Biblioteka

Hereticus
4

Logo
Zadu`bina Studenica, San Francisko

Logo
Kongres srpskog ujedinjenja – Austrija
Logo

Centar za unapre|ivanje pravnih studija, Beograd


Rehabilitacija i restitucija u Srbiji

REHABILITACIJA I RESTITUCIJA U SRBIJI

Zbornik radova sa okruglog stola

Biblioteka
Hereticus 4

Urednik Biblioteke
Prof. dr Jovica Trkulja

Izdava~i
Zadu`bina Studenica, San Francisko
Kongres srskog ujedinjenja – Austrija
^entar za unapre|ianje pavnih studija, Beograd

Za izdava~e
Majkl \or|evi}
Olga Danilovi}
prof. dr Vladimir Vodineli}

Urednik
prof. dr Jovica Trkulja

Lektura i korektura
Marinko Arsi}

Slog i prelom
Sini{a Kadi}

[tampa
“Dosije studio”

Tira`
500

©Kongres srpskog ujedinjenja, Beograd

ISBN ____________________________


REHABILITACIJA I RESTITUCIJA
U SRBIJI
Zbornik radova sa okruglog stola

Priredili:
prof. dr Jovica Trkulja
Olga Danilovi}

Beograd
2009

Rehabilitacija i restitucija u Srbiji


 SADR@AJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Prvi deo
KONTROVERZE OKO REHABILITACIJE
U SRBIJI

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Olga Danilovi}
Uvodna re~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Jovica Trkulja
Rehabilitacija kao mera pravnog savladavanja
autoritarne pro{losti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Bogoljub Milosavljevi}
Otvaranje dosijea tajnih slu`bi u Srbiji
i rehabilitacija `rtava autoritarnih re`ima . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Sr|an Simiki} i Mirjana Jovanovi}-Tomi}
Institut rehabilitacije na prostoru biv{e Jugoslavije . . . . . . . 41
Vladimir V. Vodineli}
Zakon o rehabilitaciji: tu`na pri~a
sa mo`da sre}nim krajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Sne`ana Andrejevi}
O pravilima postupka sudske rehabilitacije . . . . . . . . . . . . . . 54
Sr|an Cvetkovi}
Represija u Srbiji 1944–1953 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Gojko Lazarev
Zakon o Rehabilitaciji – dve godine kasnije . . . . . . . . . . . . . . 77
Dobrivoje Tomi}
Viktimolo{ko vi|enje Zakona o rehabilitaciji . . . . . . . . . . . . 90

Diskusija

Milan Parivodi}
Istorijski zna~aj Zakona o rehabilitaciji . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Rehabilitacija i restitucija u Srbiji

Aleksandar Jugovi}
Dru{tveni moralni i zna~aj rehabilitacije
`rtava politi~ke represije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Miroljub Miju{kovi}
Procesi rehabilitacije u Okru`nom sudu u [apcu . . . . . . . . . 103
@ivko Topalovi}
Ako zaboravimo pro{lost,
ne}emo imati pravo na budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Du{an Markovi}
O rehabilitaciji iskreno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Stojan M. Mi}ovi}
Zna~aj rehabilitacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Drugi deo
PUTEVI I STRANPUTICE
DENACIONALIZACIJE U SRBIJI

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Majkl \or|evi}
Pozdravno pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Olga Danilovi}
Uvodna re~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
Jovica Trkulja
Stranputice denacionalizacije u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Slobodan G. Markovi}
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije . . . . . . . . 141
Jasmina T. Bulan`e
Pravne karakteristike restitucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
Vladimir V. Vodineli}
Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog . . . . . . . . . . 159
Sr|an Simiki} i Mirjana Jovanovi}-Tomi}
Denacionalizacija na prostoru biv{e SFRJ . . . . . . . . . . . . . . 190
Sr|an Cvetkovi}
Oblici oduzimanja privatne svojine
u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Vladimir Todorovi}
Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama
u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225

Sne`ana Andrejevi}
Izvodi iz pojedinih odluka Evropskog suda
za ljudska prava koji mogu biti relevantni
za postupak restitucije kod nas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
Zlatko Stefanovi}
Ko kome duguje denacionalizaciju? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 255
Srboljub Gli{i}
Analiza Baze podataka
o prijavljenoj oduzetoj imovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
Aleksandar Jugovi}
Restitucija kao vrednosna prekretnica
u demokratizaciji srpskog dru{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
Gojko Lazarev
Od rehabilitacije do restitucije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

PRILOZI

Rehabilitacija – zaklju~ci i preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313

Restitucija i denacionalizacija – zaklju~ci i preporuke . . . . . . . . . . . 316
Podaci o autorima priloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319


Rehabilitacija i restitucija u Srbiji


 PREDGOVOR

Kon­gres srp­skog uje­di­nje­nja (KSU, Va­{ing­ton), Za­du­`bi­na Stu­de­

ni­ca iz San Fran­ci­ska, Kon­gres srp­skog uje­di­nje­nja – Austri­ja, uz po­dr­{ku
Mi­ni­star­stva za di­ja­spo­ru, Cen­tra za una­pre­|i­va­nje prav­nih stu­di­ja i ~a­so­pi­
sa He­re­ti­cus or­ga­ni­zo­va­li su dva okru­gla sto­la na te­mu „Kon­tro­ver­ze oko
re­ha­bi­li­ta­ci­je“ i „Pu­te­vi i stran­pu­ti­ce de­na­ci­o­na­li­za­ci­je u Sr­bi­ji“. Pr­vi skup
je odr­`an na Prav­nom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du 20. ma­ja 2008.
go­di­ne, a dru­gi u Mi­ni­star­stvu za di­ja­spo­ru 28. no­vem­bra 2008. go­di­ne.
Na­me­ra or­ga­ni­za­to­ra je bi­la da se na ovim okru­glim sto­lo­vi­ma iz vi­{e
per­spek­ti­va raz­mo­tre kon­tro­ver­ze oko re­ha­bi­li­ta­ci­je po­li­ti~­kih osu­|e­ni­ka
i ka­`nje­ni­ka u Sr­bi­ji, kao i pu­te­vi i stran­pu­ti­ce re­sti­tu­ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je
u Sr­bi­ji. Cilj okru­glih sto­lo­va je bio da pu­tem stru~­nih ras­pra­va i di­sku­si­ja
upo­zna {i­ru jav­nost sa te­ku­}im pro­me­na­ma ve­za­nim za pro­ble­me sa­vla­
da­va­nja auto­ri­tar­ne pro­{lo­sti u Sr­bi­ji. Te­`i­{te je bi­lo na ana­li­zi za­po­~e­tih
i na­me­ra­va­nih za­ko­no­dav­nih pro­me­na u obla­sti re­ha­bi­li­ta­ci­je i de­na­ci­o­
na­li­za­ci­je. U tom smi­slu za­da­ci ras­pra­ve na ovim sku­po­vi­ma su bi­li da se:
(1) na mul­ti­di­sci­pli­na­ran na­~in osve­tle pro­ble­mi re­ha­bi­li­ta­ci­je i re­sti­tu­ci­je
kao me­ra prav­nog sa­vla­da­va­nja auto­ri­tar­ne pro­{lo­sti i kao pret­po­stav­ka
kon­sti­tu­i­sa­nja prav­ne dr­`a­ve u Sr­bi­ji, (2) kri­ti~­ki pre­i­spi­ta­ju do­sa­da­{nji
re­zul­ta­ti na pla­nu re­ha­bi­li­ta­ci­je po­li­ti~­kih osu­|e­ni­ka i ka­`nje­ni­ka, re­sti­tu­-
ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je u Sr­bi­ji, (3) raz­mo­tre mo­gu}­no­sti pri­me­ne po­zi­tiv­
nih is­ku­sta­va prav­ne dr­`a­ve i vla­da­vi­ne pra­va raz­vi­je­nih de­mo­krat­skih ze-
­ma­lja u na­{oj dru­{tve­noj prak­si. Po­seb­na pa­`nja bi­la je po­sve­}e­na prav­nim
pret­po­stav­ka­ma sa­vla­da­va­nja auto­ri­tar­ne pro­{lo­sti u Sr­bi­ji i me­ra­ma ko­je
su no­ve vla­sti i re­sor­na mi­ni­star­stva pred­u­ze­li na ovom pla­nu po­sle 5. ok­
to­bra 2000. go­di­ne (po­sto­je­}em Za­ko­nu o re­ha­bi­li­ta­ci­ji od 2006. go­di­ne
i pred­lo­`e­nim mo­de­li­ma Za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji), kao i upo­red­nom
pregle­du is­ku­sta­va ze­ma­lja u tran­zi­ci­ji ko­je su kom­pa­ti­bil­ne Sr­bi­ji.
O pro­ble­mu re­ha­bi­li­ta­ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je ras­pra­vlja­no je sa
sta­no­vi­{ta isto­ri­je, so­ci­o­lo­gi­je, prav­nih na­u­ka, kao i sa sta­no­vi­{ta su­di­ja,
advo­ka­ta, me­di­ja ko­ji pra­te is­hod pro­ce­sa de­na­ci­o­na­li­za­ci­je i udru­`e­nja
gra­|a­na ko­ji su sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no po­~e­li da skre­}u pa­`nju jav­no­sti na ove
pro­ble­me. Otu­da su u ra­du okru­glih sto­lo­va u~e­stvo­va­li prav­ni stru~­nja­-
ci, zva­ni~­ni­ci od­go­va­ra­ju­}ih mi­ni­star­sta­va (Mi­ni­star­stva prav­de, Mi­ni­star­
stva fi­nan­si­ja, Mi­ni­star­stva `i­vot­ne sre­di­ne i pro­stor­nog pla­ni­ra­nja i Mi­
ni­star­stva za di­ja­spo­ru), OEBS-a, Sa­ve­ta Evro­pe, Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je,
Dru­{tva su­di­ja Sr­bi­je, Se­kre­ta­ri­ja­ta za za­ko­no­dav­stvo, Di­rek­ci­je za re­sti­
tu­ci­ju, pred­stav­ni­ci lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, su­di­je,
tu­`i­o­ci, advo­ka­ti, no­vi­na­ri i jav­ni rad­ni­ci ko­ji su se ba­vi­li ovim pi­ta­nji­ma
u pret­hod­nih osam go­di­na.
Uvod­na iz­la­ga­nja na sku­po­vi­ma pod­ne­li su is­tak­nu­ti stru~­nja­ci i au-
to­ri stu­di­ja o re­ha­bi­li­ta­ci­ji i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji. Na­kon nji­ho­vih iz­la­ga­nja

Rehabilitacija i restitucija u Srbiji

vo­|e­na je `i­va i sa­dr­`aj­na ras­pra­va, ko­ju u ce­lo­sti ob­ja­vlju­je­mo u ovoj

knji­zi i sta­vlja­mo na uvid {i­roj jav­no­sti, nad­le­`nim or­ga­ni­ma i dru­gim za­
in­te­re­so­va­nim li­ci­ma.
Na ovaj na­~in Kon­gres srp­skog uje­di­nje­nja (KSU, Va­{ing­ton), Za­du­
`bi­na Stu­de­ni­ca iz San Fran­ci­ska, Kon­gres srp­skog uje­di­nje­nja – Austri­ja,
Mi­ni­star­stvo za di­ja­spo­ru, Cen­tar za una­pre­|i­va­nje prav­nih stu­di­ja i ~a­so­pis
He­re­ti­cus na­sta­vlja­ju svo­ju vi­{e­go­di­{nju uspe­{nu sa­rad­nju. Na­i­me, to­kom
po­sled­njih go­di­na oni su re­a­li­zo­va­li vi­{e za­jed­ni~­kih pro­je­ka­ta ve­za­nih za
pro­ble­me kon­sti­tu­i­sa­nja prav­ne dr­`a­ve i vla­da­vi­ne pra­va u Sr­bi­ji. U tom
smi­slu oni su, iz­me­|u osta­log, re­a­li­zo­va­li vi­{e pro­jek­ta: «Za­du­`bi­ne i fon­
da­ci­je u Sr­bi­ji“ (200?), „Spo­ro­vi oko Na­cr­ta Za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji“
(2007), „Kon­tro­ver­ze oko re­ha­bi­li­ta­ci­je“ (2008) i „Pu­te­vi i stran­pu­ti­ce
de­na­ci­o­na­li­za­ci­je u Sr­bi­ji“ (2008). Pro­jek­ti su kon­ci­pi­ra­ni u vi­du okru­glih
sto­lo­va, uz u~e­{}e stru~­nja­ka i svih za­in­te­re­so­va­nih su­bje­ka­ta.
Pred­met ovih pro­je­ka­ta na­met­nuo se sna­gom svo­je pre­do­mi­na­ci­je
u su­mor­noj prav­noj stvar­no­sti Sr­bi­je. To je prav­no-po­li­ti~­ka de­struk­ci­ja i
pu­sto{ ko­ju su za so­bom osta­vi­li pret­hod­ni auto­ri­tar­ni re­`i­mi, ko­ji u svom
ma­lig­nom na­stu­pu go­to­vo da ni­su osta­vi­li pra­zan pro­stor. Nji­ho­ve `r­tve su
bi­li i osta­li gra­|a­ni Sr­bi­je, kao i pra­vo, ko­je je pre­tvo­re­no u slu­{ki­nju po­li­
ti­ke. Upr­kos de­mo­krat­skim pro­me­na­ma po­sle 5. ok­to­bra 2000. go­di­ne, mi
se jo{ uvek ni­smo ozbilj­no su­o­~i­li sa zlom auto­ri­tar­ne pro­{lo­sti. Va­lja nam
iza­}i na kraj sa mi­nu­lim mra~­nim vre­me­ni­ma, ovla­da­ti pro­{lo­{}u ko­ja je go­
spo­da­ri­la na­ma, i ko­ja }e i da­lje to da ~i­ni uko­li­ko ne ovla­da­mo njo­me.
Ova za­po­sta­vlje­na pi­ta­nja o ko­ji­ma se od Bro­zo­ve i Mi­lo­{e­vi­}e­ve
vla­da­vi­ne do da­nas ta­ko ma­lo go­vo­ri­lo i pi­sa­lo, neo­p­hod­no je iz­ne­ti na
sve­tlo da­na. Ta pi­ta­nja je neo­p­hod­no sa­gle­da­va­ti u kon­tek­stu za­{ti­te ljud­
skih pra­va. Za­to bi od­go­vo­ri na ta pi­ta­nja i od­lu~­ne me­re na pu­tu prav­nog
sa­vla­da­va­nja auto­ri­tar­ne pro­{lo­sti (otva­ra­nje do­si­jea taj­nih slu­`bi, lu­stra­
ci­ja, re­ha­bi­li­ta­ci­ja i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja), pred­sta­vlja­li svo­je­vr­snu op­tu­`ni-
­cu i ras­kid sa to­ta­li­tar­nom po­li­ti~­kom prak­som biv­{ih dik­ta­tor­skih re­`i­ma
i nji­ho­vih da­na­{njih re­ci­di­va, ko­ji su svo­je­vr­sna po­tvr­da ka­ko je zlo bi­lo
(i osta­lo) odo­ma­}e­no i sve­pri­sut­no.
Knji­ga Re­ha­bi­li­ta­ci­ja i re­sti­tu­ci­ja u Sr­bi­ji je svo­je­vr­sno su­mi­ra­nje
ove uspe­{ne sa­rad­nje Kon­gre­sa srp­skog uje­di­nje­nja (KSU, Va­{ing­ton),
Za­du­`bi­ne Stu­de­ni­ca iz San Fran­ci­ska, Kon­gre­sa srp­skog uje­di­nje­nja
– Austri­ja, Mi­ni­star­stva za di­ja­spo­ru, Cen­tra za una­pre­|i­va­nje prav­nih stu­
di­ja i ~a­so­pi­sa He­re­ti­cus. Pre­da­ju­}i ovu knji­gu su­du jav­no­sti, kao jo{ jed­no
za­jed­ni~­ko de­lo ovih in­sti­tu­ci­ja, upu­}u­je­mo re­~i za­hval­no­sti svim na­{im
sa­rad­ni­ci­ma i iz­ra­`a­va­mo na­du da }e na­{a do­sa­da­{nja uspe­{na sa­rad­nja
bi­ti na­sta­vlje­na i u bu­du}­no­sti.

Beograd, januara 2009. Prof. dr Jovica Trkulja

10
 Prvi deo

KONTROVERZE
OKO REHABILITACIJE
U SRBIJI

11
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji

12
 UVOD

Rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika je jedan od prvih ko-

raka demokratske vlasti posle obaranja autoritarnog re`ima. Ona predstavlja
va`nu pretpostavku za politi~ki i moralni oporavak dru{tva koje je deceni-
jama bilo pod jarmom autoritarne, partijske dr`ave, i uslov za izgradnju
modernog demokratskog dru{tva. Zakon o politi~koj rehabilitaciji i prate}i
zakoni, koji treba da ozna~e raskid sa praksom kr{enja ljudskih prava u
pro{losti, odavno su postali stvarnost u drugim dr`avama u tranziciji iz
autoritarnog u demokratski poredak. U Srbiji je tek {est godina posle pada
Milo{evi}evog autoritarnog re`im uspostavljen dru{tveni konsenzus u po-
gledu dono{enja Zakona o rehabilitacija `rtava politi~ke represije, koji je
donet aprila 2006. godine. Na`alost, on nije bio pra}en dono{enjem nu`nih,
tzv. restitucionih zakona i propisa (zakona o dosijeima tajnih slu`bi, zakona
o denacionalizaciji i sl.), tako da je srpski Zakon o rehabilitaciji izneverio
velike nade i o~ekivanja kako `rtava politi~ke represije, tako i stru~ne i {ire
javnosti. Re~ je o zakonu koji daje `rtvi politi~ke represije pravo samo na
to da se presuda proglasi ni{tavom, i `rtva smatra neosu|ivanom, a kada je
ka`njena bez odluke, da se utvrdi da je bila `rtva iz politi~kih razloga.
Imaju}i to u vidu, Kongres srpskog ujedinjenja (KSU, Va{ington),
Zadu`bina Studenica iz San Franciska, Kongres srpskog ujedinjenja – Aus-
trija, uz podr{ku Ministarstva za dijasporu, Centra za unapre|ivanje pravnih
studija i ~asopisa Hereticus organizovali su okrugli sto na temu „Rehabili-
tacija politi~kih osu|enika i ka`njenika u Srbiji“, koji je odr`an 20. maja
2008. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U raspravi na
okruglom stolu u~estvovali su istaknuti pravni stru~njaci, zvani~nici Mini-
starstva pravde i Ministarstva za dijasporu, sudije, tu`ioci, advokati, `rtve
politi~ke represije, novinari i javni radnici koji su se bavili ovim pitanjima
u prethodnih sedam godina.
Prvi deo ovog zbornika sadr`i saop{tenja koja su istaknuti nau~nici
i stru~njaci podneli na ovom skupu (Vladimir Vodineli}, Bogoljub Milo-
savljevi}, Sne`ana Andrejevi}, Jovica Trkulja, Sr|an Cvetkovi}, Sr|an Si-
kimi}, Mirjana Jovanovi}-Tomi}, Gojko Lazarev, Dobrivoje Tomi}), kao
i diskusiju koja je vo|ena o njima (Milan Parivodi}, Aleksandar Jugovi},
Miroljub Miju{kovi}, @ivko Topalovi}, Du{an Markovi}, Stojan Mi}ovi}).
Objavljivanje ovih priloga ima za cilj da odgovori na otvorena pitanja i
dileme pravne rehabilitacije politi~kih osu|enika i ka`njenika u Srbiji i u
tom kontekstu da osvetli kontroverze i probleme primene Zakona o reha-
bilitaciji.

13
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji

14
 Uvodna re~

Olga Danilovi]

UVODNA RE^

Dame i gospodo, dragi prijatelji, `elela bih da vas pozdravim u ime

Kongresa srpskog ujedinjenja i Zadu`bine Studenica iz San Franciska i da
vam se zahvalim {to svojim prisustvom podr`avate na{ rad.
Pre svega, `elela bih da se zahvalim Pravnom fakultetu i dekanu,
g. Vasiljevi}u {to su nam omogu}ili da okrugli sto odr`imo u ovom lepom
prostoru.
Dozvolite mi da vas podsetim da je ovo tre}i okrugli sto koji ove dve
organizacije Srba iz rasejanja organizuju kao oblik direktne komunikacije
matice i dijaspore.
Prvi okrugli sto bio je posve}en potrebi dono{enja Zakona o dija-
spori, drugi o`ivljavanju institucije Zadu`binarstva, a ovaj tre}i problemu
rehabilitacije i restitucije. Projekat “Rehabilitacija i restitucija” je podr`alo
Ministarstvo za dijasporu, sa kojim zajedno danas organizujemo ovaj okrugli
sto. S obzirom na kompleksnost obe teme (rehabilitacije i restitucije), mi
smo se odlu~ili da ovog puta, izuzetno, organizujemo dva okrugla stola:
jedan posve}en pitanju rehabilitacije i drugi posve}en pitanju restitucije,
koji }e se odr`ati ove jeseni.
Osnovni razlog zbog koga smo se opredelili za temu rehabilitacije
jeste na{a uverenost da nema moralnog oporavka srpskog dru{tva bez
suo~avanja sa svojim senkama, a jedna od najmra~nijih je svakako period
represije autoritarnog re`ima posle Drugog svetskog rata, vladavine neprava
u kojem su stradale hiljade pojedinaca i njihovih porodica, ali u kojem su
ozbiljno uzdrmani i moralni temelji srpskog dru{tva.
Duboko smo uvereni da je rehabilitacija pretpostavka za moralni
oporavak srpskog dru{tva i pravna pretpostavka za izgradnju demokratskog
dru{tva u Srbiji. Stoga, rehabilitacija mora biti prva mera posle obaranja
autoritarnog re`ima.
Nema izgradnje moderne demokratije, nema nacionalnog izmire-
nja, nema stabilne dr`ave dok se ne sankcioni{e vladavina neprava, otklo-
ne pravne, moralne i imovinske posledice represije i time gra|anima Srbije
vrati poverenje da je dr`ava voljna i kadra da za{titi dve najzna~ajnije
kategorije ~ovekovog `ivota: ^AST I IMOVINU.
Da bi se dr`ava suo~ila sa ovim te{kim i delikatnim zadatkom, mora
da ima podr{ku javnog mnjenja.
15
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Olga Danilovi}

Kako je rehabilitacija bila tabu tema vi{e od {est decenija, veru-

jemo da se u {irim slojevima srpskog dru{tva vrlo malo zna o pogubnim,
dalekose`nim i tragi~nim posledicama koje je za sobom ostavio autorita-
rni re`im.
To je razlog da smo se opredelili za multidisciplinarni pristup ovoj
temi, kako bi smo je analizirali sa vi{e aspekata. Tako }emo danas o re-
habilitaciji govoriti sa stanovi{ta istorije, pravne nauke, sociologije, ali i
sa stanovi{ta `rtve, sudije koji sudi, advokata koji zastupa `rtvu, medija
koji prate sve te procese zajedno.
Pozvani u~esnici skupa su: istaknuti pravni stru~njaci, zvani~nici
Ministarstva pravde i Ministarstva za dijasporu, sudije, tu`ioci, advokati,
`rtve politi~ke represije, novinari i javni radnici koji su se bavili ovim
pitanjima u prethodnih sedam godina.
Na{a ambicija nije da odgovorimo na sva pitanja koja ovaj razgovor
pokrene. @elimo pre svega da javnosti i politi~koj eliti uka`emo na va`nost
dovr{avanja zapo~etog procesa rehabilitacije, kako sa stanovi{ta pojedinaca
koji su `rtve, tako i sa stanovi{ta dru{tva.
Veliki argentinski knji`evnik i mislilac Borhes je rekao: “Sve {to se
doga|a, ve} se jednom dogodilo”.
Za taj ciklus ponavljanja bi}emo spremni kao pojedinci i kao dru{tvo
samo ako smognemo snage da se suo~imo sa zlom koje je iznedrilo jedno
vreme i zauzmemo vrednosni stav prema tome.

16
 Rehabilitacija kao mera pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji

Jovica Trkulja UDK 343.294/.296:321.64-058.64

REHABILITACIJA KAO MERA

PRAVNOG SAVLADAVANJA
AUTORITARNE PRO[LOSTI U SRBIJI

Rezime: Zakon o politi~koj rehabilitaciji i prate}i zakoni, koji treba da ozna~e

raskid sa praksom kr{enja ljudskih prava u pro{losti, odavno su postali stvarnost u
drugim dr`avama u tranziciji iz autoritarnog u demokratski poredak. U Srbiji je tek
{est godina posle pada Milo{evi}evog autoritarnog re`im uspostavljen dru{tveni
konsenzus u pogledu dono{enja Zakona o rehabilitacija `rtava politi~ke represije,
koji je donet aprila 2006. godine. On nije bio pra}en dono{enjem nu`nih, tzv. re-
stitucionih zakona i propisa (zakona o dosijeima tajnih slu`bi, zakona o denacio-
nalizaciji i sl.), tako da je srpski Zakon o rehabilitaciji izneverio nade i o~ekivanja
kako `rtava politi~ke represije, tako i stru~ne i {ire javnosti. Re~ je o zakonu koji se
opredelio za pravnu rehabilitaciju u u`em smislu i koji daje `rtvi politi~ke represije
pravo samo na to da se presuda proglasi ni{tavom, i `rtva smatra neosu|ivanom,
a kada je ka`njena bez odluke, da se utvrdi da je bila `rtva iz politi~kih razloga.
U pravno-tehni~kom smislu srpski Zakon o rehabilitaciji je jedan od najlo{ijih za-
kona koji je donela Narodna skup{tina Srbije. Ove slabosti Zakona o rehabilitaciju
su ote`ale, ali nisu onemogu}ile njegovu primenu. Zahvaljuju}i ve}ini nadle`nih
okru`nih sudova, na ~elu sa Vrhovnim sudom Srbije, Zakon se relativno uspe{no
primenjuje i do sada je doneto nekoliko stotina re{enja o rehabilitaciji.
Klju~ne re~i: pravno savladavanje autoritarne pro{losti u Srbiji, pravna dr`ava,
otvaranje dosijea tajnih slu`bi, lustracija, rehabilitacija, restitucija
– denacionalizacija, Zakon o rehabilitaciji

Uvod
Rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika je jedan od prvih
koraka demokratske vlasti posle obaranja autoritarnog re`ima. Ona pred-
stavlja va`nu pretpostavku za politi~ki i moralni oporavak dru{tva koje
je decenijama bilo pod jarmom autoritarne, partijske dr`ave, i uslov za
izgradnju modernog demokratskog dru{tva.
Zakon o politi~koj rehabilitaciji i prate}i zakoni, koji treba da ozna-
~e raskid sa praksom kr{enja ljudskih prava u pro{losti, odavno su postali
stvarnost u drugim dr`avama u tranziciji iz autoritarnog u demokratski
17
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jovica Trkulja

poredak. U Srbiji je tek {est godina posle pada Milo{evi}evog autoritar-

nog re`im uspostavljen dru{tveni konsenzus u pogledu dono{enja Zakona
o rehabilitacija `rtava politi~ke represije, koji je donet aprila 2006. godine.
Na`alost, on nije bio pra}en dono{enjem nu`nih, tzv. restitucionih zakona i
propisa (zakona o dosijeima tajnih slu`bi, zakona o denacionalizaciji i sl.),
tako da je srpski Zakon o rehabilitaciji izneverio velike nade i o~ekivanja
kako `rtava politi~ke represije, tako i stru~ne i {ire javnosti. Re~ je o za-
konu koji daje `rtvi politi~ke represije pravo samo na to da se presuda
proglasi ni{tavom, i `rtva smatra neosu|ivanom, a kada je ka`njena bez
odluke, da se utvrdi da je bila `rtva iz politi~kih razloga.
O~igledno je da srpski zakonodavac u vreme dono{enja Zakona o
rehabilitaciji nije imao, niti danas ima, izgra|en stav o na~inu na koji }e
pristupiti zakonskom regulisanju prava na obe{te}enje `rtava politi~ke
represije. Stoga se on opredelio za pravnu rehabilitaciju u u`em smislu,
izostaviv{i potpuno pravnu rehabilitaciju u {irem smislu, u vidu vra}anja
napla}ene kazne, konfiskovane imovine, obe{te}ivanja za naru{eno zdra-
vlje ili prekinutu karijeru, priznavanja u radni sta` vremena provedenog
u zatvoru i drugo.
Da bi se objasnilo za{to je to tako, neophodno je problem rehabili-
tacije smestiti u kontekst pravnog savladavanja autoritarne pro{losti i od-
govoriti na pitanje za{to je u Srbiji ba~ena senka na, ina~e, pravno i eti~ki
nesporan institut rehabilitacije.

Kako se odnositi prema zlu autoritarne pro{losti?

Kategori~ki imperativ u dru{tvima u tranziciji, u koje spada i Srbija,
jeste pravno savladavanje autoritarne pro{losti. Jer zlo autoritarne pro-
{losti se mora savladati da se ne bi ponovilo! Re~ je o savladavanju zla
i pusto{i koju su za sobom ostavili prethodni autoritarni re`imi (Brozov
i Milo{evi}ev), u kojima je pravo bilo slu{kinja politike i njenih mo}nika,
u kojima je umesto pravne dr`ave postojala partijska dr`ava, umesto vla-
davine prava – vladavina pravom.
Otuda pitanje: Kako se odnositi prema zlu autoritarne pro{losti?
Dobro je poznato da autoritarizam zakonito proizvodi nepravo. Njegove
manifestacije su: povreda ljudskih prava, konfiskacija i nacionalizacija
imovine, privredni kriminal, neka`njeno kr{enje zakona od strane visokih
funkcionera, zloupotreba mo}i, izborne kra|e, politi~ke likvidacije, ratni
zlo~ini i sl. Svaka nova vlast koja do|e na mesto slomljenog autoritarnog

 Nata{a Mrvi}-Petrovi}, “Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju `rtava

politi~ke represije”, Hereticus, vol II, br. 2 (2004), str. 17-30.
 Vladimir V. Vodineli}, “Rehabilitacija, svemu uprkos”, Hereticus, vol V, br. 1
(2007), str. 251-252.

18
 Rehabilitacija kao mera pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji

re`ima i opredeli se za pravnu dr`avu, neizbe`no se suo~ava sa dilemom

kako }e se odnositi prema toj tamnoj strani i zlu autoritarne pro{losti.
Kao odgovor na to pitanje iskristalisala su se u drugoj polovini XX
veka dva mogu}a odgovora: (1) politika savladavanja autoritarne pro{losti
– tzv. politika se}anja (slu~aj Nema~ke nakon ujedinjenja, zatim ^e{ke i
Ma|arske 90-ih godina XX veka); i (2) politika nesavladavanja autoritarne
pro{losti – tzv. politika zaborava (slu~aj [panije i Portugala nakon sloma
diktatorskih re`ima u tim zemljama 70-ih godina). Me|utim, mogu}e je
da jedna zemlja krene putem politike zaborava, a potom pre|e na politi-
ku se}anja (na primer postkomunisti~ka Poljska).
Savladavanje autoritarne pro{losti odvija se na dva koloseka: (1) re-
vidiranje zakonodavstva nepravne dr`ave, otvaranje dosijea, rehabilitaci-
ja, denacionalizacija, lustracija i sl. i (2) savladavanje pro{losti iza ratnih
pohoda, krvavih etni~kih sukoba, anga`ovanja vojski, policija, paravojski
i dr. U toj svetlosti primenjuju se razli~iti oblici pravne odgovornosti: kri-
vi~na, prekr{ajna, disciplinska, radnopravna, lustracijska, od{tetna odgo-
vornost, fiskalna, naknadno oporezivanje i dr.
Uporedna iskustva upozoravaju da je otvaranje procesa savladava-
nja autoritarne pro{losti sli~no otvaranju Pandorine kutije. To je izuzetno
delikatan i mu~an posao sa puno neprijatnih posledica, koji je Adam Mih-
nik s razlogom uporedio sa “udarom granate u septi~ku jamu: neki }e od
toga poginuti, neki biti povre|eni, a svi }e biti uprljani”.

[ta je Srbija uradila na putu pravnog savladavanja

autoritarne pro{losti?
1. – Prvi korak u pravnom savladavanju autoritarne pro{losti je ot-
varanje dosijea tajnih slu`bi, ~iji je prvenstveni cilj da se `rtvama prethodne
autoritarne vlasti i drugim gra|anima omogu}i uvid u ta akta, kako bi pot-
punije razumeli sopstvenu sudbinu i mehanizme autoritarne vladavine.
U tom smislu dosovska vlast u Srbija je osam meseci nakon petook-
tobarskog prevrata, 25. maja 2001. godine, donela Uredbu Vlade Republi-
ke Srbije o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea vo|enih o gra|anima
u Slu`bi dr`avne bezbednosti.
Ova Uredba je gra|anima pru`ila samo jedno nekompletno pravo
uvida u akta Slu`be dr`avne bezbednosti. Mnoge stvari su ostale zatam-
njene i neiskazane, tako da se sti~e utisak da je na delu bilo svojevrsno

 Up. Vladimir Vodineli}, Pro{lost kao izazov pravu, Centar za unapre|ivanje

pravnih studija i Helsin{ki odbor za ljudska prava, Beograd 2002, str. 10-12.
 Up. Aleksandar Resanovi}, “Otvaranje dosijea tajnih slu`bi – uporedna iskustva”,
Hereticus, vol II, br. 1 (2004), str. 13-28.

19
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jovica Trkulja

zamagljivanje o~iju i prevara. Odlukom Ustavnog suda Srbije ova Ured-

ba je 2003. godine stavljena van snage, tako da je ova materija ostala do
danas neregulisana zakonom.
Iz tih razloga bilo je neophodno svestranije otvaranje tih akata, pot-
punije od tada{njeg prava na uvid u dosijea. Na`alost, to se nije dogodi-
lo. Zakon o otvaranju dosijea tajnih slu`bi ostao je neostvareno izborno
obe}anje klju~nih politi~kih stranaka i aktera Srbije.
2. – Drugi korak u pravnom savladavanju autoritarne pro{losti je
lustracija i lustraciona odgovornost. Prema mi{ljenju teoreti~ara, lustracija
se sastoji u privremenom onemogu}avanju pristupa javnim funkcijama
ljudima koji su se u prethodnom sistemu te{ko ogre{ili o prava svojih su-
gra|ana. Lustracija je poku{aj da se oni koji su u pora`enom re`imu igrali
va`nu ulogu spre~e da ne na{kode novom re`imu. Ona je specifi~na vrsta
diskvalifikacije kvalifikovana katarzom. Re~ je o procesu koji je u tran-
zicionom periodu regulisanim zakonom ograni~enog trajanja, a i kao in-
dividualna mera tako|e je unapred zakonom odre|enog trajanja. U tom
smislu lustracija se mo`e uporediti sa crvenim kartonom u fudbalu.
Za razliku od ve}ine zemalja u tranziciji koje su donele zakone o lu-
straciji i onemogu}ili pristup javnim funkcijama ljudima koji su u prethod-
nom autoritarnom sistemu kr{ili ljudska prava, Srbija predstavlja primer
neuspe{nog poku{aja lustracije. Naime, 78 dana posle ubistva premijera Zo-
rana \in|i}a, u nastojanju da odlu~no raskine sa zlom autoritarne pro{lo-
sti, Narodna skup{tina Srbije je po hitnom postupku donela, 30. maja 2003.
godine, Zakon o odgovornosti za kr{enje ljudskih prava. Od 127 prisutnih
narodnih poslanika, za njega je glasalo 111, tako da je ovaj Zakon usvojen
na ivici kvoruma. Opozicioni poslanici su odbili da glasaju za vladin pred-
log zakona, jer je “re~ o politi~kom aktu ~iji je jedini cilj progon politi~kih
protivnika”. Zakon je objavljen u Slu`benom glasniku RS br. 58/2003. i
u proteklih pet godina nakon toga on je bio samo mrtvo slovo na papiru.
Nije zabele`en nijedan slu~aj lustracije po ovom Zakonu.
Zato se name}e duboko obespokojavaju}i zaklju~ak. Usled neposto-
janja politi~ke volje nosilaca vlasti, lustracioni vozovi u Srbiji su nepovratno
pro{li. Mere diskvalifikacije koje su do sada primenjivane ukazuju da Srbija
jo{ uvek nije spremna za lustraciju. Na delu je sve o~igledniji kontinuitet
(stvarni i personalni) sa ranijim autoritarnim re`imom, koji onemogu}ava
postupak lustracije i otvaranje pitanja autoritarne pro{losti.

 Andra` Zidar, Lustracija, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2001, str.
238-243.
 Vladimir V. Vodineli}, Pro{lost kao izazov pravu, op. cit., str. str. 77.
 Up. “Kontroverze oko lustracije”, temat ~asopisa Hereticus, vol II, br. 1 (2004),
str. 9-78.

20
 Rehabilitacija kao mera pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji

3. – U pravnom savladavanju autoritarne pro{losti jedan od va`nih

koraka je rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika. Taj korak je
veoma te`ak i bolan jer su tokom poluvekovne autoritarne vladavine i
nepravne dr`ave mnogobrojna lica bila osu|ivana mimo va`e}ih pravnih
normi, ili na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa. Zapravo, os-
nov ka`njavanja bila je politika partijske dr`ave i njena rigidna ideologi-
ja. Time je `rtvama politi~ke represije naneta velika nepravda, a dru{tvu
istorijska sramota.
Nakon sloma autoritarnih re`ima, ve}ina zemalja u tranziciji (Ma-
|arska 1989, DDR 1990, ^e{ka i Ruska Federacija 1991, ne{to kasnije Polj-
ska, Slova~ka, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Slovenija) us-
postavljanjem mehanizama vladavine prava i pravne dr`ave uspele su da
prevazi|u ovu istorijsku sramotu. One su, izme|u ostalog, pokrenule pro-
cese moralne, politi~ke, pravne i ekonomske rehabilitacije.
Pravni teoreti~ari razlikuju dva tipa pravne rehabilitacije politi~kih
osu|enika i ka`njenika. Pravna rehabilitacija u {irem smislu obuhvata mere
ubla`avanja posledica osu|enosti, odnosno ka`njenosti (vra}anje napla}ene
kazne, konfiskovane imovine, obe{te}enje za naru{eno zdravlje, prekinu-
tu karijeru i sl.). Pravna rehabilitacija u u`em smislu ozna~ava mere koje
se preduzimaju radi ukidanja osude, odnosno kazne. Njome se nastoje
otkloniti tri pojavna oblika politi~kog neprava, svojstvena autoritarnim
re`imima: politi~ko zakonodavstvo, politi~ko pravosu|e i ka`njavanje van
ikakvog ure|enog postupka.
Narodna skup{tina Srbije donela je 17. aprila 2006. godine Zakon
o rehabilitaciji (Slu`beni glasnik, broj 33/2006). Ovaj Zakon se opredelio
za rehabilitaciju u u`em smislu. Njime je ure|eno rehabilitovanje lica koja
su sa i bez sudske ili administrativne odluke, iz politi~kih ili ideolo{kih ra-
zloga, ubijena, uhap{ena ili li{ena nekih drugih prava, od 6. aprila 1941.
godine do dana stupanja na snagu ovog Zakona, a imala su prebivali{te
na teritorije republike Srbije. Zahtev za rehabilitaciju mo`e podneti svako
zainteresovano fizi~ko ili pravno lice, a pravo na njegovo podno{enje ne
zastareva. Ovaj zahtev se podnosi okru`nom sudu na ~ijoj teritoriji pod-
nosilac zahteva ima prebivali{te ili na ~ijoj teritoriji su izvr{eni progon ili
nepravda.
Podneti zahtev mora da sadr`i li~ne podatke lica ~ija se rehabili-
tacija zahteva i dokaze o njegovoj opravdanosti. Ukoliko podnosilac nije
u mogu}nosti da to uradi, uz zahtev podnosi opis progona ili nasilja sa

 Nata{a Mrvi}-Petrovi}, “Politi~ka rehabilitacija – korak ka obe{te}enju `rtava

politi~ke represije”, op. cit., str. 18-19.
 Vladimir V. Vodineli}, “Pravna rehabilitacija `rtava politi~ke represije”, Hereti-
cus, vol II, br. 2 (2004), str. 8-9.

