbe
(26,66% i 31,50%). Zbog toga je otpornost biljaka lucerke na poleganje
najveća u trećem otkosu, što bi trebalo da obezbedi realizaciju zadovo-
ljavajućeg prinosa (Karagić, 2004). Proizvodnjom semena lucerke iz tre-
ćeg otkosa u Titelu, u periodu 2007–2009. godine, ostvaren je prosečan
prinos od 500 kg ha-1.
Međutim, nedostatak lako pristupačne vode u zemljištu u periodu
regeneracije, intenzivnog porasta i butonizacije u trećem otkosu, ne-
povoljno utiče na generativnu fazu biljaka (Žarinov and Kljuj, 1990;
Stjepanović, 1998). U sušnim uslovima broj produktivnih izdanaka
bio je manji za dva puta u poređenju sa optimalnim vodnim režimom,
što je uticalo na značajno smanjenje prinosa semena (Goloborodko
and Bodnarčuk, 1998). Bapka i Ćupina (1999), proizvodnjom semena
lucerke iz trećeg otkosa, u izrazito sušnim uslovima južnog Banata,
postigli su prinos od 119 kg/ha dok je u drugom otkosu bilo 350 kg/
ha semena.
Treći otkos treba koristiti za proizvodnju semena u godinama sa
visokom sumom padavina tokom perioda vegetacije prvog otkosa, na
zemljištu visoke plodnosti, dobrih proizvodnih svojstava i kod mlađih,
gustih useva u drugoj i trećoj godini života. Odnosno, u svim onim
slučajevima u kojima se očekuje suviše bujan vegetativni rast, poleganje
biljaka i prorastanje novih izdanaka u drugom otkosu.
Uticaj genotipa na prinos semena posebno je izražen u trećem ot-
kosu. Visok prinos semena u trećem otkosu može se očekivati samo kod
ranostasnih genotipova, manje osetljivih na sušne uslove, kao što su NS
Banat ZMS II (712 kg/ha) i NS Mediana ZMS V (676 kg/ha) (Karagić,
2004).
S obzirom da nije moguće pouzdano prognozirati vremenske uslove
tokom celog perioda vegetacije lucerke, nemoguće je predvideti pri kom
otkosu će uslovi za proizvodnju semena biti najpovoljniji. Zbog toga, u
cilju postizanja stabilnih prinosa semena lucerke na jednom imanju, za
proizvodnju semena treba koristiti više sistema kosidbe semenskog use-
va. Svake godine vrši se korekcija odnosa površina iz pojedinih sistema
kosidbe na osnovu detaljne analize činilaca koji utiču na prinos semena
lucerke.
629
Semenarstvo
Nega ranije zasnovanih lucerišta
Nega lucerišta je veoma značajna, jer se pravilnom negom poveća-

va prinos semena i produžava život lucerišta. Od mera nege najčešće
se preporučuju: đubrenje, drljanje, suzbijanje štetnih insekata, glodara,
korova, viline kosice i navodnjavanje.
Đubrenje
U najvećem području proizvodnje semena lucerke u SAD i Kanadi

primenom mineralnih đubriva na zasnovanom usevu nije dobijen veći
prinos semena (Rincker et al., 1988; Gossen et al., 2004). U našoj zemlji
nije izučavan uticaj mineralnih đubriva na prinos semena lucerke. U
praksi se primenjuje rano u proleće manja količina kompleksnih (NPK)
đubriva, uz obavezno drljanje. Međutim, dubina unošenja đubriva dr-
ljanjem veoma je mala, 3-4 cm. Na toj dubini nalazi se krunica lucerke,
dok se korenov sistem nalazi dublje u zemljištu. Površinski sloj zemljišta
brzo se isušuje, tako da đubrivo ostaje nepristupačno biljkama lucerke.
Lucerka ima najveće potrebe za fosforom, koji je vrlo slabo pokretan i
u vlažnom zemljištu, stoga smatramo da su ulaganja u prihranjivanje
lucerke veća od mogućeg efekta. Ovo je razlog više da se đubrenju pri
zasnivanju lucerišta posveti odgovarajuća pažnja.
Folijarna prihrana makro i mikro elementima semenskih useva ta-
kođe nije dala povećanje prinosa semena lucerke, jedino je bila oprav-
dana primena bora u nekim područjima (Rincker et al., 1988). U našim
zemljištima retko se pojavljuje nedostatak mikroelemenata (Erić et al.,
1995). Međutim, Dordas (2006), folijarnom primenom 400 mg B l-1, na
usevima na kojima nije bilo vidljivih simptoma nedostatka bora, u fazi
cvetanja (50% procvetalih biljaka), utvrdio je povećanje broja formira-
nih mahuna po cvasti za 52% i povećanje prinosa semena za 37%. Tako-
đe, klijavost semena bila je veća za 19–27% u poređenju sa netretiranom
kontrolom. Isti autor je na osnovu ostvarenih rezultata zaključio da je
krinitični nivo bora u proizvodnji krme niži u poređenju sa proizvod-
njom semena, te da se folijarnom primenom bora može dobiti značajno
povećanje prinosa i kvaliteta semena lucerke.
630
Semenarstvo lucerke
Regulatori rasta
Regulatori rasta i supstance za izazivanje pojave cvetova ne kori-

ste se u komercijalnoj proizvodnji semena lucerke. Ponovljeni testovi
sa nekoliko regulatora rasta nisu dali veći prinos semena u Kaliforniji
(Rincker et al., 1988; Zhang et al., 2009). Primenom Alara, Etrela i Cul-
tara u različitim fazama razvića biljka lucerke nisu dobijeni veći prinosi
semena (Katić nepublikovano, 1993).
Preporuka da se semenska lucerka tretira rastvorom šećera u cilju
privlačenja insekata nije dala očekivane rezultate.
Drljanje
Preporučuje se u rano proleće i posle kosidbe prvog (krmnog) otko-

sa. Drljanjem se uklanjanja ostatak nadzemne mase i rastrese površinski
sloj zemljišta, unište tek iznikli korovi, larve i gnezda štetnih insekata.
Za razliku od prihranjivanja, drljanje predstavlja vrlo jeftinu i efikasnu
agrotehničku meru u proizvodnji semena lucerke.
Suzbijanje štetnih insekata i glodara
Najveće štete u prvom otkosu nanosi lucerkina buba (Phytodecta

fornicata Briig.) koja grize mlado lišće tako da u slučaju jakog napa-
da stabljike ogole (sl. 23). Pri kasnom sistemu kosidbe, tretiranje useva
može se izvesti u fazi butonizacije prvog otkosa u cilju suzbijanja imaga.
U slučaju slabijeg napada ili ranije kosidbe tretiranje se vrši nakon pr-
vog otkosa kada se suzbijaju larve lucerkine bube. Za tretiranje koristiti
preparate na bazi malationa, dimetoata, deltametrina i drugih piretroi-
da (Sekulić, 2000). U fazi butonizacije – početka cvetanja (5% biljaka sa
prvim cvetovima) semenski otkos treba zaštititi od cecidomide lucerki-
nog cvetnog pupoljka (Contarinia medicaginis Kief.) (sl. 24). Tretiranje
se vrši isključivo u večernjim satima, sa zalaskom sunca, kada je najveća
aktivnost imaga cecidomide. Nakon ovog tretiranja uočava se smanje-
nje brojnosti oprašivača kao posledica dejstva insekticida. Broj opraši-
vača vraća se na raniji nivo za 5–7 dana. Međutim, ukoliko se tretiranje
izvrši ranije tokom dana, efekat tretmana na cecidomidu biće slabiji,
631
Semenarstvo
a smrtnost insekata oprašivača lucerke biće značajno veća. Za tretiranje

se primenjuju preparati na bazi fosfamidona, dimetoata ili piretroidi.
Ovim tretiranjem, pored Contarine, suzbija se veći broj štetočina, među
kojima su posebno značajne stenice.
Stenice oštećuju semensku lucerku svake godine, ali u sušnim godi-
nama štete su posebno velike. Na našim lucerištima najveće štete prave
lucerkina stenica (Adelphocoris lineolatus Goeze) (sl. 25) i livadska stenica
(Lygus pratensis L.). Lucerkina stenica prezimljava u stabljikama lucerke u
stadijumu jajeta, ima više generacija godišnje (3-4). Najveća brojnost ste-
nica poklapa se sa fazom punog cvetanja lucerke (Mirab-balou and Kha-
njani, 2008). Stenica pravi ubode u cvetne drške i drške tek formiranih
mahuna, štete prave i larve i imaga. Usled aktivnosti stenice dolazi do zna-
čajnog opadanja cvetova i mladih mahuna, tako da vretena cvasti ostaju
ogoljena. Takođe, kvalitet proizvedenog semena značajno je manji, jer
se povećava udeo šturog, nedovoljno nalivenog semena. U toploj i suvoj
2000. godini, usled napada lucerkine stenice smanjen je prinos semena za
20–90% na oko 600 ha u severnoj Bačkoj i Banatu (Sekulić et al., 2005).
U slučaju jačeg napada stenice, potrebno je izvršiti još jedno tretira-
nje, nakon precvetavanja semenskog useva. Pored hemijskih mera bor-
be, drljanjem lucerišta rano s proleća i posle prvog otkosa pozitivno se
utiče na smanjenje brojnosti stenice. U cilju suzbijanja lucerkine stenice,
Slika 23. Lucerkina buba Slika 24. Oštećenja cvetnih pupoljaka od

Figure 23. Phytodecta fornicata Briig. mušice lucerkinog cvetnog pupoljka
(Karagić, 2009) Figure 24. Flower bud damage by
Contarinia medicaginis Kief. (Karagić, 2004)
632
Semenarstvo lucerke
proizvođači semena u Americi spa-

ljuju biljne ostatke u proleće pre
regeneracije lucerke. U ispitivanji-
ma Acharya et al. (2008) utvrđen
je signifikantan uticaj spaljivanja
žetvenih ostataka lucerke na sma-
njenje brojnosti stenica, lisnih vaši-
ju i skakavaca, a nije bilo uticaja na
brojnost lucerkine lisne pipe.
Primenom navedenih insekti-
cida, suzbija se i čitav niz drugih
štetočina, tako da u najvećem bro-
ju godina nema značajnijih ošte-
ćenja mahuna i semena od osice
lucerkine mahune (Bruchophagus Slika 25. Lucerkina stenica
roddi Guss.) i pipe lucerkinog se- Figure 25. The alfalfa plant bug
Adelphocoris lineolatus Goeze (Katić, 2004)
mena (Tychius flavus Back.).
Efekat primene fungicida u proizvodnji semena lucerke nedovoljno
je ispitan. Proizvođači u Aleksandrovu (Banat) program zaštite semen-
ske lucerke zasnivaju na staroj preporuci Kosovca, cit. Radenović (2000):
tretiranje semenskog otkosa prvi put u fazi butonizacije a drugi put u
fazi cvetanja benomilom i mankozebom (preparati: Benlate i Dithane)
u cilju suzbijanja bolesti lišća, zajedno sa deltametrin (preparat: Decis)
za suzbijanje štetočina. U fazi zametanja mahuna vrši se treće tretiranje
istim fungicidima radi suzbijanja bolesti mahuna, drške mahuna i sta-
bla, kako bi se sprečilo ili smanjilo opadanje mahuna.
Najčešće bolesti lucerke u agroekološkim uslovima Vojvodine iza-
zivaju Pseudopeziza medicaginis (Lib.) Sacc., Phoma medicaginis Malbr.,
Stemphylium botryosum Wallroth i Uromyces striatus Schroter. U godina-
ma sa toplim i vlažnim letom tretmani protiv bolesti lucerke više su nego
opravdani i isplativi. Postoji veliki broj fungicida koji se mogu primeniti u
lucerki. Ukoliko su uslovi za razvoj bolesti osrednji (pretežno suvo leto),
dovoljni su preventivni fungicidi na bazi Zn, na koje lucerka odlično rea-
guje (mankozeb, propineb). U slučaju češćih i obilnijih padavina potrebno
je koristiti triazole i strobilurine. Međutim, ključno pitanje nije toliko veza-
no za izbor fungicida, već za pravovremenu primenu – najkasnije 24 časa
od pojave uslova za infekciju (padavine od 10 mm i više). Tada se postiže
najbolji efekat u zaštiti lucerke od bolesti (Ilinčić S., 2010, pers. comm).
633
Semenarstvo
Slika 26. Oštećenja lucerke od glodara

Figure 26. Damages in alfalfa field caused by rodents (Karagić, 2009)
Od glodara najznačajnije štetočine lucerke su poljska voluharica

(Microtus arvalis Pall.) (sl. 26) i hrčak (Cricetus cricetus L.). Glodari se
hrane nadzemnim i podzemnim organima lucerke, što dovodi do pro-
padanja napadnutih biljaka. Takođe, prouzrokuju indirektne štete u
vidu zatrpavanja susednih biljaka zemljom koju izbacuju iz rupa, a na
delu parcele gde su uništene biljke lucerke razvijaju se korovi. Ukoliko
se ne suzbijaju redovno, glodari u vrlo kratkom roku mogu dovesti do
potpunog propadanja useva. Suzbijaju se cinkfosfid mamcima ili prepa-
ratima na bazi fosforvodonika (Schnabel, 2005). Voluharica se suzbija
zimi i posle prvog ili drugog otkosa, zavisno od pojave. Hrčak se suzbija
tokom cele vegetacione sezone.
Suzbijanje korova
Suzbijanje korova u semenskom usevu lucerke je značajno jer ko-

rovi dovode do proređivanja useva, smanjenja prinosa semena, ote-
žavaju i usporavaju žetvu (pomoćnica – Solanum nigrum L.), poveća-
vaju gubitke semena i troškove dorade. Sa starenjem lucerišta dolazi
do izmena korovske flore. Najzastupljeniji korovi na staroj lucerki su:
devojačka trava (Capsella bursa-pastoris L.), bokvica (Plantago spp.),
634
Semenarstvo lucerke
maslačak (Taraxacum officinale Web.), mišjakinja (Stellaria media (L.)

Vill.) i višegodišnji širokolisni i uskolisni korovi. Zasnovana lucerišta
treba tretirati herbicidima u fazi mirovanja lucerke odnosno rano u pro-
leće. Primena herbicida u fazi mirovanja lucerke posebno se preporuču-
je na usevima za kombinovano iskorišćavanje (krma – seme), jer ostaje
dovoljno vremena za razgradnju herbicida (karenca), a korovske biljke
se uništavaju u fazi klijanja i nicanja. Najčešće se preporučuje metribu-
zin (preparat: Sencor) u količini od 0,8 do 1,0 kg/ha sa povećanim utroš-
kom vode po jedinici površine. Koristi se za uništavanje jednogodišnjih
korova u toku mirovanja lucerke.
Posle prvog otkosa obično se semenski otkos štiti primenom herbi-
cida imazetapir (preparat: Pivot) u količini 1 l/ha ili u kombinaciji Pivot
0,5 l/ha + bentazon (preparat: Basagran) 2,0 l/ha, 15 dana po kosidbi
odnosno kada je lucerka od 10 do 15 cm visine. Ova dva preparata us-
pešno suzbijaju ili sprečavaju rast velikog broja širokolisnih i uskolisnih
korova. Sličan efekat postiže se primenom od 1,0 do 1,2 l/ha imazamox
(preparat: Pulsar-40). Ukoliko su problem samo uskolisni korovi, pri-
menjuje se herbicid kletodim (tab. 2).
Suzbijanje viline kosice (Cuscuta spp.)
Vilina kosica je najrasprostranjeniji parazitni korov na teritoriji Re-

publike Srbije. Iz roda Cuscuta, od najvećeg značaja za proizvodnju lu-
cerke su vrste Cuscuta epythimum, Cuscuta trifolii, Cuscuta campestris i
Cuscuta pentagona (Mijatović i Stojanović, 1968; Stojanović et al., 1973;
Arsenović i Đukić, 1991). Parazitirajući na lucerki, vilina kosica prou-
zrokuje smanjenje prinosa i kvaliteta sena, proređivanja useva, a kao ka-
rantinski korov od posebnog je značaja u semenskoj proizvodnji (sl. 27).
Glavni način širenja je kontaminiranim semenom lucerke, vodom za
navodnjavanje, mehanizacijom i dr. Dok ne ostvari kontakt sa biljkom
domaćinom, vilina kosica se veoma teško primećuje. Javlja se u obliku
„žarišta“ kružnog oblika, koja se vremenom brzo širi. Pored semena,
širi se i vegetativnim putem, fragmentima končastog stabla. Seme viline
kosice klija od maja do septembra. U prvom otkosu vilina kosica se ne
pojavljuje, jer kao termofilna biljka za klijanje zahteva više temperature.
Na primer, C. campestris klija na temperaturama od 18 do 36oC, sa op-
timumom 30–33oC.
635
Semenarstvo
Slika 27. Vilina kosica u semenskoj lucerki

Figure 27. Dodder in seed alfalfa (Karagić, 2004)
Suzbijanje viline kosice u lucerki zahteva integralni pristup i si-

stematsko sprovođenje kompleksa preventivnih i direktnih mera. U
preventivne mere borbe ubrajaju se: plodored, upotreba stajnjaka bez
semena viline kosice na predusevima, promet i setva deklarisanog se-
mena, suzbijanje korova na ruderalnim zemljištima, kontrola semen-
skih useva, upotreba čiste poljoprivredne mehanizacije, dorada semena
dekuskutorima i dr. Ukoliko prethodne mere nisu bile dovoljne za spre-
čavanje pojave viline kosice u semenskoj lucerki, sprovode se direktne
mere borbe (Čuturilo i Nikolić, 1986; Arsenović i Đukić, 1991; Erić et
al., 1993a). Posle prvog otkosa, kada je lucerka visine oko 15 cm, treba
početi sa pregledom lucerišta i to raditi periodično svakih 10–15 dana
sve do žetve. Pažnju usmeriti na mesta gde se vilina kosica pojavila pret-
hodne godine i na obodne delove polja. Hemijske ili mehaničke mere
zaštite se sprovode kada se ustanove prva žarišta, čime se ostvaruju bolji
rezultati u suzbijanju i ušteda herbicida. Suzbijanje je neophodno oba-
viti pre nego što vilina kosica formira seme. Ukoliko je lucerka viša od
20 cm, pojedinačna žarišta se pokose, a pokošeno mesto tretira prepa-
ratom na bazi dikvata (Reglone forte u količini 5 l/ha). Ako je lucerka
niža od 20 cm, žarišta se ne kose nego se odmah primenjuje prethodno
pomenuti herbicid.
636
Semenarstvo lucerke
Ukoliko se vilina kosica primeti blagovremeno, pre uspostavljanja

parazitskog odnosa sa biljkom domaćinom, suzbijanje je moguće prime-
nom preparata na bazi imazetapira (Pivot M i dr.) u količini 2 l/ha ili na
bazi propizamida (Kerb 50 WP) u količini 3-4 kg/ha (Glušac i Malidža,
1996, Dražić, 2000, Janjić i Elezović, 2008). Pored prethodno navedenih
herbicida, u pojedinim državama se primenjuju preparati na bazi glifo-
sata (0,6–0,8 l/ha preparata sa 360 g/l glifosata obračunato na kiselinu)
od 7 do 10 dana posle prvog otkosa (Rusija, Ukrajina). Naša iskustva
sa suzbijanjem viline kosice u saglasnosti su sa prethodnim (Malidža
i Karagić, neobjavljeni rezultati), mada su potrebna dalja ispitivanja u
cilju preciznijeg određivanja najboljeg vremena primene glifosata za os-
tvarenje visoke efikasnosti u kontroli viline kosice, selektivnosti prema
lucerki. Herbicide za suzbijanje viline kosice neophodno je primeniti na
većoj površini od utvrđenog žarišta, a zatim se tretirana površina označi
radi praćenja efikasnosti herbicida i potrebe naknadnog tretiranja.
Navodnjavanje semenske lucerke
U Vojvodini su vrlo retke godine kada navodnjavanje lucerke po-

zitivno utiče na prinos semena. Takva je bila ekstremno sušna 2000.
godina (Karagić et al., 2007). Nedovoljna snabdevenost biljaka lakopri-
stupačnom vodom u periodu regeneracije semenskog otkosa negativ-
no utiče na formiranje generativnih organa i može uzrokovati značajno
smanjenje prinosa semena. Ova pojava više je izražena pri proizvod-
nji semena iz trećeg otkosa. Tehnički minimum vlažnosti zemljišta za
semensku lucerku je 60–65% od PVK (Bošnjak, 1991; Dragović et al.,
2000). U takvim slučajevima potrebno je izvršiti jedno zalivanje za-
livnom normom 30–40 mm 5–7 dana nakon kosidbe prethodnog ot-
kosa. Zalivanje u kasnijim fazama sprovoditi samo ukoliko ne postoji
opasnost od poleganja useva. U svakom slučaju sa navodnjavanje se-
menskog otkosa prekinuti pre faze butonizacije, kako ne bi došlo do
prorastanja novih izdanaka i poleganja biljaka. Navodnjavanje lucerke
najbolje je vršiti kišenjem, primenom bočnih krila.
Ispitivanja Iannucci et al. (2002), Shock et al. (2007), kao i rezultati
većeg broja citiranih autora, ukazuju na pozitivan efekt primene navod-
njavanja, ali samo ukoliko je količina dodate vode bila umanjena za oko
50% u odnosu na realnu evapotranspiraciju semenske lucerke.
637
Semenarstvo
Pregled semenskog useva lucerke
Pregledi semenskih useva lucerke vrše se na osnovu prijave koju

proizvođač podnosi ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede
za svaku parcelu na kojoj je zasnovan semenski usev, u skladu sa Za-
konom o semenu (Službeni glasnik RS, 45/05) i Pravilnikom o kontroli
proizvodnje semena (Službeni glasnik RS, 60/06).
Na novozasnovanim usevima u istoj godini kada su zasnovana, pr-
vim pregledom se utvrđuje lokacija parcele, poreklo semena, sortna či-
stoća, veličina zasejane parcele, prostorna izolacija, izgled i opšte stanje
useva, zakorovljenost i agrotehničke mere koje treba primenjivati. Ako
se prvi otkos ostavlja za seme onda su obavezni drugi i treći pregled
koji se obavljaju kao prvi i drugi pregled na starijim usevima. Semenski
usev lucerke mora biti udaljen od useva drugih sorti najmanje 200 m
pri proizvodnji sertifikovanog semena prve generacije, odnosno najma-
nje 400 m pri proizvodnji osnovnog semena. U usevima za proizvodnju
osnovnog semena lucerke dozvoljeno je najviše tri žetve za proizvodnju
semena, a u usevima za proizvodnju sertifikovanog semena dozvoljeno
je najviše pet žetvi za proizvodnju semena.
Kod ranije zasnovanih (starijih useva) obavezna su dva pregleda.
Prvi pregled vrši se u vreme cvetanja i njime se utvrđuje čistoća vrste i
sorte, zakorovljenost, prostorna izolacija, zdravstveno stanje i ujedna-
čenost useva, procenat primesa drugih vrsta i sorti i opšti izgled useva.
Drugim pregledom pred žetvu useva dopunjuju se podaci o stanju
useva, daju se proizvođaču preporuke o merama za obezbeđenje prino-
sa, procenjuje se intenzitet poleganja, zakorovljenost useva, vreme žetve
i vrši se procena očekivanog prinosa naturalnog semena.
Usev lucerke neće se priznati kao semenski ako se utvrdi da je pro-
storna izolacija manja od propisane, ako je usev zasnovan na parceli na
kojoj je u poslednje 3 godine gajena lucerka, detelina, žuti zvezdan ili
neka druga višegodišnja leguminoza, ako je usev ocenjen kao neujedna-
čen, ako u usevu ima viline kosice (Cuscuta spp.), ako je zakorovljenost
veća od ocene 1 (slaba zakorovljenost) i ako sortna čistoća ne zadovolja-
va propisane kriterijume.
Za utvrđivanje sortne čistoće lucerke koristi se vodič UPOVa za is-
pitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti. Međutim, karakteristike
koje se koriste za ocenu sortne čistoće (dužina i širina srednje liske, visina
638
Semenarstvo lucerke
biljke, vreme početka cvetanja, učestalost biljaka sa izrazito tamnim plavo-

ljubičastim cvetovima, učestalost biljaka sa šarenim cvetovima) podložne
su velikom variranju u zavisnosti od tipa zemljišta na kome je zasnovan
semenski usev, vremenskih uslova, te vremena kosidbe prvog otkosa. Ovi
kriterijumi mogu da se koriste u DUS testovima, kada se na jednom lokali-
tetu poredi sorta sa sortama standardima za određenu karakteristiku, ali su
praktično neupotrebljivi kada se radi o utvrđivanju sortne čistoće komer-
cijalnog semenskog useva lucerke. Sve domaće sorte lucerke predstavlja-
ju sintetičke sorte, sastavljene od više genotipova, i precizna ocena sortne
čistoće semenskog useva ne može se obaviti bez prisustva kreatora sorte.
Nakon obavljenih pregleda popunjava se Zapisnik o kontroli pro-
izvodnje semena i o kontroli nad oplodnjom (oprašivanjem) u tri pri-
merka, od kojih se jedan primerak ostavlja proizvođaču semena. Pregle-
dima i vođenju, odnosno zaključivanju zapisnika, mora da prisustvuje
odgovorno lice proizvođača koje rukovodi procesom proizvodnje se-
mena. Na osnovu izvršenih pregleda, zapisnika o kontroli proizvodnje
semena i uverenja o zdravstvenom stanju semenskog useva, ministar
nadležan za poslove poljoprivrede izdaje uverenje o priznavanju semen-
skog useva za svaku prijavljenu parcelu.
Žetva semenskih useva lucerke
U agroklimatskim uslovima Vojvodine, u godini setve, lucerka stiže

za žetvu u drugoj polovini jula, a u godinama korišćenja u drugoj polo-
vini avgusta (drugi otkos), ili do polovine septembra (treći otkos) (Ka-
ragić et al., 2007). Pre žetve se semenski usev pregleda na vilinu kosicu,
odredi vreme za desikaciju ili kosidbu ukoliko će žetva biti dvofazna i
izvrši priprema kombajna za žetvu.
Jednofazna žetva
Žetvi lucerke se pristupa kada je najveći deo mahuna (80–90%)

sazreo, odnosno kada mahune dobiju tamnosmeđu do mrku boju. U
sušnim godinama nadzemni deo biljke je sasušen, lišće opalo, a žetva je
direktna (bez desikacije ili košenja).
639
Semenarstvo
Slika 28. Semenska lucerka pred desikaciju

Figure 28. Alfalfa seed stand before desiccation (Karagić, 2004)
Žetva posle desikacije
Žetve semena lucerke, najčešće se vrši jednofazno, posle desikacije.

Hemijski desikant se koristi da pripremi semenski usev za direktnu že-
tvu kombajnom. Prednost ovog načina je u tome što se žetva odlaže dok
sve mahune ne sazru. Desikant se primenjuje kada je 70–80% mahuna
zrelo (sl. 28), a žetva se obavlja nakon 5–10 dana (sl. 29), odnosno kada
mahune i lišće imaju 15–20% vlage, iako stabla mogu biti još uvek ze-
lena (50% vlage). Ako prođe više od deset dana od primene desikanta
može doći do ponovnog prorastanja lucerke i desikacija se mora pono-
viti, što izaziva gubitke semena i dodatne troškove.
Desikacija lucerke najčešće se vrši totalnim kontaktnim herbicidom
dikvat (preparat: Reglone). Primenjuje se u količini 2–4 l/ha (50% aktivne
materije) sa 0,5% okvašivača u 160–300 litara vode. Desikaciju lucerke
najbolje je vršiti u periodu kada su maksimalne dnevne temperature veće
od 27°C i ukoliko nema izgleda da padne kiša veća od 2 do 6 mm (Rinc-
ker et al., 1988). Kompletno pokrivanje useva je značajno, jer će preparat
osušiti samo biljne delove sa kojima bude u dodiru. Najbolji efekat postiže
se primenom desikanta po sunčanom i toplom vremenu. Primena desi-
kanta, u hladnijim vremenskim uslovima (septembru), zahtevaće veću
dozu ili primenu desikanta u dva puta u razmaku 2-3 dana. Količinu de-
sikanta treba povećati i u slučaju vrlo bujnog ili jače zakorovljenog useva.
640
Semenarstvo lucerke
Slika 29. Jednofazna žetva semenske lucerke

Figure 29. Direct harvest after desiccation (Karagić, 2007)
Dvofazna žetva
Kada je usev zakorovljen ili sa visokim procentom zelenih ali pot-

puno formiranih i nalivenih mahuna, zbog dugog zametanja usled
vlažnih uslova, bolje je obaviti žetvu lucerke dvofazno. Fiziološki zrelo
seme će dozreti u otkosu. Semenska lucerka se pokosi kada je 65–75%
mahuna zrelo (žute do mrke boje), suši se 3–5 dana i obavi vršidba
kombajnom ili vršalicom. Vršidbu treba početi kada je sadržaj vlage
u pokošenoj semenskoj lucerki od 12–18%. Gubici semena prilikom
košenja obično iznose 5–10 kg/ha (Rincker et al., 1988). Ovaj metod
je rizičan, jer u slučaju kišovitog vremena posle košenja, dolazi do osi-
panja i klijanja semena u otkosu, što dovodi do značajnih gubitaka u
prinosu i kvalitetu semena.
Podešavanje kombajna za žetvu
Seme lucerke je sitno, glatko i kod žetve se lako gubi. Međutim,

standardni kombajni se mogu podesiti da dobro obave žetvu. Za žetvu
koristiti novije, potpuno ispravne kombajne koje treba pažljivo pregle-
dati i sprečiti moguće gubitke semena na transporterima (sl. 30).
641
Semenarstvo
Slika 30. Pre žetve lucerke neophodno je dobro podesiti kombajn

Figure 30. Before alfalfa harvest, combine has to be properly adjusted (Karagić, 2007)
Na kombajnu izvršiti sledeće adaptacije: ugraditi uređaj za usisava-

nje semena sa hedera i postaviti podizače mase na hederu ispred kose
(Rincker et al., 1988). Vitlo maksimalno povući ka spiralnom transporte-
ru hedera i uskladiti broj obrtaja sa brzinom kretanja kombajna (Malino-
vić i Mehandžić, 1995). Spiralni transporter maksimalno podići od poda,
kako bi se što manje krunila lucerka na podu hederskog stola. Smanjiti
broj obrtaja spiralnog transportera radi sprečavanja raspršivanja uvučene
mase i smanjenja gubitaka na hederu. U slučaju dvofazne žetve na heder-
ski sto se postavlja tzv. pick-up uređjaj (Rincker et al., 1988).
Mehanička oštećenja izazvana velikom brzinom bubnja ili nepra-
vilnim razmakom izmedju bubnja i podbubnja, utiču na smanjenje
klijavosti. Najmanji zazor na ulazu u vršidbenu komoru treba da bude
8–10 mm i 3,1 mm na izlazu, ako otvor nije dobro podešen povećava
se oštećenje semena. Prvu trećinu podbubnja blindirati, postavljanjem
blindirnih šina ili lima. Broj obrtaja bubnja prilagoditi uslovima žetve
700–900 °/min (Radenović, 2000). Prema Arnold cit. Stjepanović (1998)
kod obrtaja bubnja 655–735 °/min klijavost semena iznosila je 95%, kod
817 °/min 91%, a kod 980 °/min 80%. Visoku klijavost semena od 90
do 95% moguće je postići ako su mehanička oštećenja manja od 5%
642
Semenarstvo lucerke
i ako nema drugih oštećenja. Brzina obrtaja bubnja je najčešći uzročnik

oštećenja semena i male klijavosti, uz to opterećuje podbubanj preveli-
kim sitnjenjem slame. Međutim, mala brzina bubnja će povećati gubitke
usled slabog izvršavanja semena.
Bočne priklopce ventilatora treba maksimalno zatvoriti, a usmeri-
vače vazdušne struje oboriti i usmeriti više ka polovini gornjeg sita. Ako
se jačina vazdušne struje reguliše brojem obrtaja ventilatora, treba da je
na minimalnom broju od 500 do 550 (Malinović i Mehandžić, 1995).
Gornje sito podesiti na 6–8 mm, a donje 2,5–3,5 mm (Bošnjak i Stjepa-
nović, 1987). Sabirnu ravan češće čistiti da se obezbedi transport mase
od vršidbene komore ka sitima (Malinović i Mehandžić, 1995). Ugradi-
ti limove za češljasti produžetak podbubnja i na početnim kaskadama
slamotresa, da bi se usitnjena masa (slama) vazdušnom strujom tran-
sportovala na srednju kasakadu slamotresa radi intenzivnog istresanja
semena. Brzina kretanja kombajna u žetvi je 2–3 km/ha, a broj obrtaja
vitla 18–20 u minutu (Radenović, 2000). Brzina će varirati, tako da masa
koja ulazi u kombajn bude konstantna, oko 45–65 kg/minut (Rincker
et al., 1988). Kontrolisati zaptivenost bočnih i prednje zaptivne gume
lađe kombajna. Potrebno je izvršiti zatvaranje svih otvora kroz koje bi se
moglo gubiti seme.
Pogodna relativna vlažnost vazduha za vršidbu je 60–65%. U toku
dana pratiti rad kombajna i podešavati ga prema relativnoj vlažnosti
vazduha. Kombajn podešen pre podne će verovatno kasnije u suvljem
delu dana više oštetiti seme lucerke, što će dovesti do većih gubitaka u
doradi i smanjenja klijavosti.
Mehanička oštećenja mogu se smanjiti održavanjem pravilne brzi-
ne bubnja, postavljanjem pravilnog zazora bubnja i podbubnja, postav-
ljanje gumenih kašika na svim elevatorima, isključenjem vršalice kada
nema ulaza biljnog materijala u heder (pri okretanju i sl.) i održavati
pravilan ulaz mase u vršalicu.
Oštećenje semena i gubici zbog kiše su veliki kada je usev sazreo.
Kada su seme i mahune zreli (suvi) mala kiša od 5 mm izaziva ozbiljne
gubitke, dok posle kiše od 10 do 20 mm gubici su i do 75%. Kišno vre-
me tokom žetve semena lucerke utiče na značajno smanjenje kvaliteta
semena. Oštećeno seme gubi klijavost, boju i težinu, izazivajući velike
gubitke u doradi semena.
643
Semenarstvo
Žetveni ostaci
Posle žetve semenske lucerke ostaju na parceli žetveni ostaci ili sla-
ma. Žetvene ostatke posle sušenja treba odneti sa lucerišta. U pojedinim
državama dozvoljeno je spaljivanje žetvenih ostataka. Tako se u SAD,
prema Rincker et al. (1988), žetveni ostaci ne iznose, nego se spaljuju u
otkosima (ne sakupljati otkose). Pri spaljivanju žetvenih ostataka rege-
neracija lucerke će biti nešto kasnija ali istog intenziteta kao na parceli
gde nije bilo spaljivanja. Ukoliko želimo da izbegnemo spaljivanje že-
tvenih ostataka, kombajn koji vrši žetvu mora biti opremljen sečkom.
Usitnjeni žetveni ostaci treba da su ravnomerno razbacani po parceli,
u protivnom može doći do proređivanja useva na mestima gde je sloj
žetvenih ostataka suviše debeo. Žetveni ostaci ne smeju se koristiti za
ishranu stoke, posebno ako je za desikaciju korišćen Gramoxone.
Dorada semena lucerke
Prema Bošnjaku i Stjepanoviću (1987) seme lucerke nakon vršidbe

trebalo bi da ima čistoću oko 80% i manje od 14% vlage (sl. 31). Čistoća
naturalnog semena, u zavisnosti od vremenskih uslova godine, proseč-
no iznosi od 66,0% (Katić et al., 2000) do 73,5% (Erić et al., 1993). Me-
đutim, u godinama sa nepovoljnim uslovima tokom žetve, u poleglom
i zakorovljenom usevu, čistoća naturalnog semena može biti manja od
30% (Mihailović et al., 2004).
Prilikom prijema požnjevene mase u usipni koš doradnog centra,
aspiratorom (usisna vazdušna struja) vrši se izdvajanje grubih primesa
lišća, delova stabljika, izvršenih mahuna i prašine. Nakon toga, kofiča-
stim elevatorom i gumenim transportnim trakama, seme se smešta u
ćelije za sušenje. U zavisnosti od vlažnosti naturalnog semena sušenje se
vrši nezagrejanim ili zagrejanim vazduhom. Maksimalna temperatura
zagrejanog vazduha ne treba da bude veća od 38oC (Ujević, 1988), od-
nosno 30–35 oC (Bass et al., 1988). Prema Radenoviću (2000), ukoliko
se u roku od 6 časova nakon žetve vlažno seme ne stavi na sušenje, može
doći do smanjenja klijavosti semena ispod 70%. Seme lucerke može se
bezbedno skladištiti na duži rok sa vlagom od 4–10% (Bass et al., 1988).
644
Semenarstvo lucerke
Slika 31. Naturalno seme lucerke

Figure 31. Unprocessed alfalfa seed (Karagić, 2008)
Sušenje se vrši dok vlažnost semena ne bude manja od 10%. Naj-

ekonomičnije sušenje je nezagrejanim vazduhom kada je relativna
vlažnost vazduha ispod 70% (Lukić, 2000). Ukoliko se ne raspolaže
sušarama, proces sušenja može se obaviti širenjem požnjevene mase u
tankom sloju na suvom i prozračnom mestu, uz povremeno mešanje
(provetravanje).
Dosušeno seme potrebno je očistiti od primesa. Seme lucerke ra-
zlikuje se od mehaničkih primesa i semena korova po obliku, veličini,
masi, površini semenjače, boji i drugim svojstvima. Serijom mašina, čiji
se princip rada zasniva na korišćenju navedenih razlika, vrši se odvaja-
nje semena lucerke od primesa.
Standardna oprema za doradu semena lucerke obuhvata selektor za
čišćenje, gruvač za izvršavanje semena zaostalog u mahunama, gravita-
cioni separator, valjkasti separator (roll mašina), elektromagnetni deku-
skutor, automatsku vagu i mašinu za pakovanje.
Selektor je osnovna mašina za doradu semena lucerke, koji razdvaja
seme lucerke od semena korova i ostalih primesa po veličini i obliku.
Seme se dorađuje na seriji vibrirajućih limenih sita, koja imaju različite
otvore po obliku i dimenzijama. Otvori gornjih sita su veći a donjih ma-
nji od semena lucerke. U jednoj operaciji čišćenja moguća je kombina-
cija po nekoliko gornjih i donjih sita.
Gravitacioni razdeljivač izdvaja seme po težini i na osnovu razlike u
trenju. Na ovoj mašini vrši se izdvajanje šturih semena. Valjkasti separator
izdvaja primese sa oštrim ivicama, uglastom semenjačom (Rumex spp.) i
grudvice zemlje, zahvaljujući valjcima obloženim plišanim platnom.
645
Semenarstvo
Slika 32. Finalna dorada (izdvajanje semena viline kosice) na elektromagnetnoj mašini
Figure 32. Final seed cleaning with magnetic separator (Karagić, 2004)
Finalna dorada semena lucerke vrši se na elektromagnetnoj mašini u
cilju izdvajanja semena viline kosice (sl. 32). Čišćenje se zasniva na meša-
nju semena sa vrlo finim metalnim prahom. Propuštanjem ovakve sme-
še kroz elektromagnetno polje, dolazi do izdvajanja svih primesa koje na
sebi nose metalni prah (Ujević, 1988). Seme lucerke ima glatku semenja-
ču za koju metalni prah ne prijanja. Metalni prah se zadržava na hrapavoj
semenjači viline kosice, na površini čestica zemlje, na oštećenom semenu
lucerke i na svim drugim primesama čija je površina hrapava. Postupak
se ponavlja više puta, sve dok se potpuno ne ukloni seme viline kosice.
Gubici čistog semena lucerke pri upotrebi elktromagnetne mašine iznose
1–3%, a mogu dostići i 11% (Rincker et al., 1988). Nakon dorade ukupne
količine semena na elektromagnetnoj mašini, čistoća semena ne može biti
manja od 99,4% (sl. 33). Ovo može poslužiti kao pouzdan indikator da li
je seme prošlo tretman na dekuskutoru (Karagić et al., 2000).
Dorađeno seme pakuje se na automatskoj vagi u vreće od 1, 5, 10,
25 ili 50 kg (sl. 35). Nakon dorade, ovlašćena institucija vrši uzorkova-
nje i ispitivanje kvaliteta semena. Na osnovu izveštaja o kvalitetu seme-
na poljoprivrednog bilja dorađivač semena vrši deklarisanje dorađene
partije semena lucerke. Veličina pakovanja semena može biti različita u
zavisnosti od zahteva tržišta, ali svako pakovanje mora na sebi da ima
deklaraciju sa podacima o poreklu i kvalitetu semena.
646
Semenarstvo lucerke
Kvalitet semena lucerke
Kvalitet semena je kompleksna kategorija, određuje ga veći broj po-

kazatelja (čistoća, klijavost, vlaga i dr.), koji su pod uticajem različitih
činilaca spoljne sredine. Posebno su bitni vremenski uslovi u toku opra-
šivanja, formiranja, zrenja semena i žetve. Primena savremene agroteh-
nike u proizvodnom procesu, kvalitetna dorada i pravilno skladištenje
obezbeđuju postizanje visokog kvaliteta semena.
Najvažniji pokazatelji kvaliteta semena lucerke koji određuju nje-
govu poljoprivrednu vrednost su čistoća, klijavost, udeo tvrdih seme-
na, masa 1000 semena i sadržaj vlage u semenu.
Pod čistoćom semena podrazumeva se odnos količine čistog semena
vrste koja se ispituje i količine semena drugih vrsta poljoprivrednog bilja,
korova i inertnih materija. Da bi se seme lucerke moglo staviti u promet,
prema pravilniku o kvalitetu poljoprivrednog bilja, potrebna je najmanja
čistoća semena od 95%, sa najviše 2% semena drugih vrsta i 0,5% semena
korova. Kvalitetu semena lucerke oduvek se poklanjala velika pažnja. Pre-
ma Pravilniku o kontroli semena kulturnih biljaka Kraljevine Jugoslavije,
najmanja čistoća semena trebala je da bude 97%, klijavost 88% i upotreb-
na vrednost semena najmanje 85% (Martinović, 1943).
Slika 33. Dorađeno seme lucerke

Figure 33. Cleaned alfalfa seed (Karagić, 2004)
647
Semenarstvo
U ispitivanjima Karagića i saradnici (2002) za period 1990–2000.

godine utvrđena je prosečna čistoća semena lucerke od 99,7%. Varira-
nje čistoće dorađenog semena po godinama ispitivanja bilo je neznat-
no, iako su utvrđene velike razlike u čistoći naturalnog semena lucerke.
Standardni kvalitet dorade semena osnovni je razlog malog variranja
čistoće semena po godinama ispitivanja. Pri tome, najveći deo primesa
činile su inertne materije, prosečno oko 0,3%, bez semena drugih bilj-
nih vrsta, dok je seme korova bilo zastupljeno samo u tragovima.
Seme korovskih vrsta bitno utiče na gubitke semena u doradi, ne
samo kvantitativnim prisustvom, već i strukturnim sastavom. Neke
vrste korova (Chenopodium album – pepeljuga, Crepis setosa – čeki-
njuša, Cuscuta spp. – vilina kosica, Plantago lanceolata – uskolisna bo-
kvica, Prunela vulgaris – crnjevac, Rumex acetosela – kiseljak, Rumex
crispus – obični štavelj) imaju seme, po obliku i veličini slično semenu
lucerke, zbog čega se teško izdvajaju postojećim mašinama (Fryer, cit.
Erić et al., 1993).
Vilina kosica (Cuscuta spp.) predstavlja karantinsku vrstu i u se-
menu lucerke ne sme biti prisutno njeno seme. Prema Mihailoviću i
saradnicima (2004), najvažnija preventivna mera u suzbijanju viline ko-
sice je korišćenje potpuno čistog semena lucerke, što postavlja posebne
zahteve pred doradu semena. Nikolić (1927), koji je prvi u Srbiji de-
taljno opisao vilinu kosicu i mere borbe protiv nje, kaže da „ako je koji
poljoprivrednik svesan, da mu seme nije čisto ili nije pouzdan u njegovu
čistoću, neka ga nikad ne prodaje, dok ga ne prečisti. Greh je.”
Energija klijanja, odnosno klijavost semena lucerke predstavlja broj
tipičnih ponika u odnosu na ukupan broj semena stavljenih na klijanje
utvrđen nakon četiri, odnosno deset dana. Minimalna klijavost semena
lucerke koje se stavlja u promet, prema domaćim zakonskim propisima,
iznosi 70%. Prosečna energija klijanja novosadskih sorti lucerke iznosi
77%, a klijavost 82% (sl. 34), što je visoko signifikantno iznad zakonskog
minimuma (Karagić et al., 2002).
Razlike u energiji klijanja i klijavosti semena potiču od razlika u
vremenskim uslovima u toku cvetanja, formiranja i sazrevanja semena.
Suvo i toplo vreme tokom ovih fenoloških faza izuzetno povoljno utiče
na klijavost semena lucerke. Energija klijanja i klijavost semena, proi-
zvedenog u vrlo povoljnoj 2008. godini, prosečno je iznosila 82% i 89%
(tab. 4).
648
Semenarstvo lucerke
Tabela 4. Kvalitet semena lucerke, proizvedenog i dorađenog u Institutu za ratarstvo i

povrtarstvo, 2008. godine
Table 4. Quality of alfalfa seed, produced and cleaned in Institute of Field and Vegeta-
ble Crops in 2008 (Karagić et al., 2009)
Seme drugih biljaka/
Germination energy
Energija klijavosti/
Masa 1000 zrna /

1000 seed weight
Datum izveštaja/
Date of report
Seme korova/
Other species
Germination
No. of report
Br. izveštaja/
Klijavost/
Moisture
Čistoća/
Weeds
Vlaga/
Purity
(%)
(%)
(%)
(%)
(%)
(%)
(g)
02-2982 09.9.2008 99,8 0,0 0,0 77 88 2,0 7,2
02-3612 17.10.2008 99,7 0,0 0,0 87 92 1,9 7,3
02-3722 17.10.2008 99,9 0,0 0,0 78 86 2,0 7,0
02-4002 27.10.2008 99,9 0,0 0,0 88 90 2,2 8,3
02-4312 13.11.2008 99,9 0,0 0,0 75 85 2,2 9,0
02-4394 24.11.2008 99,9 0,0 0,0 78 87 1,9 7,9
02-4488 04.12.2008 99,9 0,0 0,0 82 90 2,2 8,0
02-4487 04.12.2008 99,9 0,0 0,0 85 89 2,1 7,9
02-4628 19.12.2008 99,9 0,0 0,0 81 92 2,0 7,9
02-4921 26.12.2008 99,9 0,0 0,0 86 93 2,0 6,8
02-5232 08.01.2009 99,9 0,0 0,0 88 90 2,0 7,7
02-5389 16.01.2009 99,9 0,0 0,0 83 90 2,0 7,7
Prosek 99,88 0,00 0,00 82,33 89,33 2,04 7,73
Udeo atipičnih ponika takođe je u velikoj zavisnosti od mehanič-

kih oštećenja semena tokom žetve. Prosečan udeo atipičnih ponika
iznosi 8%, sa variranjem od 5% do 12% (Karagić et al., 2000). U toku
dorade izdvaja se najveći deo oštećenog i polomljenog semena, među-
tim, semena sa manjim oštećenjima semenjače ostaju.
649
Semenarstvo
Slika 34. Klijavost semena lucerke

Figure 34. Alfalfa seed viability (Karagić, 2004)
Tvrda semena su uobičajena pojava kod lucerke, obično imaju kli-
javost, ali nepropusna semenjača sprečava usvajanje vode neophodne za
proces klijanja. Prema Bass et al. (1988), ručno požnjeveno seme može
imati visok udeo tvrdih semena, jer su mehanička oštećenja semenja-
če minimalna. Međutim, pri mehanizovanoj žetvi udeo tvrdih semena
obično je manji od 60%. Udeo tvrdih semena, kod novosadskih sorti
lucerke, varira u zavisnosti od uslova godine od 1% do 14%, prosečno
iznosi 5% (Karagić et al., 2002).
Procenat tvrdog semena uslovljen je edafskim i klimatskim činio-
cioma tokom i nakon zrenja semena, kao i genetskim činiocima. Kod
nekih sorti formira se više tvrdih semena nego kod drugih. Lukić (1986)
utvrdio je udeo tvrdih semena kod M. sativa od 10%, a kod M. me-
dia 20%. Ista sorta gajena u različitim proizvodnim rejonima može is-
poljiti veliku varijabilnost kada je u pitanju udeo tvrdih semena. Udeo
tvrdih semena vremenom se smanjuje. Prema rezultatima Čupić et al.
(2005) prosečan sardžaj tvrdih semena neposredno nakon žetve iznosio
je 23,3%. Dve godine nakon žetve, sadžaj tvrdih semena smanjio se na
2,9%, u četvrtoj godini iznosio je 1,4%, a nakon osam godina 1,2%.
Masa 1000 semena predstavlja pokazatelj krupnoće i nalivenosti se-
mena. Veća masa 1000 semena ukazuje na veću vitalnost semena, veću
650
Semenarstvo lucerke
energiju klijanja i klijavost. Masa 1000 semena utiče na potrebnu količi-

nu semena za setvu. Prosečna masa 1000 semena lucerke, prema Bass et
al. (1988), iznosi 1,9–2,3 g.
Masa 1000 semena kod novosadskih sorti lucerke prosečno iznosi
2,1 g, sa variranjem od 1,9 do 2,3 g. Na masu 1000 semena vrlo ve-
lik uticaj imaju vremenski uslovi i stanje useva u periodu od oplodnje
do voštane zrelosti. Ukoliko se jave obilnije padavine u ovom periodu,
doći će do poleganja useva i prorastanja novih izdanaka. Usled ova dva
procesa značajno se usporava translokacija hranljivih materija u seme
i ono ostaje sitno i šturo. Masa 1000 semena je u negativnoj korelaciji
sa prinosom semena (Rashidi et al., 2009). U godinama povoljnim za
proizvodnju semena lucerke, zahvaljujući dobroj aktivnosti polinatora,
formira se veći broj mahuna po cvasti sa više semena po mahuni. Zbog
povećanog broja semena biljka ne može da obezbedi dovoljno asimila-
tiva, tako da seme ostaje nešto sitnije. Pored toga, na smanjenje mase
1000 semena u sušnim godinama značajan uticaj imaju štetočine, po-
sebno biljne stenice i lisne vaši (Štrbac et al., 1996).
Sadržaj vlage u semenu ima presudnu ulogu u procesu dorade i
skladištenja semena. Niska vlaga je glavni činilac od koga zavisi uspeš-
no čuvanje semena. Prema Haringtonu, cit. Ujević (1988) važnost sa-
držaja vlage u semenu radi
uskladištenja, izražena je
pravilom prema kome se
približno dvostruko pro-
dužuje rok uskladištenja
bez većih promena klijavo-
sti, za svaki procenat sniže-
nja vlage. Ovo pravilo ne
važi neograničeno, već u
granicama između 5 i 14%
sadržaja vlage u semenu.
Sadržaj vlage u dora-
đenom semenu lucerke
prosečno je iznosio 8,3%,
sa variranjem od 5,5% do
10,5% (Karagić et al., 2002).
Slika 35. Upakovano seme lucerke
Picture 35. Packed alfalfa seed (Karagić, 2009)
651
Semenarstvo
SAŽETAK
Proizvodnja semena lucerke u Srbiji najvećim delom locirana je u

Vojvodini, na oko 3000 ha, sa prosečnim prinosom od 250 kg/ha. Go-
dišnja produkcija semena lucerke u Srbiji iznosi oko 750 tona, a vred-
nost ove proizvodnje procenjuje se na 1,7–2,0 miliona evra.
Odlikuje visokim genetskim potencijalom za prinos krme, što je
često u negativnoj korelaciji sa prinosom semena. Lucerka je strano-
oplodna, entomofilna biljka, a najefikasniji oprašivači su divlje solitarne
pčele i pčelama slični insekti. Nivo oprašivanja useva lucerke određen
je uticajem kompleksa različitih faktora među kojima dominiraju vre-
menski uslovi tokom perioda cvetanja, prisustvo oprašivača, biološke
osobine sorte, gustina useva, lokacija useva, dimenzija i ekspozicija
parcele. Uspešna proizvodnja semena lucerke vrši se u rejonima koji se
karakterišu vedrim, sunčanim, toplim letnjim danima u kombinaciji sa
malo padavina.
Pri zasnivanju lucerišta potrebno je obezbediti prostornu izolaciju i
sortno seme odgovarajuće kategorije. Najrasprostranjenije sorte lucerke
u Srbiji su NS Banat ZMS II i NS Medijana ZMS V, a u poslednje vreme
sve više se gaje Banat VS, Nijagara i NS Alfa. Pri zasnivanju semenske
lucerke preporučuje se primena azotnih đubriva od 30 kg/ha aktivne
materije, 100–150 kg P2O5/ha i 60-100 kg K2O/ha. Unošenje 2/3 potreb-
nih količina fosfora i kalijuma obaviti pod osnovnu obradu, a ostatak
predsetveno, zajedno sa ukupno planiranom količinom azota. Osnovnu
obradu obaviti na dubinu 30–40 cm. S obzirom na krupnoću semena,
lucerka ima vrlo izražene zahteve prema kvalitetu predsetvene pripreme
zemljišta. Setva lucerke može se obaviti u prolećnom (25. mart – 15.
april) ili letnje-jesenjem roku (15–30. avgust). Setva se vrši žitnim se-
jalicama, na međuredno rastojanje 12,5 cm ili 25 cm, sa 12–15 kg/ha
semena, na dubinu 1,5–2,0 cm. Neophodna mera nege pri zasnivanju
lucerišta je suzbijanje korova. Za proizvodnju semena najčešće se ko-
risti drugi otkos na ranije zasnovanim (starim) lucerištima. Prvi otkos
koristi se za proizvodnju krme, a kosi se u fazi punog cvetanja, odnosno
oko 25. maja.
652
Semenarstvo lucerke
Najznačajnije mere nege semenskog otkosa su suzbijanje štetnih

insekata i korova. Najveće štete nanose insekti lucerkina buba, konta-
rinija i stenice. Pojava korova u semenskom usevu dovodi do proređi-
vanja lucerke, a povećanja ukupne gustine useva, slabije aktivnosti in-
sekata oprašivača, smanjenja prinosa semena i otežane žetve. Za zaštitu
semenskog otkosa od korova koristi se herbicid imazamoks (preparat
Pulsar 40, u količini 1–1,2 l/ha), 10–15 dana po kosidbi krmnog otkosa.
Žetva semenske lucerke vrši se jednofazno, uz prethodnu desikaciju
(dikvat, preparat Reglone, u količini 2–4 l/ha). Desikaciju izvršiti kada
je 70–80% mahuna zrelo, a žetva se obavlja nakon 5–10 dana. U pojedi-
nim slučajevima (neujednačeno sazrevanje mahuna) bolja je dvofazna
žetva. Semenski usev se kosi u fazi 65–75% zrelih mahuna, suši u otkosu
3–5 dana, a potom kombajnira. Za žetvu se koriste standardni kombajni
uz prethodno podešavanje broja obrtaja bubnja, zazora između bubnja
i podbubnja, vazdušne struje. Seme lucerke nakon vršidbe trebalo bi da
ima čistoću oko 70% i manje od 14% vlage.
Dorađeno seme lucerke ima čistoću 99,4%, klijavost 82%, tvrdih se-
mena 5%, masu 1000 semena 2,1 g, sadržaj vlage 8,3%. U dorađenom
semenu lucerke ne sme biti prisutno seme viline kosice.
Primenom svih neophodnih agrotehničkih mera, pri prosečnim
ekološkim uslovima, postiže se prinos semena 350–400 kg/ha, a pri po-
voljnim uslovima može se dobiti 600–800 kg/ha.
653
Semenarstvo
LITERATURA
Arsenović M, Đukić D: (1991): Vilina kosica - problem u gajenju lu-

cerke. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 19:
501-506.
Acharya S N, Huang H C, Cárcamo H A, Basu S K, Entz T, Erickson S,
Friebel D (2008): Do Cultivar and Burning Affect Forage Yi-
eld and Incidence of Verticillium Wilt or Insect Pests in Alfalfa
Stands? Agronomy Journal, 100:742–747.
Askarian M, Hampton JG, Hill M J (1995): Effect of row spacing and
sowing rate on seed production of lucerne (Medicago sativa L.)
cv. Grasslands Oranga. New Zealand Journal of Agricultural
Research, Vol. 38: 289-295
Bapka J, Ćupina B (1999): Tehnologija gajenja lucerke za proizvodnju
semena na DP „Jednota” Kovačica za period 1996-1998. Zbor-
nik radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad,
31, 209-215.
Bass L N, Gunn C R, Hesterman O B, Roos E E (1988): Seed Physiology,
Seedling Performance, and Seed Sprouting. In: Hanson A.A.,
Barnes D.K., and Hill R.R. Jr (eds.) Alfalfa and Alfalfa Impro-
vement. Agronomy Monograph No.29, ASA, CSSA, SSSA, Ma-
dison, Wisconsin, 961-985.
Beković D, Stevović V, Stanisavljević R, Stojković S (2008): Prinos i kom-
ponente prinosa semena lucerke u zavisnosti od načina setve.
Acta Agriculturae Serbica 13, (26): 77-83.
Bolanos-Aguilar E D, Huyghe C, Djukic D, Julier B, Ecalle C (2001):
Genetic control of alfalfa seed yield and its components. Plant
Breeding, Vol. 120, 1, 67-72.
Bolanos-Aguilar E D, Huyghe C, Ecalle C, Hacquet J, Julier B (2002):
Effect of Cultivar and Environment on Seed Yield in Alfalfa.
Crop Sci. 42:45-50.
Bošnjak D, Stjepanović M (1978): Osnovni problemi u proizvodnji sje-
mena lucerke. Poljoprivreda, 258-259: 59-68.
654
Semenarstvo lucerke
Bošnjak D, Stjepanović M (1987): Lucerka. NIRO Zadrugar, Sarajevo.

