Professional Documents
Culture Documents
105
раније припремљеним упитником, а он би, сима. Ортографија, пред којом и због ЂИ ШОЈМАЊЕ
свесрдно се препоручује, морао да са- које малодушни батаљују посао, ствар је
држи инвентар етномедицинских и ми- конвенције, и не треба да представља 1.
тско-магијских појмова из саме испити- препреку већу но што јесте, мада њен
ване средине. С овом фазом не треба укупни учинак зависи и од добре воље
А пљекат (Јанку) пие каље, пие
претеривати, нарочито кад је казивач стар коректора у штампарији.
каларе,
и у слабој физичкој кондицији, јер замор Хеуристичар фолклора, па дакле и вла- пи друму-л Думњедзîо-л маре,
може наступити у најнезгоднијем трену-- шког, мора унапред да рачуна на велику са-нтîњит ку дзîљиљи милостî
тну. несразмеру између уложеног труда и дру- нśиљи-н каље.
Ако записивач добије наклоност нази- штвене сатисфакције. Сам са својим уну- Дзîљиљи милостîнśиљи мîњијаће,
вача, током снимања треба да има на трашњим разлозима, психички безбедан îнфокаће,
уму да није важна количина записа, већ у свету сопствених илузија о значају по- 5 ђи ђирјапта ла луват,
квалитет. Што више о што мањем! Ништа сла (мада са свим знацима социопси- шîн каруцă ла рункат;
у народу није замршеније и конфузније холошке регресије), он и сам временом ђи śе сус - мăј сус,
од њгових басми. Оне су још у живо- постаје културолошки сирвивал као и свет ђи śе сус - шî мăј сус.
ту и захваљујући тврдоглавој инерцији која којим се бави. Ђие триј уорј ла рîђикат,
их гура кроз столећа, и често не зависе Посао записивача је најниже вредно- 10 ђи триј уорј ла скутурат;
од разумевања онога крји их исказује ван на лествици заштите културних доба- сîнźиљи ја тулбурат,
и иза чијег су чела скрите. Не продре ра, заправо - тамо га уопште и нема. карња ја îнвењинат -
ли делом и у слику која је иза, записи- Овог записивача су више пута поредили ла-мјецîт,
вач ће остати кратких рукава. са слепом баба Живаном. Мислећи и ла фîршîт,
Врсне казиваче, оне чије је знање не- учени део овог народа треба ли стално 15 ла нородзîт -
пресушно, обрађујемо у више наврата, подсећати да је народ и прогледао за- ла факут ђин уом њиуом.
зато треба настојати да се стекне њи- хваљујући слепој Живани и слепом Филипу, Ну мăј пуаће сă ворбјаскă,
хово поверење и пријатељство. Уљудан а да га је на ноге поставио хроми Вук? ну шћије сî пувестаскă,
записивач ће знати да понуди и своје Некад је, изгледа, неминовно да прође ш-а пљекат пи друм, пи каље,
услуге и да стечено познанство на разне два века па да сви виде оно што је 20 ку глас маре пăнă-н śјерј,
начине негује. Корентан записивач мисли- слеп видео давно. Слеп видео, а хром ку лăкрîмј пăнă-н помîнт,
ће и на своје колеге, и на евентуалне урадио. са кîнтă, са нîкажîашће.
следбенике, и пут за њих нека буде отво- Њима-н цара но-л аудза
рен. Амбициозан и одговоран записивач, Овај испис записивач себи допушта у ђи кîт сîнта мајка Марија ђин śјерј.
с примерном бригом за очување култу- дубоком уверењу да славећи Вука - сла- 25 Снта мајка Марија-л аудза,
рне баштине, приљежно ће радити и на вимо и његове златоусте казиваче, и шî ђи вајћиљи луј,
ширењу мреже записивача. Сујета, та- златноруке записиваче. Без сво троје ђи наказурљи луј -
штина и себичност не иду с овим послом: слава је крња, а трпеза празњикава. îн скара иј ну пућа шађа,
ствари се брзо мењају, још брже изо- Грађа која следи уздарје је Вуку и
пи скамну иј ну пућа уђиња.
бичајавају, а старци умиру кîо да горе следбеницима.
књиге ... 30 Кум-л аудза,
После овога, записивачу на српско- ђи пи скамн са скула,
хрватском језичком подручју остаје фо- îн калкîњ са рîсуśа,
рмални део посла - да снимљени или за- рокја алба îнбрака,
писани материјал дактилографише, а бîто-л ђи аур îн мîнă лува,
оном на неком од других језика, пре- 35 пи скарă ђи аур шî ђи арźинт са
дстоји пакао превођења. Са тзв. „вла- кубара,
шког" је, чини се, ситуација најтежа. пие хат са-н кîљика
Ослонца нигде, претходног искуства ни- шî ла (Јанку) ажунźа.
наквог: као записивач сам, као преводи- „Дуамње, (Јанкуље),
лац још усамљенији. А није само про- śе ћи ви вајта,
блем превођења с језика на језик, већ 40 śе ћи ви кара,
с једног митско-магијског система на ђи јо наш пућа
други. То обавезује на познавање оба. ђи мила тја,
Један од њих ће записивач моћи да упо- îн паће шађа
зна и из литературе, а онај други, ма- îн скара мја?
тичног ј е з и к а , мораће добрим делом 45 „Дуамна, сîнта мајка Марије,
сам да истражује, јер оно што о њему кум сî ну ма вајт,
наша етнологија зна тек је само кроки, кум сî ну ма кîнт,
некад и негде карикатуралан и пун бе- кîнд ам пљекат пи каље, пи каларје,
зразложних предрасуда, некад и негде
пи друму-л Думњедзîо-л маре,
с претераним очекивањима, а понегде
50 ма-нтîњиј ку дзîљиљи милостîнśиљи-н
са непотребно исполитизованим нано-
каље.