21
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jovica Trkulja

podacima koji mogu da poslu`e za bli`u identifikaciju `rtve i doga|aja.

Pre odlu~ivanja o zahtevu, sud pribavlja potrebna dokumenta i podatke
od nadle`nih dr`avnih organa i organizacija, koji su du`ni da ih na zahtev
suda dostave u roku od 60 dana. Rehabilitovana lica se, prema Zakonu,
smatraju neosu|ivanim, a pravo na naknadu {tete i povra}aj konfiskovane
imovine treba da budu ure|eni posebnim zakonima.
Po op{toj oceni, srpski Zakon o rehabilitaciji je jedan od najlo{ijih
zakona u pravno-tehni~kom smislu koji je donela Narodna skup{tina u
svojoj hiperproduktivnoj zakonodavnoj delatnosti poslednjih godina. Iz
slede}ih razloga:
– tim Zakonom je ure|ena samo pravna rehabilitacija u u`em smislu
(ukidanje osude, odnosno kazne `rtava politi~ke represije);
– po njemu, rehabilituje se i za li{enje `ivota, slobode i drugih prava
do kojih je do{lo u vreme rata, po~ev od 6. aprila 1941, {to je apsur-
dno, jer tada nije postojala funkcionalna vlast doma}e dr`ave;
– Zakon nije definisao dr`avnu pripadnost organa od ~ijih odluka se
mo`e rehabilitovati;
– Zakon nije odredio vrstu postupka, pravila postupka po kojima sud
procesira. (Ovu prazninu popunio je Vrhovni sud Srbije, tako da se
primenjuje vanparni~ni postupak);
– rehabilitacija se mo`e zahtevati ne samo za period autoritarne vlasti,
nego i od presuda donetih do aprila 2006. (zna~i i za presude posle
5. oktobra 2000?!);
– mogu se rehabilitovati samo `rtve koje su “imale prebivali{te na te-
ritoriji Republike Srbije”, uprkos ~injenici da mesto prebivali{ta u
negda{njoj zajedni~koj zemlji (DFJ, FNRJ, SFRJ, SRJ) nije imalo
nikakav zna~aj. Time je neosnovano diskriminisao `rtve na osnovu
njihovog negda{njeg prebivali{ta;
– po Zakonu, “svako zainteresovano fizi~ko ili pravno lice” mo`e da
zahteva tu|u rehabilitaciju; to }e re}i i protiv volje `rtve, {to je ap-
surdno, jer je rehabilitacija pravo a ne ne{to {to se mo`e nametnuti
`rtvi. Drugim re~ima, Zakon omogu}uje rehabilitaciju i protiv volje
`rtve, kao i objavljivanje njenog imena i podataka protivno pravu
na privatnost;
– Zakon pati od bezobalnih pojmova i posve neodre|enih klju~nih
kategorija, ~ime je ugro`ena elementarna pravna sigurnost i otvo-
ren prostor za uticaj politike na pravno odlu~ivanje;
– umesto o~ekivane pravde, ovaj Zakon je doneo pravnu nesigurnost
i protivustavnost.10

10 Vladimir V. Vodineli}, “Rehabilitacija, svemu uprkos”, op. cit., 254-255.

22
 Rehabilitacija kao mera pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji

Ove slabosti Zakona o rehabilitaciju su ote`ale, ali nisu onemogu}ile

njegovu primenu. Zahvaljuju}i ve}ini nadle`nih okru`nih sudova, na ~elu
sa Vrhovnim sudom Srbije, Zakon se relativno uspe{no primenjuje i do
sada je doneto nekoliko stotina re{enja o rehabilitaciji, najvi{e u Beogradu
i [apcu. Okru`nom sudu u Beogradu je podneto preko 600 zahteva za re-
habilitaciju, od ~ega je 130 pozitivno re{eno. Doneta su re{enja o rehabili-
taciji Slobodana Jovanovi}a, jednog od vode}ih srpskih pravnika i intelek-
tualaca, Mom~ila Nin~i}a, profesora Univerziteta i nekada{njeg ministra
inostranih poslova u izbegli~koj vladi Kraljevine Jugoslavije, knji`evnika
Borislava Peki}a i Dragoslava Mihailovi}a i mnogih drugih.
4. – U pravnom savladavanju autoritarne pro{losti posebno te`ak i
delikatan problem predstavljaju restitucija i denacionalizacija. Uspostav-
ljanje komunisti~ke vladavine u Srbiji bilo je skop~ano sa grubim kr{enjem
ljudskih prava. Izme|u ostalog to se izra`avalo i u eksproprijaciji, konfis-
kaciji i nacionalizaciji privatne imovine i njenom stavljanju pod dr`avno
vlasni{tvo i kontrolu. Ova oduzimanja su ~esto bila deo politi~kog progona
onih kojima je imovina oduzimana, a u mnogim slu~ajevima dovodila do
njihove smrti i egzila. Uz to, ta oduzimanja privatne svojine, po pravilu,
nisu imala pravni osnov, niti su uklju~ivala isplatu kompenzacije.
Budu}i da su Demokratska opozicije Srbije na parlamentarnim iz-
borima 2000. godine i ve}ina stranaka na izborima 2003. godine obe}ale
dono{enje zakona o restituciji, vlada Republike Srbije je 2005. donela
Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, sa rokom prija-
vljivanja do 30. juna 2006. godine. O~igledno nije bilo politi~ke volje i
spremnosti da se Srbija ozbiljno suo~i sa problemom restitucije, koji je
ponovo odlo`en za daleku budu}nost. Srpska politi~ka elita se potpuno
oglu{ila o svoje me|unarodno preuzete obaveze (prema Savetu Evrope)
da do kraja 2007. godine donese Zakon o denacionalizaciji.
Dodu{e, sedam godina posle demokratskih promena u Srbiji, Ko-
{tuni~ina vlada je na sednici od 10. maja 2007. godine podr`ala Nacrt za-
kona o denacionalizaciji. Ministarstvo finansija Republike Srbije u~inilo
je dostupnim 4. oktobra 2007. godine pre~i{}en tekst Nacrta zakona o de-
nacionalizaciji i otvorilo javnu raspravu na ovu temu, koja je trajala do 9.
novembra 2007. godine.
U javnoj raspravi stru~njaci su uputili veoma o{tre kritike ovom
Nacrtu Zakona o denacionalizaciji i doveli su u pitanje niz njegovih od-
redaba. Ukazano je, na primer, da Nacrt uspostavlja druga~iji re`im re-
stitucije u odnosu na va`e}i Zakon o vra}anju imovine crkvama, {to je
neodr`ivo, jer diskrimini{e sve ostale korisnike denacionalizacije. Pored
toga, “Nacrt je protivan Ustavu i Evropskoj konvenciji za za{titu ljudskih
prava i osnovnih sloboda, protivan im je i time {to bi da, bez neophodnog
23
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jovica Trkulja

opravdanog razloga (op{teg interesa) i bez ikakve naknade, ukine prava

zakupa i li~ne slu`benosti na stvarima koje se vra}aju ranijim vlasnici-
ma, ~ime ne po{tuje zajem~eno pravo na nesmetano u`ivanje imovine”.11
Najzad, ovim Nacrtom “Ustav se kr{i jo{ i nedopu{tenom retroaktivno{}u
poni{tavanja pravnih poslova raspolaganja nacionalizovanom imovinom,
i retroaktivno{}u odgovornosti za {tetu na osnovu apartne neoborive pre-
sumcije nesavesnosti”.12
Posle ove kritike, Nacrt Zakona o denacionalizaciji je povu~en, a
rad Vlade je ubrzo blokiran novim, vanrednim parlamentarnim izborima.
Na taj na~in, Srbija je ostala do danas jedina postkomunisti~ka zemlja u
jugoisto~noj Evropi koja nije donela Zakon o restituciji.

Za{to u Srbiji nema pravnog savladavanja

autoritarne pro{losti?
Analiziraju}i iz ugla pravnog savladavanja autoritarne pro{losti do-
sada{nje poteze postmilo{evi}eve vlasti, koji su preduzimani u proteklih
skoro osam godina, mo`emo zaklju~iti da je u Srbiji to pitanje, od 5. ok-
tobra 2000. do maja 2008. godine, bilo van optike njene politi~ke elite. Iz
slede}ih razloga:
– Srbija je suo~ena sa procesom ne prevladavanja i savladavanja, ve}
prerade pro{losti i izmene kolektivnog pam}enja. Jer pro{li doga|aji
i zbivanja se prevrednuju tako {to se neki aspekti zanemaruju ili se
prenagla{avaju, a u funkciji opravdanja nekih zaokreta i potreba u
teku}im dru{tvenim procesima i aktuelnoj politici;
– Srbija je suo~ena sa imperativom pravnog savladavanja autoritarne
pro{losti istovremeno u u`em smislu (revidiranje zloupotreba ne-
pravne dr`ave) i u {irem smislu (savladavanje pro{losti iza ratova,
etni~kih, verskih i sli~nih sukoba);
– za razliku od zemalja u tranziciji srednje i isto~ne Evrope iza kojih je
dvadesetogodi{nje iskustvo, Srbija ima tek sedmogodi{nje iskustvo,
nakon petooktobarskog prevrata 2000. godine;
– u Srbiji nema po~etnih uslova za pravno savladavanje autoritarne
pro{losti, jer nema jasnog razgrani~enja izme|u `rtava i po~inioca,
izme|u stradalnika i beneficijara autoritarnih re`ima;
– ovde je bilo mnogo dobrovoljnih sau~esnika biv{eg autoritarnog
re`ima;
– nepostojanje volje politi~ke elite i nezainteresovanost naroda za
suo~avanje i za savladavanje zla autoritarne pro{losti; jo{ manje za

11 Vladimir Vodineli}, “Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog”, Hereticus,

vol VI, br. 1 (2008), str. 16, 26-27.
12 Isto, str. 16, 33-34.

24
 Rehabilitacija kao mera pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u Srbiji

odgovornost funkcionera i beneficijara biv{eg re`ima za kr{enje zako-

na i ljudskih prava;
– “nepodno{ljiva lako}a zaborava” koja vlada Srbijom;
– nakon preuzimanja vlasti od strane DOS-a krajem 2000. godine do
danas, na delu je kontinuitet izme|u novog i starog, Milo{evi}evog
re`ima, jer su stubovi autoritarnog poretka ostali nepromenjeni. Po-
sle parlamentarnih izbora decembra 2003. i 2007. godine nije do{lo
do diskontinuiteta i raskida sa polugama i mehanizmima autoritarne
vladavine i nepravne dr`ave. Na delu je bila restauracija pomenutih
mehanizama i poluga autoritarnog re`ima: monopola nad finansij-
skim kapitalom, monopola nad dr`avnim aparatom, monopola nad
ideolo{kim aparatima i monopola nad vojno-policijskim kompleksom.
Na taj na~in politi~ke promene u Srbiji nakon oktobra 2000. godine
nisu predstavljale diskontinuitet sa autoritarnom vladavinom partijske
dr`ave. Dakle, sa stanovi{ta pravnog savladavanja zla autoritarne pro{losti
u Srbiji mogu}e je razlikovati tri perioda: 1) period “politike zaborava”,
od 5. oktobra 2000. do 12. marta 2003. 2) period “politike se}anja”, od 12.
marta 2003. do decembra 2003. godine, i 3) period “politika zaborava”, od
januara 2004. do danas, avgusta 2008. godine.

Zaklju~ak
Za razliku od uspe{nih zemalja u tranziciji koje su krenule putem
pravnog savladavanja autoritarne pro{losti i veoma brzo donele zakone
o rehabilitaciji politi~kih osu|enika i ka`njenika, Srbija je tek {est godina
posle demokratskih promena, aprila 2006. godine donela Zakon o reha-
bilitaciji. Ovaj Zakon se opredelio za pravnu rehabilitaciju u u`em smi-
slu (`rtva politi~ke represije ima pravo samo na to da se presuda proglasi
ni{tavom). On nije bio pra}en dono{enjem nu`nih prate}ih zakona (Zakona
o dosijeima tajnih slu`bi, Zakona o denacionalizaciji i dr.) i nije omogu}io
pravo na obe{te}enje `rtava politi~ke represije. Ipak, zahvaljuju}i ve}ini
nadle`nih okru`nih sudova Srbije ovaj Zakon se uprkos brojnim slabosti-
ma relativno uspe{no primenjuje.
U celini posmatrano, mere koje su do sada primenjivane u savlada-
vanju autoritrane pro{losti u Srbiji ukazuju da njena politi~ka elita nije
spremna za otvaranje pitanja autoritarne pro{losti (dosijei tajne policije,
lustracija, rehabilitacija, denacionalizacija i sl.). Pripadnici te elite – voza~i
i suvoza~i na{e pogibelji koji ne vide dalje od svojih partijskih kabineta
i bankovnih ra~una, i koji se bezo~no otimaju o vlast – o~ito ne haju za
na{a “juristi~ka cepidla~enja” i zanovetanja o pravnom savladavanju zla
autoritarne pro{losti. Na`alost, Srbija }e i dalje biti optere}ena zlom au-
toritarne pro{losti ~ije su `rtve njeni gra|ani, kao i pravo, koje je bilo i
ostalo slu{kinja politike.
25
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jovica Trkulja

Jovica Trkulja

REHABILITATION AS A MEASURE
OF LEGAL OVERCOMING OF THE AUTHORITARIAN
PAST IN SERBIA
Summary: The Rehabilitation Act and the subsequent statutes which should
mark the break with the practice of human rights violations already became a
reality in other states facing the transition from authoritarian regimes to demo-
cratic states. The consensus regarding the Act on Rehabilitation of the Victims
of Political Repression passed in April 2006 was reached only six years after the
fall of the Milosevic authoritarian regime. The statute was not followed by the
adoption of a necessary statute concerning the restitution (Act on Intelligence
Services Files, Restitution of Property Act); thus, the Serbian Rehabilitation Act
did not fulfil the hopes and expectations of victims of political repression, nor the
expectations of experts and the wider public. It concerns a statute that decided
on legal rehabilitation in the narrow sense which gives the right to the victim of
political repression to request a court to pronounce a judgement null and void and
the victim to be considered unpunished. If a victim was punished without passing
a decision it concerns a pronouncement that a person in question was a victim
for a political purpose. In the legal and technical senses the Serbian Rehabilita-
tion Act is one of the worst statutes passed by the National Assembly of Serbia.
These deficiencies of the Rehabilitation Act render the implementation of the act
more difficult. Thanks to a majority of competent district courts with the Supreme
Court of Serbia as a beacon, the statute is successfully implemented and several
hundred rulings on rehabilitation were passed.
Key words: legal overcoming of the authoritarian past in Serbia, Rechtsstaat,
opening of files of intelligence services, lustration, rehabilitation,
restitution of property, Rehabilitation Act.

26
 Otvaranje dosijea tajnih slu`bi i rehabilitacija `rtava autoritarnih re`ima

Bogoljub Milosavljevi] UDK 343.294/.296:321.64-058.64

OTVARANJE DOSIJEA TAJNIH SLU@BI

I REHABILITACIJA @RTAVA
AUTORITARNIH RE@IMA

Rezime: Pozitivan ishod u sudskim postupcima za rehabilitaciju `rtava

autoritarnih re`ima u velikoj meri zavisi od dostupnosti podataka koji se nalaze
pohranjeni u dosijeima i drugim dokumentima represivnog aparata tih re`ima. Svi
takvi dokumenti ~ine svojevrsne “arhive represije” i u prvom delu rada se ukazu-
je na va`nost identifikovanja svih onih institucija koje bi mogle da poseduju do-
kumenta o represiji, a koja su od zna~aja za uspeh rehabilitacije. U drugom delu
rada stavljeno je te`i{te na dosijea tajnih slu`bi, koje su imale zadatak da brinu o
svemu {to je moglo ugroziti autoritarni re`im ili naru{iti la`nu sliku o njemu. Na
udaru tih slu`bi bili su svi oni koji su smatrani politi~kim i ideolo{kim protivnici-
ma re`ima, bilo da su `iveli u zemlji (“unutra{nji neprijatelji”) ili da su izbegli u
inostranstvo (“neprijateljska emigracija”). Podaci iz dosijea su ~esto kori{}eni za
preduzimanje represivnih akcija, uklju~uju}i montirane sudske procese i li{avanje
`ivota, slobode ili drugih prava bez sudske ili administrativne odluke, pa su ta
dosijea klju~ni deo “arhiva represije” i od najve}eg su zna~aja za svrhe rehabili-
tacije. Otvaranje dosijea tajnih slu`bi (o ~emu se govori u tre}em delu rada) ima
i druge ciljeve, koji su veoma bitni za proces suo~avanja sa nasle|em autoritarne
pro{losti i njeno prevladavanje, kao i za uspe{nu reformu tajnih slu`bi. Me|utim,
vreme od kraja 2000. godine nije u Srbiji iskori{}eno za navedeni proces: umesto
odlu~ne akcije, nove vlasti su te`ile da ~itav problem odlo`e, izgovaraju}i se na
druge probleme i te{ko}e, kojih je doista i bilo. Ali ta strategija, koju su neke od
tranzicionih zemalja ve} iskusile, nije ona koja Srbiji obezbe|uje brz ekonomski,
dru{tveni, politi~ki i moralni napredak.
Klju~ne re~i: rehabilitacija, `rtve autoritarnih re`ima, arhivi represije, dosijea
tajnih slu`bi, iskustva Republike Srbije i drugih postkomunisti~kih
zemalja

1. Arhivi represije
Represija {irokih razmera odlikovala je sve autoritarne re`ime u
istoriji, svejedno da li su oni imali oblik klasi~ne diktature, novovekovne
vojne diktature ili prinudnog kolektivizma 20. veka (sovjetski tip komu-
nizma, nema~ki nacional-socijalizam i italijanski fa{izam). Od toga nije bila
27
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Bogoljub Milosavljevi}

izuzeta ni vi{edecenijska komunisti~ka diktatura u na{oj zemlji, naro~ito

u po~etnoj i nekim od kasnijih faza svog postojanja. Prilikom osvajanja
i u~vr{}ivanja svoje vladavine, komunisti su po~inili nebrojene zlo~ine.
Nikada nije ni pribli`no ta~no utvr|eno koliko je ljudi ubijeno u toku i
naro~ito krajem Drugog svetskog rata, a da ta ubistva nisu bila povezana
sa borbom protiv okupatora (`rtve revolucije, odnosno gra|anskog rata).
Prema jednoj od procena, ra~una se da je samo posle 9. maja 1945. go-
dine na teritoriji Jugoslavije likvidirano oko 100.000 ljudi, a pouzdano se
mo`e tvrditi da ih je mnogostruko vi{e bilo osu|eno na zatvorske i druge
te{ke kazne ili li{eno imovine putem konfiskacije, nacionalizacije i drugih
prinudnih mera. Na meti su bili najpre “ostaci doma}ih izdajnika”, od-
nosno protivnici novog re`ima ili oni za koje se dr`alo da to mogu biti.
Zatim je represija usmerena prema preostalim pripadnicima gra|anske
klase, oponentima prinudnog otkupa i kolektivizacije iz redova selja{tva,
pristalicama sovjetske tvrde linije (“ibeovci”, “informbirovci”) i drugim
ideolo{ko-politi~kim protivnicima u zemlji i inostranstvu (tj. u redovima
emigracije). Metodi represije su vremenom menjani i njen je stepen od
sredine pedesetih godina popu{tao u pore|enju sa drugim komunisti-
~kim zemljama, ali je podela dru{tva na pristalice re`ima i neistomi{lje-
nike, koji su olako klasifikovani u neprijatelje i trpeli posledice, ostala
trajno obele`je socijalisti~ke Jugoslavije. Po raspadu te dr`ave, Srbija je
u{la u deceniju Milo{evi}eve vladavine, koja je tako|e bila obele`ena
represijom i te{kim kr{enjima ljudskih prava, od kojih su najdrasti~niji
vidovi bili likvidacije i prinudni nestanci politi~kih protivnika.
Te{ko breme nasle|a autoritarnih re`ima prinudilo je mnoge ze-
mlje u svetu, i to samo u periodu posle Drugog svetskog rata, da se suo~e
sa svojom neprijatnom pro{lo{}u. Odmah po Drugom svetskom ratu to
su u~inile Nema~ka (denacifikacija), Italija (defa{izacija), Francuska (epu-
ration), Holandija, Belgija i Danska, pa Ju`na Koreja pedesetih, a Gr~ka,
Portugalija i [panija sedamdesetih godina pro{log veka. Potom su ^ile,
Argentina, Brazil i Urugvaj “do{li na red” da se suo~e sa nasle|em vojnih
diktatura, a ne{to kasnije pojedine druge latinoameri~ke (El Salvador,
Gvatemala, Honduras, Haiti) i afri~ke zemlje (^ad, Etiopija, Uganda, Ju`na
Afrika). Kona~no, posle ru{enja Berlinskog zida (1989), sve dotada{nje

 Iznena|uju}a o{trina sa kojom se komunisti~ki re`im borio protiv srpske emigraci-

je mogla bi da bude valjano istra`ena tek posle otvaranja dosijea Udbe i SDB. U
tome bi bilo naro~ito va`no istra`iti eventualni udeo navedenih slu`bi u likvidaci-
jama istaknutih emigranata, jer se u razli~itim izvorima te slu`be dovode u vezu
sa ubistvima, odnosno smr}u velikog broja ljudi (A. Kara|or|evi}, S. Ocokolji},
B. Blagojevi}, J. Ljoti}, M. Naumovi}, D. Ka{ikovi}, I. Milo{evi}, P. Kljaji}, R.
Pani}, ^ubrilovi}, Obradovi}, Bo{kovi}, Vali}, Sedlar, Cari~i}, Mili}evi} ...).

28
 Otvaranje dosijea tajnih slu`bi i rehabilitacija `rtava autoritarnih re`ima

komunisti~ke zemlje Isto~ne i Centralne Evrope krenule su, br`e ili sporije,
na izazovni put tranzicije i susrele se sa kompleksnim zahtevima pravnog
prevladavanja nasle|a autoritarne pro{losti ili, kra}e, tranzicione pravde.
Podr{ku takvim naporima pru`ili su, pored drugih me|unarodnih orga-
nizacija, Komisija UN za ljudska prava i Savet Evrope.
Ostvarenje tranzicione pravde pretpostavlja utvr|ivanje istine o zlo-
delima biv{eg re`ima (umesto prostog prepu{tanja pro{losti zaboravu),
a zatim preduzimanje razli~itih mera, od kojih se po zna~aju izdvajaju:
(1) amnestija politi~kih i ideolo{kih zatvorenika i optu`enika; (2) opra{ta-
nje po~iniocima zlodela ili njihovo krivi~no optu`ivanje; (3) rehabilitacija,
restitucija i kompenzacija `rtvama; (4) pro~i{}avanje institucija vlasti od
onih saradnika starog re`ima koji su kr{ili ljudska prava (diskvalifikaci-
ja ili lustracija); (5) istorijsko vrednovanje pro{losti i druge preventivne
mere namenjene spre~avanju ponavljanja sli~nih gre{aka u budu}nosti.
Iz popisa navedenih mera vide se i pojedina~ni ciljevi tranzicione pravde,
a njen osnovni cilj je u ozdravljenju dru{tva, pomirenju nacije i povratku
vere u vladavinu prava i demokratiju.
Da bi se navedene mere mogle uspe{no sprovoditi, pored politi~ke
volje i dono{enja odgovaraju}ih zakona, neophodno je da zlodela biv{eg
re`ima budu dokumentovana. U te svrhe najbolje mogu poslu`iti slu`bena
dokumenta ustanova biv{eg re`ima, i to onih koje su imale represivnu
ulogu. Njihova dokumentacija, odnosno arhivski fondovi, ~ine ono {to je s
pravom nazvano arhivima represije. Najbogatiji i najtipi~niji deo tih arhiva
predstavljaju dosijei tajnih slu`bi (slu`bi bezbednosti), a zatim tu dolaze
arhivski fondovi drugih represivnih institucija (paramilitarna tela, speci-
jalni sudovi i tu`ila{tva, koncentracioni i radnopopravni logori, specijalni
zatvori, psihijatrijski i drugi centri za prisilno “prevaspitavanje” li~nosti,
kao i pripadaju}i delovi arhivskih fondova drugih administrativnih i sudskih
ustanova (vojnih snaga, policije i drugih organa bezbednosti, redovnih su-
dova i javnih tu`ila{tava i pojedinih drugih administrativnih tela). Svi takvi

 Veoma solidan uvid u problematiku tranzicione pravde i iskustva ve}eg broja

zemalja pru`a trotomna studija Ameri~kog instituta za mir: Transitional Justice:
How Emerging Democracies Reckon with Former Regimes, Vol. I-III, ed. Neil J.
Kritz, Washington, D. C.: United States Institute of Peace, 1995.
 Komisija UN za ljudska prava izradila je posebnu studiju o pravu na restituciju,
kompenzaciju i rehabilitaciju `rtava te{kih kr{enja ljudskih prava i osnovnih slo-
boda (Study Concerning the Right to Restitution, Compensation and Rehabilita-
tion for Victims of Gross Violations of Human Rights and Fundamental Freedoms,
UN Commission on Human Rights, 1990), a Savet Evrope usvojio je Rezoluciju
1096 (1996) o merama za razgradnju nasle|a biv{ih komunisti~kih totalitarnih
sistema (usvojena na 23. zasedanju Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope 27.
juna 1996).

29
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Bogoljub Milosavljevi}

fondovi trebalo bi da budu izdvojeni, obra|eni, adekvatno za{ti}eni i trajno

~uvani u “ustanovama nacionalnog pam}enja” – dr`avnim arhivima.
Sve navedene represivne ustanove trebalo bi da budu imenovane
u zakonima koji se bave rehabilitacijom, kao {to je to, na primer u~injeno
u ruskom Zakonu o rehabilitaciji `rtava politi~ke represije (1991). O~igle-
dna je prednost takvog imenovanja (enumeracije) u odnosu na re{enje iz
na{eg Zakona o rehabilitaciji, koji u ~lanu 4. stav 2. generalno ovla{}uje
sud da, pre odlu~ivanja o zahtevu za rehabilitaciju, pribavlja potrebna do-
kumenta i podatke “od nadle`nih dr`avnih organa i organizacija”. Jasno
nam je da je srpski zakonodavac ovoj formulaciji pribegao kao neutral-
nijoj, jer imenovanje organa represije zahteva prethodno zauzimanje sta-
va o odnosu prema biv{em re`imu i njegovim pre`ivelim institucijama.
Me|utim, usvojeno re{enje pravno je lo{ije od onog ruskog, jer sudovi
mogu nai}i na niz te{ko}a prilikom utvr|ivanja svih mogu}ih represivnih
ustanova starog re`ima, naro~ito onih koje su postojale kao privremene
ili specijalne (na primer, specijalni sudovi, komisije i drugi privremeni or-
gani koji su postojali pre dono{enja Ustava FNRJ od 1946, organi koji su
se bavili obaveznim otkupom ili kolektivizacijom sela). U slu~aju takvih
organa ~esto nije jasno kome je predata i gde se nalazi njihova arhiva,
koja je kod nas, kao {to je dobro poznato, nemarno ~uvana, razvla~ena
i neuredno predavana dr`avnom arhivu. Jedan primer te vrste dovolj-
no potvr|uje izneti stav: prema izjavi jednog zvani~nika srpske slu`be
dr`avne bezbednosti (sada: BIA) iz 2001. godine, u njihovoj arhivi nala-
ze se dokumenti policije Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije, do-
kumenti nema~kog Gestapoa iz vremena Drugog svetskog rata, doku-
mentacija o ~etni~kom pokretu i su|enju Dragoljubu Mihailovi}u, kao i
dokumentacija za 15.000 lica koja su progonjena kao “ibeovci”.
Pored toga, pojmom “dr`avni organi i organizacije”, kao ni nave-
denim popisom represivnih ustanova iz ruskog zakona, nije obuhva}ena

 O identifikaciji i ~uvanju fondova za arhive represije videti: Archives of the Se-

curity Services of Former Repressive Regimes, report prepared for UNESCO on
behalf of the International Council of Archives by Antonio Gonzales Quintana,
Paris: UNESCO, 1997.
 Taj popis obuhvata: organe V^K (“^eka” – Sveruska izvanredna komisija za su-
zbijanje kontrarevolucije i {pijuna`e), GPU i OGPU (Dr`avna politi~ka uprava),
NKVD i MVD (ministarstvo unutra{njih poslova), KGB, tu`ila{tva, komisije,
“specijalne konferencije”,”dvojke” i “trojke” (specijalne komisije), sve organe
koji su vr{ili sudske funkcije, administrativne organe koji su sprovodili depor-
tacije, prisilan rad, radne kolonije NKVD i psihijatrijske ustanove u kojima su lica
podvrgavana prisilnim tretmanima na osnovu odluka sudskih i vansudskih tela
(zakon je objavljen u: Transitional Justice: How Emerging Democracies Reckon
with Former Regimes, Vol. III, pp. 797-805).
 Slu`beni glasnik RS, broj 33. od 17. aprila 2006. godine.
 Politika, 13. jun 2001. godine.

30
 Otvaranje dosijea tajnih slu`bi i rehabilitacija `rtava autoritarnih re`ima

jedna od najbitnijih represivnih ustanova komunisti~kog re`ima. To je bilo

jasno pokazano na tzv. su|enju Komunisti~koj partiji, odr`anom pred ru-
skim Ustavnim sudom 1992. godine, povodom dekreta predsednika Jelj-
cina o zabrani KP. Na tom su|enju je utvr|eno da je KP imala u okviru
svog aparata posebne slu`be (Odeljenje CK KPSS za organizaciju partij-
skog rada i Generalno odeljenje), koje su delovale nezavisno od KGB
i bavile se konspirativnim radom, prikupljanjem informacija, manipu-
lacijama i drugim tajnim aktivnostima. Na osnovu partijskih odluka pre-
duzimana je represija prema velikom broju pojedinaca i grupa. Iz istih
razloga su Zakonom o dosijeima [tazija (slu`be dr`avne bezbednosti
biv{e Isto~ne Nema~ka) bili obuhva}eni i dosijei JSPN – Jedinstvene
socijalisti~ke partije Nema~ke. U na{em slu~aju, sudbina glavnih delo-
va arhive KPJ/SKJ ostala je izvan dr`avne brige, a po svemu sude}i ta je
arhiva, zajedno sa imovinom SKJ, zavr{ila u posedu politi~kih stranaka
– naslednica komunisti~ke partije.
Postoji, naravno, jedan zna~ajan problem u vezi sa kompletira-
njem i validno{}u dokumenata u arhivima represije. U nizu zemalja,
odlaze}i re`imi su te`ili i u znatnoj meri uspevali da pisana dokumenta
o svojim zlodelima uni{te, izmene ili uklone, ukoliko su za to imali vre-
mena. Tako je bilo u ^ileu pri kraju vojne diktature, u Rodeziji, u ^e-
hoslova~koj, Litvaniji i drugim biv{im komunisti~kim zemljama, a to isto
je u~inila i ameri~ka tajna slu`ba nakon promene vlasti na Haitiju.10 Uk-
lanjanje pisanih tragova zlo~ina postaje glavna preokupacija odlaze}eg
re`ima u danima njegovog propadanja.
To se po svemu sude}i dogodilo i u Srbiji, jer postoje ozbiljne tvrdnje
da je u periodu od oktobra 2000. do kraja januara 2001. godine iz arhiva
tada{njeg Resora dr`avne bezbednosti uklonjen ili uni{ten najve}i deo do-
kumenata koji su svedo~ili o zlo~inima i drugim nezakonitostima u radu
te slu`be ili na drugi na~in kompromitovali njene pripadnika i mo`da po-
jedine politi~are. Sumnja se i na mogu}e prepravke podataka u dosijeima.

 Jeljcin je 1991. godine doneo dekrete o suspendovanju aktivnosti KP i oduzimanju

njene imovine, a zatim i dekret o zabrani KP. Povodom tih dekreta pokrenut je
postupak pred Ustavnim sudom, koji je u svojoj odluci te`io kompromisu izme|u
pravnih i politi~kih zahteva. Dekreti i odluka suda objavljeni su u: Transitional
Justice: How Emerging Democracies Reckon with Former Regimes, Vol. III, pp.
432-455.
 Zakon o dosijeima slu`be dr`avne bezbednosti biv{e Demokratske Republike
Nema~ke (Stasi-Unterlagen-Gesetz) donet je 10.12.1991. godine (Bundesgesetz-
blatt I, 1991, str. 2272).
10 Detaljnije o navedenim i drugim slu~ajevima uni{tavanja dokumentacije: B. Mi-
losavljevi} i \. Pavi}evi}, Tajni dosijei: otvaranje dosijea slu`bi bezbednosti, Beo-
grad: Centar za antiratnu akciju, 2001, str. 42-47.

31
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Bogoljub Milosavljevi}

To je bilo omogu}eno nepromi{ljenim zadr`avanjem ~elnika te slu`be na

polo`aju i to spada u jednu od najve}ih pogre{aka koalicije DOS-a.
Upravo zbog opisane te`nje represivnog aparata odlaze}eg re`ima,
sudovi bi trebalo da budu ovla{}eni da, u svim slu~ajevima kada nema
sa~uvanih pisanih dokumenata koji su potrebni za postupak rehabilitacije,
sami utvr|uju istinu putem saslu{anja `rtava, svedoka i po~inilaca zlo~ina,
kao i drugim sredstvima za prikupljanje dokaza. Taj put je naravno te`i,
jer su usmena i pisana se}anja u~esnika doga|aja ~esto li~no obojena (u
slu~aju `rtava), nedovoljno pouzdana (u slu~aju po~inilaca) i ograni~ena
sposobnostima opa`anja i pam}enja (u slu~aju svedoka). Naro~iti pro-
blem u tome mo`e da predstavlja veliki protek vremena od doga|aja koji
se istra`uju, nedostatak `ivih svedoka, kao i veo tajni kojim su obi~no
obavijeni takvi doga|aji. To nam ponovo ukazuje na zna~aj arhiva repre-
sije i dosijea tajnih slu`bi kao njihovog najva`nijeg dela.

2. Dosijei tajnih slu`bi

Tajne slu`be11 u zemljama sa komunisti~kim re`imom (i drugim
autoritarnim re`imima) ulaze u red glavnih oslonaca tih re`ima. One
su “o~i i u{i” takvih re`ima, ali i njihova “udarna pesnica”, pa opstanak
re`ima u punom smislu re~i zavisi od lojalnosti tajnih slu`bi. Tu zavisnost
komunisti~kog re`ima od tajnih slu`bi jasno je uo~io jo{ tridesetih godi-
na pro{log veka britanski socijalista i teoreti~ar Harold Laski. Uzimaju}i
Staljinov re`im za primer, Laski je o tome napisao ove redove:
“Po{to jednopartijska dr`ava, po svojoj definiciji, isklju~uje pravo na
otvorenu opoziciju, neizbe`no je da kriti~ari dru{tva budu gurnuti
u ilegalnost. Me|utim, ovo zna~i da je dr`avna vlast stalno svesna
svoje suo~enosti sa tajnom opasno{}u, pa da bi se od toga sa~uvala,
vlada – {to zna~i partija – primorana je da organizuje tajnu policiju
i da se, u znatnoj meri, na nju oslanja. To, sa svoje strane, mora da
izazove atmosferu sumnje; jer, ne samo da tajna policija, po svojoj
prirodi, stavlja svakog gra|anina u stanje opreza prema svom susedu,
nego daje i priliku zavidljivim ili ljubomornim ljudima da iskoriste
svoju vlast kako bi se osvetili onima za koje smatraju da su ih ne~im
povredili. Jednopartijska dr`ava je u stalnom isku{enju da pre|e
granicu iza koje se sloboda degeneri{e u diktaturu”.12

11 Izrazom tajne slu`be ovde ozna~avamo civilne i vojne organizacije sa dominan-

tnom ulogom politi~ke policije. Takvu su ulogu kod nas imale Ozna, Udba i po-
tonja Slu`ba dr`avne bezbednosti (SDB), koja je kasnije reorganizovana u Resor
dr`avne bezbednosti i, kona~no, 2002. godine u Bezbednosno-informativnu agen-
ciju (BIA). Velikim delom to se odnosi i na vojne slu`be bezbednosti.
12 H. Laski, Sloboda u modernoj dr`avi, Radni~ka {tampa, Beograd, 1980, str. 155.

32
 Otvaranje dosijea tajnih slu`bi i rehabilitacija `rtava autoritarnih re`ima

Po modelu sovjetskog KGB formirane su potom tajne slu`be i u

svim komunisti~kim dr`avama, nastalim posle Drugog svetskog rata:
isto~nonema~ki [tazi, rumunska Sekuritatea, albanski Sigurimi, na{a
Udba i druge. Svima njima bila je zajedni~ka neograni~ena mo} nad
gra|anima i podre|enost jedino partijskom vrhu, od kog su dobijale us-
merenja i konkretne naloge za delovanje i kome su jedino podnosile ra-
~un o svom radu. U ime bezbednosti dr`ave, tajne slu`be su {titile re`im
tako {to su kao politi~ka policija nadzirale pona{anje i mi{ljenje gra|ana
(stari francuski naziv za politi~ku policiju bio je “policija mi{ljenja” – poli-
ce d’opinion). Uz to su imale {iroku vlast da izvode tajne akcije i prime-
njuju represiju sa sopstvenim oru`anim formacijama i sredstvima sile,
a njima na usluzi stajali su svi ostali delovi represivnog aparata dr`ave.
Pored velikog broja svojih pripadnika i ogromnih tajnih nov~anih fondo-
va, tajne slu`be su imale razgranatu mre`u svojih saradnika (dou{nika).
U prilog tome dovoljno je navesti da je isto~nonema~ki [tazi 1988. go-
dine imao preko 90.000 zaposlenih i oko 170.000 dou{nika. Taj mo}ni apa-
rat od 260.000 ljudi, u koji je bio uklju~en svaki pedeseti punoletni isto-
~ni Nemac, kontrolisao je privatnu i javnu sferu ~itave zemlje.
Nadzor nad gra|anima od strane tajnih slu`bi bio je organizovan
na veoma {irokoj osnovi. Neograni~enim upadima u privatnu sferu i na
druge nedopu{tene i dopu{tene na~ine prikupljana je doista ogromna
masa informacija o svemu {to bi na bilo koji na~in moglo ugroziti re`im
ili naru{iti idealizovanu sliku o njemu. Sve prikupljene informacije odla-
gane su u dosijee, koji su, zavisno od du`ine nadzora i aktivnosti lica pod
nadzorom, dostizali na stotine i hiljade stranica.13 Tih dosijea je u [taziju
bilo oko {est miliona (200 km gra|e), dok se za ostale zemlje pretpostav-
lja (po{to je ve}i deo dosijea u njima uni{ten) da je broj dosijea tako|e bio
izuzetno veliki: u Poljskoj oko ~etiri miliona, u Ma|arskoj oko 1,5 milion,
u ^ehoslova~koj oko milion itd.
Broj takvih dosijea kod nas nije poznat, po{to se jo{ uvek nalaze
u posedu BIA i vojnih slu`bi bezbednosti. Poznato je, me|utim, da je u
dr`avi SFRJ, posle smenjivanja Aleksandra Rankovi}a (Brionski plenum,
1966) i transformacije Udbe u SDB izvr{ena “revizija dokumentacije”.14
U tada{njoj Udbi i njenim republi~kim upravama bilo je evidentirano
ukupno 2.754.923 “dosijea za lica”. U tom broju su, pored starih dosijea
Kraljevine SHS i Jugoslavije i dosijea Gestapoa, bili tzv. “paso{ki dosijei”

13 Dosije koji je vodio [tazi o piscu Jirgenu Fuksu ima 30 fascikli, a dosije peva~a i
pesnika Volfa Birmana ~ak 40.000 stranica (T. G. E{, Dosje: li~na istorija,: Radio
B92, Beograd, 1998, str. 17 i dalje).
14 Videti: B. Dimitrijevi}, “ Neki problemi unutra{njih poslova SFRJ 1966-1970,
kao odjek Brionskog plenuma SKJ”, Bezbednost, broj 1, 2004, str. 109-125.