Bošnjak Đ (1991): Zalivni režim lucerke u agroekološkim uslovima Voj-
vodine. Zbornik radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtar-
stvo, Novi Sad, 19, 235-245.
Breazeale D, Fernandez G, Narayanan R (2008): Modeling pollination
factors that influence alfalfa seed yield in north-central Neva-
da. Journal of Central European Agriculture, Vol 9, No. 1, 107-
116.
Cecen S, Gurel F, Karaca A (2008): Impact of honeybee and bumblebee
pollination on alfalfa seed yield Acta Agriculturae Scandinavi-
ca, Section B - Plant Soil Science. Taylor & Francis, Vol 58, 1,
77-81.
Chon S U, Jennings J A, Nelson C J (2006): Alfalfa (Medicago sativa L.)
autotoxicity: Current status. Allelopathy Journal. Vol. 18, 1, 40-
46.
Čupić T, Popović S, Grljušić S, Tucak M, Andrić L, Šimic B (2005): Effect
of storage time on alfalfa seed quality. Journal of Central Euro-
pean Agriculture, Vol. 6, 1, 65-68.
Čuturilo S, Nikolić B (1986): Korovi lucerke i njihovo suzbijanje. Beo-
grad. Nolit.
Dordas C (2006): Foliar Boron Application Improves Seed Set, Seed Yi-
eld, and Seed Quality of Alfalfa. Agronomy Journal, 98, 907-
913.
Dragović S, Maksimović L, Karagić Đ (2000): Gajenje lucerke u uslovi-
ma navodnjavanja. U: Lukić D (ed.) Lucerka. Naučni institut za
ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 241-273.
Dražić D (2000): Korovi u lucerki. U: Lukić D. (ed.) Lucerka. Naučni
institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 273-301.
Đukić D, Vasiljević R, Krunić M (1987): Proizvodne karakteristike ne-
kih sorata lucerke i korišćenje solitarne pčele Megachile rotun-
data F., (Hym. Megachlidae) u proizvodnji semena. Zbornik re-
ferata XXI Seminar agronoma, Cavtat, 295-303, Poljoprivredni
fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Đukić D, Erić P (1995): Lucerka. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Đukić D (2000): Fertilnost i prinos semena lucerke u različitim uslovi-
ma uspevanja. Zbornik radova XI savetovanja „Semenarstvo
krmnog bilja na pragu trećeg milenijuma” Sombor, 57-64,
Agrozajednica, Grupacija za semenarstvo krmnog bilja.
655
Semenarstvo
Đukić D (2005): Stanje i perspektive lucerke u Evropi i našoj zemlji.

Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo,
39, 155-169.
Erić P (1988): Uticaj načina gustine setve na prinos i kvalitet semena
lucerke (Medicago sativa (L.) em Wass.) sorte NS-Banat ZMS
II na zemljištu tipa černozem. Doktorska disertacija, Univer-
zitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.
Erić P, Ćupina B, Trifunović T (1993): Faktori koji utiču na randman
dorade lucerke. Zbornik radova, Naučni institut za ratarstvo i
povrtarstvo, Novi Sad, 21, 543-552.
Erić P, Ćupina B, Mihailović V, Trifunović T (1993a): Kako organizovati
efikasnije suzbijanje viline kosice u lucerki. Zbornik radova In-
stituta za ratarstvo i povrtarstvo, 21: 553-562.
Erić P, Ćupina B, Mihailović V, Đukić D (1995): Uticaj otkosa na prinos
i kvalitet semena lucerke. Zbornik radova, Naučni institut za
ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 23, 461-471.
Erić P, Ćupina B, Mihailović V, Tomić Z (2000): Stanje i perspektive ra-
zvoja semenarstva krmnih biljaka u funkciji razvoja stočarstva
do 2020. godine u SR Jugoslaviji. Zbornik radova XI savetova-
nja „Semenarstvo krmnog bilja na pragu trećeg milenijuma”
Sombor, 13-32, Agrozajednica, Grupacija za semenarstvo kr-
mnog bilja.
Falcinelly M (2000): Temperate forage seed production: conventional
and potential breeding strategies. International Herbage Seed
Production Research Group Newsletter, 31: 7-15.
Glušac D, Katić S, Mihailović V (1993): Efikasnost primene herbicida u
zaštiti lucerke i jednogodišnjih krmnih leguminoza. Zbornik
radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 21: 563-573.
Glušac D, Malidža G (1996): Efikasnost herbicida u suzbijanju Cuscuta
campestris Yunck. u lucerki. Zbornik radova V kongresa o ko-
rovima, Banja Koviljača, Herbološko društvo Srbije, 500-508.
Godec H, Katić S (1988): Suzbijanje travnih korova u semenskoj lucerki.
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Pesticidi, 3, 951-953.
Golev J I, Gugnjev I P (1983): Semennaja produktivnost lucerni pri ra-
znih sposobah poseva i orošenii. Selekcija i semenovodstvo, br.
4, 45-46.
Goloborodko S P, Bodnarčuk L I (1998): Semenovodstvo ljucerni. Fito-
centr, Kiev.
656
Semenarstvo lucerke
Gossen B D, Ukrainetz H, Soroka, J J (2004): Effect of fertilizer on seed

yield of alfalfa under irrigation in Saskatchewan. Canadian
Journal of Plant Science, 84: 1105–1108.
Hegde R S, Miller D A (1990): Allelopathy and autotoxicity in alfalfa:
characterization and effects of preceding crops and residue in-
corporation. Crop Science, Vol. 30, No. 6, 1255-1259.
Huyghe C, Julier B, Bolaños-Aguilar E D, Ecalle C, Hacquet J (2001):
Effect of cultivar and environment on seed yield in alfalfa. Qu-
ality in lucerne and medics for animal production. Proceedings
of the XIV EUCARPIA Medicago spp. Group Meeting, Zarago-
sa, Spain, 127-130.
Iannucci A, Di Fonzo N, Martinello P (2002): Alfalfa (Medicago sativa
L.) seed yield and quality under different forage management
systems and irrigation treatments in a Mediterranean envi-
ronment. Field Crops Research, Vol. 78, 1, 65-74.
Irwin J A G, Lloyd D L, Lowe K F (2001): Lucerne biology and genetic
improvement – an analysis of past activities and future goals
in Australia. Australian Journal of Agricultural Research 52,
699-712.
Ivanov A I (1980): Ljucerna, “Kolos”, Moskva.
Janjić V, Elezović I (2008): Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu u Srbiji.
Društvo za zaštitu bilja Srbije, šesnaesto, izmenjeno i dopunje-
no izdanje, Beograd.
Jovanović-Radovanov K, Vrbninčanin S, Stević M, Elezović I (2006):
Mogućnost suzbijanja širokolisnih korova u soji i lucerki pri-
menom 2,4-DB-a. Zbornik rezimea VIII savetovanja o zaštiti
bilja, Zlatibor, Herbološko društvo Srbije, 55-56.
Julier B, Porcheron A, Ecalle C, Guy P (1995): Genetic variability for
morphology, growth and forage yield among perennial diploid
and tetraploid lucerne populations (Medicago sativa L.) Agro-
nomie, 15, 295-304.
Karagić Đ, Katić S, Mihailović V, Vasiljević S, Pataki I (2000): Kvalitet
semena domaćih sorti lucerke. Zbornik radova XI savetova-
nja „Semenarstvo krmnog bilja na pragu trećeg milenijuma”
Sombor, 83-91, Agrozajednica, Grupacija za semenarstvo kr-
mnog bilja.
Karagić Đ, Katić S, Mihailović V, Vasiljević S, Pataki I (2002): Prinos i
kvalitet semena domaćih sorti lucerke u zavisnosti od ekoloških
657
Semenarstvo
uslova. Agroznanje, nauka–tehnologija–praksa, Banja Luka,

God. III, br. 3, 156-176.
Karagic Đ, Katic S, Mihailovic V, Vasiljevic S, Milic D (2003): Correla-
tions between alfalfa seed yield and ecological factors. Procee-
dings of the 12th Symposium of the European Grassland Fede-
ration, Optimal Forage Systems for Animal Production and the
Environment. Pleven, Bulgaria, Vol. 8, 372-376.
Karagić Đ, Katić S, Mihailović V (2003): Prinos i kvalitet NS sorti kr-
mnih biljaka. Zbornik sažetaka radova Nove tehnologije i edu-
kacija u funkciji proizvodnje hrane. Republika Srpska, 10-14.
03. 2003., Teslić, 69-70.
Karagić Đ (2004): Komponente prinosa, prinos i kvalitet semena lucer-
ke u zavisnosti od sistema kosidbe. Doktorska disertacija. Uni-
verzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.
Karagić Đ, Katić S, Vasiljevic S, Milić D (2007): Effect of cutting schedu-
le on seed yield in alfalfa. Bioforsk Fokus, 2,12, 142-146.
Karagić Đ, Katić S, Vasiljević S, Milić D (2007): Semenarstvo lucerke u
Vojvodini. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad, 44, 87-106.
Karagić Đ, Katić S, Mihailović V, Vasiljević S, Mikić A, Milić D (2008):
What a seed producer needs from a plant breeder – the example
of Novi Sad (NS) forage legumes varieties. Book of Abstracts of
the Second Second Grain Legumes Technology Transfer Plat-
form (GL-TTP) Workshop. Novi Sad – Serbia, 56.
Karagić Đ, Katić S, Milić D, Vasiljević S, Milošević B (2010): Alfalfa seed
production in semi-humid climate of the southeast Europe.
Proceedings of the 7th International Herbage Seed Conference,
38-43, Dallas, Texas, USA.
Karagić Đ, Jevtić G, Terzić D (2010): Forage legumes seed production in
Serbia. XII International Symposium on Forage Crops of Re-
public of Serbia. Forage Crops Basis of the Sustainable Animal
Husbandry Development, Kruševac-Serbia, 26-28 May, 2010.
Biotechnology in Animal Husbandry, Book 1, vol. 26, spec.
issue, 133-149.
Katić S (1988): Biologija i ekologija cvetanja i zametanja semena lucerke
(Medicago sativa L.); Zbornik referata XXII seminar agrono-
ma, Neum, 325-331, Poljoprivredni fakultet, Institut za ratar-
stvo i povrtarstvo, Novi Sad.
658
Semenarstvo lucerke
Katić S (1990): Abnormalities in morphological structure of the flower

of alfalfa (Medicago sativa L.) inbredlines. Proceedings of the
Eucarpia - Fodder crops breeding, Wageningen, the Nether-
lands, 43-45.
Katić S, Glušac D, Dražić D (1991): Izbor herbicida kod zasnivanja lu-
cerišta. Zbornik radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtar-
stvo, Novi Sad, 19, 227-274.
Katić S, Lukić D, Mihailović V (1995): Uticaj položaja cvasti na biljci na
i položaja cveta u cvasti na zametanje semena lucerke. Selekcija
i semenarstvo, Vol. 2, 271-274.
Katić S, Mihailović V, Lukić D, Pataki I, Vasiljević S (1999): Prinos krme,
sadržaj proteina i celuloze genotipova lucerke u različitim fe-
nološkim fazama razvića. Zbornik radova, Naučni institut za
Katić S, Mihailović V, Karagić Đ, Vujaković M, Pataki I (2000): Biološke
i tehnološke osobine semena lucerke. Zbornik radova XI save-
tovanja „Semenarstvo krmnog bilja na pragu trećeg mileniju-
ma” Sombor, 73-80, Agrozajednica, Grupacija za semenarstvo
krmnog bilja.
Katić S, Mihailović V, Pataki I, Karagić Đ, Vasiljević S (2000a): Specifič-
nosti gajenja lucerke u cilju iskorišćavanja genetičkog potenci-
jala. Zbornik radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad, 33, 103-115.
Katić S (2001): Genetičke i fenotipske korelacije proizvodnih osobina
lucerke (Medicago sativa L.). Doktorska disertacija. Univerzitet
u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.
Katić S, Mihailović V, Vasiljević S, Karagić Đ (2002): Relativni udeo pri-
nosa suve materije u četvorootkosnom sistemu košenja lucer-
ke. Agroznanje, nauka–tehnologija–praksa, Banja Luka, God.
III, br. 1, 69-78.
Katić S, Milić D, Mihailović V, Karagić Đ, Vasiljević S (2006): Effect of
harvest frequency on yield and quality of alfalfa forage. EGF,
Grassland science in Europe, 11, 267-269.
Katić S, Milić D, Mihailović V, Karagić Đ, Vasiljević S (2007): Effects of
genotype and cutting frequency on alfalfa yields and quality.
Proceedings of the COST Action 852 Final Meeting: Quality
Legume-Based Forage Systems for Contrasting Environments,
Gumpenstein, Austria, 219-222.
659
Semenarstvo
Katić S, Milić D, Mihailović V, Karagić Đ (2008): Divergence of experi-

mental alfalfa populations as affected by the objective and met-
hod of breeding. Proceedings of the International Conference:
Conventional and molecular breeding of field and vegetable
crops. Novi Sad-Serbia, 207-211, Institut za ratarstvo i povr-
tarstvo.
Katić S, Milić D, Karagić Đ, Vasiljević S, Glamočić D, Jajić I (2009): Va-
riation of protein, cellulose and mineral content of lucerne as
influenced by cultivar and cut. Biotechnology in Animal Hu-
sbandry, 25, 5-6, 1189-1188.
Kojić M, Šinžar B (1985): Korovi. Naučna knjiga, Beograd.
Korenev G V, Šedrina D I, Potapova A A (1987): Soveršenstvovat tehno-
logiju proizvodstva semjan lucerni. Selekcija i semenovodstvo,
br. 2, 30-32.
Lazić M (1969): Neki momenti iz proizvodnje semena lucerke u SAP
Vojvodini. Usmeno saopštenje.
Lesins K A, Lesins I (1979): Genus Medicago (Leguminosae): A taxoge-
netic study. Kluwer, Dordrecht, The Netherlands.
Lukić D (1986): Ispitivanje zastupljenosti tvrdog semena kod lucerke M.
sativa L., M. media Pers. i M. falcata L. Savremena poljoprivre-
da, Vol. 34, br. 9-10, 385-480.
Lukić D (2000): Lucerka. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi
Sad, 195-236.
Malidža G (2003): Izveštaj o ispitivanju preparata Pulsar 40. Naučni in-
stitut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 1-23.
Malinović N., Mehandžić R. (1995): Tehnika ubiranja semenske lucer-
ke. U: Đukić D. i Erić P.(eds) Lucerka. Poljoprivredni fakultet,
Novi Sad, 218-223.
Martinello P, DÈmilio F (1997): Effect of agronomical factors on seed
yield and seed components of lucerne varieties in Mediterra-
nean environment. Seed Production of Lucerne. Proceedings
of the 12th EUCARPIA Meeting of the Group Medicago spp.,
Brno, Czech Republic, 140-147.
Martinović V (1943): Lucerka, 1-44, Poljoprivredna biblioteka, IPROZ,
Beograd.
Michaud R, Lehman W F, Rumbaugh M D (1988): World distribution
and historical development. In: Hanson A.A., Barnes D.K., and
Hill R.R. Jr (eds.) Alfalfa and Alfalfa Improvement. Agronomy
660
Semenarstvo lucerke
Monograph No.29, ASA, CSSA, SSSA, Madison, Wisconsin,

125-162.
Mijatović M (1967): Mogućnost za povećanje prinosa lucerke prime-
nom savremenih agrotehničkih mera. SPIT Jugoslavija, Jugo-
slovenski poljoprivredni šumarski centar, Beograd.
Mijatović K, Stojanović D (1968): Nova forma viline kosice, Cuscuta tri-
folii Bab. Zaštita bilja, 100-101: 285-288.
Mijatović M, Pavešić-Popović J, Kovačević Ž, Pavlović S (1988): Produk-
tivnost sorti lucerke u različitim ekološkim uslovima. Zbornik
radova, VI jugoslovenskog simpozijuma o krmnom bilju, Osi-
jek, 1-9, Poljoprivredni institut Osijek.
Mihailović V, Karagić Đ, Katić S, Erić P (2002): Proizvodnja semena
lucerke, graška i grahorice u 2001. godini. Zbornik referata
XXVI seminara agronoma, Naučni institut za ratarstvo i povr-
tarstvo, Novi Sad, 91-105.
Mihailović V, Karagić Đ, Katić S, Pataki I (2003): Proizvodnja i kvalitet
semena NS sorti krmnih biljaka. Zbornik radova, Naučni insti-
tut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Sv. 38: 65-79.
Mihailović V, Karagić Đ, Katić S, Vasiljević S, Pataki I, Milić D, Mikić A
(2004): Prinos i kvalitet semena krmnih biljaka u 2003. godini.
Zbornik referata XXVIII seminara agronoma. Naučni institut
za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 267-280.
Miladinović M (2001): Proizvodnja semena krmnog bilja. Naučni insti-
tut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Mišković B (1986): Krmno bilje. Naučna knjiga, Beograd.
Mirab-balou M, Khanjani M (2008): Harmful Hemiptera of Lygus Ge-
nus (Miridae, Hemiptera) on Alfalfa (Medicago sativa L.) in
Hamedan Province (Western Iran). Journal of Plant Protection
Research, Vol. 48, No. 313-322.
Nikolić M (1927): Lucerka i detelina (ekonomski značaj i upotreba, oso-
bine sorte i gajenje), Gregorić, Beograd.
Popović S, Stjepanović M, Grljušić S, Čupić T, Tucak M (2001): Proi-
zvodnja sjemena lucerne u Hrvatskoj u 2000. godini. Sjeme-
narstvo 18, 1-2, 87-91.
Quiros C F, Bauchan G R (1988): The genus Medicago and the origin of
the Medicago sativa complex. P. 93-124. In: A.A. Hanson, A.A.,
Barnes D.K. and Hill R.R. Jr. (ed.). Alfalfa and Alfalfa Improve-
ment. ASA-CSSA-SSSA, Madison, Wisconsin, USA, 93-121.
661
Semenarstvo
Radenović B (2000): Semenarstvo krmnog bilja. Proizvodnja-Dorada-

Marketing, Velarta, Beograd.
Rashidi M, Zand B, Abbassi S (2009): Response of Seed Yield and Seed
Yield Components of Alfalfa (Medicago sativa L.) to Different
Seeding Rates. American-Eurasian J. Agric. & Environ. Sci., 5
(6), 786-790.
Rincker C M, Johansen C A, Morrison K J (1987): Alfalfa seed produc-
tion in Washington. Wash. Agric. Ext. Serv. EB 1406.
Rincker C M, Marble V L, Brown D E, Johansen C A (1988): Seed Pro-
duction Practices. In: Hanson A.A., Barnes D.K., and Hill R.R. Jr
(eds.) Alfalfa and Alfalfa Improvement. Agronomy Monograph
No.29, ASA, CSSA, SSSA, Madison, Wisconsin, 985-1023.
Ruban M B, Vigera S M, Demčuk A T (1985): Iz praktiki semenovod-
stva lucerni. Selekcija i semenovodstvo, br. 3, 49-52.
Rudenok I G, Kosačev A M, Ustinov V I, Makeev M A, Serko N N
(1980): Opit polučenija semjan lucerni. Selekcija i semeno-
vodstvo, br 12, 33-35.
Rumbaugh M D, Caddel J L, Rowe D E 1988. Breeding and quantita-
tive genetics. P. In: Hanson, A.A., Barnes D.K. and Hill R.R.
Jr. (ed.). Alfalfa and Alfalfa Improvement. ASA-CSSA-SSSA,
Madison, Wisconsin, USA, pp 777-805.
Russelle M P, Birr A S (2004): Large-scale assessment of symbiotic
dinitrogen fixation by crops: Soybean and alfalfa in the Missi-
ssippi River Basin. Agron. J. 96: 1754-760.
Sampietro D A, Sgariglia M A, Soberon J R (2006): Alfalfa soil sickness
and autotoxicity. Allelopathy Journal, Vol. 18, 1, 22-33.
Schnabel D L (2005): Controlling Vertebrate Pests in Alfalfa. In: Pro-
ceedings, National Alfalfa Symposium, Visalia, CA; UC Coo-
perative Extension, University of California, Davis 95616.
Sekulić R (2000): Štetočine lucerke. U: Lukić D. (ed.) Lucerka. Naučni
institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 323-353.
Sekulić R, Katić S, Karagić Đ, Kereši T (2005): Biljne stenice – štetočine
lucerke i crvene deteline. Biljni lekar XXXIII, 5, 517-525.
Sekulić J, Savčić-Petrić S Lj (2009): Pesticidi u prometu u Srbiji (2009).
Biljni lekar, 2-3: 97-362.
Shetron S G, Spindler J J (1983): Alfalfa, Medicago sativa L., establis-
hment in mine mill tailings II. Root patterns of alfalfa in iron
tailings and natural soils. Plant and Soil 73, 239-246.
662
Semenarstvo lucerke
Shock C C, Feibert E B G, Saunders L D, Klauzer J (2007): Deficit irri-

gation for optimum alfalfa seed yield and quality. Agronomy
Journal, 99, 992-998.
Službeni glasnik Republike Srbije (2005): Zakon o semenu i sadnom
materijalu 45/05.
Službeni glasnik Republike Srbije (2006): Pravilnik o kontroli proizvod-
nje semena poljoprivrednog bilja 60/06.
Statistički godišnjak SFRJ (1984).
Smith D L (1988): The Seed Industry. In: Hanson A.A., Barnes D.K., and
Hill R.R. Jr (eds.) Alfalfa and Alfalfa Improvement. Agronomy
Monograph No.29, ASA, CSSA, SSSA, Madison, Wisconsin,
1023-1036.
Stjepanović M (1982): Utjecaj ekoloških faktora na osjemenjavanje ne-
kih sorti lucerke na području istočne Slavonije. Doktorska di-
sertacija, Zbornik radova Poljoprivrednog instituta Osijek, go-
dina XII, Svezak 2, 1-136.
Stjepanović M, Bošnjak D, Popović S (1983): Utjecaj proljetne sjetve na
prinos sjemena lucerne u godini sjetve. Zbornik naučnih rado-
va sa IV jugoslovenskog simpozijuma o krmnom bilju. Institut
za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 348-356.
Stjepanović M (1998): Lucerna. Nova zemlja, Osijek.
Stojanović D, Mijativić K, Borić B (1973): Identifikacija vrsta Cuscuta
rasprostranjenih na teritoriji SR Srbije. Biljni lekar, 3-4: 95-100.
Stout D G (2008): Effect of High Lucerne (Medicago sativa L.) Sowing Rates
on Establishment Year Yield, Stand Persistance and Forage Qu-
ality. Journal of Agronomy and Crop Science, Vol. 180, 1, 39-43.
Sukalska M (1993): Yield of Medicago sativa and M. varia varieties
grown for seed. Biuletyn Instytutu Hodowli i Aklimatyzacji
Roslin, No 186, 103-111.
Suvorinov A M, Kopotij R I, Mihailov V A (1983): Norma viseva, spo-
sob poseva i semenaja produktivnost lucerni. Selekcija i seme-
novodstvo, br 12, 30-31.
Schwab P M, Lamb J F S, Sheaffer C C, Barnes D K (2005): Germplasm
Variability and Environmental Effects on Stem Cellulose and
Lignin Concentrations in Alfalfa. Journal of Agronomy and
Crop Science, Vol. 191, 5, 386-392.
Štrbac P, Konstantinović B, Klokočar-Šmit Z, Dražić D (1996): Zaštita
lucerke od štetočina, bolesti i korova. Feljton, Novi Sad, 20-77.
663
Semenarstvo
Taylor A J, Marble V L (1986): Lucerne irrigation and soil water-use du-

ring bloom and seed set on a red-brown earth in southeastern
Australia. Aust. J.Exp. Agric. 26: 577-581.
Tesar M B, Marble V L (1988): Alfalfa Establishment. In: Hanson A.A.,
Barnes D.K., and Hill R.R. Jr (eds.) Alfalfa and Alfalfa Impro-
vement. Agronomy Monograph No.29, ASA, CSSA, SSSA, Ma-
dison, Wisconsin, 303-333.
Ujević A (1988): Tehnologija dorade i čuvanja semena. Institut za ople-
menjivanje i proizvodnju bilja. Zagreb.
UPOV (1988): Vodič za ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilno-
sti. Doc No. TG/6/4 (21. 10. 1988.).
Volenec J, Johnson K (2004): Managing Alfalfa Autotoxicity. AY-324-W.
Exten. Pub. Purdue University. West Lafayette, Indiana.
Vučković S, Petrović R, Mladenović G (2000): Uticaj načina i gustine
setve na prinos semena višegodišnjih krmnih trava i legumino-
za. Zbornik radova XI savetovanja „Semenarstvo krmnog bilja
na pragu trećeg milenijuma” Sombor, 133-143, Agrozajednica,
Grupacija za semenarstvo krmnog bilja.
Zhang T, Wang X, Han J, Wang Y, Mao P, Majerus M (2008): Effects of
Between-Row and Within-Row Spacing on Alfalfa Seed Yields.
Crop Science, Vol 48, 794-803.
Zhang T, Wang X, Wang Y, Han J, Mao P, Majerus M (2009): Plant
Growth Regulator Effects on Balancing Vegetative and Repro-
ductive Phases in Alfalfa Seed Yield. Agronomy Journal, 101,
1139-1145.
Žarinov V I, Kljuj V S (1990): Ljucerna, 2. Izdanie, pererabotano i do-
polnenoe. Urožaj, Kiev, 163-318.
www.fao.org
664
Sanja Vasiljević, Aleksandar Mikić, Imre Pataki
Semenarstvo
crvene deteline
666
Semenarstvo crvene deteline
UVOD
Crvena detelina (Trifolium pratense L) u narodu nazvana broj-

nim sinonimima (kravarica, trogodka, trolistka, gombara) je uz lucerku
najvažnija višegodišnja krmna leguminoza, kako u svetu tako i u našoj
zemlji.
Prapostojbina crvene deteline je Mala Azija i jugoistočna Evropa.
Čovečanstvu je bila poznata od davnih vremena, manje kao krmna bilj-
ka za ishranu stoke, već više kao ukrasna biljka. U starom veku naročito
u Rimu nosila je oreol svete biljke ili biljke vere u sreću, a kao lekovita
biljka služila je za spravljanje čajeva kod oboljenja stomaka.
Za njeno rasprostranjenje i gajenje kao krmne kulture naročita za-
sluga pripada arapskom carstvu u oblasti Mediterana i Španije, a naro-
čito zemljama zapadne Evrope. Crvena detelina je imala revolucionarni
značaj za poljoprivredu u XVII i XVIII veku. Uvođenjem ove kulture
u tadašnji tropoljni sistem plodoreda (najpre u Engleskoj a potom i u
drugim evropskim zemljama) nastao je četvoropoljni tzv. norfološki
plodored, koji je u to vreme predstavljao potpuno nov sistem ratarenja
–krmnu bazu neophodnu za razvoj stočarstva. Izvorni, četvoropoljni,
norfološki plodored je obuhvatao sledeće useve: 1. okopavina-2. jara
strnina+crvena detelina-3. crvena detelina-4. ozime strnine, pri čemu
je značajno istaći da se crvena detelina iskorišćava svega jednu godinu,
te se ona vraća na svoje staro mesto tek posle četiri godine. Njive su sad
putem plodoreda postale spona kojom su ratarstvo i stočarstvo jednog
gazdinstva povezani među sobom (Todorović, 1955).
Kao krmna biljka crvena detelina se odlikuje visokim prinosom ze-
lene krme (40–60 t ha-1), brzom regeneracijom posle kosidbe i odličnim
kvalitetom krme. Tako po sadržaju esencijalnih aminokiselina (cistina,
triptofana, leucina) prevazilazi seme kukuruza i ovsa, a visok sadržaj
rastvorljivih ugljenih hidrata je čini dobrim energetskim hranivom, čak
boljim od lucerke i italijanskog ljulja. Odlikuje se velikom količinom
provitamina A, vitamina C, D, E, K, B1, B2, B3 i mikroelementima Mo,
Co, B, Cu, Mn. Seno skupljeno početkom butonizacije i brzo osušeno
bogato je proteinima (18–24%), fosforom i kalcijumom.
667
Semenarstvo
Gaji se kao čist usev, a zahvaljujući visokom indeksu kompeticije,

koristi se za spravljanje travno-leguminoznih smeša.
Nasuprot velikom značaju crvene deteline, kako s privrednog tako
i sa agroekološkog aspekta evidentno je smanjenje površina pod ovom
krmnom leguminozom kako u svetu tako i u našoj zemlji. Istorijski po-
smatrano do drastičnog smanjenja površina pod detelinama (crvena i
bela detelina) je došlo nakon što je 1909. godine nemački hemičar Fritz
Haber razvio proces dobijanja azota posredstvom sinteze amonijaka,
tako da se do Drugog svetskog rata industrijska proizvodnja azota zna-
čajno povećala, a njegova primena u proizvodnji mineralnih đubriva,
kao i niska cena tih đubriva su doveli do opadanja površina pod deteli-
nama, čime je značajno umanjeno njihovo učešće u plodosmeni (Taylor,
2008). Takođe, jedan od razloga smanjenja površina pod crvenom dete-
linom 50-ih godina prošlog veka bilo je povećano interesovanje stočara
za gajenje lucerke. Tek u skorije vreme saglasno savremenim trendo-
vima održive i organske poljoprivrede, prevashodno u Kanadi, SAD i
pojedinim zemljama Evrope (Švedska, Velika Britanija, Holandija, Dan-
ska, Nemačka, Austrija) crvena detelina opet dobija na značaju, naroči-
to kao komponenta travno-detelinskih smeša. Osim toga, stabilizaciji u
proizvodnji crvene deteline naročito je doprinelo stvaranje poboljšanih
i dugovečnijih sorti, rezistentnih prema bolestima, tolerantnih na viso-
ku koncentraciju aluminijuma, visoke nutritivne vrednosti krme kao i
povećan značaj crvene deteline u plodosmeni i popravci fizičko-hemij-
skih osobina zemljišta (Smith, 2000).
Prema najnovijim podacima u svetu se crvena detelina gaji na oko
20 miliona ha, dok u Republici Srbiji površine pod crvenom detelinom
nekoliko zadnjih godina (Statistički godišnjak Republike Srbije 2002-
2008) iznose oko 120000 ha sa prosečnim prinosima sena 3,3–4,4 t ha-1.
Ovakvi prosečni prinosi sena su nedopustivo niski, imajući u vidu visok
genetski potencijal naših domaćih sorti (9–15 t ha-1sena) kao i razrađe-
nu tehnologiju proizvodnje krme crvene deteline na oranicama za po-
stizanje dvostruko do trostruko viših prinosa od onih koji se u širokoj
proizvodnji ostvaruju. Drugi veliki problem je neobezbeđenost doma-
ćeg tržišta dovoljnim količinama kvalitetnog sortnog semena. Najveći
deo semena ove biljne vrste se još uvek uvozi, iako za to nema nikakvog
opravdanja, imajući u vidu slabiju prilagođenost inostranih sorti našim
agroekološkim uslovima, kao i manju produkciju krme u odnosu na do-
maći sortiment.
668
Semenska proizvodnja crvene deteline u svetskim razmerama je

uglavnim skoncentrisana u regionima sa umerenom klimom, na površi-
nama koje se koriste za kombinovano iskorišćavanje (seno-seme, sl. 1).
Većina zemalja pokušava da organizovanom semenskom proizvodnjom
selekcionisanih i adaptabilnih sorti zadovlji sopstvene potrebe za se-
menom crvene deteline, međutim, vrlo često je takva proizvodnja li-
mitirana nepovoljnim agroekološkim uslovima za proizvodnju semena
kao što su npr. prekomerne padavine. Iz tog razloga u nekim regionima
sveta kao što su: severozapadni deo SAD-a, južni deo Novog Zelanda,
Francuska, Ukrajina, Rusija, pristupilo se organizovanju specijalizovane
semenske proizvodnje crvene deteline (Taylor i Quesenberry, 1996).
Analiza ukupne semenske proizvodnje u nekoliko zemalja sveta
ukazuje na pad semenske proizvodnje od momenta kada je dostignut
maksimum, 1950. godine (tab. 1). Uzroci pada semenske proizvodnje
su različiti, ali uglavnom su povezani sa smanjenim učešćem crvene
deteline u proizvodnji krme.
Ukupna proizvodnja čistog semena, u SAD-u je godinama varirala
od 35000 do 45000 tona, dostižući svoj maksimum 1950. godine. Se-
menska proizvodnja crvene deteline u SAD-u je uglavnom skoncenri-
sana na zapadu, u državama: Oregon, Washington, Idaho i California
(U.S. Department of Agriculture Census, 1987). Od 1950. do danas
ukupna semenska proizvodnja crvene deteline u SAD-u kao i u svetu
beleži trend opadanja.
Isto tako Švedska proizvodi samo deo količina, proizvedenih u 1950.
godini. Ovaj pad u proizvodnji je rezultat nekoliko faktora, među kojima
su najznačajniji: smanjeno učešće crvene deteline u smeši sa oko 50–70%
na 25-30%, smanjenje ukupne površine pod krmnim biljem, povećano
korišćenje čistih trava i smanjenje izvoza semena crvene deteline.
U Francuskoj je proizvodnja semena varirala, zavisno od stanja na
tržištu. U 1990. godini ona je iznosila samo 22% od ukupne produkcije
u 1970. godini.
I neke druge Evropske zemlje, uključujući Norvešku i Veliku Brita-
niju pokazuju značajan pad u semenskoj proizvodnji. Zemlje u kojima
semenska proizvodnja nikad nije bila velika (Belgija, Holandija, Japan,
Brazil) u potpunosti su ostale bez domaće proizvodnje semena.
Samo u Kanadi nije došlo do značajnog pada u semenskoj proizvod-
nji crvene deteline. Kanada proizvodi oba tipa crvene deteline: jedno-
otkosni (mammoth) tip i dvootkosni (medium) tip. Proizvodnja semena
669
Semenarstvo
jednootkosnog tipa crvene deteline u Kanadi, započeta 1955. godine je

prevazišla semensku proizvodnju dvootkosnog tipa, i u današnje vreme
zauzima oko 75%. Nesumljivo veliki deo ovog semena se izvozi.
Tabela 1. Proizvedena količina semena crvene deteline (t) po državama u periodu
1950–1990 god.
Table 1. Seed production of red clover (t) by countries for the period 1950–1990
(Taylor and Quesenberry, 1996)
Zemlja- Country 1950 Indexa 1970 Indexa 1990 Indexa
SAD/USA 41,808 100 27,588 66 12,507 30
Kanada/Canada 3779 100 5621 149 3901 103
Novi Zeland/ New Zeland 1556 100 992 64 300 19
Francuska/France 6900 100 5260 76 1165 17
Norveška/Norway 301 100 15 5 107b 36
Švedska/Sweden 5700 100 899 16 613 11
Velika Britanija/United Kingdom - - 1181 100 20 2
a
bazirano na 1950 = 100 osim Velike Britanije gde je 1970 = 100
a
based on 1950 = 100 except United Kingdom where 1970 = 100
b
prosek prinosa za period 1987-1994
b
average of 1987 to 1994 yields
Semenska proizvodnja crvene deteline u Republici Srbiji već duži

niz godina ne zadovoljava domaće potrebe za setvu proizvodnih po-
vršina. Najveća proizvodnja semena ove krmne leguminoze u našoj
zemlji je ostvarena 70-ih godina XX veka, kada su skoro sve potrebe
za semenom zadovoljene domaćom proizvodnjom (Lugić i sar., 1999).
Bošnjak, (1996) navodi da prema podacima Agrozajednice, grupacije
za unapređenje proizvodnje, dorade i prometa semena krmnog bilja,
organizovana proizvodnja semena crvene deteline u Republici Srbiji je
u 1994. godini iznosila samo 100 tona, a u 1993. oko 250 tona. Prema
najnovijim podacima Uprave za zaštitu bilja, Ministarstva poljoprivre-
de, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije ugovorena površina za
semensku proizvodnju crvene deteline u Republici Srbiji je u 2007. go-
dini iznosila 141 ha, a u 2008 svega 87 ha što ukazuje na konstanto
prisutan trend opadanja domaće proizvodnje semena crvene deteline.
Da bi se u potpunosti zadovoljile ukupne potrebe za semenom crvene
deteline na domaćem tržištu od oko 300 t, bilo bi neophodno zasnovati
semensku proizvodnju na površini od oko 1.200 ha sa prosečnim pri-
nosom semena od 250 kg ha-1.
670
Kako se vidi, proizvodnja semena crvene deteline je neznatna pre-

ma stvarnim potrebama. Deo semena podmiruje se uvozom inostranih
sorti, koje zbog slabije adaptabilnosti vrlo često ne odgovaraju našim
proizvodnim uslovima. To je veliki gubitak za našu nacionalnu privre-
du, imajući u vidu da u pojedinim regionina Srbije postoje vrlo povoljni
uslovi za semensku proizvodnju crvene deteline. Osim toga, dugogodiš-
njim oplemenjivačkim radom su stvorene brojne sorte crvene deteline
(11 diploida i 2 tetraploida), od kojih se trenutno osam sorti nalazi na
listi registrovanih sorti poljoprivrednog bilja. One predstavljaju drago-
cen materijal za jeftinu proizvodnju zdravstveno–bezbedne i kvalitetne
stočne hrane.
U praksi se površine pod crvenom detelinom najčešće seju nesor-
tnim, nekontrolisanim i nedorađenim semenom. To je upravo jedan od
glavnih razloga što su u širokoj proizvodnji prinosi vrlo niski. Istovre-
meno, kvalitet krme je često loš, zbog prisustva korova, a naročito ma-
sovne pojave viline kosice. Površine pod semenskim usevom često nisu
prijavljene, te nisu ni propisano kontrolisane. Seme iz nekontrolisane
proizvodnje nije finalno dorađeno na elektromagnetnom dekuskutoru,
te je najčešće zaraženo semenom viline kosice.
Slika 1. Semenski usev crvene deteline u sistemu kombinovanog iskorišćavanja

(seno-seme)
Figure 1. Seed production of red clover in the system for combined production
(hay-seed) (Karagić, 2006)
671
Semenarstvo
BIOLOŠKE SPECIFIČNOSTI CRVENE

DETELINE I UTICAJ EKOLOŠKIH USLOVA
NA PROIZVODNJU SEMENA
Crvena detelina (Trifolium pratense L.) je jedina vrsta u sekciji

Trifolium, podsekciji Trifolium sa osnovnim brojem hromozoma n=7,
dok ostale vrste u ovoj i nekim drugim blisko srodnim subsekcijama
(Intermedia, Alpestre) imaju osnovni broj hromozoma, n=8, što ote-
žava interspecies hibridizaciju. U prirodi nisu pronađene poliplodne
forme crvene deteline, te se naročit značaj pridaje indukovanoj po-
liploidiji, prevashodno u cilju povećanja prinosa vegetativne mase.
Prvi radovi na indukovanoj poliploidiji kod crvene deteline su zapo-
četi otkrićem kolhicina 1937. god. od strane švedskih istraživača. Kao
rezultat toga do danas je u Švedskoj stvoren velik broj tetraploidnih
sorti crvene deteline (Sjodin and Ellestrom, 1986). Većina evropskih
i japanskih istraživača ističe prednost tetraploida crvene deteline, koji
se odlikuju višim i stabilnijim prinosom krme u odnosu na diploide
(Tomaszevski, 1989; Sheglov i Antonova, 1983, Jonsson, 1985, Yama-
da and Hasegawa, 1990), dok je američko iskustvo suprotno tome
(Taylor and Quesenberry, 1996). Prepreke širem uvođenju tetraplo-
idnih formi crvene deteline u proizvodnju su nizak prinos semena
i visoka cena semena. Smanjenu fertilnost kod tetraploida crvene
deteline uzrokuje složen kompleks činilaca: genetički, citogenetički,
embriogeni, klimatski i dr. faktori. Najčešći uzroci niskog prinosa se-
mena su: smanjenje broja produktivnih stabljika, broja cvasti i broja
cvetova, kao i nepovoljni uslovi za oplodnju insektima oprašivačima.
Cev kruničnog listića kod tetraploidne crvene deteline je dužine od
7,9 do 11,3 mm (Nikovitz, 1985) što jako otežava polinaciju pčelama
medonosnicama (Apis melifera). Cvetovi tetraploida se najčešće opra-
šuju posredstvom velikih bumbara (Alekseev, 1981). Na prevazilaže-
nju pomenutih problema kod tetraploida (nizak prinos i visoka cena
semena) dosta se radi, naročito u Švedskoj, o čemu svedoči podatak
Sjodina (citirano po Taylor and Quesenberry, 1996) da su u ovoj ze-
mlji tokom 1993 i 1994. godine tetraploidi činili 40-50% proizvodnje
672
Slika 2. Dvootkosni tip crvene deteline Slika 3. Jednootkosni tip crvene deteline
Figure 2. Double-cut type (medium type) Figure 3. Single-cut type (mammoth
of red clover (Karagić, 2006) type) of red clover (Vasiljević, 2002)
sertifikovanog semena. Selekcija na viši prinos semena kod tetraploi-

da, osim u Švedskoj intenzivno se vrši u: Nemačkoj, Rumuniji, Rusiji,
Slovačkoj, Mađarskoj, Litvaniji i dr. evropskim zemljama. Nasuprot
tome, niski prinosi semena u SAD ograničavaju širenje tetraploidnih
sorti (Vasiljević et al., 1999 a).
Diploidna crvena detelina kao vrsta obuhvata četiri varijeteta (Erić
i sar., 1996) i to:
1. divlja crvena detelina –var. spontaneum,

2. obična oranična crvena detelina –var. sativum u okviru koje po-
stoje dva tipa:
rani- subvar. praecox (sl. 2),
kasni- subvar. serotinum (sl. 3),
3. centralnoalpska višegodišnja crvena detelina –var. perenne i
4. američka oranična crvena detelina –var. expansum.
Miladinović (2001) navodi nešto drugačiju klasifikaciju, po kojoj je

evropska crvena detelina (Trifolium pratense var. subnudum Witte) isto
što i obična oranična crvena detelina (Trifolium pratense var. sativum),
koja obuhvata ranostasni i kasnostasni podvarijetet između kojih po-
stoje određene biološke i fenotipske razlike, kako s aspekta proizvodnje
krme tako i s aspekta semenske proizvodnje.
673
Semenarstvo
Ranostasni podvarijetet najbolje uspeva u toplom i umereno hlad-

nom podneblju, pa se najviše gaji u zapadnoj, srednjoj i južnoj Evropi,
kao i u južnoj Rusiji. Kasnostasni varijetet je uglavnom rasprostranjen u
baltičkim i severnoevropskim zemljama, kao i na severu Rusije. Dužina
života ranostasne crvene deteline traje tri godine, dok kasnostasna živi
3-4 godine. S aspekta semenske proizvodnje između ova dva podvarije-
teta najznačajnija je razlika u odnosu na vreme početka cvetanja, a često
se u stranoj literaturi ranostasna crvena detelina označava kao dvootko-
sna (tzv. medium tip), dok se kasnostasna crvena detelina pominje kao
jednootkosna (tzv. mammoth tip). Ranostasna crvena detelina cveta već
u godini setve i donosi zrelo seme, dok kasni tip u prvoj godini formira
lisnu rozetu, a tek u drugoj godini cveta i donosi zrelo seme i to samo
u prvom otkosu. Crvena detelina na području Balkana, a samim tim i
Republike Srbije, pripada evropskom ranostasnom podvarijetetu (Mila-
dinović, 2001).
Cvet. Crvena detelina ima cvet leptiraste građe. Krunični listići su
najčešće ružičasto crvene boje i u donjem delu su srasli u obliku cevi, či-
neći cvetnu tubu. U središtu tube se nalazi tučak i prašnici, a u plodniku
ima dva semena zametka, od kojih najčešće jedan zametne dok drugi
abortira. Cvetovi crvene deteline su sedeći i sakupljeni u glavičaste cva-
sti, koje se nalaze najčešće pojedinačno, vrlo retko se obrazuju po dve
zajedno na vrhovima glavnih stabljika ili bočnih grana. Broj cvetova u
glavici jako varira. Miladinović (1972) ističe da se kod domaćih popu-
lacija crvene deteline srednji broj cvetova u cvasti kreće od 110 do 139.
Vasiljević (1998 a) navodi da se u cvasti diploidnih populacija i sorti
crvene deteline u proseku nalazi 92-111 cvetova, dok cvasti tetraploida
sadrže 92-97 cvetova. Izučavajući diploidne sorte crvene deteline Kolo-
miec (citirano po Novoselovoj, 1986) je utvrdio da prosečna vrednost
za broj cvetova po cvasti varira od 62 do 77. Novoselova i sar. (1990)
u svojim istraživanjima sa tetraploidima crvene deteline nisu utvrdili
veća odstupanja za broj cvetova po cvasti u odnosu na diploide, koji
je bio u intervalu od 50 do 150 cvetova. Cvetanje je postupno, po ko-
nusima, od osnove cvasti ka vrhu (sl. 4). Miladinović (2001) navodi da
dnevno cveta 3-4 kruga cvetova. Nikolić (1927) ističe da dnevno cveta
do 46 cvetova i to najviše u vremenu od 10 do 15 časova (sl. 5). Cvetanje
jedne glavice traje 3-4 dana (Miladinović, 2001), odnosno 3-11 dana
(Konstantinova, 1960). Period ukupnog cvetanja u otkosu traje oko 35
dana (Miladinović, 2001).
674
Slika 4. Sukcesivno cvetanje crvene deteline Slika 5. Cvetanje i oprašivanje crvene deteline
Figure 4. Successive flowering of red clover Figure 5. Flowering and pollination of red
(Mulić, 1999) clover (Mulić, 1999)
Plod. Plod crvene deteline je jednosemena mahuna, mada se u retkim

slučajevima, naročito kod nekih ekotipova pojavljuju dvosemene mahune.
Nüesch (1960) je našao da je procentualno učešće dvosemenih mahuna
unutar lokalne populacija Matenklee, poreklom iz Švajcarske 1–7%, uka-
zujući da se ova pojava češće pojavljuje na bolje razvijenim biljkama.
Seme. Seme crvene deteline je srcolikog do duguljastojajastog oblika,
glatke površine, žute, žuto-ljubičaste do ljubičaste boje. Masa 1000 seme-
na kod diploida se kreće od 1,4 do 2,2 g dok se kod tetraploida ona nalazi
u intervalu od 2,7 do 3 g. (Vasiljević i sar., 1997a). Miladinović (2001)
navodi da pri normalnoj vlažnosti i temperaturi 18–20°C seme klija za
dva do tri dana. Međutim, može da klija i na nižoj temperaturi (4–5°C),
ali klijanje traje 8–10 dana. Pored zrna koja u normalno vreme klijaju,
postoje i tvrda zrna koja počinju klijanje i nicanje posle više meseci.
Pojava tvrdog semena je naročito izražena kod divljih populacija,
a uvođenjem ovakvih populacija u kulturu, zastupljenost tvrdog seme-
na se postepeno smanjuje. Ova osobina semena kod divljih populaci-
ja može se smatrati biološki opravdanom, jer im korisno služi u borbi
za opstanak. Takođe, tokom perioda mirovanja semena, odmah nakon
žetve uočava se najveći broj tvrdih semena. Proučavanjem bioloških
osobina semena crvene deteline, kako ističe Ivanović (1954) kao i
675
Semenarstvo
ispitivanjem dormantnosti semena bavili su se brojni istraživači u svetu,

a naročito u bivšem SSSR, SAD i Nemačkoj. Nepropustljivost semenjače
za vodu kod tvrdog semena smatra se glavnim uzrokom slabog bubre-
nja. Pojava tvrdog semena se najčešće dovodi u vezu sa visokim sadrža-
jem mineralnih materija u omotaču semena, kao i prisustvom voštanih
ili za vodu nepropustljivih supstanci na spoljašnjosti semenjače.
Šibaev (1972) ističe da je tvrdo seme kod crvene deteline značajna
biološka osobina za postizanje visokih i stabilnih prinosa, jer ova seme-
na nakon perioda mirovanja daju jače, produktivnije i otpornije biljke.
Prema istraživanjima istog autora tvrda semana raznih vrsta legu-
minoza nejednako reaguju na promene temperature. Tako je utvrđeno
da niže temperature (8°C) prekidaju period mirovanja kod tvrdog se-
mena crvene deteline, dok se kod lucerke dormatnost semena umanjuje
dejstvom viših temperatura (20–30°C). Izučavajući zastupljenost tvrdog
semena kod sorti i populacija crvene deteline Vasiljević i sar. (1997 a)
navode da je ona varirala od 0,5 do 10,3%.
Ivanović (1954) navodi da je Hojjeski oko 20 godina pratio pro-
mene dormantnosti semena kod crvene deteline. On je ispitao 3813
uzoraka i našao je za Austriju prosečan sadržaj tvrdih zrna 8,48%, a
maksimalni 58,5%.
Ispitujući sadržaj tvrdih zrna kod deset autohtonih populacija crve-
ne deteline Ivanović (1954) navodi da je prosečna vrednost za pomenu-
to svojstvo iznosila 7,4%.
Oprašivanje i oplodnja
Crvena detelina je izrazito stranooplodna, entomofilna biljna vrsta.

