НЕ ПОЧИЊИ ПРЕ МЕНЕ

ЛИКОВИ:

Вивијан – вереница

Ерик – њен вереник

Роза

Норбер

Први чин

ВИВИЈАН: Какво време!

ВИВИЈАН: О, боже! О, боже!

ЕРИК: Супер!

ВИВИЈАН: Ерик, јеси ли то ти?

ЕРИК: Па ко би други био! Вивијан?

ВИВИЈАН: Да?

ЕРИК: Да нема још неки мушкарац кључ од нашег стана?

ВИВИЈАН: Не!

ЕРИК: Добро!

ВИВИЈАН: Зашто би неки мушкарац имао кључ од нашег стана?

1
ЕРИК: Ништа ја не знам.

ВИВИЈАН: Па откуд ти то онда?

ЕРИК: Па питала си јесам ли то ја. Значи, могао је да буде и неко други...

ВИВИЈАН: Зар се тако каже добро вече, Ериче?

ЕРИК: Кажи „ Добро вече “, Ериче. „ Здраво “, Ериче! Или још боље, „ добро
вече, Ериче, драги!“ Могла би мало да промениш, знаш.

ВИВИЈАН: Добро вече, Ериче, драги! Подигни свој мантил, Ериче, драги!!

ЕРИК: Немој да звоцаш, Вивијен, драга!

ВИВИЈАН: Увек тако шашав!

ЕРИК: Него шта!

ВИВИЈАН: Лоше време?

ЕРИК: Ужасно.

ВИВИЈАН: Нећеш да ме понудиш пићем?

ЕРИК: О, извини, тако је. Шта би да попијеш?

ВИВИЈАН: Ништа, хвала. Само кажем да си могао да ме понудиш пићем.

ЕРИК: Али нудим те.

ВИВИЈАН: Тек сада.

ЕРИК: Шта ћеш сада?

ВИВИЈАН: Имам пуне руке после. Ти, ти! Ништа не радиш у овој кући.

ЕРИК: Али, драга, ја никад ништа нисам ни радио у овој кући. Хоћемо ли да
мењамо старе навике?

ВИВИЈАН: Ма не, то би било опасно по твоје здравље.

ЕРИК: Слушај, једна чашица после посла за мене је уживање. Зашто ме

лишаваш тог малог задовољства?

2
ВИВИЈАН: У праву си. Попиј то пиће на миру, то ти је једина вежба. Бежи!
Само сипај!

ЕРИК: Ја не радим вежбе?! Гледај, па ја улажем надљудске напоре. Не остављаш

ме на миру ни секунд!

ВИВИЈАН: Волела бих, али не могу.

ЕРИК: Па да. И мени је доста.

ЕРИК: Тако је. Гледај ме – миран, сталожен, ноншалантан!

ВИВИЈАН: Трут!

ЕРИК: И то.

ВИВИЈАН: Ленчуга над ленчугама!

ЕРИК: Сад већ претерујеш.

ВИВИЈАН: Уопште не претерујем. Упс!

ЕРИК: Шта? О, па не могу, видиш, стварно, не могу. Не могу.

Знаш ли да с тобом постаје све теже и теже живети?

ВИВИЈАН: Мислиш?

ЕРИК: Не знам шта је у питању, али већ неко време не престајеш да бљујеш
ватру. А види мене, ја сам слика и прилика мира. У потпуној сам хармонији са
собом, са светом и космосом. Не знам зашто толико звоцаш.

ВИВИЈАН: Зашто?

ЕРИК: Да.

ВИВИЈАН: Мислим да би ми сада пиће добро дошло.

ЕРИК: У праву си. Све је лакше уз пиће.

ВИВИЈАН: Слушај!

ЕРИК: Шта?

3
ВИВИЈАН: Неко долази.

ЕРИК: Ко је то? Подстанар?

ВИВИЈЕН: Ма какав подстанар! Норбер је власник куће, заједно са тобом!

ЕРИК: Који живи на првом спрату! За мене као да је станар! Зато ја волим што
живим на приземљу, осећам се као да сам власник.

ВИВИЈАН: Не, него да не би морао да се пењеш степеницама!

ЕРИК: То је тачно. Норбер је свакако већ изабрао први спрат. А знаш зашто?
Зато што ти не стајеш по цео дан, а он није хтео да му цео дан галопираш по
глави.

ВИВИЈАН: Норбер се уселио много пре мене, не лупај глупости.

РОЗА: Долазиш?

ВИВИЈЕН: Зправо је желео да стави изолацију да не би морао да слуша тебе док

се проводиш за женама...

ЕРИК: Жене? Какве жене? Пре него што си ти дошла са врећом за спавање, ово
место је било манастир.

ВИВИЈАН: Манастир, мало сутра.

ЕРИК: Манастир! Осим журки недељом и и матинеа четвртком. Мислио сам да

долазе тек сутра.

РОЗА: Стигли смо! Чек' да ти оставим ствари. Ево, готово. Не можеш ти то.
Пусти мене. Није било мањих!

ЕРИК: Слушај, сиђи ако ти се силази, или остани овде, али немој да ме држиш
на промаји.

ВИВИЈАН: Али не бих да помисле да их шпијунирам!

ЕРИК: Па онда затвори врата!

ВИВИЈАН: Је ли, хоћемо да им се јавимо? Или да чекамо да нас позову?

ЕРИК: Слушај, ради како хоћеш.

4
ВИВИЈАН: Дошли су са меденог месеца, боље да им не сметамо.

ЕРИК: А ја бих баш да им сметам, да поцрвене као булке.

ВИВИЈАН: Доста више са тим глупим питањима!

ЕРИК: На пример?

ВИВИЈАН: На пример, на пример: „ Је ли вам било лепо? О, како сам глуп,

вероватно нисте ни прозор отворили.“

ЕРИК: Обећавам да нећу говорити о времену.

ВИВИЈАН: О чему другоме да причаш.

ЕРИК: О, боже.

ВИВИЈАН: Па како вам је било на меденом месецу?

ЕРИК: Шта још може? А, да: „А децо, бавите ли се спортом?“ То је боље.

ВИВИЈАН: „Медени месец“ је тако глуп израз.

ЕРИК: Не, глупо је ићи све до Тенерифа да би се радило исто што се ради овде.

ВИВИЈАН: Али Роза је хтела да види Тенерифе.

ЕРИК: Па кад јој памет није јача страна.

ВИВИЈАН: Судиш о њој а да је не познајеш.

ЕРИК: Ма да, Норбе ју је виђао само код родитеља у Дреу, на одмору, уз колаче.
Просто ми није јасно шта је видео у њој.

ВИВИЈАН: Али он је воли.

ЕРИК: Не, он је жели.

ВИВИЈАН: Па то је исто.

ЕРИК: Ни случајно! Никако! Када жели да има девојку пошто ју је већ имао, е
тада почиње права љубав!

ВИВИЈАН: Па наставиће овде.

5
ЕРИК: Свакако је ризиковао. Требало је да покуша раније.

ВИВИЈАН: Па што није покушао пре?

ЕРИК: Али када је могао? Сети се, неколико пута је била овде, у десет увече, и
онда „ О, мој воз“

ВИВИЈАН: Зато што живи у Дреу.

ЕРИК: Па могла је макар једном да пропусти тај воз да би провела ноћ са

Норбером, а она не, трчи у Дре!

ВИВИЈАН: Она је паметна девојка, боље да сам и ја тако.

ЕРИК: Али ти не познајеш никога у Дреу!

ВИВИЈЕН: Требало је да одолим као она!

ЕРИК: Мени?

ВИВИЈЕН: Да.

ЕРИК: Али то је немогуће.

ВИВИЈАН: Кажеш да си неодољив?

ЕРИК: Не, није то.

ВИВИЈАН: Али могла сам да одолим, било је лако. Требало је раније да се

чувам.

ЕРИК: Хоћу да кажем да то није твој стил.

ВИВИЈАН: Мој стил, мој стил! Хоћеш да кажеш да сам равна?

ЕРИК: О, не, никако! Врло си бујна и развијена.

ВИВИЈАН: Што ти веома волиш.

ЕРИК: Први пут ми замераш да те искоришћавам.

ВИВИЈАН: Две године! Две године ја теби служим за задовољство.

ЕРИК: Две године? Зар већ!

6
ВИВИЈАН: Него шта! Од путовања у Оверњу, тачно две године!

ЕРИК: Путовање у Оверњу! О, боже, не смемо више да привиримо у Оверњу,

тако смо се лоше понашали, сећаш ли се? Вулкани су гледали у нас и шапутали:
„Ево наших наследника!“

ВИВИЈАН: Да ти кажем ја нешто! Ја зарађујем за живот! Ја сам теби и домаћица

и куварица и љубавница... све, све, све осим, осим, шта?

ЕРИК: Шта, љубави моја?

ВИВИЈАН: Ерик, моји погледи на живот су се много променили од Норберовог

венчања.

ЕРИК: Мени се уопште не допада куда води овај разговор.

ВИВИЈАН: А ја сам дошла до закључка да много разлога иде у корист брака, ...

ЕРИК: Да, много разлога, али колико добрих?

ВИВИЈАН: Увек смо говорили да ћемо се венчати једног дана.

ЕРИК: Да, рекли смо да ћемо се некад венчати.

ВИВИЈАН: Не. Сада или никада.

ЕРИК: А, то те значи мучи! Па видим ја да си нешто постала љута без разлога.

Уплашио сам се за тебе.

ВИВИЈАН: Ти причаш о томе тако да ме чиниш нервозном. Плашила сам се

како ћеш то разумети.

ЕРИК: Али драга, ја причам о томе као и о свему осталом у животу, мудар човек
се клања пред неизбежним.

ВИВИЈАН: Немаш ништа против брака?

ЕРИК: Ни најмање. Потпуно је природно што желиш да се удаш.

ВИВИЈАН: О, драги мој! Хвала! Морамо да позовемо Розу и Норбеа у ресторан.

ЕРИК: Али не вечерас. Сигурно им се вечерас не излази.

7
ВИВИЈАН: Свакако не вечерас.

ЕРИК: Можемо следеће недеље.

ВИВИЈАН: Таман нам толико треба да објавимо веридбу.

ЕРИК: Да објавимо веридбу?

ВИВИЈАН: Да објавимо да ћемо се венчати.

ЕРИК: А да прво објавимо да ћемо вечерати напољу?

ВИВИЈАН: Веридбу!

ЕРИК: Ко ће се венчати!

ВИВИЈАН: Ми!

ЕРИК: Ти можда хоћеш али ја не!

ВИВИЈАН: Рекао си ми да хоћеш!

ЕРИК: Наравно. Када?

ВИВИЈАН: Малочас.

ЕРИК: Прецизно, када?

ВИВИЈАН: Рекао си да је потпуно нормално што желим да се удам.

ЕРИК: Сматрам потпуно нормалним што желиш да се удаш.

ВИВИЈАН: Значи немаш ништа против?

ЕРИК: Ни најмање.

ВИВИЈАН: Што значи да сам врло толерантан и да поштујем друге. Али се са

њима не слажем. Ти желиш да се удаш, ја не.

ЕРИК: Ти имаш своје предрасуде, имам их и ја. Вивјан! Вивјан! Отвори! Чујеш
ли? Само мало! Да, Норбере, сада није тренутак..О, пардон, извините, мислио
сам да је Норбер.

РОЗА: Не, ја сам. Добар дан.

8
ЕРИК: Добар дан, Роза. Уђите.

РОЗА: Само на часак.

ЕРИК: Само...

РОЗА: Зашто витлате том флашом вискија?

ЕРИК: Мислио сам да... Лепо вам стоји тај шортс.

РОЗА: Кренула сам у њему са Тенерифа не размишљајући да ли је прикладан за

Париз.

ЕРИК: И по целом телу сте поцрнели?

РОЗА: Свуда. Тамо је много опуштеније, можемо да се скинемо и поцрнимо

свуда.

ЕРИК: Последњи пут кад сам вас видео, нога вам је нестајала испод белог
муслина.

РОЗА: Било је двадесет метара. И ништа за главу.

ЕРИК: И било је мање брига.

РОЗА: Ипак, треба лепо поцрнети.

ЕРИК: Сигурно је било топло на дан вашег венчања, све прштало од осећања.

РОЗА: Била сам баш узбуђена.

ЕРИК: Бледа, дрхтава, чедна. А види је данас, осунчана, потамнела. Иии, како је
Норбер?

РОЗА: Мало боље, хвала. Најгоре је прошло за њега.

ЕРИК: Јадан!

РОЗА: Супруга вам је нешто дуго унутра.

ЕРИК: Моја супруга?

РОЗА: Да, не знате да ли је узела млеко за нас?

9
ЕРИК: Млеко? Па, то није моја област.

РОЗА: Али бисте могли да је питате.

ЕРИК: Уфф... Наравно, да. Да, да.

РОЗА: Шта је било? Сметам вам?

ЕРИК: Не, не уопште. Питаћу је. Вивијан! Хвала драга моја, баш сам тражио
папучу. Нашла ју је. .....

РОЗА: А друга папуча?

ЕРИК: На крају ће и њу да нађе. После годину дана тражења, имаћемо обе.

РОЗА: Добро, донећу вам ја то одмах.

ЕРИК: За шта?

РОЗА: За млеко.

ЕРИК: Млеко? А, да, млеко. Мислим да га је ставила у фрижидер.

РОЗА: Да погледам.

ЕРИК: Слободно.

РОЗА: О, боже! Нешто се мрда! Стани!

ЕРИК: Слушајте, ни то није моја област.

РОЗА: Најбоље је да престанем, доста више, то није нормално.

ЕРИК: Престаните, није нормално.

Вивијан, Вивијан, отвори. Нешто скаче, то није нормално.

О, боже. Ти?!

НОРБЕР: Врата су била отворена.