33
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Bogoljub Milosavljevi}

(provere za dobijanje putnih isprava), provere o kandidatima za funkcije

u organima vlasti i politi~ke funkcije, materijali o rezervnom i demobili-
sanom kadru JNA i, naravno, dosijei vo|eni iz politi~kih i ideolo{kih ra-
zloga. Posle zavr{ene revizije (krajem 1968. godine), preostalo je u saveznoj
i republi~kim SDB 613.768 operativnih dosijea. Ostatak od oko dva mi-
liona dosijea je uni{ten, predat istorijskim arhivima i drugim organizaci-
jama ili ustupljen vojnim slu`bama bezbednosti. Prema istim podacima,
u SDB Srbije je tada preostalo 61.750 operativnih dosijea, a otvaranje
novih dosijea je nastavljeno i posle toga. Poznato je i da su dosijei kla-
sifikovani prema “predmetu obrade”, odnosno problematici, na dosijea
unutra{njih neprijatelja, ekstremista, terorista, informbirovaca, anarho-
liberala, klera i drugih “nosilaca antisocijalisti~kih pojava”, kao i na dosi-
jee neprijateljske emigracije.
Dosijei su obi~no vo|eni za du`i period i uprkos mogu}im neta~no-
stima u njima, oni omogu}uju da se rasvetli li~na sudbina pojedinaca o ko-
jima su vo|eni ili barem oni delovi u mozaiku njihovog stradanja koji su
njima ili njihovim potomcima ostali nejasni. Kao celina, dosijei pru`aju
veoma bitne elemente za razumevanje metoda funkcionisanja ~itavog
komunisti~kog re`ima, otkrivaju}i sam modus operandi represije i gla-
vne poluge odr`avanja re`ima.
Pored li~nih podataka i informacija o aktivnostima, kontaktima, po
na{anju i namerama lica koje tajna slu`ba smatra “opasnim po dr`avu
i njenu bezbednost”, dosijei sadr`e podatke o osnovu sumnje, planove
akcija, naloge za akcije, izve{taje dou{nika i izve{taje o pojedinim akci-
jama, kao i podatke o slu`benim licima i dou{nicima. U njima se mogu
nalaziti slu`bena dokumenta drugih ustanova, zvu~ni i video zapisi, fo-
tografije, sitni li~ni predmeti koji su prona|eni ili oduzeti i drugo. Ono
{to dosijee ~ini posebno osetljivim i opasnim dokumentima jesu infor-
macije li~ne prirode, kao {to su: informacije o li~nim navikama lica pod
nadzorom, porodici, zdravstvenom stanju, poslovnim i prijateljskim ve-
zama, seksualnim sklonostima, neka`njenim prekr{ajima i svemu osta-
lom {to bi moglo da poslu`i ucenama i manipulacijama.15 Upravo te ose-
tljive informacije li~ne prirode ~ine dosijee pravim oru|em re`imske mo}i,
koja je uvek poticala od tajnog znanja.
Tako dolazimo do najva`nijeg aspekta: svrhe u koju su kori{}ene in-
formacije prikupljene u dosijeima. Osim za o~ekivane bezbednosne svrhe,
~injenica je da su dosijei kori{}eni i u ~isto represivne i nelegitimne svrhe.
Naime, na osnovu podataka iz dosijea mnogi gra|ani i njihove porodice
izlagani su politi~kim progonima, onemogu}avani u {kolovanju i karijeri,

15 Izlo`ena sadr`ina dosijea bazira se uglavnom na ostvarenom uvidu u dosijea [tazi-

ja. Vi{e o tome: B. Milosavljevi} i \. Pavi}evi}, navedeno delo, str. 52. i dalje.

34
 Otvaranje dosijea tajnih slu`bi i rehabilitacija `rtava autoritarnih re`ima

kompromitovani, ucenjivani, li{avani imovine, hap{eni i izlagani torturi,

sme{tani u psihijatrijske zavode, osu|ivani na montiranim procesima ili
godinama dr`ani u zatvorima bez su|enja, internirani u logore, netragom
nestajali i fizi~ki likvidirani. Zbog toga se mo`e opravdano re}i da je at-
mosfera straha, neslobode i li~ne nesigurnosti, u kojoj se `ivelo unutar
“gvozdene zavese”, podjednako kao i ona u zemljama aparthejda ili voj-
nih diktatura, uveliko bila rezultat upravo takvog delovanja tajnih slu`bi
i zle upotrebe njihovih dosijea.
Zbog takve uloge mrskih tajnih slu`bi komunisti~kog re`ima i nji-
hovih dosijea, u ve}ini biv{ih komunisti~kih zemalja nove vlasti su te`ile
da odmah oduzmu i otvore dosijee. Ciljevi takvih napora bili su namirenje
duga prema `rtvama i ostvarenje prava na istinu o sopstvenoj pro{losti, na
jednoj strani, kao i spre~avanje zloupotreba podataka iz dosijea i refor-
ma slu`bi bezbednosti, na drugoj strani. Me|utim, u nekim od tih zemalja
navedeni vi{i i pravedni ciljevi su zamenjeni isklju~ivo jednim manje vre-
dnim: progonom sitnih dou{nika biv{ih tajnih slu`bi.
Najcelovitiji i najkvalitetniji pristup otvaranju dosijea i ostvarenju
ideala tranzicione pravde realizovan je za podru~je Isto~ne Nema~ke. U
slu~aju pojedinih zemalja do zakonskog ure|ivanja otvaranja dosijea, i to
uz ne mali broj problema, do{lo je kasnije: u Albaniji 1995, u Ma|arskoj
i ^e{koj 1996, u Bugarskoj 1997. i 2001, a u Rumuniji i Makedoniji 1999.
godine.16 Pojedine zemlje su pitanje otvaranja dosijea re{avale u okviru
zakonodavstva o lustraciji, dok manji broj njih nije na tom planu ni{ta
u~inio, uklju~uju}i Rusiju, Sloveniju i Hrvatsku.
Ina~e, Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope u svojoj rezoluci-
ji 1096 (1996) dala je jasnu podr{ku otvaranju dosijea: “Skup{tina poz-
dravlja stavljanje dosijea tajnih slu`bi na uvid javnosti u nekim biv{im
komunisti~kim totalitarnim zemljama. Ona poziva sve odnosne zemlje
da, na njihov zahtev, omogu}e zainteresovanim licima uvid u dosije koji
su o njima vodile nekada{nje tajne slu`be”.

3. Slu~aj Srbije
Demokratska opozicija Srbije (DOS) je u vreme izborne kampa-
nje 2000. godine uvrstila otvaranje dosijea tajnih slu`bi me|u deset svo-
jih predizbornih obe}anja. Me|utim, posle 5. oktobra 2000. godine DOS
je po~eo da se vlada po na~elu “~inimo ono {to mo`emo, umesto onoga
{to je potrebno”.17 Tu istu strategiju iskusile su i neke druge tranzicione

16 Detaljnije: B. Milosavljevi} i \. Pavi}evi}, navedeno delo; Resanovi}, A., “Otvara-

nje dosijea tajnih slu`bi – uporedna iskustva”, Hereticus, broj 1, 2004, str. 11-30.
17 Mogu}e je donekle razumeti pasivno dr`anje DOS-a u pitanjima tranzicione pra-
vde, prvenstveno imaju}i u vidu nasle|eno katastrofalno stanje u dru{tvu i eko-

35
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Bogoljub Milosavljevi}

zemlje, ali su relativno brzo uvi|ale da ih ta strategija ne vodi `eljenom

brzom napretku i od nje odustajale. Politi~ka i tajkunska Srbija se, na `alost
ogromne ve}ine njenih gra|ana, i dalje dr`i navedene pogre{ne strategije,
iako je od 5. oktobra pro{lo ~itavih sedam ipo godina.
Ukupan saldo onoga {to je do sada u~injeno na ostvarenju tranzi-
cione pravde u Srbiji bezmalo je negativan. Najpre je bila doneta odluka o
osnivanju Komisije za istinu i pomirenje (29. marta 2001),18 ali ta komisija
nije ni po~ela sa svojim poslom. Potom je 2003. godine donet Zakon o od-
govornosti za kr{enja ljudskih prava (zakon o lustraciji),19 ali ni taj zakon
nije do sada primenjivan. I kona~no je 2006. godine donet Zakon o reha-
bilitaciji, ~ija primena bele`i prve va`ne rezultate. Ostalih zakona, a pre
svih onog kojim bi se obezbedilo vra}anje i obe{te}ivanje oduzete imo-
vine i zakona o otvaranju dosijea, za sada prosto nema.
Kada se radi o otvaranju dosijea, Vlada Republike Srbije je, na pri-
tisak javnosti, u~inila jedan sasvim nepodoban poku{aj otvaranja dosijea.
Ona je, naime, 22. maja 2001. godine donela Uredbu o skidanju oznake
poverljivosti sa dosijea vo|enih o gra|anima Republike Srbije,20 a ve} 31.
maja iste godine tu uredbu izmenila, tako da glasi Uredba o stavljanju na
uvid odre|enih dosijea vo|enih o gra|anima Republike Srbije u Slu`bi
dr`avne bezbednosti.21
Prema prvobitnoj uredbi, informacije iz dosijea prestaju biti dr`avna
tajna, a po izmenjenoj ostaju to i dalje, pa je njihov trajni posednik ista ona
slu`ba koja ih je prikupila. Time se ne spre~ava mogu}nost zloupotrebe
tih informacija. Ina~e, prema uredbi gra|ani su mogli da, pod nadzorom i
uslovima koje postavlja ista slu`ba, samo zavire u ono {to im je ponu|eno
kao njihov dosije, bez prava da dobiju kopiju ili prepis dokumenata, kao
i uz obavezu da o sadr`ini dosijea ne govore drugima. Od svih kategori-
ja dosijea, uredbom je obuhva}ena samo kategorija onih koji su vo|eni
o tzv. unutra{njim neprijateljima, odnosno ekstremistima i teroristima, a
ne i ostale kategorije. Mogu}nost uvida u dosije zavisila je u punoj meri
od volje same slu`be, kojoj se gra|anin obra}ao pitanjem da li o njemu
postoji dosije i koja je na to pitanje davala odgovor bez ikakve spoljne
kontrole. I tako su`enu mogu}nost uvida mogli su, osim toga, da koriste
jedino dr`avljani Srbije.

nomiji. Tako|e je jasno da je DOS bio koalicija 18 politi~kih stranaka i da u takvom

“udru`enju” nije bilo lako posti}i saglasnost o mnogim pitanjima, {to se relati-
vno brzo i pokazalo raspadom te koalicije. Ipak, svi takvi argumenti ne mogu biti
opravdanje za oklevanje i nesnala`anje u prvim mesecima vlade DOS-a.
18 Slu`beni list SRJ, broj 15/2001.
19 Slu`beni glasnik RS, broj 58/2003.
20 Slu`beni glasnik RS, broj 30/2001.
21 Slu`beni glasnik RS, broj 31/2001.

36
 Otvaranje dosijea tajnih slu`bi i rehabilitacija `rtava autoritarnih re`ima

Zbog tako zami{ljene tehnike uvida u dosijee, samo neznatan broj

gra|ana je iskoristio pru`enu priliku, a oni koji su o svojim dosijeima ka-
snije u javnosti govorili tvrdili su da su bili pa`ljivo pre~i{}eni i da se po-
slednje informacije u njima zavr{avaju sa 1990. godinom.22 Ustavni sud
Srbije je kona~no istu uredbu oglasio neustavnom (2003. godine), budu-
}i da se samo zakonom mo`e ure|ivati materija podataka o li~nosti.23
U Narodnoj skup{tini do sada nije bilo ni jedne podnete zakono-
davne inicijative za dono{enje zakona o otvaranju dosijea, mada se sama
Vlada bila obavezala navedenom uredbom da }e predlog takvog zakona
uputiti Narodnoj skup{tini. Koliko je javnosti poznato, u dva navrata su
manje politi~ke stranke upu}ivale Vladi svoje predloge za dono{enje za-
kona o otvaranju dosijea, ali ti predlozi nisu dobili podr{ku Vlade.
Na drugoj strani, dve nevladine organizacije su zajedno izradile
model zakona o otvaranju dosijea i uputile ga aprila 2004. godine ministru
unutra{njih poslova i direktoru BIA.24 U odgovoru na dostavljeni pred-
log, Ministarstvo unutra{njih poslova je, izme|u ostalog, ukazalo na to da
ovakav zakon mo`e “ugroziti bezbednosne interese u celini i posebno u
me|unarodnim odnosima”, kao i da je “u suprotnosti sa principima i me-
todologijom rada Bezbednosno-informativne agencije, a pre svega na~e-
lom konspirativnosti”. Za razliku od toga, BIA je u svom odgovoru istakla
da je svesna ~injenice da je ljudsko pravo na uvid u li~ne podatke sasta-
vni deo koncepta ljudskih prava i sloboda i da je to pravo zagarantova-
no Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Uz to je navela da je
“su{tinski i egzistencijalno zainteresovana za {to br`u i kvalitetniju izra-
du zakona o dosijeima”, ~ime bi se njoj “omogu}ilo osloba|anje od tereta
pro{losti”. Me|utim, iznela je zna~ajnu rezervu u pogledu mogu}nosti da
se time ote`a ili “sasvim uni{ti budu}nost poslova bezbednosti”.25
Izneta argumentacija protiv otvaranja dosijea (u odgovoru MUP-a na
veoma direktan, a u odgovoru BIA na manje direktan na~in) nije, me|utim,

22 I. Jankovi}, “[ta sam video u svom dosijeu”, Hereticus, broj 1, 2004, str. 48-51.
23 U Crnoj Gori je, na temelju teksta srpske uredbe, bila doneta identi~na uredba
(Uredba o stavljanju na uvid dosijea vo|enih o gra|anima Republike Crne Gore
u Slu`bi dr`avne bezbjednosti, Slu`beni list Republike Crne Gore, broj 45/2001),
ali u toj zemlji ova uredba nije izazvala zna~ajnije interesovanje gra|ana, niti
Ustavnog suda.
24 Taj predlog je upu}en posle javnog obe}anja i poziva ovim organizacijama da to
u~ine, koje je uputio ministar unutra{njih poslova na me|unarodnoj konferen-
ciji, odr`anoj u Vrnja~koj Banji u februaru 2002. godine. Predlog Centra za anti-
ratnu akciju i Centra za unapre|ivanje pravnih studija dostupan je na sajtovima
tih organizacija: www.caa.org.yu i www.cups.org.yu, a objavljen je i u ~asopisu
Hereticus, broj 1, 2004, str. 59-76.
25 Odgovori MUP i BIA objavljeni su tako|e u ~asopisu Hereticus, broj 1, 2004, str.
77-81.

37
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Bogoljub Milosavljevi}

ni u ~emu nova. Gotovo identi~ne razloge protiv otvaranja dosijea iznosili

su protivnici otvaranja dosijea KGB, prilikom razmatranja nacrta zakona
o otvaranju dosijea 1993. godine.26 I tu se tvrdilo da otvaranje dosijea mo`e
paralisati rusku obave{tajnu zajednicu, kao i da iza te ideje verovatno sto-
je zapadne obave{tajne slu`be, koje `ele jo{ uvek mo}ne ruske slu`be da
vide razoru`ane. Naravno, tu se radi o svesnoj zameni teza, jer su u svim
zemljama koje su ovo pitanje re{avale isklju~ivo otvarani dosijei vo|eni o
gra|anima iz politi~kih i ideolo{kih razloga, uz uslov da prethodno budu
uklonjene informacije koje su jo{ uvek aktuelne za bezbednost zemlje. Uz
to je otvaranje dosijea koja imaju aktuelan bezbednosni zna~aj odlo`eno
dok bezbednosni interesi to nala`u. Protivljenje bezbednosnih slu`bi ot-
varanju dosijea je sasvim druga~ije prirode: one ne `ele da javnost dozna
razmere njihove ume{anosti u represiju pod starim re`imom, kao ni da oni
njihovi pripadnici koji su skrivili zlo~ine budu procesuirani.
U situaciji potpune nespremnosti Vlade i Narodne skup{tine da za-
konom re{e ovo pitanje, BIA je na svoju inicijativu najpre odlu~ila da deo
starih dosijea preda Arhivu grada Beograda (dosijei iz perioda Kraljevine
SHS i Jugoslavije, perioda Drugog svetskog rata i neposrednog poratnog
perioda), a potom i Arhivu Srbije (dosijei stariji od 30 godina). O~igledno
je da takav korak najvi{e odgovara onima koji su stvarali dosijee, kao i
da najmanje odgovara gra|anima o kojima su dosijei vo|eni i ~itavom
dru{tvu, odnosno interesima tranzicione pravde. Takvo predavanje dosi-
jea mo`e da se vr{i selektivno i uz uklanjanje ili menjanje dokumenata
koji inkrimini{u tajne slu`be, a da nad time niko nema kontrolu. Gra|ani
ne mogu ~ak ni da ostvare uvid u ono {to je arhivima predano, barem ne
dok arhivi ne srede i ne pripreme masu novodobijene gra|e za stavljanje
na uvid. Ta gra|a i nije tipi~na arhivska gra|a, pa ostaje otvorenim pitanje
pod kojim bi se uslovima ona stavila na uvid zainteresovanim gra|anima,
a eventualno i istra`iva~ima. Postoje}i arhivski propisi ne sadr`e odgo-
vore na specifi~na pitanja koja name}u otvaranje dosijea i za{tita poda-
taka o li~nosti u njima.
Na taj na~in je delimi~no onemogu}eno ili odlo`eno ostvarenje
pravih ciljeva koji su u drugim zemljama postignuti otvaranjem dosijea.
U prvom redu, gra|ani se li{avaju mogu}nosti uvida u dosijea “mla|a”
od 30 godina, {to je suprotno njihovom priznatom pravu na upoznavanje
sa li~nim podacima koji se o njima vode u zbirkama podataka dr`avnih
institucija. Tako gra|ani ne mogu doznati kakav je uticaj na njihovu li~nu
sudbinu imala tajna slu`ba starog re`ima, pa ni pokrenuti postupke za re-
habilitaciju u svim slu~ajevima u kojima je ta mera opravdana.

26 Vi{e o tome: B. Milosavljevi} i \. Pavi}evi}, navedeno delo, str. 59-60.

38
 Otvaranje dosijea tajnih slu`bi i rehabilitacija `rtava autoritarnih re`ima

Istim putem se ~itavo dru{tvo li{ava prava da spozna istinu o zna~ajnom

delu svoje pro{losti. Ta vrsta istine je neophodna svakom dru{tvu koje
`eli da prevazi|e svoju lo{u pro{lost i neoptere}eno pro{lo{}u krene u de-
mokratsku budu}nost. O toj dru{tvenoj potrebi svojevremeno je, prilikom
posete Jasenovcu, patrijarh German izrekao ove zna~ajne re~i: “Spremni
smo da oprostimo, ali ne i da zaboravimo”. Jer narodi koji nisu spremni
da se suo~e sa istinom o svojoj pro{losti i da tu istinu pamte, rizikuju da
lo{u pro{lost iznova pre`ivljavaju.27 Svaka nacija mora da stavi pod kon-
trolu duhove sopstvene pro{losti, a `ivot u sre}noj la`i ne sme biti privi-
legija koju nudi nova vlast u Srbiji, jer se na tome upravo zasnivao `ivot
u komunizmu.
Kona~no, zadr`avanjem dosijea u BIA i vojnim slu`bama bez-
bednosti ne otklanja se opasnost od zloupotreba podataka u dosijeima,
odnosno ne spre~ava se mogu}nost manipulisanja tim podacima od stra-
ne nesavesnih politi~ara (~ega je, po svemu sude}i, bilo u nekoliko pro-
teklih godina).28 Ni same navedene slu`be, kako pokazuju dosada{nji po
dometu skromni poku{aji, o~igledno ne mogu biti brzo i uspe{no reformi-
sane bez otvaranja dosijea, udaljenja iz njihovog sastava onih koji su od-
govorni za kr{enja ljudskih prava i prekida sa starom, demokratiji nesa-
glasnom praksom rada.
Zbog svega toga zala`emo se za hitno dono{enje zakona o otva-
ranju dosijea, kojim bi se svi dosijei o gra|anima vo|eni iz politi~kih ili
ideolo{kih razloga oduzela iz poseda tajnih slu`bi i na adekvatan na~in
stavili na uvid gra|anima o kojima su vo|eni, kao i odgovaraju}im pra-
vosudnim institucijama i nau~nim institucijama koje bi prou~ile mehani-
zme delovanja biv{eg autoritarnog re`ima u komunisti~koj Jugoslaviji i
onog u Srbiji devedesetih godina.

27 Vi{e o tome, a naro~ito o iskustvima Ju`noafri~ke Republike videti: A. Bore-

jn, Zemlja zderane maske, Samizdat FreeB92, Beograd, 2001; Suo~avanje sa
pro{lo{}u, priredili A. Borejn, D`. Levi i R. [efer, Samizdat FreeB92, Beograd,
2000; Zale~enje nacije, priredili A. Borejn i D`. Levi, Samizdat FreeB92, Beo-
grad, 2000.
28 O tome i argumentima za otvaranje dosijea videti: V. Vodineli}, “Otvaranje dosi-
jea politi~ke policije: dockan je ili ipak nije?”, Hereticus, broj 1, 2004, str. 31-40.

39
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Bogoljub Milosavljevi}

Bogoljub Milosavljevi]

OPENING OF INTELLIGENCE SERVICE FILES

AND REHABILITATION OF THE VICTIMS
OF THE AUTHORITARIAN REGIMES
Summary: The positive outcome in the court proceeding for rehabilitation
of victims of the authoritarian regimes to a great extent depends on the availabili-
ty of data entered in files and other documents of the repressive mechanisms of
these regimes. All those documents present genuine “archives of repression” and
the first part point to the importance of identifying institutions which may possess
documents on repression and are of importance for the success of rehabilitation.
The second part of the article places emphasis on the files of intelligence servi-
ces which had a task of preventing anything that may endanger the authoritarian
regime or jeopardise the false picture of the regime. All those who were consid-
ered political and ideological opponents of the regime either living in the country
(“internal enemies”) or had escaped abroad (“enemy migration”) were under the
attack of those services. Information from files were used for undertaking repres-
sive actions, including show trial court proceedings and deprivation of life, free-
dom and other rights without judicial and administrative decisions; thus, those
files are a key part of the “repression archives” and are of greatest importance
for rehabilitation purposes. The opening of the secret service files (presented in
the third part of the article) has also other objectives, which are very significant
for the process of facing and overcoming the legacy of the past, as well as for the
successful reform of secret services. However, the time from the year 2000 was
not used in Serbia for the aforementioned process; instead of decisive action the
new government aspired to delay the whole process by justifying it with other
problems and difficulties which always existed. The strategy, experienced by some
transitional countries is not the one that ensures rapid economic, social, political
and moral progress of Serbia.
Key words: rehabilitation, victims of authoritarian regimes, files of intelligence
services, experiences of the Republic of Serbia and other post co-
mmunist countries.

40
 Institut rehabilitacije na prostoru biv{e Jugoslavije

Mirjana Jovanovi]-Tomi] UDK 343.294/.296(497.4/.7)

Sr|an Sikimi]

INSTITUT REHABILITACIJE
NA PROSTORU BIV[E JUGOSLAVIJE

Rezime: Autori polaze od teze da je pravno savladavanje pro{losti i uspostav-

ljanje diskontinuiteta sa mehanizmima vladavine partijske dr`ave prioritetni zadatak
novonastalih dr`ava na prostoru biv{e Jugoslavije. U tom kontekstu rehabilitacija
politi~kih osu|enika i ka`njenika je jedan od prvih koraka demokratske vlasti po-
sle obaranja autoritarnog re`ima. Ona predstavlja va`nu pretpostavku za politi~ki
i moralni oporavak dru{tva koje je decenijama bilo pod jarmom autoritarne, par-
tijske dr`ave, i uslov za izgradnju modernog demokratskog dru{tva. Nakon toga
podrobno je analiziran institut rehabilitacije politi~kih osu|enika i ka`njenika na
prostoru biv{e Jugoslavija: u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Srbiji.
Klju~ne re~i: partijska dr`ava, SFR Jugoslavija, tranzicija, pravna dr`ava, reha-
bilitacija u Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Srbiji

Falk: Misli{ li da su ljudi stvoreni radi dr`ava?

Ili da dr`ave postoje radi ljudi?
Ernst: Izgleda da mnogi `ele da tvrde ono prvo.
Ali ovo drugo je verovatno istinitije.
Lesing
1.
Evropska istorija tokom dvadesetog veka, izme|u ostalog, bele`i
podatak da su mnoge zemlje na tlu Evrope pro`ivele diktature, preokrete,
dezintegracije i ujedinjavanja.
Tako je na po~etku dvadesetog veka Britanija izgubila Irsku, Nema~ka
je pro{la dezintegraciju (na Isto~nu i Zapadnu), a potom reintegraciju, dok
je [panija pola veka bila pod totalitarnim re`imom i sl.
Nastalu na po~etku 20 veka, Jugoslaviju je na kraju tog istog veka,
dok se Evropa ujedinjavala i uspostavljala nove oblike razumevanja i
saradnje, zadesio raspad pra}en sna`nom destrukcijom, neprijateljstvima
i oru`anim sukobima izme|u dosada{njih suseda i srodnih naroda, {to je
ne samo iznenadilo Evropu sviknutu na procese dezintegracije, ve} ju je
i sna`no potresao. Kao uostalom i ceo svet.
41
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Mirjana Jovanovi}-Tomi}, Sr|an Sikimi}

Koncept na kome se temeljio sistem Jugoslavije, od pedesetih godina

dvadesetog veka pa do njenog raspada, bio je zasnovan na marksisti~koj
ideji o odumiranju dr`avnih funkcija tako {to }e one biti zamenjene
samoupravnim-podru{tvljenim funkcijama. U tom smislu je i socijali-
zam kao dru{tveni poredak bio odre|en i definisan kao prelazni period
izme|u kapitalizma i komunizma, odnosno kao prelazni period izme|u
dr`avnog i bezdr`avnog stanja. U tom prelaznom periodu dr`ava je sve vi{e
podru{tvljavana, a to sve radi odumiranja svih njenih dr`avnih funkcija.
Politi~ka elita oli~ena u partiji – savezu komunista – je, veruju}i u
ideolo{ki koncept odumiranja dr`ave, decentralizovala i podru{tvila sve
funkcije dr`ave do tog stepena da je dr`ava prakti~no ostala bez meha-
nizama da se odupre raznim unutra{njim i spolja{njim izazovima koji su
se unutar Jugoslavije pojavili osamdesetih godina dvadesetog veka.
Zasnovana na ideolo{kom konceptu, dr`ava Jugoslavija je kao ideo-
lo{ka dr`ava nu`no sledila sudbinu svoje politi~ke elite – Saveza komu-
nista. Savez komunista bio je avangarda koja svoj legitimitet nije sticala
na izborima ve} ga je zasnivala na svojoj sposobnosti da vidi dalje i da na
osnovu toga interpretira viziju dru{tvenog razvoja.
Ta vizija je bila klju~ni elemenat dru{tvene konstrukcije.
Politi~ka elita – Partija, bila je sredi{te stvarne mo}i, a partijski fun-
kcioneri kao pripadnici te politi~ke elite imali su odlu~uju}u re~.
Jugoslavija nije postojala primarno kao dr`ava, ve} kao antidr`ava,
kao ideolo{ka zajednica.
Svedena na ideolo{ki projekat, kao ideolo{ka zajednica koja se te-
meljila na zajedni~kom konceptu socijalizma, koji je na kraju sopstvena
ideologija odumiranja dr`ave razorila, Jugoslavija ovo unutra{nje razaranje
socijalizma nije mogla da pre`ivi.
Odumiranje osnovnih funkcija jugoslovenske dr`ave – odbrane, spolj-
ne politike, unutra{nje bezbednosti, ekonomskog sistema, bili su glavni ra-
zlog da dr`ava u Jugoslaviji, ostav{i bez svojih funkcija, naprosto nije mo-
gla da u~ini ono {to je du`nost svake dr`ave kada nastanu takve prilike i
okolnosti – da svojim mehanizmima spre~i me|usobne, oru`ane sukobe.
Zbog toga je raspad dr`ave Jugoslavije bio tako nasilan, haoti~an
i tragi~an.

2.
To je razlog zbog ~ega su novonastale dr`ave na prostoru biv{e
Jugoslavije suo~ene sa jednim od najva`nijih i najodgovornijih pitanja u
uspostavljanju vladavine prava – pravno savladati pro{lost i raskinuti sa
mehanizmima vladavine partijske dr`ave.
42
 Institut rehabilitacije na prostoru biv{e Jugoslavije

Republika Srbija
U postupku pravnog prevladavanja pro{losti u Srbiji je, pre dono{enja
novog Ustava, 2003. godine donet Zakon o odgovornosti za kr{enje ljud-
skih prava (o lustraciji), a 2006. godine Zakon o rehabilitaciji. Oba zakona
doneta su na osnovu Ustava Srbije, koji je usvojen 1990. godine.
Pravo na rehabilitaciju i naknadu {tete je kao posebno pravo utvr|eno
tek novim Ustavom Srbije, usvojenim 2006. godine (~l. 35. Ustava Srbi-
je, Sl. glasnik RS, br. 98/2006). Ustavom je propisano da se svakom ko je
bez osnova ili nezakonito li{en slobode, pritvoren ili osu|en za ka`njivo
delo priznaje pravo na rehabilitaciju, naknadu {tete od Republike Srbije
i druga prava utvr|ena zakonom.
Zakonom o rehabilitaciji (Sl. glasnik RS, br. 33/2006) obuhva}ena
su lica koja su bez sudske ili administrativne odluke li{ena iz politi~kih
ili ideolo{kih razloga `ivota, slobode ili nekih drugih prava, od 6. aprila
1941. godine pa do stupanja na snagu ovog zakona, a imala su prebivali{te
na teritoriji Srbije.
Zakon je propisao postupak koji se ne vodi ex officio, ve} se po-
kre}e podno{enjem zahteva zainteresovanog lica okru`nom sudu prema
prebivali{tu odnosno sedi{tu podnosioca zahteva, ili mestu gde je izvr{en
progon ili nepravda.
Re{enje kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju ima za posledicu ni-
{tavost odluka od trenutka dono{enja, kao i ni{tavost svih njenih pravnih
posledica, uklju~uju}i kaznu konfiskacije imovine.
Ukoliko sudska ili administrativna odluka nije ni bila doneta, u re-
{enju kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju utvr|uje se da je rehabilito-
vano lice bilo `rtva progona i nasilja iz politi~kih i ideolo{kih razloga.
Na re{enje kojim se odbija zahtev za rehabilitaciju mo`e se izjaviti
`alba Vrhovnom sudu Srbije.
Iz navedenog jasno proizlazi da se ovim zakonom otklanja neza-
konita povreda ljudskih prava, odnosno daje se pravo na satisfakciju `rt-
vama samovolje bilo da je ta samovolja posledica politi~kih ili ideolo{kih
razloga.
Imaju}i u vidu upravo ovaj cilj Zakona, postavlja se pitanje davanja
prava pravnom licu kao zainteresovanom licu za podno{enje zahteva za
rehabilitaciju, koje je predvi|eno ~lanom 2. ovog zakona.
Kako je dono{enje ovog zakona najneposrednije vezano za pravni
okvir prevladavanja pro{losti – u uslovima postojanja Zakona o neva`nosti
pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine, nejasno je obuhvata-
nje Zakonom o rehabilitaciji i ratnog perioda od 6. aprila 1941., kada je na
vlasti bio okupator i kada Jugoslavija nije bila jedinstvena dr`ava.
43
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Mirjana Jovanovi}-Tomi}, Sr|an Sikimi}

Posebno se ukazuje na koliziju odredbe ~l. 5. Zakona o rehabilitaciji

sa odredbama ~l. 10. st. 2. i ~l. 11. st. 2. Zakona o neva`nosti pravnih propisa
donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije.
Drugi propisi, koji su neophodni u okviru koncepta pravnog pre-
vladavanja pro{losti – o pravima `rtava politi~kih i ideolo{kih nasilja, o
otvaranju dosijea, o restituciji, dr`ava Srbija jo{ nije donela, a usvojeni
Zakon o lustraciji se ne sprovodi.
Republika Hrvatska
U Hrvatskoj je ovom pitanju posve}ena pa`nja i to tako {to je u
Ustavu Hrvatske, koji je usvojen 22. decembra 1990. godine, u delu koji
se odnosi na “Osobne i politi~ke slobode i prava”, u ~l. 25. st. 4. propisano
da “Svako ko je bio nezakonito li{en slobode ili osu|en ima u skladu sa
zakonom pravo na od{tetu i javno izvinjenje”.
Na osnovu ove navedene ustavne odredbe, Sabor Hrvatske je Zako-
nom o pravima biv{ih politi~kih zatvorenika uredio prava biv{ih politi~kih
zatvorenika (28. maja 1991.). Naime, ovim zakonom ure|ena su prava iz
penzijskog i invalidskog osiguranja, prava iz rada i po osnovu rada biv{im
politi~kim zatvorenicima, kao i pravo na naknadu {tete zbog nepravedne
osude, progona, zlostavljanja, kao i dru{tvene i druge diskvalifikacije.
U ~l. 2. ovog zakona posebno je definisano ko se smatra politi~kim
zatvorenikom – “hrvatski dr`avljanin koji ima prebivali{te na podru~ju
Republike Hrvatske ako je radi svojih politi~kih uverenja i politi~kog ot-
pora i borbe za samostalnu hrvatsku dr`avu bio li{en slobode u razdoblju
od 01. decembra 1918. godine do 08. oktobra 1991. godine”.
Politi~kim zatvorenikom se mo`e smatrati i hrvatski dr`avljanin koji
nema prebivali{te na podru~ju Republike Hrvatske, ako ispunjava ostale
uslove iz st. 1. ~l. 2., i ako je do dana stupanja na snagu ovog zakona imao
na podru~ju Republike Hrvatske prebivali{te najmanje deset godina.
Pored toga, ovim zakonom je kao izuzetak predvi|eno da se status
biv{eg politi~kog zatvorenika mo`e priznati odlukom nadle`nog tela osobi
koja ne ispunjava ovim zakonom propisane uslova, ako je to u interesu
Republike Hrvatske (~l. 2. st. 3.).
Svojstvo biv{eg politi~kog zatvorenika se dokazuje odlukom orga-
na na osnovu koje je to lice bilo li{eno slobode. Pored toga, ovo svojstvo
mo`e se ste}i na osnovu obrazlo`enog mi{ljenja Hrvatskog dru{tva politi~kih
zatvorenika (~l. 2. st. 4.).
Vreme trajanja li{enja slobode se po ovom zakonu, pod odre|enim
uslovima, priznaje u penzijski sta`.
Ina~e za materijalnu i nematerijalnu {tetu biv{ih politi~kih zatvore-
nika odgovara Republika Hrvatska, a visina {tete se utvr|uje saglasno pro-
pisima o naknadi {tete.
44
 Institut rehabilitacije na prostoru biv{e Jugoslavije

Sabor Hrvatske je 24. septembra 1996. godine usvojio Zakon o op-

{tem oprostu kojim se daje op{ti oprost od kaznenog progona i postupa-
ka po~iniocima kaznenih dela po~injenih u agresiji, oru`anoj pobuni ili
oru`anim sukobima, te u vezi s agresijom, oru`anom pobunom ili oru`anim
sukobima u Republici Hrvatskoj.
Zakonom je propisano da se oprost odnosi na izvr{enje pravosna`nih
presuda koje su izre~ene po~iniocima krivi~nih dela, a koja su u~injena u
periodu od 17. avgust 1990. do 23. avgusta 1996. godine.
Oprost ovim zakonom podrazumeva da se protiv u~inioca krivi~nih
dela ne}e preduzimati krivi~ni progon, a krivi~ni postupak se ne}e pokreta-
ti, dok }e se krivi~ni progon koji je pokrenut obustaviti. Pokrenuti krivi~ni
postupak }e se tako|e obustaviti po slu`benoj du`nosti.
Od oprosta su izuzeti po~inioci najte`ih povreda humanitarnog pra-
va koja imaju karakter ratnih zlo~ina (~l. 3.).
Republika Slovenija
U Sloveniji je ovo pitanje regulisano tako {to je na osnovu Ustava
Slovenije, koji je usvojen 23. decembra 1991. godine, u ~l. 26. u odeljku
“Ljudska prava i osnovne slobode”, usvojen Zakon o popravi krivic (ZP-
Kri) (25.10.1996.).
Ovom odredbom Ustava priznato je pravo na naknadu {tete svakom
kome je u vezi sa vr{enjem slu`be ili kakve druge delatnosti dr`avnog orga-
na, organa lokalne samouprave ili nosilaca javnih ovla{}enja, proitvpravnim
pona{anjem u~injena {teta.
Zakonom o popravi krivic je ure|eno pitanje prava na naknadu {tete
i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje biv{im politi~kim zatvorenici-
ma koji su nepravedno osu|eni, proganjani i zlostavljani.
Svojstvo biv{ih politi~kih zatvorenika po ovom zakonu imaju lica
koja su u periodu od 15. aprila 1945. do 2. jula 1990. godine na podru~ju
Republike Slovenije nepravi~no i suprotno na~elu i pravilima pravne dr-
`ave iz politi~kih i ideolo{kih razloga osu|ena u sudskom ili upravnom
postupku na kaznu li{enja slobode (~l. 2.).
@rtvama protivpravnog oduzimanja `ivota, po ovom zakonu, smatra-
ju se i lica koja su nepravi~no i suprotno na~elu i pravilima pravne dr`ave
osu|ena na smrt i smrtna kazna je bila izvr{ena nad njima.
Pored toga, svojstvo biv{ih politi~kih zatvorenika imaju i lica koja
su protivpravno li{ena slobode pred sudovima drugih republika ili federa-
cije biv{e Jugoslavije ako u momentu dono{enja ovog zakona imaju stalno
prebivali{te na podru~ju Republike Slovenije i ako su dr`avljani Republi-
ke Slovenije.
45
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Mirjana Jovanovi}-Tomi}, Sr|an Sikimi}

Ovim zakonom je detaljno regulisano pravo na {tetu, kao i postu-

pak u kojem se ova prava ostvaruju.
Republika Makedonija
U Makedoniji kapaciteti u pravnom prevladavanju pro{losti su
minimalno iskori{}eni. Naime, za sada je u ovoj Republici usvojen Zakon
o lustraciji, dok je u toku postupak za dono{enje Zakona o rehabilitaciji.