Da bi se osigurala stranooplodnja, naročito kod biljaka sa dvopolnim
cvetovima u toku evolucije stvorene su različite barijere koje sprečavaju
da dođe do samooplodnje. Jedan od uzroka autosterilnosti je gametofit-
na inkompatibilnost. Ovaj tip inkompatibilnosti su prvi put ustanovili
East i Mangelsdorf (1925) kod Nicotiana sanderae. Kasnije je ustanov-
ljen kod crvene deteline, bele deteline i nekih drugih krmnih legumi-
noza. Fergus i Hollowell (1960) su objavili da mehanizam gametofit-
ne inkompatibilnosti kontroliše serija alela u lokusu S, označenih kao
multipli aleli S1, S2, S3,...,Sn, na taj način što onemogućava oplodnju jajne
ćelije sopstvenim polenom, s obzirom na identične S alele.
676
Kod diploidne crvene deteline u lokusu S do sada je pronađeno 212

alela, mada brojni istraživači ukazuju na mogućnost pojave novih S ale-
la. Novi S aleli mogu rezultirati iz crossing overa u S lokusu, koji je usko
povezan sa bojom cveta (Denward, 1963). Poreklo novih S alela se tako-
đe pripisuje inbridingu (Anderson et al., 1974) i intracistronskoj rekom-
binaciji (de Nettancourt 1977). Prema mišljenju Taylor-a (1982) novi S
aleli mogu da potiču od intracistronične rekombinacije ili somatičnog
crossing overa. Iako je crvena detelina izrazito ksenogamna biljna vrsta
u izvesnim slučajevima može doći do samooplodnje: na račun pseudo-
kompatibilnosti, slabljenja reakcije inkompatibilnosti pri poliploidiji i
kao rezultat nastalih mutacija.
Na pojavu inkompatibilnosti značajan uticaj imaju uslovi spoljne
sredine, koji izazivaju odgovarajuće promene stanja generativnih or-
gana u vreme oplodnje, što može dovesti do pseudo-kompatibilnosti
bez narušavanja genetičkog sistema inkompatibilnosti. Kod crvene
deteline do pseudo-kompatibilnosti dolazi pri visokoj temperaturi
(30–40°C) za vreme cvetanja i oplodnje. Tome u prilog mogu poslužiti
podaci koje iznosi Williams (1937) po kojima je pri samooplodnji cr-
vene deteline u suvoj i toploj godini dobio 3,45% semena, a u hladnoj
i vlažnoj godini samo 0,32%. U ogledima koje navodi Laczynska-Hu-
lewicz (1965) procenat samooplodnje kod tetraploida crvene deteline
pri toplom vremenu je iznosio 12,33%, a pri hladnom i vlažnom vre-
menu 2,87%. Taylor i Anderson (1980) navode da se pri temperaturi
od 40°C u periodu cvetanja procenat samooplodnje kod deteline kre-
tao od 2 do 20%, a pri temperaturi od 25°C nije došlo do zametanja
semena u samooplodnji. Veliko variranje stepena pseudo-kompatibil-
nosti kod crvene deteline u zavisnosti od temperature omogućuje da
se izdvoje genotipovi s visokim procentom samooplodnje, što se može
iskoristiti pri stvaranju inbred linija.
S obzirom na to da je crvena detelina stranooplodna biljna vrsta
za semensku proizvodnju je neophodno prisusutvo insekata oprašivača.
Morfološka građa cveta crvene deteline omogućava entomofilni način
oprašivanja medonosnom pčelom (Apis mellifera L., sl. 6), ili još uspeš-
nije bumbarima (Bombus spp. - Taylor and Smith, 1979). Domaća pčela
(Apis mellifera L.) se često koristi za tu svrhu iz razloga što su bumbari
(Bombus spp., sl. 7), inače efikasniji u oprašivanju crvene deteline, ne-
dovoljno prisutni u spontanoj entomofauni. Ako nema drugog izvora
polena medonosne pčele se smatraju dovoljno efikasnim u oprašivanju
677
Semenarstvo
crvene deteline. U tom slučaju pet košnica po ha crvene deteline je

dovoljno za postizanje visokih prinosa semena crvene deteline (Rincker
and Rampton, 1985). Mc Gregor (1976) navodi da su Foster i Hadfield
na Novom Zelandu ustanovili da medonosna pčela čini od 77% do 89%
oprašivača crvene deteline. Jevtić i sar. (2002) su evidentirajući opraši-
vače na crvenoj detelini utvrdili prosečno 76,2 oprašivača od čega 57,9
medonosnih pčela (75,98%) i 18,3 ostalih oprašivača (24,02%). U istra-
živanjima Jevtić i sar. (2006) na crvenoj detelini je utvrđeno prosečno
25,4 oprašivača od čega 21,3 medonosnih pčela (83,86%) i 4,1 ostalih
oprašivača (16,14%).
Ispitujući uticaj medonosne pčele i šećernog sirupa na prinos se-
mena lucerke i crvene deteline Jevtić i sar., (2007) su utvrdili da medo-
nosna pčela i drugi oprašivači znatno više posećuju crvenu detelinu. Na
crvenoj detelini je bilo prisustvo 46,27 oprašivača/m2, a na lucerki 19,93
oprašivača/m2. Na lucerki kao i na crvenoj detelini među oprašivačima
je dominirala medonosna pčela u odnosu na ostale oprašivače (odnos
4:1). Prisustvom populacije oprašivača ostvareno je 120,7 kg ha-1 seme-
na lucerke i 569,5 kg ha-1 semena crvene deteline. Međutim, u odnosu
na kontrolu, korišćenjem šećernog sirupa ostvaren je veći prinos seme-
na lucerke za 8,9%, a crvene deteline za 18%. Takođe, Jevtić i sar. (2002)
ističu da je prskanjem crvene deteline šećernim sirupom ostvareno za
10,98% više semena u odnosu na tretman bez šećernog sirupa. Prema
Jevtić i sar. (2006), najviši prinos semena crvene deteline ostvaren je
primenom šećernog sirupa (1019, 0 kg ha-1), a značajno niži na kontroli
bez šećernog sirupa (888,3 kg ha-1 semena).
U Poljskoj oko 20 vrsta bumbara su registrovani kao oprašivači crve-
ne deteline, mada su najznačajnije dve vrste: Bombus terrestris i Bombus
lucorum. Broj bumbara od 1950-2450 po ha daje zadovoljavajući prinos
semena (Ruszkowski et al., 1989). Na južnom ostrvu Novog Zelanda
glavni polinatori su: Bombus ruderatus i Bombus hortorum (Macfarlane
and Griffin, 1985). Za razliku od pčela, sa dužinom leta od 6,5 časova po
danu bumbari su leteli duže vreme, oko 10 časova dnevno (Macfarlane
et al, 1991).
Pčela sekačica lista (Megachila rotundata) se ponekad koristi za
oprašivanje crvene deteline na zapadu SAD i u Kanadi, dok se u istoč-
nim državama SAD manje koristi. Ova pčela se gnezdi u pločama u ko-
jima su izbušeni tuneli. Sa ovom pčelom je na severu Alberte u Kanadi u
periodu od 1983 do 1987. godine ostvaren prinos semena od 410 kg ha-1,
678
dok je na kontroli ostvaren prinos semena od svega 291 kg ha-1 (Fairey

et al, 1989). Druga jedna pčela koja se ponekad koristi u oprašivanju
crvene deteline u zapadnim državama SAD je zemljišna pčela (Nomia
spp.) koja pravi gnezda u zemljištu. Ipak ove pčele su komplikovane za
selidbu i manipulisanje.
Učestalost posete oprašivača cvetu crvene deteline zavisi od mno-
go faktora, među kojima je svakao najznačajnija dužina cvetne tube.
Miladinović (2001) navodi da je među sortama i genotipovima crvene
deteline dužina cvetne tube različita, pa čak postoje razlike u istoj gla-
vici. Dužina cvetne tube kod diploida varira od 6,0–10,0 mm, zavisno
od pozicije na cvasti. Tako je utvrđeno da su cvetne tube u srednjem
delu glavice do 2 mm duže od tube na vrhu i u baznom delu glavice
(Nuesch, 1960, Sokolskaja, 1958). Zato se pčele više zadržavaju na vrhu
i u donjem delu glavice gde je nektar dostupan. S druge strane da bi
došlo do oprašivanja insekti oprašivači treba da imaju dužinu rilice bar
koliko je dužina cvetne tube. Dužina rilice domaće pčele varira od 5,8
do 6,5 mm (Goetz, 1931), a Smaragdova (1948) navodi da u proseku
iznosi 6,84 mm. Određene rase pčela, kao što su kavkaska i italijanska
rasa, domaće pčele se odlikuju nešto dužom rilicom do 7,5 mm, te su
efikasnije u oprašivanju cvetova crvene deteline (Rimaševskij, 1983). Za
razliku od domaće pčele, sve vrste bumbara imaju znatno dužu rilicu
(9,6–16,5 mm, Stapel, 1933) od dužine cvetne tube i nema teškoće da
dođu do nektara.
Slika 6. Pčela na cvetu crvene deteline Slika 7. Bumbar na cvetu crvene deteline
Figure 6. Honey bee on a red clover Figure 7. Bumble bee on a red flower
flower clover (Jevtić, 2006) (Karagić, 2006)
679
Semenarstvo
Prema Damisch (1964) lučenje i količina nektara u cvetu crvene

deteline značajno varira među genotipovima, a neposredno zavisi od
razvijenosti biljke, količine svetlosti, vlage i mineralne ishrane. Pedersen
(1945) ističe velike razlike nivoa, tj. količine nektara u cvetnoj tubi koja
se kreće od 1,0 do 3,5 mm. Ispitivanjem autohtone crvene deteline Mi-
ladinović (1968) je utvrdio da u drugom otkosu 71% cvetnih tuba ima
više od 2 mm nektara, a 29% ima nivo nektara manji od 2 mm.
Miladinović (2001) navodi da je za oprašivanje i oplodnju najpo-
voljnije suvo vreme, vlažnost vazduha oko 81% i temperatura oko 26°C.
Pri optimalnoj temperaturi i vlažnosti vazduha polen na žigu tučka pro-
klija za oko 10 minuta, ali ukoliko su ovi uslovi limitirani polen prokli-
java nekoliko sati ili uopšte ne klija. Picard i Berthout, (1965) ukazuju
da mnogi oprašeni cvetovi crvene deteline ne donose seme i u tome
postoje velika variranja od 57,9 do 93,2% fertilnih cvetova koji donose
seme. Prema tome, posle oprašivanja cveta crvena detelina u manjoj ili
većoj meri ne donosi seme, jer je moguće da polen ne proklija ili prekine
prorastanje cevčice, a moguć je i prekid razvića embriona. Ispitujući fer-
tilnost cvetova divljih populacija crvene deteline u odnosu na kulturne
sorte Novoselova (1986) navodi da je broj semena po cvasti varirao u
intervalu od 40 do 100, dok se procenat fertilnosti cvetova kretao u gra-
nicama od 52,5–76,3%. Prema istraživanjima istog autora kod tetraplo-
idnih sorti crvene deteline ustanovljene su niske vrednosti za: broj se-
mena po cvasti (13,7–50,3) i procenat fertilnosti cvetova (12,3–43,9%).
Analizirajući fertilnost cvetova crvene deteline nakon oprašivanja na
materijalu od 33 različita genotipa Vasiljević et al. (1998 b) su utvrdili
značajno veći procenat fertilnosti cvetova kod diploidne crvene deteline
(54,7–71,2%) u odnosu na tetraploide (15,47–31,97%).
Pored adekvatnog broja oprašivača za visok prinos semena takođe
je važno imati velik broj cvetova po jedinici površine. Na parcelama za
semensku proizvodnju u istočnim državama SAD-a najmanje 225 cvasti
po m2 je neophodno za prinos semena od oko 225–280 kg ha-1 (Taylor
et al., 1966). U državi Washington sa 1323 cvasti po m2 dobijen je pri-
nos semena od oko 927 kg ha-1 (Rincker i Rampton, 1985). Međutim, u
nekim slučajevima i pored velikog broja cvasti ostvaruju se veoma niski
prinosi semena crvene deteline. Oliva et al. (1994 b) navode da su i po-
red velikog broja cvasti po jedinici površine (698–944 po m2) ostvarili
veoma nizak prinos semena kao rezultat stresa izazvanog sušom, što je
dovelo do smanjenja fertilnosti cvetova.
680
Temperatura i padavine
Zahtevi crvene deteline u pogledu klimatskih uslova su specifični, što

je od naročitog značaja u daljoj rejonizaciji ove veoma važne krmne legu-
minoze. Crvena detelina je biljka humidnijih oblasti, a najvažniji faktor
za njeno uspevanje je količina atmosferskih taloga. Crvena detelina za
prozvodnju semena, kao i za proizvodnju krme zahteva veće količine
padavina, od oko 800 mm po m2 godišnje, pri čemu je za postizanje
visokih prinosa semena crvene deteline od naročitog značaja raspored
padavina tokom letnjeg perioda (Radenović, 2000). Sušu i visoke tem-
perature slabije podnosi, što značajno ograničava semensku proizvod-
nju ove kulture na rejone umerenog klimata.
Radenović (2000) navodi da je za odvijanje sigurne semenske pro-
izvodnje crvene deteline neophodno obezbediti vrednost vlažnosti ze-
mljišta PVK 70–80%. Povoljni rejoni za semensku proizvodnju crvene
deteline treba da obezbede dovoljno vlage pre početka cvetanja, a suvo i
toplo vreme tokom cvetanja i dozrevanja semena. Lugić i sar., (1999) na-
vode da zbog građe korena i velike lisne površine crvena deteline (sl. 8)
Slika 8. List crvene deteline

Figure 8. Red clover leaf (Mulić, 1999)
681
Semenarstvo
zahteva oko 200 mm vodenih taloga u otkosu koji se ostavlja za proi-

zvodnju semena.
Crvena detelina u proleće rano kreće pri temperaturama od 3°C, a
prvi porast nastupa u proleće pri temperaturama 5–6 °C. Visoke tempe-
rature slabije podnosi, naročito kada su one praćene nedostatkom vlage
u zemljištu i niskom relativnom vlažnošću vazduha. Crvena detelina ne
može da izdrži niske temperature, naročito golomrazice, a pod debelim
snežnim pokrivačem (25–30 cm) može da izdrži mraz do –25°C. Tem-
peraturna kolebanja nanose velike štete ovoj kulturi, naročito u proleće
posle topljenja snega. Stoga prezimljavanje crvene deteline najviše zavisi
od vremenskih prilika u rano proleće.
Zemljište
Nasuprot lucerki, crvena detelina bolje podnosi kiselija zemljišta,

sa niskom pH vrednošću, lošije strukture, u nizijama i u brdsko-pla-
ninskon području. Visoki prinosi sena i semena crvene deteline mogu
se dobiti na neutralnim i slabokiselim zemljištima. Optimalna kise-
lost zemljišta za crvenu detelinu je pH 6–7. Na kiselim zemljištima sa
pH<5,5 detelina se slabije razvija, daje nizak prinos semena i u godini
setve se već značajno proređuje (Novoselova, 1986; Radenović, 2000).
Crvenoj detelini gajenoj za proizvodnju semena najbolje odgovara-
ju oni tipovi zemljišta na kojima se ona već tradicionalno gajila za
proizvodnju krme: gajnjače, smonice, pseudoglej, brdsko-planinska
deluvijalna zemljišta, aluvijalna zemljišta i černozem, ali samo pod
uslovom da je obezbeđena vlaga (Radenović, 2000). Crvena detelina
ne podnosi duže plavljenje vodom. U agroekološkim uslovima Voj-
vodine na zemljištu tipa černozem ograničavajući faktor za uspešnu
proizvodnju semena crvene deteline je najčešće nedostatak dovoljnih
količina padavina, naročito tokom letnjih meseci, vrlo često praćen
zemljišnom i vazdušnom sušom. Na černozemima Vojvodine kako na-
vodi Radenović (2000) u uslovima navodnjavanja može se organizo-
vati i dobiti visoki prinosi semena i sena, te bi crvena detelina, setvom
u letnje-jesenjem roku, nakon žetve strnina, uz mogućnost zalivanja
trebala da nađe svoje mesto u proizvodnji semena.
682
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SEMENA

CRVENE DETELINE
Crvena detelina kako za proizvodnju krme tako i za proizvodnju

semena najbolje uspeva u oblastima umerene klime. Područja za proi-
zvodnju semena crvene deteline u našoj zemlji su gotovo svi oni kraje-
vi gde se ona uzgaja za proizvodnju stočne hrane, kao i predeli uzgoja
lucerke. Lugić i sar., (1996) navode da je u Republici Srbiji uobičajena
i veoma perspektivna kombinovana proizvodnja sena i semena crvene
deteline.
Nasuprot ovakvom načinu zasnivanja crvene deteline, za kombino-
vano iskorišćavanje (seno-seme) čitava plejada ruskih istrašivača (Arte-
menko i Kuljka, 1988; Kišenjkov i Putnjikov, 1983; Perepravo i Akatašev,
1989) zagovaraju ideju o specijalizovanoj proizvodnji semena crvene de-
teline (sl. 9). Po njima širokoredna setva sa niskim setvenim normama
Slika 9. Specijalizovana proizvodnja semena crvene deteline

pri međurednom rastojanju 80 cm
Figure 9. Specialized red clover seed production with row spacing 80 cm
(Vasiljević, 1999)
683
Semenarstvo
osigurava optimalan broj biljaka, koji ne dovodi do „zagušenja”, te se

na taj način može osigurati visoka proizvodnja semena. Specijalizovana
semenska proizvodnja crvene deteline, kako primećuju Taylor i Quese-
nberry (1996) je takođe karakteristična za područje Francuske.
Da bi se poboljšala proizvodnja semena crvene deteline potrebno
je preduzeti sve one agrotehničke mere koje doprinose boljem razvoju
semenskog otkosa. Ovde se posebno ističe značaj obrade i adekvatne
mineralne ishrane, naročito fosfornim i kalijumovim đubrivima, obez-
beđivanje optimalnog sklopa biljaka, zatim borba protiv korova uz pot-
puno eliminisanje viline kosice i dr.
Zasnivanje detelišta
Mesto u plodoredu. Prilikom zasnivanja crvene deteline, teoretski

najbolje predkulture su okopavine (kukuruz, suncokret, šećerna repa),
koje se intenzivno đubre i ostavljaju zemljište čisto od korova. Međutim,
često herbicidi koji se primenjuju kod ovih predkultura imaju rezidu-
alno dejstvo, što se negativno odražava na zasnivanje crvene deteline.
S toga se najčešće u praksi crvena detelina gaji posle strnina. Gajenje u
monokulturi, kao i često vraćanje na isto mesto crvena detelina ne pod-
nosi, jer se na taj način iscrpljuje i isušuje zemljište, a istovremeno usev
je izložen jačem napadu ekonomski značajnih bolesti i štetočina, što u
mnogome umanjuje prinos. S tim u vezi plodored za crvenu detelinu
treba podesiti tako, da se ne vraća na istu parcelu bar za 4 godine. Tako-
đe ne treba je sejati posle drugih višegodišnjih leguminoza zbog sličnih
bolesti i štetočina. Zadnjih nekoliko godina, naročito u Kanadi ističe se
značaj crvene deteline kao predkulture za gajenje krompira (Sturz and
Christie 1998). S druge strane istraživanja u SAD (Tsutomu Ohnu et al.
2000) ukazuju na fitotoksičan efekat (fenolna jedinjenja) crvene deteli-
ne, korišćene kao zelenišno đubrivo na razvoj klijanaca nekih korovskih
biljaka (Sinapis arvensis L.). To je od naročitog značaja u domenu inte-
gralne zaštite biljaka i organske poljoprivrede, jer bi se primenom ova-
kvog zelenišnog đubriva smanjila upotreba nekih herbicida, a s druge
strane popravila struktura zemljišta.
Izbor zemljišta i parcele. Za postizanje visokih prinosa crvene dete-
line neophodno je da zemljište bude zadovoljavajuće plodnosti, čisto od
korova i da se obezbedi prostorna izolacija od 200 m. Crvena detelina
684
je biljna vrsta vlažnijih terena, ali ne podnosi plavljenje. Najbolje raste i

razvija se pri vlažnosti zemljišta 70–80% PVK. Novoselova (1986) ističe
da je za semensku proizvodnju u vlažnijim rejonima neophodno obez-
bediti ravne i nešto više terene, na zemljištu težeg mehaničkog sasatava.
Niži tereni su manje pogodni, pošto na takvim terenima detelina poleže
i prinos semena je niži. Tereni sa peskovitim zemljištem takođe nisu po-
godni za semensku proizvodnju. Na takvim zemljištima je neophodno
uneti veće količine organskih đubriva. Za semensku proizvodnju crvene
deteline neophodno je da se obezbedi odgovarajuća plodosmena.
Obrada zemljišta
Obrada zemljišta je od naročitog značaja prilikom zasnivanja cr-

vene deteline za kombinovano iskorišćavanje. Osim klasičnog sistema
obrade (osnovna obrada, predsetvena priprema), u novije vreme sve se
više istražuju mogućnosti primene različitih sistema redukovane obrade
naročito na zemljištima težeg mehaničkog sastava, koja više odgovaraju
prirodnom arealu gajenja crvene deteline.
I) Klasičan sistem obrade

Osnovna obrada zemljišta za crvenu detelinu treba da se izvede u
jesen, što ranije na dubinu od 30 do 40 cm. Dubinu oranja treba pre sve-
ga prilagoditi osobinama zemljišta. Jesenja osnovna obrada ima ogro-
mne prednosti u odnosu na prolećnu obradu zemljišta. Na taj način se
pre svega postiže nagomilavanje vlage u zemljištu, što je od velikog zna-
čaja za uspešno razviće useva tokom naredne godine, naročito ako je
sušna. Osim toga zimski mrazevi utiču na drobljenje i sitnjenje zemlje,
što je od velikog značaja za popravljanje strukture teških i zbijenih ze-
mljišta. S jesenjom osnovnom obradom zemljišta treba izvršiti unošenje
potrebnih količina mineralnih đubriva, u zavisnosti od obezbeđenosti
zemljišta pojedinim hranivima.
Predsetvena priprema za crvenu detelinu mora biti kvalitetno izve-
dena. Pooranu površinu treba najpre pri povoljnoj vlažnosti istanjirati
popreko na pravac oranja, a zatim obraditi setvospremačem u pravcu
oranja kako bi se površina ujednačila. Ukoliko je površina neravna, tre-
ba odmah izvršiti ravnjanje sa ravnjačem. Tanjirača i ravnjač treba da
685
Semenarstvo
rade na dubini 10-12 cm. Posle ovih oruđa treba obavezno upotrebiti
teški glatki valjak koji će rastreseno i poravnato zemljište dovoljno sa-
biti. Nakon ovih radova vrši se još jedan prohod setvospremačem na
dubini 3-4 cm. Prema tome gornji površinski sloj zemljišta treba što bo-
lje usitniti i poravnati, da bi veoma sitno seme deteline našlo povoljne
uslove za klijanje i nicanje. U ovom periodu treba izvršiti unošenje ne-
ophodnih mineralnih đubriva i herbicida. Taylor (1996) naročito ističe
da je primarni (ključni) faktor uspešnog zasnivanja crvene deteline u
čistoj kulturi za kombinovano iskorišćavanje (seno-seme) predsetvena
priprema zemljišta.
II) Redukovana obrada

Redukovana obrada se već duže vreme populariše u nekim zemlja-
ma zapadne Evrope, kao pogodan sistem obrade na težim hidromor-
fnim zemljištima. Teška zemljišta su po mišljenju nekih autora (Gejguš,
1982; Loreneik, 1979; Loreneik-Hrin, 1983) veoma podesna za gajenje
krmnih leguminoza u čistom usevu ili u sklopu leguminozno-travnih
smeša. Brojni autori Kvich i Škoda (1985), Molnar (1995) ističu da po-
stoje različiti sistemi redukovane obrade, koji pre svega podrazumevaju:
eliminaciju nekih operacija, kombinovanje operacija, pliću obradu ze-
mljišta pa čak i direktnu setvu. To je naročito podesno za minimizira-
nje klasičnog sistema obrade zemljišta kod većeg broja ratarskih kultura
kada se gaje na težim zemljištima (Balla et al., 1998).
Đubrenje
Optimalan razvoj crvene deteline namenjene za kombinovanu

proizvodnju sena i semena zavisi od adekvatne obezbeđenosti zemlji-
šta određenim sadržajem makro i mikroelemenata. Vučković (2003)
navodi da crvena detelina ima velike potrebe u hranljivim materijama,
tako za proizvodnju 100 kg sena troši 3 kg azota, 0,7 kg fosfora i oko
2 kg kalijuma. Produkcija krme je uglavnom u korelaciji sa sadržajem
hraniva u zemljištu, odnosno sa nivoom plodnosti. Mineralna đubriva
se primenjuju pri osnovnoj i predsetvenoj obradi zemljišta, zavisno od
obezbeđenosti zemljišta hranjivim elementima, a što se može utvrditi
hemijskom analizom zemljišta. Količine mineralnih NPK đubriva koja
686
se primenjuju zavise od plodnosti zemljišta i iznose prosečno za azot

30-60 kg ha-1, P2O5 80-120 kg ha-1 i K2O 80-100 kg ha-1 (Vučković, 2003).
Suprotno prethodno pomenutom konceptu proizvodnje semena cr-
vene deteline, namenjene za kombinovano iskorišćavanje (seno-seme),
Novoselova (1986) ističe da se mineralna ishrana semenskog useva crvene
deteline suštinski razlikuje od mineralne ishrane krmnog useva. Kod se-
menskog useva pravilnom mineralnom ishranom treba sprečiti poleganje
useva, obezbediti maksimalno formiranje generativnih organa, normalne
uslove za insekte oprašivače, bolju oplodnju, zametanje, nalivanje i ujed-
načeno sazrevanje semena. Isti autor navodi da je za postizanje prinosa
semena crvene deteline od 355 kg ha-1 i slame od 4,56 t ha-1 neophodno
uneti u zemljište 60 kg P2O5, 24,2 kg K2O i 78,5 kg kalcija.
Osnovno đubrenje se vrši sa osnovnom obradom zemljišta pri
čemu se unosi ukupna količina fosfora i kalijuma. Ukoliko je zemljišni
supstrat siromašan humusom i organo-mineralnim kompleksom, pri-
menjuju se azotna đubriva sa osnovnom i predsetvenom obradom.
Azot je kako ističe Fairey (1988) osim u proizvodnji krme veoma
bitan elemenat u semenskoj proizvodnji, te preporučuje za područje
Alberta (Kanada) minimalnu količinu od 11 kg ha-1 N pre nego što se
na korenu biljaka formiraju nodule (kvržice), gde su smeštene bakte-
rije-azotofiksatori (Rhizobium leguminosarum bivar. trifoli) koje imaju
sposobnost da vezuju atmosferski azot (N2), a što odgovara fenološkoj
fazi grananja kod crvene deteline. S druge strane suvišak azota značaj-
no redukuje nodulaciju, odnosno azotofiksaciju atmosferskog azota od
strane kvržičnih bakterija (Rhizobium leguminosarum bivar. trifoli). Na
zemljištima čija je pH vrednost ispod 5,5 nodulacija je sprečena usled
kisele reakcije zemljišta, te je sasvim opravdano unošenje nešto veće
količine azotnog đubriva kao zamena za atmosferski azot, kako bi se
obezbedio nesmetan razvoj biljaka (Fairey, 1988). Obrazovanje kvržica
na korenu, kako ističe Novoselova (1986) se podudara s obrazovanjem
prvog trolistka i od tog momenta detelina počinje da koristi atmosferski
azot. Po podacima Šatilova (1969) crvena detelina u momentu obrazo-
vanja prvog trolistka koristi 5,5 puta više azota u odnosu na količinu
koja se nalazi u semenu. Zbog toga male količine azota unete pod de-
telinu pokazuju pozitivan uticaj na njen dalji rast. Utvrđeno je da je od
ukupne količine azota koja se nalazi u crvenoj detelini 1/3 poreklom iz
zemljišta, a 2/3 poreklom iz vazduha. Novoselova (1986) navodi da je
u većem broju ogleda na podzolastim zemljištima utvrđeno da azotna
687
Semenarstvo
đubriva mogu uzrokovati duži period cvetanja i neravnomerno sazreva-

nje semena i tako dovesti do poleganja semenskog useva crvene deteline
i umanjenog prinosa semena.
Suprotno tome primena adekvatnih količina fosfornih đubriva
značajno povećava prinos semena crvene deteline (Novoselova, 1986).
Istraživanja istog autora su pokazala da je đubrenje fosfornim đubrivi-
ma efikasnije na glinovitim i podzolastim zemljištima. Značaj fosfora u
mineralnoj ishrani semenskog useva crvene deteline se naročito ogleda
u boljoj oplodnji cvetova i dobijanju semena visokog kvaliteta. Najbolji
efekat na detelinu kada su u pitanju kalijumova đubriva je utvrđen na
peskovitim zemljištima, a nešto slabiji na glinovitim zemljištima. Veća
količina kalijuma može usloviti preterano izrastanje semenskog otkosa
u godini proizvodnje semena. Ukupna količina fosforno-kalijumovih
đubriva zavisi od stanja pristupačnih formi fosfora i kalijuma u zemlji-
štu i može da se koleba u širokom rasponu, a preporuka je da se u godini
setve unese 60–80 kg ha-1 P2O5 i oko 120 kg ha-1 K2O (Novoselova, 1986).
Sadržaj fosfora u zemljištu je kritičan faktor za zasnivanje leguminoza
i neadekvatan sadržaj fosfora često rezultira u smanjenju porasta useva
(Taylor i Quesenberry, 1996). Po istim autorima sadržaj fosfora (P) od
30 ppm i kalijuma (K) od 90 ppm u zemljištu se uglavnom smatraju
kao optimalne koncentacije iznad kojih dolazi do pojave luksuziranja u
ishrani biljaka. Fairey (1988) navodi da se sadržaj fosfora u suvoj mate-
riji crvene deteline kreće između 0,2–0,4%, u slučaju da prinos nije li-
mitiran nedostatkom fosfora, te prema tome za postizanje prinosa suve
materije od 10000 kg ha-1 potrebno je obezbediti između 20–40 kg ha-1
fosfora (P) godišnje. Po istom autoru u suvoj materiji crvene deteline
ima oko 1,8% K, tako da je za postizanje prinosa suve materije od 10000
kg ha-1 crvene deteline neophodno obezbediti oko 180 kg ha-1 godišnje.
Neophodan elemenat za nesmetan razvoj crvene deteline kako isti-
ču Novoselova (1986) i Fairey (1988) na zemljištima sa pH ispod 5 je
kalcijum (Ca), s obzirom da smanjuje kiselost zemljišta, podstiče no-
dulaciju, a samim tim potpomaže azotofiksaciju atmosferskog azota od
strane kvržičnih bakterija (Rhizobium leguminosarum bivar. trifoli). U
kiseloj sredini zbog povećane koncentracije lakopristupačnog alumi-
nijuma značajno se umanjuje aktivnost azotofiksatora i oni prestaju
snabdevati biljku azotom. Da bi se otklonio negativan uticaj povećane
kiselosti na rast i razvoj biljaka neophodno je izvršiti kalcizaciju kiselih
zemljišta. Kao rezultat kalcizacije osim smanjenja kiselosti povećava se
688
pristupačnost za biljke najvažnijih makroelemenata mineralne ishrane

(azota, fosfora i kalijuma) koji se nalaze u zemljištu i poboljšava se snab-
devanje biljaka molibdenom. Osim toga, kalcijum je veoma značajan
makroelemenat u ishrani crvene deteline. Prilikom njegovog unošenja u
zemljište dolazi do koagulacije koloidnih zemljišnih čestica, poboljšava
se njegova struktura i fizička svojstva.
Značajni elementi neophodni u malim koncentracijama (tzv. ele-
menti u tragovima) za nesmetan rast i razvoj biljaka označavaju se kao
mikroelementi, i zauzimaju važno mesto u ishrani biljaka. Crvena de-
telina pozitivno reaguje na mikroelemente: molibden, cink, bor i bakar
koji su naročito važni u semenskoj proizvodnji (Fairey, 1988). Tako je
prema istom autoru bor (B) neophodan u sintezi proteina i značajno
utiče na povećanje zametanja semena. Bakar (Cu) ima značajnu ulogu
u procesima disanja i reproduktivnog razvoja, a molibden (Mo) je ne-
ophodan za odvijanje procesa azotofiksacije. Istraživanja kod nas (Erić
et al., 1998) su takođe potvrdila naročit značaj primene bora, bakra i
cinka na povećanje prinosa krme i semena crvene deteline, na zemljišti-
ma koja su slabije obezbeđena ovim mikroelementima. S obzirom da se
ovi elementi javljaju u veoma malim koncentracijama vrlo često njihova
pristupačnost za biljke zavisi od: pH vrednosti zemljišta, prisustva vlage,
strukture zemljišta i od odnosa drugih hranljivih elemenata. S druge
strane optimalna vrednost ovih elemenata za rast i razvoj biljaka crve-
ne deteline se nalazi u veoma uskom intervalu, te neznatno povećanje
iznad optimuma može da ima toksičan efekat na biljke (npr. na kiselim
zemljištima Al i Mn).
Niska pH vrednost zemljišta utiče na iskorišćavanje nekih eleme-
nata (P, Mo, Mn, Al) mineralne ishrane biljaka. Tako na kiselim zemlji-
štima sa niskom vrednošću pH kako ističu Taylor i Quesenberry (1996)
se uočavaju dve izrazito negativne pojave; s jedne strane se povećava
sadržaj pristupačnog alumunijuma (Al) dok se s druge strane smanjuje
sadržaj pristupačnog fosfora (P). Interesantno je primetiti da je upore-
đivanjem 35 vrsta leguminoza (Mc Kenny et al. 1993) crvena detelina
(Trifolium pratense) pokazala veći stepen tolerantnosti prema alumini-
jumu (Al) u odnosu na žuti zvezdan (Lotus corniculatus) slično beloj de-
telini (Trifolium repens). Taylor i Quesenberry (1996) ističu da je crvena
detelina naročito osetljiva na toksični efekat mangana (Mn).
Organska đubriva bolje je uneti pod prethodni usev. Novoselova
(1986) navodi da primena 15–30 t ha-1 stajskog đubriva pod prethodnu
689
Semenarstvo
kulturu (na podzolastim zemljištima nečernozemne zone u bivšem

SSSR) utiče na povećanje prinosa semena za 2–4 puta, pri čemu se
ostvaruju prinosi semena od oko 330 kg ha-1, dok je na kontroli ostvaren
prinos od oko 140 kg ha-1.
Primena mikrobiološkog đubriva
Za nesmetan rast i razvoj crvene deteline od naročitog je značaja

primena mikrobiološkog đubriva naročito na onim zemljištima gde se
uočava slabija mikrobiološka aktivnost Rhizobium leguminosarum bi-
var. trifoli. Taylor i Quesenberry (1996) navode da količina azota, koja
nastaje u procesu azotofiksacije na crvenoj deteline varira od 76–389
kg ha-1. Staley (1993) navodi da u odsustvu efikasnog prirodnog rizo-
bijuma, inokulacija semena sa adekvatnim inokulumom (Rhizobium
leguminosarum bivar. trifoli) može povećati prinos krme u proseku za
34%. Pre inokulacije semena, inokulum bi trebalo držati na hladnom
i tamnom mestu. Aktivnost rizobijuma je u velikoj zavisnosti od pH
vrednosti zamljišta. Istraživanjem 19 izolata iz Finske, u laboratorijskim
uslovima (Lindstrom i Millyniemi, 1987) utvrđeno je da ispod pH vred-
nosti 4,7–4,9 prestaje aktivnost Rhizobium leguminosarum bivar. trifoli.
Lugić i sar. (1994) su testirali četiri sorte crvene deteline na varijabilnost
intenziteta biološke fiksacije azota, pri čemu su utvrdili da je varijabil-
nost crvene deteline u odnosu na intenzitet biološke fiksacije visoka, i
da postoje dobre mogućnosti za povećanje intenziteta biološke fiksacije
azota selektivnim gajenjem pojedinih genotipova.
Izbor sorte
Proučavanjima mnogih autora potvrđena je vrednost lokalnih eko-

tipova crvene deteline u odnosu na materijal iz drugih regiona. Miladi-
nović (1972) ističe prednost domaćeg sortimenta činjenicom da akli-
matizovani ekotipovi ostvaruju veoma visoke prinose krme u odnosu
na slabije aklimatizovane populacije i sorte. To potvrđuju i rezultati
komparativnih ispitivanja inostranih i domaćih sorti i populacija crve-
ne deteline na lokalitetu Rimski šančevi (Vasiljević i sar. 1997 b, 1998 c,
1999 b) kojima je dokazano da su domaće sorte (K-9, K-17, Kolubara)
690
u odnosu na proizvodno-kvalitetne i morfološko-biološke osobine bile

superiornije.
Osim klasične selekcije koja ima za cilj stvaranje visokoprinosnih
sorti otpornih na ekonomski značajnije bolesti, čitava plejada opleme-
njivača crvene deteline ima za cilj kreiranje usko specijalizovanih sorti
za određena područja gajenja, visoke adaptibilnosti. Tako Taylor i Que-
senberry (1996) navode da su sorte Kuhn i Prosper I preporučene za ga-
jenje na kiselim zemljištima. Kanadski istraživači Sturz i Christie (1998)
su determinisali u rizosferi endofitogene bakterije koje doprinose speci-
fičnoj, pozitivnoj intereakciji (u odnosu na prinos) između crvene dete-
line (Trifolium pratense) i krompira (Solanum tuberosum), čak na nivou
određenih sorti, pri smenjivanju ova dva useva. Tako je utvrđeno da je
sorta krompira Russet Burbank u odnosu na endofitogene bakterije bila
kompatibilna sa sortom crvene deteline Marino, dok je sorta krompira
Shepody bila kompatibilna sa sortom crvene deteline Altaswede.
Taylor i Quesenberry (1996) ističu da je nizak prinos semena vrlo
često u suprotnosti sa prihvatanjem sorti crvene deteline od strane pro-
izvođača semena, čak i kada su prinosi krme visoki. Jedan od načina da
se poveća prinos semena je preko selekcije. Tako u Rusiji, kako ističu
Vorončihina i Četvertnyh (1985) selekcija na visok prinos semena je
već duže vreme u središtu oplemenjivačkog programa. Osim toga, u se-
lekciji na povećan prinos semena od naročitog je značaja stvaranje sorti
crvene deteline sa ograničenim i ujednačenim cvetanjem.
Ispitujući međuzavisnost između nekih agronomski važnih osobi-
na pojedinačnih biljaka kasnostasne sorte crvene deteline (Sivorickij,
416), Muhina i Šestiperova (1978) su utvrdile da je visina biljke u prvoj
godini u negativnoj korelaciji sa prinosom zelene mase u drugoj godini
(r = –0.93) i prinosom semena u trećoj godini života (r = –0.60).
Jaranowski i Broda, (1986) su posredstvom genotipskih koeficijena-
ta korelacije došli do zaključka da prinos semena po biljci kod crvene
deteline najviše zavisi od broja cvasti po biljci, broja produktivnih sta-
bljika i mase 1000 semena. Smolikova i saradnici (1987) navode da iz-
među prinosa krme i semena kod diploidnih i teraploidnih sorti crvene
deteline postoje pozitivne, srednje jake korelacije.
Analizom varijanse i kovarijanse komponenti prinosa zelene mase
i semena kod 17 sorti i 16 populacija crvene deteline utvrđeni su koefi-
cijenti genetičke i fenotipske korelacije (Vasiljevic et al., 2000). Posma-
trajući vrednosti korelacionih koeficijenata može se zapaziti da su one
691
Semenarstvo
veće za genetičke nego za fenotipske korelacije, što ukazuje na značajan

uticaj faktora spoljne sredine. Koeficijenti genetičke korelacije pokazuju
da je prinos semena po biljci najviše zavisio od broja cvetova po cvasti
(rg = 1.000*); broja semena po cvasti (rg = 0.796*) i broja produktivnih
stabljika (rg = 0.755*). Između broja cvasti po biljci i broja internodija
po stabljici, odnosno prinosa zelene mase po biljci postoje pozitivne i
signifikantne genetičke korelacije. Međutim, negativna međuzavisnost
(rg = –0.122) između prinosa zelene mase i semena predstavlja teškoću
pri selekciji na povećan prinos.
Prema mišljenju Taylor-a i Quesenberry-a (1996) najvažnija kom-
ponenta prinosa semena je broj cvetnih glava, pre nego broj semena po
glavi ili težina semena. U cilju povećanja broja cvasti posredstvom više-
glavosti kod crvene deteline Taylor et
al. (1985) su sproveli šest ciklusa reku-
rentne fenotipske selekcije (sl. 10). Na-
kon šest ciklusa selekcije u odnosu na
višeglavost, zastupljenost jednoglavih
cvasti je iznosila 37%, dok je učešće vi-
šeglavih cvasti (sa dva do pet delova)
činilo 63%. Ipak, šest ciklusa selekcije
na višeglavost nije pokazalo naročitu
praktičnu primenu, s obzirom na pri-
sutan trend opadanja: broja semena
po cvasti, perzistentnosti, kao i prino-
sa krme. Takođe pojava višeglavosti Slika 10. Višeglava cvast crvene deteline
dovodi do stvaranja velikog pritiska Figure 10. Multiple-parted head of red
na cvetnoj dršci, usled čega dolazi do clover (Mikić, 2002)
njenog lomljenja (sl. 10).
Korišćenjem path analize Vasiljević i saradnici (2006) su utvrdili
direktne i indirektne efekte analiziranih komponenti prinosa (broj cva-
sti po biljci, broj cvetova po cvasti, broj semena po cvasti) na prinos
semena crvene deteline, pri čemu je visoko značajan direktan efekat na
ukupan prinos semena po biljci utvrđen za broj cvasti po biljci.
U skorije vreme su započeta istraživana na identifikaciji genskih lo-
kusa koji kontrolišu osobine od izuzetne važnosti u povećanju prinosa
semena crvene deteline (Herrmann et al., 2006).
Za setvu i proizvodnju semena u našoj zemlji obično se koriste doma-
će sorte crvene deteline, ketegorije original, elita i superelita. Kao rezultat
692
rada na oplemenjivanju crvene deteline, počev od 1960. godine u Institu-

tu za krmno bilje, Kruševac, potom u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad (sl. 11), a u skorije vreme i u Institutu za poljoprivredna istra-
živanja, Zaječar, metodama selekcije u polusrodstvu i punom srodstvu
je stvoreno 13 sorti crvene deteline od kojih su 11 diploidne (2n), a dve
tetraploidne (4x). Domaće diploidne sorte crvene deteline predstavljaju
sintetike od različitih autohtonih genotipova, ili lokalnih populacija.
U Institutu za krmno bilje u Kruševcu je ukupno stvoreno pet diplo-
idnih (K-3, K-9, K-17, K-38, K-39) i dve tetraploidne sorte crvene deteli-
ne (K-27, K-32). Na listi registrovanih sorti poljoprivrednog bilja Repu-
blike Srbije trenutno se nalaze sledeće kruševačke sorte crvene deteline:
K-17
Je najrasprostranjenija kruševačka sorta crvene deteline. Odlikuje
se visokim prinosom sena (oko 15 t ha-1) i odličnog je kvaliteta (18-20%
proteina). Biljke su visoke i bujne i brzo se regenerišu nakon kosidbe.
Otporna je na niske temperature, sušu i najvažnije bolesti.
KRUŠEVAČKE 38 i 39 (K-38, K-39)

Nove su visokoprinosne sorte crvene deteline. Biljke su bujne, us-
pravne, visoke do 80 cm i dobro se regenerišu. Prosečni prinosi suve
materije se kreću od 12 do 16 t ha-1 sa preko 20% sirovih proteina. Odli-
kuju se visokim potencijalom za proizvodnju semena (600–800 kg ha-1).
Dobro podnose sušu i tolerantne su na najvažnije bolesti i štetočine. Po-
godne su za gajenje u detelinsko-travnim smešama. U trećoj godini isko-
rišćavanja ostvaruju veće prinose od dosadašnjih sorti crvene deteline.
Slika 11. Matičnjak crvene deteline / Figure 11. Red clover nursery (Vasiljević, 2002)
693
Semenarstvo
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu su stvorene

sledeće sorte crvene deteline:
KOLUBARA
Sorta crvene deteline nastala je masovnim odabiranjem iz doma-
ćih populacija. Kolubara je srednje rana sorta crvene deteline. Odlikuje
se dobrim bokorenjem, prezimljavanjem i poseduje dobru moć rege-
neracije. Otporna je prema važnijim bolestima: Sclerotinia trifoliorum,
Erysiphe communis, Gleosporium spp. Stabljika je visine 50,4–57,3 cm i
veoma je otporna na poleganje. List je troper, srcolikih listića, tamnoze-
lene boje. Cvast je krupna, tamno do svetlocrvene (pink) boje i veoma
je mirisna. Seme je sitno ovalno-jajolikog oblika, tamnoljubičasto–žute
nijanse, masa 1000 zrna 1,6–1,8 g. U različitim agroekološkim uslovima,
na tri lokaliteta (Kruševac, Zaječar, Novi Sad) prinos zelene krme sorte
Kolubare bez navodnjavanja iznosi 30,96 t/ha u prvoj, odnosno 71,64 t/
ha u drugoj i 34,84 t/ha u trećoj godini korišćenja. Pri optimalnoj fazi
košenja (početak cvetanja primarnih cvasti) ostvaruje zavidan kvalitet:
sadržaj proteina 18,82%, visok prinos sirovih proteina 3267 kg ha-1.
UNA
Sintetička sorta crvene deteline, nastala odabiranjem biljaka po
fenotipu iz prikupljenih populacija i sorti crvene deteline. Srednje
rana sorta crvene deteline, osrednje otporna na pepelnicu. Stabljika je
uspravna, slabije izražene maljavosti i dobro se bokori. Prosečna dužina
stabljike u vreme košenja je 50–55 cm. Cvast oblika glavice je od tamnije
do svetlije crvene boje i veoma je mirisna. Fertilnost cvetova je izuzetno
visoka (70–80%), što utiče na visok genetski potencijal za prinos seme-
na (500–700 kg ha-1), mada se u proizvodnji najčešće postiže prinos se-
mena 300–500 kg ha-1. Seme je sitno, ovalno-bubrežastog oblika, žuto-
smeđe boje sa nijansama od tamno do svetloljubičaste boje. Apsolutna
masa: 1,9–2,0 grama. Sorta crvene deteline Una je tipična trogotka. U
prvoj godini života iz dva otkosa ostvaruje ukupan prinos zelene mase
25–35 t ha-1. Maksimalan prinos zelene mase (70–95 t ha-1), odnosno
sena (15–17 t ha-1 ) postiže u drugoj godini života iz 3–4 otkosa, dok tre-
će godine života iz dva otkosa ostvaruje ukupan prinos zelene mase na
nivou prve godine 25–30 t ha-1. Sadržaj suve materije u proseku iznosi
25–27%. Odličnog je kvaliteta, udeo lišća u prinosu, početkom cvetanja
iznosi i do 55%. Sadržaj sirovih proteina u proseku iznosi 18,5%.
694
AVALA
Rana do srednje rana sorta crvene deteline nastala odabirom bi-
ljaka metodom jednokratne masovne selekcije iz domaće populacije
iz okoline Beograda, kao rezultat oplemenjivačkog rada na poboljšan
kvalitet krme i veću produkciju semena. Odlikuje se izuzetno dobrim
prezimljavanjem i otporna je na poleganje. Dobra granatost i lisnatost
uslovljava visok kvalitet krme na manje plodnim, vlažnim i kiselijim
zemljištima. Sadržaj sirovih proteina u zavisnosti od otkosa u drugoj
godini života varira od 16,3 do 19,7%. Osim visokog genetskog poten-
cijala za prinos zelene mase i suve materije u odnosu na druge domaće
sorte crvene deteline odlikuje se ujednačenim cvetanjem i velikom pro-
dukcijom cvasti, što je od naročitog značaja u semenskoj proizvodnji.
Cvast je od tamno do svetlocrvene boje veoma je mirisna a samim tim i
atraktivna za insekte oprašivače. Seme je sitno, ovalno-bubrežastog obli-
ka, žuto-ljubičaste boje. Apsolutna masa 1000 semena: 1,4–1,6 grama.
NS-MLAVA
Novostvorena sorta crvene deteline nastala primenom selekcije
u polusrodstvu iz hibridne populacije nastale ukrštanjem dva rodite-
lja BL-3 (majka) x M-11 (otac). Odlikuje se dobrom perzistentnošću
i otpornošću na niske temperature kao i izraženom tolerantnošću na
ekonomski značajne bolesti i štetočine. Veoma izražena sposobnost bo-
korenja i grananja, kao i veći udeo lista u ukupnoj nadzemnoj masi kod
ove sorte ukazuje na visok genetski potencijal za prinos i kvalitet krme.
U proseku godina (2008-2010) i lokaliteta (Dobanovci, Kruševac, Novi
Sad, Sombor, Zaječar) sorta NS-Mlava je ostvarila vrlo značajno veći
prinos zelene mase i suve materije u poređenju sa standardom K-17.
Sadržaj sirovih proteina je u proseku iznosio 18,68%.
NS-RAVANICA
Novostvorena sorta crvene deteline nastala metodom rekurentne
fenotipske selekcije iz odabranih lokalnih populacija crvene deteline sa
Fruške Gore. Odlikuje se izraženom granatošću kao i velikim brojem
produktivnih stabljika, što uslovljava značajno veći broj cvasti po bilj-
ci, koje ujednačeno sazrevaju, što ukazuje na visok prinos kako krme
tako i semena kod ove sorte. U proseku godina (2008–2010) i lokaliteta
(Dobanovci, Kruševac, Novi Sad, Sombor, Zaječar) sorta NS-Ravanica
je ostvarila vrlo značajno veći prinos suve materije u poređenju sa stan-
dardom K-17. S obzirom na veći udeo lista u ukupnom prinosu suve
695
Semenarstvo
materije odlikuje se nešto većim sadržajem proteina (u proseku 19,01%)

u odnosu na druge NS-sorte crvene deteline.
Zajedničkom saradnjom Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i In-
stituta za poljoprivredna istraživanja u Zaječaru stvorena je sorta Marina.
MARINA
Srednje rana sorta crvene deteline sa dobrom otpornošću na stre-
sne uslove a posebno na sušu, a poseduje i dobru otpornost na niske
temperature. Kao izvorni materijal poslužile su populacije iz okoli-
ne Osijeka, Dimitrovgrada, Šapca i Zaječara. Biljke su srednje visoke
najvećim delom uspravne i otpornije na poleganje. Stablo je zeljasto,
šuplje, jako sa izraženom sposobnošću grananja. Listovi su troperi,
krupni sa mekim, poleglim dlačicama. Biljke su dobro obrasle lišćem.
Cvetovi su sakupljeni u glavičaste cvasti, koje su široke 2,5–2,9 cm.
Boja cvetova je crvene boje. Seme je nepravilno srcasto sa 10–25% jajo-
likog oblika, žute boje sa nijansom ljubičaste u malom procentu (15%).
Masa 1000 semena je 1,3–2,1 g. Sorta je po prinosu krme u komisij-
skim ogledima prevazišla standardnu sortu, a odlikuje se i povećanim
sadržajem proteina (u fazi početka cvetanja oko 20% u suvoj materiji).
Setva crvene deteline
Vreme setve
Setva crvene deteline se može obaviti u dva roka: u proleće i kasno
leto. Optimalni rok za prolećnu setvu se kreće od polovine marta do
polovine aprila, u zavisnosti od vremenskih prilika (temperatura, pa-
davine). Tako u nekim godinama rana setva može da strada zbog po-
jave poznih mrazeva, a kasna setva usled rane pojave sušnog perioda,
što veoma otežava nicanje, a samim tim i zasnivanje detelišta u uslovi-
ma suvog ratarenja. Ukoliko se obezbedi navodnjavanje kasna setva se
može uspešno obaviti. U letnjem roku, setvu je najpovoljnije obaviti od
polovine avgusta do polovine septembra, ukoliko ima dovoljno vlage za
klijanje i nicanje semena. Seme za setvu treba da je deklarisano, visokih
semenskih kvaliteta, bez prisustva semena viline kosice i korova.
696
Količina semena i način setve
Setvena norma varira zavisno od područja gajenja (klimatske pri-

like), tipa zemljišta kao i načina iskorišćenja useva. Proučavajući uticaj
načina setve u zasnivanju crvene deteline za kombinovanu proizvodnju
(seno-seme) na zemljištu tipa parapodzol, lokalitet Kruševac, Lugić i
sar. (1996) preporučuju setvenu normu: 14 kg ha1 sa međurednim rasto-
janjem 12,5 i 25 cm, mada su neka prethodna istraživanja na istom loka-
litetu (Miladinović, 1978) sa fiksnom setvenom normom: 20 kg ha-1 po-
kazala da je prinos vegetativne mase, kako po godinama, tako i ukupno,
bio najveći pri međurednom rastojanju od 20 cm, dok je najviši prinos
semena osvaren pri međurednom razmaku od 40 cm. Korošec (1972) je
dobio visok prinos semena crvene deteline u godini setve pri međured-
nom rastojanju od 20 cm, a u drugoj godini pri 40 cm. Ispitujući uticaj
načina i gustine setve na prinos semena crvene deteline u agroekološ-
kim uslovima Zapadnog Srema, Vučković et al., (1997) su ostvarili mak-
simalni prinos semena crvene deteline (554,8 kg ha-1) setvom na među-
redno rastojanje od 20 cm i primenom 10 kg ha -1 semena (sl. 12). S tim
u vezi, kako ističe prethodno pomenuti autor pri proizvodnji semena
nižih kategorija, crvena detelina se seje na međuredno rastojanje od 20-
25 cm sa setvenom normom od 10–15 kg ha-1. Proučavajući uticaj nači-
na setve i bakterizacije na prinos semena diploidnih i tetraploidnih sorti
crvene deteline Vojin, (2002) ističe da je najveći prinos semena ostvaren
Slika 12. Međuredno rastojanje 20 cm / Figure 12. Row spacing 20 cm (Vasiljević, 2008)
697
Semenarstvo
pri gajenju biljaka na međurednom rastojanju od 20 cm uz upotrebu

mikrobiološkog đubriva, dok je najbolji kvalitet semena postignut pri
gajenju biljaka na većem međurednom rastojanju (40 cm, sl. 13).
U istočnim krajevima SAD crvena detelina za kombinovano iskori-
šćavanje se seje sa 10–15 kg ha-1 (Rincker and Ramptom, 1985). Za po-
dručje Alberta u Kanadi, kako navodi Fairey (1988) norma semena pri
zasnivanju crvene deteline u čistoj kulturi je iznosila 7,5 do 8 kg ha-1, što
je slično optimalnoj setvenoj normi (8–10 kg ha-1) za područje Poljske
(Bawolski and Scibior, 1985).
Prema nekim istraživanjima u svetu, kako ističe Vučković (2003)
konačan prinos semena crvene deteline zavisi od broja semena po cvasti
i broja cvasti po m2. Za postizanje visokih prinosa semena crvene de-
teline preporučuje se broj biljaka od 150-200 po m2, odnosno 600-800
cvasti/m2 (Guy and Gilliand, 1988).
Međutim, pri proizvodnji viših kategorija semena preporučuje
se širokoredna setva na 40–45 cm, sa primenom 4–5 kg ha-1 semena
(Muhina and Šestiperova, 1978). Istovremeno, kako pokazuju istraživa-
nja Chernjauskasa i Sergeeva (citirano po Novoselovoj, 1986) za posti-
zanje visokih prinosa semena kod kasnostasnih sorti crvene deteline u
velikoj je prednosti širokoredna setva, naročito u vlažnijim godinama,
kada je detelina iz gustog sklopa više polegala nego ona iz širokored-
ne setve. Za ranostasne sorte crvene deteline, kako navodi Novoselova
(1986) širokoredna setva ima manji značaj u odnosu na uskorednu se-
tvu i uglavnom se primenjuje za umnožavanje visokih kategorija seme-
na, naročito u sušnijim regionima (sl. 14).
Slika 13. Međuredno rastojanje 40 cm Slika 14. Međuredno rastojanje 80 cm