ЕРИК: Свакако си ме уплашио. Немој то више да радиш

10
РОЗА: Норбере, одмах се враћам, морам да узмем крпу и обришем овај хаос.
Нека супа по шпорету. И свуда је по поду.

НОРБЕР: Хајде, драга, хајде.

ЕРИК: Она је сјајна, зар не? Волео бих да могу исто да кажем за тебе.

НОРБЕР: Баш ти хвала. Личим на леш.

ЕРИК: Зашто ти је лице одједном добило боју трулог сена? Слушај, обично се
боље осећамо после одмора, него пре, зар не?

НОРБЕР: Одмор? Засмејаваш ме? Гледај.

ЕРИК: О, боже. Забога, зашто тако дрхтиш?

НОРБЕР: Неиздрживо је.

ЕРИК: Шта ти се дешава?

НОРБЕР: Покушавам да се контролишем.

ЕРИК: Види, види. Шта се десило?

НОРБЕР: Десило се то да сам се вратио са меденог месеца, стари.

ЕРИК: И то све од меденог месеца? Како си тако неотпоран? Седи.

НОРБЕР: Хоћеш да чујеш истину?

ЕРИК: Да.

НОРБЕР: Право је чудо да сам још жив.

ЕРИК: Па зар је дотле дошло?

НОРБЕР: Да сам само знао шта ме чека.

ЕРИК: А ти ниси знао?

НОРБЕР: Читао сам брошуре о томе.

ЕРИК: О, па то није довољно.

11
НОРБЕР: У брошурама је све ентузијастично.

ЕРИК: Свакако је било лепо, зар не?

НОРБЕР: Слике у боји, која шала. Како сам разочаран!

ЕРИК: Чек, чек, још нешто не разумем. То је био први пут да.. зар је твоја
култура била само књишка?

НОРБЕР: Предао сам се једном.

ЕРИК: Само једном?

НОРБЕР: И више нећу никада.

ЕРИК: Никад више? О, свашта, јеси ли упозорио Розу?

НОРБЕР: Јесам.

ЕРИК: Јадница. И није имала никакву примедбу?

НОРБЕР: Никакву. Је ли ми жена или не?

ЕРИК: Али свакако, питање је ту.

НОРБЕР: Неће да ме убије.

ЕРИК: Само једном, нема шансе, ма немогуће.

НОРБЕР: Само једном је и довољно,.

ЕРИК: Познајем те храбријег.

НОРБЕР: Па ниси ти био пред чудовиштем!

ЕРИК: Норбере, лоше си почео. Знао сам да није требало да се жениш, знао сам.

НОРБЕР: Није за то крив брак, крива је моја мајка, моја мајка! Она је била риђа,
зато ми се ово десило.

ЕРИК: Чекај, зваћу лекара одмах.

НОРБЕР: Нема потребе, одмах су ме прегледали.

12
ЕРИК: А она, како скакуће, као зец у пољу!

НОРБЕР: Она је уживала.

ЕРИК: Како?

НОРБЕР: Скроз на скроз.

ЕРИК: Прошли пут си ми рекао да је уживала.

НОРБЕР: Уживала је она сама.

ЕРИК: Више ништа не разумем.

РОЗА: Све сам почистила.

НОРБЕР: Душо моја.

РОЗА: Он и даље плаче над својом несрећом.

ЕРИК: И изговара неке чудне реченице.

РОЗА: Па кад су га много погодили сви ови догађаји.

ЕРИК: То није нормално уопште. Младић као он, у пуној снази, па није он од
деведесет година! Сигуран сам да и они то раде. То је сигурно због брака.

РОЗА: Не, не, мајка му је била риђа.

ЕРИК: Добро, хоћете ли да ми објасните, пре него што полудим, какве везе има
то што му је мајка била Рускиња?

РОЗА: Риђокоси имају врло осетљиву кожу.

ЕРИК: Он није риђ.

РОЗА: На Тенерифима, чим је изашао из куће, изгорео је.

ЕРИК: Аха! Мистерија мајке Рускиње коначно разрешена. Настави, настави.

НОРБЕР: Нисам ни смео да изађем из собе.

РОЗА: Остао је у кревету. И тамо га је нешто ујело.

13
НОРБЕР: Тарантула ме је ујела.

РОЗА: О, ма не, ма не! Рекли су да није тарантула.

НОРБЕ: Чудовиште као краба, љубичасте боје, шта је то онда? Неће да кажу шта
је, нису ставили у брошуру, Тенерифи су за њих само плажа и палме.

РОЗА: Претерује, није је ни видео.

НОРБЕР: Јесам, видео сам шта ми је урадила.

РОЗА: На дупету ниси ни могао да је видиш.

НОРБЕР: Јесам, уз помоћ перископа.

РОЗА: У сваком случају, лекар није ништа видео.

НОРБЕР: Дупе ми је било два пута веће него обично! Али лекара плаћа синдикат
нерадника!

РОЗА: И остао је да лежи на стомаку целе недеље.

ЕРИК: Каква туга!

НОРБЕР: Био сам у мрачној соби док је Роза уживала на базену. Рекао сам ти да
је сама уживала.

ЕРИК: А сада разумем.

РОЗА: Па, где си хтео да идем...

НОРБЕР: Ја нисам себичан.

РОЗА: А сада, драги, да ли би ти пријала шоља топлог млека?

НОРБЕР: Можда боље шоља кафе?

РОЗА: Како? Па мораш нешто да једеш. Ниси могао да чуваш доручак у авиону.

НОРБЕР: Па кад ме је јадног све потерало.

РОЗА: Мораш нешто да поједеш и да идеш горе. Хајде, идемо!

14
НОРБЕР: Могу ли да добијем виски? Имам утисак да боље подносим виски него
млеко у овом стању.

ЕРИК: Послужи се.

НОРБЕР: Увек исти! Немаш чашу воде ни за лек.

ЕРИК: Ти ми ниси тражио чашу воде.

НОРБЕР: Значи ако попијем један виски...

ЕРИК: Не, боље немој да устајеш у таквом стању, буди миран.

НОРБЕР: Хвала.

ЕРИК: И не узимај виски. Боље ти је.

НОРБЕР: Нећеш да ме послужиш?

ЕРИК: Слушај, да ја радим све што се од мене тражи, до сада бих остарио.

НОРБЕР: Шта ти ради женица?

ЕРИК: Нервира. И зашто Роза прича као да смо у браку?

НОРБЕР: Па мисли да сте у браку.

ЕРИК: А је ли? Ниси јој рекао да нисмо у браку?

НОРБЕр: Нисмо дошли до те теме.

ЕРИК: Ма је ли?

НОРБЕР: А касније ћемо причати о томе.

ЕРИК: Свакако се понашамо исто као да смо у браку.

НОРБЕР: То ћеш да објасниш Розиној породици.

ЕРИК: Роза о томе не прича својој породици.

НОРБЕР: У овом тренутку ме то не би чудило.

ЕРИК: Опа! Већ имаш поблеме? Кад си хтео да се жениш.

15
НОРБЕР: Знаш ти добро зашто сам се ја оженио, то је био једини начин да
добијем шта хоћу.

ЕРИК: Немам ја више енергије да слушам о твојим покушајима.

НОРБЕР: Није било покушаја. Роза је била једини покушај.

ЕРИК: А шта је сада? Ти и твој дебилни брак!

НОРБЕР: Шта ти је?

ЕРИК: Шта ми је, шта ми је? Вивијан се потпуно променила, ето то је.

НОРБЕР: Постала је мушко.

ЕРИК: Имао сам нежну и благу парнерку која је мислила на мене, а сада имам
злоћку која мисли само да се уда.

НОРБЕР: А ти?

ЕРИК: Боже ме сачувај. Вивијан на то није ни мислила, ти јој убацујеш те идеје

у главу. Није требало да вас пуштам у кућу.

НОРБЕР: Па ти си нас и довео овде јер ниси другачије могао да приуштиш ову
кућу.

ЕРИК: Не мислим да брак има перспективу. Тешко подносим да ми неко

командује. Знаш да је Вивијан морала да буде посебна да бих је пустио у свој
свет. Дакле – да је задржим, хоћу, да је оженим, нећу!

НОРБЕР: Нема веће части него оженити се женом коју волиш.

ЕРИК: Ти се жениш, ја не! Ево, овако то почиње. И постаје сваким даном све
горе. Хвала ти, стари.

НОРБЕР: Човека треба да поштују, само сам то рекао.

ВИВИЈЕН: Ко је склонио шерпу с ватре?

ЕРИК: Нисам ја, Роза је.

ВИВИЈАН: Знала сам да ни то ниси способан сам да урадиш.

16
ЕРИК: О, свашта.

ВИВИЈАН: Здраво, Норбере. Упозоравам вас да сам лоше воље.

ЕРИК: Уопште се не примећује.

ВИВИЈАН: Покушаћу да будем фина због вас.

НОРБЕР: Нема везе.

ВИВИЈАН: Па, јесте ли провели леп мед-...

ЕРИК: Не помињи му то...

ВИВИЈАН: Је ли вам било..

ЕРИК: Ни то.

ВИВИЈАН: Гле, Норбере, па ви нисте добили боју.

ЕРИК: Лежао је скоро све време.

ВИВИЈАН: Рекла сам ти да..

ЕРИК: Он ми је то рекао.

НОРБЕР: Уједен сам за задњицу.

ВИВИЈАН: Роза вас је ујела за задњицу?

НОРБЕР: Ма не, не Роза, инсект. Нека врста тарантуле.

ВИВИЈАН: О, боже, ужас!

ЕРИК: Мислиш да је Роза способна да уједе...што значи да си и ти способна за

то!

ВИВИЈЕН: Са задовољством!

ЕРИК: Је л' видиш? Ти и твој лош пример!

ВИВИЈЕН: Не слушај га, Норбере, није му добро. Од како је схватио да би, као и
цео свет требало да се ожени, не зна шта прича.

17
ЕРИК: И да личим на такво створење, нека хвала.

РОЗА: Добар дан, Вивијан!

ВИВИЈАН: Добар дан, Роза!

РОЗА: Доносим вам оно што је остало. Хвала што сте мислили на нас.

ВИВИЈАН: Зар вам није хладно тако?

РОЗА: Не, уопште. Нисам стигла да се пресвучем, овако имам утисак да сам и
даље на одмору. Добро, да ставим ово у фрижидер?

ЕРИК: Не, не!

НОРБЕР: Пазите, просуће!

ВИВИЈАН: Пази, драги, да се случајно не повредиш!

ЕРИК: Шта год да урадим, не ваља. Ако седим, не ваља, ако устанем, опет не
ваља, стално ме критикују. То је моја судбина.

РОЗА: Сад схватам! Ви нисте тип мужа који воли кућне послове.

ВИВИЈАН: А одакле вама то да смо ми у браку?

ЕРИК: Хајде сада, кажи јој.

ВИВИЈАН: А, она то није у току.

ЕРИК: Ти си за ово крив. Да ниси слушао мишљење Розине породице, сада не би

овде лупао глупости пред свима.

НОРБЕР: А ти да си се понашао како треба, поштедео би ме ове срамоте.

ЕРИК: Хоћеш да се мени промени живот због твоје тазбине? Убићу те! О, како
ми је драго што те је нешто ујело. Ух, што те није нека кобра ујела тамо!

РОЗА: О, па ви нисте венчани!

НОРБЕР: Не, нису венчани!

РОЗА: О, па шта да се ради. Ко још придаје важност тим стварима?

18
ВИВИЈАН: Па ви.

РОЗА: Ја?

ВИВИЈАН: Зар нисте ви инсистирали да се венчате?

РОЗА: Ма ја то због тате. Убио би ме да се нисам удала.

НОРБЕР: Убио би он нас обоје. То је било питање брака или смрти.

ВИВИЈАН: А зна ли он да живите под истим кровом са људима који су у

ванбрачној заједници? Пре ће он нас да убије.

РОЗА: Ма не, он је добио шта је хтео, сад је миран. Ја радим шта ја хоћу и
посећујем кога ја хоћу.

ЕРИК: Пази, Норбере. Када је рекла „ ја посећујем кога ја хоћу “, у твом погледу
се видео одсјај мојих ставова. Пази.

НОРБЕР: Видим ја да је мени најбоље да попијем један виски.

РОЗА: Норбере! Топло млеко, па у кревет! Хајде! Лаку ноћ, Вивијан! Видимо се
сутра.

ВИВИЈАН: Лаку ноћ!

НОРБЕР: Лаку ноћ, ванбрачни пару.

ВИВИЈАН: Зашто се смејеш?

ЕРИК: Норбер мисли да је много срећан човек.

ВИВИЈЕН: Па јесте, стварно је срећан.

ЕРИК: Између очеве пушке и девојке.

ВИВИЈАН: То ме подсети... Имам и ја оца.

ЕРИК: Он нема пушку.

ВИВИЈАН: Не, али бих могла да му је купим.

ЕРИК: Па мораће твоји да прихвате нашу ситуацију. Као Роза. Тако ти је то

данас, неко се венчава, неко не. Ствар избора.
19
ВИВИЈАН: Ја сам изабрала: удајем се.

ЕРИК: Слушај, зар ми нисмо срећни?

ВИВИЈАН: Стално се свађамо.

ЕРИК: И људи у браку исто, знаш.

ВИВИЈАН: Много мање. Знаш да њуди у браку брину једни о другима.

ЕРИК: Ја сам сигуран у тебе и ти можеш бити сигурна у мене. Шта још више
хоћеш?

ВИВИЈАН: Хоћу да озаконимо.

ЕРИК: Чудан израз. И чудна идеја.

ВИВИЈАН: Није толико после две године.

ЕРИК: Добро. Знаш шта ћемо сада да радимо?

ВИВИЈАН: Не, реци ми.