3.
Analizom ustavnih i zakonskih odredaba u dr`avama koje su nasta-
le nakon raspada Jugoslavije, mo`e se uo~iti da su Hrvatska i Slovenija
najvi{e u~inile na prevladavanju pro{losti. Pre svega, i Hrvatska i Slovenija
su odmah nakon otcepljenja donele ustave kojima su postavljeni temelji za
vladavinu prava, {to svakako predstavlja osnovnu pretpostavku za reali-
zaciju punog kapaciteta savladavanja pro{losti. Na temelju donetih ustava,
i Hrvatska i Slovenija su jo{ pre sedamnaest godina usvojile zakone ko-
jima su licima koja su bila li{ena slobode u odre|enom periodu priznata
svojstva politi~kih zatvorenika i kojima su kao takvima priznata i prava
na nov~anu naknadu i prava na penzijsko i invalidsko osiguranje.
Pored toga, mora se ukazati i na okolnost da je u Hrvatskoj posti-
gnut odre|eni dru{tveni konsenzus u odnosu na oru`ane pobune ili oru`ane
sukobe koji su se dogodili na podru~ju Hrvatske u periodu od 17. avgusta
1990. do 23. avgusta 1996. godine. Naime, kao {to je napred navedeno,
usvajanjem Zakona o op}em oprostu od odgovornosti su oslobo|eni “svi
po~initelji kaznenih djela po~injenih u agresiji, oru`anoj pobuni ili oru`anim
sukobima te u svezi sa agresijom, oru`anom pobunom ili oru`anim suko-
bima u Republici Hrvatskoj”. Izuzeti su samo po~initelji najte`ih povre-
da humanitarnog prava koja imaju karakter ratnih zlo~ina (genocid, rat-
ni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva, protiv ranjenika i bolesnika, protiv
zarobljenika... – ~l. 3. Zakona).
Na ovaj na~in se dr`ava kroz amnestiju, odnosno kroz negonjenje
po~inilaca opredelila za politiku opra{tanja i pomirenja, a koja je u su{tini
politika zaborava, da bi se konfliktne tenzije u dru{tvu postepeno smiri-
vale i gubile.
Srbija je u ovim procesima na po~etku.
Pred Srbijom se, pre svega, kao osnovni zadatak postavlja – raskid
sa mehanizmima vladavine partijske dr`ave.
Tek kada se u~ini taj korak, mogu}e je odrediti pravce i nivoe pra-
vnog savladavanja pro{losti, koja zaista svom svojom te`inom pritiska Srbi-
ju i uzrok je mnogih konfliktnih tenzija u srpskom dru{tvu, a koje se bez
46
 Institut rehabilitacije na prostoru biv{e Jugoslavije

postojanja pravnih okvira razre{avaju vanpravnim mehanizmima, me|u

koje spada i uzimanje pravde u svoje ruke.

Mirjana Jovanovi]-Tomi],
Sr|an Sikimi]

INSTITUTION OF REHABILITATION IN THE TERRITORY

OF FORMER OF YUGOSLAVIA
Summary: The author starts from the thesis that the legal overcoming of
the past and establishing discontinuity with the ruling mechanism of the partisan
state is a priority task of the newly established states in the territory of the former
Yugoslavia. In that context, the rehabilitation of political convicts is one of the
first steps of the democratic government after the removal of the authoritarian
regime. It represents an important presumption for the political and moral re-
covery of the society which was for decades under the thumb of the authoritarian
and partisan state and the condition for the establishment of a modern democratic
society. Following that it is necessary to analyse the institution of rehabilitation
of political convicts in the territory of former Yugoslavia: in Croatia, Slovenia,
Macedonia and Serbia.
Key words: partisan state, Socialist Federal Republic of Yugoslavia, transi-
tion, Rechtsstaat, rehabilitation in Croatia, Slovenia, Macedonia
and Serbia.

47
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

Vladimir V. VODINELI] UDK 340.134:343.294/.296(497.11)

ZAKON O REHABILITACIJI: TU@NA PRI^A

SA MO@DA SRE]NIM KRAJEM

Rezime: Srbija je zemlja pravno nesavladane autoritarne pro{losti. Vla-

da je bez zaokru`ene politike pravnog savladavanja pro{losti, a nijedan do sada
proizveden pravni instrument savladavanja autoritarne pro{losti, ili pak njegova
primena, nisu adekvatni. U katalogu neprimerenih sredstava vidno mesto zauz-
ima Zakon o rehabilitaciji, donet 2006. godine, liliputanski po svojim dimenzi-
jama, d`inovski po svojim manama. I njegovi manjkovi, ali i vi{kovi koje sadr`i,
prikazani u jednom izboru u ovom tekstu, stavljaju sudove pred zadatak, koji se
save-snom izradom Zakona mogao izbe}i, da, u ambijentu pravne nesigurnosti,
nalaze re{enja koja je Zakon ostao du`an, ali i pred nere{ive zadatke, po{to ih
prinu|uje da, u ambijentu pravne dr`ave, kr{e i njega i pravni poredak. Dobra
vest je da je ministar pravde 2008. godine obrazovao radnu grupu da izradi novi
zakon. Ako se uklone neopravdani manjkovi i vi{kovi sada{njeg zakona, tu`no
zapo~eta pri~a o pravnom okviru rehabilitacije politi~kih osu|enika i ka`njenika
u Srbiji dobi}e priliku za sre}an kraj: rehabilitacija, ta eti~ki i pravno nesporna i
plemenita institucija, dobi}e u Srbiji novi zakon o rehabilitaciji, kona~no sposo-
ban da dostigne dostojanstvo svoga naziva.
Klju~ne re~i: pravno savladavanje autoritarne pro{losti, rehabilitacija politi-
~kih osu|enika i ka`njenika, mane Zakona o rehabilitaciji 2006,
izrada novog zakona o rehabilitaciji

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu odgovaraju}e je mesto

za skup sa ovakvom temom. Kada je re~ o autoritarnoj pro{losti, on
predstavlja Srbiju u malome. Dvojica na{ih kolega ve} spomenu{e kako
je ovaj fakultet u svojim redovima imao `rtve autoritarizma. Ta~no je.
Ali ne sme ostati nepopunjena ni ona druga kolona u knjigovodstvu au-
toritarne pro{losti: kolona po~inioca. Jer je ovaj fakultet u svojim re-
dovima imao i takve koji su iz politi~kih motiva povre|ivali tu|a ljudska
prava, dok je, uostalom, samom ~injenicom da je u vreme autoritari-
zma dao diplome bar polovini svih pravnika u Srbiji, na njemu obrazo-
van najve}i broj onih sudija i drugih pravnika koji su, kao instrumenti
politi~ke represije, u~estvovali u proizvo|enju autoritarne pro{losti.
48
 Zakon o rehabilitaciji: tu`na pri~a sa mo`da sre}nim krajem

Srbija je zemlja pravno nesavladane pro{losti. Dva su uslova neo-

phodna da bi se pro{lost pravno savladala. S jedne strane, da demokrat-
ska vlast ima izgra|enu politiku savladavanja autoritarne pro{losti, da je
ta politika celovita, koherentna i da je se vlast dosledno pridr`ava, a sa
druge strane, da vlast stvori adekvatan pravni instrumentarijum za reali-
zaciju takve politike pravnog savladavanja pro{losti. Toga u Srbiji nika-
da nije bilo posle oktobra 2000., niti ga ima sada. Manjka na obe strane,
pa i na strani adekvatnih pravnih sredstava za savladavanje autoritarne
pro{losti. Bilo bi, uostalom, i ~udno da vlada koja nema izgra|enu poli-
tiku savladavanja autoritarne pro{losti ipak proizvede kroz parlament
valjana sredstva za pravno savladavanje pro{losti.
U ovoj prilici evo tek nekih ilustracija pojedinih nedoslednosti u
kompleksu pravnog savladavanja ovda{nje autoritarne pro{losti. Op{ti
zakon o vra}anju imovine, svojevremeno oduzete iz ideolo{kih razloga,
i o obe{te}ivanju za tako oduzetu imovinu, sa ~ijim nacrtom je nadle`no
ministarstvo iza{lo u javnost pre koji mesec, kao da nije stvoren u istoj
zemlji Srbiji, u kojoj je, pre samo dve godine, donet Zakon o vra}anju
imovine i obe{te}ivanju crkava i verskih zajednica. Taj zakon obavezuje
dr`avu da crkvi vrati sve {to mo`e, a ako ne mo`e, da joj da naknadu, i to
punu, tr`i{nu. Sjajno. Ali nikako nije sjajno {to sada nacrt op{teg zako-
na za sve ostale `rtve oduzimanja imovine iz ideolo{kih razloga predvi|a
da one ne}e dobiti sve {to bi moglo da im se vrati, niti je sjajno {to oni
koji bi dobijali naknadu, ali ne u naturi, nikako ne}e dobiti punu, tr`i{nu
naknadu. Ovakva nedoslednost u pravnom savladavanju pro{losti vodi
novim `rtvama, jer opravdano favorizuje jedne `rtve (crkvu), a druge
(sve ostale) ni~im opravdano diskrimini{e. Tako|e, ni~im se ne dâ oprav-
dati to {to su prvo donete uredbe o otvaranju dosijea politi~ke policije, a
da, nakon {to su potom progla{ene protivustavnim iz razloga {to ta ma-
terija mora da se ure|uje zakonom a ne podzakonskim aktima, nikada
nije donet zakon. Manifestacija nedoslednosti u pravnom savladava-
nju autoritarne pro{losti jeste i to {to je donet zakon o odgovornosti za
kr{enje ljudskih prava u pro{losti, popularno, o lustraciji, a da on potom
nije do`iveo ni ~aska primene. Zbog naknadnog manjka politi~ke volje!
U znaku jedne, samo druga~ije nedoslednosti, stoji i zakon koji nas je
danas ovde okupio: oformila se, mada vrlo kasno, na sre}u ipak dovoljna
politi~ka volja da rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika posta-
ne pravna obaveze dr`ave, ali je za tu svrhu donet, na nesre}u, jedan
lo{ zakon o rehabilitaciji, koji, na sre}u, ipak `ivi tako {to sudovi ~ine i
ono {to u pravnoj dr`avi nikako nije njihov zadatak. Sve nedoslednosti
u izgradnji doma}eg sistema pravnog savladavanja autoritarne pro{losti,
iako se ni~im ne mogu pravdati, mogu se objasniti, ali nikome od nas od
49
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

tog razumevanja nije bolje, budu}i da nikako ili vrlo ograni~eno mo`e-
mo da uti~emo na uzroke njihovog pojavljivanja.
Pravno savladavanje autoritarne pro{losti, kao i ta pro{lost sama,
ima dve strane. Stranu `rtve, i stranu po~inilaca. Kompletno pravno sa-
vladavanje autoritarne pro{losti podrazumeva da se za `rtve u~ini {to
se mo`e, ali i da se protiv u~inioca u~ini {to je potrebno. Nedovoljnosti
u tom pogledu naro~ito se ose}aju ako je re~ o zemlji koja, kao Srbija,
jeste puna `rtava, ali je puna i po~inilaca. Zato {to je ovde autoritarizam
dugo trajao, a bio bogatih pojavnih oblika, samo se bolje uo~ava da je
kod nas, {to se ti~e pravnog savladavanja autoritarne pro{losti, na delu
asimetrija, koja je rezultirala time da su u Srbiji, i posle silaska autorita-
rizma sa istorijske scene, negda{nji po~inioci mnogo bolje pro{li negoli
`rtve. I to se mo`e objasniti, ne i opravdati, time {to me|u politi~kom
elitom ne manjka onih koji su bili po~inioci ili sau~esnici, ili polutani,
svakako bli`i po~iniocima negoli `rtvama.
[to se Zakona o rehabilitaciji ti~e, kasno je nastao u odnosu na
vreme promene – tek 2006., a ipak ne valja – uprkos tome {to su zako-
nopiscu i zakonodavcu stajala na raspolaganju iskustva tolikih tu|ih, ve}
ranije donetih zakona. Nema nigde rehabilitacionog zakona koji bi po
svojim nedostacima bio ravan na{em. Zakon je ro|en te{ko bolestan.
Re~ je o uro|enim konstrukcijskim nedostacima koji su nepopravljivi, a
ne o estetskim manama. Ovakav zakon niko nije zaslu`io. Ni `rtve, radi
kojih bi trebalo da je donet u prvom redu, ni pravosu|e, kojem bi on tre-
balo da omogu}i da se za `rtve u~ini {to je potrebno, ni dr`ava Srbija,
koja bi putem primene zakona u pravosu|u trebalo da bar ubla`i svoje
dugove koje su ranije vlasti ove zemlje stvorile prema `rtvama.
Ve} je sam naziv zakona neprimeren. Ovo nije zakon o rehabili-
taciji, mada je tako nazvan, nego o jednom ise~ku rehabilitacije: samo
o pravnom poni{tavanju odluka donetih iz politi~kih motiva. Rehabili-
tacija obuhvata, me|utim, niz drugih mera, kojih u zakonu nema. Broj-
ne `rtve politi~ke represije platile su nov~ane kazne, a ovde nema ni~ega
o tome da bi kazne valjalo vratiti, i to valorizovano. Dr`ava koja pravno
stavlja van snage akte o ka`njavanju, a i dalje zadr`ava napla}ene kazne,
samo produ`ava da se neosnovano oboga}uje na ra~un `rtve. @rtve nisu
bile `rtve samo time {to su pravno progla{avane kriminalcima (mada
~esto ni{ta drugo nisu vr{ile do ono {to se u demokratskom dru{tvu na-
ziva ljudska prava), nego su izlagane patnji i na mnoge druge na~ine,
hendikepirane time {to ka`njene nisu mogle da na|u posao, ili su gu-
bile posao koji su imale, nisu mogle da se {koluju, da ostvare profesio-
nalnu karijeru. Posebne su patnje dece koja su sme{tana sa roditeljima
u kaznene ustanove. Nikakvog obe{te}enja za sve to, makar simboli-
~kog, nema ni u najavi u ovom zakonu. Vreme koje su `rtve politi~ke
50
 Zakon o rehabilitaciji: tu`na pri~a sa mo`da sre}nim krajem

represije provele izdr`avaju}i kaznu, nepovratno je pro{lo, ali je Za-

kon o rehabilitaciji pozvan da im to ura~una u penzioni sta`, {to tako|e
niti ~ini niti najavljuje. Ni{ta ni od onog ostalog {to rehabilitacija tako|e
zna~i – recimo, mere pomo}i i nege u bolesti, uzrokovanoj ka`njeno{}u,
i u starosti, besplatnost nekih javnih usluga – ovaj zakon ne sadr`i.
Ume li iko da objasni za{to zakonodavac, ni~im izazvan, pravo
na rehabilitaciju priznaje samo onima koji su svojevremeno prebivali u
Srbiji, kao da je za politi~ku represiju i `rtvu uop{te od va`nosti gde joj je
bilo prebivali{te. Time potpuno proizvoljno povla~i liniju diskriminaci-
je me|u `rtvama, tako da }e, recimo, od dva ro|ena brata, za isto delo i
podjednako ka`njena iz politi~kih razloga, jedan dobiti rehabilitaciju a
drugi ostati bez nje. Jer, ne samo Srbija zbog ovakvog zakona, nego ni ta
druga, sada strana dr`ava, u kojoj je on tada imao prebivali{te, ne}e ga
rehabilitovati, budu}i da svaka dr`ava rehabilituje samo od svojih nede-
la, a ne od tu|ih.
Zakon omogu}uje da se rehabilitacija sprovede i protiv volje `r-
tve, jer svako mo`e da pokrene postupak sva~ije rehabilitacije. Uprkos
verovatno dobroj nameri zakonopisca, ne odgovara, me|utim, uvek i
svakome da tra`i rehabilitaciju, pogotovo ako je rehabilitacija pra}ena
javno{}u, kao po ovom zakonu, po kome je Ministarstvo pravde obave-
zno da po slu`benoj du`nosti objavi u Slu`benom glasniku Srbije poda-
tke o rehabilitovanom licu. Pravo na privatnost i pravo na li~ne podatke
tako su poga`eni, makar i nenamerno.
Zakon ne odre|uje ~ak ni vrstu postupka po kome }e sud proce-
suirati slu~aj. U svakom zakonu o rehabilitaciji veliki deo, u nekim ~ak
ve}ina zakonskog teksta, posve}ena je procesnim odredbama. Naprosto,
mora se znati koji }e sud postupati, u kom sastavu, u kojoj vrsti postu-
pka, ima li postupak dvostrana~ku konstrukciju itd. Bez toga je dezori-
jentacija potpuna, tako da je posredi ne~uven propust zakonodavca.
Ovo je zakon bez kriterijuma rehabilitacije. Umesto o kriteriju-
mu za rehabilitovanje, on govori o `rtvama koje su to bile iz politi~kih
motiva, zbog politi~kog progona, nepravde, {to nije na odmet re}i u za-
konu, ali nije dovoljno, jer je na zakonu da pretendentima na rehabilit-
aciju, i sudu, koji o toj pretenziji meritorno odlu~uje, opredeli po ~emu
}e se utvr|ivati da li je neko osnovano zahtevao rehabilitaciju ili na nju
nema pravo. To merilo, koje u Zakonu nedostaje, sastoji se u ovome:
da li bi podnosilac zahteva, da je su|en po pravilima pravne dr`ave i po-
{tovanjem ljudskih prava, bio osu|en i ka`njen, odnosno tako osu|en i
tako ka`njen.
Ovo su neki grubi manjkovi Zakona, ali u njemu ima i vi{kova,
koji, za razliku od onoga da od vi{ka ne boli glava, stvaraju nevolje.
51
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

Neobja{njivo je, recimo, za{to Zakon rehabilitaciju prote`e na ka-

`njenost i osu|enost ve} od 6. 4. 1941., i za sve vreme rata, pa, prema
tome, na sve osu|enosti i ka`njenosti koje ni ne poti~u od dr`ave. Vreme
rata nije vreme dr`ave. Dr`ava rehabilituje `rtve koje su bile njene `r-
tve, a ne sve i sva~ije, pa ni `rtve onih snaga koje su u~estvovale u ratu
a koje }e tek kasnije formirati dr`avnu vlast. To ne zna~i da i za `rtve iz
tog perioda nema {ta da se pravno uradi. Samo, to se ~ini jednim drugim
zakonom, koji ovde nikome nije palo na pamet da donese – zakonom
o `rtvama ratnog nasilja. Jednim ozbiljnim zakonom, koji svojim zada-
tkom ni po ~emu ne zaostaje za zakonom o rehabilitaciji.
Kao {to se Zakonom preterano oti{lo u pro{lost, tako se, na dru-
goj strani, prekomerno pribli`ilo dana{njici: rehabilitacija se mo`e tra`iti
protiv odluka donetih sve do 25. aprila 2006. godine. Kao da su u Srbi-
ji aprila 2006. godine stanje u pravosu|u i politi~ka represija u vidu po-
liti~kog zakonodavstva i sudstva isti kao {to je bilo aprila 1946. Ne samo,
dakle, rehabilitacija od odluka iz vremena autoritarizma, nego i iz vre-
mena nesumnjivog opredeljenja za demokratiju, pravnu dr`avu i ljudska
prava. Time se zahvata potpuno iznad ideje rehabilitacije. Rehabilitaci-
ja se u demokratijama vr{i za osude i ka`njavanja iz vremena autoritari-
zma, zato {to oni koji su bili `rtve politi~ke represije, zaodenute u pra-
vno ruho, nisu tada ni imali, osim formalno, na raspolaganju delotvorna
redovna i vanredna pravna sredstva protiv osuda i kazni, tako da je bor-
ba za pravo bila uzaludna {to se ti~e ishoda, a jednom kada je kona~no
isteklo vreme autoritarizma, ve} je bilo kasno (jer su istekli rokovi) da
se ta sredstva delotvorno upotrebe. Po{to je to tako, nema druge nego
naknadno rehabilitovati `rtve. Ali ako je pravosu|e kako takvo normal-
no, ako se politi~ko zakonodavstvo i politi~ko pravosu|e vi{e ne podra-
zumevaju kao deo sistema, ako pravosu|e nije ve} po zadatku sredstvo
politi~ke represije, ako nema montiranih procesa, dola`enja do dokaza
povredom ljudskih prava, itd., i ako svakome stoje na raspolaganju efi-
kasna redovna ili vanredna pravna sredstva za borbu protiv svake od-
luke o osudi ili kazni, tada je rehabilitacija besmislena. Ona tada zna~i
uvo|enje jo{ jednog pravnog sredstva za ispitivanje sudskih i drugih od-
luka, uz sva druga pravna sredstva koja su ionako na raspolaganju i, za
ispitivanje odluka, dovoljna.
Sve u svemu, ovaj zakona od svega devet ~lanova je liliputanski
zakon sa, na`alost, d`inovskim nedostacima. Ne mogu se na}i lepe re~i
za zakon koji je svojim manama protivustavan, jer ne omogu}uje vlada-
vinu prava a stvara veliku pravnu nesigurnost, vr{i neosnovanu diskrimi-
naciju me|u `rtvama, povre|uje privatnost... To je nevesela pri~a o za-
konu ~ije samo neke mane sudovi mogu da prevazi|u ne ogre{iv{i se pri
52
 Zakon o rehabilitaciji: tu`na pri~a sa mo`da sre}nim krajem

tome o Ustav i na~ela pravne dr`ave, dok sa drugima mogu da iza|u na

kraj samo po cenu kr{enja zakona.
Ali bi tu`no zapo~eta pri~a o ovome zakonu mogla imati i sre}an
kraj. Ministar pravde, gospodin Du{an Petrovi}, obrazovao je 2008. go-
dine radnu grupu koja bi trebalo da na~ini nacrt novog zakona o reha-
bilitaciji. On bi, s jedne strane, uklonio nedostatke sada{njeg zakona u
pogledu onoga {to ovaj jedino ure|uje, dakle, u pogledu poni{tavanja
odluka donetih iz politi~kih motiva, a sa druge strane, uneo u na{ pravni
poredak sve sada nepostoje}e potrebne pravne mere za uklanjanje dru-
gih posledica takve osu|enosti ili ka`njenosti. Tako bi tu`no zapo~eta
pri~a o rehabilitaciji politi~kih osu|enika i ka`njenika u Srbiji dobila
priliku za sre}an kraj: da rehabilitacija, ta eti~ki i pravno nesporna i ple-
menita institucija, dobije u Srbiji zakon o rehabilitaciji, kona~no sposo-
ban da dostigne dostojanstvo svoga naziva.

Vladimir V. Vodinelic

REHABILITATION ACT: A SAD STORY

WITH A HAPPY ENDING?
Summary: Serbia is a country of an authoritarian past that has not yet
been legally overcome. The government does not have a completed policy for
legally overcoming the past, while no legal instrument adopted so far is ade-
quate and neither is the implementation of these instruments satisfactory. The
Rehabilitation Act, passed in 2006, has an important place in this catalogue of
inadequate instruments, Lilliputian in its dimensions and gigantic in its deficien-
cies. The deficits and superfluous of the act described in the text create a diffi-
cult situation for co-urts (which could have been avoided by the conscientious
drafting of the act) to find solutions, in a climate of legal uncertainty, that were
not contained in the act. They also put an impossible task before courts since
they force the courts to violate the act as well as the legal order within the at-
mosphere of Reichstaat. The good news is that the Minister of Justice in 2008
formed a working group to draft a new act. If the unjustified deficiencies and su-
perfluous content of the act in force are removed, the sad story concerning the
legal framework for the rehabilitation of political convicts may get a chance of a
happy ending; rehabilitation, the ethical and legally unquestionable noble insti-
tution in Serbia, shall be crow-ned with a new Rehabilitation Act finally capable of
bearing the dignity of its name.
Key words: legally overcoming of the authoritarian past, rehabilitation of po-
litical convicts, deficiencies of the Rehabilitation Act of 2006,
drafting the new rehabilitation act.

53
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sne`ana Andrejevi}

Sne`ana ANDREJEVI] UDK 347.9:343.294/.296(497.11)

O PRAVILIMA POSTUPKA SUDSKE

REHABILITACIJE 

Rezime: U radu se analiziraju pravila postupka sudske rehabilitacije na os-

novu Zakona o rehabilitaciji od 2006. godine. Autorka isti~e da se zakonodavac
opredelio za posrednu odgovornost i pravno prevladavanje na{e autoritarne pro-
{losti i najavio niz mera koje treba da obuhvate pored rehabilitacije i naknadu
{tete povra}aj konfiskovane imovine rehabilitovanom licu. Me|utim, zakon pati
od brojnih slabosti, posebno onih koja se odnose na pravila postupka sudske reha-
bilitacije. To u velikoj meri ote`ava njegovu primenu i umanjuje njegove ciljeve.
Uprkos ovim slabostima i nedostacima, pravna rehabilitacija spre~ava legalizaciju
povreda ljudskih prva i ovim zakonom data je mogu}nost `rtvama dr`avne samo-
volje da odbiju u razumnom roku ovu vrstu satisfakcije..
Klju~ne re~i: pravna rehabilitacija, `rtve autoritarnih re`ima, politi~ki osu|enici
i ka`njenici, pravila postupka sudske rehabilitacije, naknada {tete,
povra}aj konfiskovane imovine, odluke Vrhovnog suda Srbije

Zakon o rehabilitaciji lica koja su sudskom ili administrativnom od-

lukom ili bez sudske ili administrativne odluke li{ena, iz politi~kih ili ideo-
lo{kih razloga, `ivota, slobode ili nekih drugih prava od 6. aprila 1941. go-
dine do dana stupanja na snagu ovog zakona, a imala su prebivali{te na
teritoriji Republike Srbije, stupio je na snagu 25. aprila 2006. godine.
Zakonodavac se opredelio za posrednu odgovornost i pravno pre-
vladavanje na{e autoritarne pro{losti i najavio kompleks mera koje treba
da obuhvate pored rehabilitacije i naknadu {tete i povra}aj konfiskovane
imovine rehabilitovanim licima.
Ovim zakonom se ne vr{i rehabilitacija ex lege jer zakon ne sadr`i
odredbe o rehabilitaciji po sili zakona – bez sprovo|enja postupka, kao
{to to sadr`e sli~ni propisi o posrednoj moralnoj, politi~koj i pravnoj reha-
bilitaciji lica koja su pretrpela nepravdu, progon, nasilje ili su li{ena `ivota
ili slobode u autoritarnim re`imima u drugim dr`avama.
Priznanje dr`ave za akte represije ili pojavne oblike “neprava” u
autoritarnim re`imima kao {to su politi~ko zakonodavstvo, politi~ko pra-

 Zakon o rehabilitaciji je objavljen u Slu`benom glasniku RS, br. 33/2006 od

17.4.2006. godine.

54
 O pravilima postupka sudske rehabilitacije

vosu|e ili ka`njavanje van ikakvog ure|enog postupka, glupost kao os-
nov pravne kazne, samovolja dr`avnih vlasti ili nasilje, politi~ki i ideolo{ki
motivisane osude ili sankcije, treba da doprinese prevladavanju pro{losti
i konsolidaciji dr`ave. Zato procedura u kojoj se rehabilitacija vr{i ne tre-
ba da bude komplikovana, ali to ne zna~i da ne treba da bude propisana.
Zakon o rehabilitaciji propisuje da zahtev za rehabilitaciju mo`e pod-
neti svako zainteresovano fizi~ko ili pravno lice i da pravo na podno{enje
zahteva za rehabilitaciju ne zastareva.
Zahtev za rehabilitaciju se podnosi okru`nom sudu prema prebivali{tu,
odnosno sedi{tu podnosioca zahteva ili mestu gde je izvr{en progon ili ne-
pravda, sadr`i li~ne podatke lica ~ija se rehabilitacija zahteva i dokaze o
opravdanosti zahteva. Ukoliko podnosilac zahteva nije u mogu}nosti da
podnese dokaze o opravdanosti zahteva, tada se uz zahtev podnosi opis
progona ili nasilja sa podacima koji mogu poslu`iti za bli`u identifikaciju
`rtve i doga|aja (~lan 3). Pre odlu~ivanja o zahtevu, sud pribavlja potrebna
dokumenta i podatke od nadle`nih dr`avnih organa i organizacija, koji su
du`ni da ih na zahtev suda dostave u roku od 60 dana.
O zahtevu odlu~uje ve}e od tri sudije, u javnom postupku. Obrazlo`e-
nim re{enjem sud usvaja ili odbija zahtev za rehabilitaciju.
Re{enjem kojim usvaja zahtev za rehabilitaciju sud utvr|uje da je
odluka koja je bila doneta protiv rehabilitovanog lica ni{tava od trenutka
njenog dono{enja i da su ni{tave sve njene pravne posledice, uklju~uju}i i ka-
znu konfiskacije imovine, a rehabilitovano lice se smatra neosu|ivanim.
Kad sudska ili administrativna odluka nije bila ni dono{ena, sud u
re{enju kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju utvr|uje da je rehabilitova-
no lice bilo `rtva progona i nasilja iz politi~kih ili ideolo{kih razloga.
Na re{enje o odbijanju zahteva za rehabilitaciju mo`e se izjaviti `alba
Vrhovnom sudu Srbije, u roku od 30 dana od dana prijema re{enja.
Vrhovni sud Srbije odlu~uje o `albi u ve}u od pet sudija.
Ovako propisana sudska procedura rehabilitacije osim o javnosti,
mesnoj, stvarnoj i funkcionalnoj nadle`nosti ne sadr`i ostala procesna
pravila koja sud primenjuje odlu~uju}i o zahtevu za rehabilitaciju, pa se
ovakva pravna praznina mo`e popuniti dopunom Zakona o rehabilitaciji
u skup{tinskoj proceduri. Do tada, okru`ni sudovi moraju postupati po
primljenim predmetima i primenjivati, osim propisanih, i pravila postupka
koja su utvr|ena drugim sistemskim propisima.
Sudovi su samostalni organi dr`avne vlasti koji {tite slobode i prava
gra|ana, zakonom utvr|ena prava i interese pravnih subjekata i obezbe|uju
ustavnost i zakonitost. Sudska nadle`nost se odre|uje ustavom i zakonom,
a sud ne mo`e odbiti da postupa i odlu~uje u stvari za koju je nadle`an zato
55
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sne`ana Andrejevi}

{to zakonodavac nije uredio sva pravila postupka po kojima sud odlu~uje
o zahtevu stranke.
Pravna priroda propisane sudske rehabilitacije nije samo krivi~nopra-
vna, jer bi se u tom slu~aju zakonodavac opredelio za rehabilitaciju u {irem
smislu, koja bi pored pravne rehabilitacije obuhvatila i druge mere, kao {to
je ponavljanje krivi~nog postupka, brisanje osude i sli~no. Rehabilitacija se
odnosi na akte represije i nasilja i kad je sudski, odnosno administrativni
postupak izostao. Relevantno je samo da je iz politi~kih ili ideolo{kih ra­
zloga do{lo do li{enja `ivota, slobode ili drugih prava nekog lica.
Kako se rehabilitacija vr{i pred sudskim vlastima, nije primerena
ni primena pravila o op{tem upravnom postupku. Zakonodavac se nije
opredelio ni za za{titu u upravnom sporu – jer se on mo`e voditi samo
protiv upravnog akta, ni za krivi~nu proceduru sudske rehabilitacije,
kao {to je to u~injeno ~lanom 21 Zakona o odgovornosti za kr{enje ljud-
skih prava.
Sistemski sagledano, samo je ~lanom 1 stav 2 Zakona o vanparni-
~nom postupku propisano da se odredbe ovog zakona primenjuju i u dru-
gim pravnim stvarima iz nadle`nosti redovnih sudova za koje zakonom
nije izri~ito odre|eno da se re{avaju u vanparni~nom postupku, ako se ne
odnose na za{titu povre|enog ili ugro`enog prava, niti se zbog u~esnika
u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parni~nom postupku.
Zato u postupku sudske rehabilitacije treba, na osnovu odredbe ~la-
na 1 stav 2 Zakona o vanparni~nom postupku, shodno primenjivati op{ta
pravila Zakona o vanparni~nom postupku (~l. 1 do 30) i supsidijarno od-
redbe Zakona o parni~nom postupku, koji pru`aju dovoljno garantija za
ostvarenje zakonite, jednake i pravi~ne za{tite licima koja po Zakonu o
rehabilitaciji zahtevaju rehabilitaciju zbog represije, nasilja ili samovolje
dr`avnih vlasti.
Shodna primena Zakona o vanparni~nom postupku i supsidijarna
primena Zakona o parni~nom postupku ne zna~i striktnu primenu ovih
propisa, a formalizam ne sme kompromitovati postupak rehabilitacije, pa
s obzirom na prirodu ovog postupka ne}e biti primenjene ni sve op{te
odredbe Zakona o vanparni~nom postupku (na primer ~lanovi 16, 23 ili

 ^l. 1, 2, 3 4 stav 1 Zakona o op{tem upravnom postupku (Slu`beni list SRJ, br.
33/97, 31/2001).
 ^l. 1, 2 i 6 Zakona o upravnim sporovima (Slu`beni list SRJ, br. 46/96).
 ^l. 1 i 2 Zakonika o krivi~nom postupku (Slu`beni list SRJ, br. 70/2001, 68/2002,
Slu`beni glasnik RS, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005).
 Slu`beni glasnik RS, br. 58/2003, 61/2003.
 ^lan 1 Zakona o vanparni~nom postupku (Slu`beni glasnik SRS, br. 25/82, 48/88,
Slu`beni glasnik RS, br. 46/95, 18/2005).