106
ОД „ШОЈМАНА" Дзîљиљи милостîнśиљи îнфокаће, Суђенице распаљене,
мîњијаће, разјарене,
1. нîкажîће - разгневљене -
ђи ћирјапта ма луварă, с днесна мене зграбише,
Пош'о (Јанко) путем, стазом, 55 îн каруцă ма лупадарă; 55 у каруце бацише;
ђи śе сус - мăј сус, од више - повише,
божјим путем великим, ђи śе сус - шî мăј сус. од више - још више.
суђенице је на путу срео. Ђе триј уорј ма рункарă, Три пут увис хитнуше,
ђе триј уорј ма скутурарă. три пут ме протресоше.
Суђенице наљућене, распаљене, 60 Сîнźиљи îн тулбурарă, 60 Крвцу ми замутуше,
карња ми îнвењинарă, месо ми затроваше,
5 с десна су га дохватиле, рîндза-м зминћирă, желудац померише;
у каруце хитнуле; ма амјецîра, ма фîршîрă, ошамутуше, строшише,
од више - повише, ма нородзîрă, залудеше,
од више - још више. 65 ма факурă ђин уом њиуом". 65 у нечовека претворише!"
Три пут су га дигле, Снта мајка ђе аудза, Света мајка кад то чу,
10 три пута протресле; јут пи хату ăл порња - брзо хата потера -
крв му замутиле, îнтро мîнă биś ђи фуок, у једној руци пламен бич
месо затровале - îнтруна стîлп ђи бусујок. а у другој струк босиљка.
ошамутиле, 70 Хату таре ăл мîна, 70 Хата брзо терала,
строшиле, мјерźа хату ђе збура, хитро хат је летео,
15 залуделе, шî ла салкă ажунźа. и до врбе стигао.
у нечовека претвориле. Салка маре, кренгаратă Врба крупна, разграната,
Не може да збори, śе крјашће пи лîнга апă. која покрај воде расте.
не зна да говори, 75 "Буна дзîуа, салка маре, 75 „Добар дан, врбо крупна,
па је пошîо путем, стазом, кренгаратă!" разграната!"
20 гласом снажним до неба "Биње сîц ажуће, мајка Дуомнулуј." „Добро ти помогло, мајко
и сузама до земље, Господња."
па се вајка, јадикује. Јут ку скамну ђи аур шî ђи арźинт Брзо јој столац, златно-сребрни
Нико га у земљи не чујаше о руга: "Шăдз, мајка Дуомнулуј!" понуди: „Седи, мајко Господња!"
осим свете мајке Марије с небеса. „Нам вењит сî шăд, нума сî ћи-нтрăб „Нисам дошла да седим, већ да те
25 Чула га је света мајка Марија, питам
и од вајкања његовог, 80 да-ј вадзут пи дзîљиљи милостîнśиљи, 80 да ли си видела суђенице,
од јадања његовог, îнфокаће, мîњијаће, распаљене, разјарене,
на стубама својим не могаше седати, нîкажîће, разгневљене,
на престолу своме не могаше пи друм трекîнд ку љаку лу (Јанку)?" путем да пролазе с леком
одмарати. (Јанковим)?"
„Е, Дуамна снта мајка Марије, „Е, Госпо, света мајко Маријо,
30 Чим га она дочула,
85 а фи трекут ма ну љам вадзут." 85 можда су прошле, алî видела нисам."
с престола се подигла,
Мулт снта мајка са мîњија, Грдно се света мајка наљути
на пете се окренула,
шî ла салкă-ј ворбја: и врби прозбори:
белу хаљу обукла,
„Ту салкă маре, ротатă, „Ти ми врбо крупна, крошњаста,
златни штап узела,
нум спусăш кум љај вадзут, не рече да си их видела,
35 низ стубе златно-сребрне је сишла,
90 кî пи лîнга ћиње а трекут, 90 мада су овуда прошле -
ђаја руод ну ви мăј принђа, зато рода никад немала,
на хата узјахала
нума примовара ви шкипа шî ви само с пролећа слинила, плакала!"
и до (Јанка) стигла.
плîнźа!"
„Господе, (Јанко),
Аша салка блîстама, Тако врбу прокљињаше,
што ли јадикујеш,
40 зашто ли се тужиш, шî руоду иј лува. и род јој одузимаше.
да ја не могадоî 95 Јар пи хат са-нкîљика, 95 Опет хата узјахала,
због милоште твоје îнтро мîнă биś ђи фуок, у једној руци пламен бич
у миру да седим îнтруна стîлп ђи бусујок. а у другој струк босиљка.
на престолу своме?" Хату таре ăл мîна, Хата брзо терала,
45 „Госпо, света мајко Маријо, мјерźа хату ђе збура, хитро хат је летео,
како да не кукам, 100 ла мăр маре ажунźа. 100 до јабуке стигао.
како да не тижим? Мăру дулśе, ђемнарат, Воћка слатка, разграната,
Кад сам пошîо путем, стазом, îнфлурит шî кренгарат. голема и пуна цвата.
божјим путем великим, „Буна дзîуа, мăро-л дулśе, "Добар дан, воћко слатка,
50 суђенице сам на путу срео. źемнарат!" разграната."
„Мулцамјеск, мајка Дуомнулуј." „Захваљујем, мајко божја."
107
115 сî пљаśе сатул,
каре виње болнау -
сî пљаśе здравîн,
да ку руоду тјеу
ла туата лумја сî љи фије ђи ђиђикă,
120 шî сî са дукă ла туата нунта,
шî ла туата завјећина,
шî ла туата гуозба."