Figure 13. Row spacing 40 cm Figure 14. Row spacing 80 cm
(Vasiljević, 2008) (Vasiljević, 2008)
698
Dubina setve
Pri zasnivanju crvene deteline kako za semensku proizvodnju tako

i za kombinovano iskorišćavanje od naročitog je značaja dubina setve,
koja se kreće od 1–3 cm, što zavisi od tipa zemljišta. Na lakim zemljišti-
ma se preporučuje nešto dublja setva, dok se na teškim i srednjeteškim
zemljištima preporučuje setva na 1–2 cm. Miladinović (2001) navodi da
u uslovima smanjene vlage u setvenom sloju, seme crvene deteline treba
sejati na nešto veću dubinu od 2,5–3 cm.
Nega crvene deteline u zasnivanju
Valjanje
Neposredno po setvi treba primeniti valjanje površine s lakim valj-

cima, radi ravnomernijeg i ujednačenijeg nicanja. Valjci se mogu odlič-
no agregatirati sa sejalicom, čime se postiže značajna ušteda. Treba na-
glasiti da se na teškim zemljištima ne preporučuje valjanje nakon setve
zbog opasnosti od obrazovanja pokorice. Kao obavezna mera nege, va-
ljanje treba obaviti u proleće na mladom usevu crvene deteline iz jesenje
setve, ako je došlo do pojave podlubljivanja (odvajanje korenčića mla-
dih biljaka od zemlje usled naizmeničnog zamrzavanja i odmrzavanja
površinskog sloja zemljišta). Na taj način uspostavlja se veza korenčića
mladih biljaka sa zemljištem, što omogućava njihov dalji rast i razvoj.
Zaštita od korova
Prilikom zasnivanja useva crvene deteline, u prolećnoj setvi od

naročitog je značaja pravovremeno suzbijanje korova koji konkurišu
mladim biljkama za vegetacioni prostor. Pronalaskom herbicida prema
kojima je crvena detelina u zasnivanju tolerantna, borba protiv korova
je postala efikasnija, a zasnivanje detelišta uspešnije. Suzbijanje korova
je, kako ističu Taylor i Quesenberry (1996) jedan od važnijih faktora,
699
Semenarstvo
koji ima uticaja na prinos i kvalitet, kako krme, tako i semena u godini
zasnivanja crvene deteline. S tim u vezi velika pažnja mnogih istraži-
vača je posvećena ispitivanju i iznalaženju najefikasnijih preparata za
suzbijanje korova. Bojas (1988) navodi da su se kao najefikasniji pre-
parati u suzbijanju travnih korova pokazali: Gallant 125 EE i Fusilade
super. Prilikom zasnivanja crvene deteline mnogo je teže i kompleksnije
suzbijanje širokolisnih korova u odnosnu na uskolisne, travne korove.
Bydrina i Voskresenskaya (1980) navode da su preparati na bazi MCPA
(derivat ariloksirćetne kiseline), MCBP (derivat ariloksibuterne kiseli-
ne), kao i na bazi bentazona bili najefikasniji u suzbijanju širokolisnih
korova prilikom zasnivanja crvene deteline u čistoj kulturi. Do sličnih
rezultat je došao Skuterud (1982) u Norveškoj. Korišćenjem preparata
na bazi MCBP i 2,4 DB (derivati ariloksibuterne kiseline) u fazi dva lista
crvene deteline ruski istraživači Kharkov i Starikov (1985) ističu da se
populacija korova umanjila za 76–83%. U Čehoslovačkoj kako navodi
Bojos (1986) u suzbijanju dikotiledonih korova veoma efikasno dejstvo
su pokazali preparati na bazi EPTC i na bazi linurona.
Nasuprot zemljama sa razvijenom i već uhodanom tehnologijom
proizvodnje krme i semena crvene deteline, u Republici Srbiji je malo
rađeno na problemu izbora herbicida u godini zasnivanja crvene dete-
line (sl. 15).
Slika 15. Suzbijanje korova tokom zasnivanja crvene deteline

Figure 15.Weed control during red clover establishment (Vasiljević, 2005)
700
Tek za ilustraciju mogu poslužiti rezultati jednogodišnjeg ogleda

(Vasiljević i sar., 2003) u kome je ispitivan uticaj herbicida na prinos ze-
lene krme, visinu biljaka, kao i procenat zakorovljenosti pri zasnivanju
crvene deteline, sorte Kolubara na zemljištu tipa karbonatni černozem
na lokalitetu Rimski šančevi (tab. 2).
Izučavan je uticaj sledećih 10 tretmana: Eradican-Extra (ethyl-di-
propylthiocarbamates 5 l ha-1), Eradican-Extra (ethyl-dipropylthiocar-
Tabela 2. Uticaj herbicida na prinos zelene krme, visinu biljke i % zakorovljenosti u
godini zasnivanja (1997) useva crvene deteline na lokalitetu Rimski Šančevi,
Novi Sad
Table 2. Herbicide effects on green forage yields, plant height and percent weediness in
the year of red clover establishment (1997) at Rimski Šančevi site near Novi Sad
(Vasiljević et al., 2003)
Prinos zelene krme crvene Visina

deteline(t.ha-1) / % korova u
biljke /
Herbicid / Yield of green herbage red clove I-om otkosu /
(cm)
Herbicide % of weeds
I otkos / II otkos / Ukupno / Plant
in the1st cut
I cut II cut Total height
Kontrola / Kontrol 7,33 14,80 22,13 56,7 61,47
Eradican-Extra 5 l ha . -1
14,28 17,93 32,20 55,5 42,07
Eradican-Extra +Pivot
22,02 18,00 40,03 59,9 7,22
4 l.ha-1 + 0,35 l.ha-1
Surpass 6-E 5 l.ha-1 15,03 16,90 31,92 63,4 30,08
Surpass 6-E + Pivot
17,63 17,00 34,63 61,2 19,35
4 l.ha-1 + 0,35 l.ha-1
Bonalan 5 l.ha-1 16,30 17,55 33,85 59,6 33,05
Pivot 0,8 l ha
. -1
11,06 15,10 26,15 55,0 44,15
Pivot 1 l.ha-1 11,74 16,02 27,75 49,8 36,22
Basagran 3 l ha . -1
9,72 13,98 23,70 56,1 53,45
Pivot + Basagran
13,49 16,27 29,78 55,6 29,04
0,4 l.ha-1 + 2 l.ha-1
Pivot + Basagran
13,50 16,92 30,43 54,4 40,35
0,35 l.ha-1 + 1,5 l.ha-1
Prosek / Average 13,83 16,41 30,23 57,0 36,04
LSD 0,05 5,30 2,82 5,95 7,4 19,18
0,01 7,13 3,79 8,01 10,0 25,82
701
Semenarstvo
bamates 4 l ha-1) + Pivot (0,35 l.ha-1), Surpass 6-E ( acetochlor 5 l ha-1),

Surpass 6-E (acetochlor 4 l ha-1) + Pivot (imazethapyr 0,35 l ha-1), Bona-
lan (5 l ha-1), Pivot (imazethapyr 0,8 l ha-1), Pivot (imazethapyr 1 l ha-1),
Basagran (bentazon 3 l ha-1), Pivot (imazethapyr 0,4 l ha-1) + Basagran
(bentazon 2 l ha-1) i Pivot (imazethapyr 0,35 l ha-1) + Basagran (bentazon
1,5 l ha-1). Inkorporacija s preparatima : Eradican-Extra, Surpass 6-E i
Bonalan je izvršena 28. 03. 1997. Setva mehaničkom jednorednom seja-
licom je obavljena 11 dana nakon inkorporacije. U fazi dva do tri trolis-
tka (2005.97) izvršeno je korektivno tretiranje Pivotom i Basagranom.
Najbolja varijanta u pogledu postignutog prinosa zelene krme
crvene deteline je bila ethyl-dipropylthiocarbamates (4 l.ha-1) + ima-
zethapyr (0,35 l.ha-1), mada je visok prinos zelene krme ostvaren na
svim onim varijantama gde je izvršena inkorporacija, odnosno inkor-
poracija + korektivno tretiranje herbicidom u fazi 2–3 trolistka (Tab.
2). Od primenjenih herbicida Basagran (bentazon 3 l.ha-1) je poka-
zao najslabiji efekat u suzbijanju korova. Statistički značajno najmanji
udeo zakorovljenosti je utvrđen na varijantama: ethyl- dipropylthio-
carbamates + bentazon (7,22%) i acetochlor + imazethapyr (19,35%).
Za razliku od drugih ispitivanih osobina visina biljke na analiziranim
varijantama nije pokazala statistički značajne razlike u odnosu na
kontrolnu varijantu (tab. 2).
Slika 16. Vilina kosica u semenskoj crvenoj detelini

Figure 16. Dodder in seed red clover (Vasiljević, 2008)
702
Suzbijanje viline kosice u zasnivanju crvene deteline prevashodno

se postiže setvom deklarisanog semena bez prisustva semena viline ko-
sice na nezaraženom zemljištu. Tokom celog vegetacionog perioda treba
obratiti pažnju na pojavu viline kosice koja se pojavljuje u tzv. oazama
(sl. 16). Po mogućstvu takva žarišta zaraze treba otkositi pre osemenja-
vanja viline kosice i tako pokošenu masu izneti sa detelišta i zapaliti. U
slučaju da se vilina kosica osemeni, žarišta zaraze treba istretirati nekim
od totalnih herbicida: Reglonom ili Gramoxonom.
Zaštita od bolesti
Crvena detelina ima mali broj oboljenja koji neposredno utiču na pri-
nos semena (Miladinović, 2001). Po istom autoru ekonomski najznačaj-
nija bolest koja pri većem napadu može da smanji prinos semena preko
50% je cvetna buđ, čiji je uzročnik gljivica Botrytis anthophila Bond., koja
napada cvet. Postoji više načina i sredstava za suzbijanje ove bolesti. Pred
setvu seme treba zaprašiti ili potopiti u rastvor fungicida. Drugi način, ve-
oma efikasan i preventivan je spaljivanje biljnih ostataka nakon žetve, kao
i uništavanje divlje deteline i korova u bližoj okolini (Miladinović, 2001).
Najčešće oboljenje na crvenoj detelini, kako ističe Vučković, (2003)
je pepelnica, čiji je uzročnik Erysiphe communis f. trifoli (sl. 17). Ovaj
parazit se javlja u uslovima relativno toplog i suvog vremena, a razvoj se
ubrzava ako je semenski usev bujan. Parazit ima dva razvojna stadiju-
ma: konidijski i peritecijski. Tokom vegetacije obrazuje se masa konidija
koje služe za širenje i rasejavanje, a u zimskom period parazit preživljava
posredstvom kleistokarpa. Od mera zaštite protiv ovog parazita, kako
navodi Radenović, (2000) najznačajnije su izbor otpornih sorata, plo-
dored, hemijska zaštita fungicidima, i spaljivanje ostataka slame posle
kombajniranja semenskog otkosa.
Ostale bolesti koje se mogu pojaviti na crvenoj detelini su kako isti-
če Radenović, (2001): crna pegavost lista crvene deteline (Pseudopezi-
za trifoli), mrka prstenasta pegavost lišća crvene deteline (Stemphylium
botryozum, S. sareiniforme), bela trulež crvene deteline (Sclerotinia tri-
foliorum), oboljenja korena i uvenuća crvene deteline (Fusarium sp, Pse-
udomonas medicaginis, Corynobacterium insidiosum). Najčešća virusna
oboljenja koja se javljaju na crvenoj detelini su žuti mozaik i crtičavost
na listu (Miladinović, 2001).
703
Semenarstvo
Slika 17. Pepelnica na listu crvene dateline

Figure 17. Powdery mildew on the leaf of red clover (Vasiljević, 2008)
Jedan od načina borbe protiv bolesti, kako navodi Vučković (2003),

je jeste stvaranje novih sorti crvene deteline koji poseduju povećanu ot-
pornost na ekonomskiznačajne bolesti.
Zaštita od štetočina i glodara
Crvenu detelinu napada veliki broj štetnih insekata. Neki od njih

mogu da načine ogromne štete, pa čak i do 80% da smanje prinos semena
(Miladinović, 2001). Najveće štete nanosi grupa surlaša. Prema Tanasije-
viću (1957) u semenskoj crvenoj detelini pojavljuju se tri vrste surlaša :
Apion aestivum Germ., Apion apricans Hrbs i Apion trifoli. Sve vrste api-
ona se pojavljuju u junu i julu mesecu i uništavaju cvet crvene deteline. U
fazi butonizacije imago polaže jaja u cvetni pupoljak, nakon čega se ispile
larve koje se nastanjuju i hrane u cvetnoj loži. Takav cvet se najčešće ne
oplodi i opada. U jakom napadu preko 70% cvetova bude uništeno. Za
suzbijanje apiona treba koristiti sistemike na bazi metasistiksa ili toksafe-
na. Primenom toksafena se ne uništavaju pčele i bumbari. Zaštitu protiv
apiona treba obaviti u fazi butonizacije ili na početku cvetanja.
Semejed (Bruchophagus gibus Boh) je štetni insekt koji polaže jaja
na mladu i meku mahunu. Razvijena larva ulazi u mahunu i seme, gde
704
se hrani. Prema Sergeev-u (1973) prinosi semena mogu biti smanjeni do

50% zbog napada ove štetočine. Suzbija se primenom insekticida, Decisa
ili Sevina-50. Posle žetve treba spaliti biljne ostatke, a ovršeno seme treba
odmah tretirati naftalinom, 200 g na 100 kg semena (Miladinović, 2001).
Među glodarima koji uzrokuju ekonomski značajne štete na detelišti-
ma za kombinovano iskorišćavanje naročito se ističu: poljska voluharica
(Microtus arvalis Pall.) i hrčak (Cricetuc cricetus L.). Suzbijaju se cinkfos-
fid mamcima ili preparatima na bazi fosforvodonika. Voluharica se naj-
češće suzbija zimi, dok se hrčak suzbija tokom cele vegetacione sezone.
Navodnjavanje
Potreba za navodnjavanjem crvene deteline pojavljuje se u sušnom

periodu i u letnjoj setvi. Vrlo retko se vrši navodnjavanje posle proleć-
ne setve. Ako nastupi suša u fazi intenzivnog rasta biljaka potrebno je
putem navodnjavanja održavati vlažnost zemljišta oko 75% PVK, a u
fazi cvetanja optimalna vrednost za vlažnost zemljišta se smanjuje na
60-65% PVK (Miladinović, 2001).
Novija istraživanja u SAD-u su pokazala da je indeks vodnog stresa
od naročitog značaja kao parametar za određivanje adekvatnih zaliv-
nih normi tokom vegetacije (Olivia et al., 1994a). Jedno navodnjavanje
aktivnog profila zemljišta tokom cvetanja u prvoj godini je dovoljno da
obezbedi visok prinos semena i da smanji gubitke nastale zbog bolesti
korena u drugoj godini (Olivia et al., 1994b).
Prihranjivanje
Prve godine, kasno u jesen vrši se prihranjivanje crvene deteline,

zasnovane za glavnu proizvodnju semena u drugoj godini. Na srednje
plodnom zemljištu upotrebljava se : 70–80 kg ha-1 P2O5 i 80–100 kg ha
-1
K2O (Miladinović, 2001). Pošto se hraniva rasporede po površini me-
hanički se unesu u zemljište (kultiviranjem ili drljanjem). Ukoliko se
planira proizvodnja semena u trećoj godini, na kraju druge godine po-
željno je izvršiti prihranjivanje na isti način kao u prethodnom slučaju.
Najefikasnijim se pokazalo prihranjivanje u dva roka: početkom
cvetanja i u punom cvetanju. Efikasnost ovakvog načina prihranjivanja
705
Semenarstvo
pre svega zavisi od meteoroloških uslova. Poželjno je ovakav način pri-

hranjivanja primeniti u toplo i tiho vreme, bez vetra. Novoselova (1986)
ističe da na izrazito slabim usevima folijarno prihranjivanje treba pri-
meniti početkom odrastanja crvene deteline. Prihranjivanje normalnih
useva, zadovoljavajuće gustine, kako bi se izbeglo poleganje treba pri-
meniti kasnije, početkom butonizacije biljaka.
Novoselova (1986) navodi da folijarna prihrana crvene deteline mi-
kroelementima (B, Mo, Cu, Zn) dovodi do porasta u prinosu semena
kasnostasnih sorti od 21,7–48,9%, odnosno kod ranostasnih sorti od
19,4–46,0%.
Naročito veći uticaj na prinos semena je pokazao bor. Utvrđeno je
da ovaj element poboljšava generativni razvoj biljaka i zametanje seme-
na. Količina bora u zemljištu smatra se nedovoljnim ako u 1 kg lakih
zemljišta ima 0,2–0,3 mg vodorastvorljivog bora, odnosno kod teških
zemljišta 0,3–0,4 mg. Bor je relativno nepokretan u biljci, pa se rani
simptomi nedostatka uočavaju na mlađim delovima biljke. Simptomi
nedostatka bora na crvenoj detelini su uvenuće vršnih pupoljaka, for-
miranje rozete, žut vrh, slabo cvetanje i zametanje semena (Katayal and
Randhawa, 1983). Folijarno tretiranje borom se koristi čim se primete
prvi simptomi njegovog nedostatka. Katayal i Randhawa (1983) navode
da ako biljke sadrže manje od 15 ppm B, navedena količina se smatra
nedovoljnom. Vrednosti između 15–100 ppm se smatraju adekvatnim,
dok se količina preko 200 ppm, smatra toksičnom. Sa povećanjem pH
pristupačnost bora se smanjuje i depresivni efekat je više primetan na
zemljištima sa pH većim od 6. Glavno ograničenje za kretanje B uze-
tog korenom jesu nedovoljno razvijene ksilemske veze između semena
i majčinskog tkiva. Pošto cvetovi i seme ne transpirišu kao listovi nisu
sposobni da usvoje B direktno iz zemljišta. Ovo je jedan od mogućih ra-
zloga zašto mnoge studije ukazuju na značajan efekat folijarne primene
B na prinos semena i ploda (Dell et al., 2002).
Na kiselim zemljištima značajan porast prinosa semena ostvaren je
folijarnom primenom molibdena. Utvrđeno je da molibden povećava ak-
tivnost mnogih fermenata, vezano za metabolizam proteina. Bez dovoljne
količine molibdena kvržične bakterije nisu sposobne da fiksiraju atmos-
ferski azot. Molibden utiče na sintezu aminokiselina i proteina, poboljša-
va iskorišćavanje ne samo azota već i nekih drugih elemenata, kao što je
fosfor, te na taj način utiče na povećanje prinosa semena.U istraživanjima
Uralskog Instituta, kako navodi Novoselova (1986), prinos semena crvene
706
deteline primenom molibdena se u proseku za tri godine povećao sa 226

na 286 kg ha-1, ili za 27%. Po podacima Predkarpatske ogledne stanice pri-
likom folijarne prihrane detelišta molibdenom do početka cvetanja ostva-
ren je porast u prinosu semena od oko 24%. Pri tom je došlo i do poveća-
nja klijavosti semena i mase 1000 semena. Naročito je efikasno unošenje
molibdena na kiselim zemljištima, gde se on nalazi u nepristupačnom
obliku za biljku. Kalcizacija kiselih zemljišta koja sadrže dovoljne količine
Mo uvećava mobilnost mikroelemenata. Optimalna doza molibdena se
razlikuje od načina primene i nalazi se u rasponu od 25–150 g Mo ha-1.
Isti autor (Novoselova, 1986) ukazuje da uopštavanje rezultata ek-
sperimentalnog rada u bivšem SSSR pokazuje da su mikroelementi veo-
ma efikasno uticali na povećanje otpornosti crvene deteline prema bole-
stima. Molibden, bakar i mangan povećavaju otpornost deteline prema
raku i crnoj pegavosti. Pretpostavlja se da je otpornost deteline prema
bolestima verovatno povezana sa povećanom aktivnošću flavoprotein-
skih fermenata pod uticajem molibdena i bakra. Pretsetveno tretiranje
semena molibdenom ne samo da obezbeđuje osnovne potrebe biljaka
za ovim elementom, nego veoma pozitivno utiče na povećanu laborato-
rijsku i poljsku klijavost i povećava otpornost biljaka prema određenim
gljivičnim bolestima (askohita i pepelnica).
Sistemi kosidbe semenske crvene deteline
Pri kombinovanom korišćenju detelišta na teritoriji Republike Sr-

bije, u godini zasnivanja najčešće se prvi otkos ostavlja za seme. Crvena
detelina iz prvog otkosa sazreva jula-avgusta meseca. Druge godine za
seme se obično ostavlja drugi otkos. U tom slučaju košenje prvog otko-
sa se vrši nešto ranije; u fazi butonizacije biljaka, odnosno kada su već
cvetala dva do tri konusa (faza pri kojoj u korenu biljke ostaje dovoljno
rezervne hrane za uspešan razvoj drugog otkosa za seme). U sušnijim
godinama i u slučaju manje zakorovljenosti sasvim je opravdana pro-
izvodnja semena iz prvog otkosa. Lugić i saradnici (1999) ističu da je
proizvodnja semena crvene deteline pod izuzetno velikim uticajem kli-
matskih faktora, pa je stoga neophodno sve mere, pa i momenat kosidbe
prilagoditi mikroklimatu područja u kome se ona gaji za seme.
Seme ranostasnih sorti u tradicionalnim regionima semenske proi-
zvodnje crvene deteline može se proizvesti kako iz prvog tako i iz drugog
otkosa. Međutim, većina eksperimenta pokazuje prednost proizvodnje
707
Semenarstvo
semena iz drugog otkosa (Novoselova, 1986). Po pravilu prinos semena

iz drugog otkosa je viši u odnosu na prvi otkos. O tome naročito svedo-
če mnogobrojni ogledi izvedeni u Belorusiji, Litvaniji, kao i u različitim
edafsko-klimatskim zonama Ukrajine. Takođe, crvena detelina gajena
za proizvodnju semena u zapadnom delu države Oregon se uobičajeno
kosi za silažu ili seno od početka maja do sredine juna. Pravovremenom
kosidbom prvog zelenog otkosa trebalo bi obezbediti sinhronizovano
i uniformno cvetanje drugog otkosa u periodu kada su insekti opraši-
vači najaktivniji. Istovremeno značaj prvog zelenog otkosa ogleda se u
prekidanju životnog ciklusa štetnih insekata koji napadaju cvast crvene
deteline (Steiner et al., 1995). Povećan prinos semena iz drugog otkosa
objašnjava se time da se cvetanje crvene deteline iz drugog otkosa po-
dudara sa masovnim letom divljih oprašivača (bumbari, pčele). Istovre-
meno semenski usev ređe poleže i slabiji je napad ekonomski značajnih
štetočina. Takođe obezbeđuje se veća čistoća semena, s obzirom da se
većina korova eliminiše košenjem prvog otkosa.
Osnovni faktor koji garantuje dobijanje visokih prinosa semena iz
drugog otkosa je pravovremeno košenje prvog zelenog otkosa (ne ka-
snije od faze butonizacije – Novoselova, 1985). Tako je u ogledima u
Belorusiji u proseku za tri godine ostvaren najviši prinos semena rano-
stasnih sorti crvene deteline iz drugog otkosa (239 kg ha-1), u slučaju
kada je prvi otkos košen u fazi butonizacije, dok je u slučaju košenja
prvog otkosa u fazi početka cvetanja ostvaren prinos semena od 86–115
kg ha-1 (Novoselova, 1986). U centralnim rejonima nečernozemne zone,
kako ističe isti autor, za ostvarivanje visokog prinosa semena najraspro-
stranjenije ranostasne sorte crvene deteline, VIK 7, neophodno je iz-
vršiti pravovremeno košenje prvog zelenog otkosa u fazi butonizacije,
što odgovara početku juna meseca (5–7. juna). Praksa pokazuje da pri
kašnjenju prvog otkosa 7–10 dana dolazi do sporijeg sazrevanja semena
(za 3–4 nedelje) i značajno se umanjuje prinos semena.
Saglasno sa prethodno pomenutim podacima koje je navela Novo-
selova (1986), u rejonima za semensku proizvodnju crvene deteline u
Republici Srbiji takođe je veoma uobičajena praksa proizvodnje semena
iz drugog otkosa. Međutim, još uvek su nedovoljno izučeni sistemi ko-
sidbe i određivanje optimalnog vremena košenja prvog zelenog otkosa,
što umnogome zavisi od agroekoloških uslova u datoj godini semenske
proizvodnje crvene deteline, a naročito od rasporeda padavina tokom
letnjih meseci (Vasiljević et al, 2007).
708
Tabela 3. Prinos semena i komponente prinosa semena crvene dateline zavisno od

sistema kosidbe u drugoj godini života (2005) na lokalitetu Rimski šančevi
Table 3. Red clover seed yield and yield components depending on cutting schedule
in the second year of life (2005) at Rimski Šančevi site near Novi Sad
(Vasiljević et al, 2007)
Vreme
kosidbe
Broj cvasti Broj cvetova
prvog Broj semena Prinos
Vreme po m 2 / po cvasti /
zelenog po cvasti / semena /
žetve / Number Number of
otkosa / Number of kg ha-1
Harvest of inflores- flowers per
Forage seeds per in- seed yield
date cences inflores-
rimoval florescence kg ha-1
per m 2 cence
time of the
first cutting
Prvi otkos
za seme /
46,4
The first 28.07.2005. 370 100 77
cutting for
seed
Faza
butonizacije /
03.08.2005. 618 91 70 319,6
Budding
13.05.2005
Početak
cvetanja /
Start of 10.08.2005. 128 83 62 178,6
flowering
17-20.05.2005
Puno
cvetanje /
full / 10.08.2005 98 92 73 141,1
Flowering
27.05.2005
LSD 0,05 162 18 15 111,5

0,01 233 23 22 160,2
709
Semenarstvo
Slika 18. Rani sistem kosidbe semenske crvene deteline

Figure 18. Early cutting schedule of red clover seed production (Vasiljević, 2005)
Dok je u 2005. godini na usevu crvene deteline u drugoj godini živo-

ta najveći broj cvasti (618 po m2) i ukupan prinos semena (319, 6 kg ha-1)
ostvaren u varijanti u kojoj je prvi zeleni otkos bio u fazi butonizacije
(rana kosidba, tab. 3, sl. 18), u 2006. je, takođe na usevu crvene deteline
u drugoj godini gajenja najveći prinos semena (362,1 kg ha-1) ostvaren u
varijanti u kojoj je prvi zeleni otkos bio u fazi početka cvetanja (tab. 4) .
Košenje prvog otkosa za krmu je u interakciji sa mnogo faktora, ali
većina studija o tome je sprovedena na veoma ograničenom području
semenske proizvodnje crvene deteline u uslovima spoljne sredine, čiji
uticaji (efekti) nisu najbolje izučeni. Faktori koji su od naročitog značaja
u semenskoj proizvodnji crvene deteline, kada se radi o pravovreme-
nom košenju prvog zelenog otkosa su: 1. zadovoljavajuća obezbeđenost
padavinama ili dopunsko navodnjavanje (Rampton, 1969; Dade, 1966;
Clifford, 1986), 2. sezonska aktivnost divljih oprašivača (Bird, 1944), 3.
temperature koje direktno utiču na aktivnost polinatora (Zaleski, 1956;
Puri and Laidlow, 1983), 4. ujednačenost cvetanja (Rampton, 1969) i 5.
edafski uslovi (Steiner i Grabe, 1986). Interakcija genotip x vreme koše-
nja I-og zelenog otkosa je takođe značajno (Dade, 1966; Rincker et al,
1977; Clifford, 1979). Mnoge studije vezane za vreme kosidbe prvog ze-
lenog otkosa ukazuju da kalendarski pristup u određivanju optimalnog
vremena košenja nije pouzdan.
710
Tabela 4. Prinos semena i komponente prinosa semena crvene dateline zavisno od

sistema kosidbe u drugoj godini života (2006) na lokalitetu Rimski šančevi
Table 4. Red clover seed yield and yield components depending on cutting schedule
in the second year of life (2006) at Rimski šančevi site near Novi Sad
(Vasiljević et al, 2007)
Vreme
kosidbe
Broj cvasti Broj cvetova
prvog Broj semena Prinos
Vreme po m 2 / po cvasti /
zelenog po cvasti / semena /
žetve / Number Number of
otkosa / Number of kg ha-1
Harvest of inflores- flowers per
Forage seeds per in- seed yield
date cences inflores-
rimoval florescence kg ha-1
per m 2 cence
time of the
first cutting
Prvi otkos
za seme /
The first 21.07.2006. 1770 69 22 200,0
cutting for
seed
Faza
butonizacije /
31.07.2006. 947 80 60 200,0
Budding
17.05.2006
Početak
cvetanja /
Start of 07.08.2006. 863 90 58 362,1
flowering
25.05.2006
Puno
cvetanje /
full / 15.08.2006 537 114 63 282,7
Flowering
02.06.2006
LSD 0,05 233 26 16 136,3

0,01 335 38 23 195,8
711
Semenarstvo
U cilju da se što egzaktnije utvrdi uticaj vremena košenja prvog ze-

lenog otkosa na semensku proizvodnju crvene deteline iz drugog otko-
sa, kao i da se ispita da li bilo koji drugi faktor (fenološka faza ili činioci
spoljne sredine) može da se iskoristi za određivanje optimalnog vreme-
na košenja prvog zelenog otkosa Steiner i saradnici (1995) su u dolini
Willamette u državi Oregon u periodu 1990-1991 postavili ogled na 12
različitih lokaliteta namenjenih za semensku proizvodnju crvene dete-
line. U odnosu na vreme kosidbe postojalo je sedam različitih tretmana
u periodu od početka maja do kraja juna meseca. Na osnovu veoma
detaljnih analiza utvrđena je direktna korelacija između prinosa semena
i sume temperatura akumuliranih do prvog zelenog otkosa.
Žetva semenskog useva crvene deteline
Pri kombinovanom korišćenju detelišta, u godini zasnivanja naj-

češće se prvi otkos ostavlja za seme. Detelina iz prvog otkosa sazreva
između jula i avgusta meseca. Druge godine za seme se obično ostavlja
drugi otkos. U tom slučaju košenje prvog otkosa se vrši nešto ranije, u
fazi butonizacije, odnosno kada su već cvetala dva do tri konusa (faza
pri kojoj u korenu biljke ostaje dovoljno rezervne hrane za uspešan ra-
zvoj drugog otkosa za seme). U sušnijim godinama i u slučaju manje za-
korovljenosti sasvim je opravdana proizvodnja semena iz prvog otkosa
u drugoj godini života crvene deteline.
Jednofazna žetva
Crvena detelina kod koje se prvi otkos koristi za seme sazreva kra-
jem jula, a kod drugog otkosa krajem avgusta i početkom septembra.
Seme crvene deteline neravnomerno sazreva, a zrelo seme se osipa, te
je od naročitog značaja pravovremena žetva. Najpovoljnije vreme za že-
tvu semena crvene deteline je onda kada je 70-80% glavičastih cvasti
kafenomrke boje. Ako se žetva obavi u to vreme gubici u semenu su naj-
manji i iznose svega 10-15% (Radenović, 2000). Međutim, u to vreme
stabljike i listovi su još zeleni i sadrže dosta vode. Ako bi se čekalo da
712
se stablo osuši došlo bi do naglog osipanja i gubitka semena u žetvi. Da

bi se to sprečilo neopohodno je izvršiti desikaciju sredstvima kao što su
Reglon, Gramoxon ili Basta. Nakon izvršene desikacije (posle 3–5 dana,
odnosno kod Baste za 7–9 dana) vrši se jednofazna žetva (sl. 19).
Iako je jednofazna žetva sa prethodnom primenom desikanta uobi-
čajen način žetve crvene deteline u našoj zemlji, isključivo zbog manjeg
rizika od osipanja i gubitka semena, u proizvodnoj praksi još uvek se
postižu veoma niski prinosi semena, što je uslovljeno kako kompleksom
genetičkih i bioloških faktora, tako i sledećim uzrocima: odsustvo rejo-
nizacije semenske proizvodnje, uticaj nepovoljnih meteoroloških fakto-
ra kao i nedostatak stručnog i praktičnog znanja iz ove oblasti.
U proseku godina i lokaliteta u periodu od 2001–2009. godine NS-
sorte crvene deteline u proizvodnim uslovima su ostvarile prinos seme-
na, koji je iznosio oko 150–250 kg ha1 u prvoj godini proizvodnje, odno-
sno 250–300 kg ha-1 iz druge godine proizvodnje. Visoki prinosi semena
NS sorti crvene deteline, prevashodno zahvaljujući pravovremeno pri-
menjenim agrotehničkim merama na pojedinim lokalitetima u agroe-
kološkim uslovima Vojvodine ostvareni su 2005. godine (515 kg ha-1),
zatim 2008. godine (550 kg ha-1) i 2009. godine (650 kg ha1).
Stjepanović i saradnici (1990), kao i Lugić i saradnici (1999) ističu
da proizvodni potencijal u semenskoj proizvodnji crvene deteline iznosi
oko 1000 kg ha-1 semena, ali već prinos od 500 kg ha-1 možemo smatrati
vrlo dobrim i realnim u savremenim uslovima proizvodnje, dok se u
praksi najčešće ostvaruju prinosi semena od oko 150–300 kg ha-1.
Slika 19. Direktna žetva nakon desikacije

Figure 19. Direct harvest after desiccation (Vasiljević, 2008)
713
Semenarstvo
Dvofazna žetva
Žetva se može obavi i dvofazno. Najpre se semenski otkos (u fazi

voštane zrelosti semena) pokosi kosačicom, nakon čega se suši u valo-
vima. Zavisno od vremenskih prilika kada se pokošena masa dovoljno
osuši pristupa se žetvi sa kombajnom ili vršalicom. Ovim načinom žetve
i vršidbe gubici u semenu crvene deteline se procenjuju na 15–20% (Ra-
denović, 2000). Međutim, prilikom ovakvog načina žetve postoji velik
rizik da pokošena masa pokisne te da se cvetne glavice okrune, što zna-
čajno umanjuje ukupan prinos semena u žetvi.
Podešavanje kombajna za žetvu
Kombajn za žetvu semena crvene deteline mora se prethodno adap-

tirati. Naročito je važno podesiti brzinu obrtaja bubnja (1000 o/min),
kao i njegov razmak od podbubnja (smanjiti zazor između bubnja i
podbubnja) i regulisati jačinu vazdušne struje ventilatora (smanjiti ve-
tar), s obzirom na vrlo sitno seme crvene deteline.
714
DORADA SEMENA CRVENE DETELINE
Seme crvene deteline se nakon vršidbe dovozi u doradni centar, naj-

češće direktno s parcele. Zavisno od vremenskih uslova seme može biti
suvo ili vlažno. Vlažno seme iznad 11% vlage se usmerava u sušare ili na
podno sušenje. Ako je u pitanju podno skladište najpre se ovršeno seme
rasturi u sloju debljine 10–15 cm nakon čega se pristupa lopatanju (2-3
puta dnevno zavisno od vlage), sve dok se vlaga ne svede na 11%. U
protivnom može doći do samozagrevanja i narušavanja semenskih kva-
liteta (smanjenja klijavosti). Kada je reč o većim količinama semena,
odmah nakon kombajniranja seme mora da se pročisti i veštački dosuši
(sušare), sve dok se vlaga u semenu ne svede na željenu skladišnu vlagu
(11%). Temperatura toplog vazduha u toku sušenja ne sme da prelazi
38°C, a ako seme ima visok sadržaj vlage u toku sušenja temperatura ne
sme da pređe više od 32°C (Radenović, 2000). Nakon toga suvo seme se
ispušta iz silosa i dorađuje, na osnovu dobijenih rezultata analize iz uzetog
uzorka naturalnog semena.
Dosušeno seme crvene deteline neophodno je očistiti od primesa. Li-
nija za doradu semena crvene deteline sastoji iz serije mašina sa kombino-
vanim delovanjem za izdvajanje nečistoće iz semena. Standardna oprema
za doradu semena crvene deteline obuhvata sledeće mašine (selektor za
čišćenje, skarifikator, gravitacioni sto, rol mašinu, elektromagnetni deku-
skutor, automatsku vagu i pakericu). Posle finalne dorade seme treba da
zadovolji norme kvaliteta propisane (Sl. glasnik RS, Pravilnik o kvalitetu
semena poljoprivrednog bilja).
Seme crvene deteline iz predčistača preko elevatora se transportuje do
selektora za fino čišćenje putem adekvatnih sita i struje vazduha. Otvori
gornjih sita su veći, a donjih manji od semena crvene deteline. Na ovaj na-
čin se po osnovu razlika u veličini i obliku razdvaja seme crvene deteline
od mehaničkih primesa i semena korova.
Posle selektora seme se dorađuje na gravitacionom stolu, posred-
stvom kojeg se na bazi male razlike u specifičnoj težini semena odstranjuje
preostala inertna nečistoća i seme korova. Potom se seme po frakcijama
uzorkuje, analizira se čistoća u svakoj frakciji ponaosob, nakon čega se
715
Semenarstvo
određuje koje frakcije idu na dalju doradu, a koje se ponavljaju na gravi-

tacionom stolu.
Nakon gravitacionog stola odabrane frakcije se dorađuju na rol ma-
šini, koja služi za izdvajanje semena po masi i na osnovu razlika u trenju.
Na ovaj način se izdvajaju štura semena, kao i primese s oštrim ivicama i
uglastom semenjačom (Rumex sp.).
Posle dorade na rol mašini na osnovu uzorka se utvđuje prisustvo se-
mena viline kosice (Cuscuta sp.). Ako uzorak pokaže prisustvo semena
viline kosice neophodno je finalizovati doradu crvene deteline na elekto-
magnetnoj mašini u cilju njenog odstranjivanja, sve dok ovlašćena labora-
torija za ispitivanje kvaliteta semena ne potvrdi da u uzorku nema semena
viline kosice. Čišćenje semena na elektromagnetnoj mašini se zasniva na
mešanju semena sa finim metalnim prahom, koji se zadržava: na hrapavoj
semenjači viline kosice, na površini čestica zemljišta, na oštećenom seme-
nu crvene deteline, kao i na svim drugim primesama hrapave površine.
Propuštanjem ovakve smeše kroz elektromagnetno polje dolazi do izdva-
janja svih primesa koje na sebi nose metalni prah (Ujević, 1988).
Finalno dorađeno seme se pakuje u vreće od po 50 kg, koje se proši-
vaju i kompletiraju deklaracijom o kvalitetu semena, koju izdaje dorađivač
na osnovu izveštaja ovlašćene institucije, koja uzorkuje i ispituje kvalitet
semena. Zašivene vreće se paletiraju i prebacuju u podno skladište. Svako
pakovanje mora na sebi da ima deklaraciju sa podacima o poreklu i kvali-
tetu semena (sl. 20).
Slika 20. Originalno upakovano seme crvene deteline

Figure 20. Original package of red clover seed (Karagić, 2005)
716
LITERATURA
Alekseev V A (1981): Pollination of tetraploid clover. Pchelovodstvo,

6: 19-20. Moskva
Anderson M K, Taylor N L, Duncan, J. F. (1974): Self-incompatibility
genotype identification and stability as influenced by inbree-
ding in red clover (Trifolium pratense L). Euphytica 23: 140-148
Artemenko M I, Kuljka L S (1988): Polučenije semjan klevera lugovogo
v god poseva. Selekcija i semenovodstvo. No 5, 55-56
Balla P, Kovač L, Šanta I (1998): The research of influence of rational cul-
tivating systems on the soil fertility, the yield of field crop and
their quality. The Research Institute of Agroecology, Michalov-
ce: 49 p
Bawolski S, Scibior H (1985): Effect of sowing rate on the seed yield and
yield components of a diploid red clover. Pamietnic Pulawski,
85: 117-127
Bird J N (1944): Seed setting in red clover, J. Am. Soc. Agron. 36: 346-357
Bojas Z (1986): Effect of new herbicides on weed eradication of red clo-
ver stands. Pol’ nohaspodarstvo, 32: 784-791
Bojas Z (1988): Use of herbicides for the establishment of clover stands.
Sbornik UVTIZ Ochrana Roslin. 24: 141-146
Bošnjak D, Katić S, Vasiljević S, Trifunović T (1996): Stanje i perspektive
u proizvodnji i semenarstvu crvene deteline (Trifolium preten-
se L.) Zbornik radova, Naučni Institut za ratarstvo i povrtar-
stvo, Novi Sad, 25: 233–236
Bydrina O S, Voskresenskaya V G (1980): Chemical control of weeds
in clover for seed production. Zashchita kormovykh kultur ot
vreditelei, boleznei i sornyakov, 107-109
Clifford P T P (1979): The effect of closing date on seed production of
red clover sultivars. N.Z.J.Exp., Agric. 7: 369-374
Clifford P T P (1986): Effect of closing date and irrigation on seed yield
(and some yield componenets) of „Grassland Kopu” white clo-
ver. N. Z. J. Exp. Agric. 14: 271-277
717
Semenarstvo
Dade E (1966): Effects of clipping on red clover seed yields and seed-
yield components. Crop.Sci. 6: 348-350
Damisch W (1964): Effect of biological factors on seed setting in Red
clover. Biol.Zbl., Herbage Abstracts vol. 34, N°1
Dell B, Huang L, Bell R W (2002): Boron in plant reproduction. In H.E.
Goldbach et al. (ed.) Boron in plant and animal nutrition.
Kluwer Academic/Pledum Publ., New York, p. 103–117.
Denward T (1963): The function of the incompatibility alleles in red
clover (Trifolium pratense L). III Changes in the S-specificity.
Hereditas. 49: 285–329
East E M, Mangelsdorf P (1925): A new interpretation of the hereditary
behaviour if self-sterile plants. Proc .Nat. Acad. Sci. 11, 166-171
Erić P, Đukić D, Ćupina B, Mihailović V (1996): Krmno bilje (prak-
tikum). Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet,
Novi Sad, 96-98
Erić P, Ćupina B, Vasiljević S (1998): Effect of trace elements on forage
and seed yields of red clover. Proceeding of 2nd Balkan sympo-
sium of Field Crops Volume 2: Ecology, Physiology; Culturals,
461-465
Fairey D T (1988): Red clover Agriculture, Publication 1614/E, Research
Station, Beaverlodge, Alberta, Canada
Fairey D T, Lefkovitch L P, Lieverse J A C (1989): The leafcutting bee,
Megachile rotundata (F.): a potential pollinator for red clover.
Zeitschrift für Angewandte Entomologie. 107: 52-57
Fergus E N, Hollowell E A (1960): Red clover. Advances Agron. 12, 365-
436.
Gejguš, J. (1982): The systems of forage plants production. In: The fora-
ge production in part of the East Slovak territory. Michalovce:
18–34
Guy R, Gilliand H (1988): La production de semences de trefle violet en
Suisse romande. Revue Suisse d’Agriculture, 20, (1): 5-9
Goetze G (1931): Der augenblickliebe Stand der Frage einer Rotklee-
befruchtung durch die Hnigbiene. Der Züchter, Heft 3, Berlin
Herrmann D, Boller B, Studer B, Widmer F, Kölliker R (2006): QTL
analyses of seed yield components in red clover (Trifolium pra-
tense L). Theoretical and Applied Genetics, 112: 3: 536-545
Ivanović M (1954): Prilog poznavanja tvrdog semena domaće sorte crve-
ne deteline (Trifolium pratense L.) i lucerke (Medicago sativa L.).
718
Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta, Beograd-Zemun,

1:105-111
Jaranowski J, Broda Z (1986): Hodowla tetraploidalnej koniczyny
czerwonej w kierunku zwiekszenia plenosci nasion.” Rocz. AR
Poznaniu. Rol. 31: 89-96
Jevtić G, Radović J, Lugić Z (2002): Uticaj medonosne pčele na opraši-
vanje i prinos semena lucerke i crvene deteline. III savetovanje
Agroinovacije „Nauka, praksa i promet u agraru” Soko Banja,
Zbornik radova, 117-123
Jevtić G, Mladenović M, Radović J, Lugić Z, Mirjanić G (2006): Uticaj
oprašivača i pospešivanja oprašivanja na prinos semena crvene
deteline (Trifolium pratense L.). Naučno-stručno savjetovanje
agronoma RS „Proizvodnja hrane u uslovima evropske zakon-
ske regulative”, Teslić, Zbornik sažetaka, s. 125
Jevtić G, Radović J, Lugić Z, Sokolović D, Vasić T (2007): Uticaj me-
donosne pčele (Apis mellifera L.) i šećernog sirupa na prinos
semena lucerke i crvene deteline. Zbornik radova, Institut za
ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 44: 1: 99-106
Jonsson H A (1985): Red clover (Trifolium pratense) Sara. Agri Hortique
Genetica. 43:43-51.
Katayal J C, Randhawa N S (1983): Micronutrients. FAO fertilizer and
plant nutrition bulletin 7. Food adn agriculture organization of
the United Nations
Kharkov G D, Starikov V A (1985): Yield of red clover and lucern in re-
lation to techniques for cultivation of cover crop. Nauch. issled,
v kormoproizvodstve Volgo-Vyatskoj zony, Kirov, USSR, 11-16
Kišenjkov F G, Putnjikov L I (1983): Opit proizvodstva semjan klevera
lugavogo. Selekcija i Semenovodstvo. 3: 35-36
Konstantinova A M (1960): Selekcija i semenovodstvo mnogoletnih
trav. SELJHOZGIZ, Moskva, 1960
Korošec J (1972): Vpliv nekatorih agrotehničkih ukrepov na predelek
črne detalje. I Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju, Kru-
ševac
Kvich M, Škoda V (1985): Contemporaneous and new soil tillage tech-
nologies. t. 1,Videopress MON Praha: 111
Laczynska-Hulewicz T (1965): Crossing experiments among cultivated
clover species (Trifolium pratense, Trifolium hybridum and Tri-
folium repens). Genet. Polon. 6: 1-2.
719
Semenarstvo
Lindstrom K, Millyniemi H (1987): Sensitivity of red clover rhizobia to

soil acidity factors in pure culture and in symbiosis. Plant and
Soil. 98: 353-362
Loreneik L (1979): The contribution to the soil tillage technologies in
the East Slovakian
Lowland. In: The progressive methods of the soil tillage. Michalovce:
3–20
Loreneik L, Hrin A (1983): The various tillage system of the East Slova-
kian Lowland soils. Michalovce: 39–43
Lugić Z, Konstantinov K, Ivanović M, Marinković D, Milošević G
(1994): Variability of red clover (Trifolium pretense L) for the
process of biological nitrogen fixation. Genetika, 26: 3: 141-
146
Lugić Z, Krstić O, Tomić Z, Radović J (1996): Uticaj načina setve na pro-
dukciju suve mase i semena crvene deteline (Trifolium pratense
L.), Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi
Sad, 26: 259-264
Lugić Z, Radović J, Terzić D, Tomić Z, Spasić R (1999): Semenarstvo
višegodišnjih leguminoza u Centru za krmno bilje Kruševac.
Selekcija i semenarstvo, IV: 3-4: 27-32
Macfarlane R P, Griffin R P (1985): An assessment of bumble bees and
honey bees as pollinators of red clover. In: R. B. Chapman (ed.),
Fourth Australasian Conf. on Grassl. Invert. Ecology. pp. 114-
120. Lincoln College, Canterbury, N.Z.
Macfarlane R P, Van den Eude H J, Griffin R P (1991): Pollination needs
of „Grasslands Pawera” red clover. In C. Van Heemert and A.
Ruiyter (eds.), The Sixth International Symposium on Pollinati-
on. pp. 399-404. Tilburg, The Netherlands
Mc Gregor S E (1976): Insekt pollination of cultivated crop plans. Agri-
cultural Handbook, US Department of Agriculture No. 496:
64-75
McKenny D J,Wang S W, Drury C F, Findlay W I (1993): Dentrificati-
on and mineralization in soil amended with legume, grass and
corn residues. Soil. Sci. Soc. Am. J. 57: 1013-1020
Miladinović M (1968): Sadržaj nektara u cvetu domaćih populacija cr-
vene deteline. Zbornik naučnih radova sv. II-III Zavod za kr-
mno bilje Kruševac, 47-51
720
Miladinović M (1972): Biološke osobine i privredna vrednost populaci-

ja crvene deteline u SR Srbiji. Zbornik naučnih radova, 4: 36-
73, Kruševac
Miladinović M (1978): Uticaj načina setve na prinos semena i vegetativ-
ne mase crvene deteline. Savremena poljoprivreda , 7-8: 69-74
tut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 75-96
Molnar I (1995): Opšte ratarstvo, Univerzitetu u Novom Sadu, Poljopri-
vredni fakultet, Novi Sad
Muhina N A, Šestiperova Z I (1978): Klever krasnij. Kolos, Leningrad.
Nikolić M (1927): Lucerka i crvena detelina, Beograd, 1927
Nikovitz A (1985): Bee pasture value of red clover varieties. Méheszét.
33: 1-7
Nettancourt D (1977): Incompatibility in angiosperms. Springer-Ver-
lag. Heidelberg, Germany. 230
Novoselova A S (1986): Selekcija i semenovodstvo klevera. Agropro-
mizdat. Moskva, 156-197
Novoselova A S, Malašenko V S, Meljnjikova T E (1990): Tehnologi-
ja uskorenija selekcionnogo processa sozdanija tetraploidnyh
sortov klevera lugovogo. Selekcija i semenovodstvo. 3: 17-20
Nüesch B E (1960): Research of Red Clover Populations Considering
Breeding Improvement of
Mattenklees. Untersuchungen an Rotklee populationen in Hinblick auf
die züchterische Verbesserung des Mattenklees. Promotion-
sarbeit ETH, Zürich, 107.
Oliva R N, Steiner J J, Young W C (1994a): Red clover seed production:
I Crop water requirements and irrigation timing. Crop Sci. 34:
178-184
Oliva R N, Steiner J J, Young W C (1994b): Red clover seed production:
II Plant water status on yield and yield components. Crop Sci.
34: 184-192
Pedersen M W (1945): Red cloverens blomstring ag lestvning Kungl.
Vet. O. Landbohisk. Medd. 24
Perepravo N I, Akatišev P M (1989): Formirovanije semeni travostojev s
optimaljnoj gustotoj stojanjija rastenjij. Selekcija i semenovod-
stvo, 6: 36-37
Picard J, Berthout J (1965): Le manque de fertilite chez le Trefle violet au-
totetraploide. Annales de làmeliration des plantes. No3, Paris.
721
Semenarstvo
Puri K P,, Laidlow A S (1983): The effect of cutting in spring and appli-
cation of alar on red clover (Trifolium pretense L.) seed produc-
tion. J. Appl. Seed Prod. 1: 12-18
Radenović B (2000): Semenarstvo krmnog bilja: proizvodnja-dorada-
marketing, Velarta Beograd , 223-250
Rampton H H (1969): Influence of planting rates and mowing on yield
and quality of crimson clover seed. Agron. J. 61: 92-95
Rimaševskij V K (1983): Rol raznih porod pčel i šmelej v opilenii kra-
snovo klevera. Selekcija i semenovodstvo 6, Moskva
Rincker C M, Dean J G, Garrison C S, May R G (1977): Influence of
environment and clipping on the seed yield potential of three
red clover cultivars. Crop. Sci. 17: 58-60
Rincker C M , Rampton H H (1985): Seed production. In N.L. Taylor
(ed.) Clover Science and Technology. ASA-CSSA-SSSA Mono.
25: 417- 443. Madison WI
Ruszkowski A M, Bilinski A, Kosior J, Kaczmarska K (1989): The bumble
bees of the Malopolska uplands (Poland). Pszczelnicze Zeszyty
Naukowe. 33: 33-54
Scuterud R (1982): Weed control in the year of sowing. Engfroavl Ro-
skilde, Denmark; Statens Forsogsstation, 190-196
Sergeev P A, Harkov G D, Novoselova A S (1973): Kuljtura klevera na
korm i semena. Moskva
Sjodin J, Ellestrom (1986): Autopolyploid forage crops. In: Olsson, G.
(ed.) Svalof 1886-1986. Research and Results in Plant Bree-
ding. Svalof AB, Svalof, Sweden.
Smaragdova N P (1948): Morfo-fiziologičeskoe sbliženie medonosnoj
pčeli i krasnova klevera. Agrobiologia 2, Moskva
Smith, R.R (2000): Red clover in the „twenty-first” century. http://www.
uwex.edu/ces/forage/wfc/proceedings2000/smith.htm
Smolikova M, Kailerova J, Nedbolkova B (1987): Correlation between
fodder and seed traits in genotypes of red clover. Sbornik Ve-
deckych Praci Vyzkumneho a Slechtitelskeho Ustavu Picninar-
skeho v Troubsku u Brna. 10: 83-92
Sokolskaja B P (1958): Biologičeskie i hazjajstvenie osobenosti pereo-
piliennovo krasnovo klevera, Agrobiologija 4, Moskva
Staley T E (1993): Growth of perennial forage legumes in acidic soils of
the Appalachian hill-lands after liming. J. Plant. Nutr. 16:2577-
2590
722
Stapel C (1933): Undersfgelsen over Humlebier (Bombus Lotr) deres

udbredelse, traekplanter ag Betydning for Bestfoning of Rot
clover (Trifolium pratense L). T. Planteavl 40.
Steiner, J. J. and Grabe, D. F. (1986): Sheep grazing effect on subterrane-
an clover development and seed production in Western Ore-
gon. Crop. Sci. 26: 367-372
Steiner J J, Leffel J A, Gingrich G, Aldrich-Markham S (1995): Red Clo-
ver Seed Production: Effect of Forage Removal Time under Va-
ried Environments. Crop Sci, 35: 1667-1675.
Stjepanović M, Bošnjak D, Popović S (1990): Stanje i perspective pro-
izvodnje sjemena krmnih leguminoza i trava. Poljoprivredne
aktuelnosti. Svezak-37: 3-4: 499-505.
Sturz A V, Christie B R (1998): The Potential Benefits from Cultivar Spe-
cific Red-Clover – Potato Crop Rotations. Annals of applied
biology, 133: 3: 365-373
Šatilov I S (1969): Biologičeskie osnovi polevovo travosejanija v central-
nih rajonah nečernozemnoj zoni. Moskva
Sheglov Y S, Antonova N E (1983): Tetraploid red clover cv. Temp and
pecularities of its cultivation technique. Selektsiya i Semeno-
vodstvo. 4: 33-35
Šibaev P N (1972): Osobennosti prorastenija tverdih semjan mnogolet-
nih bobovih trav, Selekc. i semen. 5: 45-48
Tanasijević N (1957): Štetočine koje ugrožavaju proizvodnju semena lu-
cerke i crvene deteline. Poljoprivreda, 4: 51-57, Beograd
Taylor N L, Dade E, Garrison C S (1966): Factors involved in seed pro-
duction of red clover clones and their polycross progenies at
two diverse locations. Crop. Sci. 6: 535-538
Taylor N L, Smith R R (1979): Red Clover Breeding and Genetics. Ad-
vances in Agronomy, 31: 125-154
Taylor N L, Anderson M K (1980): Maintenance of Parental Lines for
Hybrid Red Clover. Crop Science, 20:367-369
Taylor N L (1982): Stability of S Alleles in a Doublecross Hybrid of Red
Clover. Crop Science, 22:1222-1225
Taylor N L, Cornelius P L, Long M G (1985): Phenotypic recurrent
selection for multiple-parted heads in red clover. Crop Sci.
25:489-494
Taylor N L, Quesenberry K H (1996): Red Clover Science. Current Plant
Sciences and Biology in Agriculture, Vol 28: 57-221
723
Semenarstvo
Taylor N L (2008): A Century of Clover Breeding Developments in the