56
 O pravilima postupka sudske rehabilitacije

24: o prorogaciji mesne nadle`nosti, prekidu postupka i upu}ivanja na

parnicu ili postupak pred upravnim organom radi re{avanja prethodnog
pitanja).
Radi jedinstvene sudske primene prava, na osnovu ~lana 22 stav
3 Poslovnika o ure|enju i radu Vrhovnog suda Srbije (Slu`beni glasnik
RS, br 42/2002, 46/2002 i 72/2004) i ~lana 28 Zakona o ure|enju sudova
(Slu`beni glasnik RS, br. 63/2001, 42/2002, 27/2003, 103/2003, 29/2004,
101/2005), Op{ta sednica Vrhovnog suda Srbije zauzela je 17. maja 2006.
godine na~elni pravni stav: “O zahtevima za rehabilitaciju po Zakonu o
rehabilitaciji koji je stupio na snagu 25. aprila 2006. godine okru`ni sud
odlu~uje shodnom primenom op{tih pravila vanparni~nog postupka”.
Prema prav­nom shva­ta­nju Gra­|an­skog ode­lje­nja Vr­hov­nog su­da
Sr­bi­je utvr­|e­nom na sed­ni­ci od 13. ju­na 2006. go­di­ne: “Po­stu­pak po Za­
konu o re­ha­bi­li­ta­ci­ji je jed­no­stra­na~­ki. Iz­u­zet­no pr­vo­ste­pe­ni sud mo­`e pri­
zna­ti svoj­stvo u~e­sni­ka u po­stup­ku fi­zi~­kom i prav­nom li­cu ko­ji ima­ju pra-
v­ni in­te­res da u~e­stvu­ju u po­stup­ku”.
U pri­me­ni Za­ko­na o re­ha­bi­li­ta­ci­ji (fa­za po­kre­ta­nja po­stup­ka), pre-
ma obrazlo`enju ovog pravnog shvatanja:
“spor­na su dva pi­ta­nja: a) da li je po­stu­pak jed­no­stra­na~­ki ili dvo­
stra­na~­ki; i b) da li je u po­stup­ku do­pu­{te­no u~e­{}e dru­gih fi­zi~­kih ili
prav­nih li­ca ko­ji ima­ju prav­ni in­te­res da u po­stup­ku u~e­stvu­ju bi­lo
da po­dr­`e pred­log za­in­te­re­so­va­nog li­ca bi­lo da se nje­mu pro­ti­ve?
aa) Pri­sta­li­ce jed­no­stra­na~­kog ka­rak­te­ra po­stup­ka sma­tra­ju da
ta­kav za­klju­~ak proizlazi iz je­zi~­kog i cilj­nog tu­ma­~e­nja za­kon­skih
re­{e­nja i to iz ~la­na 3. po ko­me se zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pod­no­si
okru­`nom su­du pre­ma pre­bi­va­li­{tu, od­no­sno se­di­{tu pod­no­si­o­ca za-
h­te­va... Za­kon pro­pi­su­je {ta sa­dr­`i zah­tev (li~­ne po­dat­ke li­ca ~i­ja se
re­ha­bi­li­ta­ci­ja zah­te­va i do­kaz o oprav­da­no­sti) pri ~e­mu se o po­sto­
ja­nju dru­ge stra­ne (pro­tiv­ni­ka pred­la­ga­~a) ne ka­`e ni­{ta; iz ~la­na 4.
ko­ji go­vo­ri o jav­nom po­stup­ku, a ne i kon­tra­dik­tor­nom po­stup­ku.
Jav­nost se ne mo­`e po­i­sto­ve­}i­va­ti sa kon­tra­dik­tor­no­{}u i ozna­~a­va
na­~e­lo po ko­me je na ras­pra­vi do­zvo­lje­no pri­su­stvo elek­tron­skih i
pi­sa­nih me­di­ja, naj­{i­re pu­bli­ke i even­tu­al­no dru­gih za­in­te­re­so­va­nih
li­ca ko­ji ne­ma­ju pra­vo u~e­{}a; iz ~la­na 4. stav 2. ko­ji sa­dr­`i pra­vi­lo
o ofi­ci­jal­nom ka­rak­te­ru po­stup­ka po ko­me sud pri­ba­vlja po­treb­na
do­ku­men­ta i po­dat­ke od nad­le­`nih dr­`av­nih or­ga­na ...; i iz ~la­na 6.
po ko­me je do­zvo­lje­na `al­ba Vr­hov­nom su­du Sr­bi­je sa­mo pro­tiv re­
{e­nja o od­bi­ja­nju zah­te­va za re­ha­bi­li­ta­ci­ju. Da je za­kon mi­slio i na
po­sto­ja­nje pro­tiv­ni­ka pred­la­ga­~a ja­sno bi for­mu­la­ci­ja ~la­na 6. bi­la
druk­~i­ja, pri­me­ra radi, ‘pro­tiv re­{e­nja o re­ha­bi­li­ta­ci­ji do­zvo­lje­na
je `al­ba...’.
Van­par­ni~­ni po­stup­ci u prin­ci­pu mo­gu bi­ti dvo­stra­na~­ki (naj-
­~e­{}i slu­~aj), vi­{e­stra­na~­ki (ras­pra­vlja­nje za­o­stav­{ti­ne sa vi­{e u~e­
sni­ka) i jed­no­stra­na~­ki (pri­me­ra ra­di, pro­gla­{e­nje ne­sta­log li­ca za

57
Hereticus, 2/2008 Sne`ana Andrejevi}

umr­lo, amor­ti­za­ci­ja is­pra­va, sa­sta­vlja­nje i ove­ra is­pra­va itd.). Za­to

je, sma­tra­ju pri­sta­li­ce ovog shva­ta­nja, ne­pri­hva­tlji­vo sta­no­vi­{te da
van­par­ni~­ni po­stu­pak po pra­vi­lu mo­ra ima­ti dru­gu stra­nu, a ako je
jed­no­stra­na~­ki za­kon se o to­me mora izri~ito izjasniti.
I cilj­no tu­ma­~e­nje upu­}u­je na za­klju­~ak da je po­stu­pak jed­no­
stra­na~­ki. Na­i­me, u upo­red­nom pra­vu po­stu­pak re­ha­bi­li­ta­ci­je ne
spro­vo­de uvek su­do­vi ve} i dr­`av­ne ko­mi­si­je po pra­vi­li­ma uprav­nog
po­stup­ka. U tom po­stup­ku po­sto­ji od­nos or­gan – stran­ka o ~i­jem
se pra­vu od­lu­~u­je i po­stup­ci su uglav­nom jed­no­stra­na~­ki. Za­ko­no­
da­vac se u ovoj ma­te­ri­ji od­lu­~io da su­do­vi po­stu­pa­ju po ugle­du na
ko­mi­si­je (tro­je su­di­ja pro­fe­si­o­na­la­ca u pr­vom ste­pe­nu i pe­to­ro u dru­
gom), po­ve­ra­va­ju­}i po­stu­pak su­du kao ne­za­vi­snom i ne­pri­stra­snom
dr­`av­nom or­ga­nu, ~i­ja od­lu­ka u na­~e­lu ima ve­}i auto­ri­tet. Sa dru­ge
stra­ne, iz­me­|u pred­la­ga­~a, za­in­te­re­so­va­nog li­ca – u~e­sni­ka i dr­`a­ve
ne­ma kon­flik­ta i su­ko­ba in­te­re­sa jer dr­`a­va `e­li da re­ha­bi­li­tu­je gra­
|a­ne ko­ji su bi­li `r­tve po­li­ti~­kih i ide­o­lo­{kih za­ko­na. Bi­lo je te­{ko i
od­re­di­ti ko bi bio pro­tiv­nik pred­la­ga­~a u si­tu­a­ci­ji ka­da se re­ha­bi­li­
tu­ju `r­tve ne sa­mo ka­zne­nih za­ko­na (re­ha­bi­li­ta­ci­ja je pre­vas­hod­no
kri­vi~­no-prav­ni po­jam) ve} i `r­tve dru­gih za­ko­na.
Pri­sta­li­ce dru­gog shva­ta­nja sma­tra­ju da po­stu­pak mo­ra bi­ti dvo­
stra­na~­ki ima­ju­}i u vi­du nje­gov zna­~aj i ~i­nje­ni­cu da }e pri­me­na
za­ko­na u bu­du}­no­sti pro­iz­ve­sti zna­~aj­ne imo­vin­ske efek­te ~i­ji je
obim u ovom tre­nut­ku te­{ko prog­no­zi­ra­ti. Ar­gu­men­ta­ci­ja za ovaj
stav je i na­~el­ni stav za­u­zet na op­{toj sed­ni­ci Vr­hov­nog su­da od
17.5.2006. go­di­ne ko­ji gla­si: ‘Na prav­ne pra­zni­ne i Za­ko­ne o re­ha­bi-­
li­ta­ci­ji shod­no }e se pri­me­nji­va­ti op­{ta pra­vi­la Za­ko­na o van­par­ni-
~­nom po­stup­ku’. Za­to su mi­{lje­nja da u po­stup­ku mo­ra u~e­stvo­va­
ti pro­tiv­nik pred­la­ga­~a.
bb) Pri­sta­li­ce jed­no­stra­na~­kog ka­rak­te­ra po­stup­ka sma­tra­ju da
u po­stup­ku ne mo­`e bi­ti dru­gih u~e­sni­ka bi­lo sa po­tre­bom po­dr­`a­
va­nja i oprav­da­nja pred­lo­ga za­in­te­re­so­va­nog li­ca, bi­lo sa po­lo­`a­jem
pro­tiv­ni­ka pred­la­ga­~a, ima­ju­}i u vi­du je­zi~­ko i cilj­no tu­ma­~e­nje.
Sa dru­ge stra­ne, pro­tiv­ni­ci ovog sta­va sma­tra­ju da je oprav­da­
no do­zvo­li­ti u~e­{}e dru­gim za­in­te­re­so­va­nim prav­nim i fi­zi~­kim li­ci­
ma, or­ga­ni­za­ci­ja­ma i udru­`e­nji­ma, bez nji­ho­vog pra­va na `al­bu, jer
mo­gu do­pri­ne­ti utvr­|i­va­nju isti­ne. Upo­ri­{te za ovo sta­no­vi­{te pred-
­sta­vlja sa­dr­`i­na ~la­na 3. Za­ko­na o van­par­ni~­nom po­stup­ku po ko­
me sud mo­`e svoj­stvo u~e­sni­ka pri­zna­ti i dru­gim pravno za­in­te­re­
so­va­nim li­ci­ma.
Na sed­ni­ci Gra­|an­skog ode­lje­nja ve­}i­nom gla­so­va pri­hva­}e­no
je shva­ta­nje da je po­stu­pak jed­no­stra­na~­ki iz svih is­tak­nu­tih raz­lo­
ga, a ta­ko­|e i ve­}i­nom gla­so­va je pri­hva­}e­no sta­no­vi­{te da izuze-
tno prvostepeni sud mo`e do­zvo­li­ti dru­gim za­in­te­re­so­va­nim li­ci­ma
u~e­{}e u svoj­stvu u~e­sni­ka ra­di utvr­|i­va­nja isti­ne”.
Vrhovni sud Srbije se u primeni Zakona o rehabilitaciji izjasnio i da:
“Okru­`ni sud Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ni­je stvar­no nad­le­`an da od­lu­~u­je o re­ha­bi­li­
58
 O pravilima postupka sudske rehabilitacije

ta­ci­ji li­ca ko­je je u vre­me u~i­nje­ne ne­prav­de ima­lo pre­bi­va­li­{te van te­ri­to­ri­je
Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ili ako je od­lu­ku do­neo sud ili fak­ti~­ku ne­prav­du iz­vr­{io
dr­`av­ni or­gan sa te­ri­to­ri­ja biv­{ih ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka”.
Imaju}i u vidu da sudska praksa mo`e popuniti samo pravne praznine
ali ne i zameniti zakonodavca, koji treba da otkloni nedostatke Zakona
o rehabilitaciji, nu`no je ovaj zakon novelirati, dopuniti pravila postupka
rehabilitacije, urediti pravna sredstva kojima se rehabilitacija ostvaruje
u potpunosti, za{tititi privatnost rehabilitovanih lica i u postupku reha-
bilitacije, a pre svega doneti zakonske propise kojima }e biti omogu}eno
otvaranje dosijea tajnih slu`bi, jer se bez sistemskog ure|enja ovih kone-
ksnih postupaka svrha rehabilitacije i ne mo`e ostvariti.

Umesto zaklju~ka
Pravna rehabilitacija spre~ava legalizaciju povreda ljudskih prava
i ovim zakonom je, bez obzira na njegove nedostatke, ona omogu}ena
`rtvama dr`avne samovolje – koji ovu vrstu satisfakcije treba da dobiju u
razumnom roku, a zauzimanjem na~elnog pravnog stava popunjena pra-
vna praznina u pogledu pravila postupka koja treba primeniti u postu-
pku rehabilitacije.

Snezana Andrejevic

CONCERNING THE RULES OF PROCEDURE

OF COURT REHABILITATION
Summary: The paper analyses the rules of procedure of court rehabilita-
tion accor-ding to the Rehabilitation Act of 2006. The author underlines that the
legislator chose indirect responsibility and legal over-coming of the authoritarian
past and the legislator announced a series of measures which should include, aside
from rehabilitation, damages as well as the restitution of confiscated property to
rehabilitated persons. However, the statute has many weaknesses, especially those
related to the rules of procedure of court rehabilitation. This hinders, to a great
extent, the implementation of the act and undermines its objectives. Despite these
weaknesses, the legal rehabilitation prevents the legalization of breaches of hu-
man rights. This statute offers a possibility to victims of arbitrary actions of the
state to refuse this type of satisfaction within a reasonable time limit.
Key words: Legal rehabilitation, victims of authoritarian regimes, political con-
victs, rules of procedure of court rehabilitation, damages, restitution
of confiscated property, decisions of the Supreme Court of Serbia

 Re­{e­nje Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je, Reh. 1/06 od 23. no­vem­bra 2006. go­di­ne.

59
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

Sr|an CVETKOVI] UDK 321.64(497.11)"1944/1953"

REPRESIJA U SRBIJI 1944–1953

Rezime: Svako istra`ivanje dr`avne represije u posleratnom periodu u mno-

gome je ote`ano usled nedostupnosti pojedinih va`nih izvora (pre svega sudskih
i policijskih) ili subjektivnosti nekih postoje}ih, kao i ote`anom decentracijom od
objekta kod istra`iva~a jer se radi o jo{ “`ivoj pro{losti” pa ga treba uzeti sa rezer-
vom. Ipak, posmatranjem i analizom kretanja odre|enih parametara, kao {to su
broj dosu|enih smrtnih kazni, broj osu|enih, naro~ito za dela protiv dr`ave, ali
i ostalih delikata, mogu se uo~iti neke nepobitne tendencije. One nam ukazuju na
to da se period 1944–1951. izdvaja po izrazitoj represivnosti, tako da je neuporediv
sa bilo kojim u novijoj istoriji Srbije. To je vreme kada revolucionarna vlast repre-
sijom kao instrumentom ne samo za osvajanje i odr`avanje vlasti, ve} i naglog i
sveobuhvatnog dru{tvenog preobra`aja, uspostavlja model dr`avnog socijalizma
po ugledu na SSSR. Represija se odvijala u nekoliko faza u periodu od 1944-1953.
najpre u obliku masovnih likvidacija bez suda (“divlja ~i{}enja”), potom kroz mnoge
politi~ke procese, konfiskaciju, nacionalizaciju, agrarnu reformu i kolektivizaciju,
kao i sna`nom presijom nad kulturom i slobodom duha nametanjem socrealizma.
Promenom politi~ke klime posle 1951., afirmisanjem sopstvene vizije samoupravnog
socijalizma, a naro~ito sa smr}u Staljina i politi~kim i ekonomskim aran`manima
sa zapadnim demokratijama, re`im racionalizuje nasilje u svim sferama dru{tva,
ukida otkup, odustaje od kolektivizacije, osu|uju se zloupotrebe Udbe i donosi
liberalniji Krivi~ni zakonik. S druge strane, odricanjem od staljinizma, otvaranjem
prema svetu, privrednim rastom kao i rastom `ivotnog standarda uslovljenog do-
brim delom ekonomskom pomo}i sa Zapada, vlast je stekla ve}u podr{ku u naro-
du, a time i smanjila potreba za prevelikom dozom represije, naro~ito stoga {to je
svaka vrsta ozbiljne opozicije ve} bila skr{ena pa se moglo pre}i na vi{e ideolo{ke
forme prevaspitavanja.
Klju~ne re~i: dr`avna represija, komunisti~ka partija, politi~ki osu|enici, staljinizam,
konfiskacija, nacionalizacija, agrarna reforma i kolektivizacija.

Repre­si­ja u Sr­bi­ji u pe­ri­o­du 1944–1953. bi­la je predodre|ena ni­zom

slo­`e­nih dru{­tve­nih, isto­rij­skih i ide­o­lo{­ko-po­li­ti~­kih fak­to­ra. Po­put osta­
lih ze­ma­lja Is­to~­ne Evro­pe, po­be­dom re­vo­lu­ci­o­nar­nih sna­ga po­sle Dru­gog
svet­skog ra­ta i ov­de se te­`i­lo imi­ti­ra­nju so­vjet­skog is­ku­stva u iz­grad­nji so­
ci­ja­li­sti~­kog dru{­tva, za­sno­va­nog na spre­zi ide­o­lo­gi­je i re­pre­si­je, ko­ju je
spro­vo­di­la par­tij­ska dr­`a­va in­sti­tu­ci­ja­ma za­sno­va­nim po ugle­du na pr­vu
60
 Represija u Srbiji 1944–1953

ze­mlju so­ci­ja­li­zma. S dru­ge stra­ne, sva­ka ze­mlja je bi­la slu­~aj za se­be, a

su­kob glo­bal­nog re­vo­lu­ci­o­nar­nog mo­de­la ko­ji se na­me­tao i lo­kal­nih spe­
ci­fi~­no­sti ra­|ao je {a­ro­lik splet pre­la­znih na­rod­nih de­mo­kra­ti­ja. Vo­|e­ni
tim, fe­no­men dr­`av­ne re­pre­si­je po­sma­tra­mo kao deo {i­reg is­to~­no­e­vrop­
skog fe­no­me­na u kon­tek­stu vre­me­na ali i kao plod spe­ci­fi~­nih dru{­tve­no-
isto­rij­skih uslo­va na tlu Sr­bi­je i Ju­go­sla­vi­je.
Jo{ pred Dru­gi svet­ski rat do{­lo je do ide­o­lo{­kog i prak­ti~­nog uo-
b­li­~a­va­nja so­vjet­skog mo­de­la so­ci­ja­li­zma. Evo­lu­i­ra­ju­}i iz pe­ri­o­da rat­nog
ko­mu­ni­zma, ka­da je ute­me­ljen us­po­sta­vlja­njem jed­no­par­tij­skog si­ste­ma
kao ne­ga­ci­je par­la­men­ta­ri­zma, na­ci­o­na­li­za­ci­jom sred­sta­va za pro­iz­vod­nju
i eta­ti­zo­va­nom di­ri­go­va­nom pri­vre­dom, te kroz stva­ra­nje sve­o­bu­hvat­nog
si­ste­ma re­pre­si­je u ci­lju pot­pu­ne kon­tro­le dru{­tve­nih to­ko­va i kul­tur­nom
po­li­ti­kom kao agi­ta­ci­o­no-pro­pa­gand­nim sred­stvom ide­o­lo{­ke pro­mo­ci­je,
pod Sta­lji­nom se ko­na~­no for­mi­rao i uob­li­~io dru{­tve­ni si­stem ko­ji su so­
ci­o­lo­zi i isto­ri­~a­ri de­fi­ni­sa­li kao na­ci­o­nal-bolj­{e­vi­zam ili sta­lji­ni­zam. Iz­dr­
`av­{i kr­va­vi ob­ra­~un tri ide­o­lo­gi­je u Dru­gom svet­skom ra­tu, na­met­nuo
se kao je­di­ni prak­ti­~an uzor na­rod­nim de­mo­kra­ti­ja­ma po­sle ra­ta. Opred­
me­}u­ju­}i se na {e­sti­ni kop­ne­ne po­vr­{i­ne sve­ta, po­sle 1945. za­hva­tio je tre­
}i­nu sta­nov­ni{­tva pla­ne­te.
Evro­pa je i po­red skre­ta­nja u le­vo, ob­ra­~u­na sa na­sle­|em fa­{i­zma
(uz sve manj­ka­vo­sti), po­ja­~a­nom kri­vi~­no­prav­nom za{­ti­tom kao i ja­~anjem
dr­`av­ne in­ter­ven­ci­je u pri­vre­di, za­dr­`a­la te­melj­no opre­de­lje­nje za ka­pi­ta­
li­zam i de­mo­kra­ti­ju. Ogra­ni­~a­va­nje pri­vat­ne svo­ji­ne, kao i iz­ve­snih li~­nih
slo­bo­da, ni­je bi­lo u funk­ci­ji re­vo­lu­ci­o­nar­ne pro­me­ne si­ste­ma ve} se, na­
pro­tiv, i{­lo na nje­go­vo po­bolj­{a­nje, pa i ja­~a­nje, re­form­skim za­hva­ti­ma.
I dok se u Is­to~­noj Evro­pi `e­le­lo ru­{i­ti i zi­da­ti iz te­me­lja, re­vo­lu­ci­o­nar­nim
pa i re­pre­siv­nim me­to­da­ma, ka­pi­ta­li­zam se na Za­pa­du nad­gra­|i­vao in­si­sti­
ra­njem na an­ga­`o­va­noj so­ci­jal­noj po­li­ti­ci i ja­~a­njem dr­`av­ne in­ter­ven­ci­je.
Isto ta­ko, de­na­ci­fi­ka­ci­ja u po­~et­ku i ov­de po­ne­gde anar­hi~­no spro­vo­|e­na,
i sa ka­rak­te­rom od­ma­zde (Fran­cu­ska), ni­je se pre­tvo­ri­la u si­stem­sko pro­
ga­nja­nje po­li­ti~­kih pro­tiv­ni­ka i ni­je ima­la ele­men­te kla­sne re­vo­lu­ci­je. Te­
melj­ni prin­ci­pi prav­ne dr­`a­ve su za­dr­`a­ni i po­red po­o{­tra­va­nja za­ko­na o
za{­ti­ti dr­`a­ve i de­mo­kra­ti­je (Ita­li­ja, [vaj­car­ska i dr.) u sklo­pu hlad­nog ra­
ta i stra­ha od {i­re­nja ko­mu­ni­zma.
Je­dan od glav­nih ~i­ni­la­ca ko­ji je olak­{ao do­la­zak ko­mu­ni­sta na vlast
(po­red po­mo­}i SSSR-a) je­ste uni{­te­nje sred­nje kla­se pred­u­zet­ni­ka i stru-
~­nja­ka, ka­ko u vre­me na­ci­sti~­ke oku­pa­ci­je ta­ko i u pr­vim go­di­na­ma re­`i­
ma na­rod­nih de­mo­kra­ti­ja. Krh­kost de­mo­kra­ti­je u ve­}i­ni is­to~­no­e­vrop­skih
dru{­ta­va je po­sle­di­ca nepostojanja de­mo­krat­ske tra­di­ci­je i po­li­ti~­ke kul­tu­
re, ne­re­{e­nih na­ci­o­nal­nih i po­gra­ni~­nih pro­ble­ma, mi­li­ta­ri­zo­va­no­sti, sla­bo­
sti gra­|an­ske kla­se, ne­pi­sme­no­sti, si­ro­ma{­tva i dru­gih so­ci­jal­nih fak­to­ra.
61
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

Ko­mu­ni­sti su ko­ri­sti­li ve} postoje}e pred­ra­su­de se­lja­ka pre­ma grad­skom

sta­nov­ni{­tvu (an­ti­in­du­stri­ja­li­zam Stam­bo­lij­skog u Bu­gar­skoj, D. Jo­va­no­
vi­}a u Ju­go­sla­vi­ji, Ko­dre­a­nua u Ru­mu­ni­ji i dr.), kao i ni­sko­kva­li­fi­ko­va­nih
rad­ni­ka pre­ma teh­ni~­koj in­te­li­gen­ci­ji. Sto­ga ovo is­tra­`i­va­nje mo­`e da po­
dr­`i te­zu o dru{­tve­noj uslo­vlje­no­sti onog {to se u Is­to~­noj Evro­pi na­zi­va­
lo na­rod­na de­mo­kra­ti­ja, a ka­sni­je re­al­so­ci­ja­li­zam, gde je ose­}a­nje koje je
postojalo u dru{­tve­nim struk­tu­ra­ma sa­mo ini­ci­ra­no od­o­zgo. Po­sto­ja­li su,
da­kle, broj­ni dru{­tve­ni pred­u­slo­vi (osim ^e­ho­slo­va~­ke) za us­po­sta­vlja­nje
ne­de­mo­krat­skih i to­ta­li­tar­nih re­`i­ma, no to ipak ne zna­~i da su oni bi­li ne­
mi­nov­nost. Po­ne­gde, kao u Ju­go­sla­vi­ji, rat­ne `r­tve (na­ro­~i­to na te­ri­to­ri­ji
NDH) i su­ro­vi gra­|an­ski rat umno­go­me su do­pri­ne­li da po­sle po­be­de re­
vo­lu­ci­je in­stru­men­ta­li­za­ci­jom an­ti­fa­{i­zma do­|e do ma­sov­ne i ne­se­lek­ti-
v­ne od­ma­zde nad svi­ma ko­ji ni­su bi­li na stra­ni NOP-a, kao i nad do­ma­}im
Ma­|a­ri­ma i Nem­ci­ma.
Od ve­li­kog zna­~a­ja su rat­ni uslo­vi i ulo­ga spolj­nog fak­to­ra. Za ra-
z­li­ku od Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je, pre­vra­ti po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta iz­ve­
de­ni su uz ogrom­nu po­mo} pr­ve ze­mlje so­ci­ja­li­zma. Za­pra­vo, za ve­}i­nu
ze­ma­lja dru­gog ta­la­sa so­ci­ja­li­sti~­kih re­vo­lu­ci­ja go­to­vo je si­gur­no da ko­mu­
ni­sti ni­kad ne bi do{­li na vlast bez po­mo­}i so­vjet­skih ten­ko­va. Ko­mu­ni­sti
su naj­pre svu­da pre­u­ze­li vlast us­po­sta­vlja­njem ko­a­li­ci­ja srod­nih (pa i ra­
zno­rod­nih) par­ti­ja, pa su po­mo­}u kon­tro­le nad oru­`a­nom si­lom, slu­`bom
bez­bed­no­sti, ali i uz po­mo} so­vjet­skih sna­ga (Cr­ve­na ar­mi­ja, NKVD i sl.),
eli­mi­ni­sa­li svo­je pro­tiv­ni­ke. Ob­ra­~un sa pro­tiv­ni­ci­ma bio je po­ste­pen – naj­
pre su ukla­nja­ni oni van fron­ta, iz­me­|u osta­log i kroz op­tu­`be za ko­la­bo­
ra­ci­ju, da bi se po­tom pa­`nja usme­ri­la na do­ju­~e­ra{­nje ne­ko­mu­ni­sti~­ke
sa­ve­zni­ke. U svim ze­mlja­ma pro­ce­si ni­su te­kli istom br­zi­nom. U ne­kima
su se stva­ri od­vi­ja­le br­`e jer je ko­mu­ni­zam bio dru{­tve­no pri­hva­}e­ni­ji (Bu­
gar­ska i Ju­go­sla­vi­ja), u dru­gima je i{­lo te­`e i uz znat­no so­vjet­sko me­{a­nje
(Ma­|ar­ska, Ru­mu­ni­ja, ^e­ho­slo­va~­ka i Polj­ska). Ste­pen re­pre­siv­no­sti je ta­
ko­|e bio u pro­por­ci­ji sa pri­hva­}e­no{­}u ide­o­lo­gi­je – ako je nje bi­lo ma­nje,
re­pre­siv­nost je bi­la ve­}a. Ne­gde su so­ci­jal­de­mo­kra­ti i par­la­men­tar­na tra­
di­ci­ja bi­li glav­na pre­pre­ka uvo­|e­nju ko­mu­ni­zma (^e­ho­slo­va~­ka i Is­to~­na
Ne­ma~­ka), dok su se u dru­gim kao glav­ni pro­tiv­ni­ci is­pre­~i­li li­de­ri agrar­
nih par­ti­ja (Bu­gar­ska, Ju­go­sla­vi­ja, Ma­|ar­ska, Polj­ska i Ru­mu­ni­ja). U go­to­
vo svim ze­mlja­ma (osim ^e­ho­slo­va~­ke, u ko­joj je bi­la po­treb­na di­rekt­na
so­vjet­ska in­ter­ven­ci­ja) do po­~et­ka 1948. opo­zi­ci­ja je bi­la pot­pu­no slo­mlje­
na. Ovaj vid na­rod­ne de­mo­kra­ti­je se ukla­pa u le­nji­ni­sti~­ke ide­o­lo{­ke kon­
cep­ci­je o vi­{e­fa­znoj re­vo­lu­ci­ji. Po­sle ovog pre­la­znog pe­ri­o­da, na re­du je
bi­la pot­pu­na sta­lji­ni­za­ci­ja ili so­vje­ti­za­ci­ja is­to~­no­e­vrop­skih dru{­ta­va kroz
par­tij­ske ~ist­ke i ubr­za­nje pri­vred­nih i dru{­tve­nih re­for­mi u du­hu sta­lji­ni­
zma. Na kra­ju mo­ra se is­ta­}i da se ma­sov­ni te­ror pro­tiv ne­ko­mu­ni­sta na
mo­`e oprav­da­ti sa­mo kon­tek­stom vre­me­na (hlad­ni rat i sl.). Ogrom­na ve­
}i­na opo­zi­ci­o­nih gru­pa sle­di­la je de­mo­krat­ske na­~i­ne de­lo­va­nja (Polj­ska,
62
 Represija u Srbiji 1944–1953

kao i po­je­di­ne gru­pe u Bu­gar­skoj i Ru­mu­ni­ji, pred­sta­vlja­la je iz­u­ze­tak).

Ipak ni iz­ve­stan ste­pen na­si­lja u opo­zi­ci­o­nom de­lo­va­nju ne mo­`e oprav­
da­ti ma­sov­nu i neo­d­me­re­nu pri­me­nu po­li­ti~­kog na­si­lja.
Na­ci­o­na­li­za­ci­jom i kon­fi­ska­ci­jom, in­du­stri­ja­li­za­ci­jom, agrar­nom re­
for­mom, ko­lek­ti­vi­za­ci­jom i dru­gim me­ra­ma eko­nom­ske i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke
vr­{io se pre­o­bra­`aj eko­nom­skog si­ste­ma i mo­der­ni­za­ci­ja za­o­sta­lih dru{­ta­
va na pra­gu in­du­stri­ja­li­za­ci­je, ali isto­vre­me­no i dru{­tve­na re­vo­lu­ci­ja, u ko­
joj su eli­mi­ni­sa­ni kla­sni ne­pri­ja­te­lji – gra­|an­stvo, cr­kva i ku­la~­ki ele­men­ti
na se­lu (na­mer­no {i­ro­ko de­fi­ni­sa­ni), uz njihovo isto­vre­me­no pre­vo­|e­nje
u sve broj­ni­ji pro­le­te­ri­jat – vla­da­ju­}u kla­su u so­ci­ja­li­zmu po mark­si­sti~­koj
te­o­ri­ji. Stva­ra­njem dr­`av­ne svo­ji­ne kroz na­ci­o­na­li­za­ci­ju i kon­fi­ska­ci­ju, kao
i pri­vred­nim pla­ni­ra­njem i ko­lek­ti­vi­za­ci­jom, na­glo je me­nja­na pri­vred­na
i so­ci­jal­na struk­tu­ra i stva­ran eko­nom­ski am­bi­jent, gde je u eta­ti­zo­va­noj
pri­vre­di sve to­ko­ve kon­tro­li­sa­la par­ti­ja. Svi ovi pro­ce­si od­vi­ja­li su se uz
bu­dan ide­o­lo{­ko-po­li­ti~­ki nad­zor SSSR-a, ko­ji je de­lio kri­ti­ke i odre­|i­vao
smer­ni­ce raz­vo­ja po­je­di­nih ze­ma­lja. SSSR je is­ko­ri­stio od­su­stvo Ne­ma-
~­ke – naj­ja­~e eko­nom­ske si­le u tom re­gi­o­nu do ta­da – i na­met­nuo se, osim
kao uzor, i kao vo­de­}i part­ner is­to~­no­e­vrop­skim pri­vre­da­ma. Sta­ljin je
i u eko­nom­skom smi­slu za­o­kru­`i­vao svoj la­ger for­mi­ra­njem za­jed­ni~­kih
pred­u­ze­}a u in­du­stri­ji, sa­o­bra­}a­ju i ban­kar­stvu, da­va­njem kre­di­ta i po­zaj­
mi­ca u vre­me po­rat­ne kri­ze, po­ve­}a­nom spolj­no­tr­go­vin­skom raz­me­nom
i na kra­ju kroz Sa­vet za uza­jam­nu eko­nom­sku po­mo} (SEV, osno­van ja­
nu­a­ra 1949).
In­ten­zi­vi­ra­nju re­pre­si­je u Is­to~­noj Evro­pi u tom pe­ri­o­du i{­li su na
ru­ku eska­la­ci­ja hlad­nog ra­ta, so­vjet­ska po­li­ti­ka i ka­rak­ter Sta­lji­no­vog re­
`i­ma. So­vjet­ske di­rek­ti­ve i in­struk­ci­je, te­`nja za pot­pu­nim kon­tro­li­sa­njem
svog la­ge­ra, kao i su­kob s Ti­tom pre­do­mi­nant­no su uti­ca­li na po­o{­tra­va­
nje kur­sa pre­ma kla­snim, po­li­ti~­kim ali i unu­tar­par­tij­skim ne­pri­ja­te­lji­ma.
Apo­ka­lip­ti~­ni to­no­vi i re­to­ri­ka u oba blo­ka pod­gre­va­li su at­mos­fe­ru pro­
ga­nja­nja ve{­ti­ca. Sve je to po­go­do­va­lo re­`i­mi­ma ko­ji su te­`i­li to­ta­li­tar­noj
vla­sti, imi­ta­ci­ji so­vjet­ske, a usled nepostojanja de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja i
tra­di­ci­je (osim de­li­mi~­no ^e­ho­slo­va~­ke) dr­`av­na re­pre­si­ja se pre­tvo­ri­la
u sve­pri­sut­ni in­stru­ment – sred­stvo za osva­ja­nje, kon­tro­lu i o~u­va­nje to­
tal­ne vla­sti. Hlad­ni rat i bor­ba pro­tiv svet­ske za­ve­re im­pe­ri­ja­li­zma do­bro
su do{­li u vre­me dru­ge fa­ze re­vo­lu­ci­je, kao iz­go­vor za eli­mi­na­ci­ju nje­nih
sa­put­ni­ka u fron­tu ili pak ne­pri­ja­te­lja u svo­jim re­do­vi­ma (ti­to­i­sta) na pu­tu
u so­ci­ja­li­zam prema za­mi­sli Sta­lji­na.

Nedemokratsko socijalno-politi~ko nasle|e Srbije

Isto­ri­ja po­li­ti~­ke re­pre­si­je u Sr­bi­ji pro­la­zi­la je kroz ne­ko­li­ko eta­
pa i bi­la od­re­|e­na ni­zom so­ci­jal­nih i po­li­ti~­kih fak­to­ra. Bor­ba za na­ci­o­
63
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

nal­no oslo­bo­|e­nje i za­o­kru­`e­nje dr­`a­ve, ~e­sti ra­to­vi (sa­mo do 1914. bi­lo

ih je pet) i eko­nom­ska za­o­sta­lost, ote­`a­va­li su eman­ci­pa­ci­ju dru{­tva i de­
mo­kra­ti­za­ci­ju ze­mlje. Po­red ovoga, Sr­bi­ju su od sa­me ob­no­ve po­tre­sa­le
o{­tre po­li­ti~­ke po­de­le i bor­be, naj­pre di­na­sti~­ke, po­tom stra­na~­ke i ide­o­
lo{­ke. Po­li­ti~­ki pro­tiv­nik se per­ci­pi­rao kao ne­pri­ja­telj ko­ga tre­ba uni{­ti­ti
– stra­na~­ki ne­pri­ja­telj je uvek bio i ne­pri­ja­telj Sr­bi­je. Pre­u­zi­ma­nje mo­de­la
de­mo­krat­skog dru{­tva u po­sled­njoj ~e­tvr­ti­ni XIX ve­ka (Ustav iz 1888) i
re­la­tiv­no ra­ni na­stana­k po­li­ti~­kih stra­na­ka ni­je jed­na­ko pra­ti­lo usva­ja­nje
de­mo­krat­ske po­li­ti~­ke kul­tu­re, a jo{ spo­ri­je eko­nom­ski pro­spe­ri­tet i kul­
tur­na eman­ci­pa­ci­ja dru{­tva, kao pred­u­slo­va sta­bil­nog de­mo­krat­skog si­ste­
ma. Na­vi­ke iz vre­me­na bor­be pro­tiv Oto­man­ske im­pe­ri­je, sta­lan `i­vot uz
pu{­ku i sa­blju i obi­~aj re­{a­va­nja spo­ro­va sa po­li­ti~­kim ne­is­to­mi{­lje­ni­kom
fi­zi~­kim na­si­ljem te{­ko su se me­nja­li. Op{ta ne­pi­sme­nost sta­nov­ni{­tva (vi­
{e od 80% `i­ve­lo je na se­lu od po­ljo­pri­vre­de), eko­nom­ska za­o­sta­lost i si­
ro­ma{­tvo, ne­do­sta­tak sna­`ne i broj­nije sred­nje kla­se gra­|an­stva ni­su bi­li
do­bar te­melj za iz­grad­nju sta­bil­ne i zdra­ve de­mo­kra­ti­je. Po­je­di­ni okru­zi
u Sr­bi­ji su jo{ uvek kra­jem XIX ve­ka ima­li ozbilj­ne pro­ble­me sa haj­du­~i­
jom. Po­li­ti~­ki si­stem je bio usvo­jen, dok su dru{­tve­ni pred­u­slo­vi za de­mo­
kra­ti­za­ci­ju dru{­tva bi­li da­le­ko od is­pu­nje­nja, {to se ni­je bit­ni­je pro­me­ni­lo
ni do Dru­gog svet­skog ra­ta.
U XIX ve­ku, di­na­sti~­ke bor­be i bru­tal­ni stra­na~­ki ob­ra­~u­ni ne­ret­
ko su se za­vr­{a­va­li ubi­stvi­ma, aten­ta­ti­ma, pre­bi­ja­njem, mu­~e­njem i dru­
gim vi­do­vi­ma osve­te nad po­li­ti~­kim pro­tiv­ni­ci­ma. Kao ekla­tant­ni pri­me­ri
na­si­lja u po­li­ti~­kom `i­vo­tu mo­gu se na­ve­sti ubi­stva kne­za Mi­ha­i­la i kra­lja
Alek­san­dra, Ti­mo~­ka bu­na ili pak “da­ni na­rod­nog odi­sa­ja” – di­vlja~­ka
od­ma­zda ra­di­ka­la nad na­pred­nja­ci­ma, ko­je su od­ne­le vi­{e od 140 `i­vo­ta.
Dva­de­se­ti vek je po­~eo ubi­stvom kra­lja i kra­lji­ce od stra­ne sop­stve­ne gar­
de. Me­|u­tim, ni ne­me­{a­nje mo­nar­ha u po­li­ti~­ki `i­vot u po­to­njem pe­ri­o­du
ni­je bilo ga­rant de­mo­kra­ti­je – mi­li­ta­ri­za­ci­ja dru{­tva, stal­ni ra­to­vi i stra­na-
~­ke bor­be traj­no su ote­`a­va­li de­mo­kra­ti­za­ci­ju dru{­tva.
Stva­ra­njem no­ve dr­`a­ve 1918., Kra­lje­vi­ne SHS (Ju­go­sla­vi­je), pro­
ble­mi su se sa­mo umno­`i­li i po­sta­li slo­`e­ni­ji, a od­nos pre­ma po­li­ti~­kom
pro­tiv­ni­ku ni­je se bit­ni­je po­pra­vio, ~ak se i po­gor­{ao. Da­lji raz­voj de­mo­
kra­ti­je, po­red na­sle­|e­nih eko­nom­sko-so­ci­jal­nih, do­dat­no su ote­`a­le me­|u-
­na­ci­o­nal­ne i ver­ske pro­tiv­re~­no­sti, po­ja­va re­vo­lu­ci­o­nar­nih ko­mu­ni­sti~­kih
ide­ja i ak­ci­ja, ali i eks­trem­nih se­pa­ra­ti­sti~­kih gru­pa (us­ta­{a, vmro­va­ca i dru­
gih), ko­je su ne­gi­ra­le “ver­saj­sku tvo­re­vi­nu”. Nepostojanje de­mo­krat­ske
tra­di­ci­je, ni­zak ste­pen po­li­ti~­ke kul­tu­re, si­ro­ma{­tvo i ne­pi­sme­nost, he­te­
ro­ge­nost i ne­ra­zu­me­va­nje i dru­ge du­bi­o­ze u slo­`e­noj dr­`a­vi ka­kva je bi­la
Ju­go­sla­vi­ja ote­`a­va­li su de­mo­krat­ske pro­ce­se. Le­vi i de­sni ra­di­ka­li­zam,
od­no­sno te­`nja da se na re­vo­lu­ci­o­na­ran na­~in re­{e te{­ki so­ci­jal­ni pro­ble­
mi, kao i ne­re­{e­no na­ci­o­nal­no pi­ta­nje i se­pa­ra­ti­sti~­ke na­me­re eks­trem­nih
64
 Represija u Srbiji 1944–1953

na­ci­o­na­li­sta, da­va­li su po­vo­da dr­`a­vi da se bra­ni. Im­pe­ra­tiv ru­{e­nja “ver­saj­

ske tvo­re­vi­ne” i nje­nog dru{­tve­no-po­li­ti~­kog ure­|e­nja ~ak i te­ro­ri­sti~­kim
me­to­di­ma bor­be (Cr­ve­ni te­ror 1920–21, Li~­ki usta­nak1932, aten­tat na kra­
lja Alek­san­dra1934. i dr.) do­dat­no su ja­~a­li dr­`av­nu re­pre­si­ju. Dr­`a­va je
u od­bra­ni od re­vo­lu­ci­o­nar­nih ak­ci­ja po­seg­nu­la i za ne­de­mo­krat­skim sred­
stvi­ma, re­a­gu­ju­}i za­bra­nom ra­da KPJ, Za­ko­nom o za{­ti­ti dr­`a­ve (1921),
Za­konom o dr­`av­nom su­du za za{­ti­tu dr­`a­ve i Za­ko­nom o za{­ti­ti jav­ne
si­gur­no­sti i re­da u dr­`a­vi (1929), kao i pro­go­nom i hap­{e­nji­ma, ne sa­mo
zbog na­sil­nih ak­ci­ja, ve} i zbog sa­me ide­o­lo{­ke pro­pa­gan­de.
Znat­no je po­o{­tre­no kri­vi~­no za­ko­no­dav­stvo, a na de­se­ti­ne ko­mu­
ni­sta pa­lo je kao `r­tva dr­`av­ne re­pre­si­je, dok je ve­}i­na pro{­la kroz dr­`a-
v­ne za­tvo­re. Vr­hu­nac je bi­lo i fak­ti~­ko uki­da­nje par­la­men­ta­ri­zma, po­sle
na­sil­nog ob­ra­~u­na u skup{ti­ni i po­gor­{a­nih me­|u­na­ci­o­nal­nih od­no­sa, za­
vo­|e­njem {e­sto­ja­nu­ar­ske dik­ta­tu­re, za­bra­nom ra­da par­ti­ja i na­sil­nim na­
me­ta­njem in­te­gral­nog ju­go­slo­ven­stva. Ipak, i po­red svih ano­ma­li­ja u du­hu
onog vre­me­na, objek­tiv­no go­vo­re­}i o ka­zne­noj po­li­ti­ci pre­ma po­li­ti~­kim
de­lin­kven­ti­ma (ko­mu­ni­sti­ma, us­ta­{a­ma, vmrov­ci­ma i dr.), ni kvan­ti­ta­tiv­no
ni kva­li­ta­tiv­no Ju­go­sla­vi­ja ni­je od­ska­ka­la u od­no­su na ze­mlje u re­gi­o­nu,
a na­ro­~i­to je te{­ko ­po­re­|enje u od­no­su na ono {to je usle­di­lo po­sle re­vo­
lu­ci­o­nar­nih pro­me­na u je­sen 1944.
Ko­mu­ni­sti~­ka par­ti­ja Ju­go­sla­vi­je, pro­go­nje­na i za­bra­nje­na, pa­da­la
je pod sve ve­}i uti­caj Ko­min­ter­ne. Bolj­{e­vi­za­ci­ja je uti­ca­la na po­ve­}a­nje
nje­ne mi­li­tant­no­sti spro­vo­|e­njem di­rek­ti­va o ru­{e­nju “ver­saj­ske tvo­re­vi­ne”
i od­stu­pa­njem od po­~et­ne ju­go­slo­ven­ske kon­cep­ci­je, bor­bom pro­tiv ve­li­
ko­srp­skog he­ge­mo­ni­zma i na­me­ta­njem ~vr­ste unu­tar­stra­na~­ke di­sci­pli­ne,
~i­me se pre­tvo­ri­la u pu­ku is­po­sta­vu, fi­nan­sij­ski i or­ga­ni­za­ci­o­no za­vi­snu od
Ko­min­ter­ne. Isto­vre­me­no, sve je vi­{e ka­drov­ski ja­~a­la u ne­srp­skim kra­je­
vi­ma, pre­tva­ra­ju­}i se u ma­lu i fa­na­ti­zo­va­nu, do­bro or­ga­ni­zo­va­nu sku­pi­nu
pro­fe­si­o­nal­nih re­vo­lu­ci­o­na­ra. Is­ku­stvo ile­gal­ne bor­be, ali i te­ro­ri­sti~­kih i
na­sil­nih me­to­da u po­ku­{a­ju pre­u­zi­ma­nja vla­sti, ko­ri­sti­lo je par­ti­ji u adap­
ta­ci­ji na de­lo­va­nje u rat­nim uslo­vi­ma. Kod ko­mu­ni­sta, ko­ji su kao ne­pri­ja­
te­lji dr­`a­ve pro­ga­nja­ni, za­tva­ra­ni, hap­{e­ni, a ne­ret­ko i ubi­ja­ni u me­|u­rat­
nom pe­ri­o­du, ra­sla je mr­`nja i `e­lja za osve­tom, ras­pi­re­na rat­nim `r­tva­ma
i pod­gre­ja­na is­klju­~i­vo{­}u ide­o­lo­gi­je. Sve }e se to is­po­lji­ti kao otvo­ren i
bru­ta­lan re­vo­lu­ci­o­na­rni te­ror pre­ma no­si­o­ci­ma sta­rog si­ste­ma po oslo­bo­
|e­nju 1944. go­di­ne.
Je­dan od va­`nih ~i­ni­la­ca pri­li­kom ana­li­ze uzro­ka re­pre­si­je u pr­vim
po­sle­rat­nim go­di­na­ma je­ste is­ku­stvo svet­skog i gra­|an­skog ra­ta do ta­da ne­
za­be­le­`e­nog u isto­ri­ji Sr­bi­je. Tra­u­ma­ti~­no is­ku­stvo i stra­da­nje u ra­tu, pre
sve­ga mi­li­on­ske `r­tve ci­vi­la, pod­sta­kli su bes i osve­tu po­bed­ni­ka, ~e­sto i
nad ne­du­`nim gra­|a­ni­ma ko­ji se ni­su pri­klju­~i­li NOP-u, ve} su se opre­de­
li­li za JVO – su­par­ni~­ki an­ti­fa­{i­sti~­ki po­kret ili na­pro­sto su osta­li pa­siv­ni
65
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

u ra­tu gle­da­ju­}i svo­ja po­sla i ~u­va­ju­}i gla­vu na ra­me­ni­ma. Strah i osve­ta,

iner­ci­ja bra­to­u­bi­la~­kog ra­ta i bor­be pro­tiv unu­tra{­njeg i spolj­nog ne­pri­ja­
te­lja, na­sta­vlje­ni su i po oslo­bo­|e­nju, na­ro­~i­to u pr­vim me­se­ci­ma po­sle
pre­u­zi­ma­nja vla­sti. Rat­no is­ku­stvo i okru­`e­nje uti­ca­lo je na pri­hva­ta­nje
ljud­ske pat­nje i smr­ti kao ne­~eg sva­ko­dnev­nog. Ne tre­ba iz­gu­bi­ti iz vi­da da
je do­bar deo ru­ko­vo­de­}ih ka­dro­va imao za­tvor­ski sta` u Kra­lje­vi­ni Ju­go­
sla­vi­ji, kao i is­ku­stvo [pan­skog gra­|an­skog ra­ta. Ne­za­do­volj­stvo Sr­ba u
Ba­no­vi­ni Hr­vat­skoj po­ja­~a­no je spo­ra­zu­mom Cvet­ko­vi} – Ma­~ek (26. av­
gust 1939) u kojim su se na{­li van srp­skog na­ci­o­nal­nog kor­pu­sa. Naj­ve­}i
te­ret Dru­gog svet­skog ra­ta pao je pre sve­ga na Sr­be u NDH, gde je ma­lo
ko­ja po­ro­di­ca osta­la na oku­pu. Mr­`nja pre­ma Be­o­gra­du kao cen­tru srp­
ske ko­la­bo­ra­ci­je u vre­me stra­da­nja Sr­ba u NDH ni­je mo­gla bi­ti uma­nje­
na ni ma­sov­nim pri­je­mom iz­be­gli­ca, a is­po­lje­na je u pr­vim me­se­ci­ma po
oslo­bo­|e­nju Be­o­gra­da i Sr­bi­je.