Аша-л благословја,
шî пи хат са-нкîљика -
125 îнтро мîна биś ђи фуок,
îнтруна стîлп ђи бусујок.
Хату таре ăл мîна,
мјерźа хату ђе збура,
ла пăр маре ажунђа.
130 Пару дулśе, ђемнарат,
îнфлурит шî кренгарат.
„Буна дзîуа, пăро-л дулśе, źемнарат."
108
115 да пође сит, ку аца руше îл љега, црвен-концем везаше,
ко дође болестан - ш-н пузанарј ăл бага, у џепче га меташе
да пође здрав, шî ла (Јанку) са-нторśа. и (Јанку) се вратила.
а тојим плодом Пуња снага ла снагă, Ставила му снагу на снагу,
сви људи да се диче, 175 сîнђе ла сîнђе, 175 крв на крв,
120 и да га носе на сваку свадбу, карње ла карње, месо на месо,
на сваку светковину рîндза ла луоку иј. желудац на место његово.
и на сваку гозбу." Кум трађе вака ла вицăлу иј - Као крава свом телету -
Тако је благосиљала, рîндза ла луоку иј! желудац на своје место!
и хата узјахала - 180 Кум трађе уаја ла мњелу иј - 180 Као овца свом јагњету -
125 у једној руци пламен бич рîндза ла луоку иј! желудац на своје место!
а у другој струк босиљка. Кум трађе муму ла копилу иј - Као мајка свом детету -
Хата јако терала, рîндза ла луоку иј! желудац на своје место!
хитро хат је летео Пи (Јанку) ăл угођа, (Јанка) уредила,
и до крушке стигао. 185 ăл îнздрăвења. 185 излечила.
130 Крушка слатка, разграната, Ла ласат курат, луминат, Оставила га чистог, светлог
голема и пуна цвата. шî śинстîт, и честитог,
„Добар дан, крушко слатка, ка ун мăр мîндру îнфлурит кîо јабуку лепу, расцвалу,
разграната!" îнтру-н дуос îнфрундзîт, усред шуме олистале,
„Захваљујем, божја мајко." 190 ка мњарја-н ступинă, 190 и као мед у кошници,
Брзо јој столац златно-сребрни ка алувату-н постао. као тесто у наћвици.
понуди. Ђескîнђику ђи ла миње, Бајање од мене,
135 „Нисам дошла да седим, већ да те љаку ђи ла снта мајка Марије. лек од свете мајке Марије.
питам Ђи ла ја љак сî фије Лек од ње нека буде
да ли си видела суђенице, 195 кî ја мăј мулт шћије. 195 јер она највише зна.
распаљене, разјарене,
разгневљене,
путем да пролазе с леком
(Јанковим)?" ЂИ СУАРЕ СÂК ОД СУВОГ СУНЦА
140 „Госпо, света мајко Маријо,
видех их - давно минуше 2. 2.
и под ћошком ограде се сакрише." Ђескîнћику ђи ла миње, Бајање од мене,
Благосиљаше је и родом обдари: љаку ђи ла сîнта мајка Марије, лек од свете мајке Марије,
ко дође гладан - ку рîнд шî ђи граб пăн ла śинă по реду и хитро до ноћи
145 да пође сит, љаку ла (Љена) сî винă. да лек до (Лене) дође.
ко дође болестан - 5 Суаре ђин зăврњит ђи суаре, 5 Сунце са заласка сунца,
да пође здрав. суаре ђи кинђиуарă, сунце поподневно,
Благосиљаше је и родом обдари, суаре ђин амњадзîшуор, сунце подневно,
и хата узјахала, суаре ђин прîндзîшуор - сунце преподневно -
150 до ограде стигла. ну стрîкњи, ну śолмоћи, не жигај, не пробадај,
Са хата сјахала, 10 ну îнфла, ну гîнфа, 10 не надувај, не задувај,
за ограду га везала, кî суарљи бун ђи ла ваљ-а рîсарит, јер се добро сунце на истоку родило
суђаје дозивала. ал рăу ђин капу лу (Љена) а перит. и зло из (Ленине) главе изгубило.
Оне све изађоше, Јо лам луват, îн апа лам њекат. Ја сам га узела, у воду утопила.
155 око ње се поређаше, Ђи мîнă ђирјапта ам лувато, За десну руку сам је ухватила,
у уста је гледаше, 15 писта кољибă ам арункато, 15 преко куће хитнула,
њену реч слушаше. ка пана ђи гаинă ам ушурато. као кокошије перо олакшала.
„Да ми дате (Јанков) лек, Мја рамас куратă, луминатă, Остала ми чиста, светла,
од меда, од једа; ка бусујуоку-н грађинă, кîо босиљак у градини,
160 да ми дате за немоћницу, ка луна кîнд је пљинă. као луна кад је пуна.
да ми дате за вртоглавицу, 20 Ђи мîна ђирјапта ам лувато, 20 За десну руку сам је ухватила,
да ми дате за уздахе, писта кољибă ам арункато, преко куће хитнула,
да ми дате за сваку бољку ка пана ђи гаинă ам ушурато. као кокошије перо олакшала.
која буде у његовим костима. Ја са цîпат, са лăкрамат, Она је цвилила, плакала,
165 Која хоће добром вољом да ми да - њима на-о удзîт. нико је није чуо.
нека да, која неће ..." - 25 Снта мајка Марије аудзîт, 25 Света мајка Марија је чула,
бич ватрени трзаше, скара ђи арђинт а пус, сребрне лестве поставила
па их њиме млаћаше ла ја са тобарîт. и до ње се спустила.