United States Crop Sci. 2008 48: 1-13
Todorović D (1955): Opšte ratarstvo. Naučna knjiga, Beograd
Tomaszevski Z (1989): Comparison of seed production in diploid and
tetraploid varieties and lines of red clover (Trifolium praten-
se L.). Biuletyn Instytutu Hodowli i Aklimatyzacji Roslin. 169:
3-11
Ohnu T, Doolan K, Zibilski L M, Liebman M, Gallandt E R, Berube C
(2000): Phytotoxic effects of red clover amended soils on wild
mustard seeding growth. Agriculture, Ecosystems and Envi-
ronment 78: 187-192
Ujević A (1988): Tehnologija dorade i čuvanja semena. Institut za ople-
menjivanje i proizvodnju bilja. Zagreb
Vasiljević S, Lukić D, Bošnjak D (1997 a): Zastupljenost tvrdog semena
kod sorti i populacija crvene deteline (Trifolium pratense L).
Selekcija i semenarstvo,IV:3-4: 161-164
Vasiljević S, Bošnjak D (1997 b): Karakteristike genotipova crvene dete-
line. Zbornik radova, Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad, 29: 389 -395
Vasiljević S (1998 a): Genetička divergentnost sorti i populacija crvene
deteline (Trifolium pratense L), magistarski rad, Univerzitet u
Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd
Vasiljević S, Šurlan-Momirović G, Lukić D, Katić S, Zivanović T (1998
b): Interpendence of seed yield components in varieties and
populations of red clover (Trifolium pretense L.). Proceedings
of 2nd Balkan Symposium on Field Crops. Novi Sad, Yugoslavia
/16-20/ June, 1998/.vol. 1, Genetics&Breeding 449-452
Vasiljević S, Bošnjak D, Katić S (1998 c): Proizvodno-kvalitetne karak-
teristike sorti crvene deteline. Zbornik radova, Naučni Institut
za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 30: 333 - 344
Vasiljević S, Šurlan-Momirović G, Mihailović V, Pataki I, Karagić Đ,
Trifunović T (1999a): Selekcija crvene deteline na viši prinos
semena (Trifolium pratense L.) . Selekcija i semenarstvo, 3-4:
39-43
Vasiljević S, Lukić D, Katić S (1999 b): Analiza prinosa i kvaliteta krme
sorti crvene deteline. Zbornik radova 2. međunarodne naučne
konferencije: Proizvodnja njivskih biljaka na pragu XXI veka.
724
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,

str. 22
Vasiljević S, Šurlan-Momirović G, Katić S, Mihailović V, Lukić D, Živa-
nović T (2000): Mutual relationships among green forage and
seed yield components in genotypes of red clover /Trifolium
pratense L./. Genetika, No 1, 37-43
Vasiljević S, Mihailović V, Katić S, Karagić Đ, Malidža G (2003): Kva-
litetno zasnivanje crvene deteline–garancija visokog prinosa
kvalitetene krme ”Zborniku referata„ XXXVII Seminara agro-
noma, Naučni Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 13-
25
Vasiljevic S, Surlan-Momirovic G, Zivanovic T, Ivanovic M, Mihailovic
V, Katic S, Karagic Đ (2006): Combining ability and correla-
tions for some seed yield components in diallel crosses of red
clover (Trifolium pratense L.). Proceedings of the XXVI EU-
CARPIA Fodder Crops and Amenity Grasses Section and XVI
Medicago spp. Group Joint Meeting Breeding and Seed Pro-
duction for Conventional and Organic Agriculture, Perugia,
Italy, 3-7 September 2006, 344-347
Vasiljević S, Karagić Đ, Katić S, Mikić A, Milić D (2007): Effect of cutting
schedule on red clover seed production. Abstract Book of the
XXVIIth EUCARPIA Symposium on Improvement of Fodder
Crops and Amenity Grasses, Copenhagen, Denmark, 19-23,
August 2007, 90
Vojin S (2002): Uticaj načina setve i bakterizacije na prinos i kvalitet
krme i semena crvene deteline. Doktorska disertacija, Univer-
zitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
Vorončihina A P, Četvertnyh M L (1985): Sozdanie ishodnogo materia-
la dlja selekcii klevera lugovogo na semennuju produktivnost’.
„Sozdanie nov. sortov mnogolet. trav i tehnol. ih vozdel. na
sev.-zap. RSFSR”.L., 48-51
Vučković S, Pavešić-Popović J, Nedić M, Glamočlija Đ, Zarić D, Radović
J (1997): Influence of Row Spacing and Sowing rate on Red
Clover (Trifolium pratense L) Seed Yield and Quality. Journal
of Scientific Agricultural Research, 58: 206: 75-85
Vučković S (2003): Proizvodnja semena značajnih krmnih biljaka. Po-
ljoprivredni fakultet–Univerzitet u Beogradu, 2003, 48-56
725
Semenarstvo
Zaleski A. (1956): Some of the factors affecting lucerne seed

production. J. Br. Garssl. Soc. 11: 23-33
Williams R D (1937): Genetics of Red Clover and Its Bearing on Practical
Breeding. 4 th International Grassland Congress Aberystwyth
Yamada M, Hasegawa T (1990): New forage crop varieties registered by
the Ministry of Agriculture, Forestry and Fisheries in 1989 and
1990.Jap. J. Plant Breeding. 40: 549-554
726
Vojislav Mihailović, Đura Karagić, Slobodan Katić, Aleksandar
Mikić, Pero Erić, Imre Pataki, Branko Milošević
Proizvodnja semena
stočnog graška
728
Proizvodnja semena stočnog graška
UVOD
Grašak vodi poreklo iz severozapadnih delova Indije i Avganistana

(Vavilov, 1935), odnosno jugoistočne Evrope, severozapadne Azije i se-
veroistočne Afrike (Zeven i Zhukovsky, 1975). Rod Pisum L. pripada fa-
miliji Fabaceae Lindl. (syn. Leguminosae Juss.; Papilionaceae), podfami-
liji Papilionideae i kolenu Vicieae Bronn., zajedno sa rodovima Lathyrus
L., Lens Mill., Vavilovia A. Fedorov i Vicia L., od kojih se u najvećoj meri
razlikuje po prisustvu krupnih, listolikih zalistaka.
Jedna od najprihvaćenijih klasifikacija (Davis, 1970) raščlanjava rod
Pisum L. na tri vrste: Pisum sativum L., Pisum abyssinicum A. Br. i Pisum
fulvum Sibth. and Sm., pri čemu prva vrsta obuhvata dve podvrste, sa-
tivum i elatius (Bieb.) Aschers. and Graebn. U okviru podvrste sativum
postoje dva varijeteta, sativum i arvense (L.) Poiret, dok se podvrsta ela-
tius deli na tri, elatius, brevipedunculatum Davis and Meikle i pumilio
Meikle (syn. P. humile Boiss. and Noë).
Gajenje graška se uspešno odvijalo hiljadama godina, na prvom
mestu zbog niskog sadržaja antinutritivnih materija (Liener, 1982) i
relativno visokog sadržaja proteina u zrnu od oko 25% (Monti, 1983).
Grašak uspeva u svim oblastima sa umerenom klimom na obe polu-
lopte i predstavlja jedan od najvažnijih useva u ishrani ljudi i domaćih
životinja (Maxted and Ambrose, 2000). Grašak je značajan sastojak u
ishrani stanovništva Evrope, zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, Indije,
Kine i Severne Amerike (Roy Davies, 1995). U svetu se godišnje proi-
zvede 9,8 miliona tona za suvo zrno (FAO, 2003), što odgovara površini
od 5,8 miliona ha i prosečnom prinosu zrna od oko 1700 kg ha-1 u 2002.
godini (FAO, 2003).
Stočni grašak je dobro prilagođen na agroekološke uslove Srbije,
posebno na one koji preovlađuju u njenom severnom i središnjem delu.
Gajenje graška, ozimog i jarog (Đorđević, 1942), ima dugu i uspešnu
tradiciju i usmereno je na proizvodnju zelene krme, sena, senaže, silaže,
zelenog i suvog zrna. Grašak se koristi i kao sirovina za dehidrataciju i
za zelenišno đubrenje (Mihailović i Mišković, 1986). Procenjuje se da se
površine pod stočnim graškom i grahoricom u Srbiji kreću oko 30000 ha,
729
Semenarstvo
većinom u severnim i središnjim delovima zemlje (Mihailović et al.,

2003b). Grašak za zrno se najviše gaji u severnim delu Republike Srbije,
gde su uslovi za proizvodnju soje nepovoljni, zbog suše u julu i avgustu
mesecu. Naime, grašak ima relativno kratku vegetaciju i za žetvu dos-
peva od polovine juna do polovine jula meseca, i tako izbegava kritičan
sušni period, a što se pozitivno odražava na stabilnost prinosa (sl. 1).
Slika 1. Stočni grašak u istočnoj Srbiji, Kladovo 2009. godine

Figure 1. Fodder pea crop in eastern Serbia, Kladovo in 2009 (Karagić, 2009)
Prinosi zelene krme stočnog graška kreću se između 35 i 40 t ha-1.

Suva materija stočnog graška u fazi punog cvetanja sadrži oko 17,6% si-
rovih proteina, 21,7% sirove celuloze, 2,0% sirovih masti i 10,1% sirovog
pepela (Mišković, 1986). Suvo zrno jarog stočnog graška sadrži 26,1%
sirovih proteina, 5,7% sirove celuloze, 1,1% sirovih masti i 3,2% sirovog
pepela (Ćupina, 1993). Proteini graška se odlikuju dobrom izbalansi-
ranošću esencijalnih aminokiselina. Njihov sastav je sličan sojinom, ali
uz veće učešće lizina (Mihailović et al., 2003c) i sa 75% albumina i 15%
globulina (Rapi, 1988). Zrno graška može uspešno da dopuni ili zameni
proteine soje i bude osnovni izvor biljnih proteina na gazdinstvu. Velika
prednost proteinskog graška je što se rano seje i dobro koristi rezerve
zimske vlage i prolećne padavine, pa su oscilacije prinosa manje. Pored
730
toga, zrno graška ne mora da prođe termičku obradu, već se direktno

melje (krupi) i tako koristi kao jedna od proteinskih komponenti za pri-
premanje koncentrovanih hraniva. Svarljivost zrna graška je izuzetno
visoka, te se grašak ubraja među zrnasta hraniva sa najvećom svarlji-
vosti (Vučković, 1999). Grašak je jedan od najkvalitetnijih postojećih
odgovora na globalne potrebe za proteinima u ljudskoj i životinjskoj
ishrani (Mihailović i Mišković, 1987) i predstavlja odličnu leguminoznu
komponentu u raznim sistemima ratarenja (Ambrose et al., 1997). Zbog
simbioze sa azotofiksirajućim bakterijama grašak zahteva minimalnu
primenu azotnih đubriva, te je pogodan usev i sa stanovišta proizvodnje
zdrave i ekološki bezbedne hrane (Erić et al., 2002).
Grašak i grahorica su odlični predusevi za većinu gajenih biljnih
vrsta. Seju se u gustom sklopu i dobro pokrivaju zemljište, te je moguć-
nost pojave korova smanjena a kao azotofiksatori, u zemljištu ostavljaju
značajne količine azota i organskih materija. Višegodišnje iskustvo go-
vori da pšenica, gajena na ovom predusevu daje 1000–1300 kg ha–1 viši
prinos, uz primenu istih agrotehničkih mera.
731
Semenarstvo
BIOLOŠKE OSOBINE
Zahtevi za toplotom
Grašak je usev umerno vlažnih i prohladnih rejona, te ima nevelike

zahteve za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje i nicanje zavisi
od naboranosti semenjače i kod sorti sa glatkim zrnom iznosi 1–2°C, a
kod sorti sa smežuranim zrnom 4–8°C. Niže temperature izazivaju spo-
rije klijanje koje može da potraje i oko 20 dana. Minimalna temperatu-
ra za normalan rast ponika i obrazovanje vegetativnih organa je između
4 i 5°C (Onofrii i Tomasoni, 1989). Klijanje je najbrže pri temperaturi
setvenog sloja od 10°C, pri čemu do nicanja dolazi za 7 dana. Najbrže
klijanje i nicanje su pri temperaturi od 18 do 25°C. Ponici podnose krat-
kotrajne mrazeve od –5°C bez oštećenja, dok nepovratno izmrzavaju na
temperaturama nižim od –6°C u trajanju od nekoliko dana. Otpornost na
niske temperature je sortna odlika i kontrolisna je genetski. Biljke graš-
ka u fazi cvetanja i obrazovanja plodova su najosetljivije na niske tempe-
rature i tada venu i pri najslabijem mrazu. Jarovizacija se najbrže odvija
Slika 2. Usev stočnog graška sorte NS Pionir u cvetanju

Figure 2. Crop of fodder pea cv. NS Pionir in bloom (Karagić, 2010)
732
pri temperaturi od 2 do 3°C. Optimalna temperatura za rast i razviće

vegetativnih organa je 12–16°C, dok je optimum za cvetanje i obrazova-
nje generativnih organa 16–20°C (sl. 2). Najpovoljnije temperature za rast
mahuna i nalivanje zrna su od 16 do 22°C. Temperature veće od 26°C
usporavaju rast i negativno utiču na prinos i kvalitet semena, dok se pri
temperaturama višim od 35°C rast u potpunosti zaustavlja.
Zahtevi za svetlošću
Grašak je načelno biljka dugog dana, mada postoje i sorte neutralne

fotoperiodske reakcije. Gajenje graška u uslovima dugog dana ubrza-
va rast i razviće, odnosno dovodi do skraćenja vegetacije. Pošto slabija
osvetljenost dovodi do produžetka vegetacije, grašak za zrno ne treba
gajiti u zaseni, posebno ne u voćnjacima. Ipak, u vinogradima i voćnjaci-
ma krmni grašak je pogodan za gajenje siderata, odnosno kao organsku
materiju za popravku strukture i plodnosti zemljišta, čemu doprinosi i
fiksacija atmosferskog azota uz pomoć kvržičnih bakterija. Udruženo
dejstvo visokih temperatura i dobre osvetljenosti dovodi do skraćivanja
vegetativne faze i bržeg prelaska u generativnu fazu.
Zahtevi za vodom
Potrebe graška za vodom su velike. On je mezofitna biljka i teško

podnosi sušu, ali je njegovo gajenje, zahvaljujući ranoj setvi i dobro ra-
zvijenom korenovom sistemu, moguće i u aridnim agroekološkim uslo-
vima. Da bi seme graška proklijalo, neophodno je da usvoji 114% vode
u odnosu na sopstvenu masu (Spasojević et al., 1984). Sve fenološke
faze graška zahtevaju obilno prisustvo vlage, naročito tokom butoniza-
cije, cvetanja i oplodnje. Prevelika vlažnost zemljišta je jedan od uzro-
ka poleganja useva graška kod sorti namenjenih za proizvodnju krme.
Niska relativna vlažnost vazduha, zajedno sa visokim temperaturama,
nepovoljno utiče na biloške procese, naročito na oplodnju i zametanje.
Razdoblje kada je grašak najosetljiviji na nedostatak vlage jeste od po-
četka butonizacije do punog cvetanja. Transpiracioni koeficijent graška
se kreće između 400 i 450, a šire varira od 300 do 600 jedinica vode po
jedinici suve materije, zavisno od sorte i uslova sredine. Najbolji rezul-
tati u proizvodnji graška postižu se pri vlažnosti zemljišta od 60 do 80%
poljskog vodnog kapaciteta zemljišta.
733
Semenarstvo
Zahtevi za zemljištem
U odnosu na većinu ostalih krmnih biljaka, grašak nema izražene

zahteve u odnosu na zemljišne uslove. Smatra se da su za raniju pro-
izvodnju pogodnija laka i peskovita zemljišta, dok su za kasniju proi-
zvodnju povoljnija duboka i plodna zemljišta, dobro obezbeđena vla-
gom. Korenov sistem graška se u početnim fazama rasta razvija sporije,
pa je tada posebno osetljiv na nedostatak vlage u zemljištu (Del Zan,
1994). Najpovoljnija reakcija zemljišta za gajenje graška je između 6,8
i 7,4, a kiselost veća od 6 ima izrazito nepovoljno dejstvo. Nepovoljni
zemljišni uslovi imaju veliki uticaj na brojnost, sposobnost nodulacije i
aktivnost azotfiksirajućih bakterija (Jarak et al., 1997).
Zahtevi za mineralnom ishranom
Kao i kod ostalih mahunarki, najvažniji izvor azota u ishrani graška

je simbioza sa korenskim kvržičnim bakterijama sposobnim da vezu-
ju atmosferski azot. Odgovarajućim sistemom đubrenja i merama nege
useva treba da se obezbede povoljni uslovi za azotofiksaciju, što su, osim
prisustva kvržičnih bakterija, i reakcija zemljišta od 5,6 do 6,0 dobra
obezbeđenost vlagom i hranljivim elementima i intenzivna fotosintet-
ska aktivnost. U tom slučaju simbiotski azot zadovoljava i do 75% uku-
pnih potreba za azotom, dok nepovoljni uslovi smanjuju njegovo učešće
na 45%, pa čak i manje. Za nastanak 100 g semena graška i odgovaraju-
ćeg prinosa žetvenih ostataka potrebno je (mg) 4,5–6,0 N, 1,7–2,0 P2O5,
3,5–4,0 K2O, 2,5–3,0 CaO, 0,8–1,3 MgO, kao i prisustvo mikroelemena-
ta, na prvom mestu molibdena i bora (Letunovski and Sinicin, 1986).
734
AGROTEHNIČKE MERE U PROIZVODNJI

SEMENA STOČNOG GRAŠKA
Sortiment. Jedine sorte ozimog stočnog graška koje se gaje u Srbiji

stvorene su u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Name-
njene su za korišćenje u vidu kabaste stočne hrane, a najraširenija sorta
u proizvodnji je NS-Pionir. Prve sorte jarog stočnog graška koje su se
gajile u Srbiji bile su inostranog porekla. Najpoznatije su Tara i Century
iz Kanade, Tirkis (Tyrkys) i Bohatir (Bohatýr) iz Češke.
Početkom devedesetih godina u Novom Sadu nastale su prve domaće
sorte jarog stočnog graška, NS-Junior, NS-Lim i Moravac, za kojima su
usledile i sorte Jezero i Javor (tab. 1). Za kombinovani način iskorišćava-
nja, za zelenu krmu i za zrno, najviše se gaji NS-Junior, koji postiže pri-
nose zelene krme od 30 do 45 t ha-1. Prosečni prinosi zrna kod ove sorte
u širokoj proizvodnji, kreću se od od 2,5 do 5,0 t ha-1 zavisno od godine
i lokaliteta, uz prosečan sadržaj proteina od 26 do 28% (Mihailović et al.,
1993). Sorte Jezero i Javor namenjene su samo za proizvodnju zrna, te
poseduju visoku otpornost na poleganje. Sorta Jezero ima afila tip lista,
a sotra Javor česte noduse i skraćene internodije, sa povišenim učešćem
mehaničkog tkiva u donjem delu stabljike (Mihailović et al., 2003a). Ova-
kva arhitektura stabljike, čini biljku graška čvršćom i otpornijom na po-
leganje. Poleganje biljaka graška jeste osnovni limitirajući činilac bržeg
širenja u proizvodnji, zbog otežane žetve i povećanih gubitaka, posebno u
godinama sa više padavina u vreme žetve (Mihailović et al., 2003b).
Izbor parcele
Za proizvodnju zrna i semena graška, prednost imaju lokaliteti sa

hladnijom i aridnijom klimom dok za proizvodnju krme, tj. zelene mase
i sena prednost imaju humidniji rejoni. U područjima sa izrazito konti-
nentalnom klimom, visoke temperature tokom juna meseca, predstav-
ljaju limitirajući faktor u postizanju visokih prinosa, a posebno za dobro
735
Semenarstvo
Tabela 1. Sorte stočnog graška koje sa nalaze na listi sorti poljoprivrednog i šumskog
bilja dozvoljenih za širenje u Srbiji
Table 1. Cultivars of fodder pea from the list of agricultural and forest plants permitted
for distribution in Serbia (Ministry of Agriculture, Forestry and Water
Management, Department for Variety Registration and Protection, 2009)
Godina Sezona
Sorta / Zemlja porekla / priznavanja / gajenja / Namena /
Cultivar Origin Year of Season of Usage
recognition growth
NS DUNAV Ozima /
Srbija / Serbia Krma /
NS PIONIR 1977. Winter
Forage
PONEKA Nemačka / Germany
TARA Kanada / Canada 1986. Zrno /
Velika Britanija / Grain
PROGRETA
Great Britain 1988.
TIMO Švedska / Sweden Krma / Forage
Krma + zrno /
HELIA Poljska / Poland 1990.
Forage+grain
BOHATÝR Češka / Czech Republic
CONSORT Velika Britanija / Zrno / Grain
COUNTESS Great Britain Jara /
1992.
NS-JUNIOR Spring Krma + zrno /
Srbija / Serbia
NS-LIM Forage+grain
TYRKYS Češka / Czech Republic
AMINO Francuska / France
1993.
BELMAN Mađarska / Hungary
MORAVAC 1994. Zrno /Grain
JEZERO 1995.
JAVOR 2002.
Srbija / Serbia
MENHIR 2004.
KOSMAJ
PIONIR Krma / Forage
OS. ZELENI Hrvatska / Croatia 2006. Ozima /
Winter Krma + zrno /
CER
Forage+grain
PEŠTER Krma / Forage
PARTNER
Srbija / Serbia 2007.
KRISTAL Zrno /Grain
DUKAT
Jara / Krma + zrno /
TREZOR 2008. Spring Forage+grain
ANGELA Nemačka / Germany Zrno / Grain
2009. Krma + zrno /
JANTAR Srbija / Serbia
Forage+grain
736
nalivanje zrna. Tereni u kojima je česta pojava vetrova koji isušuju povr-
šinski sloj zemljišta i smanjuju relativnu vlagu vazduha, nisu poželjni za
proizvodnju semena graška.
Parcela namenjena proizvodnji semena stočnog graška mora da
bude ravna, nezakorovljena i van štetnog delovanja erozije i plavljenja.
Parcele zakorovljene palamidom, Cirsium arvense (L.) Scop., posebno
su nepovoljne za gajenje graška. Treba izbegavati teška, kao i izuzetno
laka i degradirana zemljišta. Černozem, degradirani černozem i aluvi-
jalna zemljišta, idealni su za proizvodnju semena krmnog graška.
Plodored
Grašak zahteva gajenje u plodoredu, ne podnosi monokulturu, kao

ni gajenje posle drugih leguminoza. Glavni razlog je postojanje većeg
broja zajedničkih štetočina i bolesti sa drugim mahunarkama koje se šire
preko zemljišta ili semena, što je posebno izraženo u stresnim uslovima
(Ranalli, 1990). U uslovima monokulture značajno se povećava brojnost
graškovog žiška, što negativno utiče na prinos i kvalitet semena. Setva
graška na istu parcelu dolazi u obzir tek nakon 3 ili 4 godine (Vučković,
2003). Gajenje graška u monokulturi ili posle drugih mahunarki je u
izuzetnim okolnostima moguće, ali tada treba očekivati značajan pad
prinosa (Моlnar, 1995). Dobri predusevi za grašak su strna žita i rane
okopavine, poput kukuruza, krompira ili suncokreta.
Grašak je odličan predusev za većinu ratarskih useva osim mahunar-
ki, kako sa biološkog, tako i sa agrotehničkog i organizaciono-ekonom-
skog stanovišta. Zemljište nakon graška ostaje čisto od korova (Erić et al.
1995) i obogaćeno azotom, što može da poveća prinos narednog useva i
za više od 10%. Posle kosidbe graška za krmu, polovinom maja, moguća
je setva hibrida kukuruza ranih grupa zrenja, sirka i sudanske trave, dok
se nakon žetve semena, obično u prvoj polovini jula, mogu gajiti kao na-
knadni i postrni usevi, ukoliko postoje sistemi za navodnjavanje.
Obrada zemljišta
Osnovni zadatak kvalitetne obrade zemljišta je nakupljanje i oču-

vanje vlage u setvenom sloju, stvaranje povoljnog vazdušnog režima
737
Semenarstvo
zemljišta i neophodnih uslova za život i aktivnost zemljišnih mikroor-

ganizama, uništavanje štetočina i korovskih biljaka.
Vreme obrade zemljišta zavisi od rokova setve. Osnovna obrada se
obično izvodi ili tokom leta, za ozimi, ili u jesen, za jari grašak, na du-
binu između 20 i 25 cm. Predsetvena priprema se uobičajeno obavlja
setvospremačima na dubinu od 8 do 10 cm. Zemljište nakon osnovne
obrade i predstevene pripreme treba da bude mrvičaste strukture i na-
ročito dobro poravnato (sl. 3). Na taj način se umanjuju negativne po-
sledice koje nastaju usled skolonosti graška ka poleganju, kvalitetnije se
izvodi mehanizovana žetva i smanjuju se gubici semena.
Slika 3. Predsetvena priprema zemljišta za grašak

Figure 3. Seedbed preparation for fodder pea (Karagić, 2010)
Đubrenje. Grašak ima relativno kratak period vegetacije i sve faze
razvoja su skraćene, naročito kad vrlo ranih i ranih sorti. Zato biljkama
treba obezbediti dovoljne količine lako pristupačnih hraniva od samog
početka vegetacionog perioda.
Stočni grašak ima skromne zahteve za mineralnom ishranom. Nje-
gov korenov sistem dobro usvaja elemente iz zemljišnog rastvora, među
kojima i teže pristupačni fosfor. Najveće potrebe za hranivima su tokom
cvetanja i obrazovanja prvih mahuna.
Osnovni izvor azota u ishrani stočnog graška jeste simbioza, odno-
sno azotofiksacija koju vrše bakterije Rhizobium leguminosarum bv. vi-
ciae (Đukić, 2002). Prisustvo velike količine azota u zemljištu, posebno
738
nitratnih jona, ima negativan uticaj na

nodulaciju i mikrobiološku aktivnost (Ja-
rak et al., 1997). U slučaju sadržaja mine-
ralnog azota u zemljištu od preko 50 kg
ha-1 biljke usvajaju zemljišni azot, a ve-
zivanje molekularnog azota iz atmosfere
je minimalno. Količina od 0,32 g mine-
ralnog azota na 1 dm3 zemljišta smanjuje
bakterijsku populaciju za 40% i zaustavlja
azotofiksaciju (Duranti, 1994). Grašak je-
dino u početnim fazama razvoja zahteva
prisustvo azota u pristupačnom obliku
u površinskom sloju zemljišta, tj. u zoni
mladog korena, jer se kvržice formiraju
dve nedelje posle nicanja.
Ispitivanje uticaja đubrenja azotom na
prinos i kvalitet zrna graška daje različite
rezultate, zavisno od klimatskih i zemljiš-
Slika 4. Kvržice na korenu stočnog
nih uslova. Tako, Kostov et al. (1988) isti- graška sorte Javor
ču da primena 50 kg ha-1 azota, povećava Figure 4. Root nodules of the
prinos zrna, dok veće doze nemaju pozi- fodder pea cv. Javor
tivno dejstvo. Cebula et al. (1987) zaklju- (Karagić, 2004)
čuju da primena 40–80 kg N ha , utiče na brži razvoj korenovog sistema
-1
i veću aktivnost kvržičnih bakterija (sl. 4). Pauchari et al. (1988) su naj-
veće prinose zrna dobili primenom doze od 75 kg N ha-1, dok su Filippo
et al. (1984) i Hochman (1989) mišljenja da primena više od 40 kg N ha-1
ima negativne posledice na prinos zrna. Za planirani prinos zrna graška
od 3,0–3,5 t ha-1, potrebno je 150–180 kg N ha-1, pa se đubrenjem unosi
45–54 kg ha-1, a da se preostali deo potreba graška za azotom nadoknađu-
je azotofiksacijom i mineralizacijom organske materije zemljišta.
U našim klimatskim uslovima i na zemljištu tipa černozem, sa uobi-
čajenim sadržajem pristupačnog mineralnog azota u oraničnom sloju od
45 kg ha-1 Ćupina et al. (1999) smatraju da je za visoke i stabilne prinose
zrna graška dovoljno izvršiti samo inokulaciju semena, koja se u širokoj
proizvodnji malo ili skoro uopšte ne primenjuje. S obzirom da su izolova-
ni sojevi bakterija za grašak i da su rađena brojna eksperimentalna istra-
živanja, koja ukazuju na ekonomsku opravdanost primene inokulanata
kod graška, praktična primena bi u narednom periodu trebala da zaživi.
739
Semenarstvo
Na siromašnim peskovito–skeletnim zemljištima, gde je sadržaj mi-

neralnog azota u oraničnom sloju manji od 30 kg ha-1, koja imaju nepo-
voljan vodno–vazdušni režim i strukturna svojstva, potrebno je nado-
knaditi nedostatak azota, kako bi se obezbedila nodulacija i optimalno
odvijanje rasta i razvića mladih biljaka graška (Cebula et al., 1987). Pri-
hranjivanje semenskog useva graška manjom količinom azota, do 30 kg
ha-1, potrebno je samo izuzetno, u slučaju loših zemljišnih uslova, inten-
zivnih padavina i pri pojavi simptoma nedostatka azota. Đubrenje azo-
tom u kasnijim fazama ne dovodi do povećanja prinosa, već produžava
vegetaciju i pospešuje neujednačeno sazrevanje zrna, odnosno semena,
što je posebno izraženo kod sorti sa indeterminantnim porastom stabla,
namenjenih proizvodnji krme ili kombinovanom iskorišćavanju.
Prinos i kvalitet zrna graška neposredno zavise od ishrane fosforom
(Filppo, 1984; Duranti, 1994). Intenzitet usvajanja fosfora povećava se
od pojave šestog lista, a maksimum dostiže tokom cvetanja i obrazova-
nja mahuna. Shodno tome, sadržaj fosfora u suvoj materiji graška raste
do cvetanja, nakon čega se smanjuje do pune zrelosti (Rankov i Uzuno-
va, 1987; Fereira, 1987; Ćupina et al., 1999).
Većina autora preporučuje đubrenje preko zemljišta. Količine fos-
fora koje se direktno unose, zavise od plodnosti zemljišta i kreću se od
50 do 120 kg P2O5 ha-1. Tako Rankov i Uzunova (1994) smatraju da je
za postizanje maksimalnih prinosa zrna potrebno 70–90 kg P2O5 ha-1,
Fereira (1994) 100 kg P2O5 ha-1, a Ćupina (1997) 75 kg P2O5 ha-1. Ovi
autori ukazuju na povoljan uticaj fosfora na veću masu hiljadu semena.
Veće doze đubrenja fosforom preporučuju Geroeva i Kosturski (1988),
120 kg ha-1 i Pachauri et al. (1988), 150 .kg P2O5 ha-1.
Dejstvo đubrenja kalijumom naročito je izraženo na zemljištima sa
nepovoljnom reakcijom i toplotnim režimom. Grašak počinje sa inten-
zivnim usvajanjem kalijuma pri pojavi trećeg lista, a maksimum dostiže
tokom obrazovanja mahuna (Cervato and Marudelli, 1986). U skladu sa
preporukama različitih autora, količine kalijumovih đubriva za grašak
kreću se od 30 kg K2O ha-1 (Fontes et al., 1989), 50 kg K2O ha-1 (Pauchari
et al., 1988) i 60 kg K2O ha-1 (Durant, 1994, Georeva i Коsturski, 1988),
preko 80–100 kg K2O ha-1 (Kostov et al., 1988), do 100–150 kg K2O ha-1
(Roy, 1994).
Ukoliko se grašak gaji posle đubrenih preduseva i na kultivisanim
zemljištima, pri obezbeđenosti fosforom i kalijumom sa više od 15 mg
P2O5 i K2O na 100 g zemljišta u pristupačnom obliku, smatra se da ima
740
dovoljno hraniva za postizanje prinosa zrna od najmanje 3 t ha-1 (Le-

tunovski and Sinicin, 1986). Na zemljištima sa manje od 2% humusa i
pri niskom sadržaju fosfora i kalijuma (manje od 10 mg na 100 g) ne-
ophodna je primena azotnih, fosfornih i kalijumovih đubriva. Okvirne
količine za đubrenje graška su 40–80 kg ha-1 azota, 70–100 kg P2O5 ha-1 i
80–120 kg K2O ha-1. Ukupna količina fosfora i kalijuma, kao i 1/3 azota
primenjuje se pod oranje, a ostatak azota u predsetvenoj pripremi.
Kod proizvodnje semena krmnog graška (sorte NS Pionir, Kosmaj)
i graška za kombinovanu namenu (sorte NS Junior, Trezor, Jantar) ne
primenjivati azotno đubrivo. Ove sorte odlikuju se velikom bujnošću,
biljke su visoke od 1,3 do 1,8 m i vrlo su osetljive na poleganje.
Setva
Za setvu semenskog useva graška treba koristiti dorađeno i deklari-

sano seme sa semenskim kvalitetima koji ispunjavaju zakonske norma-
tive u skladu sa Zakonom o semenu (sl. 5 i 6).
Slika 5. Za setvu graška koristiti isključivo deklarisano seme visokog kvaliteta

Figure 5. A proper sowing of the pea crop requires exclusively certified, high-quality
seed (Karagić, 2010)
741
Semenarstvo
Slika 6. Setva stočnog graška

Figure 6. Fodder pea sowing (Karagić, 2008)
Optimalno vreme setve graška najviše zavisi od bioloških osobi-

na biljke (Cherubini, 1989; Giordano et al., 1991). U našim agroeko-
loškim uslovima, ozimi grašak se seje kao ozimi međuusev, krajem
septembra, a najkasnije do polovine oktobra (Mihailović et al., 1997).
Mlade biljke graška najveću otpornost pokazuju u fazi 3 ili 4 lista
(Giordano et al., 1991). U slučaju oštećenja glavnog izdanka aktiviraju
se novi, koji polaze iz čvora grananja koji se nalazi neposredno ispod
površine zemljišta. U tim slučajevima, sazrevanje semenskog useva
je neravnomerno, a prinos semena značajno manji. Varijetet arvense
poseduje znatno veću otpornost na niske temperature od varijeteta
sativum. U slučaju blagovremene i pravilno obavljene setve, ozime
forme mogu da izdrže i do –20 °C (Miladinović, 2001). Jesenja se-
tva u toplijim oblastima dovodi do bržeg razvoja korenovog sistema
u početnim fazama rasta i razvića, ranijeg cvetanja i oplodnje. Na taj
način se bolje koriste rezerve zimske vlage i prolećnih padavina, što se
povoljno odražava na stabilnost prinosa. To smanjuje rizik od letnjih
suša i viskoih temepratura (Del Zan, 1994).
Setva jarog graška treba da se obavi što ranije u proleće, čim se
zemljište dovoljno prosuši da može da se obrađuje. U agroekološkim
742
uslovima Srbije optimalni rok za setvu graška je od 20. februara do 15.

marta. Neophodno je da temperatura setvenog sloja bude iznad 5°C
i da uslovi na parceli dozvoljavaju predsetvenu pripremu. Optimalna
temperatura setvenog sloja je oko 10°C, pri čemu do nicanja dolazi za
7 dana. Rana setva ubrzava sazrevanje i smanjuje rizik od štetnog dej-
stva visokih temepratura, što znači veće prinose semena (Slinkard et
al., 1994). Istovremeno, rana setva podrazumeva i manji napad bolesti
i ujednačenije sazrevanje. Svaka nedelja kašnjenja setve graška nakon
prve dekade marta dovodi do smanjenja prinosa zrna za oko 150 kg ha-1
(PGRO, 1992).
Gustina setve zavisi od namene gajenja (sl. 7). Povećanje vegetacio-
nog prostora, odnosno smanjenje broja biljaka po jedinici površine, do-
vodi do povećanja svih komponenti prinosa semena. Heath et al. (1991)
i Giordano et al. (1991) ukazuju, da se pri manjem broju biljaka u setvi,
ostvaruje veći broj mahuna po jedinici površine u žetvi. Ređa i ozima se-
tva podrazumevaju manju jačinu napada štetočina i bolesti u odnosu na
gušću i jaru setvu (Faccioli et al., 1991). Sa druge strane, ređi sklop često
znači i kasnije sazrevanje, veće probleme sa korovima, otežanu žetvu,
Slika 7. Optimalan broj biljaka stočnog graška, sorta Jezero

Figure 7. Optimum plant number of fodder pea, cv. Jezero (Karagić, 2009)
743
Semenarstvo
povećane gubitke i veću izloženost napadu ptica. Pri određivanju opti-

malnog broja biljaka vodi se računa i o ekonomskoj strani proizvodnje,
odnosno o ceni semena i ukupnim troškovima proizvodnje (Heath et
al., 1991). Stoga, Duchene i Chaillet (1994) razlikuju tehnički (120–140
biljaka m-2) i ekonomski optimum (80–120 biljaka m-2), dok Bohač
(1990) preporučuje da na jednom hektaru treba da bude između 800000
i 1000000 biljaka. U domaćim istraživanjima, najveći prosečan prinos
zrna bio je postignut pri gustini setve od 100 biljaka m-2, dok se gusti-
nom od 120 biljaka m-2 ostvaruje najveći prinos zelene krme (Ćupina
et al., 1995). Sorte manje bujnosti i sa manje izraženom sklonošću ka
grananju, poput novosadskih sorti Jezero i Javor, zahtevaju nešto veću
gustinu useva, od najmanje 120 biljaka m-2.
Na količinu semena za setvu utiču čistoća, masa hiljadu semena,
klijavost, namena korišćenja, način setve i sortne odlike. Kod ozimog
stočnog graška sorte NS Pionir i kod jarog stočnog graška NS-Junior,
koji su najzastupljeniji u proizvodnji, setvena norma za proizvodnju
semena je oko 120, odnosno 150 kg ha-1. Kod jarog graška sorti Jeze-
ro i Javor, koje služe samo za zrno, 225–300 kg ha-1. Pri setvi graška
za zelenu krmu u smeši sa strnim žitima, navedene količine grašaka
treba umanjiti za 20–25% i dodati 15–35 kg ha-1 potpornog useva,
odnosno strnine. Gubici semena u setvi, uglavnom u vidu semena
rasutog po površini zemljišta, u najvećoj meri zavise od stanja seja-
lice, pripreme zemljišta i vremena setve a kreću se između 5 i 10%
(PGRO, 1992).
Dubina setve je 3–5 cm za setvu u smeši sa strninama ili 4–6 cm u
čistoj setvi, što zavisi i od roka setve i tipa zemljišta. Setva se izvodi žit-
nim sejalicama na međuredno rastojanje od 12,5 cm (sl. 6).
Nakon setve neophodno je izvršiti valjanje da bi kontakt između
semena i zemljišta bio bolji (Mejakić i Nedović, 1996) i kako bi se povr-
šina dodatno poravnala. Valjanjem se pozitivno utiče na ujednačenost
nicanja, što je od velikog značaja za efikasno suzbijanje korova. Pored
toga, valjanjem se stvaraju uslovi za kvalitetnije izvođenje žetve, odno-
sno smanjenje gubitaka semena u žetvi. Valjanje se izostavlja ako nepo-
sredno nakon setve padne kiša veća od 10 mm. Takođe, izostavlja se na
teškim, glinovitim zemljištima, a posebno u ranim rokovima setve, kako
bi se izbeglo formiranje pokorice.
744
Mere nege
Posebnu pažnju tokom vegetacije treba posvetiti zaštiti useva od ko-

rova, bolesti, štetočina i sortnom plevljenju.
Pojava korova, posebno u vreme nicanja, kao i neadekvatna zaštita,
značajno utiču na smanjenje prinosa i kvaliteta semena. Integralni pri-
stup zaštiti od korova podrazumeva upotrebu sortnog i deklarisanog
semena, plodored, kvalitetnu obradu zemljišta, odgovarajuću gustinu
useva i primenu efikasnih herbicida (Heath, 1990). Zaštita od korova
uglavnom se izvodi zemljišnim i kontaktnim herbicidima. Efikasnost
zemljišnih herbicida u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova u mo-
mentu primene i nekoliko dana nakon toga. Efekat tretiranja slabije je
izražen na bogatom, nekvalitetno pripremljenom zemljištu, posebno u
odsustvu padavina. Nasuprot tome, u uslovima obilnih padavina i ni-
skih temperatura, primenjeni herbicidi mogu imati fitotoksično dejstvo
na biljkama graška. Pri izboru preparata treba voditi računa o selektiv-
nosti herbicida prema sorti i fazi razvića graška, tipu zemljišta, oruđu za
tretiranje i vremenu primene.
Borba protiv korovskih biljaka počinje pre setve graška, posebno
ozimog, putem ljuštenja parcele nakon žetve preduseva ili primenom
totalnih herbicida, ukoliko je stepen zakorovljenosti veliki. Posle setve
i pre nicanja preporučuje se primena herbicida na bazi pendimetalina,
linurona, ili drugih aktivnih materija (tab. 2 i sl. 8 i 9). Tokom vegeta-
cije, kada su biljke graška visoke između 10 i 15 cm, a korov se nalazi
Slika 8. Tretiranje herbicidom posle setve, a pre nicanja graška

Figure 8. Pre-emergence herbicide application in the pea crop (Karagić, 2008)
745
Tabela 2. Herbicidi u semenskom usevu stočnog graška
Table 2. Herbicides in seed crop of fodder pea (Malidža, 2011)
Količina /
Herbicid/ Aktivna materija/ Vreme primene/ Namena/
Dosage
Herbicide Active mater Time of application Usage
l/ha**
pre setve uz inkorporaciju jednogodišnji travni i neki

Treflan EC * trifluralin 1,5-2
pre sowing with incorporation
746
Semenarstvo
širokolisni korovi/
posle setve i pre nicanja annual narowleafed and
Stomp pendimetalin 4 some broadleaf weeds
pre emergence
Stomp + pendimetalin + posle setve i pre nicanja jednogodišnji travni i

4 + 1,5
Afalon tečni * linuron pre emergence širokolisni korovi/
Dual gold 960 EC s-metahlor + posle setve i pre nicanja annual narowleafed and
1,4 + 1,5-2 broadleaf weeds
+ Afalon tečni * linuron pre emergence
posle nicanja, kada je grašak

visine 8-10 cm, a korovi
Basagran *# bentazon u fazi 2-4 lista/ 3-4
post emergence, height of pea
8-10 cm, weeds in 2-4 leaves stage
broadleaf
weeds
posle nicanja, kada je grašak visine
Basagran + Pivot bentazon + 8-10 cm, a korovi u fazi 2-4 lista/
1,5-2 + 0,4
100-E imazetapir post emergence, height of pea
posle nicanja,
jednogodišnji travni i
kada je grašak visine 8-10 cm, a korovi
Pulsar 40 imazamoks u fazi 2-4 lista/ 1
annual narowleafed and
post emergence, height of pea
broadleaf weeds
posle nicanja,
Fusilade forte fluazifop-p-butil kada su korovi u fazi 3-5 listova/ 0,8-1,3 jednogodišnji travni korovi i
post emergence, weeds in 3-5 leaves stage divlji sirak iz rizoma/
annual narowleafed weeds
posle nicanja, and perennial Sorghum
Select super kletodim kada su korovi u fazi 3-5 listova/ 0,8-1,2 halepense
post emergence, weeds in 3-5 leaves stage
* i drugi preparati na bazi istih aktivnih materija /

and other herbicides with the same active matter
** manje količine zemljišnih herbicida su za zemljišta sa manjim sadržajem humusa i obrnuto /
lower doses are for soil with less humus content
# samo se preparati na bazi bentazona mogu koristiti u grašku sa ovsem kao potoprnim usevom, dok ostali herbicidi i njihove kombi-
nacije nisu selektivni prema ovsu
747
only herbicides with bentazon as active mater can be used in crops with oat, other herbicides are not selective towards oat
Semenarstvo
u početnim stadijumima rasta, tretiranje se obično vrši kombinacijom

preparata na bazi bentazona (basagran) i imazetapira (Pivot 100-E), što
pruža zaštitu kako od širokolisnih, tako i od pojedinih uskolisnih koro-
va (Mitić, 1996). U poslednje vreme, izuzetno dobri rezultati u zaštiti
semenskog useva stočnog graška postižu se primenom preparata Pulsar
40, na bazi imazamoksa. U slučaju pojave višegodišnjih uskolisnih ko-
rova, moguća je primena efikasnih translokacionih herbicida, kao što je
Fusilade, na bazi fluazifopa-P-butila.
U godinama sa velikom količinom padavina često dolazi do jačeg
napada bolesti graška, od kojih su najčešće antraknoza (Ascochyta pisi
Lib.), plamenjača (Peronospora viciae (Berk.) D. By.), rđa (Uromyces pisi
(DC.) Otth) i pepelnica (Erysiphe pisi DC). Pored gajenja manje osetlji-
vih sorti, za zaštitu od ovih bolesti neophodno je i korišćenje zdravog
semena dezinfikovanog efikasnim fungicidima, posebno onim koji sa-
drže materije sa kontaktnim i sistemičnim dejstvom (Balaž et al.,1995).
Slika 9. Usev stočnog graška sorte NS Junior u cvetanju

Figure9. Crop of fodder pea cv. NS Junior in bloom
U našim uslovima grašak napada veći broj štetočina, poput raznih
vrsta sovica (Noctuidae), lisnih vašiju (Aphidae) (sl. 10), tripsova (Thrips
sp.) i puževa (Mollusca). Mlade biljke jarog graška mogu teško da oštete
imaga sitona (Sitona crnitus Herbst. i Sitona humeralis Steph.), kao i nji-
hove larve koje se nalaze u bakterijalnim kvržicama. Najveća štetočina
graška je graškov žižak (Bruchus pisorum L.).
748
Graškov žižak je insekt

koji napada isključivo gra-
šak i oštećuje zrno, odnosno
kod merkantilne i semenske
proizvodnje. Ukoliko se na
vreme ne preduzmu odgo-
varajuće mere zaštite, gubici
na zrnu i semenu mogu da
budu i do 60%, a klijavost
smanjena i do 80%. B. piso-
rum ima jednu generaciju
godišnje i prezimljava kao
imago, bilo u skladištu ili po-
lju ispod opalog lišća i žetve-
nih ostataka. U proleće kada
grašak cveta, imago preleće Slika 10. Lisne vaši
na polja zasejana graškom i Figure10. Aphides (Karagić, 2011)
dopunski se hrani polenovim prahom, gde dolazi do kopulacije i po-
laganja jaja. Jaja polaže pojedinačno u tek formirane mahune graška
(Vukasović et al., 1967). Polaganje jaja na usevima graška najizraženije
je na rubnim redovima okrenutim prema mestu prezimljavanja imaga.
Pojava imaga je dosta duga a time i vreme polaganja jaja, što otežava
mere zaštite. Zato je često potrebno raditi dva tretiranja. Po završenom
embrionalnom razvoju izlegla larva se ubušuje u zrno, hrani njegovim
sadržajem i izlazi kao imago. Treba istaći da se u jednom zrnu može
razvijati samo jedna larva pri čemu uništi celu unutrašnjost zrna. Naj-
efikasnija zaštita protiv graškovog žiška (tab. 3) sprovodi se primenom
Tabela 3. Insekticidi koji se koriste u usevu semenskog stočnog graška
Table 3. Insecticides that can be used in seed crop of fodder pea (Sekulić, 2004)
Preparat / Herbicide Aktivna materija / Active matter Količina / Dose l/ha

Zolone liq. * fosalon 2,0
Tiocid E-35 endosulfan 1,8
Karate zeon lambda-cihalotrin 0,2
Decis 2,5 EC deltametrin 0,3
Talstar 10-EC bifentrin 0,2
Fastac 10-EC alfacipermetrin 0,15
*u
mereno toksičan za pčele i efikasan za graškovu lisnu vaš /
moderately toxic for bees and effective against pea aphides
749
Semenarstvo
velikog broja sistemičnih preparata, kao što je monokrotofos 20-WSC,

i kontaktnih insekticida, poput decisa 1,25-ES i 2,5-ES i lebajcida ES-
50, kao i njihovom kombinacijom, poput nurela (na bazi hlorpirifosa
i cipermetrina), i to na početku i tokom cvetanja semenskog useva
graška.
U slučaju primene bilo koje vrste pesticida, neophodno je strogo
pridržavanje uputstva za korišćenje, kao i vođenje računa o karenci i
mogućim štetnim posledicama. Efikasna mera zaštite od ove štetočine
je i pravilan plodored.
Ukoliko vegetaciona sezona obiluje padavinama, može doći do
stvaranja pokorice, dok se kod ozimog graška nakon zime javlja pod-
lubljivanje. Za uklanjanje njihovog štetnog delovanja, u zavisnosti od
vremena pojave, koriste se različite vrste oruđa (Đinović, 1984).
Grašak povoljno reaguje na navodnjavanje koje je usklađeno sa
njegovim potrebama. Navodnjavanje je često potrebno prilikom kli-
janja i nicanja ozimog graška ili prilikom ranih prolećnih suša za jari
grašak, kada se norma zalivanja kreće između 20 i 30 mm. Potreba za
navodnjavanjem tokom prvih 40 dana vegetacije jarog graška obično
ne postoji, s obzirom da biljke tada koriste rezerve zimskih padavina.
Nedostatak vode nakon ovog perioda, pri pojavi osmog ili desetog li-
sta, može da uspori rast i azotofiksaciju, a time i da smanji prinos za 1
t ha-1, kao i kvalitet . Na plićim zemljištima, navodnjavaju se sa zaliv-
nom normom od 25 mm ukoliko nema padavina ni nakon pojave de-
setog lista, jer duže razdoblje bez vlage u površinskih 20 cm zemljišta
nepovoljno utiče na aktivnost azotofiksatora. U našim agroekeološkim
uslovima najčešće nema potrebe za novodnjavanjem graška, posebno
u semenskoj proizvodnji. Poleganje graška usled prevelike bujnosti če-
šće je ograničavajući činilac proizvodnje semena graška od suše.
Jedna od najznačajnijih mera u semenarstvu graška jeste očuvanje
sortnog identiteta. Seme drugih vrsta, koje se odlikuje drugačijom veli-
činom i oblikom, moguće je izdvojiti putem dorade naturalnog semena.
Međutim, doradom je nemoguće odstaniti seme drugih sorti graška.
Zbog toga se tokom celog perioda vegetacije, počevši od faze intenziv-
nog porasta, preko faze cvetanja, pa sve do pred žetvu, vrši „sortno plev-
ljenje”. Sortno plevljenje je obavezna mera u semenskom usevu i podra-
zumeva uklanjanje atipičnih biljaka graška, koje se uglavnom razlikuju
po visini, tipu lista ili boji cveta (sl. 11 i 12).
750
Slika 11. Usev stočnog graška sorte NS Pionir u fazi obrazovanja prvih mahuna
Figure11. Crop of fodder pea cv. NS Pionir in the stage of forming of first pods
(Karagić, 2004)
Slika 12. Atipična biljka u usevu stočnog graška