“Demokratija vi{eg tipa”

KPJ je, ima­ju­}i mo­no­pol nad oru­`a­nom si­lom, ali i uz pre­sudnu po­
mo} Cr­ve­ne ar­mi­je, iz­vo­je­va­la po­be­du u oslo­bo­di­la~­kom i gra­|an­skom ra­
tu. Re­pre­si­ja se ja­vi­la kao sred­stvo za spro­vo­|e­nje br­ze i efi­ka­sne le­nji­ni­
sti~­ke etap­ne so­ci­ja­li­sti~­ke re­vo­lu­ci­je u za­o­sta­loj agrar­noj ze­mlji, gde ni­je
bi­lo uslo­va za dik­ta­tu­ru pro­le­ta­ri­ja­ta ka­kvu je pret­po­sta­vlja­la Mark­so­va
te­o­ri­ja. Na­si­lje je spro­vo­di­la par­tij­ska dr­`a­va pre­ko svo­jih in­stru­me­na­ta:
po­li­ti~­kih te­la sa ne­le­gi­tim­nom ve­}i­nom (AV­NOJ-a, NKOJ-a, Ozne, voj­
ske, po­li­ci­je, sud­stva) uz ide­o­lo{­ko-pro­pa­gand­nu po­dr{­ku dru{­tve­no-po­li-
­ti~­kih or­ga­ni­za­ci­ja – Na­rod­nog fron­ta, omla­di­ne, si­ndi­ka­ta, stru­kov­nih udru­
`e­nja i dru­gih. Osnov­ni cilj je bio na­me­ta­nje so­vjet­skog mo­de­la dru{­tva, tj.
uki­da­nje par­la­men­ta­ri­zma u po­li­ti~­kom `i­vo­tu (za­vo­|e­njem jed­no­par­tij­
ske dik­ta­tu­re), us­po­sta­vlja­nje dr­`av­nog so­ci­ja­li­zma u pri­vred­nom `i­vo­tu
(eli­mi­na­ci­jom pri­vat­ne svo­ji­ne i tr­`i{­nih od­no­sa) i na­me­ta­nje soc­re­a­li­zma
kao je­di­nog kul­tur­nog mo­de­la pre­tva­ra­njem kul­tu­re u pu­ki agi­ta­ci­o­no-pro­
pa­gand­ni ser­vis vla­sti.
Sa po­zi­ci­ja re­pre­siv­no­sti (na osno­vu uo~e­nih ka­rak­te­ri­sti­ka), posma-
trani pe­riod se mo­`e po­de­li­ti na sle­de­}e vre­men­ske ce­li­ne:
I. 1944–48 – pe­riod ob­no­ve, us­po­sta­vlja­nja i u~vr{­}i­va­nja vla­sti, raz­
ra­~u­na­va­nja sa ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sti­ma, fron­tov­skom a po­tom i van­fron­tov­
skom opo­zi­ci­jom.
II. 1948–50 – pe­riod su­ko­ba sa IB-om, ubr­za­nih dru{­tve­nih i pri­vre-
d­nih re­for­mi. Re­pre­si­ja nad unu­tar­par­tij­skom opo­zi­ci­jom, pri­sta­li­ca­ma
IB-a i in­ten­zi­vi­ra­nje po­li­ti­ke ot­ku­pa i ko­lek­ti­vi­za­ci­je.
III. 1950–53 – pe­riod oto­plja­va­nja ili kon­tro­li­sa­ne slo­bo­de i tra­ga­
nje za tre­}im pu­tem u so­ci­ja­li­zam. Sma­njen in­ten­zi­tet re­pre­si­je usled pri­
66
 Represija u Srbiji 1944–1953

bli­`a­va­nja Za­pa­du i kam­pa­nja de­mo­kra­ti­za­ci­je i sa­mo­u­pra­vlja­nja kao pri­

vid ne­ga­ci­je sta­lji­ni­zma i pro­mo­vi­sa­nje sop­stve­nog de­mo­krat­skog pu­ta u
so­ci­ja­li­zam.
U pr­voj fa­zi re­vo­lu­ci­je, de­lu­ju­}i kroz na­rod­ni i an­ti­fa­{i­sti~­ki front,
Par­ti­ja je pri­gra­bi­la osnov­ne po­lu­ge vla­sti i eli­mi­ni­sa­la opo­zi­ci­ju van fron­
ta; dru­ga eta­pa tre­ba­lo je da eli­mi­ni­{e sa­put­ni­ke re­vo­lu­ci­je (po uzo­ru na
bolj­{e­vi­ke, ko­ji su eli­mi­ni­sa­li ese­re) us­po­sta­vlja­njem mo­no­lit­no­sti u fron­
tu i na kra­ju de fac­to us­po­sta­vlja­njem jed­no­par­tij­skog si­ste­ma (tj. si­ste­ma
sa he­ge­mo­nom stran­kom). Re­strik­ci­jom osnov­nih ljud­skih i po­li­ti~­kih pra­
va, kao i me­ra­ma dr­`av­no-par­tij­ske re­pre­si­je, KPJ je us­pe­la da u pe­ri­o­du
1944–1948. pot­pu­no eli­mi­ni­{e sva­ki ob­lik opo­zi­ci­je. In­ten­zi­tet re­pre­si­je je
bio naj­ve­}i u pe­ri­o­du 1944–1945. ka­da se lo­mi­la ki~­ma gra­|an­skom dru-
{­tvu i na­sle­|e­noj po­li­ti~­koj struk­tu­ri u Sr­bi­ji, naj­~e{­}e pod vi­dom ka­`nja­
va­nja ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sta i rat­nih zlo­~i­na­ca. Re­pre­si­ja je u sa­mom po­~et­ku
bi­la di­vlja i anar­hi~­na, da bi vre­me­nom u{­la u le­gal­ne i in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­va­
ne to­ko­ve.
Va­nin­sti­tu­ci­o­nal­ni ob­li­ci re­pre­si­je ili tzv. di­vlja ~i{­}e­nja op­tu­`e­nih za
sa­rad­nju sa oku­pa­to­rom uz ne­za­o­bi­la­zne ele­men­te po­li­ti~­ke i li~­ne osve­te
ni­su bi­li ret­ka po­ja­va u po­sle­rat­noj Evro­pi (npr. Fran­cu­ska, sa bli­zu 5.000
li­kvi­di­ra­nih). U slu­~a­ju na­rod­nih de­mo­kra­ti­ja, po­red po­li­ti~­kih i li~­nih
mo­ti­va, ov­de je te­ror imao i ide­o­lo{­ko-re­vo­lu­ci­o­nar­nu bo­ju, pri ~e­mu je
in­stru­men­ta­li­zo­van od stra­ne ko­mu­ni­sta u svr­hu eli­mi­na­ci­je pro­tiv­ni­ka re­
vo­lu­ci­je i sta­bi­li­zo­va­nja no­ve vla­sti (na­ro­~i­to je `e­stok ob­ra­~un bio u Bu­
gar­skoj). Re­vo­lu­ci­o­nar­na prav­da u Sr­bi­ji, kao i u svim ze­mlja­ma na­rod­ne
de­mo­kra­ti­je, pa­ti­la je od sli~­nih manj­ka­vo­sti – {i­ro­ko de­fi­ni­sa­na ko­la­bo­ra­
ci­ja, neo­d­me­re­nost ka­zne, za­vi­snost sud­stva od iz­vr{­nih vla­sti i sli~­no. U
pr­vim da­ni­ma po­sle oslo­bo­|e­nja, ka­`nja­va­nje op­tu­`e­nih za ko­la­bo­ra­ci­ju
bi­lo je u ru­ka­ma Ozne i voj­nih or­ga­na. Voj­ni su­do­vi su su­di­li op­tu­`e­ni­ma
sve do le­ta 1945. U to­ku tih pr­vih me­se­ci sa­mo de­lom ~i{­}e­nja upra­vlja­li
su su­do­vi, dok je ve­}i­na op­tu­`e­nih li­kvi­di­ra­na bez od­lu­ke su­da ili na br­zi­
nu iz­re­`i­ra­nim pro­ce­si­ma, ko­ji su se ~e­sto za­vr­{a­va­li osu­dom na smrt. Na­
ro­~i­to su na me­ti gra­|an­ski po­li­ti­~a­ri, ~i­nov­ni­ci biv­{e ad­mi­ni­stra­ci­je, ali i
tr­gov­ci, fa­bri­kan­ti, sve{­te­ni­ci, ne­po{­te­na in­te­li­gen­ci­ja, ku­la­ci i dru­gi, {to je
ovom na­si­lju da­va­lo ton kla­sne re­vo­lu­ci­je. Isto ta­ko, nad do­ma­}im Nem­ci­
ma i Ma­|a­ri­ma bi­lo je ele­me­na­ta pro­go­na i ko­lek­tiv­ne od­ma­zde. Ta­~an
broj `r­ta­va di­vljeg ~i{­}e­nja, usled ne­po­sto­ja­nja ili ne­do­stup­no­sti zva­ni~­nih
iz­vo­ra, naj­ve­ro­vat­ni­je ni­kada ne­}e biti utvr­|en. Ak­te­ri, `r­tve i is­tra­`i­va­~i
iz­no­se raz­li­~i­te pro­ce­ne, ali uglav­nom se broj svo­di na vi­{e de­se­ti­na hi­lja­da
`rtava u Srbiji, svakako ne ispod 70.000 (uklju~iv{i i nema~ku i ma|arsku
manjinu), odnosno 180.000 u celoj Jugoslaviji.
U in­sti­tu­ci­o­nal­nom smi­slu, ~i{­}e­nje dru{­tva je za­tim pre­pu{­te­no su­
do­vi­ma i ko­mi­si­ja­ma, ko­ji su bi­li in­stru­men­ta­li­zo­va­ni i pod pot­pu­nom par­
67
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

tij­skom kon­tro­lom. Eks­plo­a­ti­{u­}i an­ti­fa­{i­zam, u pr­vim go­di­na­ma po oslo­

bo­|e­nju par­ti­ja je pre­ko Dr­`av­ne ko­mi­si­je za su­|e­nje rat­nim zlo­~in­ci­ma i
sa­rad­ni­ci­ma oku­pa­to­ra i uz pot­pun mo­no­pol nad sud­stvom i apa­ra­tom si­le,
po­red ka­`nja­va­nja stvar­nih zlo­~i­na­ca i ko­la­bo­ra­na­ta, eli­mi­ni­sa­la po­li­ti~­ke
i kla­sne pro­tiv­ni­ke re­vo­lu­ci­je. Od­lu­ka­ma Dr­`av­ne ko­mi­si­je i pre­su­da­ma
Su­da ~a­sti vr­{e­no je svo­je­vr­sno ~i{­}e­nje dru{­tva od gra­|an­skih ele­me­na­ta.
Pod vi­dom ka­`nja­va­nja rat­nih zlo­~i­na­ca, a {i­ro­kim i ne­de­fi­ni­sa­nim tu­ma­~e­
njem za­ko­na, su­di­lo se i za naj­ba­nal­ni­je pre­stu­pe (pri­~a­nje vi­ce­va, pe­va­nje
pe­smi­ca na ra­~un no­ve vla­sti i sl.) sa ci­ljem za­stra­{i­va­nja pa i eli­mi­na­ci­je
po­li­ti~­kih i kla­snih pro­tiv­ni­ka, ali i lju­di ko­ji sa­mo ni­su mi­ri­sa­li no­vu vlast.
Na taj na­~in ka­`nje­no je vi­{e hi­lja­da gra­|a­na smrt­nom ili za­tvor­skom ka­
znom, ko­ju je po pra­vi­lu pra­ti­la kon­fi­ska­ci­ja imo­vi­ne i oduzi­ma­nje gra­|an­
skih pra­va. Ve} ta­da je pri­me­}e­na iz­ve­sna te­ri­to­ri­ja­li­za­ci­ja kri­vi­ce, iz­ra­`e­na
u re­strik­tiv­ni­joj ka­zne­noj po­li­ti­ci u Sr­bi­ji, ko­ja je bi­la plod na­sle­|a bor­be
pro­tiv ve­li­ko­srp­skog he­ge­mo­ni­zma, ali i ve­}eg ot­po­ra us­po­sta­vlja­nju ko­
mu­ni­za­ma na tlu Sr­bi­je. Us­po­sta­vlja­nje naj­ve­}eg dis­kon­ti­nu­i­te­ta u isto­ri­ji
mo­der­ne srp­ske dr­`a­ve i ra­za­ra­nje pri­vred­ne, kul­tur­ne i po­li­ti~­ke eli­te zna­
~i­lo je i sa­se­ca­nje u ko­re­nu mo­gu}­no­sti da se or­ga­ni­zu­je de­mo­krat­ski gra­
|an­ski po­kret, ko­ji bi se iz­bo­rio za ljud­ska pra­va i slo­bo­de.
Iz­bo­ri su pred­sta­vlja­li de­fi­ni­tiv­nu po­li­ti~­ku smrt van­fron­tov­ske
opo­zi­ci­je, ko­ja je ap­sti­ni­ra­la. U at­mos­fe­ri lin­~a, bez slo­bo­de {tam­pe, ver­
bal­nog pa i otvo­re­nog na­si­lja na uli­ca­ma, nepostojanja iz­bor­ne kon­tro­le,
pro­ka­za­na kao iz­daj­ni~­ka i ne­pri­ja­telj­ska (fa­{i­sti~­ka), ona ni­je ima­la ozbilj­
ne {an­se na iz­bo­ri­ma, iako ve­}i­na is­tra­`i­va­~a ne do­vo­di u pi­ta­nje po­be­du
fron­tov­skih sna­ga, ~ak i u slu­~a­ju da su iz­bo­ri bi­li de­mo­krat­ski i da ni­je
bi­lo ap­sti­nen­ci­je.
To­kom 1946–1948, pa i ka­sni­je, pa­`nja je bi­la usme­re­na na gu­{e­nje
fron­tov­ske opo­zi­ci­je (pro­ces D. Jo­va­no­vi­}u), us­po­sta­vlja­nje pot­pu­nog
mo­no­po­la unu­tar ko­a­li­ci­je, raz­bi­ja­nje gra­|an­skih par­ti­ja i fu­zi­o­ni­sa­nje sa
pro­re­`im­skim stran­ka­ma, po­li­ti~­ke pro­ce­se sa­mo­svoj­nim li­de­ri­ma i sli~­no.
Po­li­ti~­ke pro­ce­se su spro­vo­di­li in­stru­men­ta­li­zo­va­no sud­stvo, tu­`i­la{­tvo
i dr­`av­na bez­bed­nost. ^est osnov, upo­tre­blja­van za ukla­nja­nje po­li­ti~­kih
i kla­snih ne­pri­ja­te­lja, bio je i Za­kon o kri­vi~­nim de­li­ma pro­tiv na­ro­da i dr­
`a­ve (do­net av­gu­sta 1945), kao i zlo­~i­ni pro­tiv na­rod­ne pri­vre­de. Tu je, na
osno­vu vr­lo {i­ro­kog tu­ma­~e­nja, spa­dao ~i­tav spek­tar kri­vi~­nih de­la (od
“im­pe­ri­ja­li­sti~­kih” {pi­ju­na i an­ti­dr­`av­nih za­ve­ra do obi~­nih ver­bal­nih de­
li­ka­ta, {pe­ku­la­ci­je, sa­bo­ta­`e i sl.) ko­ri{­}e­nih za dis­kre­di­ta­ci­ju po­li­ti~­kih
ne­pri­ja­te­lja i ne­po­dob­nih gra­|a­na. Pri to­me su zna­~aj­nu ulo­gu igra­li ras­
pi­ri­va­nje hlad­nog ra­ta, la­ge­ri­sa­nje sve­ta ka­pi­ta­li­zma i sve­ta ko­mu­ni­zma,
kao i po­gor­{a­ni od­no­si iz­me­|u SAD i Ju­go­sla­vi­je. Na­rod­ni front, ko­ji je
slu­`io kao pa­ra­van u pro­ce­su do­la­ska na vlast, po­stao je sred­stvo na pu­tu
us­po­sta­vlja­nja fak­ti~­ke jed­no­par­tij­ske dik­ta­tu­re. Par­ti­je u fron­tu (pre svih
68
 Represija u Srbiji 1944–1953

agrar­ne), do­`i­ve­li su sud­bi­nu ese­ra u Ru­si­ji – po{­to su kao sa­put­ni­ci re­vo­

lu­ci­je od­i­gra­le isto­rij­sku ulo­gu, mo­ra­le su bi­ti eli­mi­ni­sa­ne ili pre­tvo­re­ne u
pu­ki de­kor za pri­vid stra­na~­kog plu­ra­li­zma.
Na osno­vu ana­li­zi­ra­nih po­li­ti~­kih pro­ce­sa, mo­`e se uo~iti ne­ko­li­ko
op{tih me­sta. Sud i su­di­je su te­sno sa­ra­|i­va­li sa po­li­ti~­kom po­li­ci­jom i vr­
hom par­ti­je i za­pra­vo su pred­sta­vlja­li nje­nu eg­ze­ku­ti­vu. Jav­ni tu­`i­o­ci su
bi­li pro­ve­re­ni ko­mu­ni­sti, dok su advo­ka­ti u ogrom­noj ve­}i­ni tre­ti­ra­ni kao
dr­`av­ni ne­pri­ja­te­lji. ^e­sto se od­lu­ka ko }e bi­ti osu­|en i na ko­li­ko do­no­
si­la u par­tij­skim struk­tu­ra­ma, a ne na su­du. Nad­zor po­li­ti~­ke po­li­ci­je bio
je sve­op{ti – kroz si­stem to­tal­nog po­kri­va­nja i kon­tro­le po uzo­ru na pr­vu
ze­mlju so­ci­ja­li­zma. Po po­tre­bi tre­nut­ka, ma~ Udbe u ru­ka­ma par­tij­ske vr­
hu{­ke se spu{­tao na vrat van­fron­tov­ske, fron­tov­ske ili unu­tar­par­tij­ske opo­
zi­ci­je, uda­ra­ju­}i ja­~e ili sla­bi­je. Jav­ni i ma­sov­ni po­li­ti~­ki pro­ce­si u tom si­ste­
mu ima­li su, po­red eli­mi­na­ci­je opo­zi­ci­je, pre sve­ga pro­pa­gand­nu funk­ci­ju
– iza­zi­va­nje sve­op{teg stra­ha i po­do­zre­nja, ose­}a­nja ugro­`e­no­sti, s ci­ljem
ja­~a­nja dru{­tve­ne ko­he­zi­je i po­dr{­ke par­ti­ji i vo­|i, kao je­di­nim ga­ran­ti­ma
dr­`av­ne ne­za­vi­sno­sti i ~u­va­ri­ma ide­al­nog dru{­tve­nog po­ret­ka. Ova­kva
prak­sa ni­je na­pu{­te­na ni po­sle pro­kla­mo­va­nja de­mo­krat­skog so­ci­ja­li­zma,
je­di­no je upo­tre­ba si­le ra­ci­o­na­li­zo­va­na a in­ten­zi­tet re­pre­si­je pri­met­no sma­
njen pod uti­ca­jem no­vo­na­sta­lih spolj­nih i unu­tra{­njih okol­no­sti i u skla­du
sa no­vim imi­d`om ze­mlje.
Ma­sov­ne par­tij­ske ~ist­ke sta­lji­ni­sti~­kog ti­pa ni­su bi­le uobi­~aje­ne za
par­tij­ski `i­vot KPJ do su­ko­ba sa In­for­mbi­ro­om. Pre­vi­ra­nja u unu­tar­par­tij­
skom `i­vo­tu 20-ih i kra­jem 30-ih go­di­na se ipak ne mo­gu upo­re­di­ti sa Sta­
lji­no­vim ci­kli~­nim, ma­sov­nim i kr­va­vim pro­go­ni­ma stra­na~­ke opo­zi­ci­je.
Po­~et­kom 1946, iz­ve­de­na je ~ist­ka par­ti­je, ali ma­njeg obi­ma; ta­da su iz nje
uda­lje­ni slu­~aj­ni sa­put­ni­ci i idej­no-po­li­ti~­ki ne­zre­lo ~lan­stvo. Kam­pa­nja
~i{­}e­nja ka­ri­je­ri­sta i ne­pro­ve­re­nih ~la­no­va KPJ sum­nji­ve pro{­lo­sti ob­u­hva­
ti­la je sa­mo u ar­mi­ji oko 6.000 lju­di, ali ni­je za­be­le­`e­na ma­sov­na pri­me­na
re­pre­si­je. Da­ha­u­ski pro­ce­si u Slo­ve­ni­ji pred­sta­vlja­li su svo­je­vr­stan uvod
u re­pre­si­ju pre­ma ~la­no­vi­ma par­ti­je. Pod ovim zbir­nim na­zi­vom pod­ra­zu­
me­va se vi­{e sud­skih pro­ce­sa or­ga­ni­zo­va­nih 1947–1950, uglav­nom pro­tiv
~la­no­va par­ti­je op­tu­`e­nih za {pi­ju­na­`u. Na­gli i neo­~e­ki­van su­kob sa Stalji-
nom 1948, kao i sna­`an i sve­o­bu­hva­tan spolj­no­po­li­ti~­ki pri­ti­sak ko­jem je
ze­mlja bi­la iz­lo­`e­na, uslo­vi­li su po­ve­}a­nje dr­`av­ne re­pre­si­je pre­ma svim
slo­je­vi­ma dru{­tva ka­ko bi se opo­vr­gle op­tu­`be i do­ka­za­la pra­vo­ver­nost, a
za­tim ma­sov­ne i do ta­da ne­vi­|e­ne su­ro­ve par­tij­ske ~ist­ke sta­lji­ni­sta po­put
onih u SSSR-u tri­de­se­tih go­di­na. Hlad­no­ra­tov­ska at­mos­fe­ra i so­vjet­ski
pri­ti­sci ima­li su di­rek­tan uti­caj na po­ve­}a­nje re­pre­siv­no­sti re­`i­ma u svim
sfe­ra­ma dru{­tva, naj­pre ra­di do­ka­zi­va­nja ide­o­lo{­ke i prak­ti~­ne do­sled­no­
sti, a po­tom i u svr­hu od­bra­ne par­ti­je i dr­`a­ve od sta­lji­ni­zma. Ju­go­sla­vi­ja
se na{­la u te{­koj eko­nom­skoj si­tu­a­ci­ji usled blo­ka­de sa Is­to­ka i sa Za­pa­
69
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

da, {to je di­rekt­no ugro­`a­va­lo ostva­ri­va­nje pe­to­go­di{­njeg pla­na. S tim u

ve­zi, hit­no je pred­u­ze­to niz me­ra ka­ko bi se obe­smi­sli­le op­tu­`be So­vje­ta
ko­je su se od­no­si­le na eko­nom­sku po­li­ti­ku i na po­li­ti­ku pre­ma se­lu – pre
sve­ga agre­siv­na kam­pa­nja ko­lek­ti­vi­za­ci­je i ot­ku­pa.
Po­red is­klju­~i­va­nja na hi­lja­de ~la­no­va iz par­ti­je, an­ti­sta­lji­ni­sti~­ki sta­
lji­ni­zam pod­ra­zu­me­vao je i otva­ra­nje pr­vih pra­vih do­ma­}ih gu­la­ga za po­li­
ti~­ke pro­tiv­ni­ke sa si­ste­mat­ski raz­vi­je­nim me­to­da­ma mu­~e­nja i pre­va­spi­ta­
va­nja (re­vi­di­ra­nja). Naj­ve­}i, Go­li otok, po­~eo je da ra­di po­lo­vi­nom 1949.
go­di­ne. Iako po raz­me­ra­ma oni osta­ju ne­u­po­re­di­vi sa Sta­lji­no­vom lo­gor­
skom im­pe­ri­jom, kroz njih je pro{­lo vi­{e de­se­ti­na hi­lja­da par­tij­skih dru­go­
va, uglav­nom {pan­skih bo­ra­ca, sta­rih re­vo­lu­ci­o­na­ra, obra­zo­va­nih ~la­no­va,
kao i dru­gih gra­|a­na, dok su u na­ci­o­nal­nom smi­slu ogrom­nu ve­}i­nu ~i­ni­li
Sr­bi i Cr­no­gor­ci, tra­di­ci­o­nal­no vi­{e ve­za­ni za Ru­si­ju. Jed­na od po­sle­di­ca
su­ko­ba bi­la je ja­~a­nje kul­ta Ti­to­ve li~­no­sti (po­bed­ni­ka nad Sta­lji­nom), kao
i otva­ra­nje par­ti­je pre­ma ~lan­stvu (jav­ni kon­gre­si, olak­{an pri­jem itd.).
Me­|u­tim, pa­ra­dok­sal­no, po­sle pr­vog `e­sto­kog ta­la­sa re­pre­si­je u
bor­bi pro­tiv Sta­lji­na, na du­`i rok ras­kid je do­neo sma­nje­nje in­ten­zi­te­ta
dr­`av­nog na­si­lja kao i li­be­ral­ni­ju ver­zi­ju ko­mu­ni­zma. Ovo je bi­la po­sle­di­
ca ka­ko no­ve spolj­no­po­li­ti~­ke ori­jen­ta­ci­je ta­ko i po­ku­{a­ja pro­jek­ci­je ti­to­
i­zma kao al­ter­na­ti­ve ka­pi­ta­li­zmu, od­no­sno bur­`o­a­skoj de­mo­kra­ti­ji, ali i
Sta­lji­no­vom ri­gid­nom dr­`av­nom so­ci­ja­li­zmu. Po­li­ti~­ki, eko­nom­ski i voj­ni
aran­`ma­ni po­sle 1951. zah­te­va­li su sma­nje­nje in­ten­zi­te­ta re­pre­si­je, ako ne
di­rekt­no uslo­vlja­va­njem, on­da auto­cen­zu­rom. No­vi imid` je kre­i­ran u kam­
pa­nji us­po­sta­vlja­nja de­mo­krat­skog so­ci­ja­li­zma – so­ci­ja­li­zma sa ljud­skom
li­cem, re­for­me “tri D” i uvo­|e­nja sa­mo­u­pra­vlja­nja. Do 1953. od­u­sta­lo se
od ra­di­kal­ne ko­lek­ti­vi­za­ci­je i ot­ku­pa, to­le­ri­sa­na je ogra­ni­~e­na svo­ji­na na
se­lu, po­bolj­{a­ni su uslo­vi u za­tvo­ri­ma i ubla­`e­na ka­zne­na po­li­ti­ka, sma­
njen je pri­ti­sak na par­tij­sku i dru­gu opo­zi­ci­ju, dok se na spolj­nom pla­nu
vo­di­la ak­tiv­na van­blo­kov­ska mi­ro­tvor­na po­li­ti­ka. Jed­na od osnov­nih od­
li­ka ti­to­i­zma po­sta­je ogra­ni­~e­na i ra­ci­o­nal­na upo­tre­ba na­si­lja pre­ma po­li­
ti~­kim de­lin­kven­ti­ma (“neprijatelja treba samo kle­pi­ti po u{i­ma” – Ti­tov
iz­raz) u od­no­su na dru­ge ko­mu­ni­sti~­ke re­`i­me, ve­}e slo­bo­de, na­ro­~i­to u
sfe­ri kul­tu­re (ko­ja po­sta­je otvo­re­na i za za­pad­ne uti­ca­je), kao i ve­}e mo­
gu}­no­sti pu­to­va­nja. U Ju­go­sla­vi­ji se u ovom pe­ri­o­du la­ko mo­glo do­spe­ti
u za­tvor zbog po­li­ti~­kog de­lik­ta, ali su ka­zne bi­le ne­u­po­re­di­vo bla­`e ne­go
u dru­gim ze­mlja­ma re­al­so­ci­ja­li­zma.
Po­pu{­ta­nje na­si­lja ni­je de­ter­mi­ni­sa­no sa­mo li~­nim oso­bi­na­ma Ti­ta,
ve} vi­{e re­al­nim po­li­ti~­kim okol­no­sti­ma. Do 1953, opo­zi­ci­ja – gra­|an­ska i
par­tij­ska – bi­la je slo­mlje­na, a Sta­ljin mr­tav, za­do­bi­je­na je po­li­ti~­ka i eko­
nom­ska po­dr{­ka Za­pa­da po­li­ti­kom ke­ep Ti­to a flo­at, pa se re­`im ose­}ao
sta­bil­nijim. Bu­du­}i da je ti­to­i­zam u iz­ve­snoj me­ri pred­sta­vljao spoj ko­mu­
ni­zma i ju­go­slo­ven­skog na­ci­o­na­li­zma, po­dr{­ka na­ro­da ovom kur­su je bi­
70
 Represija u Srbiji 1944–1953

la jo{ ve­}a, jer se sa­da le­gi­ti­mi­sao i kao bra­ni­lac dr­`av­nog su­ve­re­ni­te­ta.

