Супрасалски зборник стр.

447,28-449,9 :

Слово Светог Епифанија архиепископа Кипарског о погребу тела

господа нашег Исуса Христа и о Јосифу из Ариматеје и о Никодиму и о
силаску Господа нашег у гроб после спасоносне муке која се дивно
десила.

Што је данас мук велики на земљи,што је мук и тишина велика? А мук

је велики пошто цар спава,а земља се уплаши и ућута пошто је Бог
телом заспао и пакао уздрхта. Бог је закратко заспао и оне који од
давнине спавају,васкрсао је из ада.

Где су сада јучерашња говоркања и гласови и говори, које су покренули

против Христа законопреступници ? Где су народи и дела и оружја и
мотке,где су цареви и свештеници и судије осуђене ? Где су свећи и
мачеви и говори безбројни ?

Где су људи и љутње и страже неправедне?Ваистину,и дакле истински

су се људи поучили испразности и безумности и спотакоше се о угаони
камен и сами су се ударили о тврди камен.

Али се у пени разиђоше њихови таласи и навалише се на непобедиви

наковањ али сами сатрвени беху;подигоше камен на дрво и пошто је
сишао умртвио их је;Свезаше великог Самсона сунце Христа.Али он је
разрушио окове вечности,погубио безумнике и законопреступнике.

Зађе Бог сунце под земљу и створи Јудејцима таму премрачну. Данас је
спасење онима који су на земљи и онима који се од века налазе под
земљом;данас је спасење целоме свету,видљивом и
невидљивом;двоструки је данас долазак Господњи,двоструко
старање,двоструко човекољубље,двоструки силазак уједно и
смирење.Двострука је људима посета: од небеса на земљу и од земље
под земљу Бог долази; Врата адова се отварају и ви који спавате од
века радујте се. Ви који седите у тами и у сени смрти велику светлост
примите.
Житије 40 севастијских мученика (Супрасалски зборник):

Месеца марта у 9 дан мучење 40 Светих мученика који су у Севастији

били мучени.

У годинама за време владавине цара Лицинија беше велики прогон

хришћана. Њих су присиљавали,све побожне у Христу,да подносе
жртве боговима у време док је Агриколај заповедао војском,а он је био
свиреп и крвник и брз на службу ђаволу. Хришћани који су били у
војсци су били приморани да подносе жртве боговима.И беху војници
из Кападокијске земље, сви у истом чину, и били су побожни и било их
је 40. Они су били непобедиви и храбри у борбама, а ово су им имена:
Доментијан, Исихије, Смарагд, Мелитон, Ираклије, Александар,
Евтихије, Лисимах, Домен, Сакердон, Кирион, Синоик, Ксантије,
Севријан, Екдикије, Акакије, Јован, Гај, Атанасије, Горконије, Вал,
Јулијан, Сисиније, Филиктимон, Кирил, Валерије, Клаудије, Приск,
Теодул, Евтихије, Флавије, Леонтије, Ангије, Аетије, Никал, Худион,
Илиадије, Кандид, Теофил и Валеријан. Све су их ухватиле војводе и
присиљавале их да приносе жртве боговима и поче им војвода
говорити:Пошто сте се успешно показали у борбама и показали врлине
своје дружине(чете),покажите и сада своју слогу и покорите се заједно
царевом закону и принесите жртве боговима.Свети одговорише
злобнику:Ако смо побеђивали борећи се за смртног цара као што и ти
сведочиш,тим ћемо више борећи се за бесмртног цара и победити твоју
покварену природу;рече Агриколај војвода: Предстоји вам једно од то
двоје: Или ћете пошто принесете жртву боговима бити у достојанству и
части која вам припада,или ако се не покорите остаћете без живота и
војне службе,предаћу вас на мучење.Размислите и изаберите шта вам је
на корист.

Свети говораху:Шта нам је на корист постараће се Господ.Војвода

рече:Немојте причати којешта,већ ујутру принесите жртву боговима и
нареди да их одведу у тамницу.
Пошто су свети ушли у тамницу клекнуше на колена и молили су
Господа говорећи:“Спаси нас Господе од напасти и од саблазни,оних
који чине беззакоње.
Кад је дошло вече,почеше певати псалам:онај који живи у помоћи
Вишњега, под заштитом Бога Небескога се налази.
Рече Господу:Ти си мој заступник и прибежиште.Уздам се у Бога мога,
јер ће ме он избавити од мреже ловачке и од речи метежне.
И пошто су завршили псалам,помолише се и пошто су поново устали
појали су до поноћи.И приликом певања песама,руководио им је
Кирил,а приликом одговарања Светих водио их је Кандид и Домен.И
пошто им се јавио,Спаситељ рече:“ Ваша жеља је добра,а онај који
издржи до краја,тај ће се спасти.“
Као и сви који су чули овај глас,уплашише се,и без сна су провели
време до свитања.Пошто је позвао војвода све своје другове,нареди да
се доведу Свети,пошто су дошли 40-орица,стадоше пред војводу.

И поче им говорити војвода:Оно што имам да вам кажем,говорим не

гледајући на добробит,него зато што је истина.Колико год да је војника
под царем,нису као ви,ни храбри,ни мудри,ни лепу,нити их волим тако
као вас.Да не бисте учини да се моја љубав претвори у мржњу.И тако
ви мрзите и волите.
Свети Кандид рече:У складу са твојом нарави и име твоје је
усклађено.Јер ти си Агриколају свиреп и лукав човек.Војвода рече:Не
рекох ли ти да вас могу волети и мрзети.Кандид рече:Какви год да
смо,нећеш нас ти који си свиреп и којега Бог мрзи,нећеш нас ти волети
на одговарајући и лукав начин.И чувши то рикну као лав и нареди да их
ухвате(свежу).

И док су их вукући водили у тамницу Св.Кирион је казао: Није добио

овлашћење да нас мучи него да нас испита.Тада се војвода уплашивши
се,нареди да их полако одведу у тамницу,наредивши вратару да их
чува,јер је очекивао долазак генерала(дукса).И цео дан и ноћ
Св.Кирион их је подучавао.
(даљи текст нисмо преводили на часу)

Из Хиландарских одломака II A a 1-23:

„Четвртка поука“ онима који се просвећују из посланице

колашанима.Пазите на то,да ли вас неко потајно води мудрошћу или
испразним ласкањем,по учењу људским кроз стихије света и
остало.Пакост уподобљава се врлини да помислите да је коров
пшеница,јер по изгледу личи на пшеницу а утврдићемо кад пробамо
пажљиво,и ђаво се преображава у Светог Анђела.
Из Хиландарских одломака II A б 14- II В б 9:

Многи се вуци крећу у кожама овчијим. Они су обучени у овчије одело,

али немају зубе и нокте него су обложени кожом кроткости и ликом су
безазлени али варају тињајућим бешчашћем и обливају отровом из
зуба. Стога нам треба Божија благодат и ум трезвен и очи које виде да
не постанемо штеточине ако из незнања поједемо пшеницу, да нас не
уједе вук за кога смо мислили да је овца, нити да принесемо жртву
ђаволу за кога мислимо да је анђео доброчинитељ који обилази ричући
као лав и тражећи кога да прождере. (мислим да даљи текст нисмо
радили, али ако неко има наставак као и примедбу на претходне преводе
текстова нека слободно напише)