Figure12. Atypical plant in the fodder pea crop (Karagić, 2011)
751
Semenarstvo
Pregled semenskog useva stočnog graška
Pregledi semenskih useva stočnog graška vrše se na osnovu prijave

koju proizvođač podnosi ministarstvu nadležnom za poslove poljopri-
vrede za svaku parcelu na kojoj je zasnovan semenski usev, u skladu sa
Zakonom o semenu (Službeni glasnik RS, 45/05) i Pravilnikom o kon-
troli proizvodnje semena (Službeni glasnik RS, 60/06).
Pri proizvodnji semena stočnog graška obavezna su dva pregleda.
Prvi pregled vrši se u vreme cvetanja biljaka kada se utvrđuje lokacija
parcele, sortna čistoća, poreklo semena, zakorovljenost, agrotehničke
mere koje se primenjuju, ujednačenost i opšte stanje useva, prostorna
izolacija, izgled useva.
Drugi pregled se obavlja pred žetvu odnosno ubiranje semena. Ovim
pregledom se ocenjuje zakorovljenost, unifornost, procenat primesa dru-
gih vrsta ili sorti, daju proizvođaču preporuke o merama za obezbeđenje
prinosa, procenjuje vreme žetve, očekivani prinos naturalnog semena.
Usev se neće priznati kao semenski ako se utvrdi da:
1) je predusev bio grašak, odnosno krmna leguminoza;
2) je prostorna izolacija manja od 1 m, bez obzira na kategoriju
semena;
3) je zakorovljenost veća od ocene 1 (slaba zakorovljenost);
4) je usev ocenjen kao neujednačen;
5) sortna čistoća ne zadovoljava kriterijume propisane Pravilnikom.
Sortna čistoća se utvrđuje na kontrolnoj jedinici čija površina iznosi
100 m2. Na površini do 10 ha potrebno je imati pet kontrolnih jedinica.
Za svakih sledećih 10 ha potrebno je dodati po jednu kontrolnu jedini-
cu. Kontrolne jedinice treba da budu ravnomerno raspoređene po celoj
površini semenskog useva. Za utvrđivanje sortne čistoće graška kori-
sti se vodič UPOVa za ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti
(Doc No. TG/7/4, 26.10.1981).
Žetva
Usled čestog poleganja useva, žetva graška iziskuje posebu pažnju

i predstavlja najsloženiju agrotehničku meru u tehnologiji proizvodnje
semena graška. Do stvaranja determinantnih sorti graška žetva se vrši-
la dvofazno, obuhvatajući najpre kosidbu graška i slaganje u otkose, a
752
potom i njegovu vršidbu. Ovakav način žetve obezbeđuje bolje sušenje,

ali se njime, zavisno od uslova, povećavaju opasnost od truljenja (Ra-
nalli, 1990), gubitaka semena i troškovi proizvodnje. Stvaranjem sorti sa
ograničenim porastom i ujednačenim sazrevanjem (determinantne sor-
te) omogućeno je obavljanje jednofazne žetve kombajnima, što značaj-
no smanjuje gubitke i povećava ekonomsku opravdanost proizvodnje.
Žetva se, u suštini, priprema od trenutka setve (Cherubini, 1989). Iz-
bor, ekspozicija i mikroklimatski uslovi parcele i sortne odlike važni su za
ravnomerno sazrevanje useva i ispravan rad kombajna. Sorte graška veo-
ma sklone poleganju u vreme žetve mogu da obrazuju sloj debeo između
10 i 20 cm. Stanje semenskog useva graška neophodno je pratiti nepre-
stano, zbog moguće pojave vetra, kiše i oluje, kao i usled lakog pucanja
zrelih mahuna (Grasso, 1990). Ukoliko je poleganje ujednačeno i u jed-
nom smeru, kombajn treba da žanje u suprotnom smeru, što dovodi do
praznog hoda, ali istovremeno i do manjih gubitaka (Cherubini, 1989).
Seme graška relativno brzo sazreva. Kada je sadržaj vlage u semenu
oko 40% biljka još uvek ima zelenih listova (sl. 13). Od tog trenutka,
sadržaj vlage u zrnu se naglo smanjuje i za kratko vreme dostiže 18%,
kada se može početi sa žetvom. Kod sorti sa bujnom vegetativnom ma-
som (namenjenim za krmu i kombinovano korišćenje), treba sačeka-
ti da se sadržaj vlage smanji na 15%, jer je tada kombajniranje lakše i
Slika 13. Usev stočnog graška sorte Javor u fazi mlečne zrelosti semena
Figure13. Crop of fodder pea cv. Javor in milk stage of seed maturity (Karagić, 2011)
753
Semenarstvo
jeftinije (Grasso, 1990). Ako je poleganje veoma izraženo, moguće je

korišćenje zvezdastih grablji za podizanje useva. U tom slučaju vlaga
ne sme da bude manja od 15%, čime će se smanjiti pucanje mahuna i
osipanje zrna (Achilles, 1990). Upotreba desikanata ne dovodi do bržeg
sazrevanja useva, ali, u slučaju jače zakorovljenosti, sasušuje korovske
biljke i zelene delove graška čime se olakšava kombajniranje i smanjuju
gubici. Desikacija često nije ekonomski opravdana, a može i da izazove
veće osipanje semena. Ukoliko je sazrevanje neravnomerno, žetvu treba
početi na delovima parcele gde je usev zreliji (Cherubini, 1989).
Žetva graška se vrši žitnim kombajnima uz određena podešavanja
kombajna koja su slična onima za žetvu soje. Podešavanje hedera za-
hteva posebnu pažnju, pri čemu visinu reza treba podesiti na 5–10 cm.
Ako je visina reza isuviše velika, donje mahune ostaju na biljci, a biljke u
tragovima točkova ostaju neovršene. U suprotnom, ako je heder isuviše
spušten, u kombajn sa semenom ulazi i velika količina zemlje. Postavlja-
nje podizača ima posebni ulogu u zaštiti kombajna od nečistoća i grubih
predmeta. Broj obrtaja vitla treba tako podesiti, tj. smanjiti da gubici se-
mena na hederu budu minimalni, kao i oštećenja mahuna, posebno to-
kom suše, na taj način što su zupci okrenuti unazad, da bi lakše podizali
biljke. Brzina obrtaja vitla treba da bude nešto veća od brzine kretanja
kombajna, a ona se obično kreće između 3 i 3,6 km h-1, odnosno 5 i 6 km h-1
Slika 14. Žetva semenskog useva stočnog graška

Figure14. Harvest of seed crop of fodder pea (Karagić, 2010)
754
u optimalnim uslovima. Da bi se izbegao lom zrna, neophodno je da

brzina pužnog transportera bude smanjena. Brzina obrtaja bubnja teba
da se kreće između 12 i 15 m s-1 (približno 500–550 obrtaja u minutu).
Zazor između bubnja i podbubnja treba da bude 15–20 mm na ulazu,
odnosno 8–10 mm na izlazu. Otvori na podešavajućem situ treba da su
veličine 10–12 mm, perforacije 12–16 mm. Vazdušnu struju, tj. vetar
treba pojačati kako bi seme bilo čistije. Sva podešavanja kombajna naj-
više zavise od vlažnosti semena i poleglosti useva.
U našim agroekeološkim uslovima grašak se obično žanje u isto
vreme kada i pšenica, kojoj se tradicionalno daje prednost. U tom slu-
čaju i uz veće količine padavina u julu mesecu, žetva graška može da
bude značajno otežana i da kasni, što izaziva smanjenje prinosa zrna
(Mihailović et al., 1998). Jedno od rešenja za ovakvu vrstu problema je i
stvaranje sorti jarog graška sa kraćom vegetacijom, poput domaćih sorti
Jezero i Javor (sl. 14), koje stasavaju pre početka žetve pšenice.
Gubici prilikom žetve najčešće nastaju usled neujednačenog sazre-
vanja, prouzrokovanog napadom bolesti, nepovoljnih vremenskih uslo-
va, odnosno velike količine padavina i visokih temepratura, kao i zbog
prezrelosti mahuna. Gubitke izaziva i neodgovarajuća podešenost i loše
tehničko stanje kombajna (Sisforagerra, 1990). Koliki je značaj pravo-
vremene i kvalitetne žetve najbolje govori sintagma: „grašak rodi onoli-
ko, koliko se uspešno i pravovremeno iskombajnira”.
Prinosi semena graška, u zavisnosti od sorte i agroekoloških uslova
godine, kreću se od 2,0 do 3,0 t ha-1 kod ozimih i između 3,5 i 5,0 t ha-1
kod jarih sorti (Miladinović, 2001).
755
Semenarstvo
SKLADIŠTENJE I DORADA
SEMENA STOČNOG GRAŠKA
Prinos semena / Seed yield (kg ha-1)
Godina / Years
Slika 15. Prinos semena stočnog graška u Srbiji u periodu 1997–2008. godine
Figure 15. Seed yield of forage pea in Serbia for 1997–2008 period
Prosečan prinos dorađenog semena stočnog graška u Srbiji iznosi

oko 2500 kg ha-1 (sl. 15). Uvođenjem novih sorti graška u proizvodnju,
koje se odlikuju ograničenim porastom stabla i smanjenom osetljivošću
prema poleganju, povećan je prosečan prinos semena za oko 500 kg ha-1. S
obzirom na visok proizvodni potencijal novih sorti očekivalo se veće po-
većanje prinosa semena. Međutim, ostvareno povećanje prosečnog pri-
nosa semena proporcionalno je površinama na kojima se gaje nove sorte.
Skladištenje podrazumeva čuvanje naturalnog i dorađenog semena,
tako da u njemu ne dođe do negativnih promena, odnosno gubitka kli-
javosti. Pre skladištenja potrebno je obaviti kontrolu, remont i čišćenje
kompletne opreme za prijem semena, čišćenje hale, uništavanje skladiš-
nih insekata i glodara. Prijemni kapaciteti i oprema za prijem semena tre-
ba da obezbede da ne dođe do mešanja semena različitih sorti i kategorija.
756
Slika 16. Dorađeno seme stočnog graška sorte Javor

Figure16. Cleaned seed of fodder pea cv. Javor (Mikić, 2004)
Dorada semena predstavlja čišćenje naturalnog semena u cilju iz-

dvajanja primesa (delovi biljaka, seme korova, grudvice zemlje, praši-
na) iz semena osnovne culture (sl. 16). Dorada semena sastoji se iz više
operacija: grubo čišćenje (predčišćenje), sušenje, eleviranje, čišćenje na
selektorima, tretiranje semena pesticidima, pakovanje i fumigiranje.
Nakon žetve naturalno seme se meri, dovozi se do skladišta dorad-
nog centra gde se čuva do momenta dorade. Prilikom prijema naturalnog
semena vrši se predčišćenje vazdušnim aspiraterima ili na predčistaču sa
sitima u kombinaciji sa aspiracijom. Vazdušni aspirateri usisnom strujom
vazduha izdvajaju nečistoću koja je lakša od semena stočnog graška.
Naturalno seme najčešće se čuva u silosima. Silosi za čuvanje seme-
na mogu biti sa perforiranim zidom ili silosi zatvorenog tipa. Svaki silos
mora biti snabdeven ventilatorom za uduvavanje vazduha. Aktivnom
ventilacijom se kroz masu semena propušta struja vazduha, koja može
biti zagrejana, ali se ventilacija semena najčešće vrši nezagrejanim vaz-
duhom (Simić, 2001).
U većini slučajeva stočni grašak se žanje sa povišenom vlagom, tako
da je nakon prijema neophodno obaviti sušenje semena. Grašak sazre-
va krajem juna, početkom jula kada su dani dugački, relativna vlažnost
vazduha niska, a temperatura visoka tako da se sušenje semena može
obaviti produvavanjem okolnim vazduhom bez zagrevanja. Samo u
757
Semenarstvo
retkim slučajevima, kada žetvu graška prekida kišni period, potrebno

je stočni grašak sušiti zagrejanim vazduhom. Temperatura vazduha za
sušenje semena ne sme da bude veća od 40oC, jer veće temperature ne-
gativno utiču na klijavost semena. Preporučena temperatura za sušenje
semena zavisi od sadržaja vlage u semenu (tab. 4).
Tabela 4. Temperature toplog vazduha za sušenje semena graška zavisno od vlažnosti
semena
Table 4. Temperatures of hot air for drying pea seed depending on seed moisture
Vlažnost semena / Temperatura sušenja /

Seed moisture (%) Drying temperature (oC)
>27 25
21-27 28
18-21 32
<18 <40
U praksi se ne preporučuje žetva stočnog graška ukoliko je vlaga u

semenu veća od 18 do19%, jer je sušenje semena vrlo skupa mera. Pored
toga, tako visoka vlaga iziskuje još jednu meru u procesu dorade, tzv.
eleviranje semena iz jedne sušare u drugu što može dovesti do smanje-
nja kvaliteta semena usled povećanog loma, odnosno mehaničkih ošte-
ćenja semena. Eleviranje vlažnog semena je neophodno jer ventilacija
ne mora biti podjednaka u celoj sušari. Savremena skladišta snabdeve-
na su merno-regulacionim sistemom za kontrolu vlage i temperature
semena, tako da se tokom skladištenja neprekidno prati stanje semena
preko računara. Senzori za praćenje vlažnosti i temperature razmešteni
su na više mesta i nivoa, što obezbeđuje sigurnije sušenje semena.
Suvo seme u kome nema značajnih oscilacija temperature i vlage
spremno je za doradu. Stočni grašak se suši do 13% vlage i kada se dosti-
gne ova vlaga prekida se sa ventilacijom, ali to ne znači da dalje nije po-
trebno pratiti temperaturu semena u silosima. Grašak ima krupno seme
i potrebno je nekoliko dana da se izjednači vlaga između spoljašnjeg
i unutrašnjeg dela semena. U ovom periodu može doći do ponovnog
zagrevanja semena, pa je neophodno uključiti ventilaciju dok se tem-
peratura semena ne izjednači sa temperaturom okolne sredine. Nakon
desetak dana, ukoliko je temperatura semena u silosima stabilna, može
početi fino čišćenje semena.
758
Fino čišćenje semena vrši se na selektoru. Dorada semena obavlja

se pomoću serije sita različitih perforacija. Razdvajanje se vrši na bazi
razlika u dimenzijama i obliku semena. Pored toga, ventilatorma se na
selektoru stvara usisna struja vazduha kojom se vrši odvajanje na bazi
razlika u masi. Osnovni zadatak finog čišćenja je da se iz naturalnog
semena izdvoje cela zrna prosečne veličine od nečistoće (biljni ostaci,
seme korova, lomljeno, sitno i šturo seme, prašina i grudvice zemlje).
Stočni grašak može se gajiti čist ili u smeši sa potpornim usevom
(ovas, ječam, pšenica), te je zadatak dorade da odvoji seme osnovne kul-
ture od semena potpornog useva u meri koja je definisana pravilnikom
o kvalitetu semena.
Povećanje proizvodnih površina pod stočnim graškom i češće vra-
ćanje graška na istu parcelu nameće potrebu tretiranja semena fungici-
dima. Grašak ima tvrdu semenajaču koja slabo upija tečnost, zbog toga
količina tečnosti za tretiranje semena mora biti manja od 0,5 l na 100 kg
semena. U semenu graška ne sme biti prisutan imago graškovog žiška,
zbog toga je potrebno izvršiti fumigaciju semena u hermetički zatvore-
noj prostoriji tzv. cijan komori.
Nakon dorade, seme stočnog graška pakuje se u vreće od 25 ili 50
kg. Svaka vreća mora imati deklaraciju sa osnovnim podacima o seme-
nu. Maksimalna veličina jedne partije semena može da bude 20000 kg.
Vreće se stavljaju na palete i slažu u magacin gotove robe gde se čuvaju
do prodaje. Dorađeno i skladišteno seme uzorkuje se radi utvrđivanja
kvaliteta semena.
Kvalitet semena graška
Najvažniji pokazatelji kvaliteta semena mogu se uslovno svrstati u

tri grupe. Prvu grupu čine klijavost, energija klijanja, udeo atipičnih po-
nika i neklijalog semena. Druga grupa obuhvata čistoću semena i para-
metre vezane za čistoću kao što su sadržaj semena drugih gajenih vrsta,
semena korova i inertnih materija. Treću grupu pokazatelja kvaliteta
semena čine masa 1000 semena i vlaga semena.
Minimalna klijavost semena graška koje se stavlja u promet, prema
domaćim zakonskim propisima, ne sme biti manja od 75%. Primenom
759
Semenarstvo
savremenih agrotehničkih mera u proizvodnji semena i kvalitetnom do-

radom moguće je obezbediti značajno veću klijavost. Klijavost semena
jarog stočnog graška, proizvedenog i dorađenog u Institutu za ratarstvo
i povrtarstvo u periodu 1992–2000. godine, prosečno je iznosila 88%,
dok je sadržaj atipičnih ponika i neklijalog semena bio vrlo nizak, pro-
sečno po 6% (Karagić i sar., 2002).
Na klijavost semena veliki uticaj imaju mehanička oštećenja semena
nastala tokom žetve i kasnijim manipulacijama u procesu dorade. Meha-
nička oštećenja prouzrokovana prevelikim brojem obrtaja, odnosno veli-
kom brzinom bubnja i malim zazorom između bubnja i podbubnja, direk-
tno su povezana sa niskom klijavošću semena (Cassels and Caddick, 1999).
Pored toga, variranje u energiji klijanja i klijavosti semena između
pojedinih godina često je uzrokovano razlikama u vremenskim uslo-
vima u toku cvetanja, formiranja i sazrevanja semena. Umereno suvo i
toplo vreme tokom ovih fenoloških faza izuzetno povoljno utiče na kli-
javost semena (Fougereux et al., 1997). Visoka količina padavina tokom
perioda vegetacije stočnog graška izaziva bujan rast biljaka koje lako
poležu. U poleglom usevu, formirane mahune nalaze se u gustom sklo-
pu, zasenjene ili leže na površini zemljišta. U takvim uslovima značajno
je povišena relativna vlažnost vazduha a temperatura u usevu viša je za
2–4oC, što pogoduje razvoju velikog broja patogenih mikroorganizama
i negativno se odražava na klijavost semena (Castillo et al., 1993).
Oštećenja semena izazvana larvama graškovog žiška (Bruchus pi-
sorum L.) imaju vrlo veliki uticaj na klijavost semena graška. Laborato-
rijskim i poljskim ogledom, Izhik (1998) utvrdio je smanjenje klijavosti
semena oštećenog insektima za 5–40%. Prilikom ispitivanja bioloških
primesa u semenu graška ne sme biti utvrđeno prisustvo živih žižaka.
Zaštita semena od graškovog žiška vrlo je složena. Sastoji se od treti-
ranja useva u fazi početka formiranja mahuna na parceli i uništavanja
štetočine u skladištu.
Minimalna čistoća semena graška koje se stavlja u promet, prema
domaćim zakonskim propisima, iznosi 94%, sa najviše 3% semena dru-
gih vrsta i 1% semena korova. Da bi se žetva graška obavila kvalitetno
heder kombajna mora da klizi po površini zemljišta što uzrokuje uvlače-
nje zemlje, posebno ako je zemljište vlažno i neravno. Zbog toga „ulazna
čistoća” naturalnog semena može biti vrlo niska. Međutim, zahvaljujući
obliku i krupnoći semena graška sa jedne strane i savremenim maši-
nama za doradu sa druge strane, inertne primese izdvajaju se relativno
760
lako. Takođe, seme korova značajno je sitnije od semena graška i do-

brim delom biva odstranjeno već pri kombajniranju useva, a preostali
deo lako se odstrani doradom semena.
U ispitivanjima Mihailovića i sar. (2003), utvrđena je prosečna či-
stoća semena od 99,4%, što je znatno iznad vrednosti propisane zako-
nom. Nečistoće u semenu stočnog graška bile su predstavljene samo
inertnim materijama 0,6%, bez prisustva semena drugih biljnih vrsta i
semena korova. Variranje čistoće dorađenog semena po godinama ispi-
tivanja bilo je neznatno, od 98,2 do 99,8%. Standardni kvalitet dorade
semena osnovni je razlog malog variranja čistoće semena po godinama
ispitivanja (Karagić i sar., 1999).
Masa 1000 semena predstavlja pokazatelj krupnoće i nalivenosti se-
mena. Veća masa 1000 semena ukazuje na veću vitalnost semena, veću
energiju klijanja i klijavost. Masa 1000 semena utiče na potrebnu količi-
nu semena za setvu. Prosečna masa 1000 semena jarog stočnog graška
značajno se razlikuje u zavisnosti od sorte. Kod NS Juniora, sorte na-
menjene kombinovanom iskorišćavanju (krma-zrno), seme je srednje
krupno, a masa 1000 semena varira od 130 do 168 g (Mihailović i sar.,
1993). Sorte namenjene isključivo proizvodnji zrna odlikuju se značaj-
no krupnijim semenom. Sorte javor i jezero imaju masu 1000 semena
251–297 g (Mihailović i sar., 2003).
Masa 1000 semena u pozitivnoj je korelaciji sa prinosom zrna, ali
samo do određene granice. Naime, sa povećanjem krupnoće zrna od-
nosno mase 1000 zrna iznad 350 grama, značajno se smanjuje broj zrna
po mahuni a time i broj zrna po biljci, a što je u negativnoj korelaciji sa
ukupnim prinosom (Mihailovic,1994).
Sadržaj vlage u semenu ima presudnu ulogu u procesu dorade i uskla-
dištenja semena. Ukoliko je sadržaj vlage u semenu graška u momentu
žetve povišen, seme je potrebno što pre staviti na sušenje. Prema Rade-
noviću (2000), ukoliko se u roku od 3-4 časa nakon žetve vlažno seme
ne stavi na sušenje, doći će do značajnog smanjenja klijavosti semena.
Niska vlaga je glavni činilac od koga zavisi uspešno čuvanje semena.
Seme stočnog graška bezbedno se skladišti sa vlagom semena manjom
od 13%. Sadržaj vlage u dorađenom semenu NS sorti stočnog graška, u
periodu 1999–2002. godine, prosečno je iznosio 11,3%, sa variranjem
po godinama od 9,5 do 13,2% (Karagić i sar., 2003). Ukoliko je „ulazna”
klijavost bila visoka (preko 90%), seme stočnog graška može se čuvati
3 godine (Mayer and Poljakoff-Mayber, 1989).
761
Semenarstvo
LITERATURA
Achilles M A (1990): Harvesting equipment and method for protein-

rich crops, particularly grain legumes (faba beans, soya, forage
peas and lupins). Agri-Mech Rapport (CEE/FAO), 124, 98-106.
Ambrose M J, Weeden N F, Simon C J (1997): Pisum spp. In: Conserved
resources, priorities for collection and future prospects, Inter-
national Food Legume Research Conference III, Adelaide, Au-
stralia, September 1997.
Balaž F, Tošić M, Balaž J (1995): Zaštita biljaka – bolesti ratarskih i po-
vrtarskih biljaka. Agencija Krstin, Beograd.
Boháč J (1990): Šĺachtenie rastlín, Príroda, Bratislava.
Cassells J A, Caddick L P (1999): Field performance of field pea seeds
with varying vigour levels. Tech. Report - CSIRO Division of
Entomology, 82, 15.
Castillo A G, Hampton J C, Coolbear P JN (1993): Effect of population
density on within canopy environment and seed vigour in gar-
den pea (Pisum sativum L.). Proceedings Annual Conference
- Agronomy Society of New Zealand, Vol 23, 99-106.
Cebula S, Wostaszek T, Poniedzialek M (1987): Effect of nitrogen fer-
tilization on the yield and quality of two green pea cultivars.
Ogronictwo, 16, 201-216.
Cervato A E, Marudelli M (1986): Assorbimento de aspertazioni mine-
rali di culture di pisello da industria. Ann. Fac. Agr., 26, 137-
164.
Cherubini S (1989): Nuove technologie. Pisello proteico – la raccolta
meccanica. Terra e sole, 516-522.
Ćupina B (1993): Produktivnost i kvalitet jarog stočnog graška u zavi-
snosti od genotipa i gustine setve useva. Magistarska teza. Po-
ljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.
Ćupina B, Erić P, Mihailović V (1995): Prinos i kvalitet zrna jarog stoč-
nog graška u zavisnosti od broja biljaka. Zbornik radova Nauč-
nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 23, 473-483.
762
Ćupina B (1997): Dinamika produktivnosti i kvaliteta jarog stočnog

graška. Doktorska disertacija. Poljoprivredni fakultet, Univer-
zitet u Novom Sadu, Novi Sad.
Ćupina B, Erić P, Mihailović V (1999): Uticaj primene azotnog i mikro-
biološkog đubriva na prinos i komponente prinosa jarog stoč-
nog graška. Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet,
Novi Sad, 23, 1-2, 103-111.
Davis P H (1970): Pisum L. In: Davis P H (ed.) Flora of Turkey and the
East Aegean Islands. Edinburgh University Press, Edinburgh,
3, 370-373.
Del Zan F (1994): Con il pisello proteico una conveniente alternativa ai
cereali. Giornale di agricoltura, 33-36.
Duchene J, Chaillet M (1994): Densité des semis. Des progress sont en-
core possibles. Perspectives agricoles, 187, 12-16.
Duranti A (1994): Formule di concimacione per il pisello. Atenti agli
eccessi. Giornale di agricoltura, 37-39.
Đinović I (1984): Grašak. PZIPVP Jugokonzerva, Beograd – NIRO Za-
druga, Beograd.
Đorđević V (1942): Gajenje biljaka za stočnu hranu. Težakova bibliote-
ka, Beograd, 13-21.
Đukić D (2002): Biljke za proizvodnju stočne hrane. Poljoprivredni fa-
kultet, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.
Erić P, Mihailović V, Ćupina B (1995): Proizvodnja i korišćenje krme od
jednogodišnjih zrnenih mahunjača. Savremena poljoprivreda,
XLIII, 3, 39-46.
Erić P, Mihailović V, Ćupina B, Đukić D (2002): Stočni grašak – znača-
jan faktor obezbeđenja biljnih proteina. Zbornik radova Na-
učnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 36, 85-92.
Faccioli G, Bignami D, Fantino M G, Stefanelli D (1991): Speciale le-
guminose da granella - La situacione sanitaria delle colture di
pisello da granella: acqisizioni e consideracioni. Agricoltura ri-
cerca, 128, 73-80.
FAO (2003): http://www.fao.org
Fereira M E S (1987): Variation in macronutrient contents in peas for
processing. Acta Hort., 220, 267-274.
Filippo L, D’Antuono J, Montanori M, Lovato A (1984): Influenza della
concimacime minerale sulla produzione e qualita del seme di
pisello (Pisum sativum L.). Riv. Di Agrn., 18: 2, 116-123.
763
Semenarstvo
Fontes R R, Giorano L B, Compos T G S, Carrijo O A (1989): Effect of

fertilization and spacing on the production and quality of pea
seeds. Pesquise Agropecuaria Brasileira, 14, 323-327.
Fougereux JA, Dore T, Ladonne F, Fleury А (1997): Water stress during
reproductive stages affects seed quality and yield pea (Pisum
sativum L). Crop Science, Vol. 37, 2, 1247-1252.
Georeva M, Kosturski N (1988): Sowing date, sowing rate and fertilizer
application on winter fodder pea cv. Fatsima. Растенивъдни
науки, 25, 35-39.
Giordano I, Pirani V, Novelli A, Lahoz E, Lombardo G, Ziliotto M, Ra-
nalli P (1991): Speciale legumiose da granella – problematiche a
prospettive del pisello proteico, con particolare viferimento agli
aspetti di tecnica gronomica. Agronomia ricerca, 128, 107-118.
Grasso M V (1990): Raccogliere senza perdite. Terra e vitta, 35. 65-68.
Heath M C (1990): Influence of herbicide application timing on broad-
leaved weed control in combining pea. Crop protection in
Northern Britain, Dundee.
Heath M C, Knott C M, Dyer C J, Rogers-Lewis D (1991): Optimum
plant densities for three semi-leafless combining pea (Pisum
sativum L.) cultivars under contrasting field conditions. Ann.
Appl. Biol., 671-688.
Hochman M (1989): Effect of different nitrogen fertilizers rates on the
seed yields of peas (Pisum sativum L.). Rostlinna výroba, 35: 5,
477-482.
Huhlaev I I (1983): Izmenčivost količestvennih priznakov rastenij goro-
ha v zavisimosti ot gustoti stojanija. Sbornik naučnih trudov,
Moskva, 35-39.
Izhik N K (1998): Separation of the damaged seeds from the sowing
material of pea. 3rd European conference on grain legumes.
Opportunities for high quality, healthy and added-value crops
to meet European demands. Valladolid, Spain, 295.
Jarak M, Milošević N, Govedarica M, Hadžić V (1997): Primena ino-
kulacije u proizvodnji lucerke i graška – stanje i perspektive.
Novi Sad, 29, 411-420.
Karagić Đ, Katić S, Mihailović V, Vasiljević S, Patki I (1999): Kvalitet
semena domaćih sorti lucerke. Selekcija i semenarstvo, 3-4:
125-131.
764
Karagić Đ, Mihailović V i Mikić A (2002): Kvalitet semena domaćih

sorti jednogodišnjih krmnih leguminoza. Agroznanje, nauka–
tehnologija-praksa, Banja Luka, God. III, br. 1, 79-90.
Karagić Đ, Katić S, Mihailović V (2003): Prinos i kvalitet NS sorti kr-
mnih biljaka. Zbornik sažetaka radova Nove tehnologije i edu-
kacija u funkciji proizvodnje hrane. Republika Srpska, 10-14.
03. 2003., Teslić, 69-70.
Kostov K, Petkov N, Popov N (1988): Effect of nitrogen, phospho-
rus and molybdenium fertilizers on development of repro-
ductive organs and yield of winter pea cv. No 11 and its
association with fixation efficiency. Растенивъдни науки,
25, 40-45.
Letunovskij V I, Sinicin E M (1986): Praktičeskoe rukovodstvo po osvo-
eniju intensivnoj tehnologii vozdelivanija goroha. Agropro-
mizdat. Moskva.
Liener I E (1982): Toxic constitutents in legumes. In: Arora, S. K. (ed.)
Chemistry and biochemistry of legumes, Oxford and IBH Pu-
blishing Co., New Delhi, 217-257.
Makaševa R H (1973): Goroh. Kolos, Leningrad.
Malidža G (2011): Herbicidi u semenskog useva stočnog graška (usme-
no saopštenje).
Mayer AM, Poljakoff-Mayber A (1989): Germination of seeds, 4th ed.
Pergamon Press, Oxford, New York. pp 38-43.
Maxted N, Ambrose M (2000): Peas (Pisum L.). In: Maxted N. and
Bennet S. (eds) Plant genetic resources of legumes in the Medi-
terranean Kluwer, The Nederlands.
Mejakić V, Nedović B (1996): Krmno bilje. Glas srpski, Banja Luka.
Mihailović V, Mišković B (1986): Tehnologija i značaj proizvodnje stoč-
nog graška (Pisum sativum ssp. arvense L.). Zbornik referata
XX Seminara agronoma Naučnog instituta za ratarstvo i povr-
tarstvo, 15-26. II 1986, Kupari, 519-526.
Mihailović V, Mišković B (1987): Značaj i mogućnosti gajenja krmnog
graška kao proteinskog hraniva. Zbornik referata XXI Semina-
ra agronoma Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, 25.
I – 8. II 1987, Cavtat, 313-320.
Mihailović V, Ćupina B, Erić P, Trifunović T (1993): Nove sorte stočnog
graška NS-Junior i NS-Lim. Zbornik radova Naučnog instituta
za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 21: 517-523.
765
Semenarstvo
Mihailović V, Ćupina B, Erić P (1997): Proizvodnja stočnog graška.

30, 311-322. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i
Mihailović V, Erić P, Ćupina B, Trifunović T (1998): Agroekološki uslovi
proizvodnje semena krmnih biljaka u 1996/97. godini. Zbor-
nik radova Naučni institut za ratartsvo i povrtarstvo, Novi Sad,
30, 311-322.
Mihailović V (1990): Nasleđivanje kvantitativnih svojstava kod jarog
stočnog graška. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet, Novi
Sad.
Mihailović V (1994): Genetička analiza komponenti prinosa zrna i že-
tvenog indeksa graška (Pisum sativum L.). Doktorska diserta-
cija. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Mihailović V, Mikić A, Katić S, Karagić Đ (2003a): Nova sorta graška za
zrno - javor. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i
Mihailović V, Karagić Đ, Katić S, Pataki I (2003b): Proizvodnja i kvalitet
NS sorti krmnih biljaka. Zbornik radova Naučnog instituta za
Mihailović V, Šibalić I, Mikić A, Milić D, Vasiljević S, Lukić D (2003c):
Production and usage of pea grain in animal and human nu-
trition. Biotechnology in Animal Husbandry, 19: 5-6, 457-464.
tut za ratartsvo i povrtarstvo, Novi Sad.
Mišković B (1986): Krmno bilje. Naučna knjiga, Beograd.
Mitić N V (2002): Pesticidi i poljoprivredi i šumarstvu u Jugoslaviji (če-
trnaesto, izmenjeno i dopunjeno izdanje). Grmeč, Beograd,
950.
Molnar I (1995): Opšte ratarstvo. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u
Novom Sadu, Novi Sad.
Monti L, (1983): Natural and induced variability in peas for protein
production. In: Thompson, R., Casey, R. (eds.) Perspectives
for pea and lupinus as protein crops, Martinus, Nijhoff, The
Hague, 23-29.
Onofrii M, Tomasoni C (1989): Le foraggere coltivate in Italia. Edizioni
Agricole, Bologna.
766
Pauchari D C, Thakur P C, Verma T S (1988): Effect of different levels of

nitrogen, phosphorus and potash on seed yield of peas (Pisum
sativum var. hortense). Progressive Horticulture, 20: 1-2, 58-62.
PGRO, Procesors and Growers Research Organization (1992): Notes on
growing combining peas – advisory leaflet, 1-11.
Radenović B (2000): Semenarstvo krmnog bilja, Velarta, Beograd.
Ranalli P (1990): Pisello proteico – eco come si coltiva. Terra e vita, 35,
58-62.
Rankov V, Uzunova E (1987): On biological removal of nutrients with
green pea yield. Acta Hort., 220, 275-280.
Rapi J (1988): Šĺachtenie strukovín vo VÚRV Piešťany – Šľachtiteľska
stanica Horná Streda. Príroda, Bratislava, 34-37.
Roy J (1994): Pois protéagineux – suivre le bon itineraire. Cultivar, 358,
38-40.
Roy Davies D (1995): Peas: Pisum sativum (Leguminosae–Papilioni-
dae). In: Smarrt, J., Simmonds, N. W. (eds.) Evolution of crop
plants, 2nd edition, Longman Group, Harlow, Essex, 294-296.
Savezni zavod za biljne i životinjske genetičke resurse (2002): Lista sorti
poljoprivrednog i šumskog bilja dozvoljenih za širenje u SR Ju-
goslaviji. Savezni zavod za biljne i životinjske genetičke resurse,
Beograd, 86-87.
Sekulić R (2004): Insekticidi u semenskog useva stočnog graška (usme-
no saopštenje).
Simić S (2001): Uticaj žetve, skladištenja, sušenja i dorade na kvalitet se-
mena strnih žita. Zbornik referata XXXV seminara agronoma,
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 165-171.
Sisforagerra (1990): Pisello proteico in coltura primaverile – la technical
colturale. Giornale di Agricoltura, 43-44.
Slinkard A E, Holm F A, McVicar R, Kominski D, Soroka J (1994): Dry
pea production in Saskatchewan. Sask. Ag. and Food, Farm-
fact, 1-7.
ratarstvo I. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Nom Sadu,
Novi Sad.
Vavilov N I (1935): Teoretičeskie osnovi selekcii rastenij, I-III, Seljsko-
hoz, Moskva-Leningrad.
Vukasović (1967): Štetočine u biljnoj proizvodnji – II specijalni deo. Za-
vod za izdavnje udžbenika SRS, Beograd.
767
Semenarstvo
Vučković S (1999): Krmno bilje. Institut za istraživanja u poljoprivredi

Srbija, Beograd – Bonart, Nova Pazova.
Vučković S (2003): Proizvodnja semena značajnijih krmnih biljaka. Bo-
nart, Nova Pazova – Poljopriverdni fakultet Univerziteta u Be-
ogradu, Beograd.
Zeven A C, Zhukovsky P M (1975): Dictionary of cultivated plants and
their centres of diversity, Centre for Agricultural Publishing
and Documentation, Wageningen.
768
Janoš Berenji, Vladimir Sikora
Semenarstvo i
oplemenjivanje konoplje
770
Semenarstvo i oplemenjivanje konoplje
SISTEMATIKA KONOPLJE
Sistematika konoplje je puna protivrečnosti. Starija literatura rod

Cannabis svrstava u biljnu familiju Moraceae, ali je kasnijom revizijom
konoplja, zajedno sa hmeljom, uvrštena u biljnu familiju Cannabaceae
(sin.: Cannabinaceae).
Po nekim taksonomijama (Emboden, 1974) rod Cannabis se deli na
tri vrste: C. sativa L. – gajena konoplja, C. indica Lam. – indijska konoplja
i C. ruderalis Janischevsky – divlja konoplja. Small and Cronquist (1976) i
Hoffmann (1961) smatraju da postoji samo jedna vrsta: C. sativa.
Najviše prihvaćenu savremenu sistematiku konoplje objavili su Se-
rebrjankova i Sizov (1940) (sl. 1) opisujući dve vrste unutar roda Canna-
bis: C. sativa – obična konoplja i C. indica – indijska konoplja. Obična
konoplja se dalje deli na dve podvrste: C. sativa ssp. culta – gajena ko-
noplja i C. sativa ssp. spontanea – divlja konoplja. Gajenu konoplju čine
geografske grupe nazvane „proles”, skraćeno „prol.”. To su: prol. borealis
– severna konoplja, prol. medioruthenica – srednjeruska konoplja, prol.
Slika 1. Sistematika konoplje po Serebrjankovu i Sizovu

Figure 1. Hemp systematics after Serebrjankova and Sizov (Berenji, 1996)
771
Semenarstvo
australis – južna konoplja i prol. asiatica – hašišna konoplja. Unutar po-

jedinih grupa razlikuju se varijeteti i kultivari.
Konoplja gajena kod nas pripada italijanskoj konoplji južne kono-
plje: C. sativa ssp. culta prol. australis var. italica.
Pored gajene na našim prostorima prisutna je i C. satva ssp. sponta-
nea – divlja konoplja. Divlja konoplja spontano raste u celom istočnom
delu Evrope, pa i kod nas (Vrbničanin et al., 2008) (sl. 2). Pretpostavlja
se da se radi o „podivljaloj’’ formi gajene konoplje (Petri and Benécsné
1996, Újvárosi 1973). Pored direktne štete koju pričinjava kao korov,
divlja konoplja je nepoželjna i zato jer je domaćin parazitnih cvetni-
ca Orobanche sp.– volovoda i Cuscuta sp. – viline kosice. U semenskoj
konoplji divlja konoplja je veoma nepoželjna zbog rizika od genetičkog
zagađivanja semenske konoplje.
Slika 2. Divlja konoplja u usevu suncokreta

Figure 2. Wild hemp in sunflower crop (Berenji, 2009)
Gajena konoplja je sklona osipanju semena i od tog semena tokom

narednih godina rastu samonikle biljke. Ove samonikle biljke predstav-
ljaju isti problem sa stanovišta problematike zaštite od korova a i seme-
narstva konoplje, kao divlja konoplja. Ova pojava objašnjava i mogući
način nastanka divlje konoplje.
Uz gajenu i divlju konoplju, treća forma konoplje je ona koja se ile-
galno gaji za dobijanje droge (marihuane i hašiša). Botanička pripadnost
772
ove konoplje nije sasvim jasna jer se može definisati i kao C. indica –
indijska konoplja a i kao C. sativa ssp. culta prol. asiatica – hašišna ko-
noplja.
U literaturi na engleskom jeziku konoplja gajena za vlakno i zrno
naziva se „Industrial hemp” a ona gajena za drogu nazvana je „Marijua-
na” ili „Drug Cannabis” (Clarke and Pate, 1994).
Konoplja ima 2n = 20 hromozoma (Menzel 1964). Prirodno stanje
konoplje je diploidno (Purseglove, 1974). Sve vrste, podvrste, geograf-
ske grupe, varijeteti i kultivari konoplje međusobno se lako ukrštaju
(Small, 1972).
MORFOLOGIJA KONOPLJE
Konoplja je jednogodišnja zeljasta biljka sa relativno plitkim, vrete-

nastim korenom, visokim stablom (stabljikom) (i do 5 m) i režnjevito
deljenim listom. Plod konoplje je ujedno i seme čiji je botanički naziv
orašac. Seme je okruglog do jajolikog oblika, malo spljošteno sa strane,
sivkasto-zelenkaste boje i mozaično prošarano (sl. 3).
c
a
d
b
Slika 3. Konoplja. a-klijanci; b-muški cvet; c-ženski cvet;

d-seme; e-stablo sa karakterističnim listovima; f-koren.
Izgled cvasti konoplje prikazan je na slikama 4 i 5
Figure 3. Hemp. a-seedlings; b-male flower; c-female
flower; d-seed; e-stem with characteristic leaves;
f-root. Hemp inflorescence is shown in Figures 4 and 5
(Berenji, 2011) e
773
Semenarstvo
Sa stanovišta oplemenjivanja i semenarstva najinteresantniji aspekt

konoplje je njen polni tip (seksualnost) (Mándy and Bócsa, 1962).
Specifičnost konoplje je postojanje dvodomog i jednodomog pol-
nog tipa sa nizom prelaznih tipova (Senčenko and Timonin, 1978). U
proizvodnji se najčešće sreće dvodoma konoplja kod koje se razlikuju
muške („belojke”) i ženske biljke („crnojke’’). Za oplemenjivanje su od
velikog značaja još i jednodoma konoplja sa ženskim i muškim cvetovi-
ma na istoj biljci, kao i prelazne seksualne forme konoplje, podrazume-
vajući i razne tipove uniseksualne i hibridne konoplje.
Slika 4. Polni dimorfizam dvodome konoplje. Ženska biljka (levo) i muška biljka konoplje
Figure 4. Sexual dimorphism of dioecious hemp. Male (right) and female plant (left)
(Berenji, 1998)
774
Dvodomost se smatra osnovnim stanjem konoplje. Ženske biljke

dvodome konoplje u somatskim ćelijama imaju 9 pari somatskih i jedan
par XX hromozoma koji određuju ženski pol. Deseti par hromozoma
kod biljaka muškog pola čine XY hromozomi (Menzel, 1964). Zahva-
ljujući ovakvom načinu nasleđivanja pola, svaka naredna generacija do-
vodome konoplje se sastoji od jednakog udela muških i ženskih biljaka
(u strvarnosti je udeo ženskih biljaka za nijansu veći od udela muških).
Geni u polnim hromozomima izazivaju polni dimorfizam (sl. 4).
Jednodoma konoplja fenotipski podseća na žensku biljku dvodome
konoplje (sl. 5). Jednodoma konoplja se spontano javlja u usevima dvo-
dome konoplje sa učestalošću od 10 do 20 biljaka po hektaru (Grishko,
1935). Po Hoffmann-u (1938) ova učestalost je 0,1%. Izdvajanjem ovih
biljaka jednodomost se može genetski ustaliti (Neuer and Sengbusch,
1943, Hoffmann, 1942).
Brojčani odnos muških i ženskih cvetova i njihov položaj u cvastima
jednodome konoplje detaljno su proučavali Neuer i Sengbusch (1943)
i na osnovu toga su opisali pet formi označenih istim brojem pluseva:
(1) Tip sa veoma malim brojem
ženskih cvetova i velikim brojem
muških označen je jednim plu-
sem; (2) Forma sa dva plusa ima
podjednak broj ženskih i muških
cvetova; (3) Ako je broj ženskih
cvetova za nijansu veći od muš-
kih takva forma nosi oznaku tri
plusa; (4) Ako broj ženskih cve-
tova značajno nadmašuje broj
muških, takve forme su označene
ili sa četiri plusa ili (5) sa pet plu-
seva. Sa stanovišta oplemenjiva-
nja jednodome konoplje najide-
alnije su forme sa dva i tri plusa.
Ukrštanjem biljaka različitog
polnog tipa konoplje nastaju po-
Slika 5. Jednodoma konoplja. a-ženski
cvetovi, b-muški cvetovi pulacije različite seksualne kon-
Figure 5. Monoecious hemp. a- female stitucije (Senčenko and Timonin,
flowers, b-male flowers (Berenji, 1998) 1978).
775
Semenarstvo
ISTORIJAT OPLEMENJIVANJA KONOPLJE
U početnom periodu gajene su forme konoplje koje su bez uticaja čo-

veka nastale u prirodi kao rezultat spontanog ukrštanja, prirodnih mutaci-
ja i prirodne selekcije. Tek je početkom XX veka započet kreativan rad čo-
veka na planskom stvaranju novih kultivara konoplje poželjnih svojstava.
Najraniji opis planskog oplemenjivanja konoplje potiče iz SAD-a
gde je oko 1910. godine, dakle pre početka takve aktivnosti u Evropi,
započeto stvaranje novih kultivara (Dewey, 1913, 1927). S obzirom da
se u SAD-u relativno brzo odustalo od proizvodnje konoplje, koja je
kasnije čak i zabranjena, ovaj pionirski rad na oplemenjivanju je skoro u
potpunosti pao u zaborav.
Oplemenjivanje konoplje u Evropi dugo je bilo zapostavljeno. Me-
đutim, nakon Prvog svetskog rata, usled narasle potražnje za vlaknom i
poremećaja u snabdevanju semenom iz Italije, u više zemalja je započeto
oplemenjivanje konoplje i organizovano je semenarstvo. Ovi programi
su najvećim delom bili zasnovani na italijanskom materijalu (Crescini
1957; Vaša, 1965). Programima oplemenjivanja konoplje manjim ili ve-
ćim intenzitetom bavili su se u Srbiji (Berenji, 1992), Rusiji (Rumyantse-
va and Lemeshev 1994), Ukrajini (Goloborod’ko, 1995), Francuskoj
(Beherec, 1996), Nemačkoj (Bredemann et al., 1961), Mađarskoj (Bócsa,
1995), Italiji (Allavena, 1961, 1967), Holandiji (Berlo, 1993), Poljskoj,
Rumuniji, Španiji, Slovačkoj, Bugarskoj i Kini (de Meijer, 1995).
Dempsey (1975) je naveo 18 institucija koje su proučavale konoplju
u Sovjetskom Savezu (6), Istočnoj Evropi (6), Zapadnoj Evropi (4) i Azi-
ji (2). Neke od najčešće spominjanih institucija su:
– Fleischmann Rudolf Research Institute of the Károly Róbert Colle-
ge in Kompolt, Hungary (ranije: „Fleischmann Rudolf ” Agricul-
tural Research Institute),
– Hemp Breeding Department at the Institute of Bast Crops, Gluk-
hov, Ukraine,
– Fédération Nationale des Producteurs de Chanvre – FNPC, Le
Mans, France,
776
– Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija,

– Institute of Natural Fibres, Poznań, Poland.
Hoffmann et al. (1970), Berenji i Sikora (1996), Bócsa i Karus
(1998), Bócsa (1999), Finta-Korpel’ová i Berenji (2007) i drugi detaljno
pišu o raznim aspektima ovih programa proučavanja, a pre svega ople-
menjivanja konoplje.
Jedan od najozbiljnijih problema našeg konopljarstva od početaka
pa do današnjih dana bilo je nerešeno pitanje sortimenta i semenarstva
konoplje (Berenji, 1996b). Stoga je pokušavano da se pomoću opleme-
njivanja dođe do odgovarajućih domaćih sorti i da se reši proizvodnja
kvalitetnog domaćeg sortnog semena konoplje (Berenji, 1992). Poljopri-
vredna ogledna i kontrolna stanica u Novom Sadu (sadašnji Institut za
ratarstvo i povrtarstvo) prva se počela baviti oplemenjivanjem konoplje
u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji (današnjoj Srbiji). Ovde je od osniva-
nja, 1938. godine, po arhivskim dokumentima „na polju oplemenjivanja
bilja po važnosti posle strnih žita dolazilo je industrijsko bilje, a među
njim na prvom mestu suncokret i konoplja”. Oplemenjivanje konoplje je
naročito intenzivirano od osnivanja Stanice za ispitivanje kudelje, hme-
lja i sirka u Bačkom Petrovcu (sadašnje Odeljenje za organsku proizvod-
nju i biodiverzitet Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad) 1952.
godine. Najvažniji rezultat rada na oplemenjivanju konoplje u Novom
Sadu predstavlja kultivar ‘Novosadska konoplja’ nazvana još i ‘Konoplja
N.S.’, ‘Novosadska’, ‘Novosadski Flajšman’ ili ‘Fleischmann’. Autor sorte
je profesor Milenko Lazić. Kao polazni materijal za selekciju poslužila
je ‘F-konoplja’ čuvenog selekcionara Rudolfa Flajšmana. Flajšman je u
periodu 1906–1917. bio upravnik Rumskog vlastelinstva gde se bavio i
selekcijom raznih gajenih biljaka (npr. od njega potiče čuvena sorta ku-
kuruza ‘Rumski zlatni zuban’). Prelaskom u stanicu za oplemenjivanje
u Kompoltu u Mađarskoj on je 1920. godine započeo oplemenjivanje
konoplje. Iz materijala „talijanske i provans kudelje” (Flajšman, 1922)
nastala je sorta ‘F-konoplja’ koja je u Mađarskoj zvanično priznata 1946.
godine pod nazivom ‘F-kender’. Pored ‘Novosadske konoplje’, ova selek-
cija je poslužila kao izvorni materijal i za mađarsku sortu ‘Kompolti’. Po
svemu sudeći, Flajšman je proučavanje konoplje započeo još za vreme
boravka u Rumi. O tome je u jednom članku o novoj metodi gajenja
konoplje za seme napisao: „Prethodne studije za ovo vršio sam na velikim
posedima u Sremu...” (Flajšman, 1937).
777
Semenarstvo
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, 1992. godine

je reaktiviran program istraživanja konoplje koji sa manjim ili većim
intenzitetom traje do danas. Ovaj rad obuhvata oplemenjivanje, seme-
narstvo kao i ispitivanje tehnologije gajenja konoplje za vlakno i za zrno
koji prati i popularizacija konoplje.
CILJEVI OPLEMENJIVANJA KONOPLJE
Ciljevi oplemenjivanja najviše zavise od planirane svrhe gajenja ko-

noplje. Konoplja je u pravom smislu reči višenamenska biljka (Berenji,
1996a, 2004, Berenji et al., 2001a).
Konoplja koja se gaji prvenstveno za dobijanje vlakna naziva se ko-
noplja za vlakno a ona za seme konoplja za zrno. U novije vreme razli-
kuje se i konoplja za dvostruku namenu: za vlakno i za zrno. Konoplja za
vlakno i za zrno se zbirno nazivaju merkantilna konoplja, za razliku od
konoplje koja služi za proizvodnju sortnog semena i naziva se semenska
konoplja. U ovom poglavlju najviše se govori o semenskoj konoplji.
Vlakno konopljine stabljike se naziva i kudeljno vlakno koje se tradi-
cionalno koristi u tekstilnoj industriji a u novije vreme kao sirovina za pa-
pirnu industriju, za izradu izolatora u građevinarstvu, kompozita (meša-
vina vlakna i plastičnog materijala) za automobilsku industriju, geofolija
itd. Drvenasti deo iz pozder je nusproizvod pri izdvajanju vlakna a name-
njen je prostirci (naročito za konje) ili izradi izolatora u građevinarstvu.
Kvalitet semena konoplje najviše zavisi od sadržaja i sastava ulja i
belančevina u semenu (Berenji et al., 2001b). Konopljino ulje sadrži vi-
sok procenat esencijalnih masnih kiselina (Karlović et al., 1996) koja
su sa nutritivnog aspekta od velike važnosti (Laakkonen and Callaway
1998). Konopljino ulje dobijeno tehnikom hladnog ceđenja je veoma
kvalitetno i traženo ulje na tržištu (Berenji et al., 2005, Dimić et al. 2006).
Medicinska konoplja i hašišna konoplja se odlikuju visokim sadrža-
jem i specijalnim sastavom kanabinoida u biljci.
Postoji i primer za ukrasnu konoplju.
Watson i Clarke (1997) i Finta-Korpel’ová i Berenji (2007) su dali
detaljan opis različitih ciljeva u oplemenjivanju konoplje.
778
Primitivne forme konoplje iz prirodnih populacija odlikovale su se

niskim rastom. Prva značajna intervencija čoveka u pravcu promene ha-
bitusa biljke konoplje učinjena je odabiranjem visokih formi koje su više
odgovarale cilju, da se poveća prinos vlakna konoplje (Jurjev, 1952).
U oplemenjivanju konoplje za vlakno od interesa je postići visok i
stabilan prinos vazdušno suve stabljike iznad 15 t ha-1 sa visokim sadr-
žajem kvalitetnog vlakna u stablu iznad 30%.
Jedan od najatraktivnijih rezultata oplemenjivanja konoplje je po-
većanje sadržaja vlakna u stablu. Sadržaj vlakna kod novijih sorti je
25–35% u poređenju sa 12–15% kod starih sorti. Genetički potencijal
sadržaja vlakna kod novijih dvodomih sorti je čak 38–40% što omogu-
ćava postizanje 28–30% vlakna u komercijalnoj proizvodnji konoplje za
vlakno (Bócsa and Karus, 1998; Berenji i Sikora 2000).Visok prinos sta-
bla kombinovan sa visokim sadržajem vlakna u stablu rezultira visokim
prinosom vlakna po jedinici površine (Huhnke et al., 1951).
Sa aspekta kvaliteta vlakna važno je da ono bude što pogodnije za
preradu i korišćenje. Konoplja je specifična biljka po tome što se na kva-
litet vlakna više može uticati odgovarajućim uslovima spoljne sredine,
tj. tehnologijom proizvodnje, nego sortom (Müssig, 2003). Od poseb-
nog interesa je finoća, tj. povoljan udeo primarnih i sekundarnih vlaka-
na (Jakobey, 1965; Jakobey and Faragó, 1971), kao i jačina i elastičnost
vlakana. Forma konoplje sa svetložutim stablom, bez hlorofila, tzv. žu-
tostablena konoplja odlikuju se vrlo dobrim kvalitetom vlakna, naročito
za industriju papira (Hoffmann, 1946; Pozsár et al., 1969).
Grananje stabla je kod tekstilne konoplje izrazito nepoželjno pošto
negativno utiče na kvalitet vlakna za tekstilnu industriju. Kod konoplje
za zrno i semenske konoplje grananje direktno doprinosi povećanju
prinosa semena. Predispozicija nekog genotipa za grananje genetski je
determinisana, ali arhitektura biljke u velikoj meri zavisi i od gustine
useva (sl. 6).
Najvažniji ciljevi oplemenjivanja konoplje za zrno su visok prinos
semena iznad 1,5 t ha-1 i dobar kvalitet semena.
Postoji, međutim, pravac u oplemenjivanju koji teži ka stvaranju
sorti koje su namenjene isključivo za proizvodnju semena. Primer je
mađarska sorta ‘Fibrol’ u čijem semenu je sadržaj ulja iznad 35% (Bócsa
et al., 2005; Finta-Korpeľová, 2006). Pri selekciji konoplje na povećani
sadržaj ulja u semenu značajni su genotipovi koji za razliku od uobiča-
jenih 30–35% sadrže čak 40–45% ulja (Bócsa et al., 1999).
779
Semenarstvo
Za oplemenjivanje konoplje na otpornost prema bolestima i šteto-