и лек од њих добијаше, Ђи мîна ђирјапта мја лувато, За десну руку њу ми ухватила,
170 у бело крпче увијаше, писта кољибă мја рункато, преко куђе ми је хитнула,
109
30 ка пана ђи гаинă мја ушурато. 30 као кокошије перо олакшала. ђи кап сîј фије!
Мја рамас куратă, луминатă, Остала ми чиста, светла, (Љена) a рамас куратă, луминатă,
ка бусујуоку-н грађинă кîо босиљак у градини, 25 ка стауа-н śјерј,
на луна кîнд је пљинă. нао луна кад је пуна. ка роа пи помîнт,
Ђескîнћику ђи ла миње, Бајање од мене, ка бусујок îнфлурит.
35 љаку ђи ла снта мајка Марије. 35 лек од свете мајке Марије. Ку љак ла (Љена) сîј фије.
Ку рîнд шî ђи граб пăн ла śинă По реду и хитро до ноћи
љаку сî винă. лек нека дође. 5.
Кум трађе албина ла ступинă Као пчеле кошницама
А пљекат (Чеда) пи каље, пи караре,
ђин туађе патру пăрцîљи, са свих страна,
а пљекат пи друмо-л маре,
40 аша сî са дукă ђескîнћику мјеу 40 тако нек оде бајање моје
са-н тîњит ку ноадзăś шî ноа ђи аље,
îн-наинћа лу (Љена), пре (Лене),
ку ђикитуорј ку ђикитуарје,
писта туађе отарîљи, преко свих међа,
5 ку поśитори-н каље.
писта туађе апиљи, преко свх вода,
Во фи ђокјат ђи-н мујаре кунунатă,
писта туађе саћиљи, преко свих села,
во фи ђокјат кî је бун, кî нује бун,
45 кî ђескîнћику ђи ла миње 45 јер је бајање од мене
да љаку ђи ла снта мајка Марије. а лек од свете мајке Марије.
кî је грас, кî нује грас,
Мја рамас (Љена) куратă, луминатă, Остала ми (Лена) чиста, светла,
кî је фрумуос, кî нује фрумуос,
ка бусујуоку-н грађинă, кîо босиљак у градини,
10 ш-о фи ђокјат -
ка луна кîнд је пљинă. као луна кад је пуна.
пишăцî с-о трјакă,
лумја сă-л мире, сă-л ђизмирје.
О фи ђокјат, о фи ђизмăурат
ЂИ МУМА ПАДУРЕ ОД ШУМСКЕ МАЈКЕ
ђи муаша пăкурари,
15 во фи ђокјат кî је бун, кî нује бун,
3. 3.
110
о глави му било!
(Лена) оста чиста, светла,
25 кîо звезда на небу,
кîо роса на земљи,
кîо босиљак у цвату.
(Лени) у здравље да буде.
5.
111
шî траг, шî са-н вîрă, и тискају се у њему, 10.
шî вин ђи пи туаће краśиљи, и долазе са свих коса,
са свих падина, Кîрпă, крпуцă,
ђи пи туаће пађињиљи,
пи куош ћа-рункај,
аша сî винă уамињи ла Љена, тако да људи долазе (Лени),
кокуош ћи факуј,
15 ла ја, шî ла вуорба иј, 15 њој, њеном гласу,
ку ăрпиљи ђи оцăл,
шî ла снага иј. и њеном стасу.
5 шî ку ћоку ђи фјер.
Кум је ђи дулśе мњарја, Како је сладак мед,
Кîнд писта скриса мја ви да,
шî мириśика, и шећер,
ку ћуоку с-о ћокњешћ,
шî ну пуаће лумја фара мњарје, и нако људи без меда не могу,
ку ăрпиљи сă-л прîсњешћ,
20 шî фара мириśикă, шî фара пîње, 20 и без шећера, и без хлеба,
ку гјарљи сî мје-л згîрîј.
аша сî ну пуатă вилајто-ста тако да ови људи не могу
10 Ђин суомн сă-л помењешћ,
фара (Љења), фара вуорба иј, без (Лене), без њеног гласа,
ла миње сă-л оправјешћ.
шî фара снага иј, без њеног тела,
Îн вис сă-л висăдз,
шî фара пућарја иј. и без њеног стаса.
а јеви сă-л кунуоск.
7. 7.
112
10. ЂИ ГУШ ОД ГУШАВОСТИ
113
О „ШОЈМАНИМА" од првог дана и мене су привукле и се"; личио је у свему на пијанца иако ни-
натерале да учим заједно са њима. Ја је пио ништа. Допремили су га кући и
С много страна ова басма предста- сам све то јасно и видела и чула, али позвали рођаку-врачару да му „пребаје
вља инспиративан материјал за продор други то нису могли. Моја мајка, која неку воду". Ова је, видевши у наквом
у сложен митско-магијски систем наших ме је више пута тих дана налазила су- је стању, рекла „да се ту не баје" јер
Влаха, али чини се не само њихов. За- мануту под оскорушом, није видела ни- је „пао од шојмана" („а кадзут ђи шо-
то ће се овде дати неке напомене и на- шта, само згњечену и погажену траву јмање"). Напади су га пратили око три
знаке опширније него што је то уоби- около."(3) Ружа М. особе из призора године и у току тих бесвесних стања
чајено кад се презентира изворна грађа. назива „шојмањиљи" а екстатично стање он је, према сопственом признању, од
„ма луват шојмањиљи" (=„узеле су ме „шојмана" био приморан да учи гатање
Казивач басме, Јанко Николић (рођен
шојмане"). Д. М., такође из Црнајке, врло помоћу карата и зрна, нао и разне баја-
1920. године у Клокочевцу а призећен
живописно казује случај њеног очуха Ј. 3. лице.(4) У време истраживања, Ј. 3. је
у Рудној Глави), о „шојманима" вели:
који је до 1980. године био „сасвим своју новостечену вештину већ приме-
„Шојмањиљи сîнт дзîљиљи милостîнśиљи,
нормалан човек", без икаквог занимања њивао у уском кругу рођака и позна-
мујерљи-ља каре рашăск судбина ла уом,
за бајања „и те ствари". Тог лета, док ника, али му је од „шојмана" строго на-
кîт сî трајаскă, пи унђи сî мјаргă ... Ка
је пред неку кишу хитао да покупи сено, ложено да басме не изговара гласно, нити
суђењицă сîнт аља", („Шојмане су виле
„стигле га шојмане" („ла-жунс шојмањи- да их другоме казује.