ЕРИК: Рећи ћу ти шта ћемо да радимо. Вечераћемо на миру и онда ћемо да

гледамо телевизију.

ВИВИЈАН: Ерик, престани да се извлачиш! Венчаћемо се сада или се нећемо

венчавати уопште!

ЕРИК: Сад или никад?

ВИВИЈАН: Тако је.

ЕРИК: Имаш права. То не треба прво да се испланира.

ВИВИЈАН: Нема потребе.

ЕРИК: Онда ништа.

ВИВИЈАН: Онда те остављам.

ЕРИК: Остављаш ме?

20
ВИВИЈАН: Да. Отићи ћу из ове куће, из твог живота и наћи ћу правог мужа.
Изгледа да ниси најбоље разумео.

ЕРИК: Ово је први пут да кажеш да ћеш ме оставити.

ВИВИЈАН: Једном је довољно. И схватићеш.

ЕРИК: Значи или да те оженим или ме остављаш?

ВИВИЈАН: Схватио је.

ЕРИК: О, па ја морам да размислим.

ВИВИЈАН: Имаш недељу дана.

ЕРИК: Недељу дана?! Хоћеш да донесем одлуку о својој будућности за недељу

дана?

ВИВИЈАН: О нашој будућности! Ја сам и даље део твог живота.

ЕРИК: Недељу дана не може. Треба ми годину дана.

ВИВИЈАН: Имао си две године!

ЕРИК: Јесте, имао сам две године, али ниједном нисам помислио на брак! Значи
сада морам да размишљам.

ВИВИЈАН: Слушај, Ерик, ако ти је идеја о браку толико мучна, онда ти ни не

треба недељу дана, заборави је одмах.

ЕРИК: Ето.

ВИВИЈАН: А ја, ја те остављам овог тренутка.

ЕРИК: Знао сам да ћеш постати разумна и да ме нећеш одмах оставити.

ВИВИЈАН: Не?

ЕРИК: Не. А знаш зашто? Зато што ћу да те узмем у наручје.

ВИВИЈАН: Нећеш, јер ћеш завршити у полицији.

ЕРИК: Више не желиш да те узмем у наручје?

21
ВИВИЈАН: Желим, али на заувек и легално.

ЕРИК: Знаш да те желим више него икада?

ВИВИЈАН: Да, да. То је обострано.

ЕРИК: И свега би се тога одрекла?

ВИВИЈАН: Да. Са тугом да али без слабости не.

ЕРИК: Како си опасна! Како си научила да се понашаш тако подмукло?

ВИВИЈАН: Живећи са тобом, љубави моја.

Други чин

НОРБЕР: Ериче!

ЕРИК: Пусти ме!

НОРБЕР: Отвори!

ЕРИК: Нећу! Јеси ли ме ти звао на телефон?

НОРБЕР: Јесам. Зашто не одговараш?

ЕРИК: Слушам те.

НОРБЕР: Понашаш се као кретен.

ЕРИК: Не, кретену је потребна дозовла родитеља да се ожени, мени не. И зато ћу
да се оженим за недељу дана. Зашто сам уопште одрастао? Требало је да останем
беба.

22
НОРБЕР: Слушај, чуо сам да си откључао, али пусти ме да уђем!

ЕРИК: Нећу! Остави ме на миру!

ЕРИК: Не поштујеш туђе власништво. Тако ти је то кад се човек ожени. О, боже,

па и ја ризикујем да се променим. Какав странац ћу постати тога дана. Тога дана.
Следеће суботе. Бићу ожењен. Зато што сам рекао „да“. Рекао сам „да“ када је
рекла да ће ме оставити. Проћи ћу као Норбер.

ЕРИК: Како си ушао?

НОРБЕР: Ушао сам кроз прозор. Па сам сишао низ живицу на зиду. Баш сам се
намучио.

ЕРИК: Знаш ли да је то кажњиво? То се зове провала.

НОРБЕР: Вивијан ме је замолила када је изашла са Розом.

ЕРИК: Где су отишле?

НОРБЕР: Ваљда да купе хаљине.

ЕРИК: Страшно. Вивијан ми увек купује мала одела.

НОРБЕР: Четири су сата, јеси ли нешто ручао?

ЕРИК: Ништа нисам јео од доручка.

НОРБЕР: Кад је то било?

ЕРИК: Пре пола сата.

НОРБЕР: Баш је овде тихо код тебе.

ЕРИК: Је ли? Нико није срушио плафон јутрос?

НОРБЕР: Слушај, што се мене тиче, можеш да останеш у кревету колико год
хоћеш, али то ништа неће променити.

ЕРИК: А устајање из кревета хоће?

НОРБЕР: Немој да мислиш да ће твоји проблеми да нестану ако лежиш овде као
беба, мораш да се суочиш са њима и биће боље.

23
ЕРИК: Хоћеш да кажем да ћу то да урадим да се не би наљутио.

НОРБЕР: Покушавам да посаветујем пријатеља.

ЕРИК: Онда бежи!

НОРБЕР: Остаћу овде.

ЕРИК: Не!

НОРБРЕ: Чекај да укључим радио, мислим да дају „Фигарову женидбу“

ЕРИК: Не!! Јеси ли ти полудео?

НОРБЕР: А да попијемо кафицу ја и ти?

ЕРИК: Ужас! Говориш исто као твоја жена. Страшно, после само три недеље
ропства, постао си папучић.

НОРБЕР: Ти имаш искривљену слику о браку. Тако ограничен нећеш наћи

решење.

ЕРИК: Постоји више решења.

НОРБЕР: Да, можеш да се растанеш од Вивијен, ако се плашиш, и бићеш

несрећан.

ЕРИК: Али не могу. Не могу. Стало ми је до ње. Кад сам идиот и слабић.

НОРБЕР: Онда је ожени.

ЕРИК: Да је оженим! Оженим! Оженим! Чујеш ли како то лоше звучи?

НОРБЕР: Постоји нешто што би могао да промениш у свом понашању. Рецимо

да блокираш афективни део, што слаби твоје реакције. Односно, ако је нешто
неморално или илегално, или обоје, афективне структуре твог подсвесног су
залеђене и ти ту ништа не можеш. То је једна опција.

ЕРИК: Кад будем желео да слушам глупости, зваћу те. Склони се. Боље ти себе
да блокираш. И свој комплекс моралности. Много је озбиљнији од мог.

НОРБЕР: Неопходно је макар минимум морала и закона.

24
ЕРИК: За мене не. Ја сам камен а они би да ме сломе. Камен је тешко сломити
јер се не миче.

НОРБЕР: Јеси ли рекао све то Вивијан?

ЕРИК: Прекасно је, кретен је рекао „да“. Рекао сам „да“.

ВИВИЈАН: О, боже! Једва смо ухватиле такси. Мислила сам да живе нећемо
ући.

РОЗА: Како је био смешан таксиста.

ВИВИЈАН: У једном тренутку сам помислила да ће да крене на мене.

РОЗА: Са сјајем у очима је говорио: „Покушаћу да се контролишем, али знате,

не могу да се суздржим, по цео дан седим.“

ВИВИЈАН: „По цео дан гледам парове како се љубе на задњем седишту, понела
ме атмосфера“

РОЗА: Мислио је да смо богаташице.

ВИВИЈАН: Ми смо бића луксуза. То се ваљда види.

ЕРИК: Шта ово би? И какав је то разговор? И шта више раде у мојој соби? Не!

ВИВИЈАН: Ерик, шта те мучи? Јесам ли те ја наљутила?

ЕРИК: Ја сам мислио да ћемо да будемо сами, а не сви заједно овде.

ВИВИЈАН: У чему је проблем?

ЕРИК: Овде је чудна атмосфера када смо сви ту.

ВИВИЈЕН: Шта хоћеш?

ЕРИК: Хоћу мир!

НОРБЕР: Роза, мораћемо ја и ти да их помиримо.

ВИВИЈАН: Стварно си неподношљив.

РОЗА: Је л' нешто не ваља?

25
ЕРИК: Само се ви спремајте у мојој спаваћој соби. Могле сте и ципеле да
презујете.

РОЗА: Ми вам сметамо?

ВИВИЈАН: Не, уопште.

РОЗА: Да узмем ја своје ствари.

ВИВИЈАН: Како можеш да будеш тако непријатан?

ЕРИК: Је ли?

НОРБЕР: Јеси ли готова, драга?

РОЗА: Да. Отвори врата.

НОРБЕР: Важи.

РОЗА: Пријатно вече. Одлазимо! Надам се да ћете брзо решити вашу кризу.

ЕРИК: Ја нисам у кризи.

РОЗА: Онда немате изговора.

ВИВИЈАН: Каква срамота!

ЕРИК: Ма није ваљда? Шета се ко како хоће код мене, као на штрафти. Ох!

ВИВИЈАН: Твоја је срамота! Отерао си их из куће!

ЕРИК: Ја их нисам ни звао.

ВИВИЈАН: Ја сам их позвала! Имам право да позовем кога хоћу.

ЕРИК: Вивијан, Вивијан.

ВИВИЈЕН: Молим?

ЕРИК: Престрављен сам.

ВИВИЈАН: Шта?

ЕРИК: Престрављен.

26
ВИВИЈАН: Због чега?

ЕРИК: Свега. Међу нама сваког дана је све горе. Слушај, зар не мислиш да смо
на путу да изгубимо све оно што смо стекли? Да уништимо све што смо
створили?

ВИВИЈАН: Венчањем?

ЕРИК: Венчањем.

ЕРИК: Слушај, после две године смо остали заједно зато што смо то желели.
Мислиш да је добро да ставимо окове?

ВИВИЈАН: Брак јесу окови али развод је још гори.

ЕРИК: Одмах ти мислиш о разводу! Мислиш да је то нормално? Шта је, шта је

било?

РОЗА: Заменила сам кесе.

ЕРИК: Па, уђите. Могли сте мало пристојније да се обучете.

РОЗА: Не стоји ми лепо?

ЕРИК: Стоји вама врло лепо, али за Париз то је мало кратко.

РОЗА: Ја то због Норбера, да бих му се допала.

ЕРИК: Да, да, због Норбера.

ВИВИЈАН: Изволи, Роза.

РОЗА: Извини, помешала сам кесе.

ЕРИК: Кажеш да сам био неправедан према Рози? Она уопште није
егзибициониста, Норбер је на то тера.

РОЗА: О, не, Вивијан! Не смеш никада да покажеш своју венчаницу своме

веренику пре венчања, то доноси несрећу!

ВИВИЈАН: Ја нисам тако сујеверна.

РОЗА: Ја јесам. А ви, Ериче?

27
ЕРИК: И ја, ја на пример, не подносим кад је неко у кратком шортсу! Ви, ви? Не
слуша она мене.

ВИВИЈАН: Како изгледа?

ЕРИК: Изузетно.

РОЗА: Префињено!

ЕРИК: Роза, она није вас питала за мишљење, већ мене.

ВИВИЈАН: А ти? Шта ћеш ти да обучеш следеће суботе?

ЕРИК: Следеће суботе?

ВИВИЈАН: Да, да, знам да си забораван, шта ћеш да обучеш?

ЕРИК: Питаш ме шта ћу да обучем следеће суботе?

ВИВИЈАН: Да.

ЕРИК: Обући ћу исто оно што носим сваке суботе. Ово исто што и сада носим.

ВИВИЈАН: Ти, ти ћеш обући ту офуцану гардеробу на венчању ???

ЕРИК: Али то је субота ујутру. И то ћу да носим целог викенда.

ВИВИЈАН: Ти се шалиш! То ћеш да носиш у суботу ујутру у цркви и у

општини!

ЕРИК: То ћу да обучем. И оно ми лепо стоји. Слушај, Вивијен, ја целе недеље

носим оделу и кравату која ме стеже, моји јадни врат тражи да један дан будем
лежеран, а то је субота.

ВИВИЈАН: Зар нећеш да направиш изузетак следеће суботе?

ЕРИК: Могу да се обријем, ако желиш.

ВИВИЈЕН: Не.

ЕРИК: Не? Добро, не. Онда се нећу обријати.

ВИВИЈАН: О, како ћемо бити лепи обоје, ја у хаљини а ти у поцепаном

џемперу!
28
ЕРИК: И џемпер је за људе.

ВИВИЈАН: Шта би ти волео, а? Цео свет се пристојно облачи за венчање, ми

ћемо се венчати следеће суботе а ти ћеш носити џемпер. Роза, он се не шали, он
је за то способан.

ЕРИК: Баш ћу да се повинујем томе што цео свет ради или не ради.

ВИВИЈАН: Ти умеш да се лепо обучеш за вечеру и за позориште а за сопствено

венчање не можеш!

ЕРИК: Да бих ишао на вечеру треба да будем гладан, а ја сам већ јео.

ВИВИЈАН: Шта си то рекао?

ЕРИК: Ништа.

РОЗА: Јесте, рекао је да немамо жељу за јелом пошто смо јели, нити за браком
пошто смо спавали са неким!

ЕРИК: Нипошто! Уопште нисам то хтео да кажем. Имбецилу!

ВИВИЈАН: То ниси хтео да кажеш, али ти је излетело!

ЕРИК: Субота, субота! То ће бити субота као и свака друга, то је само

формалност!

ВИВИЈАН: Само се извлачиш за све!

ЕРИК: Слушај, шта ти очекујеш од мене? Да будем сав стидљив, да те пренесем

преко прага у рукама, све црвенећи?

ВИВИЈАН: Очекујем од тебе да се не жениш као клошар!

ЕРИК: Требало је о то раније да ми кажеш. Да, да. Да си ме питала о одећи,

рекао бих ти своју намеру да не мењам свој уобичајени изглед за суботу ујутру.
Ништа, ни најмању ситницу. То је што се тиче одеће. Можда бисмо, уз мало
добре воље, могли да направимо компромис. Имам један предлог за тебе: Ја лепо
задржим свој џемпер, али му закачим једну лепу камелију.

