ЈЕДНАЧИНА ПРАВЕ

Једначина праве може бити задата у различитим облицима. Овде ће бити

наведена три облика једначине праве:
 Општи облик;
 Експлицитни облик;
 Сегментни облик.

Општи облик једначине праве

ax + by + c = 0 - општи облик

Из овако задате једначине може се закључити следеће:

o ако је a=0 онда је права паралелна x оси;
o ако је b=0 онда је права паралелна y оси;
o ако је c=0 онда права пролази кроз координатни почетак.

Пример 1: Нацртајмо праву 2 x - 3 y + 6 = 0 у координатном систему. Знамо

да су нам за цртање праве потребне две тачке које јој припадају.

х 0 -3
y 2 0 За x=0, добијамо y=2, док за y=0 добијамо x=-3. Дакле, нашој
правој припадају тачке (0,2) и (-3,0).
y
4

2
2x-3y+6=0

x
-4 -3 -2 -1 1 2 3 4

-2

-4

Пример 2: Ако је a=0 , једначина праве постаје by + c = 0 . Одавде је

c
y = - , b �0 . Погледајмо ово на примеру y = 2 .
b
y
4

y=2 Као што видимо са слике добија се права која је паралелна

са x осом.
2

x
-4 -3 -2 -1 1 2 3 4

-2

-4
 y
6 Пример 3: Ако је b=0, једначина праве постаје
c
ax + c = 0 . Одавде је x = - , a �0 . На пример,
4

2 a
x права x = - 1 . Видимо да је у питању права која је
паралелна са y осом.
-6 -5 -4 -3 -2 -1 1 2 3 4 5 6

-2

-4

x = -1
-6

y
4 Пример 4: Ако је c =0, једначина праве постаје
a
2
1 ax + by = 0 . Одавде је y = - x, b �0 . На пример, права
b
y= x
2
x
-4 -3 -2 -1 1 2 3 4
1
y = x . У овом случају се добија права која пролази кроз
-2
2
-4 координатни почетак.

Експлицитни облик једначине праве

y = kx + n - експлицитни облик
При том је k - коефицијент правца а n -одсечак на y оси. Коефицијент правца
k је иначе једнак тангенсу угла који права заклапа са позитивним смером x осе
k = tg .
y
4
Пример 5: Посматрајмо праву y = 2 x + 4 .
Видимо да је код ове праве коефицијент
2 правца k = 2 , одсечак на y оси n = 4 .
y = 2x + 4

 x
-4 -3 -2 -1 1 2 3 4

-2

-4
Сегментни облик једначине праве

x y
+ = 1 - сегментни облик
m n
При том је m - одсечак на x оси а n - одсечак на y оси.
y
4

2
n
m x
-4 -3 -2 -1 1 2 3 4

-2

-4

ПРИМЕРИ:
1. Како са једног облика прелазимо на други?
Нека је права задата у експлицитном облику y = 2 x + 4 .
Ако све величине „ставимо“ са исте стране једнакости добијамо
2x - y + 4 = 0 ,
што представља имплицитни облик a=2, b=-1, c=4.
Одавде произилази
2 x - y = -4 ,
Поделом леве и десне стране једнакости са -4 добија се
x y
+ =1 x y
-4 -4  + =1
-2 4
2 -1
Ово је сегментни облик , при чему је m=-2 а n=4

2. Како проверавамо да ли нека тачка припада задатој правој?

Нека је права a задата на следећи начин y = 3 x - 4 .
*Да ли тачка А(2,3) припада овој правој?
У датој једначини уместо x-а ставићемо број 2 а уместо y-а број 3:
3 = 3 2 - 4
3= 6-4
3=2
Ово је нетачна једнакост па закључујемо A  a .
*Да ли тачка B(3,5) припада овој правој?
Слично предходном примеру :
5 = 33 - 4
5=9-4
5=5
Ово је тачна једнакост па закључујемо B  a .

3. Како формирамо једначину праве ако знамо одсечке на

координатним осама?
Формираћемо једнаћину праве ако знамо да права одсеца на x и y оси редом
одсечке 4 и 3 .
Определићемо се за сегментни облик јер се у том облику јасно истичу одсечци.
Како је одсечак на x оси 4, а на y оси 3  m=4 а n=3 па једначина постаје
x y
+ =1
4 3
Одавде можемо прећи на било који од преостала два облика.

4. Како формирамо једначину праве ако знамо угао који заклапа са x

осом и одсечак на y оси?
Нека је угао који права заклапа са x осом (позитивним смером x осе) 60°, а одсечак
на y оси 4.
Определићемо се за експлицитни облик јер се у том облику појављује к ( k = tg ) и
n ( одсечак на y оси)
k = tg 60   k = 3
n=4
Дакле , једначина постаје y = 3 x + 4
Одавде можемо прећи на било који од преостала два облика.

ЗАДАЦИ

1. Трансформиши једначину праве p

a) p : 2 x - 3 y + 4 = 0; b) p : x - y + 7 = 0; c) p : 2 x + y - 5 = 0; d ) p : x - 3 y - 6 = 0 у
сегментни облик и нацртај у координатном систему дату праву.
2. Доказати да средиште души AB где су А(3,4) и B(5,1), припада правој
x - 2y +1 = 0 .
3. Праве x + 5 y - 7 = 0; 3 x - 2 y - 4 = 0; 7 x + y + 19 = 0 образују троугао.
Одредити темена и површину троугла.
4. У једначини 3 y - 5 x + 4 p - 3 = 0 одреди параметар p, тако да:
5. a ) права садржи координатни почетак; b) права одсеца на ординатној оси
одсечак 5.
6. У једначини px + ( p + 1) y - 8 = 0 ,одреди параметар p тако да права гради два
пута већи одсечак на апсцисној него на ординатној оси.
7. У једначини kx + ( k + 1) y - p = 0 одреди параметре p и к тако да права
садржи тачку М(2,1) , а са координатним осама гради троугаоповршине 4.