STANDARDIZACIJA

9 Potreba za izvesnom jednoobraznošću u medjusobnom opštenju radi boljeg i

bržeg sporazumevanja i obavljanja poslova. Primer - automobilsaka industrija;
primeri sa kojima se ste se susretali a primenićete ih u ME: jedinice mera
(osnovne izvedene), tehničko crtanje, sastavi materijala, ...;
- u tehnici još i: mere i oblici proizvoda, kvalitet proizvoda, metode
proveravanja kvaliteta proizvoda, postupaka i procesa, metode merenja,
...

9 Koristi od standardizacije: opšta ekonomičnost; lakše sporazumevanje u

procesu rada; bezbednost, zdravlje i zaštita života; zaštita interesa potrošača,
države; odstranjivanje prepreka za trgovinu ...

9 Nivoi standarda:
- Medjunarodni (ISO),
- Regionalni,
- Nacionalni (JUS, DIN, GOST ...)
- Granski (AGMA, API ...)
- Interni (fabrički ...)

JUS oznaka grane . oznaka glavne grupe i podgrupe . broj standarda

Ukupno 16 grana:
Grana A – osnovni i opšti standardi
Grana C – metalurgija i tehnologija prerade metala
Grana L – industrija mernih i drugih aparata i precizne mehanike
Grana K – industrija alata i pribora
Grana M – mašinogradnja i metalska industrija

Primer:
JUS A.A0.001 – standardni brojevi
JUS M.A1.025 – klasifikacija površinske hrapavosti industrijskih proizvoda
JUS M.A1.243 – tolerancije oblika i položaja
JUS M.A1.244 – definicije i oznake na crtežima
JUS M.B0.221 – tolerancije metričkog navoja s trouglastim ISP profilom
JUS M.C3.506 – kotrljajni ležajevi označavanje
http://www.jus.org.yu/
 9 standardni brojevi

Osnovu sistema mnogih tehničkih standarda čine standardni brojevi. Oni su nastali iz
potrebe da se iz prirodnog niza brojeva odaberu izvesni brojevi pogodni za praktičnu
upotrebu.

Brojevi namenjeni standardima, treba da budu odabrani po nekom sistemu, odnosno

medju njima treba da postoji neka zakonitost. Pokazalo se da je psihofiziološki i
tehnički najbolje da se za standardne brojeve usvoji niz brojeva koji su članovi
odredjenih geometrijskih progresija. Npr. novčanice od 1, 2, 5, 10 ... dinara, što je
geometrijska progresija količnika 2.

Prema preporuci ISO, usvojeni su brojevi koji su članovi geometrijskih progresija

količnika: 5 10 , 10 10 , 20 10 i 40 10 , sa početnim brojem 1. Redovi standardnih brojeva
nose oznaku ‘‘R‘‘, kao uspomenu na francuskog pukovnika Renard-a koji je krajem
XIX veka prvi primenio standardne brojeve. Tako su utvrdjena četiri osnovna reda
standardnih brojeva:
- red R5 količnika q = 5 10 ≈ 1,60
- red R10 količnika q = 10 10 ≈ 1,25
- red R20 količnika q = 20 10 ≈ 1,12
- red R40 količnika q = 40 10 ≈ 1,06

Standardni brojevi mnji od 1 ili veći od 10 dobijaju se deljenjem ili množenjem

tabličnih vrednosti sa 10, 100, ...

Izvedeni brojevi, dobija ju se odabiranjem svakog n–tog broja iz odgovarajućeg reda,

R_/n.
– za početni broj reda 1, osnovni red : R40/8 = R20/4 = R10/2 = R5,
– za početni broj reda < ili > 1, izvedeni red.

Podešeni brojevi, dobijeni zaokruživanjem nekih od standardnih, npr. standardni broj

reda R10 - 3,15, zaokružuje se na – π.

Postoji i izuzetni red, standardni broj R80.

Standardni brojevi pomnoženi, podeljeni ili steponovani standardnim brojevima, daju

standardni broj – približno ili tačno.
 Podešeni
R5 R10 R20 R40
brojevi
1,00 1,00 1,00 1,00
1,06 1,05
1,12 1,12 1,1
1,18 1,15; 1,20
1,25 1,25 1,25 1,2
1,32 1,3
1,40 1,40
1,50
1,60 1,60 1,60 1,60
1,70
1,80 1,80
1,90
2,00 2,00 2,00
2,12 2,1
2,24 2,24 2,2; 2,25
2,36 2,35; 2,4
2,50 2,50 2,50 2,50
2,65 2,6
2,80 2,80
3,00
3,15 3,15 3,15 3,0; 3,2
3,35 3,4
3.55 3,55 3,5; 3,6
3,75 3,8
4,00 4,00 4,00 4,00
4,25 4,2
4,50 4,50
4,75 4,8
5,00 5,00 5,00
5,30
5,60. 5,60 5,5
6,00
6,30 6,30 6,30 6,30
6,70 6,5
7,10 7,10 7,0
7,50
8,00 8,00 8,00
8,50
9,00 9,00
9,50
10,00 10,00 10,00 10,00