činama praktično i da ne postoje podaci, s obzirom da bolesti i štetočine
prisutne u komercijalnoj proizvodnji konoplje za vlakno i za zrno za
sada nemaju ekonomski značaj (Meijer, 1994).
Muške i ženske biljke dvodome konoplje sazrevaju u različito vre-
me a razlikuju se i po drugim svojstvima. Hoffmann (1941) je problem
različitog sazrevanja muških i ženskih biljaka unutar dvodome konoplje
rešavao stvaranjem takvih sorti kod kojih su biljke oba pola sazrevale
praktično istovremeno. Ove „istovremeno sazrevajuće” dvodome sorte
konoplje bile su poznate i našim stručnjacima (Zečević, 1939), ali nisu
našle širu primenu u praksi u nas.
Stvaranje jednodomih sorti
konoplje započeto je sa ciljem da
se reši problem polnog dimor-
fizma dvodome konoplje i da se
seksualnost promeni u smeru
što većeg udela biljaka ženskog
fenotipa. Iako je u oplemenjiva-
nje jednodome konoplje ulože-
no puno napora (Huhnke et al.,
1951; Sengbusch, 1952), ove sor-
te su dugo bile zanemarene jer su
manje pogodne za tekstilnu in-
dustriju od dvodomih. Posebnu
poteškoću pri održavanju jedno-
domih sorti konoplje čini njihova
sklonost da se postepeno vrate u
prirodno stanje, tj. u stanje dvo-
domosti (Beherec, 2000).
Kasnostasne sorte konoplje
Slika 6. Uticaj gustine useva na arhitekturu
biljke konoplje sorte ‘Novosadska daju veći prinos semena kao i sta-
konoplja’. Ženska biljka iz gustog sklopa bla i vlakna u poređenju sa rano-
(levo) i iz retkog sklopa (desno) zrelim sortama (van der Werf et
Figure 6. Effect of crop density on al., 1994). U severnom delu Evro-
plant architecture of the hemp cultivar
pe, zbog kratkoće vegetacionog
‘Novosadska konoplja’. Female plant from
a dense (left) and a sparse crop stand perioda, poželjna je ranozrelost.
(right) (Berenji, 1998) Primer uspešnog oplemenjivanja
780
ranozrele niske sorte konoplje je ‘Finola’ (raniji naziv: 9FIN-3149) koja

je namenjena proizvodnji semena u severnim delovima Evrope (Ca-
llaway, 2002, Scheifele, 2000).
Od specifičnih ciljeva oplemenjivanja konoplje treba spomenuti te-
žnju stalnog smanjivanja sadržaja psihoaktivne materije THC (tetrahi-
drokanabinol, delta-9-tetrahidrokanabinol, Δ9-THC) u novim sortama
industrijske konoplje (Clarke, 1999). Ova nastojanja su u skladu sa stro-
gim propisima u EU gde je zakonski limit za sadržaj THC u industrijskoj
konoplji <0,2% (Beherec, 2000, Comission Regulation (EC) No 1177/2000
of 31 May 2000, Ačko et al., 2002). Javno mnjenje često ne pravi razliku
između hašišne i industrijske konoplje. Jedna od najuočljivijih razlika je
upravo u sadržaju THC: industrijska konoplja se odlikuje vrlo niskim, a
hašišna vrlo visokim sadržajem THC. Upravo iz ovog razloga industrijska
konoplja se ne može zloupotrebiti za drogu (Berenji, 1998).
Savremeni pravac u oplemenjivanju konoplje je stvaranje tzv. medi-
cinske konoplje sa visokim sadržajem i poželjnim sastavom kanabinoi-
da za medicinsku upotrebu konoplje (Berenji i Sabo, 1998).
Habitus biljke konoplje je pogodan za ukrašavanje eksterijera i sa
tim ciljem je stvorena jedinstvena sorta ukrasne konoplje (sl. 7).
Slika 7. Ukrasna konoplja

stvorena u „Fleischmann
Rudolf” Agricultural
Research Institute u
Kompoltu, Mađarska
Figure 7. Ornamental hemp
bred at„Fleischmann Rudolf”
Agricultural Research
Institute in Kompolt
(Hungary)
(Bócsa, 1987)
781
Semenarstvo
VARIJABILNOST SVOJSTAVA KONOPLJE
Postojanje genetičke varijabilnosti za ekonomski važna svojstva je

osnova uspešnog oplemenjivanja bilja, pa i konoplje (Berenji et al., 1997,
2004, 2008). Konoplja spada među najranije odomaćene biljke (Abel,
1980). Dugo prisustvo konoplje u različitim agroekološkim uslovima
i na širokom geografskom prostoru dovelo je do nastanka velike vari-
jabilnosti kvalitativnih i kvantitativnih svojstava (Small and Cronquist
1976, de Meijer, 1999).
Najveća kolekcija germplazme konoplje na svetu smeštena je u in-
stitutu VIR u Sankt Peterburgu (ranije: Petrograd, Lenjingrad) u Rusiji
(Kutuzova et al., 1997; Lemeshev et al., 1994, 1995). Ova svetska kolek-
cija se sastoji od 397, uzoraka iz 16 zemalja među kojima su i 34 uzor-
ka poreklom iz bivše Jugoslavije. Uz pomoć organizacije International
Hemp Association, 1993. godine je započeta evaluacija, karakterizacija
i obnavljanje kompletne VIR kolekcije konoplje. U realizaciju ovog pro-
jekta bio je uključen i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
U Centre for Plant Breeding and Reproduction Research (CPRO-
DKO) u Vageningenu (Holandija) nalazi se kolekcija konoplje koja se
sastoji od preko 150 genotipova (de Meijer and van Soest, 1992).
Divlja konoplja predstavlja varijabilnost čiji potencijalni značaj u
oplemenjivanju gajene konoplje za sada nije potpuno definisan. Pretpo-
stavlja se da bi se mogla iskoristiti kao izvor osobina poput ranozrelosti
i otpornosti prema bolestima.
U poslednje vreme varijabilnost kolekcija konoplje se proučava i
opisuje savremenim biotehnološkim metodama poput RADP (Faeti at
al., 1996, Forapani et al., 2001).
782
METODE I TEHNIKE OPLEMENJIVANJA

KONOPLJE
Osnovu savremenih metoda oplemenjivanja konoplje čini genetika

(Berenji, 2006a).
Selekcijsko oplemenjivanje
Selekcijsko oplemenjivanje, tj. primena masovnog i individualnog

odabiranja, primenjuje se, najverovatnije, od samog početka gajenja ko-
noplje (Hoffmann, 1961). Primenom selekcije bez znanja naučnih prin-
cipa genetike i oplemenjivanja u prošlosti nastale su domaće populacije
italijanskog tipa konoplje (‘Bolognese’, ‘Toscana’, ‘Ferrarese’ – Ranalli,
2004). Selekcijsko oplemenjivanje je činilo osnovu stvaranja ‘Novosad-
ske konoplje’ (Berenji, 1992).
Efikasnost individualnog i masovnog odabiranja dvodome kono-
plje otežano je time što se selekcija na važna svojstva kao što je sadržaj
i kvalitet vlakna, može vršiti samo među zrelim ženskim biljkama, tj.
tek posle njihovog oprašivanja mešavinom polena muških biljaka ne-
poznatih svojstava. Za prevazilaženje ovog problema razrađene su dve
metode.
Metoda sa ostavljanjem rezerve semena se sastoji od toga, da se
seme odabranih matičnih biljaka deli na dva dela. Jedan deo se seje radi
posmatranja svojstava potomstva matičnih biljaka. Drugi, rezervni deo
semena namenjen je setvi u godini nakon posmatranja, pri čemu se u
toj drugoj godini za setvu koristi samo seme onih matičnih biljaka čije
je potomstvo u prethodnoj godini povoljno ocenjeno. Ova metoda ima
za cilj da u drugoj godini u međusobnom oprašivanju učestvuju samo
biljke poboljšanih svojstava.
Drugo rešenje povećanja efikasnosti individualne i masovne se-
lekcije konoplje kontrolom oprašivanja kako sa ženske tako i sa muške
783
Semenarstvo
strane uveo je Bredemann (1927, 1942, 1952). Ova metoda je kasnije

po njemu nazvana Bredemanova metoda i široko je primenjivana u se-
lekciji konoplje pri povećanju sadržaja vlakana u stablu. Neposredno
pre cvetanja muških biljaka one se obeleže radi kasnije identifikacije,
prepolove, i jedna polovina se brzom metodom analizira na sadržaj vla-
kna u laboratoriji. Na bazi dobijenih rezultata za oprašivanje u polju
se ostavljaju samo muške biljke najboljih karakteristika. Po sazrevanju
semena analizira se i stablo svake ženske biljke pojedinačno, i za slede-
ći ciklus selekcije ostavlja se samo potomstvo najkvalitetnijih ženskih
biljaka oprašenih polenom odabranih muških. Primena Bredemanove
metode zahteva veliko angažovanje oplemenjivača i laboratorije jer se
analize moraju izvršiti za kratko vreme, ali rezultira brzim povećanjem
sadržaja vlakna u stablu (sl. 8).
Slika 8. Povećanje sadržaja vlakna u stablu dvodome konoplje ‘Kompolti’ u periodu

1952–1992 kao rezultat primene Bredemanove metode
Figure 8. Increase of fiber content in the stem of the dioecious hemp cultivar ‘Kompolti’
over the period 1952-1992 resulting from the application of Bredemann’s method
(Finta, 2007)
U selekcijskom oplemenjivanju konoplje mora se voditi računa o

međusobnoj izolaciji pojedinih populacija unutar kojih se sprovodi ma-
sovno ili individualno odabiranje da ne bi došlo do njihovog međusob-
nog mešanja. Najlakši način je prostorna izolacija koja mora obuhvatiti
784
Slika 9. Poljski kavezi (izolatori) unutar kojih se biljke konoplje

nalaze u potpunoj izolaciji od polena sa strane
Figure 9. Field cages that completely prevent the access of alien pollen (Berenji, 1996)
dovoljno veliki prostor (1-2 km), budući da vetar prenosi lak polen ko-
noplje na velika rastojanja. Za izolaciju manjeg broja biljaka mogu se
upotrebiti poljski kavezi slični onima korišćenim npr. u oplemenjivanju
suncokreta (sl. 9).
Slika 10. Izolatori za konoplju smešteni u prostoru staklenika

Figure 10. Field cages in a greenhouse (Berenji, 1996)
785
Semenarstvo
U savremenim programima oplemenjivanja konoplje kontrolisano

oprašivanje se rešava gajenjem biljaka konoplje u kontrolisanim, zatvo-
renim prostorijama (sl. 10 i sl. 11). U ovakvim uslovima je obezbeđena
potpuna izolacija uz očuvanje reprodukcione sposobnosti biljaka. Me-
toda je prilično skupa ali veoma efikasna i precizna.
Slika 11. Umnožavanje konoplje u specijalno uređenom zatvorenom prostoru

Figure 11. Hemp multiplication in a specially designed isolation facility (Berenji, 1998)
Uspešnost savremenog selekcijskog oplemenjivanja konoplje zna-

čajno je povećana primenom genetičkih markera, tj. marker asistira-
nom selekcijom (Mandolino and Ranalli, 2002). Opisani su genetički
markeri za seksualnost konoplje (Shao and Song, 2003, Törjék et al.,
2002) i druga svojstva od važnosti za oplemenjivanje konoplje.
Selekcijsko oplemenjivanje konoplje danas se uglavnom prime-
njuje za održavanje i poboljšavanje postojećih sorti. Nove sorte se
uglavnom stvaraju kombinacijskim oplemenjivanjem i korišćenjem
heterozisa.
786
Kombinacijsko oplemenjivanje
Kombinacijsko oplemenjivanje konoplje prvi je započeo Dewey

(1927) u SAD. Bócsa (1969) u Mađarskoj je takođe vršio vrlo uspešno
kombinacijsko oplemenjivanje konoplje za vlakno. Fleischmann (1938)
je bio prvi koji je fotoperiodskim tretmanom uspeo da izvede ukrštanje
između jako kasnog i jako ranog genotipa konoplje.
Specijalni slučaj kombinacijskog oplemenjivanja konoplje je prime-
na povratnog ukrštanja (back-cross). Ova metoda je našla primenu npr.
u pretvaranju iz dvodome u jednodomu konoplju.
Stvaranje hibridnih sorti
Za najvažnija svojstva konoplja ispoljava heterozis u poželjnom

pravcu (Bócsa, 1954). Polazeći od veće produktivnosti, kao i od drugih
prednosti hibridne konoplje, stvaranje hibridnih sorti se smatra savre-
menom i vrlo perspektivnom metodom oplemenjivanja konoplje.
Najjednostavniji način stvaranja hibridne konoplje jeste ukrštanje
dva heterotična dvodoma roditelja, pri čemu je iz majčinskih redova
neophodno ručno odstraniti muške biljke pre početka njihovog cveta-
nja. Nakon oprašivanja, očinski redovi više nisu od važnosti, mogu se
potpuno ukloniti. Hibridno seme se žanje sa ostavljenih ženskih biljaka
u majčinskim redovima. One su mogle biti oprašene jedino polenom
oprašivača. Ovakav način proizvodnje hibridnog semena u većim koli-
činama praktično je neizvodljiv pošto je veoma teško, ili nemoguće da
se iz majčinskih redova odstrane sve muške biljke pre početka osipanja
njihovog polena (Bócsa, 1954).
Otkriće načina nasleđivanja različitih sistema seksualnosti kono-
plje omogućilo je eksploataciju heterozisa u praksi. Proces stvaranja
hibridnog semena sastoji se iz dve faze. U prvoj fazi vrši se odstranjiva-
nje muških i oprašivanje ostavljenih ženskih biljaka dvodome konoplje
polenom jednodome. Dobijeno potomstvo praktično se sastoji samo od
biljaka ženskog pola i zato se naziva uniseksualno. Uniseksualno po-
tomstvo se u drugoj fazi koristi kao majčinska komponenta za proizvod-
nju F1 hibridnog semena u komercijalnim razmerama. U ovoj, unisek-
sualnoj roditeljskoj komponenti hibrida više nije potrebno odstranjivati
787
Semenarstvo
muške biljke jer ih ima samo u tragovima (Arnoux and Mathieu, 1968,
1971, Bócsa, 1967, 1973).
Iskustvo je pokazalo da se najizraženiji heterozis, za ekonomski
važna svojstva konoplje, dobija ukrštanjem genetički divergentnih ro-
ditelja, kao što su npr. hibridne kombinacije između južne konoplje i
konoplje poreklom iz Kine (Bócsa, 1954).
U programima oplemenjivanja hibridne konoplje prisutni su pravci
stvaranja dvolinijskih i trolinijskih F1 i F2 hibrida konoplje (Berenji i
Sikora, 1996) (sl. 12). Dvolinijski hibridi F1 generacije pokazuju najveći
heterozis koji za prinos stabljike može da iznosi i do 30% u odnosu na
roditeljske sorte. Njihov nedostatak je relativno nizak prinos F1 sortnog
semena. Ovaj nedostatak se otklanja proizvodnjom F1 generacije kao
semenskog useva pri čemu je prinos sortnog F2 semena povećan čak za
40–50%. Sličan efekat se postiže proizvodnjom trolinijskog hibrida.
Slika 12. Šema stvaranja dvolinijskih (SC) i trolinijskih (TC) F1 i F2 hibrida konoplje
kombinacijom dvodomih, jednodomih i uniseksualnih genotipova označenih sim-
bolima A, B i C. A1 predstavlja jednodomu izoliniju genotipa A. Jednodomi i dvodomi
genotipovi A, A1, B i C mogu poslužiti i kao slobodnooplodne sorte per se.
Figure 12. Diagram of breeding single cross (SC) and three way cross (TWC) F1 and F2
hemp hybrids by combining dioecious, monoecious and unisexusl genotypes (mar-
ked A, B and C, respectively). A1 is a monoecious isoline of the dioecious genotype A.
The monoecious and dioecious genotypes A, A1, B and C can be used as open polli-
nated varieties per se (Berenji, 1996).
788
Ostale metode oplemenjivanja konoplje
Bohač (1990) navodi ploidizaciju i mutaciju kao metode koje nalaze

izvesnu primenu u oplemenjivanju konoplje. Upotrebom 0,1% rastvora
kolhicina dobija se oko 11% autotetraploida (2n=40). U poređenju sa
diploidnim, tetraploidne biljke su višeg rasta, sazrevaju 10–15 dana ka-
snije i imaju krupnije seme. Od posebnog je značaja da muške i ženske
biljke autotetraploidne konoplje sazrevaju skoro istovremeno i odlikuju
se povećanim sadržajem vlakna.
U oplemenjivanju konoplje od značaja su spontane mutacije od
kojih svakako treba spomenuti spontanu mutaciju za žutu boju stabla
konoplje.
Nastanak jednodomih od dvodomih formi može se izazvati i muta-
genim agensima (Bohač, 1990).
Feeney and Punja (2003) su ostvarili uspešnu genetičku transfor-
maciju konoplje primenom Agrobacterium tumefaciens kao vektora.
Transgene sorte konoplje se nigde ne nalaze u proizvodnji ali je bitno
voditi računa o tome da u slučaju potrebe postoje metode stvaranja ge-
netički modifikovane konoplje.
Kultivari konoplje
Meijer (1995) je publikovao detaljne podatke o francuskim, ma-

đarskim, poljskim, rumunskim, ukrajinskim, ruskim, italijanskim, srp-
skim, nemačkim i dalekoistočnim sortama konoplje uključujući i sorte
konoplje za drogu. Berenji (2006b) navodi one sorte konoplje koje su
gajene ili se još uvek gaje u Srbiji.
Nema preciznih podataka o tome kakva konoplja je gajena na našim
prostorima u najranijem periodu uvođenja i širenja konoplje. Izvesno
je da su se vremenom u pojedinim regionima intenzivne proizvodnje
konoplje nastale lokalne sorte kao što su ‘Futoška’, ‘Titelska’, ‘Apatinska’,
‘Vukovarska’ itd. (Berenji, 1992). Pasković (1939a, 1939b) je pod „naše
najvažnije sorte konoplje” uvrstio sledeće lokalne sorte: ‘Potočka’, ‘Osječ-
ka’, ‘Beljska’, ‘Apatinska’, ‘Leskovačka’ i ‘Bolonjska’. O njima je Makendić
(1936, 1937) zapisao: „Naše vrste koje se siju u Bačkoj i Baranji vrlo su
789
Semenarstvo
dobre i mogu da konkurišu i italijanskoj konoplji”. Upoređivanje sa ita-

lijanskom konopljom nije slučajno s obzirom da su pomenute lokalne
sorte većinom nastale od materijala italijanskog porekla. Lokalne sorte
su održavali i umnožavali sami proizvođači.
Sledeći period se karakteriše uvozom deklarisanog sortnog semena
konoplje iz Italije. To su bile uglavnom sorte ‘Bologna’ i ‘Carmagnola’
(Lakić, 1966). Pored uvoza, ove sorte su umnožavane i kod nas (Husar i
Pasković, 1957). Bilo je pokušaja i za odomaćivanje francuske jednodo-
me sorte, ‘Fibrimon’, ali bez većih uspeha (Starčević, 1966).
Od domaćih i odomaćenih stranih sorti konoplje u Jugoslaviji je
1967. godine bilo registrovano šest sorti (Čučković i Dančević, 1967).
Revizijom ove liste na Petoj plenarnoj sednici Komisije za davanje pred-
loga za priznavanje novostvorenih i odobravanje uvođenja u proizvod-
nju stranih sorti ratarskog bilja koja je održana 1985. godine, od šest
sorti ostavljene su samo dve sorte: ‘Flajšmanova’ i ‘Novosadska kono-
plja’ (Divić, 1992). Sorta ‘Flajšmanova’ je identična sa ‘F-konopljom’ iz
Mađarske (Spanring, 1995). Prema arhivskim dokumentima Institu-
ta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, ‘Novosadska konoplja’ je
prijavljena Državnoj komisiji za priznavanje sorti 1956. godine. Iz tog
perioda potiče beleška Lakića (1966): „Institut za poljoprivredna istra-
živanja u Novom Sadu postavljao je u 1960. i 1961. godini sortne ogle-
de sa semenom ‘Carmagnole’, ‘Bologne’ i ‘Novosadske’. U ovim ogledima
najbolje rezultate je dala sorta ‘Novosadska’”. Agrobiološka svojstva kao
i reakciju ‘Novosadske konoplje’ na razne agrotehničke mere detaljno je
proučavao Starčević (1966, 1972, 1978, 1992). Na zvaničnoj sortnoj listi
‘Novosadska konoplja’ se nalazi od 1967. godine.
Nakon priznavanja sorti iz Mađarske, skoro celokupna proizvodnja
konoplje u nas bila je zasnovana na uvoznom semenu iz Mađarske. Na
zvaničnoj sortnoj listi su se nalazile četiri mađarske sorte, od kojih se
najviše uvozilo seme ‘Kompolti hibrid TC’ i ‘UNIKO-B’.
Novopriznate sorte Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada:
dvodoma konoplja ‘Marina’, jednodoma konoplja ‘Helena’ i hibridna ko-
noplja ‘Diana’ upisane su na sortnu listu 2002. godine. One daju prosečan
prinos suve kudeljne stabljike od 10 do 12 t ha-1. Maksimalni prinosi su
oko 15 t ha-1. Sadržaj vlakna u osušenoj močenoj stabljici u proseku je
16–18% ali ide i do 20%. Prosečna visina biljke iznosi 2,3–2,5 m ali može
narasti i do 2,8 m. Debljina stabljike pri normalnoj gustini useva tekstilne
790
konoplje, tj. pri setvi 350 klijavih zrna po m2 i 250 biljaka po m2 u žetvi,
je 5–6 mm i retko prelazi 8 mm. Prosečan prinos zrna u retkom sklopu je
0,5–1 tha-1 a maksimalni prinos je iznad 1,2 tha-1.
Komercijalni sortiment konoplje u Evropi po De Meijer-u (1995)
obuhvata 39 sorti poreklom iz 10 zemalja. Sakupljanje semena ovih sor-
ti je vršeno sa ciljem da se po jedinstvenoj metodici na više lokaliteta
širom Evrope, uključujući i Novi Sad, detaljno ispitaju njihova agrobio-
loška svojstva.
Postupak o načinu prijavljivanja, ispitivanja i priznavanja novostvo-
renih domaćih i odobravanja uvođenja u proizvodnju stranih sorti
konoplje u našoj zemlji regulisan je „Metodikom o načinu ispitivanja
novostvorenih i stranih sorti konoplje – Cannabis sativa L.” (Beograd,
1978) i „Pravilnikom o jedinstvenoj metodi za ispitivanje sorte kono-
plje za vlakno u oglednom polju i laboratoriji i jedinstvenoj metodi za
obradu dobijenih rezultata ispitivanja u oglednom polju i laboratoriji”
(Beograd, 1983). Pomenute metodike su usklađene sa savremenim pri-
stupom registracije novih sorti konoplje i u odnosu na stare metodike
dopunjene su novim elementima kao što je npr. analiza sadržaja psiho-
aktivne materije THC.
Na listi priznatih sorti poljoprivrednog bilja u Srbiji nalaze se jedna
odomaćena i tri novostvorene domaće sorte konoplje (tab. 1).
Tabela 1. Sorte konoplje na listi priznatih sorti poljoprivrednog bilja u Srbiji (2011)
Table 1. Hemp cutivars on the list of approved varieties of cultivated plants in Serbia
(2011) (http://www.sorte.minpolj.gov.rs/sites/default/files/rsprilogom_3.pdf)
Datum
Broj rešenja Tip sorte
Naziv sorte Poreklo* rešenja
Registration Type of
Name of cultivar Origin* Date of
number variety
approval
Dvodoma
Novosadska konoplja o - -
dioecious
Dvodoma
Marina d 28.05.2002 4/008-343/001
dioecious
Hibridna
Diana d 28.05.2002 4/008-343/002
Hybrid
Jednodoma
Helena d 28.05.2002 4/008-343/003
Monoecious
* o-odomaćena/domesticated, d-domaća novostvorena sorta/ new domestic cultivar
791
Semenarstvo
Vlasnik, ovlašćeni zastupnik i održavalac ovih sorti je Institut za

ratarstvo i povrtarstvo, 21000 Novi Sad, Maksima Gorkog 30. Autori
domaćih novostvorenih sorti su Janoš Berenji i Vladimir Sikora.
U EU postoji lista dozvoljenih sorti konoplje za setvu koja je prika-
zana u tabeli 2.
Tabela 2. Lista dozvoljenih sorti industrijske konoplje za setvu u EU u 2011. godini

Table 2.
List of approved cultivars for industrial hemp planting in EU in 2011
(COMMON CATALOGUE OF VARIETIES OF AGRICULTURAL PLANT
SPECIES, 29th complete edition, Official Journal of the European Union
C 337 A/1, 14.12.2010 and COMMON CATALOGUE OF VARIETIES OF
AGRICULTURAL PLANT SPECIES, Second supplement to the 29th com-
plete edition, Official Journal of the European Union C 70 A/1, 4.3.2011.)
Zemlja u kojoj je sorta

Sorta/ Održivač/
priznata/Country of
Variety Maintainer
admission
Stațiunea de Cercetare-Dezvoltare
Armanca Rumunija/Romania Agricolă Județul Timiș
RO - 307250 Lovrin
Istituto sperimentale per le colture
industriali
Asso Italija/Italy
Via di Corticella 133
I - 40129 Bologna
Holandija/Netherlands Several Nekoliko
Beniko Austrija/Austria Instytut Krajowych Wlokien

Naturalnych Wojska Polskiego 71b
Poljska/Poland PL - 60630 Poznan
Češka/Czech/Republic
Instytut Krajowych Wlokien
Białobrzeskie =
Austrija/Austria Naturalnych Wojska Polskiego 71b
Bialobrzeskie
PL - 60630 Poznan
Poljska/Poland
Károly Róbert Főiskola Gyöngyös
Cannakomp Mađarska/Hungary Fleischmann u. 4
H - 3356 Kompolt
industriali
Carma Italija/Italy
I - 40129 Bologna
792

industriali
Carmagnola Italija/Italy
I - 40129 Bologna
Plant Research International BV
Chamaeleon Holandija/Netherlands Droevendaalsesteeg 1
NL - 6708 Wageningen
industriali
Codimono Italija/Italy
I - 40129 Bologna
industriali
CS Italija/Italy
I - 40129 Bologna
Celesa
Delta-Llosa Španija/Spain C/Tuset 10
E - 08005 Barcelona
Celesa
Delta-405 Španija/Spain C/Tuset 10
E - 08005 Barcelona
Agricolă
Denise Rumunija/Romania
Județul Neamț
RO - 617415 Secuieni
Agricolă
Diana Rumunija/Romania
Județul Neamț
Fédération Nationale des
Producteurs de Semences de
Dioica 88 Francuska/France Chanvre (FNPC)
20, rue Paul Ligneul
F - 72000 Le Mans
Epsilon 68 Francuska/France Chanvre (FNPC)
F - 72000 Le Mans
793
Semenarstvo
Francuska/France Fédération Nationale des

Fedora 17 Chanvre (FNPC)
Švajcarska/Switzerland 20, rue Paul Ligneul
F - 72000 Le Mans
Felina 32 Francuska/France Chanvre (FNPC)
F - 72000 Le Mans
Francuska/France Fédération Nationale des
Férimon =
Chanvre (FNPC)
Ferimon Nemačka/Germany 20, rue Paul Ligneul
F - 72000 Le Mans
industriali
Fibranova Italija/Italy
I - 40129 Bologna
industriali
Fibrimor Italija/Italy
I - 40129 Bologna
Fibrol Mađarska/Hungary Fleischmann u. 4
H - 3356 Kompolt
James C. Callaway
Finola Finska/Finland Kuntokuja 6A4
FIN - 70200 Kuopio
Futura 75 Francuska/France Chanvre (FNPC)
F - 72000 Le Mans
KC Dóra Mađarska/Hungary Fleischmann u. 4
H - 3356 Kompolt
794

Mađarska/Hungary Fleischmann u. 4
Kompolti H - 3356 Kompolt
Holandija/Netherlands Several Nekoliko
Kompolti
hibrid TC
Mađarska/Hungary Fleischmann u. 4
Hybrid variety
H - 3356 Kompolt
Hibridna sorta
Lipko Mađarska/Hungary Fleischmann u. 4
H - 3356 Kompolt
Lovrin 110 Rumunija/Romania Agricolă Județul Timiș
RO - 307250 Lovrin
Mađarska/Hungary Károly Róbert Főiskola Gyöngyös
Monoica Fleischmann u. 4
Češka/Czech Republic H - 3356 Kompolt
industriali
Red petiole Italija/Italy
I - 40129 Bologna
Santhica 23 Francuska/France Chanvre (FNPC)
F - 72000 Le Mans
F - 72000 Le Mans
F - 72000 Le Mans
795
Semenarstvo

Silesia Poljska/Poland Naturalnych Wojska Polskiego 71b
PL - 60630 Poznan
Silvana Rumunija/Romania Agricolă Județul Timiș
RO - 307250 Lovrin
Dr. Gergely Ildikó
Szarvasi Mađarska/Hungary Jókai út 16
HU - 5540 Szarvas
Mađarska/Hungary Agro-Hemp Kft.
Tiborszállási Bartók Béla u.35
Italija/Italy HU - 6750 Algyő
Agro-Hemp Kft.
Tisza Mađarska/Hungary Bartók Béla u.35
HU - 6750 Algyő
Tygra Poljska/Poland Naturalnych Wojska Polskiego 71b
PL - 60630 Poznan
Uniko B Károly Róbert Főiskola Gyöngyös
Hybrid variety Mađarska/Hungary Fleischmann u. 4
Hibridna sorta H - 3356 Kompolt
USO-31 Holandija/Netherlands Several Nekoliko
Wielkopolskie Poljska/Poland Naturalnych Wojska Polskiego 71b
PL - 60630 Poznan
Agricolă
Zenit Rumunija/Romania
Județul Neamț
796
SEMENARSTVO KONOPLJE
Istorijski aspekti proizvodnje semenske konoplje kod nas
U početku gajenja konoplje proizvođači su se sami snabdevali se-

menom. Seme se proizvodilo na starinski način, setvom konoplje na
krajevima, ivicama parcela kukuruza i drugih useva (sl. 13). O tome
je Flajšman (1937) napisao: „Pošao sam sa staroga posmatranja kudelje
kao usamljene biljke, kao što se često može videti na primer u Sremu u
kukuruznim poljima malog poljoprivrednika„. Pojedinačne ženske biljke
bujno rastu i granaju se obrazujući moćno razvijene grane i cvasti i rode
obilatu količinu semena.
Slika 13. Proizvodnja semena konoplje na starinski način, setvom nekoliko biljaka
konoplje na kraju parcele kukuruza (Nepoznat autor, 1960)
Figure 13. Traditional method of hemp seed production - growing a patch of hemp
plants at the end of a corn field (Torda, August 16, 1960)
797
Semenarstvo
Razvojem ratarske proizvodnje i povećanjem površina pod kono-

pljom, starinski način proizvodnje semena se sve više napušta i javlja
se potreba za većim količinama deklarisanog sortnog semena konoplje.
Našim proizvođačima nikad nije stajala na raspolaganju dovoljna ko-
ličina domaćeg kvalitetnog sortnog semena. Snabdevanje je rešavano
uvozom iz Italije i Francuske a kasnije iz Mađarske.
Prvi ambiciozni planovi proizvodnje domaćeg sortnog semena ko-
noplje bili su zasnovani na sortama italijanskog porekla ‘Bologna’ i ‘Car-
magnola’. Odbor za kudelju i lan Udruženja tekstilne industrije Jugosla-
vije sa sedištem u Novom Sadu nabavio je po 5 kg originalnog semena
ove dve sorte iz Italije i po tehnologiji koju su predložili Husar i Pasković
(1957) od 1959. godine ovo seme je trebalo umnožiti na 336 t po sorti.
Ovaj plan, međutim, nikad nije ostvaren, pa se sortno seme konoplje i
dalje uvozilo iz inostranstva.
Organizovano umnožavanje semena ‘Novosadske konoplje’ zapo-
četo je 1947. godine. S vremena na vreme pravljeni su planovi da se sve
površine pod konopljom u nas zaseju sortnim semenom ‘Novosadske
konoplje’ iz domaćih izvora ali se u tome nikad nije u potpunosti uspelo.
Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo je 1995. godine za-
počeo realizaciju programa čiji je cilj bio proizvodnja dovoljne količine
sortnog semena konoplje za domaće potrebe a kasnije i za izvoz. U 1996.
godini zasejano je 113 ha semenske konoplje sorte ‘Novosadska kono-
plja’. Planirana količina deklarisanog sortnog semena iz ove proizvodnje
(oko 90 t) bila je namenjena za zasejavanje oko 1000 ha konoplje za
vlakno, koliko je bilo predviđeno planom tekstilne industrije za 1997.
godinu (Berenji i Sikora, 1996). Ovaj program je posle nekoliko godi-
na potpuno ugašen zbog postepenog prestanka rada svih kapaciteta za
doradu kudeljnog vlakna kod nas (Odžaci, Ratkovo, Senta, Čelarevo)
što je imao za posledicu gašenje potražnje za sortno seme i za setvu
merkantilne konoplje.
Poslednjih godina ponovo raste interesovanje za konoplju pa i za
sortno seme. Izvesne količine sortnog semena jednodome konoplje sor-
te ‘Helena’ realizovane su 2010. godine sa planom da se kasnije započne
i semenarstvo dvodome konoplje ‘Marina’ a po potrebi i hibridne kono-
plje ‘Diana’. Ovi planovi su zasnovani na informacijama da je kod nas,
a i u našem okruženju, u pripremi nekoliko ambicioznih projekata npr.
za korišćenje kudeljnog vlakna za proizvodnju izolacionih elemenata sa
primenom u građevinarstvu, proizvodnju ulja od semena konoplje itd.
798
Tehnologija proizvodnje semenske konoplje
Tehnologiju gajenja (agrotehniku) ili tehnologiju proizvodnje se-

menske konoplje čine agrotehničke mere koje se izvode od početka do
kraja proizvodnje a to su: izbor sorte, mesto u plodoredu, obrada ze-
mljišta, đubrenje, setva sa više elemenata (vreme, dubina, gustina), mere
nege i žetva, odnosno ubiranje. Pravilnim i blagovremenim izvođenjem
agrotehničkih mera stvaraju se povoljni uslovi za rast i razvoj biljaka,
odnosno što bolje iskorišćavanje njihovog potencijala rodnosti. Agro-
tehničke mere kvalitetno i blagovremeno izvedene ublažavaju negativan
uticaj klimatskih činilaca (Drezgić, 1972; Starčević et al., 1995).
Neki elementi tehnologije proizvodnje slični su za većinu ratarskih
biljaka, a pojedini su specifični za biljnu vrstu, pa čak i za sortu, što pro-
izilazi iz njihovih bioloških osobina i odnosa prema uslovima spoljnje
sredine i namene glavnog proizvoda. Tehnologija proizvodnje semenske
konoplje u mnogim elementima je istovetna sa agrotehnikom konoplje
za vlakno. Međutim, postoje i određene specifičnosti koje su karakteri-
stične samo za semensku konoplju. Najveće razlike su u načinu setve,
merama nege i načinu i vremenu žetve. Primer je žetva koja se kod ko-
noplje za vlakno obavlja u tehnološkoj zrelosti, kada je najbolji kvalitet
vlakna, a ona za zrno u biološkoj zrelosti semena.
Izbor sorte
O izboru sorte bilo je detaljno reči u poglavlju o sortama konoplje.
Mesto u plodoredu
Konoplja je biljna vrsta koja podnosi češće vraćanje na istu parcelu,
odnosno može da se gaji i u monokulturi. To međutim, ne važi za se-
mensku konoplju koja zahteva da na istoj parceli najmanje dve godine
pre zasnivanja semenskog useva nije gajena konoplja.
Uspešno se gaji iza različitih preduseva, a među najbolje se ubraja-
ju jednogodišnje leguminoze i strna žita. Najčešći predusev konoplji u
našim uslovima bila je pšenica (Lukić, 1966). Ona bi i danas trebalo da
bude vodeći predusev konoplji, jer iza nje ostaje dovoljno vremena za
blagovremenu i kvalitetnu obradu zemljišta.
Konoplja za zrno, kao usev velike visine, uspešno uništava korove, pa
je veoma dobar predusev drugim ratarskim biljkama (Drezgić et al., 1975).
799
Semenarstvo
U današnjim uslovima velike zakorovljenosti parcela, povećan udeo konoplje u

plodoredu znatno bi doprineo smanjenju zakorovljenosti, bez dodatnog optere-
ćenja čovekove okoline herbicidima.
Mogući nedostatak konoplje za zrno kao preduseva je velika masa stabla
koja nakon žetve ostaje na parceli. Ovo, međutim, ne bi predstavljalo veći pro-
blem ukoliko bi se stablo iskoristilo za vlakno ili kao gorivo. Savremenom me-
hanizacijom se bez velikih poteškoća može rešiti masa stabla.
Uopšteno, može se reći da je konoplja povoljan predusev za druge biljne
vrste ali parcelu kasno napušta i zato posle semenske konoplje najbolje uspevaju
jare kulture.
Obrada zemljišta
Konoplja ima velike zahteve prema obradi zemljišta, što ističu svi autori
koji se bave ovom problematikom. To proizilazi iz njenih bioloških osobina
i relativno slabije razvijenog korenovog sistema. Udeo korena u odnosu na
nadzemnu masu iznosi svega 8–15%. Iz navedenih razloga, za konoplju se
izvodi osnovna obrada na veću dubinu od većine ratarskih biljaka. Pojam
duboke obrade je različit u različitim regionima proizvodnje, najćešće je to
25 do 30 cm (Pasković, 1966, Starčević, 1966). Povećana dubina osnovne
obrade, uz unošenje organskih đubriva, pozitivno utiče na mikrobiološku
aktivnost, vodni i vazdušni režim zemljišta, bolji razvoj korenovog sistema i
povećanje prinosa semenske konoplje.
Iza ranih i srednje ranih preduseva osnovna obrada započinje nepo-
sredno po skidanju useva ljuštenjem strništa, a završava se krajem leta i
početkom jeseni na punu dubinu. Iza kasnih preduseva osnovna obrada
obavlja se na punu dubinu, neposredno posle njihovog skidanja.
Konoplja veoma nepovoljno reaguje na prolećnu osnovnu obradu
zemljišta. Po rezultatima sovjetskih istraživača (cit. Pasković, 1966),
smanjenje prinosa konoplje za vlakno pri prolećnom oranju iznosilo je
u proseku 45% u odnosu na jesenje (Starčević, 1966).
Predsetvenu pripremu za konoplju treba izvesti veoma kvalitetno.
Zemljište nakon pripreme mora biti ravno, bez korova i sitno-mrviča-
ste strukture. Samo na tako pripremljenom zemljištu konoplja će nicati
ujednačeno. Kada je osnovna obrada izvedena na vreme i kvalitetno,
predsetvena priprema izvodi se kvalitetno sa dva prohoda: zatvaranje
brazde neposredno nakon zime i priprema setvospremačima pred setvu
semenske konoplje.
800
Đubrenje
Konoplja i semenska konoplja uspešno se gaje samo na plodnim,
humusom i biljnim hranivima dobro obezbeđenim zemljišta optimal-
nih fizičkih svojstava i dobrih vodnih i vazdušnih osobina.
Pored nepovoljnog odnosa korenovog sistema prema nadzemnoj
masi, pri upotrebi đubriva odnos korenove mase i nadzemnog dela još
je nepovoljniji, jer nadzemni veoma brzo raste (Starčević, 1992). Kono-
plja slabo usvaja hraniva iz teže rastvorljivih oblika, kao i pri niskom
sadržaju hraniva u zemljišnom rastvoru (Dobrunov, 1934). Zbog na-
vedenih bioloških osobina konoplji je neophodno obezbediti dovoljno
hraniva u lako pristupačnom obliku već od početka vegetacije.
Pri planiranju đubrenja semenske konoplje treba polaziti od toga,
da sa 1 t semena (i odgovarajuće količine stabljike od 6-8 t) po hektaru
iznosi 60 kg N, 32 kg P2O5-t i 72 kg K2O.
U ranijem periodu, naročito pod konoplju za vlakno stavljao se staj-
njak u količini od 20 do 40 tha-1. Konoplja povoljno reaguje na đubrenje
stajskim đubrivom i daje najviše prinose kada se upotrebljavaju organ-
sko i mineralno đubrivo zajedno u odgovarajućem odnosu. Međutim,
zbog nedovoljnih količina stajnjaka, konoplja se danas najčešće gaji
samo uz primenu mineralnih đubriva.
Setva
Vreme setve. Konoplja je jari usev srednje ranog roka setve. Klijanje
semena počinje već pri temperaturi 1–2°C, ali sa setvom se ne počinje
dok temperatura zemljišta ne dostigne bar 7–9°C. U našem proizvod-
nom području to se poklapa sa poslednjom dekadom marta. U drugim
evropskim zemljama gde se proizvodi konoplja, minimalna tempera-
tura za početak setve postiže se od sredine februara na jugu Evrope, do
sredine juna na severu (Pasković, 1966).
Dubina setve. Dubina setve konoplje za vlakno slična je dubini setve
strnih žita, 3–5 cm.
Gustina setve. Način setve semenske konoplje ima za cilj podsticanje
rasta i razvoja ženskih biljaka na kojima se obrazuje seme. Arhitektura
ženskih biljaka, pored nasledne osnove, u velikoj meri zavisi od gustine
sklopa useva (sl. 14).
U gušćem sklopu biljke su manje granate i tanke a sa poveća-
njem raspoloživog prostora dolazi do njihovog intenzivnog grananja.
801
Semenarstvo
Slika 14. Gajenje konoplje u retkom sklopu samo za seme (a), srednje gustom sklopu za
seme i vlakno (b) i gustom sklopu samo za vlakno (c)
Figure 14. Growing hemp for seed in a sparse stand (a), for seed and fiber in a medium
dense stand (b) and for fiber only in a dense stand (c) (Sikora, 2011)
Cilj proizvodnje semenske konoplje je pospešivanje grananja, pošto se
osim izvesne količine semena na vrhu glavnog stabla gro semena po
biljci formira na granama. Stoga je jedno od osnovnih obeležja proi-
zvodnje sortnog semena konoplje veći međuredni razmak i veće rasto-
janje biljaka u redu od onog koje se primenjuje pri proizvodnji konoplje
za vlakno. U praksi se konoplja za proizvodnju semena seje na među-
redni razmak od 50 do 70 cm a rastojanje biljaka u redu od 25 do 30 cm
sa setvenom normom od oko 2 kgha-1 ili se primenjuje gušća setva sa 50
kgha-1 semena pri čemu je međuredni razmak 25 cm a rastojanje u redu
2-3 cm.
Poređenja radi, konoplja za vlakno se seje na međuredni razmak od
12,5 cm a rastojanje između biljaka u redu je svega nekoliko centime-
tara.
Flajšman (1937) je bio među prvima koji su pisali o potrebi gajenja
semenske konoplje u retkom sklopu: „Prethodne studije za ovo vršio sam
na velikim posedima u Sremu, i onde sam mnogo naučio od starih maj-
stora semenske kulture kudelje – braće Mihels. Već tada je, na primer, na
Vlastelinstvu Odescalchi u Emilijenhofu kod Erdevika, kudelja naveliko
odgajivana. Pritom, obrazovalo se, kao naročito privredna grana, kultivi-
sanje kudelje za seme...”.
802
Mere nege
Štetočine, bolesti i korovi. Štetočine ne predstavljaju veliki problem
u proizvodnji semenske konoplje (Čamprag et al., 1996). Najčešće se
izvodi suzbijanje buvača (Psylliodes attenuata). Bela trulež (Sclerotinia
sclerotiorum) i siva trulež stabla (Botrytis cinerea) mogu ponekad biti
problem u proizvodnji semenske konoplje.
Herbicidi se ne primenjuju kod semenske konoplje. Svojom veli-
kom visinom i bujnim rastom semenska konoplja u potpunosti zasenju-
je površinu zemljišta i sprečava porast korovskih biljaka.
Pinciranje. Specifičnu agrotehničku meru u proizvodnji semena ko-
noplje predstavlja pinciranje, tj. zakidanje vršnog dela stabla. Pinciranje
se vrši ručno na mladim biljkama visine oko 30 cm kada se zakida api-
kalni deo biljke. Iz toga se vidi da se ova mera može sprovoditi samo na
relativno malim površinama. Pincirane biljke na mestu zakidanja in-
tenzivno razvijaju veliki broj bočnih grana na kojima se obrazuju broj-
ni cvetovi, a kao posledica toga dolazi i do povećanja prinosa semena
(Venturi, 1963). Indukovanje grananja zakidanjem vrha biljaka, usled
čega su biljke nešto niže ali zauzimaju veći prostor po širini, se preporu-
čuje i kao mera u slučaju neujednačenog nicanja i porasta, kada snažnije
razvijene biljke bujnijim rastom popunjavaju prazna mesta sprečavajući
u porastu kasnije ponikle biljke (Crescini, 1955). Prema našem iskustvu,
najveći nedostatak pinciranja je da se moćne bočne grane lako lome sa
glavnog stabla zato što je kao posledica pinciranja mesto spajanja boč-
nih grana sa glavnim stablom oslabljeno. Na manje razvijenom usevu
gde će novoizrasle bočne grane biti slabije, manje težine, pinciranje ne
dovodi da opasnosti od lomljenja grana (Ačko, lično saopštenje, 2011).
Odstranjivanje muških biljaka. U semenskom usevu dvodome ko-
noplje oko polovinu ukupnog broja biljaka čine muške biljke kojima je
jedina funkcija oprašivanje ženskih biljaka. Zadovoljavajuća količina
polena za oprašivanje ženskih se dobija i sa znatno manjeg broja muš-
kih biljaka. Iz toga proizilazi da većina muških biljaka nepotrebno za-
uzima prostor na kojem bi se ženske biljke mogle bolje granati i time
obrazovati više semena. Na ovom zapažanju se zasniva preporuka da se
iz semenskog useva dvodome konoplje muške biljke odstranjuju čupa-
njem ili sečenjem pri površini zemlje, čime se one mogu prepoznati po
nešto višem rastu, tanjem stablu i po muškim cvetovima iz kojih se obi-
lato osipa polen. S obzirom na to da je praktično nemoguće iseći svaku
803
Semenarstvo
mušku biljku sa jedne parcele pre nego što one počnu osipati polen, na
parceli će uvek ostati dovoljan izvor polena. Iskustvo pokazuje da je za
pravilno oprašivanje na 100 ženskih dovoljno imati 3 muške biljke.
Korišćenje fitoregulatora. Regulacija porasta biljaka fitoregulatorima
pokazala se kao efikasno rešenje dobijanja povećanog prinosa semena
konoplje (Mohan Ram and Jaiswal, 1970; Mohan Ram and Sett, 1982).
U tu svrhu se koristi komercijalni preperat Ethrel (aktivna meterija je
etefon: 2-hloroetilfosforna kiselina) kojim se vrše tri tretiranja u inter-
valima od po 5 dana počev od faze razvoja šestog lista. Za svaki tretman
se koristi 4 l/ha preparata i 300–400 lit/ha vode. Delovanje Ethrela se
svodi na iniciranje ženskih cvetova na muškim biljkama, usled čega do-
lazi do povećanja broja ženskih cvetova po jedinici površine i povećanja
prinosa (Orlov and Zhatov, 1976). Pored povoljnih, ovakav tretman ko-
noplje ima i negativne efekte kao što je npr. obrazovanje sitnijeg semena
(Di Candolle et al., 2000, 2003).
Ostale mere nege semenske konoplje. Pri međurednom razmaku 50–70
cm omogućena je mehanička obrada prostora između redova (špartanje).
U proizvodnji semena konoplje ptice često predstavljaju problem
jer su u stanju da, naročito sa manjih parcela, u potpunosti unište seme,
posebno u fazi mlečno-voštane zrelosti. Zbog toga važi preporuka da je
parcele sa semenskom konopljom najbolje locirati podalje od naselja i
šuma. Zaštita od ptica može biti jedino fizička, raznim strašilima, a na
manjim parcelama pokrivanjem biljaka mrežom ili potpunim prekriva-
njem cele parcele odgovarajućim materijalom za zaštitu od ptica. Na ve-
ćim parcelama relativna šteta od ptica znatno je manje izražena i obično
nije od većeg ekonomskog značaja.
Specifičnosti proizvodnje hibridnog semena konoplje

Detalji proizvodnje hibridnog semena konoplje opisani su u poglavlju
o metodama oplemenjivanja konoplje. Uniseksualna konoplja kao ženska
komponenta hibridne konoplje sastoji se od 70 do 85% ženskih, 10–15%
jednodomih i samo 1-2% muških biljaka. U proizvodnji uniseksualnog
semena odnos ženskih redova (ženskih biljaka dvodome konoplje) i opra-
šivača (jednodome konoplje) obično je 3:1. Uobičajeni prinos je 400–500
kgha-1 uniseksualnog semena. Ova količina je dovoljna za zasejavanje
200–250 hektara trolinijskog (TC) hibrida čiji je prinos oko 0,5–1 t ha-1.
Proizvedena količina semena je dovoljna za proizvodnju oko 3000 hekta-
ra merkantilne konoplje za vlakno uz setvenu normu od oko 80 kg ha-1.
804
Žetva semenske konoplje

Konoplja za zrno ubira se u biološkoj zrelosti. Prosečna dužina ve-
getacije je 130–150 dana. Vreme žetve je obično krajem septembra po-
četkom oktobra.
Seme konoplje sazreva sukcesivno pa je od velikog značaja da se pra-
vilno odredi optimalno vreme žetve jer se prezrelo seme spontano osipa
pri najmanjem dodiru ili protresanju biljaka. Iskustvo pokazuje da žetvu
treba početi kada sazri 75% semena na biljkama. Praktična proba je ako se
pri prolasku između redova oseti da po koje seme pada sa biljaka.
Zbog relativno malog interesa prakse za semensku konoplju, malo
je rađeno na konstrukciji odgovarajućih mašina za žetvu. Fabrike poljo-
privrednih mašina nisu investirale u proizvode sa neizvesnim, malim
plasmanom a i mašine bi bile veoma skupe zbog malih serija i male po-
tražnje za njima (Berenji i Martinov, 1997; Martinov et al., 1996c; Mar-
tinov et al., 1996d; Martinov i Grozdanić, 1997).
Na malim parcelama semenska konoplja se žanje uglavnom ručno
(sl. 15). Biljke ostaju na polju da se suše u obliku „riblje kosti”. Suvo
seme se odvaja mlaćenjem, udaranjem snopova konoplje o rešetkastu
podlogu ili koso postavljenu dasku (sl. 16) pri čemu se seme skuplja
na ponjavi kojom je prekrivena površina na mestu vršidbe. Potrebno je
oko 180 sati rada da bi se na ovaj način požnjelo seme sa jednog hektara
(Bócsa and Karus, 1998).
Slika 15. Ručno sečenje semenske konoplje (levo) i

polaganje biljaka u obliku riblje kosti radi sušenja (desno)
Figure 15. Hand harvest of seed hemp (left) and
laying hemp plants in the fishbone pattern for drying (right) (Sikora, 2010)
805
Semenarstvo
Slika 16. Odvajanje semena sa suvih biljaka konoplje ručnim mlaćenjem o koso
postavljenu dasku, ispod koje se nalazi ponjava za sakupljanje ovršenog semena
Figure 16. Hand threshing dry hemp plants against a wooden board and collecting the
threshed seeds into a rug below (Sikora, 2010)
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada razvijena je ko-

sačica – snopovezačica – za istovremeno košenje i vezivanje u snopove
semenske konoplje (Martinov and Berenji, 2002) (sl. 17). Ova mašina je
zbog tehničkih nedostataka ostala na nivou prototipa.
Slika 17. Prototip kosačice (snopovezačice) za žetvu semenske konoplje