ВИВИЈАН: Можеш да је ставиш знаш већ где!

29
ЕРИК: Ти одлучујеш где ћу је ставити, душо!

ВИВИЈАН: Ти хоћеш пародију од церемоније, а ја хоћу нормално венчање.

Свако зна шта хоће. Ти хоћеш да будеш клошар са црвеним џемпером.

ЕРИК: Баш претерујеш.

ВИВИЈАН: А ја ћу да спремам своје грађанско венчање.

ЕРИК: Што значи?

ВИВИЈАН: Што значи да, за почетак, нећу живети са тобом све до дана
церемоније.

ЕРИК: Ти ме засмејаваш.

ВИВИЈАН: Не. Ти претерујеш с тим да ћеш да изгледаш као клошар а ја ћу да

терам контру. Баш ће нам бити забавно.

ЕРИК: Значи нећемо да живимо заједно неколико дана?

ВИВИЈАН: Или месеци, ако затреба.

ЕРИК: Вивијан, датум нашег венчања је следећа субота.

ВИВИЈАН: Узећемо времена колико треба за пристојну веридбу и пристојно

венчање.

ЕРИК: Веридба! Шта смо ми у овом тренутку ако не верени?

ВИВИЈАН: Цимери. Желим да о свему добро размислимо у медитацији и

чистоти.

ЕРИК: А, тако! Нећеш више, значи?

ВИВИЈАН: Не.

ЕРИК: Знаш да ризикујеш.

ВИВИЈАН: Прерачунај.

ЕРИК: Јер ако одем код других дама...

ВИВЈАН: Значи да нас двоје нисмо за брак.

30
ЕРИК: То значи да после веридбе, нас двоје се не видимо више?

ВИВИЈАН: Видимо се, да! Проводићемо вечери заједно, с времена на време,

читаћемо, штрикати... После ћемо то да поклонимо Рози и Норбеу.

ЕРИК: Можеш ти да иштрикаш целу таписерију ако хоћеш, што се мене тиче, ја
иглу у руке не узимам!

ВИВИЈАН: То ће бити најбоље за нас. Пољубимо се, пожелимо једно другом

лаку ноћ и после свако у своје насеље.

ЕРИК: Толика количина фрустрације није добра за организам!

ВИВИЈАН: Три месеца апстиненције чине чуда за похотљиве апетите!

ЕРИК: Каква похотљивост? Ко је овде похотан, ко?

ВИВИЈАН: Ја сам за тебе бајата вечера! Кажеш да ниси гладан јер си већ јео, две
године је тако, а сада, сада ћеш да постиш!

ЕРИК: А тако значи! Дивно! Надам се да ти је јасно да нећу само ја бити

фрустриран.

ВИВИЈАН: Ма како да не! Драги мој, ја нећу бити фрустрирана због неколико
месеци апстиненције. Ја нисам опседнута сексом!

ЕРИК: Ниси опседнута? Ти ниси опседнута? Дозволи да ти дочарам једну

успомену: када смо се упознали, делила си гарсоњеру са другарицом. Једног
дана, другарица ти је однела веш на прање. И погоди ко се бацио на мене чим јој
је видео леђа!

ВИВИЈАН: Уопште ниси занимљив.

ЕРИК: Уопште нисмо рачунали да имамо само педесет и пет минута за нас! Па
подесили смо аларм у кухињи јер нисмо хтели да нас затекне! А тајмер није
звонио! А кад се твоја другарица вратила и видела шта је видела, рекла је „Па
добро, одох ја да окренем још један круг.“

ВИВИЈАН: А не! Чекај, чекај, чекај! Ово је битно. Ти то хоћеш да кажеш да сам
те ја то започела?

31
ЕРИК: Ја сам само доследан истини, драга моја.

ВИВИЈАН: Па ти си у праву! Значи ја сам преузела иницијативу! О, боже! Како

је то давно било! Сада не знам да ли бих могла да урадим нешто слично. Доста
сам се променила за све године.

ЕРИК: Ја нисам приметио никакву промену.

ВИВИЈАН: Добро је што си ме на то подсетио. Сада се лепо растајемо, ја нисам

љута. Зар не?

ЕРИК: Не.

ВИВИЈАН: Надам се да ћеш да ме зовеш с времена на време.

ЕРИК: Да те зовем? Па где ћеш ти бити?

ВИВИЈАН: Далеко, ту изнад.

ЕРИК: Тамо, с оно двоје?

ВИВИЈАН: Да, имају празну собу.

ЕРИК: Али нису се понудили.

ВИВИЈАН: Јесу, јесу. Роза се понудила.

ЕРИК: А како је она знала да ће ти требати соба?

ВИВИЈАН: Па знали су они да ћеш ти да нађеш начин да избегнеш венчање. То

да се претвориш у клошара је најподмуклији начин! То нисмо могли ни да
претпоставимо. То само у твојој глави има. Тако да сам ја тражила политички
азил код Розе и она ми га је дала.

ЕРИК: Политички азил? Али, душо, ти ниси избеглица. Ниси апатрид. Живиш у
својој кући.

ВИВИЈАН: Али не легално.

ЕРИК: Више ниси срећна са мном?

ВИВИЈАН: Не као раније.

32
ЕРИК: А ја свакога дана захваљујем небу на сваком моменту што живим са
тобом.

ВИВИЈАН: Па ја те још нисам чула како се захваљујеш небу.

ЕРИК: Па...

ВИВИЈАН: Следећи пут не почињи без мене.

ЕРИК: Е па, од данас, захваљиваћу се небу, наглас, сваки дан у два сата.

ВИВИЈАН: Браво. А пошто ћеш бити сам, имаћеш времена.

ЕРИК: Чекај, Вивијан, не....ја, овај....

ЕРИК: А шта ја сада да радим? А шта могу да радим? Хало, Норбере, ти си? Да,
ја сам. Вивијен је код тебе? Одлично. Реци јој да сиђе, молим те. Твоја жена је
крива за све ово, сада више не можете бити по страни. Хало, Норбере? Хало,
Норбе?

НОРБЕР: Жао ми је, стари.

ЕРИК: Само што си се оженио, а твоја жена је почела да изнајмљује пансионе!

НОРБЕР: То је соба за пријатеље.

ЕРИК: То је све заједничка својина.

НОРБЕР: И то нас не спречава да имамо госте.

ЕРИК: Је ли те Роза питала за дозволу?

НОРБЕР: Па Ввивије нам је пријатељица.

ЕРИК: А ти мислиш да познајеш Вивијан? Имам ја за тебе једно питање: зар не

знаш да ће њих две цео дан да ти шпартају по стану, од кухиње до купатила? Где
ћеш да спаваш, у канти за смеће?

НОРБЕ: Орзанизоваћемо се.

ЕРИК: Е па срећно са твојом организацијом. Видео сам да се Роза поприлично

брзо веже.

33
НОРБЕР: Да, има тај дар.

ЕРИК: Да, успело јој је на Тенерифима. Док си ти чувао собу. Стекла је пуно
пријатељица.

НОРБЕР: Него шта.

ЕРИК: И пријатељима.

НОРБЕР: Па јесте.

ЕРИК: Ха-ха-ха.

ЕРИК: А ти лепо седео у соби, зашто се завараваш?

НОРБЕР: Ја се уопште не заваравам.

ЕРИК: Зато од сада морамо да заузмемо чврст став. Слушај, реци јој да си
размислио и да не желиш да примиш Вивијан.

НОРБЕР: А, не, не.

ЕРИК: Па не баш брутално, него тактично. Реци да када кажеш „не“, то значи
„не“. Мораће да покажу мало поштовања за тебе, што до сад нису радиле.

НОРБЕР: Баш бих волео то да видим.

РОЗА: Норбере, отвори нам врата.

ЕРИК: Чекајте!

НОРБЕР: Пре него што пренесете ствари, желео бих да обавимо један разговор.

РОЗА: Отвори!

ВИВИЈАН: Видиш како смо натоварене!

РОЗА/ВИВИЈАН: БРЗО!

ЕРИК: Био си изванредан!

НОРБЕР: Ионако ти је остао још неки дан до суботе.

ЕРИК: А, па ти не знаш најновије вести. Фатални дан се одлаже.

34
НОРБЕР: Одлаже?

ЕРИК: Одлаже за октобар. Можда за октобар.

НОРБЕР: За три месеца?

ЕРИК: Да. И пошто смо сви ту, треба да урадим оно што ти и Роза радите или не
радите.

НОРБЕР: Извини, али не разумем.

ЕРИК: Да ли ти „штрикање таписерије“ нешто значи?

НОРБЕР: Не, само то не! Немој да се предаш штрикању и таписерији!

ЕРИК: А зашто си се ти предао? Зашто се понажаш као женица? Зашто си

отишао на Тенерифе и тамо пустио Розу да ради шта хоће.

НОРБЕР: То није била моја кривица, ујела ме је тарантула.

ЕРИК: Ујела је тебе тарантула са огромним очима и осунчаним ногама за цео

живот ако не урадиш нешто. Норбере, преклњем те, уради нешто! То је
неизлечива болест! Погледај мене, ја сам већ постао роб.

НОРБЕР: Не, не роб.

ЕРИК: Да, помисли на штрикање и таписерију.

НОРБЕР: Не, не то!

ЕРИК: Роза је довела Вивијан као за осам дана, а то ће потрајати месецима, док
ти Вивијан не доведе мајку и оца из Дреа да се купају у твојој кади!

НОРБЕР: Будимо реални, ја не могу сада да избацим Вивијан кад се већ уселила,
однела је сву своју одећу тамо.

ЕРИК: Ти си слабић, драги мој. Слабић!

НОРБЕР: А шта да радим, шта да радим?

ЕРИК: Ништа, сад се ту ништа не може.

НОРБЕР: Не дозволи да постанем роб!

35
ЕРИК: Али ти си већ роб.

НОРБЕР: Преклињем те! Још увек сам мушкарац! Доказаћу ти!

ЕРИК: Шта ћеш да радиш сада кад је Вивијан унела све своје ствари код тебе?

НОРБЕР: Немој да ме оставиш!

ЕРИК: Све ствари. Или можда? Или можда да задамо одлучујући ударац!
Вивијен да се усели код тебе а ти да се уселиш код мене!

НОРБЕР: А ти да останеш овде?

ЕРИК: Као што је Роза остала горе.

НОРБЕР: Јаој, па не могу.

ЕРИК: Плашиш се, је ли? Ово је све у твом интересу, искључиво у твом
интересу.

НОРБЕР: Да не мислиш да је мало рано после месец дана брака?

ЕРИК: То нам је једина нада.

НОРБЕР: У праву си. Рећи ћу Рози да ћу да живим овде. Видеће она!

ВИВИЈАН: Е баш да видимо!

НОРБЕР: Роза! Роза! Имам нешто да ти кажем!

РОЗА: Да?

НОРБЕР: Реци јој ти, Ерик, молим те.

ВИВИЈАН: Ма шта то смерате вас двојица? Норбере, немој да га слушаш, он се

прави да говори у своје име.

ЕРИК: Причам за добро свих нас. Престаните да се мешкољите и да причате,

седите и саслушајте ме.

РОЗА: Да га саслушамо, Вивијан?

ВИВИЈАН: Да, да се смејемо мало.

36
ЕРИК: Седи и ти! Добро. Дубоко посматрање довело ме је до следећег закључка:
узмите најбољи пар на свету, где се муж и жена воле, где је страст јака и десиће
се да се ипак понекад посвађају. Је ли тако?

РОЗА: Тако је.

НОРБРЕ: У реду.

РОЗА: Пссст!

ВИВИЈАН: Боље да га чујемо до краја пре него што се сложимо.

ЕРИК: И у једном тренутку, тај пар иде напред и напред, да би у следећем

назадовао. И то се увек среди. Је ли тако?

РОЗА: Тако је.

НОРБЕР: Тако је.

РОЗА: Пссст, кад ти кажем.

ЕРИК: Све на крају дође на своје, ако се муж и жена причају једно са другим. И
рецимо сада код њих дође пријатељица, свекрва, и онда све те речи добијају
неко друго значење само зато што су изговорене пред неким трећим.

НОРБЕР: Тако је.

РОЗА: Није тако!

ЕРИК: А зашто није тако?

РОЗА: Зато што ми није јасно.

ВИВИЈАН: Опет нешто мутиш, као и увек.

НОРБЕР: Види, ми смо сами, ти и ја. Рецимо да ти нешто кажем, у бесу... Ерик,
шта сам оно хтео да јој кажем?

ЕРИК: Па не знам, нешто што нема смисла, рецимо, драга, личиш ми на краву.

РОЗА: То си хтео да ми кажеш?

НОРБЕР: Не, али ако би остало међу нама ти не би ни реаговала.

37
РОЗА: То би ти мени да кажеш?

ЕРИК: Хоћу да кажем да, у присуству других, чак и Вивијен, реч „крава“ може
да направи драму.

ВИВИЈАН: У том грму лежи зец.

НОРБЕР: Тако је! Да ли сада разумеш?

РОЗА: Само ти покушај да ме назовеш кравом пред било ким и видећеш шта ће
да ти се деси.

НОРБЕР: Роза, стани мало. Поставимо једно питање: Да ли Вивијанино

присуство представља претњу по наш брак?

РОЗА: Па што се малопре ниси бунио за Вивијан?

НОРБЕР: Прво, ниси ме питала, довела си ме пред свршен чин и ниси ми рекла
да ће бити на три месеца!

РОЗА: Како си знао?

НОРБЕР: Аха, знала си, значи! И кад си мислила да ми кажеш?

ВИВИЈАН: Ерик, победио си. Нећу се селити код њих.

РОЗА: Слушај, ако не могу да позовем вереницу твог најбољег друга а да те не

питам, ја одлазим у Дре!