милостивне, оне жене које решавају чо-
векову судбину, колико да живи, куда да љи"). Омлитавио је, онемоћао и „изгубио Под утицајем „шојмана" промовишу се
иде ... Оне су као суђенице").(1) Басму и нове мантичке технике. Тако је Јанко
је научио као младић од неке бабе из 3) Музеј..., фон., тр. 12 Б, (овде превод и сло-
Клокочевца која је, пак, исту научила ди- бодна интерпретација) 4) Ibid, тр. 7 А, снимљено 12. XII. 1984. г.
114
Д. (1926) из Близне код Рудне Главе, због чињенице да влашки митско-демони- Не искључујући могућност да ово буде
у веома драматичним околностима 27. стички систем садржи натприродна бића и сасвим погрешан траг, остају отворени
октобра 1982. године морао да постане која умногоме одговарају српским вила- извесни путеви који би нас, овом или
хорологомант да би спасио живу главу ма. То су „дзîње" или „зîње", које нам, оном страном, могли одвести до колевке
пред обесним „шојманама" које му је очигледно, чувају етимолошку успомену шаманизма који - не само својом етимо-
напратила нена горњанска врачара на на римсну богињу Дијану.(9) лошком сличношћу - све време лебди
наговор суседа са којима је у завади. У румунском фолклорном материјалу, над овим предметом.(17) Разрешавање
Његова вештина гатања у будилник брзо који се не сме заобићи у претресању овог етнолингвизма не би било од знача-
се прочула, и он је у међувремену сте- ових питања, налазимо ове демоне као ја за сам предмет, већ и за знатно кру-
као приличну репутацију.(5) Врачаре које „свете" („sfinte Şoimane", „sfintilor Şoima- пнија питања и далеко већи простор но
нису склоне мистификацији порекла сво- nilor"),(10) као „девојке" (,,fete mari"),(11) што је овај малешни кутак североисто-
га умећа па отворено признају да им је а уз њих иде обавезно и број девет чне Србије из кога се грађа саопштава.
то породично наслеђе, са дубоким стра- („noua sfinte Şoimane", „noua fete mari, Разматрајући проблем Дијане у руму-
хопоштовањем, међутим, говоре да су noua şoimane").(12) Оне се, судећи пре- нској народној традицији, М. Елијаде исти-
под сталном паском „шојмана". Весели- ма једном примеру, замишљају да „ п о - че да је сам румунски „лингвистички арха-
нка Б. из Рудне Главе пре неколико лазе са истока, са узвишеног и светлог изам... велика помоћ за разумијевање ев-
година била је кажњена од „шојмана" престола, и прелазе на запад, на пре- ропске магије",(18) као и да би „повијест
због тога што је на наговор лица коме сто мрачан и таман". То путовање им, ове божице из старе покрајине Дације...
је бајала, испустила један састојак лека изгледа, тешко пада па се, љутите и зло- могла... неочекивано разјаснити развој"
који је справљала. Казивала ми је како вољне, свете људима које успут сусре- ове магије.(19) Преплет Дијаниног култа и
ју је ноћу у сну посетила „шојмана" - ћу(13). И ове румунске басме, којима „шојмана" (можда заслугом Мађара или
седокоса старица, обучена у бело и ра- се (вербалном магијом) болесник осло- Османлијаца, или евентуално кога тре-
сплетене косе. Натерала је Веселинку, бађа опседнутости „шојманима", евиден- ћег - пренетих из будистичког-ламаисти-
под претњом смрти, да се пробуди и тиране су еуфемистичким насловом „De чког језгра), разлог је више да се овом
да девет пута изговори без грешке басму dîn iele (=„за из њих") који се може чути моменту поклони дужна пажња.
„велико враћање" (,,îнторсура маре"), ко- и у магијској терминологији Горњег По-
Ово је само груба скица проблема
ја, узгред, има 250 стихова. Ујутру су реча, што, заправо, значи „бајање (зашти-
пред којим се преводилац влашке басме
је нашли на поду, склупчану и полумртву. та) од болести добијеној од њих". Избе-
нашао. Како се сасвим извесно ради и
И у веровањима профаног света го- гавање имена указује на могућ висок
о конфузији синкретизма и бриколирању,
рњопоречких села (а вероватно је сли- хијерархијски ниво који је овим натпри-
чије раслојавање захтева сложену култу-
чно и у целом Поречу) „шојмане" су родним бићима народно веровање при-
ро-генетску, структуро-семиолошку и ети-
врло присутне. Њиховој се игри припи- давало.