Figure 17. A model of a mower and baler for seed hemp harvesting (Berenji, 1996)
806
Vučenom mašinom sa dva valjka za uvlačenje biljaka i jednim ro-

torom za mlaćenje semena tri radnika u toku jednog dana ovrše seme
sa jednog hektara (Martinov i Grozdanić, 1997) (sl. 18). Nedostatak ove
mašine je što je u ovršenoj masi veliki udeo (i do 50%) nečistoća (listovi,
plevice i delovi stabljike). Takođe je otežano kasnije uklanjanje ovršenih
biljaka sa parcele iako se one mogu iskoristiti za proizvodnju papira ili
za loženje (Martinov et al., 1995a, 1995b).
Slika 18. Prototip vučene mašine za mlaćenje semena konoplje

Figure 18. A model of drawn-type machine for hemp seed threshing (Berenji, 1996)
Pri direktnoj žetvi semena konoplje javlja se problem namotavanja

stabljika na rotirajuće delove kombajna (Di Candolle et al., 2000). Ovaj
problem je prevaziđen specijalnom adaptacijom žitnih kombajna koje
se koriste u nekoliko zemalja (Nemačka, Francuska, Češka) za direktnu
žetvu semena konoplje (sl. 19). Žetva se obavlja jednofazno tako što
kombajn sa visoko podignutim hederom odseca vrhove biljaka ili kosi
celu biljku iznad površine. Nakon žetve semena na njivi ostaje iseckano
stablo koje se kasnije koristi za dobijanje vlakna.
Radi olakšanja žetve semenske konoplje vršeni su eksperimenti koji
su imali za cilj korekciju arhitekture biljaka u smislu redukcije njihove
visine. Polazilo se od pretpostavke da se kasnom setvom (kraj maja i
807
Semenarstvo
Slika 19. Jednofazna žetva semenske konoplje

specijalno adaptiranim žitnim kombajnom
Figure 19. Single-pass harvest of seed hemp
with an adapted wheat harvester (Desanlis, 2010)
u junu umesto u aprilu) biološki ciklus biljaka odvija u nepovoljnim

uslovima spoljne sredine. Biljke se već u najranijim fazama rasta sreću
sa nedostatkom vlage u zemljištu i visokim temperaturama. U ovakvim
uslovima se korenov sistem razvija plitko, samo pri površini zemljišta i
nije u stanju da usvaja vlagu i hraniva iz dubljih slojeva. Usled toga biljke
iz kasne setve bi trebalo da su pogodnije za mehanizovanu žetvu. Rezul-
tati su pokazali da što je setva kasnija biljke su manje visine, ali je i pri-
nos semena značajno niži. Kao kompromisno rešenje se pokazala setva
u drugoj polovini maja, kada se dobijaju biljke nešto niže u poređenju
sa klasičnom, ranom setvom u aprilu a i smanjenje prinosa semena je
samo delimično (Di Candolle et al., 2003).
U cilju smanjivanja visine biljaka radi pojednostavljenja žetve se-
menske konoplje vršeni su i eksperimenti sa fitoregulatorima. Biljke su
od faze šest listova, u intervalu od po pet dana, tretirane komercijalnim
preparatom Cycocel (aktivna materija: chlormequat) u dozi od po 6 l/ha
preparata za svaki tretman. Pretpostavlja se da bi tretmane trebalo po-
navljati više puta što je praktično neizvodljivo (Di Candolle et al., 2003).
Očekivani prinos semena semenske konoplje je 0,3–0,9 tha-1.
808
KONTROLA PROIZVODNJE
SEMENA KONOPLJE
Elemente kontrole proizvodnje semena konoplje reguliše Pravil-

nik o kontroli proizvodnje semena, sadržini i načinu vođenja evi-
dencije o proizvodnji rasada poljoprivrednog bilja i obrascu izveštaja
o proizvodnji micelija jestivih i lekovitih gljiva (Sl. glasnik RS, br.
60/2006).
Prema ovom Pravilniku kod konoplje su obavezna najmanje dva
pregleda.
Prvi pregled se vrši pre cvetanja biljaka, radi kontrole poštovanja
prostorne izolacije, provere sortne čistoće, uniformnosti useva, zdrav-
stvenog stanja i zakorovljenosti.
Drugi pregled se vrši pred žetvu radi utvrđivanja sortne čistoće,
zdravstvenog stanja, uniformnosti, visine porasta i procene prinosa se-
mena.
Usev semena konoplje neće se priznati kao semenski usev ako se

utvrdi da:
1) je predusev bila konoplja;
2) su biljke niže od 150 cm;
3) je prostorna izolacija za ketegoriju osnovno seme manja od 1.500
m a za sertifikovano seme od 1.000 m;
4) je bilo u drugom pregledu prisutnih korova Avena spp. i Oro-
banche ramosa;
5) je broj atipičnih biljaka veći od 3%;
6) usev nije odgovarajućeg zdravstvenog stanja;
7) je usev ocenjen kao neujednačen;
8) je zakorovljenost veća od ocene 1.
809
Semenarstvo
Kontrolna jedinica na kojoj se utvrđuje prisustvo atipičnih biljaka

predstavlja 100 biljaka u jednom redu. Na površini do 10 ha uzima se
pet kontrolnih jedinica. Za svakih narednih 10 ha uzima se po jedna
kontrolna jedinica više.
Štetni organizmi, način njihovog utvrđivanja i njihovo dozvoljeno
prisustvo u semenskim usevima konoplje prikazani su u tabeli 3.
Tabela 3. Štetni organizmi, način njihovog utvrđivanja i njihovo dozvoljeno prisustvo
u semenskim usevima konoplje (Pravilnik o kontroli proizvodnje semena,
sadržini i načinu vođenja evidencije o proizvodnji rasada poljoprivrednog
bilja i obrascu izveštaja o proizvodnji micelija jestivih i lekovitih gljiva, Sl.
glasnik RS, br. 60/2006)
Table 3. Harmful organisms, method of their detection and their upper limit in seed
hemp crop (Regulations on seed production control, keeping record of the
production of agricultural transplants and seedlings, and report form for the
production of mycelia of edible and medicinal mushrooms, Official Gazette
of RS, no. 60/2006)
Dozvoljeno prisustvo (%) / Tolerated percentage

Način utvrđivanja štetnih
organizama u usevu/
U dorađenom semenu pre

Harmful organisms
For commercial grain on

Štetni organizmi/
U naturalnom semenu/
processed seed prior to

stavljanja u promet/ In
For seed in the market

U semenu u prometu/
Method applied
Za merkantilni biljni
materijal u prometu/
U usevu/ In the crop
sending to market
In harvested seed
the market
5% napadnute
Colletotrichum biljne površine/
(7) 5(1) - 3(8) 5
lini 5% plant surface
attacked
5% uvelih
Fusarium spp. (7) biljaka/ 5(1) - 3(8) 5
5% wilted plants
10% napadnute
Melampsora biljne površine/
(7) - - - 10
lini 10% plant
surface attacked
810
5% napadnute
Septoria biljne površine/
(7) 5(1) - 3(8) 5
linicola 5% plant surface
attacked
Fusarium spp. 5% napadnute

(F. equiseti, F. biljne
moniliforme, F. površine/
(7) 5(1) - 3(8) 5
oxysporum, F. 5% plant
pallidosum, F. surface
solani) attacked
Botrytis cinerea - - 5(1) 5(3) 3(8) 5
Alternaria
- - 5(1) 5(3) 3(8) 5
linicola, A. lini
Ascochyta
linicola (sin. - - 5(1) 5(3) 5(2) (8) 5(2)
Phoma linicola)
Avena fatua, A.
ludoviciana, A. - - - 0(3) (4) 0(4) (8) -
sterilis
0% napadnutih
biljaka /
Cuscuta spp. (7) - 0(3) (4) 0(4) (8) -
0% attacked
plants
Alopekurus
- - - 4(3) 4 (8) -
myosuroides
Lolium
- - - 2(3) 2 (8) -
remotum
- 15(3) 15(8) -
Semena drugih
- -
biljnih vrsta
- 30(3) (6) 30(6) (8) -
0% napadnutih
Orobanche biljaka /
(7) - 0(3) (6) 0(6) (8) -
ramosa 0% attacked
plants
811
Semenarstvo
Poslednji pregled semenskog useva podrazumeva: vizuelni pregled u polju

pred ubiranje useva, uzorkovanje naturalnog semena, laboratorijsku analizu natu-
ralnog semena i kompletiranje podataka u Zapisniku koji se vodi na Obrascu br. 3.
Procedura uzorkovanja naturalnog semena iz prikolice: broj uboda son-
dom (primarni uzorci) za pojedinačnu parcelu: 6 uboda sondom na 7,1–10
t, 7 uboda sondom na 10,1–23 t, 10 uboda sondom na 23,1–50 t, 15 uboda
sondom na 50,1–100 t, 25 uboda sondom na 100,1–200 t, 30 uboda sondom
na 200,1–300, 40 uboda na 300,1–400 t.
Procedura uzorkovanja naturalnog semena iz skladišta proizvođača: 5
uboda za količinu do 500 kg, 1 na svakih 300 kg, ali ne manje od 5 uboda za
količinu 501–3000 kg; jedan na svakih 500 kg, ali ne manje od 10 uboda za
količinu od 3001 do 20000 kg i jedan na svakih 700 kg, ali ne manje od 40
uboda za količinu od 20001 do 100000 kg, 1 na svaku tonu, ali ne manje od 60
uzoraka za količinu veću od 100001 kg.
Iz primarnih uzoraka formira se zbirni, a iz njega prosečan uzorak mase
600 g za pojedinačnu parcelu. Uzeti uzorci se dostavljaju ovlašćenim pravnim
licima iz člana 4. stava 2. i 5.
Laboratorijski pregled naturalnog semena se vrši prema ISTA (ako postoji
protokol) i drugim međunarodno prihvaćenim metodama što najmanje po-
drazumeva: „trijerisanje” u cilju pripreme uzorka (odbacivanje šturih zrna),
analizu suvog semena, filter papir metod i izolaciju na hranjivoj podlozi.
Tek nakon dostavljanja izveštaja ovlašćenog pravnog lica dopunjava se zapisnik
iz poslednjeg zdravstvenog pregleda i izdaje Uverenje o zdravstvenom stanju po-
ljoprivrednog useva za proizvodnju semena i rasada, zdravstvenom stanju seme-
1 na i zdravstvenom stanju objekta za proizvodnju sadnog materijala višegodišnjih
biljaka u čijem prilogu je Izveštaj ovlašćenog pravnog lica o izvršenim analizama
uzoraka naturalnog semena uzetih tokom poslednjeg pregleda./
Last inspection of seed crop includes: visual inspection in the field before har-
vest, sampling of harvested seeds, laboratory analysis of harvested seed and filling
out the report (Form no. 3) Procedure of sampling harvested seed in the trailer: no.
of probings (primary samples) for a single plot: 6 probings for 7.1 to 10 t, 7 prob-
ings for 10.1 to 23 t, 10 probings for 23.1 to 50 t , 15 probings for 50.1 to 100 t, 25 prob-
ings for 100.1 to 200 t , 30 probings for 200.1 to 300 t, 40 probings for 300.1 to 400 t.
Procedure of sampling harvested seed in the producer’s warehouse: 5 probings for
up to 500 kg, 1 probing for each 300 kg, but no less than 5 probings for 501-
3000 kg, 1 probing for each 500 kg, but no less than 10 probings for 3001 to 20000
kg, 1 probing for each 700 kg, but no less than 40 probings for 20001 to 100000
kg, 1 probing for each ton of seed , but no less than 60 probings for 100,001 kg.
Primary samples are mixed to form a bulk sample, from which an aver-
age sample of 600 g represents a single plot. Collected samples are sent to
authorized legal persons, as defined in Article 4, Paragraphs 2 and 5
Laboratory analysis of harvested seed is done according to ISTA (if there is a
protocol) or other internationally accepted methods, including at least: seed
grading (the eliminate of empty seeds), analysis of dry seeds, filter paper method
and isolation from a nutritive medium. Only after submitting the report of the
authorized legal person is the report from the last inspection completed and the
certificate of seed crop health status, seed health status and perennial plants nurs-
ery health status issued. A report of the authorized legal person who analyzed the
harvested seed sampled during the last inspection is attached to the certificate.
812
Procedura uzorkovanja dorađenog semena: način uzorkovanja i čuvanje

uzoraka do slanja se vrši u skladu sa ISTA metodama. Uzorci se šalju u
akreditovanu laboratoriju. Veličina uzorka za Cannabis sativa: koji se
uzorkuje iz partije 600 g; za determinaciju organizama navedenih pod (4) i
3 (6) je 600 g;/
Processed seed sampling procedure: sampling and sample storage prior
to shipment are done according to ISTA methods. Samples are shipped to
an accredited laboratory. Sample size: for Cannabis sativa: 600 g sample per
seed lot; for determination of organisms listed under (4) and (6): 600 g.
Odnosi se na broj zrna u uzorku/
4
Refers to the number of seeds in the sample
Odnosi se na broj zrna u uzorku – važi za Cannabis sativa/
6
Refers to the number of seeds in the sample – valid for Cannabis sativa
Zahtevi za vršenje pregleda:
I faza – izbor ocenjivačkog mesta, osmatranje polja, kriterijumi za određi-
vanje broja ocenjivačkih mesta za utvrđivanje zdravstvenog stanja širokoredih
ratarskih useva;
II faza – model pregleda semenskog useva (slika 1).
Posebni zahtevi: pregled useva se vrši u obliku spirale (slika 3)/
7
Requirements for inspection:
Phase I – selection of inspection site, field inspection, criteria for deter-
mining the number of inspection sites for wide-row field crops;
Phase II - model of seed crop inspection (Figure 1).
Special requirements: crop inspected by walking the field in a spiral
(Figure 3).
Uzeti uzorci se dostavljaju ovlašćenim pravnim licima iz člana 4. stava 2. i
5. Veličina uzorka za determinaciju štetnih organizama pod (4) i (6) navedena
je u tački 3. ove fusnote./
8
Collected samples are sent to authorized legal persons defined under Ar-
ticle 4, Paragraphs 2 and 5. Sample size for identification of harmful organ-
isms under (4) and (6) is given in Paragraph 3 of this footnote.
813
Semenarstvo
DORADA I SKLADIŠTENJE
SEMENA KONOPLJE
Zadatak dorade semena konoplje jeste da eliminiše višak vlage iz se-

mena i neželjene primese, a dorađeno seme po potrebi da tretira i upaku-
je. Krajnji cilj dorade semena konoplje jeste da seme pripremi za setvu.
Sušenje semena
Seme konoplje požnjeveno klasičnom tehnologijom, pri kojoj se
seme prirodno suši na posečenim biljkama složenih u obliku riblje ko-
sti, ne zahteva dodatno sušenje, osim u godinama kada je jesenji period
suviše vlažan. Savremene tehnologije direktne žetve semena konoplje
kombajnima iziskuju obavezno sušenje u sušarama. U slučaju direk-
tne žetve sadržaj vlage u semenu je 25–27% ili još više koji se sušenjem
mora svesti na najmanje 12–13%, a obično na 7,5–8%.
Tehničko sušenje koje se naziva i veštačko vrši se u sušarama. Kao
agens sušenja semena upotrebljava se zagrejani vazduh koji prenosi
Slika 20. Tehničko (veštačko) sušenje semena konoplje

Figure 20. Force drying of hemp seed (Berenji, 2004)
814
toplotu do semena, prima isparenu vodu iz semena i primljenu vlagu

transportuje izvan prostora sušare. Obično se koriste šaržne sušare sa
generatorom toplog vazduha i produvavanjem tog vazduha kroz masu
semena koja je smeštena u komori za sušenje sa perforiranim podom
(sl. 20). Najpovoljniji opseg temperature vazduha za sušenje semena
konoplje je 35oC, ne više od 40oC. Debljina sloja semena zavisi od tipa
sušare i ne premašuje 30 cm. Sušenje traje 13–15 sati.
Sušenje semena konoplje putem aktivne ventilacije, tj. povremenim
prevrtanjem mase semena u podnim skladištima je metoda koja je u
potpunosti prevaziđena uvođenjem savremenih šaržnih sušara.
Čišćenje semena
Čišćenjem (separacijom) semena se postiže odvajanje semena od
primesa (nečistoća): delova stabla, listova i cvasti, inertnih materija itd.
U selektoru se seme izlaže vazdušnoj struji pri prelazu preko sita. Po-
stoji serija sita različitih perforacija. Razdvajanje se vrši na bazi razlika
u dimenzijama i obliku semena. Odstranjuje se previše sitno i previše
krupno seme, biološke i fizičke nečistoće.
U doradi semena konoplje obično se razlikuje pet frakcija, koje u
ukupnoj masi imaju različit procentualni udeo (Bruno, 1955 cit. po Pa-
sković, 1966) (tab. 4).
Tabela 4. Osnovne odlike različitih frakcija semena konoplje
Table 4. Basic properties of different hemp seed fractions
(Bruno, 1955; cit. Pasković, 1966)
Prečnik (mm)/ Apsolutna masa (g)/ Udeo (%)/

Frakcija/Fraction
Diameter (mm) Absolute weight (g) Portion (%)
Veoma sitno seme/
2,4 < 17 2-3
Very small seed
Sitno seme/
2,4-2,7 17-20 4-8
Small seed
Srednje krupno seme/
2,7-3,0 20-23 30-60
Medium large seed
Krupno seme/
3,0-3,2 23-26 30-70
Large seed
Veoma krupno seme/
> 3,2 > 26 2-5
Very large seed
815
Semenarstvo
Masa semena konoplje je u pozitivnoj korelaciji sa stepenom njego-

ve zrelosti, s čime je usko povezana i klijavost (Marquart, 1919) (tab. 5).
Tabela 5. Zavisnost klijavosti i apsolutne mase semena konoplje

Table 5. Effect of absolute weight on hemp seed germination (Marquart, 1919)
Apsolutna masa semena (g)/

9,80 11,80 13,03 13,20 14,18 15,75 18,60
Absolute weight (g)/
Klijavost (%)/
37,0 44,0 42,5 56,5 70,0 81,5 90,0
Germination (%)
Setvom sitnog semena ukupan prinos vlakna se smanjuje za 23% a

prinos dugog vlakna za 26,5% (Kolobov, 1953) (tab. 6).
Tabela 6. Uticaj krupnoće semena korišćene za setvu na prinos vlakna konoplje

Table 6. Effect of size of seed used for sowing on fiber yield of hemp (Kolobov, 1953)
Prinos Apsolutna masa semena (g)/

vlakna (t ha-1)/ Absolute seed weight (g)
Fiber yield (t ha-1) 17,7 12,9 8,8
Ukupno/
0,73 0,69 0,56
Total
Dugo vlakno/
0,49 0,47 0,36
Long fiber
Previše krupno seme odlikuje se smanjenom energijom klijanja i

zato se ne koristi za setvu već se upotrebljava u prodavnicama biohrane
kao specifična, biološki visoko vredna hrana ili se koristi za pecanje ribe.
Biološki je najvrednija srednja frakcija semena koja se odlikuje naj-
većom energijom klijanja i klijavošću.
Gravitacioni separator
Gravitacioni separator ili gravitacioni sto (sl. 21) služi za odvajanje
komponenti iste veličine ali različite specifične mase. Na ovaj način se
izdvajaju štura semena konoplje male biološke vrednosti.
816
Slika 21. Gravitacioni sto

Figure 21. Gravity table (Berenji, 2004)
Hemijsko tretiranje semena

Tretiranje semena konoplje nije neophodna mera ali se ipak po-
nekad praktikuje. Najčešći preparat kojim se seme konoplje tretira je
Thiram. Organsko seme konoplje se ne sme tretirati preparatima sinte-
tičkog porekla.
Skladištenje semena konoplje

Nakon procesa proizvodnje semena konoplje neophodno je obez-
bediti skladište za čuvanje nedorađenog i dorađenog semena u kon-
trolisanim uslovima. U skladištima se seme konoplje obično nalazi u
metalnim kontejnerima ili još češće i velikim tzv. džambo vrećama od
polipropilena dimenzija 800x800x2000mm sa jednim ili dva ventila i
ručkama za viljuškar nosivosti od 1000 do 1300 kg semena konoplje.
Relativna vlaga vazduha i temperatura su dva spoljna činioca koja
vrše najveći uticaj na promenu kvaliteta semena tokom skladištenja.
Odgovarajuća kontrola ova dva činioca obezbeđuje uslove za uspešno
i sigurno skladištenje. Seme se pravilno čuva u što je moguće suvljim,
hladnijim i čistijim skladištima (Babić i Babić, 2003). Seme konoplje
koje je vlažnije od dozvoljenog sklono je samozagrevanju.
817
Semenarstvo
Prilikom pripreme skladišta posebno se vodi računa o suzbijanju

skladišnih štetočina a naročito glodara. Seme konoplje je vrlo atraktivno
za napad glodara (pre svega miševa – Mus musculus).
Nakon žetve seme konoplje postepeno dozreva i povećava svoju kli-
javost (tab. 7). Ovo sazrevanje se povezuje sa biohemijskim procesima
koji protiču u semenu tokom njegovog skladištenja (Piljnik, 1948 cit. po
Pasković, 1966).
Tabela 7. P ovećanje energije klijanja i klijavosti semena konoplje nakon žetve

Table 7. Increase of germination energy and hemp seed germination rate after
harvest (Piljnik, 1948; in Pasković, 1966)
Dani nakon žetve/

Pokazatelj/ Days after harvest
Index
0 10 20 25 30
Energija klijanja (%)/
38 62 90 95 97
Germination energy (%)
Klijavost (%)/
42 78 92 96 98
Germination (%)
Zbog visokog sadržaja ulja konopljino seme tokom dužeg perioda

skladištenja relativno brzo gubi klijavost. Tako kod semena koje u godini
žetve ima klijavost 92–96% u drugoj godini klijavost opada na 80–89%
a u trećoj čak na 59–60% (Heuser, 1927). Prema rezultatima Ačko et al.,
(2004) klijavost semena konoplje nakon tri godine skladištenja u frižideru
odnosno na sobnoj temperaturi smanjila se sa 96,1% u početku ogleda na
65,0% odnosno 46,4% na kraju ispitivanja. Zbog toga je za setvu konoplje
najbolje seme iz žetve koja je obavljena prethodne godine.
Na kvalitet semena konoplje pri skladištenju u dužem vremenskom
periodu u znatnoj meri utiče sadržaj vlage u semenu. Da bi se sačuvao
kvalitet, sadržaj vlage u semenu tokom skladištenja treba da je što niži.
Prema našem „Pravilniku o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja”, sa-
držaj vlage u semenu konoplje ne sme da prelazi 13%, jer sa njenim
povećanjem dolazi do smanjenja klijavosti (Hrenikov, 1953).
U hladnjačama na temperaturama 2–3°C znatno se produžava vreme
bezbednog skladištenja semena konoplje bez značajnijeg smanjenja klija-
vosti. Posebno vredno seme se čuva na –18°C pri čemu se početna klijavost
zapravo ne menja ni nakon 6–8 godina skladištenja u takvim uslovima.
818
Norme kvaliteta semena konoplje

U tabeli 8. prikazani su podaci o veličini partije, masi uzorka, nor-
mama kvaliteta i uslovima za ispitivanje klijavosti semena konoplje.
Tabela 8. Veličina partije, masa uzorka, norma kvaliteta i uslovi za ispitivanje klijavosti
semena konoplje (Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja, Služ-
beni list SFRJ 47/1987).
Table 8. Lot size, sample size, quality standard and conditions for germination test of
hemp seed (Regulations on seed quality of agricultural crops, Official Gazette
of RS, 47/1987)
Veličina partije najviše (kg)/

10000
Maximum lot size (kg)
MASA UZORKA (g)/

SAMPLE SIZE (g)
Prosečan/Average 600
Radni/Active 60
Za prisustvo drugih vrsta i korova/
600
Presence of other species and weeds
NORME KVALITETA SEMENA/

SEED QUALITY STANDARDS
Čistoća najmanje (%) / Minimum purity (%) 96

Drugih vrsta najviše (%)/
0,2
Prisustvo Other species, maximum (%)
Admixtures Korova najviše (%)/
0,2
Weeds, maximum (%)
Klijavost najmanje (%)/
70
Minimum germination (%)
Sadržaj vlage najviše (%)/
13
Maximum moisture content (%)
Ispitati masu 1000
Dodatne norme i radni nalozi/ semena/
Additional standards and directives Test for 1000-seed
weight
819
Semenarstvo
USLOVI ZA ISPITIVANJE KLIJAVOSTI

GERMINATION TEST CONDITIONS
NF – na filter papiru,
odnosno upijaču
OP - on filter paper
Podloga/ IF – između filter
Medium papira, odnosno
upijača
BP - between sheets of
filter paper
Temperatura u oC/
20–30;20
Temperature in oC
Prvo ocenjivanje/
3
Broj dana/ First evaluation
Number of days Završno ocenjivanje/
7
Final evaluation
Postupak za prekidanje mirovanja semena i druge
preporuke/
-
Procedure for seed dormancy interruption and other
recommendations
820
LITERATURA
Abel EL (1980): Marihuana, the first twelve thousand years. Plenum

Press, New York.
Ačko KD, University of Ljubljana, Biotechnical Faculty, Department of
Agronomy, Ljubljana, Slovenia, lično saopštenje, 2011
Ačko KD (2004): Vpliv starosti semena in načinov shranjevanja na kali-
vost semena konoplje (Cannabis sativa L. var. sativa). Acta agricul-
turae slovenica 83: 85-94.
Ačko KD, Baričevič D, Rengeo D, Andrenšek S (2002): Gospodarsko
pomembne lastnosti petih sort konoplje (Cannabis sativa L. var.
sativa) iz poljskih poskusov v Markišavcih pri Murski Soboti. Zb.
Bioteh. Fak. Univ. Ljublj. Kmet. 79: 237-252.
Allavena D (1961): Fibranova, nuova varieta di canapa ad alto contenu-
to di fibra. Sementi Elette 5: 34-44.
Allavena D (1967): CS, eine neue Soite des zweihausigen Hanfes. Fibra
12: 17-24.
Arnoux M, Mathieu G (1968): Sur la production de variétés hybrides de
chanvre. TechnischeTextilien, 11.
Arnoux M, Mathieu G (1971): A Franciaországban termesztett új hi-
bridkenderek tulajdonságai és termesztési technikája. Rostnövények
15-20.
Babić Lj, Babić M (2003): Stanje objekata i opreme za čuvanje stočne
hrane u Vojvodini. Savremena poljoprivreda 52(3-4): 21-25.
Beherec O (1996): Fédération Nationale des producteurs de Chanvre, Le
Mans, France, lično saopštenje.
Beherec O (2000): FNPC hemp breeding and CCPSC seeds production.
Bioresources Hemp 2000, Wolfsburg (Germany), 13-16.
Berenji J (1992): Konoplja. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 23/24
(64-65): 79-85.
Berenji J (1996a): Present status and perspectives of hemp in Yugoslavia.
Agricultural Engineering 2(1-2): 1-11.
821
Semenarstvo
Berenji J (1996b): Stanje i perspektive konopljarstva u Jugoslaviji. Zbor-

nik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 26: 5-17.
Berenji J (1998): Istine i zablude o konoplji. Zbornik radova Instituta za
ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 30: 271-281.
Berenji J (2004): Perspectives and future of hemp in Europe. Procee-
dings of the Global Workshop (General Consultation) of the FAO/
ESCORENA European Cooperative Research Network on Flax and
other Bast Plants «Bast Fibrous Plants for Healthy Life», Banja Luka
(Bosnia and Herzegovina/Republika Srpska), proceedings on CD.
Berenji J (2006a): Rappels sur la génétique: Éléments de base et sélecti-
on variétale du chanvre. In: Le chanvre industriel: production et uti-
lisations. Ed. Pierre Bouloc, Groupe France Agricole, Paris, 76-87.
Berenji J (2006b): Serbie: passé, présent, et futur du chanvre industriel.
In: Le chanvre industriel: production et utilisations. Ed. Pierre Bou-
loc, Groupe France Agricole, Paris, 384-390.
Berenji J, Adamović D, Sikora V, Sabo J (2008): Dostignuća u unapređenju
proizvodnje i korišćenja alternativnih kultura u Odeljenju za hmelj,
sirak i lekovito bilje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Zbornik rado-
va Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, 45(1): 145-158.
Berenji J, Atlagić J, Škorić D, Kovačev L, Miladinović J, Marinković R,
Marjanović-Jeromela A, Sikora V (2004): Genetički resursi indu-
strijskog bilja Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom
Sadu. Zbornik referata 37. Seminara agronoma Naučnog instituta
za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Zlatibor, 27-34.
Berenji J, Dimić E, Romanić R (2005): Konoplja – potencijalna sirovina
za hladno ceđena ulja. Zbornik radova „46. Savetovanje sa međuna-
rodnim učešćem Proizvodnja i prerada uljarica”, Petrovac na moru,
127-137.
Berenji J, Kišgeci J, Sikora V (1997): Genetički resursi konoplje. Savre-
mena poljoprivreda 47(5-6): 89-98.
Berenji J, Martinov M (1997): Hemp in Yugoslavia: past, present and fu-
ture. 2. technisch-wissenschaftliches Symposium: Hanf, Frankfurt/
Mein, Zbornik radova Simpozijuma, 91-101.
Berenji J, Martinov M, Sikora V (2001a): Perspektive konoplje. Savre-
mena poljoprivredna tehnika 27(3-4): 131-138.
Berenji J, Sabo A (1998): Konoplja (Cannabis sp.) kao lekovita biljka.
Medicinal Plant Report 5(5): 43-57.
822
Berenji J, Sikora V (1996): Oplemenjivanje i semenarstvo konoplje.

Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 26:
9-38.
Berenji J, Sikora V (2000): Selekcija konoplje na povećani sadržaj vla-
kna. Zbornik izvoda „Treći Jugoslovenski naučno-stručni simpozi-
jum iz selekcije i semenarstva – III JUSEM”, Zlatibor, 39.
Berenji J, Sikora V, Karlović Đ (2001b): Potencijal konoplje (Cannabis
sp.) kao uljarice. Zbornik radova 42. Savetovanja industrije ulja
„Proizvodnja i prerada uljarica”, Herceg Novi, 189-194.
Berenji J, Sikora V, Martinov M (1995): Oplemenjivanje i semenarstvo
konoplje. Revija agronomska saznanja 2: 68-71
Berlo JM (1993): Papier uit hennep Van Nederlandse grond. ATO-DLO,
Wageningen.
Bohač J (1990): Šl’achtenie rastlin. Priroda, Bratislava.
Bócsa I (1954): A kender heterózis-nemesítésének eredményei.
Növenytermelés 3(4): 301-316.
Bócsa I (1967): Kender fajtahibrid előállításához szükséges unisexuális
(hímmentes) anyafajta nemesítése. Rostnövények 1: 3-8.
Bócsa I (1969): Kender. In: Magyar növénynemesítés ed. Kapás Sándor,
Akadémiai Kiadó, Budapest.
Bócsa I (1973): Különleges célkitűzések megvalósitása a kender ne-
mesítésében. Doktori értekezés tézisei, Kompolt.
Bócsa I (1995): Die Hanfzüchtung in Ungarn: Zielersetzungen, Metho-
den und Ergebnisse. In: nova-Instiut Bioresource hemp conference,
Frankfurt.
Bócsa I (1999): Genetic Improvement: Conventional Approaches. In: P.
Ranalli (ed.) Advances in hemp research. Food Products Press, New
York, 133-152.
Bócsa I, Finta-Korpelová Z, Máthé P (2005): Preliminary results of se-
lection for seed oil content in hemp (Cannabis sativa L.): Journal of
Industrial Hemp 10(1): 5-15.
Bócsa I, Karus M (1998): The cultivation of hemp. Botany, Varieties,
Cultivation and Harvesting. Hemptech, Sebastopol (Calfornia).
Bócsa I, Pummer L, Finta-Korpelová Z (1999): Előzetes eredmények
a fajták közötti és fajtán belüli olaj- és gamma-linolénsav tartalom
variabilitásáról kendernél. Növénynemesítési Tudományos Napok,
Budapest (Hungary), 42.
823
Semenarstvo
Bredemann G (1927): Beiträge zur Hanfzüchtung. Zeitschrift der Pflan-

zenzüchtung 12: 259-268.
Bredemann G (1942): Züchtung auf hohen Fasergehalt bei Hanf (Cana-
bis sativa L.). Züchter 14: 201-213.
Bredemann G (1952): Weitere Beobachtungen bei Züchtung des Hanfes
auf Fasergehalt. Züchter 22: 257-269.
Bredemann G, Garber K, Huhnke W, Sengbusch R (1961): Die Züch-
tung von monözischen, fasereitragreichen Hanfsorten Fibrimon
und Fibridia. Zeitschrift fur Pflanzenzüchtung 46: 235-245.
Callaway JC (2002): Hemp as food at high latitudes. Journal of Industri-
al Hemp 7(1): 105-117.
Clarke RC (1999): Botany of the Genus Cannabis. In: P. Ranalli (ed.),
Advances in Hemp Research. Food Products Press, New York, 1-20.
Clarke RC, Pate DW (1994): Medical Marijuana. Journal of the Interna-
tional Hemp Association 1(1): 9-12.
Crescini F (1955): Orientamenti intorno al miglioramento genetico
della canapa da tiglio coltivata in Italia. Canapicoltura moderna
C.N.P.C., 25-51.
Crescini F (1957): Intorno alla selezione della canapa da tiglio coltivata
in Italia. Sementi Elette 3:10-16.
Čamprag D, Jovanić M, Sekulić R (1996): Štetočine konoplje i integralne
mere suzbijanja. Zbornik radova Naučnog institiuta za ratarstvo i
povrtarstvo Novi Sad 27: 55-68.
Čučković S, Dančević B (1967): Zbirka saveznih i republičkih propisa o
semenu. Privredni pregled, Beograd.
de Meijer E (1995): Fibre hemp cultivars: A survey of origin, ancestry,
availability and brief agronomic characteristics. Journal of the In-
ternational Hemp Association 2(2): 66-75.
de Meijer EPM (1999): Cannabis germplasm resources. In: P. Ranalli (ed.),
Advances in Hemp Research. Food Products Press, New York, 133-152.
de Meijer EPM, van Soest LJM (1992): The CPRO Cannabis germplasm
collection. Euphytica 62: 201-211.
Dempsey JM (1975): Fiber Crops. University of Florida Press, Gai-
neswille, Florida, 46-89.
Dewey LH (1913): Hemp. Yearbook of the USDA, 283-316.
Dewey LH (1927): Hemp varieties of improved type are result of selec-
tion. Yearbook of the USDA, 358-361.
824
Di Candolle M, Laureti D, De Zanche C, Sartori L, Ranallip P (2000):

Messa a punto di una mietitrebbiatrice per la raccolta del seme di
canapa. LÍnformatore Agrario, 16: 81-84.
Di Candolle M, Ranalli P, Diozzi M (2003): Investigation of cultivation
methods for the mechanization of hemp seed harvest. Adv. Hort.
Sci. 17 (1): 3-8.
Dimić E, Romanić R, Berenji J, Bodroža-Solarov M (2006): Essential
fatty acids and nutritive value of cold pressed hempseed oil, Canna-
bis sativa L. Proceedings of the „4th Conference on Medicinal and
Aromatic Plants of South-East European Countries”, Iaşi (Roma-
nia), 408-414.
Divić S (1992): Savezna komisija za priznavanje sorti, Beograd, lično
saopštenje.
Dobrunov LG (1934): Konkurrenzfähigkeit von Hanf, Flachs und
Hafen bei gleichzetigem Wachstum auf Boden von verschiedener
Fruchtbarkeit. Zeitschrift fiir Pflanzenernahrung, Diingung und
Bodenkunde, 13.
Drezgić P (1972): Sistem obrade i fertilizacije u cilju intenziviranja bilj-
ne proizvodnje u Vojvodini. „Zemljišta Vojvodine”, Institut za po-
ljoprivredna istraživanja, Novi Sad, 572-612.
Drezgić P, Stanaćev S, Starčević Lj (1975): Posebno ratarstvo – Drugi
deo. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Emboden WA (1974): Cannabis - a polytypic genus. Econ. Botany 28:
304-310.
Faeti V, Mandolino G, Ranalli P (1996): Genetic diversity of Cannabis sati-
va germplasm based on RADP markers. Plant Breeding 115: 367-370.
Feeney M, Punja ZK (2003): Tissue culture and Agrobacterium-media-
ted transformation of hemp (Cannabis sativa L.). In Vitro Cellular
and Developmental Biology 39(6): 578-585.
Finta-Korpelová Z (2000): A Kompolti kender rosttartalmának elemzé-
se 1953-1999 között. SZIE Gödöllő, Genetika és Növénynemesítési
Tanszék könyvtára.
Finta-Korpel’ová Z (2006): Az olajtartalom növelésének következtében a
kenderolaj összetételében bekövetkezett változások. XII. Növényne-
mesítési Tudományos Napok, Budapest (Hungary), 91.
Finta-Korpel’ová Z, Berenji J (2007): Trends and achievements in indu-
strial hemp (Cannabis sativa L.) breeding. Bilten za hmelj, sirak i
lekovito bilje 39(80): 63-75.
825
Semenarstvo
Flajšman R (1922): Značaj oplemenjenja kudelje (konoplje) za poljopri-

vredu i industriju. Poljoprivredni glasnik 2(2): 8-10.
Flajšman R (1937): Nova metoda gajenja kudelje za seme. Poljoprivred-
ni glasnik 17 (9): 8-9.
Fleischmann R (1938): Der Einfluss der Tageslänge auf den Entwicke-
lungsrhytmus von Hanf und Ramie. Faserforschung 13(2): 93-99.
Forapani S, Carboni A, Paoletti C, Moliterni VMC, Ranalli P, Mandoli-
no G (2001): Comparison of hemp varieties using random amplifi-
ed polymorphic DNA markers. Crop Science 41: 1682-1689.
Goloborod’ko P (1995): Hemp research and growing in Ukraine. Jou-
mal of the International Hemp Association 2(1): 35-37.
Grishko NN (1935): Die Züchtung des einhäusigen Hanfes und von
Hanf mit gleichzeitig ausreifenden männlichen und weiblichen
Pflanzen. Bericht. der Allruss. Akad. der Wiss. F. Ldw. Ser 3. (cit.
Hoffmann W (1938): Zeitschrift für Pflanzenzühtung 22, 454-467).
Heuser O (1927): Hanf und Hartfasern. Verlag von Julius Springer,
Berlin.
Hoffmann W (1938): Das Geschletsproblem des Hanfes in der Züch-
tung. Zeitschrift für Pflanzenzüchtung 22: 453-467.
Hoffmann W (1941): Gleichzeitig reifende Hanf. Der Züchter 13: 277-
283.
Hoffmann W (1942): Hanf. In: . Roemer R(ed.) Handbuch der Pflan-
zenzüchtung, Paul Parey, Berlin u. Hamburg.
Hoffmann W (1946): Helle Stengel - eine wertvolle Mutation des Han-
fes. Der Züchter 2:56-59.
Hoffmann W (1961): Hanf, Cannabis sativa. In: H. Kappert and W. Ru-
dolf (eds). Handbuch der Pflanzenzüchtung. Band V. Paul Parey,
Berlin u. Hamburg, 204-261.
Hoffmann W, Mudra A, Plarre W (1970): Lehrbuch der Züchtung
landwirtschaftlicher Kulturpflanzen. Bd. 2, Verlag Paul Parey, Ber-
lin u. Hamburg, 415-430.
Hrenikov AS (1953): Konoplevodstvo. G.I. Seljskohozjaistvenoi Litera-
turi Moskva.
Huhnke W, Jordan C, Neuer H, Sengbusch R (1951): Grundlagen für die
Züchtung eines monözischen Hanfes. Zeitschrift für Pflanzenzüch-
tung 29: 55-75.
Husar M, Pasković F (1957): Agrotehnika semenske proizvodnje kono-
plje sorte Bologna i Carmagnola (rukopis).
826
Jakobey I (1965): Kísérletek a finomrostú kender előállítására. Növény-

termelés 14(1): 45-54.
Jakobey L, Faragó L (1971): A kendememesítés minöségi kérdései. Ros-
tnövények 81- 83.
Jurjev VA (1952): Szántóföldi növények nemesítése és vetőmagter-
mesztése. Mezőgazdasági Kiadó, Budapest.
Karlović Dj, Turkulov J, Berenji J, Verešbaranji, I (1996): Esencijalne
masne kiseline i ulje zrna konoplje. Zbornik radova Instituta za ra-
tarstvo i povrtarstvo Novi Sad 26: 137-148.
Kolobov AN (1959): Biologičeskie osobenosti konopli i voprosy agro-
techniky. Trudy, Vypusk XXIV, Kiev.
Kutuzova S, Rumyantseva L, Grigoryev S, Clarke RC (1997): Mainte-
nance of Cannabis germplasm in the Vavilov Research Institute
gene bank – 1996. Journal of the International Hemp Association
4(1): 17-21.
Laakkonen TT, Callaway JC (1998): Update on FIN-314. Journal of the
International Hemp Association 5(1): 34-35.
Lakić J (1966): Stanje i mogućnosti industrije za preradu konoplje. Save-
tovanje o proizvodnji konoplje, Novi Sad.
Lemeshev N, Rumyantseva L, Clarke RC (1994): Maintenance of
Cannabis germplasm in the Vavilov Research Institute Gene
Bank – 1993. Journl of the International Hemp Association 1(1):
1-5.
Lemeshev N, Rumyantseva L, Clarke RC (1995): Report on the mainte-
nance of hemp (Cannabis sativa L) germplasm accessioned in the
Vavilov Rescarch Institute Gene Bank - 1994. Journal of the Inter-
national Hemp Association 2(1): 10-13.
Lukić G (1966): Rezultati proizvodnje konoplje u širokoj praksi. Pri-
vredna komora, Novi Sad.
Makendić V (1936): Konoplja. Poljoprivredni glasnik 14(4): 5-7.
Makendić V (1937): Gnojidba konoplje. Poljoprivredni glasnik 17(5):
5-7.
Mandolino G, Ranalli P (2002): The applications of molecular markers
in genetics and breeding of hemp. Journal of Industrial Hemp 7:
7-23.
Mándy G, Bócsa I (1962): A kender (Cannabis sativa L). Magyarország
kultúrflórája 7(14).
827
Semenarstvo
Marquart B (1919): Der Hanfbau. Berlin.

Martinov M, Berenji J (2002): Mechanisation of Hemp Seed Producti-
on in Yugoslavia. International Conference: Production, Processing
and Use of Natural Fibres, Potsdam-Bornim, Zbornik apstrakata,
92, prezentiran u celini na CD-u.
Martinov M, Grozdanić N (1997): Vršalica semena-zrna konoplje. Pri-
java malog patenta br MP-69/97, odobreno 18.11.1997, zaveden
pod brojem 116, objavljen u „Glasniku intelektualne svojine” 6/97.
Martinov M, Marković D, Tešić M, Grozdanić N (1996c): Hemp harve-
sting mechanization. Agricultural Engineering 2(1-2): 23-38.
Martinov M, Marković D, Tešić M, Krgović M, Grozdanić N (1996d):
Mehanizovana žetva konoplje. Zbornik radova Naučnog instituta za
ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 26: 69-86.
Martinov M, Veselinov B, Berenji J (1995a): Žetva semenske konoplje.
Revija agronomska saznanja 2: 71-74.
Martinov M, Veselinov B, Berenji J (1995b): Žetva semenske konoplje.
Revija - Poljoprivredna tehnika, 4(1): 71-74.
Meijer E (1994): Diversity in Cannabis. Doctoral thesis, Wageningen
University.
Meijer E (1995): Fibre hemp cultivars: A survey of origin, ancestry, ava-
ilability and brief agronomic characteristics. Journal of the Interna-
tional Hemp Assocation 2(2): 66-73.
Menzel MY (1964): Meiotic chromosomes of monoecious Kentucky
hemp (Cannabis sativa). Bulletin of the Torrey Botanical Club
91(3): 193-205.
Mohan Ram HY, Jaiswal VS (1970): Induction of female flowers on male
plants of Cannabis sativa L. by 2-chloroethanephosphonic acid.
Experimentia 26: 214-216.
Mohan Ram HY, Sett R (1982): Modification of growth and sex expre-
ssion in Cannabis sativa by aminoethoxyvinylglycine and Ethep-
hon. Z. Pflanzenphysiol. 105: 165-172.
Müssig J (2003): Quality aspects in hemp fiber production – influence
of cultivation, harvesting and retting. Journal of Industrial Hemp
8(1): 11-32.
Neuer H, Sengbusch R (1943): Die Geschlechtsvererbung bei Hanf und
die Züchtung eines monözischen Hanfed. Der Züchter 15: 49-62.
Orlov NM, Zhatov AI (1976): Izmjenienije soodnoshenija polowych ti-
pov odnodomnoj konopli sorta YUSO-1 pod vozdjejstviem etrela.
828
Biologija, vosdelyvanije i perevitchnaja obrobotka konopli i kenafa.

Glukhov.
Pasković F (1939a): Morfološka i biološka ispitivanja nekih naših sorata
konoplje. Arhiv ministarstva poljoprivrede 14: 62-82.
Pasković F (1939b): Tehnološka ispitivanja naših važnijih sorata kono-
plje. Arhiv Ministarstva poljoprivrede 18: 89-110.
Pasković, F (1966): Predivo bilje I dio. Konoplja, lan i pamuk. Nakladni
zavod znanje, Zagreb.
Petri G, Benécsné BG (1996): A vadkender Cannabis sativa ssp. sponta-
nea. Agrofórum 7 (4): 37-44.
Pozsár B, Majkó Z, Bócsa I (1969): Die Züchtung eines südlichen hellsten-
geligen Hanfsorten. Zeitschrift für Pflanzenzüchtung 62: 231-240.
Purseglove JW (1974): Tropical crops: Dicotylendons. Longman Group
Limited, London.
Ranalli P (2004): Current status and future scenarios of hemp breeding.
Euphytica 140: 121-131.
Rumyantseva LG, Lemeshev NK (1994): Current state of hemp breeding
in C.I.S. Journal of the International Hemp Association 1(2): 49-50.
Scheifele G (2000): Studies on factors affecting hemp oil extraction from
hemp grain grown in northern Ontario. http://www.gov.on.ca/oma-
fra/
Senčenko GI, Timonin MA (1978): Konoplja. Kolos, Moskva.
Sengbusch R (1952): Ein weiteres Beitrag zur Vererbung des Geschlechts
bei Hanf als Grundlage für die Züchtung eines monözischen Han-
fes. Pflanzenzüchtung 3: 319-338.
Serebrjankova TJ, Sizov IA (1940): Cannabinaceae Lindl. Kulturnaja flo-
ra SSSR 5, Priadilnije, Moskva.
Shao H, Song SJ (2003): Female-associated DNA polymorphisms of
hemp (Cannabis sativa L.). Journal of Industrial Hemp 8(1): 5-9.
Small E (1972): Interfertility and chromosomal uniformity in Cannabis.
Canadian Journal of Botany 50: 1947-1949.
Small E, Cronquist A (1976): А practical and natural taxonomy for
Cannabis. Taxon 25: 405-435.
Spanring J (1995): Profesor Univerziteta u Ljubljani (u penziji), Ljublja-
na, lično saopštenje.
Starčević Lj (1966): Savremena tehnologija proizvodnje konoplje. Pri-
vredna komora, Novi Sad.
829
Semenarstvo
Starčević Lj (1972): Uticaj odnosa NPK na prinos i kvalitet stabljike ko-

noplje za vlakno. Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Starčević Lj (1978): Gustina sklopa kao činilac formiranja prinosa i kva-
liteta konoplje za vlakno. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i po-
vrtarstvo Novi Sad 357-364.
Starčević Lj (1992): Hemp (Cannabis sativa L). IFA World Fertilizer Use
Manual, Paris, 477-480.
Starčević Lj, Marković V, Malešević M, Marinković B, Videnović Ž
(1995): Agrotehnika ratarskih i povrtarskih biljaka. IV Kongres o
hrani, Knjiga II, Beograd, 24-32.
Törjék O, Bucherna N, Kiss E, Homoki H, Finta-Korpelová Z, Bócsa I,
Nagy I, Heszky LE (2002): Novel male-specific molecular markers
(MADC5, MADC6) in hemp. Euphytica 127: 209-218.
Újvárosi M (1973): Gyomnövények. Mezőgazdasági Kiadó, Budapest.
van der Werf HMG, Haasken HJ, Wijlhuizen M (1994): The effect of
daylength on yield and quality of fibre hemp (Cannabis saliva L.).
European Journal of Agronomy 3(2): 117-123.
Vaša F (1965): Pradne rostlinv. SZN, Praha.
Venturi G (1963): Ricerche sulla produzione del seme di canapa. Se-
menti Elette 4: 292-306.
Vrbničanin S, Malidža G, Stefanović L, Elezović I, Stanković-Kalezić
R, Marisavljević D, Radovanov-Jovanović K, Pavlović D, Gavrić M
(2008): Distribucija nekih ekonomski štetnih, invazivnih i karantin-
skih korovskih vrsta na području Srbije. II deo: prostorna distribu-
cija i zastupljenost devet korovskih vrsta. Biljni lekar 34(6): 408-418.
Watson DP, Clarke RC (1997): Genetic future of hemp. Journal of the
International Hemp Association 4(1): 32-36.
Zečević MP (1939): Sorte konoplje jednodome i sa jednovremenim sa-
zrevanjem oba pola. Poljoprivredni glasnik 19(21-22): 6.
830
IZDAVANJE OVE MONOGRAFIJE
POMOGLI SU
–
–
831
832

Semenarstvo II

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Semenarstvo II

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mirjana Milošević • Borislav Kobiljski

Kljuca žila nevidljivka u nedrima,

Brekće srčano oklopnik mali,

(Izvod iz pesme „Seme“ napisane za monografiju, autora Milana Tripkovića,

CIP - Kaтaлогизациjа у публикациjи

Novi Sad, 2011

Prof. dr Miroslav Malešević

Semenarstvo je, pored oplemenjivanja, jedna od najznačajnijih gra-

PROIZVODNJA SEMENA STRNIH ŽITA . . . . . . . . . . . . . . . . 11

PROIZVODNJA SEMENA KUKURUZA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

DORADA SEMENA SUNCOKRETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265

SEMENARSTVO ŠEĆERNE REPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331

DORADA SEMENA ŠEĆERNE REPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401

SEMENSKA PROIZVODNJA OZIME ULJANE REPICE

SEMENARSTVO SOJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515

SEMENARSTVO LUCERKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 585

SEMENARSTVO CRVENE DETELINE . . . . . . . . . . . . . . . . . 665

SEMENARSTVO I OPLEMENJIVANJE KONOPLJE . . . . . . 769

Strna žita, posebno pšenica i ječam, spadaju među najznačajnije ga-

korišćenja zrna i veoma skromnih zahteva prema uslovima spoljne sre-

Površine i prinosi žita u svetu, Evropi i u Srbiji prikazani su u tabeli

Vrsta žita Svet/World Evropa/Europe Srbija/Serbia

** Procenjene vrednosti/Estimated values

U tabeli 2 dati su podaci o 10 najvećih proizvođača pšenice u Svetu

Tabela 2. Deset najvećih proizvođača pšenice u periodu 2004–2009.

Najveći proizvođači raži su Ruska Federacija, Poljska i Nemačka,

Tabela 3. Površine, prinosi i proizvodnja pšenice u Srbiji u periodu 2000–2009.

Površina/Area Prinos/Yield Proizvodnja

Tabela 4. Površine, prinosi i proizvodnja pšenice u Vojvodini u periodu 2000–2009

Površina/Area Prinos/Yield Proizvodnja /

POLJOPRIVREDA EVROPSKE UNIJE

Veoma je važno analizirati poljoprivredu zemalja Evropske unije

država u EU imaju više prosečne prinose pšenice od onih u Srbiji. Nešto

Biljna vrsta / Površina/Area Prinos/Yield Proizvodnja /

Pšenica/Wheat 25864464 5,26 136382926

Ali ako se uzmu u obzir realni agroekološki tj. zemljišni i klimat-

Teško je predvideti dalje trendove u proizvodnji strnih žita u Srbiji.

Tabela 6. Proizvodnja pšenice u zemljama EU u periodu 2004–2009.

Evropska unija Broj stanovnika

* viši prinos od Srbije/Higher yield then Serbia

BOTANIČKA KLASIFIKACIJA STRNIH ŽITA

Strna žita spadaju u klasu monokotila, u red Poales, familiju Poaceae,

Prvu klasifikaciju i podelu pšenice izvršio je Line u delu Speci-

Obična pšenica (Triticum aestivum) ima jare i ozime forme, koje se

Slika 1. Klasovi pšenice (sa leva na desno): T. spelta, T. durum, T. turgidum

Botanička klasifikacija ječma nije izvedena do kraja, zbog čega po-

Slika 2. Oblici klasa kod ječma: povijen, lepezast, uspravan

Sve gajene sorte pripadaju podvrstama vulgare (šestoredi) i dis-

Slično pšenici i ječmu ne postoji jasna, konačna sistematika raži.

Prvi plodan hibrid tritikalea dobijen je 1888. godine ukrštanjem

MORFOLOŠKE OSOBINE STRNIH ŽITA

Za kontrolu proizvodnje semena veoma je važno dobro poznavanje

raspoznavanje ponika pšenice od ponika raži (sa 4 korenčića) i ječma sa

Kao i kod ostalih trava stablo strnih žita je cilindrično, člankovito,

Klas/ Slika 6. Presek osnove

Naime, neodgovarajućom teh-

List strnih žita sačinjavaju lisni

Slika 8. Građa lista

Cvetovi strnih žita su skupljeni u cvast – klas, a kod ovsa u metlicu.

Slika 9. Građa klasa strnih žita

odumrli vrh klasića/dying top of spikule

vreteno klasa/spindle of spike

Slika 10. Shematski prikaz klasića kod pšenice

Tabela 7. Zahtevi strnih žita prema temperaturi (optimalne tºC)