Eko­nom­ski rast 50-ih i za­pad­na po­mo} uslo­vi­li su na­gli rast stan­dar­da, pa
je Ti­tov kult do­sti­gao vr­hu­nac u ka­sni­jem pe­ri­o­du, na­ro­~i­to me­|u ni­`im
i sred­njim slo­je­vi­ma sta­nov­ni{­tva, ko­ji­ma ano­ma­li­je so­ci­ja­li­sti~­ke de­mo­
kra­ti­je i sa­mo­u­pra­vlja­nja ni­su sme­ta­le ni­ti su ih u tom tre­nut­ku ose­}a­li.
Kam­pa­nja sa­mo­u­pra­vlja­nja i de­mo­kra­ti­za­ci­je je pro­tiv­re~­na s ob­zi­rom na
pro­kla­mo­va­nu dik­ta­tu­ru pro­le­ta­ri­ja­ta i KPJ kao avan­gar­de rad­ni~­ke kla­
se, nje­nu bolj­{e­vi~­ku pri­ro­du i de­mo­krat­ski cen­tra­li­zam – gde sve va­`ni­
je od­lu­ke do­no­si uzan krug lju­di. Ona je po­sle­di­ca ko­li­ko tra­`e­nja no­ve
ide­o­lo{­ke ma­tri­ce na pu­tu u so­ci­ja­li­zam, to­li­ko i udva­ra­nja Za­pa­du zbog
do­bi­je­ne po­dr{­ke, ali i iz­ve­sne opu{­te­no­sti, po{­to je re­`im eli­mi­ni­sao ne­
pri­ja­te­lje spo­lja i unu­tar par­ti­je, po­ve­}ao ide­o­lo{­ki uti­caj te je mo­gao da
do­zvo­li ve­}e slo­bo­de i sma­nji re­pre­si­ju.
U eko­nom­skom smi­slu vi­{e­fa­zna so­ci­ja­li­sti~­ka re­vo­lu­ci­ja ovog ti­pa
pod­ra­zu­me­va­la je naj­pre stva­ra­nje tzv. dr­`av­nog so­ci­ja­li­zma, ~i­ji je pred­
u­slov bio da se ra­znim eta­ti­sti~­kim me­ra­ma (kon­fi­ska­ci­jom, na­ci­o­na­li­za­ci­
jom, agrar­nom re­for­mom, ot­ku­pom, ko­lek­tivi­za­ci­jom i dr.) iz­vr­{i po­dr­`a­
vlje­nje pri­vat­ne svo­ji­ne (ili se ona pot­pu­no mar­gi­na­li­zu­je), a on­da me­ra­ma
eko­nom­ske po­li­ti­ke (po­re­skom po­li­ti­kom, po­li­ti­kom ce­na, in­ve­sti­ci­o­nom
po­li­ti­kom i sl.) raz­vi­je dr­`av­no-so­ci­ja­li­sti~­ki sek­tor, ko­ji bi u pot­pu­no­sti
bio pod kon­tro­lom par­ti­je. Ceo pro­ces od­vi­jao bi se kroz ci­klus po­pu­lar­
no na­zvan pe­to­let­ka­ma, ko­ji je imao za cilj preme{ta­nje mi­li­on­ske re­zer­
ve rad­ne sna­ge sa se­la u grad i ubr­za­nu in­du­stri­ja­li­za­ci­ju i ur­ba­ni­za­ci­ju. U
Ju­go­sla­vi­ji, kao i u dru­gim ze­mlja­ma Is­to~­ne Evro­pe, po uzo­ru na SSSR
(za raz­li­ku od le­vog in­ter­ven­ci­o­ni­zma na Za­pa­du), ovaj pro­ces je pra­tio
ne­ve­ro­vat­no raz­vi­jen si­stem eko­nom­sko-so­ci­jal­ne re­pre­si­je. Ona se is­po­
lja­va­la po­red so­fi­sti­ci­ra­nih me­to­da eko­nom­ske i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke i kroz
po­vla­sti­ce, agre­siv­nu pro­pa­gan­du i ob­li­ko­va­nje jav­nog mnje­nja i dru­gog,
ali i kroz otvo­re­nu, pa na mo­men­te i bru­tal­nu pri­me­nu si­le od stra­ne dr­`av­
nih i par­tij­skih or­ga­na. U pr­vim go­di­na­ma po­sle ra­ta eko­nom­sko-so­cij­al­na
re­pre­si­ja se ma­ni­fe­sto­va­la u pro­ce­su­i­ra­nju pred par­tij­skim su­do­vi­ma na
hi­lja­de op­tu­`e­nih za ko­la­bo­ra­ci­ju, ko­ji­ma je od­u­ze­ta imo­vi­na kon­fi­ska­ci­
jom, za­tim u na­ci­o­na­li­za­ci­ji i se­kve­stru sit­nih i sred­njih pred­u­ze­}a, za­bra­ni
po­vrat­ka iz­be­glih u svo­je do­mo­ve na Ko­so­vu i Ma­ke­do­ni­ji, ra­se­lja­va­nju
bur­`o­a­zi­je iz gra­do­va, pri­nud­noj mo­bi­li­za­ci­ji rad­ne sna­ge za “do­bro­volj­
ni rad”, a na­ro­~i­ta bru­tal­nost je is­po­lje­na pre­ma se­lja­ci­ma pri­li­kom spro­
vo­|e­nja ot­ku­pa kao i ko­lek­ti­vi­za­ci­je. Rad­ni­ci­ma je prak­ti~­no ospo­re­no
pra­vo na {trajk kao i slo­bod­no sin­di­kal­no udru­`i­va­nje u ci­lju ostva­ri­va­nja
eko­nom­sko-so­ci­jal­nih pra­va.
U kul­tu­ri je ju­go­slo­ven­ska so­ci­ja­li­sti~­ka bi­ro­kra­ti­ja u pe­ri­o­du 1945–
1950. naj­do­sled­ni­je pri­me­ni­la so­vjet­ski mo­del iz­grad­nje so­ci­ja­li­zma i este­
ti­ku so­ci­ja­li­sti~­kog re­a­li­zma. U de­li­ma par­tij­skih umet­ni­ka ni­je bi­lo si­ro­
71
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

ma{­tva, gla­di i na­si­lja, su­mor­ne sva­ko­dne­vi­ce, li~­nih emo­ci­ja i pro­ble­ma,

eg­zi­sten­ci­ja­li­sti~­ke za­pi­ta­no­sti, ve} je, u for­mi re­a­li­zma, pri­ka­zi­vana sa­mo
po­`elj­nu stvar­nost, ona­ko ka­ko ju je za­mi{­lja­la par­tij­ska vr­hu{­ka. So­ci­ja­li­
sti~­ki re­a­li­zam je po­stao ide­o­lo{­ki i po­li­ti~­ki obo­jen ide­a­li­zam, ~i­ji je kraj­nji
cilj bi­la pot­pu­na in­dok­tri­na­ci­ja gra­|a­na. Kao de­ka­den­ci­ja i for­ma­li­zam u
za­pad­noj kul­tu­ri, ko­ji se kao osta­ci po­ja­vlju­ju u ze­mlja­ma na­rod­ne de­mo­
kra­ti­je, ozna­~e­ni su an­ti­re­a­li­zam, ira­ci­o­na­li­zam, pe­si­mi­zam, na­ci­o­na­li­zam i
la­`no no­va­tor­stvo. Upo­re­do sa tzv. de­mo­kra­ti­za­ci­jom kul­tu­re i ne­spor­nim
na­po­ri­ma na pro­sve­}i­va­nju, po­di­za­nju kul­tur­nog ni­voa i opi­sme­nja­va­nju
mi­li­on­skih ma­sa ne­pro­sve­}e­nih se­lja­ka i rad­ni­ka kroz anal­fa­bet­ske te­~a­
je­ve, te­klo je i ide­o­lo{­ko pre­va­spi­ta­va­nje u du­hu dog­mat­skog so­ci­ja­li­zma.
Kul­tur­na re­vo­lu­ci­ja je pro­{i­ri­la broj kon­zu­me­na­ta, ali je dra­sti~­na re­strik­ci­
ja umet­ni~­kih i na­u~­nih slo­bo­da u ovom pe­ri­o­du sve­la njen sa­dr­`aj na pro­
pa­gand­ni ni­vo, for­si­ra­ju­}i kvan­ti­tet na u{­trb kva­li­te­ta. Ne­po­bi­tan civ­i­li­za­
cij­ski skok na pro­svet­nom pla­nu, o ko­me go­vo­ri sta­ti­sti­ka, bio je pra­}en
sve­op{tom ide­o­lo{­kom in­dok­tri­na­ci­jom, na­me­ta­njem uni­form­nog na­~i­na
mi{­lje­nja, kao i do­mi­na­ci­jom par­tij­no­sti i ide­o­lo{­ke po­dob­no­sti nad stru­
kom, naj­i­zra­`e­ni­jom upra­vo u pe­ri­o­du dr­`av­nog so­ci­ja­li­zma. Na­me­ta­nje
so­vjet­skog kul­tur­nog obra­sca, kao i ne­gi­ra­nje umet­ni~­kih, na­u~­nih slo­bo­
da i slo­bo­de in­for­mi­sa­nja ostva­ri­va­no je kroz sve­op{tu kon­tro­lu dr­`av­no-
par­tij­skog apa­ra­ta nad in­sti­tu­ci­ja­ma kul­tu­re, iz­da­va{­tvom i stva­ra­o­ci­ma.
Po uzo­ru na SSSR (gde su u tu svr­hu po­sto­ja­li Gla­vlit i Lit­kon­trol) stvo­ren
je cen­tra­li­zo­van, pi­ra­mi­da­lan i sve­pri­su­tan di­rek­tiv­ni apa­rat – svo­je­vr­sna
kul­tur­na vla­da, za spro­vo­|e­nje kul­tur­ne po­li­ti­ke i nad­zor nad stva­ra­o­ci­ma.
Kao {to se dr­`a­vom upra­vlja­lo u su{­ti­ni iz jed­nog cen­tra, Po­lit­bi­roa CK
KPJ, gde je o naj­bit­ni­jim pi­ta­nji­ma ar­bi­tri­ra­lo ne­ko­li­ko naj­bit­ni­jih ru­ko­
vo­di­la­ca, po istom prin­ci­pu nad­zor nad kul­tur­nom sfe­rom dru{­tva bio je
cen­tra­li­zo­van i oli­~en u Agit­pro­pu – Agi­ta­ci­o­no-pro­pa­gand­nom ode­lje­nju
CK KPJ. Ovo te­lo se do de­ta­lja ba­vi­lo nad­zo­rom nad jav­nim mnje­njem,
me­di­ji­ma, kul­tu­rom, ka­drov­skim re­{e­nji­ma, pla­no­vi­ma i pro­gra­mi­ma ra­
da – sve je mo­ra­lo bi­ti upreg­nu­to u ko­la no­ve ide­o­lo­gi­je. Do po­~et­ka 50-
ih do­mi­nan­tan ob­lik cen­zu­re bi­la je auto­cen­zu­ra, jer se zbog pre­ja­ke ja-
v­ne re­~i mo­gla iz­gu­bi­ti i gla­va (na­ro­~i­to to­kom su­ko­ba sa Ko­min­for­mom
1949–1950). Me­|u­tim, li­be­ra­li­za­ci­jom dru{­tva sve ve­}a `e­lja auto­ra je bi­la
da is­ku­{a­va­ju tr­pe­lji­vost re­`i­ma, pa la­ga­no ra­ste i broj cen­zu­ri­sa­nih de­la
i to pre sve­ga kroz sa­mo­u­prav­nu i ne{­to ma­nje par­tij­sku cen­zu­ru. Vre­me­
nom, ja­vlja se sve vi­{e ot­po­ra, pa i pr­vi di­si­den­ti, i me­|u sa­mim ko­mu­ni­
sti­ma, ko­ji su ne­ret­ko to­le­ri­sa­ni od strane re­`i­ma kao fa­sa­da li­be­ra­li­zma
i pro­mo­ci­ja po­li­ti­ke ot­klo­na od sta­lji­ni­zma.
Uni­ver­zi­tet kao in­sti­tu­ci­ja od ogrom­nog dru{­tve­nog zna­~a­ja tr­peo
je po­seb­ne pri­ti­ske. Oni su se od sa­mog po­~et­ka ogle­da­li ka­ko u ka­drov­
skom ~i{­}e­nju pro­fe­so­ra i stu­de­na­ta, ta­ko i u pri­ti­sci­ma, te­`nji ka pot­pu­noj
72
 Represija u Srbiji 1944–1953

ide­o­lo­gi­za­ci­ji na­stav­nog sa­dr­`a­ja, upli­vu Par­ti­je na Uni­ver­zi­tet i ne­gi­ra­nju

auto­no­mi­je kao “bur­`o­a­ske te­ko­vi­ne”, in­stru­men­ta­li­za­ci­ji stu­dent­skih i
stru­kov­nih udru­`e­nja i de­talj­nom nad­zo­ru dr­`av­ne bez­bed­no­sti. Sli~­noj
su pre­si­ji i in­dok­tri­na­ci­ji bi­le iz­lo­`e­ne i dru­ge na­u~­ne in­sti­tu­ci­je. Na­u~­ni­
ci su be­`a­li u ne­po­li­ti~­ne te­me, pi­sa­li uz auto­cen­zu­ru, klo­ne­}i se sa­dr­`a­ja
ko­ji su za­di­ra­li u ide­o­lo{­ko-re­vo­lu­ci­o­nar­ni za­bran. Na­ro­~i­tu je {te­tu jed­
no­u­mlje osta­vi­lo u dru{­tve­nim na­u­ka­ma, bu­du­}i da to­ta­li­tar­ni dru{­tve­ni
am­bi­jent ne po­go­du­je ar­gu­men­to­va­noj, slo­bod­noj i ra­ci­o­nal­noj na­u~­noj
di­sku­si­ji kao pred­u­slo­vu sva­kog tra­ga­nja za zna­njem i isti­nom.
Slo­bo­da du­ha je pot­pu­no ne­gi­ra­na, a od umet­ni­ka su tra­`e­ni an­ga­
`o­va­nost, par­tij­nost i stva­ra­nje u du­hu so­ci­ja­li­sti~­kog re­a­li­zma. Stva­ra­o­ci
ko­ji se ni­su ukla­pa­li u no­vu ide­o­lo{­ku ma­tri­cu ri­zi­ko­va­li su da iz­gu­be ne
sa­mo eg­zi­sten­ci­ju i mo­gu}­nost de­la­nja, ve} i li~­nu slo­bo­du. No­vi po­li­ti~­
ki kurs po­sle 1950. iza­zvao je po­ku­{a­je da se pro­me­ni na­~in ra­da, ali ne i
nje­go­va su{­ti­na. Pre­o­kret u kul­tu­ri la­ga­no na­stu­pa po­sle 3. ple­nu­ma CK
KPJ (de­cem­bra 1949), ko­ji se ogra­dio od dog­ma­ti­zma, prag­ma­ti­zma i par­
tij­skog ar­bi­tri­ra­nja u kul­tu­ri. Od­ba­~e­na je za­blu­da da se pri­me­nom ad­mi­
ni­stra­tiv­nih me­ra u ta~­no is­pla­ni­ra­nim ro­ko­vi­ma mo­`e pro­me­ni­ti ljud­ska
svest, a pro­kla­mo­va­na slo­bo­da za stva­ra­o­ce, ko­ji su {i­ro­ki i ra­zno­vr­sni u
shva­ta­nji­ma, a ne za “lju­de ~i­ji }e umo­vi bi­ti pod­{i­{a­ni na isti na­~in”. Pro­
me­ne se naj­pre za­pa­`a­ju u obla­sti ap­strakt­nih umet­no­sti, a tek po­tom u knji­
`ev­no­sti. Is­ti­~e se te­`nja da se nad­zor nad kul­tu­rom de­bi­ro­kra­ti­zu­je, da
se nji­me ne ba­ve vi­{e sa­mo po­je­din­ci, ve} sve par­tij­sko ~lan­stvo, a me­tod
bru­tal­nog ad­mi­ni­stra­tiv­no-di­rek­tiv­nog ru­ko­vo­|e­nja kul­tu­rom za­me­njen je
so­fi­sti­ci­ra­ni­jim idej­no-po­li­ti~­kim de­lo­va­njem, pri ~e­mu je da­ta ve­}a ini­ci­ja­
ti­va ni­`im par­tij­skim te­li­ma. Slo­bo­da u sfe­ri kul­tu­re (iako ne pot­pu­na, ve}
“pre­za{­ti­}e­na”), di­sku­si­je i su­ko­bi mo­der­ni­sta i re­a­li­sta, ka­sni­je i slo­bod­na
pu­to­va­nja na Za­pad, osta­li su traj­no obe­le`­je sa­mo­u­prav­nog so­ci­ja­li­zma
kao ~ar­da­ka ni na ne­bu ni na ze­mlji.
Cr­kva je bi­la je­dan od naj­tvr­|ih pro­tiv­ni­ka re­vo­lu­ci­o­nar­ne vla­sti
bu­du­}i da je po sa­moj de­fi­ni­ci­ji in­sti­tu­ci­ja s kon­zer­va­tiv­nom ide­o­lo­gi­jom,
du­bo­ko isto­rij­ski uko­re­nje­na u na­ro­du. U svim ze­mlja­ma Is­to~­ne Evro­pe
– pa i Ju­go­sla­vi­ji, od­nos pre­ma cr­kvi bio je de­ter­mi­ni­san isto­rij­skom tra­di­
ci­jom, ide­o­lo{­kim po­stav­ka­ma mark­si­zma-le­nji­ni­zma i to­ta­li­tar­nim aspi­ra­
ci­ja­ma po­li­ti~­kog vo|­stva. Re­vo­lu­ci­o­nar­ne ide­o­lo{­ke po­stav­ke gle­da­le su
na re­li­gi­ju kao na “opi­jum za na­rod”, dok je na­u~­ni po­gled na svet tre­ba­
lo da za­me­ni ver­ske pred­ra­su­de. Glav­ni cilj je bio ogra­ni­~i­ti uti­caj cr­kve
u dru{­tvu, kon­tro­li­sa­ti nje­nu ak­tiv­nost i za­do­bi­ti lo­jal­nost po­je­di­nih de­lo­
va sve{­ten­stva. Ide­o­lo­gi­ja je, kao no­va re­li­gi­ja, tre­ba­lo da za­me­ni hri{­}an­
stvo. Od­nos pre­ma cr­kvi za­vi­sio je i od unu­tra{­njih i me­|u­na­rod­nih kre­ta­
nja. Ne­po­sred­no po oslo­bo­|e­nju taj od­nos je bio re­la­tiv­no to­le­ran­tan, da
bi se u~vr{­}i­va­njem vla­sti pri­ti­sak na cr­kvu po­ja­~ao. Na­si­lje pre­ma cr­kvi
73
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

je kul­mi­ni­ra­lo 1949–1950, ka­da je oja­~a­la re­pre­si­ja u svim seg­men­ti­ma

dru{­tva usled do­ka­zi­va­nja pra­vo­ver­no­sti sta­lji­ni­zmu. Sa­svim dru­gi put so­
fi­sti­ci­ra­nog i ra­ci­o­nal­nog pri­ti­ska i nad­zo­ra nad cr­kvom for­mu­li­san je po­
sle ve­li­kog za­o­kre­ta po­~et­kom 50-ih, otva­ra­nja pre­ma sve­tu i pro­kla­mo­
va­nja de­mo­kra­ti­za­ci­je.
Iako na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je ni­je bi­lo mno­go ve­li­kih pro­ce­sa pred­stav­ni­ci­
ma ver­skih za­jed­ni­ca, bi­lo je hap­{e­nja, mal­tre­ti­ra­nja sve{­te­ni­ka i ome­ta­nja
slu­`be i na­sta­ve, od­u­zi­ma­nja ze­mlje i obje­ka­ta i sli~­no. Eko­nom­ski pri­ti­sci
kroz agrar­nu re­for­mu, na­ci­o­na­li­za­ci­ju cr­kve­nih fon­do­va, po­li­ti­ku pen­zi­ja
i pla­ta, pred­sta­vlja­li su ozbi­ljan uda­rac cr­kve­noj or­ga­ni­za­ci­ji. Udba je kon­
tro­li­sa­la kom­plet­nu de­lat­nost i kre­ta­nje epi­sko­pa­ta pre­ko svo­je agen­tu­re.
Na­sto­ja­lo se da se iza­zo­ve ras­cep unu­tar SPC pu­tem stva­ra­nja sve{­te­ni~­kih
udru­`e­nja. Dr­`a­va je vr­{i­la pri­ti­sak na cr­kvu i kroz re­{a­va­nje pi­ta­nja ma­ke­
don­ske cr­kve, kao i po­sta­vlja­njem pi­ta­nja an­ti­dr­`av­nog po­na­{a­nja sve{­ten­
stva u emi­gra­ci­ji. Za raz­li­ku od ka­to­li~­ke crkve, SPC je pred­sta­vlja­la ne
sa­mo ver­sku, ve} u do­broj me­ri i na­ci­o­nal­nu in­sti­tu­ci­ju, bez {i­reg me­|u­na­
rod­nog za­le­|a, iz­nu­tra po­de­lje­nu, pri­li~­no sra­slu sa dr­`a­vom. Sto­ga su je
me­re i pri­ti­sci re­vo­lu­ci­o­nar­ne vla­sti po­seb­no po­go­di­li. Na taj na­~in je SPC,
bez ve­}e sna­ge i mo­gu}­no­sti opi­ra­nja, po­ste­pe­no ali us­pe{­no ukla­nja­na iz
dru{­tve­no-po­li­ti~­kog `i­vo­ta i gu­ra­na ka dru{­tve­nim mar­gi­na­ma.
Bu­du­}i da u uslo­vi­ma us­po­sta­vlja­nja jed­no­par­tij­ske dik­ta­tu­re ni­je
po­sto­ja­la slo­bo­da iz­ra­`a­va­nja mi{­lje­nja, jav­nih de­mon­stra­ci­ja, kao ni slo­
bo­da {tam­pe i me­di­ja, na pr­vi po­gled ni­je bi­lo zna­~aj­nih de­mon­stra­ci­ja
ne­za­do­volj­stva pro­tiv­ni­ka re­`i­ma. Du­blja ana­li­za i uvid u pro­blem ipak
po­ka­zu­ju iz­ve­snu re­pre­si­ju pre­ma go­re, na­ro­~i­to kod od­re­|e­nih slo­je­va
gra­|an­stva, se­lja{­tva, cr­kve, ili pak od­re­|e­nih unu­tar­par­tij­skih struk­tu­ra
u vre­me IB-a. De­lom je ona imala pa­si­van i spon­tan ka­rak­ter, a je­di­no
se u od­re­|e­nim pre­lom­nim tre­nu­ci­ma is­po­lja­vala kao ak­ti­vna i de­li­mi~­no
or­ga­ni­zo­vana. Kao pa­siv­ni ob­li­ci re­zi­sten­ci­je mo­gu se na­bro­ja­ti: ile­gal­na
emi­gra­ci­ja, po­ve­}an kri­mi­na­li­tet, pret­pla­ta na opo­zi­ci­o­nu {tam­pu, ka­fan­
ska opo­zi­ci­ja, sla­vlje­nje sla­va, Bo­`i­}a, Us­kr­sa. Kao for­ma ak­tiv­nog ot­po­
ra ja­vlja­le su se od­met­ni~­ke gru­pe i ja­ta­ci (uglav­nom biv­{ih pri­pad­ni­ka
JVO), se­lja~­ke po­bu­ne, stu­dent­ske de­mon­stra­ci­je i {traj­ko­vi, omla­din­ske
za­ve­re­ni~­ke gru­pe, pr­vi ozbilj­ni unu­tar­stra­na~­ki ot­po­ri (in­for­mbi­ro­ov­ci),
kao i di­si­den­ti (M. \i­las). Za­ni­mlji­vo je da po­je­di­ni vido­vi pa­siv­nih ob­li­
ka ot­po­ra, kao {to su ile­gal­na emi­gra­ci­ja, kri­mi­na­li­tet ili broj cen­zu­ri­sa­nih
de­la, po­sta­ju broj­ni­ji upo­re­do sa li­be­ra­li­za­ci­jom re­`i­ma. Ot­por je na­ro­~i­to
bio jak po­sle ra­ta, u vre­me sta­bi­li­za­ci­je vla­sti i fak­ti~­kog ga­{e­nja vi­{e­par­
tij­skog si­ste­ma 1945–1946, za­tim u vre­me po­~et­ka spro­vo­|e­nja pe­to­go­di-
{­njeg pla­na 1947, kao i u raz­do­blju kul­mi­na­ci­je su­ko­ba sa Sta­lji­nom i ubr­
za­ne ko­lek­ti­vi­za­ci­je. U pr­vom pe­ri­o­du no­si­lac ot­po­ra bi­li su gra­|an­stvo
ili od­met­nu­ti pri­pad­ni­ci i sim­pa­ti­ze­ri JVO, dok je u vre­me ot­ku­pa i ko­le-
74
 Represija u Srbiji 1944–1953

k­ti­vi­za­ci­je to bi­lo se­lja{­tvo, pre sve­ga krup­no, i na kra­ju, u vre­me re­zo­lu­

ci­je IB-a, i od­re­|e­ne unu­tar­par­tij­ske struk­tu­re. Sla­blje­njem i sla­ma­njem
ot­po­ra re­`i­mu, kao i sve ve­}om pri­hva­}e­no{­}u ide­o­lo­gi­je, sma­nji­va­la se
i po­tre­ba za re­pre­si­jom.

***
Na osno­vu sve­ga iz­lo­`e­nog, kao glav­ne fak­to­re ko­ji su pred­o­dre­di­li
re­pre­siv­nost dru{­tva u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du, iz­dva­ja­mo sle­de­}e: 1) ide­o­
lo{­ko-re­vo­lu­ci­o­nar­ne, 2) rat­ne uslo­ve, 3) ne­de­mo­krat­sko so­ci­jal­no-po­li­
ti~­ko na­sle­|e, 4) spolj­no­po­li­ti~­ke pri­ti­ske, 5) sna­gu ot­po­ra re­vo­lu­ci­ji i
6) kul­tur­no-an­tro­po­lo{­ko-ci­vi­li­za­cij­ski fak­tor. Ipak, kao pre­do­mi­nan­tan,
tre­ba is­ta­}i ide­o­lo{­ko-re­vo­lu­ci­o­nar­ni ~i­ni­lac. Pre­u­zet ide­o­lo{­ki i prak­ti~­ni
mo­del, le­nji­ni­sti~­ko-sta­lji­ni­sti~­ka te­o­ri­ja i prak­sa, pod­ra­zu­me­va­li su si­ste­
mat­sku re­pre­si­ju i na­si­lje, ka­ko pri pre­u­zi­ma­nju vla­sti, ta­ko i u odr­`a­nju i
pro­me­ni dru{­tve­nog si­ste­ma.
S dru­ge stra­ne, Ju­go­sla­vi­ja, pa i Sr­bi­ja, kao ze­mlja sa kraj­nje di­na­
mi~­nim i pro­tiv­re~­nim pu­tem dru{­tve­nog raz­vo­ja, bi­la je oso­be­na i u pri­
me­ni dr­`av­ne re­pre­si­je. U po­~et­ku, pri­me­nom re­vo­lu­ci­o­nar­nog te­ro­ra,
di­vljim ~i{­}e­nji­ma, kon­fi­ska­ci­jom, po­li­ti~­kim pro­ce­si­ma i dru­gim re­pre­
siv­nim me­ra­ma sna­`no je is­ko­ra­~i­la na put sta­lji­ni­sti~­kih re­for­mi is­pred
ve­}i­ne ze­ma­lja re­al­so­cij­ali­zma. Spe­ci­fi~­nost se ogle­da­la u to­me {to je jo{
ve­}a re­pre­siv­nost do{­la u pr­vom tre­nut­ku i kao po­sle­di­ca `e­lje da se do­
ka­`e pra­vo­ver­nost i opo­vrg­nu Sta­lji­no­ve op­tu­`be, a po­tom i kao an­ti­sta­lji­
ni­sti~­ki sta­lji­ni­zam, da bi se u da­ljoj evo­lu­ci­ji usled eko­nom­sko-po­li­ti~­kih
aran­`ma­na sa Za­pa­dom pre­o­bra­zila u si­stem kon­tro­li­sa­ne ili do­zi­ra­ne slo­
bo­de, gde su se ne­pre­sta­no sme­nji­va­li pe­ri­o­di kon­tro­li­sa­ne li­be­ra­li­za­ci­je i
~vr­ste ru­ke. Od­nos pre­ma SSSR-u i spolj­no­po­li­ti~­ki sal­to mor­ta­le uslo­vi­li
su vid­ne pro­me­ne u unu­tra{­njoj po­li­ti­ci, a po­seb­no u in­ten­zi­te­tu re­pre­si­
je. Ta­ko ako bi­smo mo­ra­li da po­re­di­mo Ti­tov re­`im po­sle 50-ih po ste­pe­
nu slo­bo­da, mo­`e­mo da ka­`e­mo da je bio bli­`i Mu­so­li­ni­je­vom fa­{i­zmu u
Ita­li­ji ne­go sta­lji­ni­sti~­koj prak­si u SSSR-u. Ipak to nije zna~ilo su{tinsku
demokratizaciju re`ima, ve} samo liberalnu fasadu, budu}i da se Partija,
tj. sam Tito, vra}ao ve} oprobanim metodama ~vrste ruke uvek kada bi
osetio da bi mogli biti ugro`eni ili poljuljani temelji partijskog monopola
na vlast (npr. 1958, 1968, 1972, 1981...). Na kra­tak rok su­kob sa Sta­lji­nom
pro­iz­veo je, da­kle, po­ja­~a­no dr­`av­no na­si­lje, dok je po­tom kroz ot­klon od
sta­lji­ni­zma i otva­ra­nje pre­ma Za­pa­du, uz po­ve­}a­nje dru{­tve­nog stan­dar­
da, si­stem li­ber­a­li­zo­van – ali ni­kad do kra­ja. Po to­me Ju­go­sla­vi­ja mo­`e
bi­ti vr­lo za­ni­mlji­va is­tra­`i­va­~i­ma sa aspek­ta pro­u­~a­va­nja me­|u­za­vi­sno­sti
fak­to­ra spolj­ne i unu­tra{­nje po­li­ti­ke i nji­ho­vog uti­ca­ja na ste­pen slo­bo­da
u dru{­tvu.

75
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

Srdjan Cvetkovic

REPRESSION IN SERBIA 1944–1953

Summary: Researching state repression in the post-war era was largely made
difficult due to the inaccessibility of certain important sources (primarily judicial
and police ones) or subjectivity of some existing ones, as well as decentralization
from the object as far as the researchers are concerned as a result of the fact that
this is still ‘alive past’. Consequently, the researches of this issue should accept
only in part. Still, by observing and analyzing the line of certain parameters, such
as the number of death sentences, the number of the convicts, especially for the
acts against the state, but also for other delicts, some incontestable tendencies can
be noticed. This points to the fact that the period between 1944 and 1951 charac-
te-rizes emphatic repressiveness, thus it is incomparable with any other era in the
newer history of Serbia. This is the time when, in the tradition of the USSR, the
revolutionary authorities established the model of state socialism by repression as
an instrument not only for winning and preserving power, but also for a sudden
and comprehensive social transformation. Repression appeared in severel pha-
ses in the period 1945-1953 in the form of ,,wild cleansings”, many plitical trials,
confiscation, nationalization, enforced colectivization as well as strong pressure
in cultural life by forcing socrealism.
By changing political climate after 1951, affirming its own vision of autono-
mous socialism, especially by Stalin’s death and political and economic engagement
with the western democracies, the regime rationalized violence in all the spheres
of the society, commutation was cancelled, collectivization was abandoned, abuses
of State Security Administration were judged and the more liberal Criminal Code
was adopted. On the other hand, by repudiation of Stalinism, opening towards the
World, economic growth, as well as by the growth of standards of living, condi-
tioned largely by economic help from the West (possibly also conditioned!), the
authorities gained the greater support by people and consequently reduced the
need for too large a dose of repression, especially due to the fact that every seri-
ous opposition was already crashed as a result of which it was possible to move
to the higher ideological forms of re-education.
Key words: state repression, Comunisst party, politcal convicts, stalinism, con-
fiscation, nationalization, agrarian reform and colectivization

76
 Zakon o rehabilitaciji – dve godine kasnije

Gojko LAZAREV UDK 340.134:343.294/.296(497.11)

ZAKON O REHABILITACIJI
– DVE GODINE KASNIJE

Rezime: Budu}i da je autor sudija Okru`nog suda u [apcu koji je doneo

najve}i broj re{enja po Zakonu o rehabilitaciji, on je podrobno analizirao pro-
bleme u procesu primene ovog Zakona. Sudsku praksu Okru`nog suda u [apcu
on je klasifikova u tri grupe: 1) predmeti u kojima su zahtevi za rehabilitaciju us-
vojeni, 2) predmeti u kojima zahtevi za rehabilitaciju nisu usvojeni, i 3) nere{eni
predmeti. Na osnovu podrobne analize ove sudske prakse, autor je zaklju~io da je
srpska politi~ka elita kasnim usvajanjem Zakona o rehabilitaciji pokazala da nije
spremna za otvaranje pitanja autoritarne pro{losti, a izostankom dela o ekonom-
skoj rehabilitaciji, kroz obe{te}ivanje i restituciju oduzete imovine, produ`ava se
vi{edecenijska agonija `rtava komunizma. Da bi `rtve komunisti~kog terora bile
rehabilitovane u potpunosti, neophodno je odre}i se komunisti~ke pro{losti, kao
{to su to u~inili posleratni Nemci, koji su se odrekli svoje nacisti~ke pro{losti, ali
izgleda da dana{nji Srbi nemaju dovoljno snage da odbace takvu pro{lost. Zakon
o rehabilitaciji ima zna~ajne nedostatke, ali i jednu vrlinu, a to je da je kona~no
donet i da je po~eo da se primenjuje. Po~etna nesnala`enja u primeni polako se
otklanjaju i sudovi su anga`ovaniji i a`urniji u re{avanju predmeta po zahtevima
za rehabilitaciju. U njima se prvi put posle Drugog svetskog rata na neki na~in
istra`uju ratni zlo~ini pobednika iz rata, {to je uslov, ne samo za eventualno
uklju~ivanje nadle`nog tu`ioca u proces utvr|ivanja istine u ovim zlo~inima, ve}
je i zdrav temelj za srpsko-srpsko nacionalno pomirenje, bez koga nema efikasne
izgradnje demokratske dr`ave.
Klju~ne re~i: partijska dr`ava, autoritarna pro{lost, Zakon o rehabilitaciji Repu-
blike Srbiji, sudska praksa, srpsko-srpsko nacionalno pomirenje

I. Uvod
Narodna skup{tina Republike Srbije na sednici odr`anoj 17. aprila
2006. godine donela je Zakon o rehabilitaciji, koji je stupio na snagu osmog
dana od dana objavljivanja u Slu`benom glasniku Republike Srbije, tj. na
dan 25. aprila 2006. godine. Ovaj zakon ima svega 9 ~lanova, {to je odmah
na po~etku primene izazvalo kritiku stru~ne javnosti, po{to su svi zakoni o
rehabilitaciji doneti u zemljama jugoisto~ne Evrope znatno obimniji.
77
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

U ~l. 1 ovog zakona propisuje se da se ovim zakonom ure|uje re-

habilitacija lica koja su bez sudske ili administrativne odluke, ili sudskom
ili administrativnom odlukom, li{ena, iz politi~kih ili ideolo{kih razloga,
`ivota, slobode ili nekih drugih prava, od 6. aprila 1941. godine do dana
stupanja na snagu ovog zakona, a imala su prebivali{te na teritoriji Re-
publike Srbije. Stru~na javnost je odmah ukazala na to da, prema ovoj
odredbi, pravo na rehabilitaciju zavisi od toga da li je neko bio li{en `ivota,
slobode ili nekog drugog prava iz politi~kih ili ideolo{kih razloga, da li je
nad njim izvr{en progon ili nepravda i da li je bio `rtva progona ili nasilja,
pri ~emu ni na koji na~in nije konkretizovana nijedna od tih klju~nih ka-
tegorija (politi~ki razlog, ideolo{ki razlog, progon, nepravda, nasilje), od
~ijeg tuma~enja zavisi ko }e biti, a ko ne}e biti rehabilitovan.
Kriterijum za rehabilitaciju koji nedostaje Zakonu o rehabilitaciji
trebalo bi da bude to da li bi ili ne bi oni, koji zahtevaju rehabilitaciju, da
su danas osu|eni ili ka`njeni, bili isto tako osu|eni ili ka`njeni.
Na naro~ito kriti~an stav stru~ne javnosti nai{la je odredba ~l. 1 ovog
zakona prema kojoj se rehabilitacija vr{i zaklju~no sa danom stupanja na
snagu ovog zakona.
Pravo na rehabilitaciju imaju lica koja su imala prebivali{te na teri-
toriji Republike Srbije. Na taj na~in pravo na rehabilitaciju nije dato `rtvi
kao `rtvi, ve} samo nekada{njoj domicilnoj `rtvi, {to je protivno prirodi
stvari, budu}i da je `rtva `rtva, zbog onoga {to joj je u~inila autoritarna
vlast, a ne zbog mesta prebivali{ta.
U ~l. 2 Zakona o rehabilitaciji propisano je da zahtev za rehabilitaci-
ju mo`e podneti svako zainteresovano fizi~ko ili pravno lice i da pravo na
podno{enje zahteva ne zastareva. I ovo pitanje je nai{lo na kritiku stru~ne
javnosti s obzirom na to da rehabilitacija nije obaveza nego pravo, tako
da dok je `rtva `iva niko, osim nje, ne mo`e zahtevati njenu rehabilitaci-
ju, ve} tek kad umre, odre|eni krug lica, koja imaju pravo na pijetet, sti~e
aktivnu legitimaciju da zahteva njenu rehabilitaciju. Zakon je ignorisao
neophodnu razliku izme|u pravnog re`ima rehabilitacije za `ive `rtve i
pravnog re`ima rehabilitacije za umrle `rtve.
Rehabilitacijom se zadire u privatnost `rtve tako da se mo`e sma-
trati da je interes `rtve da ne tra`i rehabilitaciju legitiman.
U ~l. 3 Zakona o rehabilitaciji predvi|eno je da se zahtev podnosi
okru`nom sudu prema prebivali{tu, odnosno sedi{tu podnosioca zahteva
ili mestu gde je izvr{en progon ili nepravda. Zahtev sadr`i li~ne podatke
lica ~ija se rehabilitacija zahteva i dokaz o opravdanosti zahteva. Ukoliko
podnosilac zahteva nije u mogu}nosti da podnese dokaze o opravdanosti
zahteva, tada se uz zahtev podnosi opis progona ili nasilja sa podacima koji
mogu poslu`iti za bli`u identifikaciju `rtve i doga|aja. Postupak rehabili-
tacije i pribavljanje dokaza oslobo|eno je svih taksi i tro{kova.
78
 Zakon o rehabilitaciji – dve godine kasnije

U ~l. 4 ovog zakona predvi|eno je da sud odlu~uje u ve}u sasta-

vjenom od tri sudije u javnom postupku, pri ~emu sud pribavlja potre-
bna dokumenta i podatke od nadle`nih dr`avnih organa i organizacija,
koji su du`ni da ih na zahtev sudu dostave u roku od 60 dana. Obrazlo`e-
nim re{enjem sud usvaja ili odbija zahtev za rehabilitaciju.
Ukoliko nadle`ni dr`avni organi i organizacije ne postupe po zahte-
vu suda i u roku od 60 dana ne dostave dokumenta kojim raspola`u, sud
je ovla{}en da, shodnom primenom odredaba ~l. 234 i 235 ZPP, istima
izrekne nov~ane kazne zbog nedostavljanja isprava.
U ~l. 5 je propisano da re{enjem kojim usvaja zahtev za rehabilita-
ciju sud utvr|uje da je odluka, koja je bila doneta protiv rehabilitovanog
lica, ni{tava od trenutka njenog dono{enja i da su ni{tave sve njene pravne
posledice, uklju~uju}i i kaznu konfiskacije imovine, tako da se rehabili-
tovano lice smatra neosu|ivanim.
Kad sudska ili administrativna odluka nije bila ni donesena, sud u
re{enju kojim se usvaja zahtev za rehabilitaciju utvr|uje da je rehabilitova-
no lice bilo `rtva progona i nasilja, iz politi~kih ili ideolo{kih razloga.
U ~l. 6 ovog zakona propisuje se da na re{enje o odbijanju zahteva
za rehabilitaciju mo`e da se izjavi `alba Vrhovnom sudu Srbije u roku od
30 dana od dana prijema re{enja i da Vrhovni sud odlu~uje o `albi u ve}u
od 5 sudija.
Prema odredbi ~l. 7 ovog zakona, ministarstvo nadle`no za pravosu|e,
po slu`benoj du`nosti, objavljuje imena i podatke o rehabilitovanim lici-
ma u Slu`benom glasniku Republike Srbije, svakog meseca, {to, kad se
pove`e sa prethodnim razmatranjima, zna~i da se zakonodavac oprede-
lio da ignori{e pravo na privatnost, koje je uvek bilo ustavna kategorija,
a i za{ti}ena mnogobrojnim me|unarodnim konvencijama i doma}im za-
konima. Su{tina prava na privatnost je pre svega u tome {to drugi nema-
ju pravo da znaju ono {to ih se ne ti~e i da se u to ne me{aju. Zbog toga
`rtva ima pravo da se njeno ime i podaci o rehabilitaciji objavljuju samo
uz prethodnu saglasnost `rtve.
U ~l. 8 ovog zakona propisano je da }e se pravo na naknadu {tete i
pravo na povra}aj konfiskovane imovine rehabilitovanog lica urediti pose-
bnim zakonom. Ova odredba je deklarativnog karaktera i na osnovu nje
mo`e se jasno zaklju~iti da se zakonodavac opredelio za pravnu rehabili-
taciju u u`em smislu. Dr`avi ne mo`e da se nametne obaveza da sprovede
restituciju i naknadu {tete od akata koji su prethodili vremenu stupanja na
snagu Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda
(Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, slu~aj br. 41510/98). Me|utim,
dr`ava svojim pona{anjem mo`e sama sebi da stvori takvu obavezu ako je
svojim postupcima stvorila kod gra|ana opravdano o~ekivanje da }e resti-
tucija i obe{te}ivanje biti sprovedeni. (U slu~aju istog suda, Bromiowski
79
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

protiv Poljske, 31443/96 od 22.6.2004. godine). Dr`ava Srbija je takvo os-

novano o~ekivanje stvorila time {to je donela: Zakon o privatizaciji, ko-
jim je formiran fond za obe{te}enje, Zakon o prijavljivanju i evidentiranju
oduzete imovine, kojim je odre|en rok za prijavljivanje zahteva za vra}anje
odnosno obe{te}ivanje za oduzetu imovinu, Zakon o vra}anju imovine crk-
vama i verskim zajednicama, Uredbu o stavljanju na uvid odre|enih dosi-
jea vo|enih o gra|anima Republike Srbije u Slu`bi dr`avne bezbednosti
od 31.5.2001. godine.
Po{to zakonodavac nije odredio vrstu postupka za primenu ovog za-
kona, to je na Op{toj sednici Vrhovnog suda Srbije 17. maja 2006. godine
usvojen Na~elni stav, koji glasi: “O zahtevu za rehabilitaciju po Zakonu
o rehabilitaciji koji je stupio na snagu 25. aprila 2006. godine Okru`ni sud
odlu~uje shodnom primenom op{tih pravila vanparni~nog postupka”.
Gra|ansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije usvojilo je pravni stav
na sednici od 13. juna 2006. godine, koji glasi: “Postupak po Zakonu o re-
habilitaciji je jednostrana~ki. Izuzetno prvostepeni sud mo`e priznati svoj-
stvo u~esnika u postupku fizi~kom ili pravnom licu, koji imaju pravni in-
teres da u~estvuju u postupku.”
Zakon nije na dosledan na~in re{io pitanje potpune rehabilitacije,
uklju~uju}i i naknadu {tete. U ~l. 5 je predvi|eno da re{enjem kojim us-
vaja zahtev za rehabilitaciju sud utvr|uje da je odluka, koja je bila doneta
protiv rehabilitovanog lica, ni{tava od trenutka njenog dono{enja i da su
ni{tave sve njene posledice uklju~uju}i i kaznu konfiskacije imovine, a u
~l. 8 se navodi da }e pravo na naknadu {tete i pravo na povra}aj konfis-
kovane imovine rehabilitovanog lica biti ure|eni posebnim zakonom. Ovo
je neadekvatno re{enje, jer pitanje naknade {tete moralo je biti regulisano
ovim zakonom. Lice koje je bilo proganjano iz politi~kih ili ideolo{kih ra-
zloga mora, osim politi~ko-pravne rehabilitacije, do`iveti i odre|enu satis-
fakciju u vidu naknade {tete. [teta mo`e biti i minimalna, ali je nu`no da
bude dosu|ena. Isto pravo mora da se prizna i bliskim srodnicima lica koja
su u navedenim progonima li{ena `ivota. Pitanje dekonfiskacije imovine
je jo{ te`e pitanje, jer bi umnogome opteretilo bud`et, a mora biti re{eno
paralelno sa problemom denacionalizacije. Konfiskacija imovine je u pe-
riodu nakon Drugog svetskog rata bila sporedna kazna i obi~no se izricala
za najte`a krivi~na dela, uz smrtnu kaznu ili uz li{enje slobode.
Jedan od osnovnih problema u primeni ovog zakona je izostanak
zakonskog merila za rehabilitaciju i zakonska upotreba neodre|enih poj-
mova, {to ra|a pravnu nesigurnost. Re{enje o usvajanju ili odbijanju za-
hteva za rehabilitaciju trebalo bi temeljiti na pore|enju postupanja prema
podnosiocu zahteva za rehabilitaciju iz pro{losti, sa postupanjem prema
njemu kakvo bi ono bilo primenom standarda ljudskih prava i principa
pravne dr`ave.
80
 Zakon o rehabilitaciji – dve godine kasnije