молошку анализу, све то зачињено за-
сују места где је на ливадама трава жу-
Етимолошка стратегија треба с па- мршеностима етногенезе - то се при-
ћкаста, сасушена и погажена, а свађи
жњом да размотри и румунску реч şoim бегло најједноставнијем решењу: у насло-
или тучи „виорњица" или „врћеж" - вртло-
чије је једно од значаја „соко".(14) Уко- ву је задржан изворни назив, а учене
жни ветар, ковитлац, који се ствара изне-
лико лингвисти потврде да је „шојман" егзибиције одложене за другу прилику.
нада и ни из чега и често може да
аугментатив с овом основом, онда ће
подигне и распе читаве пластове сена. Назив друге групе демона „дзîљиљи
од интереса бити веровање Горњег По-
Због сличности ових веровања са срп- милостîнћиљи", преведен је адекватним
реча да су птице из ове фамилије „ки-
ским „вилиним колом"(6), дало би се српским народним изразом „суђенице"
шне виле", да „слуте и најављују кишу",
закључити да су влашке „шојмане" па- због раширеног веровања у испитиваном
а да је њихово дуже одсуство с небе-
ндан српских вила, али нас у том изје- ареалу да су то „оне жене које решавају
ских висина којима господаре предзнак
дначавању спречавају неки детаљи но- (одређују) човекову судбину", како наво-
суше, глади и већих друштвених катакли-
мпаративног материјала: „шојмане" су, ди и наш казивач. Влашка синтагма, ме-
зми. Према Росетију, рум. ş o i m је
на пример, искључиво зли демони, а виле ђутим, очигледан је терминолошки си-
од мађарског „sólym",(15) што такође зна-
„по правилу ... добре све дотле док их нкретизам из двају извора - румунског
чи „соко".(16)
неко не наљути",(7) вихор се у српској (z î n ă „вила", овде у множини и са
митологији не приписује вилама већ се слегањем њ/љ, вероватно услед лењости
сматра да га „покрећу зла бића и духо- језика(20)), и српског (милоснице, мило-
ви који, невидљиви, обитавају у ветру",
т.ј. „ђаволи, вештице, стухе и але".(8) Ову 9) Al. Rosetti, ISTORIA LIMBII ROMÂNE, I, Bu-
идентификацију не можемо остварити и cureşti, 1986, 335, 336; уп. и: Мirсеа Eliade,
OKULTIMZAM, MAGIJA I POMODNE KULTURE, (pre- 17) Уп.: M. Elijade, ŠAMANIZAM, Novi Sad
vod Ljiljane Filipović), Zagreb 1983, 120-121. 1985, нарочито 359-370.
10) С. Rădulescu-Codin, LITERATUR POPULA- 18) M. Eliade. OKULTIZAM ..., 118
R , I, Bucureşti 1986, 5 5 9 . 19) Ibid, 120
5) Овај занимљив случај рекогносцирао сам, эа- 11) Ibid, 560. 20) Због тога је реч добила облик „дзîљиљи", са-
једно са психологом, 17. марта 1987. године. Ма- мим тим и ново значење - „дани". Очекивани об-
12) Ibid, 559-560.
теријал је у припреми эа објављивање. лин „дзîњиљи" у синтагми „дзîљиљи милостîнћиљи".
13) Ibid, 561. није фреквентан у испитиваном подручју, ни у бас-
6) Упореди: Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. 14) Rumunsko-srpskohrvatski rečnik (ur. dr Radu мама ни у обичном говору. Ново митско-магијско
Пантелић, СРПСКИ МИТОЛОШКИ РЕЧНИК, Бе- Flora), Pančevo 1968, s.v. şoim. значење „дани милостивни", које се добија језичко-
оград 1970, s.v.. ВИЛИНО КОЛО
15) Al. Rosetti, ISTORIA..., 383. -преводилачком операцијом, нема етнолошке потвр-
7) Ibid, s.v. ВИЛЕ 16) Hadrovics Lászó, SZERBOHORVÁT-MAGYAR де на терену, мада опрез налаже да се и овај
8) Ibid, s.v. ВИХОР SZÓTAŔ, Budapest 1979, s.v. soko детаљ не испусти из вида.
115
стиве - еуфемизма за женске демоне (на ште срца). Узме се нов, некоришћен ОД ШУМСКЕ МАЈКЕ
болести чији су прави називи забора- суд, у њега стави мед а у мед тамјан
вљени.(21)) Треба напоменути још један и босиљак. Све се то меша новом, искљу- Басма је записана од Јелене Рајковић
влашни синоним за суђенице, етнолошки чиво дрвеном кашиком и три пута изго- (1939) из Рудне Главе, а ова ју је нау-
ванредно занимљив, и такође фреквентан вара наведена басма. Пребајани мед чила од, сада покојне, Станке Илић која
на испитиваном подручју: „урса(туорј) 4 , болесник потом једе док не оздрави. је као „баба Рпуање" била врачара на
у етимолошним значењу „медведице" а у гласу. Влашка „Мума Падури" није непо-
митолошком „усуд",(22) тј. суђенице, су- зната нашој етнологији,(25) али се може
ђаје и сл.(23) Истини на вољу, синтагма ОД СУВОГ СУНЦА рећи да ни изблиза није привукла пажњу
„дзîљиљи милостîнśиљи" могла је бити коју заслужује. У селима Горњег Поре-
преведена и као „виле милостивне", али Ова басма снимљена је 1984. године, ча овај шумски демон је први на листи
то би већ била ствар језичке акрибије а казивач је Веселинка Б. (1910) из популарности, и може се наћи заиста
од које се морало одустајати где год Рудне Главе.(24) Снимљено је само ка- знатан број сведока који су имали разне
су то налагали етнолошки разлози. Јези- зивање, а ритуал је усмено описан јер сусрете и искуства са њом. Једна анкета
чки тачно није увек и етнолошки јасно. је бајање „кобајаги" изведено на посре- спроведена 1983. године међу ученици-
Басма као песнична форма очигледно днику Јелени-Лени Рајковић, којој се овом ма осмог разреда Основне школе „Б.