НОРБЕР: Али мени није проблем да примим Вивијан, ја само хоћу да спречим
да ме малтретираш. Да се случајно не бих нашао у харему!

РОЗА: У харему! Пошто ниси успео да се снађеш са једном женом!

ЕРИК: Да, да. Ево шта је нас, хвала богу, заобишло.

НОРБЕР: Појасни шта си рекла.

РОЗА: Боље би ти било да не појашњавам.

НОРБЕР: А ја захтевам да ми објасниш шта си рекла! Одмах!

ЕРИК: Никад нисам урадио нешто слично, зар не, Вивијан?

38
ВИВИЈАН: Не бих могла да потврдим, нисам имала прилике да се уверим.

ЕРИК: А можда те је она зато звала! Да те научи да бринеш о мужу!

НОРБЕР: Говори, Роза! Хоћу да чујем истину!

РОЗЕ: То хоћеш? Добро!

РОЗА: На Тенерифима – катастрофа!

НОРБЕР: А тарантула, дупе као кућа...

РОЗА: А кад смо се вратили спавао је!

ЕРИК: Не, Роза, кад већ причамо, да вас разуверим, ту се ради о пролазној
слабости. Чуо сам искуство девојке која је јако добро познавала Норбеа, врло је
добро одрадио ствар.

РОЗА: Значи ја те не узбуђујем?

ЕРИК: Не, не, нисам то уоште желео да кажем.

ВИВИЈАН: Ерик, ти ћеш да их посвађаш решавајући ствари којих се гадиш.

ЕРИК: Нисам ја крив.

ВИВИЈАН: Прекини тај глупави разговор, ићи ћу у хотел.

ЕРИК: Ето, све се средило!

РОЗА: Неће ићи у хотел!

НОРБЕР: Слушај, ако каже да ће у хотел...

РОЗА: А зашто би ишла у хотел?

НОРБЕР: Можда јој се иде у хотел.

РОЗА: Али не иде јој се у хотел!

ВИВИЈАН: Не иде ми се у хотел, али ако сметам Норберу...

РОЗА: Ма никако, нећеш му сметати, зар не, Норбере?

39
НОРБЕР: Можда ће ми сметати, а можда и неће, али о томе да ли она ће да дође
ћу ја одлучивати!

РОЗА: Ако онда не дође онда ја одох са њом!

НОРБЕР: Добро! У том случају Вивијан може да дође горе. У реду је, Вивијан,
дођите!

РОЗА: Није ме сачекао!

ЕРИК: Ето, да сте били сами вас двоје, ово се не би десило. Увек треба да ме
слушате јер сам ја увек у праву.

ВИВИЈАН: Добро, бићу код вас док не нађем нешто.

ЕРИК: Шта? Учинио је то? Не могу да верујем, успео је! Норбер, у овом часу,
ток историје се драстично мења у борби мушкараца против ропства захваљујући
теби!

НОРБЕР: Упрскао сам ствар.

ЕРИК: Дођи сада да повратиш снагу, морамо да размислимо!

НОРБЕР: Хвала.

ЕРИК: Дозволи да ти ја сипам овај пут.

НОРБЕР: Надам се да нисам претерао.

ЕРИК: А, не, не! Мораш је одмах дотерати у ред, иначе нећеш имати никакву
контролу над њом. И над својом будућом породицом, замисли да те кињи пред
децом!

НОРБЕР: Пред децом? О томе још нисмо размишљали.

ЕРИК: Доста ти је, узећеш после још.

ЕРИК: У праву си. Имам једну понуду за тебе.

ВИВИЈАН: Брачну?

ЕРИК: Не, говорим озбиљно, душо.

40
ВИВИЈАН: И ја, такође.

ЕРИК: Ако ова ситуација мора да се одужи, и ако не би морала да одеш, могла
би комотно да се вратиш шивењу.

ВИВИЈАН: Узела сам ствари само за два дана.

ЕРИК: И све то за само два дана? Као да је у току текстилна криза.

РОЗА: Пази, Вивијен, испало тије нешто!

ВИВИЈАН: О, хвала! Ериче, не могу да се савијам, можеш ли, молим, те, да ми

подигнеш то?

ЕРИК: То је у сукобу са мојим принципима. Не, не, боже! Само једном! Никада
те нисам видео у овоме!

ВИВИЈАН: Ниси ни могао кад их скинеш сваки пут кад га обучем.

ЕРИК: Тачно. О, боже, кад је то било!

ВИВИЈАН: Знаш, ја бих могла да живим без тога да ме неко скида сваки дан!

ЕРИК: Могу ли да их задржим за успомену?

ВИВИЈАН: Ради шта хоћеш.

ЕРИК: Стој! Вивијан, ово није твоје!

ВИВИЈАН: Онда су твоје!

ЕРИК: Нису ни моје, знала би. Моје су мало дискретније. Али, Вивијан, шта
доњи веш мушкарца који није ја ради међу твојим стварима?

РОЗА: Али то су Норберове гаће!

ЕРИК: Нисам ни слутио да Норбер носи овако нешто.

ВИВИЈАН: Али...

РОЗА: Вивијан! Могу ли да знам зашто држиш Норберов веш међу твојим
стварима?

ВИВИЈАН: Али ја немам Норберов веш међу својим стварима!

41
РОЗА: А шта је ово?

ВИВИЈАН: То је случајност коју не умем да објасним.

ЕРИК: Вивијан, изгледа да си нашла свој фетиш. Фетишисто. Очигледно имаш

подсвесну потребу да чуваш Норберов веш код себе. Значи да ти заправо желиш
Норбера. Ма, не, не, не плашите се, Роза. Фетишизам је само мала сексуална
перверзија.

ВИВИЈАН: Како си злобан!

ЕРИК: Сада не анализирамо мене, драга, него тебе.

РОЗА: Вивијан, ако си склона перверзији, реци ми пренего што се уселиш код
нас.

ВИВИЈАН: Да, то је Норберов веш, ја прождирем мушкарце у вешу! Норбере, је

ли ово ваш веш?

НОРБЕР: Да, да, испао ми је.

РОЗА: А да ли често остављаш гаће код пријатеља?

НОРБЕР: Испале су кад сам се први пут селио, сад је други.

РОЗА: Зашто се сада селиш?

НОРБЕР: Ерик ти није објаснио?

ЕРИК: Нисам још.

НОРБЕР: Шта чекаш?

ЕРИК: Као што видите, Вивијанин долазак код вас је направио драму. Ако се
слажете, на неко време, знате шта бисмо могли да урадимо? Мушкарци доле,
жене горе, и нема проблема!

РОЗА: Је ли то Норберова идеја?

ВИВИЈАН: Не, није он сигурно.

ЕРИК: То што је ваш муж донео ствари овде, значи да сам му ја дао политички
азил.
42
РОЗА: Он га је тражио?

ЕРИК: Ви сте га дали Вивијан, не видим зашто га ја не бих пружио Норберу!

РОЗА: Тражио је азил?

ЕРИК: То не знам, наишла је та тема током разговора и то је то.

РОЗА: Норбере, ти ћеш да живиш овде?

НОРБЕР: Ја.. Мислио сам да ће нам бити претесно горе.

РОЗА: Добро! Нека ти буде!

ВИВИЈАН: Око за око!

ЕРИК: Нисам ја први почео!

ВИВИЈАН: А је ли? Мислиш да си много смешан? Жене на спрату, мушкарци на

приземљу. Тек ћеш ти да видиш.

НОРБЕР: Упс.

ЕРИК: Слушај, Норбере, добро си ти прошао, кажем ти ја.

НОРБЕР: Боље да узмем ја своје ствари пре него што ме Роза стави у топ.

ЕРИК: Иди, боље ти је.

РОЗА: Ево ти твоје ствари! Изволи! Ево ти још!

ЕРИК: Норбере! Закажи ми термин да дођем да те видим.

43
 Трећи чин

НОРБЕР: Ерик, сложио сам све ствари.

ЕРИК: И будиш ме да ми то кажеш?

НОРБЕР: Мислио сам да си будан.

ЕРИК: Врати се у собу док те не позовем. Норбере?

НОРБЕР: Звао си ме?

ЕРИК: Јесам, реци ми, где си ставио своје ствари?

НОРБЕР: У фиоку коју је Вивијан испразнила.

ЕРИК: Ниси ништа ставио у моју фиоку?

НОРБЕР: Не.

ЕРИК: Добро, врати се у собу и да те не чујем.

НОРБЕР: Знаш ли да је то начин да ме избегаваш?

ЕРИК: Избегавам политичку избеглицу.

НОРБЕР: Када могу да се вратим овде?

ЕРИК: Кад се ја наспавам. О, не, не, не! Тек два сата је овде и не могу да га
поднесем! А треба да издржим све док се Вивијан не врати. Ма да, да, да.

НОРБЕР: Само ћу да пређем до првог спрата.

ЕРИК: Већ два пута прелазиш тамо-вамо, под разним изговорима. Зашто се сада
пењеш?

НОРБЕР: Да вратим књигу.

ЕРИК: Да вратиш књигу?

44
НОРБЕР: Да, прочитао сам је.

ЕРИК: Није тачно, ниси могао да је прочиташ за два минута.

НОРБЕР: Већ сам је раније прочитао, тек сам сада схватио.

ЕРИК: Схватам. Дакле, идеш да тражиш књигу коју си већ прочитао, да би

поново ишао да тражиш књигу коју си прочитао и тако у круг.

НОРБЕР: Али не, нисам знао, кунем се.

ЕРИК: Иди тражи своју књигу, иди буди издајица! О, боже!

ЕРИК: Мислио сад да си је већ причитао.

НОРБЕР: Читам је по други пут. Јеси ли се наспавао, могу ли да останем овде?

ЕРИК: Да, остани. А је ли, ти то радиш стално?

НОРБЕР: Шта то?

ЕРИК: То када читаш?

НОРБЕР: Не знам.

ЕРИК: Па видиш да знаш!

НОРБЕР: Ма, не.

ЕРИК: То! Сад си то опет урадио!

НОРБЕР: Али шта?

ЕРИК: (имитира га)

НОЕРБЕР: Много бих волео да ме оставиш на миру.

ЕРИК: А ја бих много волео да не радиш то док читаш.

ЕРИК: Имаш ли ти то неку сонду у грлу која се помера кад читаш?

НОРБЕР: Ти си прва особа која ми то спомиње.

ЕРИК: Други неће да ти кажу из пристојности.

45
НОРБЕР: Рекли би ми да су запазили. Нису ми рекли јер нису ни запазили.

ЕРИК: Ко то?

НОРБЕР: Људи! Сви пред којима сам читао, људи свих раса и боја!

ЕРИК: Ма није ваљда?

ЕРИК: Да нећеш, којим случајем, да читаш у кревету?

НОРБЕР: Хоћу, али касније увече.

ЕРИК: Значи имаћу задовољство да те слушам све до увече. А, не! А шта

мислиш да ти останеш овде а ја да идем у собу?

НОРБЕР: Шта, нисам те лепо чуо?

ЕРИК: Ништа, ништа, настави ти.

ЕРИК: Чујем те чак и кад легнем.Твоји звуци пролазе чак и кроз зид!

НОРБЕР: Нешто си рекао?

ЕРИК: Настави, настави да читаш. Морам да размислим. О, боже, невероватно!

Не могу да проведем ноћ овако. Морам да урадим нешто пре спавања, иначе...
Направио сам највећу грешку у животу. После ... Ово је кап која је прелила
чашу.

НОРБЕР: Знаш ли да си управо ти испустио неартикулисан звук?

ЕРИК: Знам, знам. Слушај, Норбере, размислио сам и време је да покупиш

плодове свога херојства.

НОРБЕР: Шта то причаш?

ЕРИК: Довољно си кажњавао Розу, мислим да је научила лекцију. Хајде! На

ноге лагане и одмах горе!

НОРБЕР: Слушај, ти си ме у ово увалио, пре два сата си ме преселио код себе, а
сада треба да радим супротно од оног што смо се договорили.

ЕРИК: Слушај, Норбере, да ли ти знаш колико је пута морепловац морао да

промени правац пловидбе док је пловио Атлантиком?
46
НОРБЕР: Не.

ЕРИК: Најмање једном и два минута. А добар муж не сме да оклева када ветар
промени правац!

НОРБЕР: А како да зна да се променио правац?

ЕРИК: Па тако лепо! Овде се већ променио! Знаш ли ти шта Роза сада ради?
Плаче!

НОРБЕР: Је ли ово по теби погребни марш?

ЕРИК: То је да јој се не чују јецаји. Хајде! Изненади је и одскакући као млади

јелен!

НОРБЕР: Ако се вратим после два сата смејаће ми се!

ЕРИК: Ма не, она те сада и не очекује, у томе је фора! Пењеш се тамо и кажеш:
„Роза, Роза!“ Овладаш простором и истерујеш Вивијан!

НОРБЕР: Па занимљива ти је та идеја. Ја бих радије остао овде.

ЕРИК: Не, Норбере, Норбере, прави разлог што сам те преселио овде је, кхм, па
мало ми је непријатно да ти кажем, је тај што те жена оптужила за импотенцију.

НОРБЕР: Па имао сам тешких тренутака.

ЕРИК: А вечерас како се осећаш?

НОРБЕР: Деморалисан.

ЕРИК: Ма ајде.

НОРБЕР: Али физички сам супер.

ЕРИК: Пењи се одмах и правац на њу!

НОРБЕР: Она сада сиурно спрема вечеру!

ЕРИК: Спопадни је ти у кухињи, међу шерпама, не прави се блесав, већ си то

радио!

НОРБЕР: Баш се радујем!

47
ЕРИК: Него шта, покажи се!

НОРБЕР: У праву си, крећем у напад.

ЕРИК: Ваљда ти је јасно да Вивијан том спектаклу не може присуствовати, зато

ти кажем да ми је пошаљеш. Хајде, сада, само храбро, у напад!

НОРБЕР: У НАПАД! Роза, отварај!

ЕРИК: Добро је, добро, али то не треба да радиш овде него горе. Хајде.

НОРБЕР: Овде мало вежбам.

ЕРИК: Немој, изгубићеш снагу за главну ствар! Престани, јеси ли ти луд?

РОЗА: Шта се дешава?

ЕРИК: То је Норбер, не могу више да га трпим.

НОРБЕР: Розина!

РОЗА: Да?

НОРБЕР: Враћам се кући!

РОЗА: Не долази у обзир!

ЕРИК: Норбере, не можеш остати тамо.

НОРБЕР: У праву си. А сада... за сада доста.

ЕРИК: Ма шта је теби? Сада треба да нападнеш!

НОРБЕР: Ајој...

ЕРИК: Зато што је видела да си у праву. Она је погрешила а ти си у праву.

Понашај се као да си ти погрешио, а она да је у праву.

НОРБЕР: Чекај, чекај, од почетка, ништа не разумем.

ЕРИК: Треба бити много јак да некоме кажеш „Извини, погрешио сам“ иако си у
праву. Дакле, ти си јак човек, узми телефон и позови Розу. Или им иди под
прозор, то их увек разнежи.

48
НОРБЕР: Не могу.

ЕРИК: Покушај, покушај, Норбере!

НОРБЕР: Не, не, не.

ЕРИК: Опа, бато!

ВИВИЈАН: Добро вече, господо. Извините што вам сметам, да ли можете да

помогнете једној дами?

ЕРИК: Зашто?

ВИВЈАН: Да отвори шампањац.

ЕРИК: Ви имате шампањац горе?

ВИВИЈАН: Па да, опуштамо се мало у вечери као што је ова. Роза није успела да
отворим флашу.

ЕРИК: Иди ти, Норбере, отвори им флашу.

НОРБЕР: А ако одбије да ми отвори?

ЕРИК: Скочи!

ВИВИЈАН: Оставила је отворена врата.

ВИВИЈАН: Добро, шта ја сад да радим? Да бацим ђубре?

ЕРИК: То је урађено.

ВИВИЈАН: Не! То је први пут за две године да ти бацаш ђубре!

ЕРИК: Сада сам самац.

ВИВИЈАН: Ипак, то је чудо!

ЕРИК: Могу ја и боље од тога, ако се вратиш код мене, бацаћу ђубре свако вече.

ВИВИЈАН: Драги, како ми је жао да све то одбијем!

ЕРИК: Чекај, немој тако брзо да одеш.

49
ВИВИЈАН: О, надам се да нећеш да ме разочараш. Добро, пењем се за пет
минута.

НОРБЕР: Ако се Норбер не врати за пет минута значи да се још мучи са оним
шампањцем.

ВИВИЈАН: Имао је прилику.

ЕРИК: Док се он тамо горе мири са Розом, можда бисмо и ми могли да се

помиримо овде.

ВИВИЈАН: Пре бих цркла!

ЕРИК: Онда ћеш на силу!

ВИВИЈАН: Видиш ли ти ово? Завршиће ти у глави!

ЕРИК: Ризиковаћу.

ВИВИЈАН: Онда идем.

ЕРИК: Ти си луда! Слушај, размисли, сметаћеш им.

ВИВИЈАН: Имам своју собу, своју приватност.

ЕРИК: Али ти не познајеш какав је Норбер кад се откачи. Можда баш у овом
тренутку носи Розу по целом стану, и можда заврше баш у твом кревету.

ВИВИЈАН: Али знаш каква сам ја. Када заспим, не чујем ништа.

ЕРИК: Није него, можда Норберу затреба и друга жртва.

ВИВИЈАН: Је ли, бога ти? Судећи по ономе што си прошли пут рекао, те
могућности су драстично смањене.

ЕРИК: Ја ти кажем да имам шесто чуло за такве ствари и да Норбер сада јак као
Визигот!

ВИВИЈАН: Ни визиготи нису што су некад били.

НОРБЕР: Шампањац је отворен.

ВИВИЈАН: Онда одох ја.

50
ЕРИК: Чекај, позови мене и Норбера горе на пиће.

ВИВИЈАН: Са задовољством, али ми већ очекујемо друштво.

ЕРИК: Мушко друштво?

ВИВИЈАН: Наравно. Иначе се не бисмо овако обукле. Сада имамо и шампањац.

ЕРИК: Отишла си пре два сада и већ си стигла да окупљаш момке у стану.

ВИВИЈАН: Ма не, то се десило случајно. Сретнем ја два Американца, понуде

они нама своје друштво. Одлично, одговорим ја, Роза и ја смо удовице, дођите
каубоји! Знаш како су префињени! Рекли су да долазе на врата са букетом ружа.

ЕРИК: Добро си ми рекла, ако чујем звоно, знаћу шта је у питању.

ВИВИЈАН: Роза и ја ћемо провести незаборавну ноћ! Шта је то што испушта

такве звуке?

ЕРИК: То је Господин Импотентни.

НОРБЕР: Гладан сам, направићу један тост.

ВИВИЈАН: Значи он испушта те звуке док чита?

ЕРИК: Све време.

ВИВИЈАН: Смешно је, зар не?

ЕРИК: И он тако ради док чита?

ВИВИЈАН: Подсећа ме на мог деду Агрипу.

ЕРИК: А што, да ли о он прави овакве звуке док чита? Не бој се, немам звоно
овде. Страшно! Уђите, слободно, уопште нам не сметате.

РОЗА: Где је Норбер?

НОРБЕР: Роза, немаш шта да тражиш овде. Треба да идеш горе а не да долазиш
овамо.

РОЗА: Норбере, Вивијан и ја очекујемо два момка.

НОРБЕР: Знам.
51
РОЗА: Биће нам супер вечерас.

НОРБЕР: Знам.

РОЗА: Ако желиш да Американци остану пред вратима када дођу, извини ми се
и ја ћу ти опростити.

ЕРИК: Хајде, Норбер, извини јој се. Буди мушко.

НОРБЕР: Хоћу и ја да она клекне и да ми се извини.

ЕРИК: Хајде, клекните и извините му се. Будите женско.

ВИВИЈАН: Роза, немој.

РОЗА: Ништа не брини. Знам ја зашто он неће. Зато што не може!

НОРБЕР: Да, али то није само моја кривица. То је можда до твоје женствености.

РОЗА: Онда није требало да ме ожениш.

ЕРИК: „Можда је до твоје женствености“, Норбере, како се усуђујеш? Ви да не

будете женствени? Допустите да вам покажем, струк, кукови, торзо сирене...
Слушајте, госпођо, да ви нисте његова жена и да Вивијан није ту, узео бих вас на
лицу места.

РОЗА: Ниси једини! То се сада ради где стигнеш – у метроу, у продавници, а ја

сам се чувала за јединог који мисли да нисам женствена!

ВИВИЈАН: И каже ти то после три недеље. Ништа ниси изгубила.

ЕРИК: Под условом да не отежете више ову ситуацију, ти, иди код своје жене и
не појављујте ми се пред очима.

ВИВИЈАН: Слушајте Ерика, он се у то најбоље разуме.

РОЗА: Видиш, Норбер.

НОРБЕР: Ма нема од тога ништа.

РОЗА: Какав шоња!

52
ВИВИЈАН: Норбере, то сте сада рекли и више никад! Како да кажете жени да
није женствена? Одмах да идете да јој се извините! Чак иако га не прихвати
одмах. Кога то зовете?

НОРБЕР: Каролину. Стару познаницу. С којом нисам имао проблема. С којом

ћемо да видимо да ли је до мене или до Розе. Хало, Каролина? Норбер овде.
Норбер. Сметам ли? О, сметам. Зваћу те за сат времена. И тада ћу да ти сметам.
Зваћу те за осам дана. То је то, важи. Извини.

НОРБЕР: То није била Каролина. Где ми је адресар? Мој специјални адресар за

девојке.

ВИВИЈАН: Ерик, заустави га.

ЕРИК: Зашто? Можда ће му то подићи морал.

ВИВИЈАН: Ништаријо! Боли тебе уво да ли ће он да спава са том женом или

чудовиштем из Лох Неса! Где ће он да спава вечерас! Смета ти зато што мрмља
док чита.

НОРБЕР: Спалио сам адресар! Пред венчање, мислио сам да ми неће требати.
Могао сам да га сачувам!

ВИВИЈАН: Не мрдај, то је за нас. Роза! Роза! Стигло нам је друштво! Здраво,

драго ми је што вас видим!

ЕРИК: Норбере, склапамо савез. Као пред рат. Важи?

НОРБЕР: Важи.

ВИВИЈАН: Како дивно. Молим вас, уђите.

53
 Четврти чин

ВИВИЈАН: О, какав неред.

НОРБЕР: Здраво, Роза. О, пардон, пардон!!

РОЗА: Шта је с вама човече? Па то сам ја!

НОРБЕР: Извините, молим вас! То је због хаљине.

РОЗА: Замало да паднем на руке.

НОРБЕР: Пардон. Па, како је прошло вече са Американцима?

ВИВИЈАН: Баш су били фини, безопасни као орхидеје.

НОРБЕР: А Ерик и ја смо имали право такмичење.

ВИВИЈАН: Он спава и даље?

НОРБЕР: Да, спава цео дан.

ВИВИЈАН: Реците ми, још увек нисте видели Розу?

НОРБЕР: Нисам, ви сте ме пробудили.

ВИВИЈАН: Пошто није горе, а није ни овде, значи да је изашла.

НОРБЕР: Где?

ВИВИЈАН: Не знам, и ја сам се малочас пробудила.

НОРБЕР: Можда је у продавници.

ВИВИЈАН: У недељу ујутру?

НОРБЕР: А, да. Колико је сати?

ВИВЈАН: Подне. Питам се да није отишла код својих.

НОРБЕР: О, боже, само то не! О, не, не! Је ли оставила поруку?

54
ВИВИЈАН: Ништа нисам нашла.

НОРБЕР: Треба да позовемо њене.

ВИВИЈАН: А, не! Норбере, сачекајте! Можда није тамо, нећемо да их зовемо

безвезе.

НОРБЕР: Сигурно је кренула али још није стигла. Идем ја за њом, узећу мотор и
блокираћу јој пут.

ВИВИЈАН: Не, Норбере! Зар ћете путовати по оваквом времену?

НОРБЕР: Да, у праву сте.

ВИВИЈАН: Али Роза није тамо.

НОРБЕР: Тако је. Рекли сте да је подне?

ВИВИЈАН: Да.

НОРБЕР: Јесте ли проверили да није горе? Можда је отишла да се прошета.

ВИВИЈАН: Не, Норбере, сачекајте

НОРБЕР: Ерик, Ерик, Роза је отишла! Отишла!

ЕРИК: (не чује се)

ЕРИК: Ко то тамо прави буку?

НОРБЕР: Вивијан.

ЕРИК: Вивијан, дошла је? Ехехе,

ВИВИЈАН: Зашто ниси обуо папуче?

ЕРИК: Помоћи ћеш ми да их нађем.

ВИВИЈАН: Знаш ли да је Роза отишла?

ЕРИК: Да није то само прича за Норбера? Ви и ваше женске замке. Као орхидеје
из Тексаса!

ВИВИЈАН: Чуо си причу о орхидејама!

55
ЕРИК: Него шта.

ВИВИЈАН: Зар ниси спавао?

ЕРИК: Не. Чекао сам праву прилику да изађем.

ВИВИЈАН: Ма како да не. Боже! Нешто вам се запалило?

ЕРИК: Да, био је мали пожар.

ВИВИЈАН: И гасили сте га конзервама?

ЕРИК: То нам је било најефикасније.

ВИВЈАН: А зашто?

ЕРИК: Зашто опет звоцаш?

ВИВИЈАН: Невероватно!

ЕРИК: То је пре свега твоја кривица. То ми је била прва ноћ коју сам провео без
тебе. Дођи да ме пољубиш.

ВИВИЈАН: Не!

ЕРИК: Да!

ВИВИЈАН: Не!

ЕРИК: Зашто не? Зашто ме провоцираш док сам још у пиџами?

ВИВИЈАН: Ти мене већ две године гледаш у пиџами!

ЕРИК: Опа! Шта ти је одједном на уху? Нешто те је ујело? Да ти исисам отров!

Кажем ја да не треба да верујеш Рози, можда је вампир!

ВИВИЈАН: Не, не, Ерик, не могу да одолим кад ме тако љубиш.

ЕРИК: Ни ја теби не могу да одолим!

ЕРИК: Да ли су ти рекли да треба да куцаш пре него што уђеш у спаваћу собу?

НОРБЕР: Управо сам изашао из спаваће собе!

56
ВИВИЈАН: Норбере, да скувам по једну кафицу?

НОРБЕР: Немам времена.

ЕРИК: Јеси ли луд? Нећеш ваљда у Дре? Слушај, судећи по Розиним причама,
њен отац те тамо чека с напуњеном пушком!

НОРБЕР: Розиковаћу!

ЕРИК: Не, не, Норбере, ако имаш и трунке здравог разума, сачекаћеш Розу овде
да се врати. Доћи ће она. Немој у мој кревет, требаће ми.

ВИВИЈАН: Неће, не слушајте га, Норбере, шали се. Ви најбоље познајете Розу.

ЕРИК: Не слушај је, Норбере, Норбере! То је глупо што радиш! Види мене,
победио сам Вивијен. Не мрдај одавде, Роза ће да се врати све трчећи. Уверавам
те! Норбере, Норбере! Доћи ћеш ти код мене пре шест вечерас! Или раније!