да много дугује епским изворима. У њој приликом најсрдачније захваљујем. Ово Перић" у Рудној Глави показала је да
се, као на каквој школској табли, јасно бајање почива на веровањима у вези преко 80% ученика верује у њено по-
оцртавају многобројни извори, слојеви соларног култа. Постоје више сунаца ме- стојање. Овде је еуфемистички зову „Ср-
и утицаји, познати из историје религије. ђу којима има добрих и злих. Оно које ба" и верујем да је израз изведен из
Са оним што је претходно речено, овај видимо свакодневно има чак и своје вл. „србатуаре" (рум. sărbătoare) - пра-
пример се нуди као веома захвалан за име - зове се Пау (Павле). Зло сунце зник, свечаност.
изучавање. је „суво" и оно улази у човекову главу,
Басма се изговара гласно на месту
Од „шојмана" се, иначе, обољева на изазивајући дуготрајне и несносне главо-
где постоји опасност да човек буде на-
разне начине, најчешће кад се нагази боље, нарочито лети. Бајање се врши
паднут од стране Шумске Мајке. Ваља
место на коме су оне играле, кад се у вечерњим сатима и у дворишту поред
се најпре прекрстити, а онда се текст
човек помокри на дрвљаник (тежак пре- неке воде (точур, бунар, извор, зденац).
казује три пута. Значење неких речи је
Болесник мора да донесе девет облута-
ступ јер је тамо њихово боравиште и овде нејасно.
ка са места где пут прелази преко воде,
трпеза!), или кад се бива захваћен "ви-
(некад се наглашава да то мора бити
орњицом" од ноје се ваља штитити пљу-
колски пут, можда због асоцијативне везе
вањем. Младе мајке, такође, могу бити ОД УРОКА
колски точак - сунце). Њега бајалица
преносиоци злог утицаја „шојмана" на
поставља на какву столичицу, окреће га
своју децу нарочито на бебе у колевкама. Поље деловања урокљивих очију пра-
истоку и узима пар белутака којима му
Када се пере веш у дрвеном кориту ктично је неограничено, а магијско де-
масира чело и слепоочнице, повремено
(„албје") деца се не смеју узети у нару- јство се остварује када се особе које
их квасећи у води. Басму понавља три
чје док се претходно руке добро не оперу имају ову моћ нечему диве или чуде.
пута и за то време гледа да употреби
чистом водом. Болесник изгледа суману- Најчешће страдају мала деца, али нису
четири пара. Девети каменчић болесник
то и растројено, не контролише покрете, заштићене ни домаће животиње, ни има-
мора да понесе са собом и где у по-
говори неразумно, боли га „цела снага", ње, ни кућа. При бајању се користи та-
вратку наиђе на први брод (поток или
лоше спава и има „ружне" снове, а у мјан, босиљак и вода. Пре бајања ова
река), окреће се ка истоку, баци га преко
тежим облицима стижу га напади пада- главе у воду и каже: „Како ја бацам се вода баца на кров и док се слива,
вице. Бебе одбијају храну и хистерично овај каменчић, тако нека оде болест из прихвата се у суд у коме ће се касни-
и дуготрајно плачу. За болесника се вели моје главе". Ако се знаци побољшања је бајати.
да је „шојмањит" (= ошојмањен), „луват убрзо не покажу, поступак се сутрадан Басма бр. 4 снимљена је 1984. године
ђи шојмање" (= узет од шојмана, тј. обу- навече понавља. Ово лечење може тра- у Црнајки, а казивач је Крина Војиновић
зет њима) и сл. У саобраћају ови се јати и девет дана узастрпно. (1913) из овог села.(26)
изрази користе са синонимима „ловит", Басму бр. 5 снимао је Златић Дејан,
„чокњит", „пљесњит", „луват" (ударен, Што се тиче, самог текста басме он ученик основне школе, на свом касето-
ћакнут, блесав, узет) и др. је овде наведен и као пример супротан фону а казивач је његова тетка Златић
Бајање се врши ујутру крај огњишта општем уверењу да су бајалички тексто- Софија (1925) из Црнајке. Басме „од
(бајача или болесника), „пи ињима гуалă" ви некакве окоштале форме које се стро- урока" су врло распрострањене, и знају
го понављају. Постоје обавезне иниција- их и они који се, иначе, не баве баја-
лне и финалне фигуре и обавезни миса- њем. У 14. стиху ове басме помиње
21) Слободан Зечевић, МИТСКА БИЋА СРПСКИХ они склопови унутар којих се импрови- се „муаша пăкурари". То је особа која
ПРЕДАЊА, Београа 1981, 93.
зује према стеченом искуству и трену-
22) Тако је и нормирано у румунском књижев-
ном језику, види: тнрм надахнућу. И саме врачаре кад по-
Rumunsko-srpskohrvatski rečnik..., s.v. ursitoare дучавају другога наглашавају: „Ово мо-
23) Како се у народним изрекама поиграва овом раш да кажеш тако и тако, а ово како
двосмисленошћу, види изреку бр. 40, у: Влашке по- 25) Види: Слободан Зечевић. ШУМСКА МАЈКА,
словице и изреке из Рудне Главе и онолине, (запис
ти дође." Развитак бр. 5, Зајечар 1968, 97-98; исти: МИТСКА
и превод Паун Ес Дурлић), Развитак 6р. 6, Зајечар, БИЋА..., 18-22.