ЕРИК: А сада, нас двоје. А, не, не, душо, нећеш ваљда сада да премешташ
ствари, имамо ми паметнијег посла.

ВИВИЈАН: Али ја не премештам ствари. Одлазим. Нећу више живети ни овде

ни на првом спрату.

ЕРИК: Одлазиш сада?

ВИВИЈАН: Овога трена.

ЕРИК: Мислио сам да су нам неке друге ствари хитније.

ВИВИЈАН: То ме је и натерало да одем.

ЕРИК: И мислиш да ћеш тамо наћи срећу?

ВИВИЈАН: Не знам, али знам да желим мужа.

ЕРИК: Ево га.

ВИВИЈАН: Нећу кловна! Ни љубавника, ни егоисту, ни уметника, ни лењивца!

Већ мужа! Немаш идеју шта за жену представља муж?

ЕРИК: Немам појма.

57
ВИВИЈАН: И то, постоји, зар не? Да ти кажем нешто – већина мушкараца су
мужеви, ти си изузетак. Анти-муж. А ја не желим анти-мужа у свом животу.
Сппреман си на све само да се не ожениш! На све! Хоћеш да водиш љубав са
мном и то је то! После две године, жене желе друге ствари.

ЕРИК: Потписан папир на неограничено време. То је твој идеал, је ли?

ВИВИЈАН: Ти си непоправљив. Опет то доказујеш.

ЕРИК: Забога, реци ми шта хоћеш и обећавам да ћу се потрудити.

ВИВИЈАН: Хоћу дете!

ЕРИК: Шта желиш?

ВИВИЈАН: Дете. Зар ти никад није пало на памет да желим дете?

ЕРИК: Јеси ли луда?

ВИВИЈАН: Знала сам твоју реакцију.

ЕРИК: Дете! Ја који волим мир и тишину. Шта то причаш? ??? Хоћеш да ме
осудиш на двадесет година са малим чудовиштем! Под условом да га добијемо!

ВИВИЈАН:

ЕРИК: А, не, реци ми да имаш некога другог у плану.

ВИВИЈАН: Не лупај. Доброг мушкарца, посвећеног жени и деци, није тешко

наћи.

ЕРИК: Чекај!

ВИВИЈАН: Видиш ли? Више ни то не пали. Време је да се растанемо.

ЕРИК: А то неће моћи. То неће моћи. То ћемо тек да видимо. И то одмах.

Вивијан! Аааааа!

РОЗА: Шта вам се дешава?

ЕРИК: Губим дах. Вивијан ме је ударила лактом у плексус.

РОЗА: Зашто?

58
ЕРИК: Хтео сам да спавамо заједно а она није хтела.

РОЗА: Баш је глупа.

ЕРИК: Ово јој нећу никада опростити. Могла је озбиљно да ме повреди. А шта
ви радите овде?

РОЗА: Тражим Норбера, он живи код вас, зар не?

ЕРИК: Изашао је. Кренуо је за вама у Дре!

РОЗА: Није требало да га пустите.

ЕРИК: Упозоравам вас да ми није добро!

РОЗА: Па ви сте увек лоше кад сам ја у питању!

ЕРИК: Није тако. Ево понудићу вас кафом. Хоћете ли кафу?

РОЗА: Врло радо.

ЕРИК: Онда је сами скувајте. Шта је, нудим вас кафом али не и својом услугом.

РОЗА: Пре колико је отишао?

ЕРИК: Пре неколико сати, као лудак.

РОЗА: Као лудак?

ЕРИК: Да. И зашто сте тако нагло отишли, не рекавши никоме ништа?

РОЗА: Хтела сам да се вратим код својих. Стигла сам до железничке станице на
Монтпарнасу, али нисам имала храбрости да наставим. Престравила сам се кад
сам помислила да треба да се суочим са татом.

ЕРИК: Имате баш занимљиве родитеље.

РОЗА: Шта га је то спопало да иде у Дре?

ЕРИК: Шта ли је вас обоје спопало да се тако понашате.

РОЗА: Ви сте неодољиви. Ви све погађате.

ЕРИК: Идите одмах да упозорите родитеље да Норбер долази.

59
РОЗА: Онда ћу морати да им кажем да смо се свађали.

ЕРИК: И њима је јасно да не долази тек онако.

РОЗА: Никада вас нисам видела у пиџами. Лепо вам стоји.

ЕРИК: А је ли?

РОЗА: Да, лепе су те боје.

ЕРИК: Купио сам је у бутику „Дездемона“.

РОЗА: Где је Вивијан?

ЕРИК: Горе, пакује се.

РОЗА: Враћа се овде?

ЕРИК: Не, одлази. Боље пожурите и јавите родитељима да Норбер долази. Па

шта више чекате?

РОЗА: Да ми кажете шта да кажем родитељима!

ЕРИК: Ма је ли? Сад и још и то да радим.

РОЗА: Немојте да се љутите. Зашто сте то обукли?

ЕРИК: Зато што је промаја.

РОЗА: Слабић као и сви остали.

ЕРИК: Хоћете ли да позовете или не?

РОЗА: Нећете да ми кажете шта да им кажем? Знате, лепо вам то стоји.

ЕРИК: Онда ћу ја да позовем.

РОЗА: Не, могу ја сама.

ЕРИК: Дакле?

РОЗА: Нико се не јавља.

ЕРИК: Па нормално, ко зна јесу ли устали.

60
РОЗА: Мора да су на миси. Сад ми се сигурно чудите.

ЕРИК: Да. Невероватно како сте за тако кратко време, направили хаос у овој
кући.

РОЗА: А ви нисте, са вашим „мушкарци доле, жене на спрату“?

ЕРИК: Па ви сте први почели.

РОЗА: Јесте, ви сте то изазвали јер сте наљутили Вивијан.

ЕРИК: Ви сте јој напунили главу тим вашим идејама о браку!

РОЗА: Не драмите.

ЕРИК: Ви сте у томе много бољи од мене.

РОЗА: Ааааааааа!

ЕРИК: Ћутите, доста, готово. У животу се све среди, видећете, нарочито у

вашим годинама. Борите се, нападајте! Не мене, забога!

ВИВИЈАН: Збогом, Ерик!

ЕРИК: То је Вивијан! Пустите ме, то је Вивијан, Вивијан! Чекај, Вивијан!

РОЗА: Ви сте љути на мене?

ЕРИК: Јесам, могао сам да је зауставим да се нисте обавили око мене као змија!
Сигуран сам да ће се вратити. А? Вратиће се. Мирно ћу је чекати и ништа нећу
мењати у својој недељној рутини.

РОЗА: И ја, чекаћу Норбера. Знам да вам сметам, али немам храбрости да идем
горе, могу ли остати овде?

ЕРИК: Можете.

РОЗА: Имам ја књигу, хвала.

ЕРИК: Да бацим поглед на вести ове недеље. Да видимо каква је ситуација у

остатку света.

РОЗА: Норбер вам се веома диви.

61
ЕРИК: Драго ми је због тога. И ја га врло ценим.

РОЗА: Рекао ми је да су се пре Вивијан жене тукле око вас.

ЕРИК: Нису се тукле, свака је чекала свој ред.

РОЗА: Рекао ми је да сте без конкуренције.

ЕРИК: А то је рекао?

РОЗА: Од речи до речи.

ЕРИК: Морам да признам да се мој репутацији могло позавидети.

РОЗА: Толико вас цени да му уопште неће сметати оно што ће се сад десити. А и
неће знати ништа о томе, јер му нећемо рећи.

ЕРИК: Ма шта ви то радите?

РОЗА: Погледајте како се рашило. А боја ми се већ скида.

ЕРИК: Не занима ме, обуците се!

РОЗА: Не остављате ми избора.

ЕРИК: Обуците се.

РОЗА: Када ми покажете какав сте шмекер.

ЕРИК: Немам ја ништа да вам покажем.

РОЗА: Имате моралну обавезу према мени.

ЕРИК: Немам никакву моралну обавезу према вама. У сваком случају, тиме што
ћете ми показати вашу препланулост, ништа нећете постићи код мене. Ја сам
равнодушан.

РОЗА: Лажете.

ЕРИК: Типично женско понашање. Престаните. Обуците се.

РОЗА: Не!

ЕРИК: А зашто не?

62
РОЗА: Зато што ми је већ било тешко у хотелу.

ЕРИК: Ма је ли?

РОЗА: Јесте. Да ли ви знате колико је тешко скинути се пред неким ко у пракси

ништа не зна? Срећа па сте ви опасан тип.

ЕРИК: Нисам ја никакав тип. Обуците се кад вам кажем!

РОЗА: Само једном, Ериче, после вам више ништа нећу тражити.

ЕРИК: Не, кад кажем!

РОЗА: Да видимо колико сте вешти.

ЕРИК: Норбер је такође веома, веома надарен, само се сада опоравља. Пружите
му шансу! Немојте толико да наваљујете! Сачекајте! За екстазу је потребно
време.

РОЗА: Али шта да чекам? Желим да знам шта ме чека...

ЕРИК: За вас сам ја мера тога? Ипак је боље да ме заобиђете.

РОЗА: Не, ако сте зналац, покажите то! Хоћу да видим чему вас је живот научио.
Једна генерација преноси другој знање. То је света мисија.

ЕРИК: Ви сте неки феномен, изгледа. Није ни чудо што је Норбер имао
пробелема.

РОЗА: Па добро, онда ће он бити на губитку.

ЕРИК: Хоћете ли да поновите?

РОЗА: Кажем да ће на крају он добити награду.

ЕРИК: Мислим да сам схватио. Ви мене питате да учиним услугу Норберу тако
што ћу да му спавам са женом? Замислите да му кажем „Ево, изволи, сад је
спремна за тебе!“

РОЗА: Нећете морати ништа да му кажете јер ништа неће знати.

ЕРИК: Ја сам шокиран.

63
РОЗА: Ја сам вас шокирала?

ЕРИК: Него шта. Питам се шта би ваш отац рекао када би вас чуо.

РОЗА: Ма баш ме брига шта ће да каже један идиот.

ЕРИК: На крају крајева, ја сам ожењен човек!

РОЗА: Шта сте ви?

ЕРИК: Практично ожењен.

РОЗА: Брак је оно што ви избегавате све време а сада бисте да будете ожењени.

ЕРИК: Али ја се осећам ожењеним.

РОЗА: Ко? Она вас је оставила! Ви сте самац. Слободан као птица. Ништа вас не
може спречити. Осим страха. Знам да ме се плашите.

ЕРИК: Не лупајте глупости.

РОЗА: Бојите се за вашу репутацију, ето у чему је ствар!

ЕРИК: Хвала вам пуно на вашим речима. А нарочито вам хвала на вашој посети,
надам се да ћемо се ускоро видети. Довиђења, госпођо! Довиђења! О, о, не могу,
о, о! Франуска је стигла до финала у пинг-понгу...

РОЗА: Нећете чак ни да покушате?

ЕРИК: Роза, шта више хоћете? Слушајте ме, за то су потребна осећања, мало
мистике.

РОЗА: Мислите на технику?

ЕРИК: Не, није то. Ви као и сваки почетник мислите на технику. Нема технике,
постоји само инспирација. Шта сам оно хтео да кажем... Што сте потамнели,
чиме се то мажете, па сте тако потамнели?

РОЗА: Уље.

ЕРИК: Уље.

РОЗА: За тамњење.

64
ЕРИК: За тамњење. Да.

РОЗА: Хоћете да чујете тајну? Треба добро утрљати уље, навише. Овако.

ЕРИК: О, забога.

РОЗА: Дођите сада.

ЕРИК: Не, не, сачекајте! Не желим да урадимо нешто после чега ћемо се кајати.
Норбер је мој пријатељ, зар не, Норбере, да си ми пријатељ? Не, треба стварно
бити највећа будала... Ја сам највећа будала. Пустите мене, ја ћу, ја ћу. Можда је
Вивијан.

РОЗА: Или Норбер.

ЕРИК: Не, то је Вивијан. Хало, не то је Норбер. Здраво, Норбере.

РОЗА: Реците му да нисам овде.

ЕРИК: Ћутите! Да? Нисам чуо, има сметњи. Роза?

РОЗА: Не, нисам ту!

ЕРИК: Роза се још није вратила. Да. А ти, где си? На телефону. Па знам да си на
телефону, схватио сам, али где се налази тај телефон? Он је у Удану.

РОЗА: Шта ћемо сада да ради?

ЕРИК: Још не зна. Да видимо, до Дреа има још...

РОЗА: Сада није време за читање.

ЕРИК: Ово је водич за Ил де Франс. Хоћу да знам још колико времена нам је
остало.

РОЗА: Па ви рекосте да не предузимате непотребне ризике?

ЕРИК: Никада!

РОЗА: Ништа вас не омета од реалности?

ЕРИК: Слушајте ме, госпођице. Хоћете ли ви професионалца или не? Јер

професионалац ништа не препушта случају. Удан, ево, шездесет и три

65
километара од Париза. Норбер има велики мотор, ограничење брзине је 90
километара на сат, он поштује ограничења, дакле, неће премашити 40, имамо
дакле још двадесет и четири минута пред нама. Ето, драга моја, немамо више
времена, а сваки минут је важан. Да избегнемо ми проблеме. Шта ми је још
остало? А, остало ми је још нешто веома важно. Ово је да избегнемо неприлике,
јер ја после тога спавам.

РОЗА: А мислила сам да се обично пуше цигарете.

ЕРИК: Ја спавам.

РОЗА: А шта ћу ја да радим док ви спавате?

ЕРИК: Можете да запалите цигарету.

РОЗА: Бићу тужна.

ЕРИК: Је ли? Можете да ме гледате са дивљењем док спавам.

РОЗА: Можда ћу и ја да заспим.

ЕРИК: Можда, а ја ћу свакако навити аларм.

РОЗА: Чује ли се много?

ЕРИК: Ужасно!