1984, с. 75. 24) Музеј..., фон., тр. 15 А. 26) Музеј..., фон., тр. 15 Б.
116
прва угледа прво ојагњено јагње, што јој, „вене и суши се". Болест се може за- нико не пролази". Црвено у народу си-
као што видимо, даје натприродну моћ вршити и смрћу. Бајање се предузима мболише здравље.
урицања. Пример је занимљив и стога да се грешка исправи, односно да се Басма је снимљена у исто време и
што из њега сазнајемо да ову моћ има- оствари оно што је записано. Особе које од истог казивача као и примери бр. 4
ју не само људи, већ и природа (стих су зашле у године, а нису склопиле брак, и бр. 6.
39-43). често потежу за овим видом бајања. Има
много варијаната, примера и начина, као ОД ГУШАВОСТИ
ЗА ЉУБАВ и тумачења и веровања, а овде су дата
само два, због занимљиве митолошке Болесника који пати од гушавости, вра-
Басма бр. 6 снимљена је од истог функције петла. чаре лече на Ускрс. Од куће се понесе
казивача и у исто време кад и басма Басму бр. 9 записао сам од Герги- једно ускршње јаје и секира и одлази
бр. 4. Бајање се изводи код огњишта, не Дурлић (1924) из Близне код Рудне у шуму где врачара тражи кленово дрво
а тамо где га нема код шпорета. У по- Главе, а она ју је још нао дете запа- да се болесник на њега може попети.
годан суд који може да се стави на мтила од мајке Станке. Бајање се врши Док болесник на дрвету љушти јаје, вра-
ватру, ставља се малтене све што има увече, нод камина. Врачара узме ткани- чара секиром „сече" клен, и три пута
својство слатког: шећер, мед и др, уз це, смота их и док говори текст - држи изговара басму.
обавезан тамјан и босиљак, као и воду један крај у руци, баца их увис, у оџак, Басму је у детињству од рођака чуо
у којој се све то умеша. Док се суд са и одмотава. Басму и радњу понавља и запамтио Мирко Шаларевић, родом
прилозима лагано загрева, изговара се три пута. из Р. Главе.
басма три пута. Пребајана вода понесе Басму бр. 10, која се у свему изводи
се кући и њоме се човек пошкропи кад као и претходна, само се уместо тнаница
полази на весеље, састанак, односно би- нористи марама жене којој се баје, за- ВРАЋАЊЕ ЧИНИ
ло куда где је важно да оствари успе- писао сам од Јелене Рајковић (1939)
шан контакт с другим особама. из Рудне Главе. Враћање чини је „срце" беле магије
Басму бр. 7 записао је 1983. године јер има улогу „скидања" болести са чо-
Станимир Балановић, ученик VII разре- века, односно свега онога што су на
да ОШ „Б. Перић" у Рудној Глави, од ОД ЖУТИЦЕ њега „напратиле" друге („зле") врачаре
Стане Јанковић (1890) из рудноглавског или особе које се баве чинодејством.
засеока Крш. Обред бајања изводи се у поподне- Дели се на мало и велико „враћање",
Басму бр. 8 записао сам од Јелене вним сатима (како се „гаси" и слаби што зависи од тежине болести или стања
Рајковић (1939) из Рудне Главе. Баје сунце, тако треба да се „гаси" и слаби у номе се лице налази. Код малог вра-
се кад неку драгу особу жарко желимо бољка). Бајалица болесника води до жбу- ћања ритуал се понавља три а код вели-
и кад нам је стало да нам она што на дивље руже (шипурка). Са собом но- ког - девет пута. Текстови великог вра-
пре доће. Басма се изговара три пут си ватраљ са жаром, тамјан и два ко- ћања су и знатно дужи, неки имају и до
док се мете кућа. Пометено ђубре изне- нчића, црвене и жуте боје. Пред биљком 250 стихова. При овом бајању као ре-
се се у двориште и баца према кући врачара се најпре прекрсти, окади жбун квизити користе се готово све ствари
у којој живи особа коју желимо привући, и о једну гранчицу веже црвени конац. које према народном веровању има за-
и том се приликом три пут прекрсти Жути везује болеснику око врата. Кадећи штитну, апотропејску моћ: тамјан, боси-
и басма понови три пут. жбун све време, изговара басму. Текст љак, прутићи метлице, глога, цера, потом
се понавља три пута. После другог по- мермер, бели лук, паприка, вода из ви-
нављања врачара мења нонце: жути ве- ра који се окреће с десна у лево, нож,
ЗА „ЗАПИСАНО" зује на гранчицу шипурка, а црвени бо- понегде срп и др. Код малог враћања
леснику око врата. После свршеног ри- од састојака ноји чине „лек" узму се по
Кад се човек роди, цео му живот Су- туала одлазе скупа до најближе воде три делића, а код великог по девет. Пре-
дбина запише у књигу, и има да тече и док баца жар у воду, врачара говори бајаном водом се или шкропи, или се она
онано како је сућено, тј. „записано". На- (у преводу): „Како се губи и гаси пламен пије по одрећеном упутству. Магијска вра-
јчешћа одступања могу се догодити при овог жара, тако нека се изгуби жутица ћања чини могу се вршити сваког дана,
склапању бракова, односно везивања за са (наведе име болесника)." Жути конац сем уторка.
погрешну (несуђену) особу. После изве- остаје везан за грану шипурка, а болесник Басма бр. 13 снимљена је у исто вре-
сног времена лице које је направило онај црвени носи око врата три дана, ме и од истог казивача, Веселинке Б.,
грешку почиње да побољева, губи апетит, након чега га баца у неки грм „куда као и примери бр. 2.
118