РОЗА: Ја баш и не волим ту технику буђења. Имам утисак да ??

ЕРИК: Баш је лепо то што кажеш. Немој више ништа да додаш. Ћути и уђи у
собу. Кретену! Ништаријо! Цркотино! Две године! Две године ниси преварио
Вивијан да би довде дошао! Јадниче! Добро, сад сам завршио са самокритиком,
окренимо се позитивним стварима.

ЕРИК: Јеси ли то ти, Вивијан?

ВИВИЈАН: Очигледно да сам ја!

ЕРИК: О, боже, боже!

ВИВИЈАН: Да нема можда друга жена кључ од нашег стана?

66
ЕРИК: О, Господе Боже! Вивијан, наравно да не, нико други нема кључ нашег
стана.

ВИВИЈАН: Па зашто онда питаш?

ЕРИК: Зато што се тако каже „добар дан, Вивијан!“

ВИВИЈАН: Па кажи: Добар дан, Вивијан!

ЕРИК: Добар дан, добар дан, мала моја Вивијан!

ВИВИЈАН: Хајде, чекам.

ЕРИК: Шта чекаш?

ВИВИЈАН: Да ми кажеш како си знао да ћу се вратити.

ЕРИК: Не, уопште нисам ни слутио да ћеш се вратити. Имаш неке чудне идеје у
глави.

ВИВИЈАН: Имаш разлога да тријумфујеш.

ЕРИК: Ма не, не тријумфујем уопште. Нити имам намеру да тријумфујем...

ВИВИЈАН: Нисам била много далеко. Била сам испред једног кафеа и рекла сам
себи: „Шта то радиш, шта то радиш?“ Ти ме не слушаш?

ЕРИК: Да, да, слушам те ја. Шта си рекла?

ВИВИЈАН: Кажем ти где сам била.

ЕРИК: Када?

ВИВИЈАН: Кад сам отишла.

ЕРИК: И шта си урадила пошто си отишла?

ВИВИЈАН: Па рекла сам ти

ЕРИК: Отишла си у биоскоп „Купола“.

ВИВИЈАН: Не него у кафић.

ЕРИК: Ааа, отишла си у кафић „Купола“?

67
ВИВИЈАН: Зар ниси чуо за њега?

ЕРИК: Јесам, јесам, то ти је кад кренеш Јелисејским пољима све до краја... и пре
него што стигнеш до трга

ВИВИЈАН: Је ли ти драго што ме видиш?

ЕРИК: Много ми је драго што те видим.

ВИВИЈАН: Имаш ли нешто да му кажеш уместо што ми описујеш план Париза?

ЕРИК: Знаш, ситуација је толико....ја никад нисам био баш речит.

ВИВИЈАН: Него више волиш дела?

ЕРИК: Да, ја више волим.... Аааааа! Шта то радиш???

ВИВИЈАН: Слушај, жао ми је, погрешила сам.

ЕРИК: Нипошто!

ВИВИЈАН: Спремна сам да ти се предам.

ЕРИК: А, не, не, не! Не долази у обзир! Три месеца апстиненције су чудо, у
праву си!

ВИВИЈАН: Нећу ти то никад више урадити!

ЕРИК: Треба издржати, треба издржати! Обуци се!

ВИВИЈАН: Не!

ЕРИК: Кажем, обуци се! Хаљина! Хаљина!

ВИВИЈАН: Ерик! Одричем се свега! Одричем се свега! Од брака, од деце, свега!

Погледај ме, ја те волим таквог какав си, са свим твојим манама, реци ми да ме и
ти волиш упркос мојим манама!

ЕРИК: Волим те, упркос свему што кажеш!

ВИВИЈАН: Онда спавај са мном! Одмах!

ЕРИК: Слушај, да ти кажем нешто, гладан сам. Касније, да ми лепо одемо на

вечеру и после...
68
ВИВИЈАН: Нема потребе да идемо на вечеру, све имамо овде. Идемо сада у
кревет а после ћеш да једеш! Не, ја знам да ти не можеш на двоседу, идемо у
твој кревет!

ЕРИК: Не, не, нећу!

ВИВИЈАН: Ово је први пут да одбијаш да идеш са мном у кревет!

ЕРИК: Па шта ћу.

ВИВИЈАН: Неко је у соби!

ЕРИК: Ти си луда, па недеља је, знаш да госпођа Мартин чисти преко недеље.

ВИВИЈАН: Можда је отишла у продавницу.

ЕРИК: Ма не, шта ти је, јеси ли опседнута? Размисли мало, зашто би неко било у
соби, зар бих могао ја за тако кратко време твог одсуства да доведем неку жену
овде? Чак и ја, без конкуренције у завођењу, не бих био у стању то да нааа-
направим. А да попијемо по пиће?

ВИВИЈАН: Може, зашто да не. Нико није у гужви.

ЕРИК: Хмм, не, сада не.

ВИВИЈАН: Ни ти, ни ја, ни нико.

ЕРИК: Нико не жури.

ВИВИЈАН: Дакле...

ЕРИК: Нико не жури.

ВИВИЈАН: Ето.

ЕРИК: Хоћеш да ми сипаш један виски?

ВИВИЈАН: Наравно.

ЕРИК: Не, не, не, не!

ВИВИЈАН: Аха! Неко је у твојој соби! Сад ћу да је избацим.

ЕРИК: Преклињем те, Вивијан! Ништа лоше нисмо направили.

69
ВИВИЈАН: Али сте хтели да направите.

ЕРИК: То није исто.

ВИВИЈАН: Намера је дело.

ЕРИК: А, не, намера није исто што и дело. Сада није време за смех.

ВИВИЈАН: Шта она ради са тобом?

ЕРИК: Чекај, да ти објасним, уопште нисмо знали за себе.

ВИВИЈАН: Били сте пијани?

ЕРИК: Да,

ВИВИЈАН: И требало је да знам чим сам крочила овамо!

ЕРИК: Не ради се о томе.

ВИВИЈАН: О чему се онда ради?

ЕРИК: Нећеш моћи да верујеш...

ВИВИЈАН: То је неко кога знам?

ЕРИК: Тако је. Последња особа на коју би помислила. Да, да. Тражила си, гледај.

ВИВИЈАН: Господе Боже!

ЕРИК: О, не, не, не!

ВИВИЈАН: А, не, не, не, не! Ерик, ово је стварно последња особа на коју бих
помислила!

НОРБЕР: Можете мислити шта осећам сада!

ВИВИЈАН: Је ли, Норбере, шта ја то чујем?

НОРБЕР: Ерик је баш опседнут, да знаш.

ВИВИЈАН: Нисам могла ни да сањам ово, никада, никада!

ЕРИК: То је невероватно, она мисли да се ради о нас двоје!

70
НОРБЕР: Како то? Које двоје?

ЕРИК: Нас двоје! А знаш зашто? Мисли да смо обојица полудели, због тебе, зато
што си изашао из собе у којој ниси имао шта да тражиш.

НОРБЕР: Не знам, ја сам овде од јуче.

ЕРИК: Је ли то лепо? Лажову!

ВИВИЈАН: Шта то причате вас двојица? Шта се десило?

ЕРИК: Оно што се десило није било против природе.

ВИВИЈАН: Значи жена је у питању! Где је она?

НОРБЕР: Она је тамо!

ЕРИК: Она није тамо!

НОРБЕР: Хајде, хајде, уђи!

ВИВИЈАН: Него шта него ћу да уђем! Прегледаћу сваки ормар и сваку полицу!

ЕРИК: Како си то направио?

НОРБЕР: Као и увек, степенице на зиду.

ЕРИК: Свака ти част!

НОРБЕР: Убићу те, убити!

ЕРИК: Важи, нема проблема, али пре тога да попричамо мало! Норбере, нисам
имао времена да урадим штагод са твојом женом! Помислили смо, али нисмо
имали времена!

НОРБЕР: Не верујем ти ништа.

ЕРИК: Али сам зато имао врмена да видим какав је тип љубавнице и један ти
савет могу дати за Розу: стрпљење.

НОРБЕР: Откако те познајем, стално си говорио да су све исте.

ЕРИК: Роза није, она је цвет, један зумбулчић. Иди сада горе и обавештавај ме.
Јеси ли све прегледала?
71
ВИВИЈАН: Норбере, отишли сте да тражите Розу?

НОРБЕР: Променио сам правац, прво сам је тражио, сад видим да је нема.

ЕРИК: Није сигурно испод кревета. Ево жене која долази после десет минута и
која поставља питања и оптужује мене и мог најбољег пријатеља да смо
полудели.

ВИВИЈАН: Извини, погрешила сам.

ЕРИК: Него шта него си погрешила. Опраштам ти, као и увек. Баш сам слаб на
тебе.

НОРБЕР: А ви, Норбере?

НОРБЕР: Човек може да се превари, Вивијан.

ЕРИК: Одох сада да се обучем.

ВИВИЈАН: Хвала.

ЕРИК: Хвала.

ВИВИЈАН: Норбере? Шта сте радили у тој соби?

НОРБЕР: Дремао сам.

ВИВИЈАН: А ова хаљина, шта је радила иза флаша?

НОРБЕР: То већ није моје, зар не?

ВИВИЈАН: Не. Ово је Розина хаљина.

НОРЕР: Не, не.

РОЗА: Јесте, јесте. Видела сам је у њеном ормару.

НОРБЕР: А, да, да. Смем ли да је видим? Јесте Розина.

ВИВИЈАН: Покушавате да покријете компањона Ерика.

НОРБЕР: Ја?

ВИВИЈАН: Који тренутно има жељу да вас убије.

72
НОРБЕР: Од када га познајем он има жељу да ме убије.

ВИВИЈАН: Мушка солидарност пре свега, зар не?

НОРБЕР: Не разумем шта сте хтели да кажете.

ВИВИЈАН: Ко је ставио ову хаљину иза флаша?

НОРБЕР: То мора да је било синоћ, ето. Толико смо били...

ВИВИЈАН: Отишли сте до ормара да бисте узели ову хаљину и ставили је иза
флаша. Је ли тако?

НОРБЕР: Тако је!

ВИВИЈАН: Да нико не примети, међу четири особе савршено луцидне.

НОРБЕР: Сад се сећам... премештали смо ствари, па сећате ли се мојих гаћа у

вашим стварима.

ВИВИЈАН: Признајте, Норбере.

НОРБЕР: Шта?

ВИВИЈАН: Да сте дошли да узмете ову хаљину јер волите да се облачите као
жена!

НОРБЕР: Да, признајем да ме то опушта. Али то није прозивзаконито!

ВИВИЈАН: Не, није! Све је јасно. Сада можете да завршите ваше дремање. У
трави!

НОРБЕР: Да, а да, много волим да жваћем гранчицу траве док не заспим.

ВИВИЈАН: Сумњали сте у њих! Значи попели сте се уз живицу да их затекнете!

НОРБЕР: Тако је.

ВИВИЈАН: Ерик је значи то хтео. Да не пронађем Розу без хаљине!

НОРБЕР: Без хаљине, да, без ичега на себи! Хеј, где ћеш?

РОЗА: У Дре.

73
НОРБЕР: Шта ћеш рећи својима?

РОЗА: Да си ме отерао.

НОРБЕР: То није тачно.

РОЗА: Али то ћеш урадити.

НОРБЕР: Хоћеш ли им рећи зашто?

РОЗА: Не, не би ми опростили.

ВИВИЈАН: Ни ја.

РОЗА: Више не, не.

ВИВИЈАН: Нисам очекивала од вас да се голи спуштате низ живицу.

РОЗА: А делује тако слабо.

НОРБЕР: Твоји ће да направе хаос.

РОЗА: Него шта ће.

ВИВИЈАН: Боље да су вас више тукли кад сте били мали.

РОЗА: Све време!

ВИВИЈАН: Обукао си одело! У недељу!

ЕРИК: То је због тебе, драга, позивам те на вечеру у ресторан.

ВИВИЈАН: Ох, значи има нешто да ти опростим.

ЕРИК: Намеру, али не и чин. Кунем ти се.

ВИВИЈАН: Слушајте, вас двоје. Кунете ли се да нисте значи шта радите, да сте
се случајно нашли у наручју једно другоме ?

ЕРИК/РОЗА: Кунем се.

ЕРИК: Ни трага планирању.

НОРБЕР: Ви сте два прљава лажова! Хајде, пењи се, готова си.

74
РОЗА: Шта да радим!

НОРБЕР: Пењи се.

РОЗА: Јеси ли сигуран?

НОРБЕР: Хајде, брзо, пењи се!

РОЗА: Норбере, хвала ти.

НОРБЕР: На чему?

РОЗА: Што си стигао на...Спасио си ме.

НОРБЕР: Видећеш за то.

РОЗА: Направила сам глупост. Али Ерик је тако... такооо...

НОРБЕР: Пењи се!

РОЗА: Знаш шта Норбере, мислим да треба да му тражиш две или три цеви?

НОРБЕР: Пењи се! И ни реч више о Ерику! Ерик је прошлост! Шта је рекла да
му тражим?

РОЗА: НОРБЕРЕ!

НОРБЕР: Ево ме, Рози, стижем!

ВИВИЈАН: Никакав предумишљај?

ЕРИК: Вивијан, када се венчамо...

ВИВИЈАН: Шта си рекао?

ЕРИК: Рекао сам да, када се венчамо, нећу више имати никакав разлог да
попустим пред искушењем.

ВИВИЈАН: Ниси у обавези, знаш.

ЕРИК: Нисам, али човек после две године има жељу да...

ВИВИЈАН: Озакони.

75
ЕРИК: То је права реч. Добро, шта ћемо сада? Идемо у ресторан или да се
венчамо?

ВИВИЈАН: Ресторан ради само до три.

ЕРИК: Само до три сата? Ха ха! Онда...

КРАЈ

76