II. Sudska praksa Okru`nog suda u [apcu

Za prvih godinu dana primene Zakona o rehabilitaciji mo`e se
re}i da najpre okru`ni sudovi nisu postupali po podnetim zahtevima, sve
negde do septembra 2006. godine, po{to do tada nije bilo jasno po ko-
jim pravilima postupka }e postupati i da li se radi o jednostrana~kom ili
dvostrana~kom postupku. Kao {to je napred re~eno, to pitanje je Vrhov-
ni sud na Op{toj sednici i sednici Gra|anskog odeljenja razre{io u maju
i junu 2006. godine, ali tek u septembru 2006. godine okru`ni sudovi su
upoznati sa ovim stavovima Vrhovnog suda, tako da je onda po~ela oz-
biljnija primena ovog zakona.
Prema godi{njem izve{taju Vrhovnog suda Srbije, u 2007. godini
podneto je ukupno 1276 zahteva za rehabilitaciju, iz prethodne godine
preneto je 422, re{eno je 759, na kraju 2007. godine ostalo je nere{eno
939 zahteva.
U Okru`nom sudu u [apcu za dve godine primene Zakona o reha-
bilitaciji primljeno je ukupno 116 zahteva za rehabilitaciju za 121 lice: u
2006. godini primljen je 61 zahtev, u 2007. godine 53 zahteva, u 2008. go-
dini svega 2 zahteva.
Na po~etku rada formirana su tri me{ovita sudijska ve}a, koja su
relativno dobro postupala, ali se ubrzo do{lo do zaklju~ka da je njihov broj
prevelik, s obzirom na broj primljenih zahteva, pa je formirano jedno ve}e
i to se pokazalo kao dobro, po{to to ve}e vrlo efikasno radi.
Od ukupno 121 lica, zahtevi za rehabilitaciju su usvojeni za 91 lice,
dok zahtevi za rehabilitaciju nisu usvojeni prema 12 lica, {to zna~i da su
re{eni predmeti prema 103 lica, a da su ostali nere{eni predmeti prema
ukupno 18 lica.
A – Predmeti u kojima su zahtevi
za rehabilitaciju usvojeni
Okru`ni sud je usvojio zahteve za rehabilitaciju prema 91 licu: radi se
o 29 lica koja su likvidirana bez odluke suda i vo|enja postupka, 23 lica su
bila politi~ki neistomi{ljenici u okviru vladaju}e komunisti~ke ideologije,
25 lica su bili politi~ki neistomi{ljenici izvan vladaju}e komunisti~ke ide-
ologije, prema 4 lica izvr{ena je nacionalizacija imovine, a 10 lica je reha-
bilitovano zbog krivi~nih osuda u vreme prinudnog otkupa.
A.1. – Likvidacije
Rehabilitovano je ukupno 29 lica koja su li{ena `ivota u periodu od
06.04.1941. godine do kraja 1945. godine i to :
1. Kurtovi} Pavle, apotekar iz [apca, Reh. br. 2/06
2. Bu~in Aleksandar, gra|. in`enjer iz [apca Reh. br. 3/06
81
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

3. \uki} @ivojin, zemljoradnik iz Krni}a Reh. br. 6/06

4. Kareti} Mitar, zemljoradnik iz Crn~e Reh. br. 5/06
5. Kova~evi} Spiridon, zemljoradnik iz Koceljeve Reh. br. 21/06
6. Belji} Milorad, zemljoradnik iz Lipolista Reh. br. 28/06
7. Komar~evi} Dobrosav, zemljoradnik iz Vo}njaka Reh. br. 29/06
8. Ciganovi} Danilo, ginekolog iz [apca Reh. br. 34/06
9. Ciganovi} Nikola, gimnazijalac iz [apca Reh. br. 34/06
10. Despotovi} Nikola, trgovac iz [apca Reh. br. 43/06
11. Petrovi} \or|e, trgovac iz Prhova Reh. br. 47/06
12. Petrovi} Katica, doma}ica iz s. Prhova Reh. br 47/06
13. Ikonikov Marija, trgovac iz [apca Reh. br. 49/06
14. Eri} Gavrilo, zemljoradnik iz D. Tre{njice Reh. br. 57/06
15. Jerini} Svetislav, predsednik op{tine iz Loznice Reh. br. 1/07
16. Isakovi} Slobodan, knji`evnik iz Bogati}a Reh. br. 6/07
17. Josip Lovrin, `andarm iz [apca Reh. br. 9/07
18. Proti} Budimir, zemljoradnik iz Bele Crkve Reh. br. 13/07
19. Draga{evi} Dragutin, opan~ar iz [apca Reh. br. 18/07
20. Milanovi} Milan, `andarm iz [apca Reh. br. 20/07
21. Savi} Milorad, zemljoradnik iz Rumske Reh. br. 21/07
22. Staki} @ivorad, zemljoradnik iz Grn~ara Reh. br. 23/07
23. Jovanovi} \oka, bankar iz [apca Reh. br. 27/07
24. Samurovi} Stojan, trgovac iz [apca Reh. br. 29/07
25. Kuzenko Vasilije, profesor muzike iz [apca Reh. br. 32/07
26. Milo{evi} Mladen, lekar iz Bogati}a Reh. br. 39/07
27. Ikoni} Jovan, zemljoradnik iz Lipolista Reh. br. 41/07
28. Krni} Rafailo, predsednik op{tine iz V. Le{nice Reh. br. 46/07
29. Tomi} Du{an, industrijalac iz Boljevca Reh. br. 1/08
Iz prikupljenih dokaza proizlazi da su ova lica likvidirana bez odluke
suda i sprovedenog postupka. Prve likvidacije zabele`ene su ve} u septem-
bru 1941. godine (@ivojin \uki}, dr Mladen Milo{evi}), u vreme kad je na
ovim prostorima zapo~eo gra|anski rat. Te likvidacije imale su ideolo{ki
karakter, zbog toga {to su likvidirani protivnici komunisti~ke ideologije,
@ivojin \uki} kao istaknuti predstavnik srednjeg sloja, seljak monarhista,
te{ki invalid sa Solunskog fronta, dok je dr Mladen Milo{evi} bio narod-
ni poslanik u poslednjoj Narodnoj skup{tini Kraljevine Jugoslavije pred
Drugi svetski rat, sa liste JRZ Milana Stojadinovi}a.
Sa likvidacijama je nastavljeno i 1942. godine, kada su u sremskom
selu Prhovu komunisti ubili \or|a Petrovi}a, trgovca, i njegovu supru-
gu Katicu Petrovi}, doma}icu, koji su oboje rehabilitovani, a sa njima su
zajedno ubijeni i `ena koja je obavljala poslove ku}ne pomo}nice i nje-
na punoletna k}er, ~ija rehabilitacija nije tra`ena. Ova lica su ubijena od
strane ilegalaca partizanskog pokreta i komunista, a zbog toga {to je \or|e
82
 Zakon o rehabilitaciji – dve godine kasnije

Petrovi} bio tipi~an predstavnik klase kapitalista, kao trgovac i velepose-

dnik, predsednik op{tine i ratni heroj – dobrovoljac sa Solunskog fronta,
dok su ostala lica likvidirana kao njegovi uku}ani.
U 1943. godini nastavljeno je sa likvidacijama, pa je tako likvidiran
Nikola Despotovi}, trgovac iz [apca, koga su ubili pripadnici tzv. “~etni~ke
lete}e trojke”, zbog toga {to im nije predao tra`eni nov~ani iznos, a nakon
rata oslobodioci su konfiskovali njegovu imovinu, obrazla`u}i da je on bio
narodni neprijatelj, iako je ubijen od partizanima protivni~ke strane. Zbog
toga ovaj slu~aj predstavlja izuzetan dokaz podeljenosti srpskog nacional-
nog bi}a i paradigmu tragi~ne sudbine ideolo{kih `rtava.
Likvidiran je i jedan penzionisani oficir, Rafajlo Krni} iz V. Le{nice,
koga su komunisti ubili pri izlasku iz voza, samo zato {to je obavljao civil-
nu funkciju predsednika op{tine i tuma~a za nema~ki jezik.
U toku 1944. godine likvidacija nije bilo ni{ta manje, pa je tako u
prole}e te godine, kod svoje ku}e, ubijen Svetislav Jerini} iz Loznice, koga
su ubili pripadnici ilegalne komunisti~ke }elije u okviru {ire akcije likvidi-
ranja istaknutih ljudi, tokom sprovo|enja crvenog terora.
Nakon osloba|anja zapadne Srbije uspostavljena je vojna vlast,
koja je preko pripadnika Odeljenja za za{titu naroda (Ozna) vr{ila div-
lja ~i{}enja, po kratkom postupku, najvi|enijih predstavnika gra|anskog
predratnog dru{tva, kao i onih koji su u toku rata imali bilo kakvu vezu
sa okupatorom (`andarmi, {umari, po{tari, predsednici op{tine, tuma~i i
drugi), bez odluke suda i vo|enja postupka. Likvidacije su vr{ene na vi{e
mesta, u po~etku, a zatim organizovano na polusru{enom `eljezni~kom
mostu na reci Savi u [apcu, gde je u periodu od oktobra 1944. godine pa
do kasnog prole}a 1945. godine, prema nekim svedo~enjima, likvidirano
oko 2000 civila iz svih op{tina zapadne Srbije i iz susednih regija. Likvi-
dacije su vr{ene vatrenim oru`jem, maljem, budakom i drugim pogod-
nim predmetima, a le{evi su bacani u Savu, uglavnom tako {to su `rtve
povezaivane `icom te su zajedno nestajali u vodama reke. Od svih likvi-
darnih, samo jedna `rtva je po hri{}anskim obi~ajima sahranjena u [apcu,
a ostale nisu nikad prona|ene.
[aba~ki prota Gligorije – Gli{a Babovi} je u svom dnevniku 1941-
1945. za ponedeljak, 30. oktobar 1944. godine, ostavio slede}i zapis:
“Crkvenjak Stojan usplahireno mi govori: Sino} ja posle 10 sati
po{ao ku}i i po|em Jevremovom ulicom. Na ulici tek gdegod poneko se
vidi. Kad sam do{ao spram zgrade Okru`nog suda, a odozgo se ~uje neki
glomot i bat. Glavna vrata sa ulice {irom otvorena i ja zastajem. Kada se
odande pojavi{e goli ljudi, samo u ga}icama, sve dva po dva vezana, gde
brzim korakom silaze. Ja br`e pretr~im preko ulice i stanem u neka vra-
ta, a oni izlaze na ulicu, mo`da njih 10-12, svi tako goli, a sve neki krupni
83
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

ugojeni ljudi. I vojnici ih potera{e brzo prema Kralja Aleksandra ulici. Ja

lagano izdalje za njima – i oni odo{e prema Savi. Sav uzbu|en vratim se
ku}i, i kako mi je soba na spratu, otvorim prozor da ~ujem kad }e ih ubi-
jati. Sedeo sam na prozoru dugo, ali nisam ~uo pucnjeva.”
Tada{nje vlasti ~injenicu smrti likvidiranih lica nisu upisivale u mati~nu
knjigu umrlih, pa je i na taj na~in prikrivan trag o njihovom postojanju.
Odluke o likvidaciji donosili su partijski rukovodioci i islednici Ozne,
koji su ve}inom bili sa drugih podru~ja, a likvidacije su vr{ili uglavnom
dobrovoljci sa podru~ja [apca i okoline, tako da su se ~esto `rtve i d`elati
poznavali odranije. Likvidacije su bile planske, organizovane i dosledno
sprovedene. Prema nekim svedo~enjima, ima jo{ nekoliko `ivih lica koja
su u~estvovala u likvidacijama `rtava na {aba~kom mostu.
Likvidacije su nastavljene i posle zavr{etka Drugog svetskog rata,
bez odluke suda i sprovedenog postupka, od strane pripadnika Ozne,
KNOJ-a i Narodne milicije, pa su tako ubijeni u avgustu 1945. godine,
poznati ginekolog dr Danilo Ciganovi} i njegov sin Nikola, gimnazijalac,
a u novembru 1945. godine ubijen je @ivorad Staki}.
U svim navedenim slu~ajevima naknadno je vr{ena konfiskacija
imovine, a po pravilu se radilo o imu}nim licima.
^injeni~no stanje u ovim predmetima utvr|ivano je na osnovu
svedo~enja raznih lica, koja su imala posredna ili neposredna saznanja,
zatim retkih pisanih dokaza, kao {to su potvrde organa vlasti u kojima
pi{e da je lice likvidirano, ili odluke o konfiskaciji u kojoj to isto pi{e. U
pojedinim slu~ajevima ~injeni~no stanje je utvr|eno na osnovu podata-
ka objavljenih u monografijama koje su imale zna~aj slu`bene istorije u
doba komunizma (Dragoslav Parmakovi}, Ma~vanski partizanski odred,
[abac 1971.).
Najpouzdaniji dokaz o likvidaciji u svim navedenim slu~ajevima
predstavlja slu`beni spis sa~injavan od strane Okru`nih narodnih odbo-
ra. Radi se o kartonu broj 1, koji sadr`i podatke za obrazovanje kartona
kartoteke lica osu|enih na konfiskaciju imovine i ~ija se imovina nalazi
pod sekvestrom. U tom kartonu upisivani su podaci o sudbini likvidiranog
lica (“likvidiran na terenu kao narodni neprijatelj” i sl.), detaljni podaci
o imovini koja se konfiskuje i naro~ito rad i dr`anje ovog lica za vreme
okupacije (npr.: “aktivan saradnik pokreta D.M.”).
U istorijskim arhivama i arhivama dr`avnih organa nisu prona|eni
pisani dokazi koji bi direktno ukazivali na proces likvidacija ovih lica.
Sudovi korpusnih vojnih oblasti su po~eli rad krajem decembra 1944.
godine na podru~ju zapadne Srbije i doneli su ve}i broj smrtnih presuda,
ali za sada nisu podno{eni zahtevi za rehabilitaciju lica koja su ubijena na
osnovu njihovih presuda.
84
 Zakon o rehabilitaciji – dve godine kasnije

A.2 – Politi~ki neistomi{ljenici

u okviru vladaju}e ideologije
Okru`ni sud je ukupno rehabilitovao 23 lica koja se zajedni~ki mogu
svrstati u grupu politi~kih neistomi{ljenika u okviru vladaju}e ideologije,
zbog toga {to se radi o licima koja su od strane vojnih sudova, redovnih
sudova i prekr{ajnih organa osu|ivana na vi{egodi{nje kazne zatvora ili
dru{tveno korisnog rada i upu}ivana u kazneno-popravno domove, ~ija
je osnovna karakteristika bila duboka izolacija i primena drasti~nog tero-
ra prema osu|enicima. U ideolo{kom smislu, radi se o otpadnicima od
komunisti~ke ideologije. Ova lica su osu|ivana i prekr{ajno ka`njavana
za verbalni delikt povodom poznate Rezolucije Informbiroa. O tome je
dosta pisano, naro~ito u vezi sa logorom na Golom Otoku.
^injeni~no stanje u ovim predmetima utvr|ivano je na osnovu iskaza
jo{ uvek `ivih `rtava, njihovih memoarskih knjiga, iskaza svedoka i dosijea
ovih lica, u kojima je Udba detaljno bele`ila podatke kojima raspola`e.
Samo ilustracije radi, mogu se pomenuti slu~ajevi poput mu~enja
izazivanjem ve{ta~kog davljenja vodom, bojkota, izostanka sna, hrane i
vode, prolaska kroz {palir, tzv. “topli zec”, i sli~no, koji su u velikim bro-
jem slu~ajeva dovodili do te{kih povre|ivanja organizma, a naro~ito do
degradacija u psihi~kom smislu, od koje se mnogi nisu nikada oporavili.
Sistem dou{ni{tva bio je razra|en do savr{enstva i za mnoge od njih funk-
cionisao je i kad su do{li na slobodu, a {to je sve posledica izuzetno visokog
stepena surovosti prema tim licima.
A. 3 – Politi~ki neistomi{ljenici
izvan vladaju}e ideologije
Okru`ni sud je ukupno rehabilitovao 25 lica koja se mogu svrstati u
grupu politi~kih neistomi{ljenika izvan vladaju}e, komunisti~ke ideologije,
zbog toga {to se radi o licima koja su od strane vojnih sudova, redovnih
sudova, suda za su|enje zlo~ina i prestupa protiv srpske nacionalne ~asti,
prekr{ajnih organa i administrativnih organa osu|ivani na vi{egodi{nje ka-
zne zatvora sa ili bez prinudnog rada ili dru{tveno korisnog rada, i upu}ivani
u kazneno-popravne domove, a u ideolo{kom smislu re~ je o politi~kim
protivnicima komunisti~ke ideologije. Radi se o licima koja su bila prisilno
mobilisana u ~etnike, vojnim licima koja su rat provela u zarobljeni{tvu
pa su pri povratku osu|ivani kao pripadnici predratnog re`ima, a bilo je
i lica koja su pripadala politi~kim organizacijama koje nisu sara|ivale
sa komunisti~kom partijom, ve} su prema njoj imala kriti~an odnos. Na
kraju rata ili na po~etku oslobo|enja uglavnom se radilo o pripadnicima
~etni~kog pokreta, a kasnije uglavnom o politi~kim protivnicima kao ~la-
novima suprotstavljenih politi~kih organizacija.
85
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

Odre|en broj lica iz ove grupe bili su obi~ni civili, koji nisu bili voj-
no anga`ovani za vreme rata, ali su progla{avani narodnim neprijateljima
samo zato {to su za vreme rata obavljali svoje predratne radne aktivnosti,
a posle rata su se, uprkos kolektivizaciji i formiranju dr`avnog sektora,
bavili proizvodnjom ili trgovinom van organizovanog dru{tvenog sektora,
{to je strogo ka`njavano.
A.4. – Nacionalizacija
Okru`ni sud je rehabilitovao ukupno 4 lica ~ija je zajedni~ka kara-
kteristika da su im op{tim ili pojedina~nim aktima dr`avnih organa nacio-
nalizovane nepokretnosti.
U predmetu Reh. br. 19/06 usvojen je zahtev za rehabilitaciju dva
ro|ena brata, tako {to je utvr|eno da je pravosna`no re{enje o naciona-
lizaciji poslovnih prostorija u [apcu, koje je doneto primenom Zakona o
nacionalizaciji najamnih zgrada, ni{tavo i da su ni{tave sve njegove pravne
posledice, po{to je ovim re{enjem povre|eno njihovo pravo na imovinu iz
ideolo{ko-politi~kih razloga. Prema shvatanju Okru`nog suda, svako pra-
vno i fizi~ko lice ima pravo na neometano u`ivanje svoje imovine, tako da
niko ne mo`e biti li{en svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovi-
ma predvi|enim zakonom i op{tim na~elima me|unarodnog prava. Pravo
na neometano u`ivanje sopstvene imovine bilo je deklarativno priznato i
pravnim propisima u vreme dono{enja re{enja o nacionalizaciji imovine
navedenih lica. Me|utim, ova nacionalizacija, kao upliv dr`ave u privatnu
imovinu, nije vr{ena u javnom interesu, ve} u interesu sprovo|enja politi~ke
ideologije komunisti~ke partije, kako bi se od tzv. kapitalista, kao klasnih
neprijatelja, oduzela imovina i prenela u dru{tvenu svojinu, kojom upra-
vlja i koristi je suprotstavljena radni~ka klasa. U ovom slu~aju imovina je
oduzeta od fizi~kih lica i dodeljena na kori{}enje dru{tvenim organizaci-
jama. Cilj koji se ostvarivao ovom nacionalizacijom nije bio javni interes
svih gra|ana u dru{tvu, odnosno dr`avi, ve} zadovoljavanje parcijalnih
interesa, iz ideolo{ko-politi~kih razloga.
U predmetu Reh. br. 2/07 usvojen je zahtev za rehabilitaciju dr Mi-
lana Petrovi}a. Utvr|eno je da je Ukaz o progla{enju preduze}a od zna~aja
za republikansku privredu, koji je doneo Prezidijum Narodne skup{tine
Narodne Republike Srbije, kojim je izvr{ena nacionalizacija stambenog ob-
jekta ovog lica, koji je pojedina~no ozna~en u Ukazu, a kojim je povre|eno
njegovo pravo na imovinu iz ideolo{ko politi~kih razloga, ni{tav i da su
ni{tave sve njegove pravne posledice u odnosu na ovu nepokretnost. Ra-
zlozi kojima se rukovodio Okru`ni sud su isti kao i u prethodnom slu~aju
vezanom za pojedina~ni akt nacionalizacije, po{to je imovina oduzeta od dr
Milana Petrovi}a njegova porodi~na ku}a preimenovana u vilu, dodeljena
drugim gra|anima kao stanarima.
86
 Zakon o rehabilitaciji – dve godine kasnije

U vezi sa ovim predmetom pred Vrhovnim sudom Srbije republi~ki

javni tu`ilac je podigao Zakon za za{titu zakonitosti, u septembru 2007.
godine, ali odluka do sada nije doneta.
A.5. – Prinudni otkup
Okru`ni sud je rehabilitovao ukupno 10 lica koja su odlukama re-
dovnih sudova ogla{avani krivim za krivi~na dela {pekulacije i privredne
sabota`e zbog toga {to u periodu prinudnog otkupa, od 1948. do 1953. go-
dine, nisu isporu~ivali dr`avi razrezane koli~ine poljoprivrednih proizvoda.
Re~ je o dobro stoje}im zemljoradnicima, kojima su, osim kazne li{enja
slobode sa prinudnim radom, izricane i kazne konfiskacije njihove imovi-
ne, a u nekim slu~ajevima radilo se o desetinama hektara obradive zemlje.
Mali broj zahteva u vezi sa prinudnim otkupom mo`e se objasniti i ~injeni-
com da je odre|ena satisfakcija postignuta vra}anjem zemlji{ta vlasnicima
i naslednicima na osnovu Zakona o na~inu i uslovima priznavanja prava
i vra}anju zemlji{ta koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poljo-
privrednog zemlji{nog fonda i konfiskacijom zbog neizvr{enih obaveza iz
obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, iz 1991. godine.
B. Predmeti u kojima zahtevi za rehabilitaciju
nisu usvojeni
Zahtevi za rehabilitaciju nisu usvojeni prema ukupno 12 lica, od ~ega
je prema jednom licu zahtev odba~en, prema 9 lica postupak je obusta-
vljen, a prema 2 lica je postupak prekinut.
B.1. – Predmet u kome je zahtev odba~en
U predmetu Reh. br. 25/06 Okru`ni sud se oglasio apsolutno nena-
dle`nim za postupanje i zahtev predlaga~a sa prebivali{tem u Malom
Zvorniku je odba~en zbog toga {to je rehabilitacija tra`ena zbog povrede
prava na slobodu, time {to je predlaga~ li{en slobode u periodu od 1949.
do 1954. godine, kao informbirovac od strane prekr{ajnog organa u Bosni
i Hercegovini, pri ~emu je imao prebivali{te u Op{tini Bratunac, u Bosni i
Hercegovini, sve do 1955. godine, kada se prijavio u Mali Zvornik. Zahtev je
odba~en zbog toga {to pravo na rehabilitaciju imaju samo lica koja su imala
prebivali{te na teritoriji Srbije u vreme kad je izvr{ena povreda prava.
B.2. – Obustave
Okru`ni sud je obustavio postupak rehabilitacije u odnosu na 9 lica,
zbog njihovog odustanka od zahteva ili zbog nedolaska predlaga~a na za-
kazano ro~i{te, iako je uredno pozvan.
B.3. – Prekidi
Okru`ni sud je prekinuo postupke protiv 2 lica dok se ne zavr{i
krivi~ni postupak, ~ije ponavljanje je dozvoljeno. Radi se o licima koja
87
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

su presudom iz 1979. godine osu|ena na vi{egodi{nji zatvor zbog toga

{to su osnovala politi~ku organizaciju “Realisti~ko ujedinjenje Evrope”,
Jugoslovenski pokret “Evropljana”, ~iji je osnovni cilj bio ujedinjene sa
evropskim demokratskim dr`avama, vi{epartijski sistem, pravna dr`ava i
tr`i{na konkurencija.
C. – Nere{eni predmeti
Trenutno se u Okru`nom sudu nalazi 18 nere{enih predmeta, od
toga jedan iz 2006. godine, jedan iz 2008. godine i 16 iz 2007. godine. Os-
novni razlog nere{avanja ovih predmeta je u tome {to jo{ nisu prikupljeni
dokumenti iz arhiva, a u nekim predmetima lica, ~ija se rehabilitacija tra`i,
nisu upisana u knjigu umrlih, pa se ~eka da se ti postupci okon~aju.

Zaklju~ak
1. Srpska politi~ka elita je kasnim usvajanjem Zakona o rehabili-
taciji pokazala da nije spremna za obra~un sa autoritarnom pro{lo{}u, a
izostavljanjem dela o ekonomskoj rehabilitaciji, kroz obe{te}ivanje i re-
stituciju oduzete imovine, produ`ava se vi{edecenijska agonija `rtava ko-
munizma. Da bi `rtve komunisti~kog terora bile rehabilitovane u potpu-
nosti, neophodno je odre}i se komunisti~ke pro{losti, kao {to su to u~inili
posleratni Nemci, koji su se odrekli svoje nacisti~ke pro{losti. Ali izgleda
da dana{nji Srbi nemaju dovoljno snage da odbace takvu pro{lost.
2. Zakon o rehabilitaciji, prema ocenama stru~ne javnosti, ima
zna~ajne nedostatke, ali i jednu vrlinu, a to je da je kona~no donet i da je
po~eo da se primenjuje. Po~etna nesnala`enja u primeni polako se otkla-
njaju i sudovi su anga`ovaniji i a`urniji u re{avanju predmeta po zahtevi-
ma za rehabilitaciju. U njima se prvi put posle Drugog svetskog rata, na
neki na~in, istra`uju ratni zlo~ini pobednika u ratu, {to je uslov ne samo
za eventualno uklju~ivanje nadle`nog tu`ioca u proces utvr|ivanja istine
u ovim zlo~inima, ve} i temelj za srpsko-srpsko nacionalno pomirenje,
bez koga nema efikasne izgradnje demokratske dr`ave. Rehabilitacija }e
biti i osnov za restituciju imovine i obe{te}ivanje, u skladu sa odredbama
budu}eg Zakona o restituciji, koji je neminovnost, a njome se otklanjaju
zna~ajne prepreke ekonomskog oporavka Srbije i {irom otvaraju vrata
ulaganjima iz inostranstva, a naro~ito od strane pripadnika na{e brojne i
ekonomski sna`ne dijaspore.
3. U Okru`nom sudu u [apcu ulo`eni su veliki napori sudija za
re{avanje predmeta po zahtevima za rehabilitaciju, {to je rezultiralo efi-
kasnim postupanjem, tako da je u prethodne dve godine zavr{en postupak
za 103 lica, a za svega 18 lica predmeti su ostali nere{eni.

88
 Zakon o rehabilitaciji – dve godine kasnije

Gojko Lazarev

REHABILITATION ACT – TWO YEARS LATER

Summary: Since the author is a judge of the District Court in Sabac which
has passed the greatest number of rulings according the Rehabilitation Act, he
analysed problems in implementing this statute. The author classified the case law
of the District Court in Sabac in three groups: cases in which the rehabilitation re-
quests have been accepted, 2) cases in which the rehabilitation request have not
been accepted and 3) pending cases. According to detailed analysis of case law the
author concluded that the Serbian political elite, by delayed adoption of the Re-
habilitation Act demonstrated unpreparedness to open the issue of authoritarian
past. At the same time, the lack of pecuniary rehabilitation, through compensa-
tion and restitution of property extends the years agony of victims of communism.
In order to fully rehabilitate the victims it is necessary to discard the communist
past, as it was done post-war by Germans who rejected the Nazi past. However,
it seems that Serbs today do not have enough strength to reject this past. The Re-
habilitation Act has significant omissions but also contains a strong virtue in the
fact that its implementation has already begun. The starting difficulties in prac-
tice are slowly eliminated and the courts are more engaged and updated in sol-
ving cases upon rehabilitation requests. In these cases, for the first time since the
Second World War, the war crimes committed by the winners of the war were to
some extent analysed, which is the condition not only for possible involvement
of the competent prosecutor in the process of determining the truth but for the
healthy foundation of the Serbian-Serbian reconciliation. Without this reconcili-
ation there is no efficient establishment of the democratic state.
Key words: partisan state, authoritarian past, Rehabilitation Act of the Repu-
blic of Serbia, case law, Serbian-Serbian national reconciliation

89
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Dobrivoje Tomi}

Dobrivoje TOMI] UDK 343.988:321.64-058.64

VIKTIMOLO[KO VI\ENJE
ZAKONA O REHABILITACIJI

Rezime: Autor analizira odredbe i primenu Zakonu o rehabilitaciji politi~kih

osu|enika i ka`njenika sa stanovi{ta `rtve komunisti~kog terora. On smatra da
jo{ uvek u Srbiji uloga i status `rtve komunisti~kog terora i represije nisu zakon-
ski uva`eni i da je javna svest o po~injenim zlo~inima i vidovima represije vrlo
oskudna. Ovo se na `rtvama odra`ava kao produ`eno dejstvo prvobitno nanetog
du{evnog bola i nepravde, tj. kao sekundarna viktimizacija. Izostalo je saose}anje
i razumevanje neophodnosti pravde i sankcija radi priznanja patnji `rtava zlo~ina.
Za `rtve je nerazumljivo i neprihvatljivo za{to posebnim zakonom tek treba da
bude ure|eno pravo na naknadu {tete i pravo na povra}aj konfiskovane imovine,
kad su to Ustavom i me|unarodnim pravom zajem~ena prava. Sa stanovi{ta `rtve,
Zakon se jednostrano odnosi samo na pravno poni{tavanje re{enja i odluka, ali
bez otklanjanja, ubla`avanja i sankcionisanja posledica koje je `rtva pretrpela ili
trajno trpi.
Klju~ne re~i: represija, komunisti~ki teror, politi~ki osu|enici, ka`njenici, `rtve,
naknada {tete, povra}aj konfiskovane imovine, sekundarna vikti-
mizacija

[estog aprila 1941. godine Nema~ka napada Jugoslaviju. Rat se od-

vija munjevito i porazno za Jugoslaviju koja se odmah raspar~ava. Srbi-
ja je porobljena. KPJ (Komunisti~ka Partija Jugoslavije) je zadovoljna
ovim ratnim zbivanjima za koje se odavno zalagala i spremala. Za KPJ }e
ovo biti presudan i zna~ajan korak za budu}e osvajanje vlasti i uvo|enje
komunisti~ke vladavine i diktature proleterijata na prostoru Jugoslavije.
Od 1939. godine pa do napada Nema~ke na Sovjetski Savez krajem
juna 1941. godine, komunisti su bili po ugovoru Hitlera sa Staljinom, kao
~lanovi Kominterne, saradnici i saveznici sa nacistima.
Komunisti~ka ideologija se u ne~emu poistove}uje sa nacisti~kom
ideologijom; totalitarna vladavina diktaturom, autoritarna vlast i nepriko-
snovenost jednog ~oveka na ~elu dr`ave i vladaju}e partije, li~nost koja je
nedodirljiva i iznad zakona. Nagla{ena razlika javlja se me|u ovim ideo-
logijama u primeni mr`nje i ~injenju zlodela radi osvajanja i opstanaka
na vlasti. Dok nacizam proklamuje mr`nju prema “ni`oj rasi” i sprovo-
90
 Viktimolo{ko vi|enje Zakona o rehabilitaciji

di fizi~ko zatiranje tu|eg a ne svog naroda, dotle komunizam propagira

i sprovodi klasnu mr`nju i fizi~ku likvidaciju svoga naroda unutar svoje
dr`ave. Ovim ideologijama su u osnovi zajedni~ke mr`nja i plja~ka, dok
im se zlo~ina~ki motivi i `rtve razlikuju.
Nosioci i sledbenici ove nehumane komunisti~ke ideologije, prepu-
ne zlo~ina~kog naboja, koriste ukazanu priliku okupacije zemlje da u po-
robljenoj Srbiji pod la`nim sloganom “ustanak protiv okupatora” nametnu
gra|anski rat i uz pomo} anglo-amerikanaca i sovjeta osvoje vlast i ovladaju
Jugoslavijom i Srbijom zavo|enjem veoma surove diktature.
Odmah po~inju hap{enja i egzekucije od strane Ozne (Odelenje za
za{titu naroda) i KNOJ-a (Korpus narodne odbrane Jugoslavije) po programu
ideologije i naredbe KPJ. Oba naziva Ozna i KNOJ su vi{e nego cini~ni
i la`ni jer ne {tite niti brane, ve} zatiru i plja~kaju svoj narod. Ubijanja i
streljanja `rtava vr{ena su uglavnom no}u, ~esto i u podrumima zatvora
Ozne i Udbe (Uprava dr`avne bezbednosti), a ubijene `rtve su zavr{avale
u masovnim grobnicama na periferiji grada ili naselja. Prvih meseci na
zgradama Ozne isticani su spiskovi ubijenih “narodnih neprijatelja”. U
1945. godini prestaje objavljivanje ovih spiskova iako se masovni zlo~in
zatiranja civilnog stanovni{tva i dalje sprovodi. Izazivanjem straha ja~a
revolucionarna vlast.
Samo u periodu od oktobra 1944. do oktobra 1945. broj `rtava koje
su komunisti preko svojih partijskih i oru`anih institucija pobili i u masovne
grobnice zatrpali vi{estruko prevazilazi broj stradalog srpskog `ivlja tokom
okupacije. Komunisti~ka vlast je tokom svoje vladavine po~inila zlo~in pro-
tiv ~ove~nosti nad sopstvenim srpskim narodom, koji se po razmerama
mo`e porediti sa genocidom.
Sva ova zlodela komunisti~kih vlasti de{avaju se najgrubljim kr{enjem
jo{ va`e}eg Ustava Kraljevine Jugoslavije i Gra|anskog zakonika Srbije,
koji su zvani~no bili na snazi do 31.01.1946. godine, odnosno 23.10.1946.
godine. Ovo potvr|uje da je komunisti~ka vlast uspostavljena i vr{ena na
osnovu odluka AVNOJA (Antifa{isti~ko ve}e narodnog oslobo|enja Ju-
goslavije), koji nije imao pravni legitimitet.
Me|u nevinim civilnim `rtvama pomenutog masovnog i ideolo{ki
uslovljenog zlo~ina je i moj otac Du{an N. Tomi}, trgovac i industrijalac
iz Boljevca. Zlo~in ubistva Du{ana Tomi}a od strane pripadnika Ozne u
Zaje~aru, nasilno oduzimanje i plja~ka imovine porodice Tomi}, primenje-
na represija i torture nad ~lanovima porodice samo je jedan slu~aj od
jo{ neutvr|enog broja `rtava (stotine hiljada?) komunisti~ke vladavine
u Srbiji.
Moj otac Du{an Tomi} je uhap{en u prvoj polovini decembra 1944.
godine u na{em stanu u Para}inu i to u prisustvu moje majke Radmile
91
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Dobrivoje Tomi}

(36 g.), moje sestre Dobrile (16) i mene (14). Hap{enje su izvr{ila dva
naoru`ana partizana, pripadnika Komande mesta Boljevac, a po nalogu
komandanta Miodraga Coji}a. Otac je najpre sproveden u Boljevac, a
potom u zatvor Ozne Zaje~ar, gde je i ubijen.
Posle hap{enja oca, majka, sestra i ja smo do{li u na{u porodi~nu
ku}u u Boljevcu. Oko 20. decembra 1944. godine okrutno primenjuju}i
nasilje i pretnje, u ku}u su nam u{la dva naoru`ana partizana predvo|ena
naoru`anim Stevom Bogdanovi}em, sekretarom sreskog komiteta KP. Uz
bahato opho|enje prema nama i zastra{ivanje, pra}eno najpogrdnijim i vrlo
uvredljivim i poni`avaju}im re~ima, isterali su nas bez ikakvog obrazlo`enja
neobu~ene iz na{e ku}e. Ovaj neshvatljivi doga|aj zbio se munjevito, ali je
naneo mojoj de~a~koj du{i te`ak bol i patnju za sva vremena, traumu koja
je postala sastavni deo mog `ivota, a kasnije i `ivota moje porodice.
Od me{tana smo saznali da se najsve`ija masovna grobnica `rtava
komunisti~ke vlasti nalazi u podno`ju brda Kraljevice na domaku grada,
te smo se pod teretom najvi{eg du{evnog bola uputili tamo. U`asan,
nepojmljiv prizor strahote i nesno{ljiv bol do`ivljavamo na tom strati{tu.
Zemlja jednog dela livade izgleda kao preorana. Delovi `ice kojom su `rtve
bile vezane, krvavi kolci i motke kojima su partizani i ozna{i svoje `ive
`rtve pre egzekucije zlostavljali, le`e razbacani, svedo~e}i o najsurovijem
divlja~kom piru egzekutora i nosilaca nove vlasti.
Pored zlo~ina ubistva, kojim je ocu uskra}eno pravo na `ivot, osorni
komunisti~ki re`im ga `igo{e najsramnijim `igom “narodnog neprijatelja i
ratnog zlo~inca”. Ovo `igosanje prenosi se na mene `estokom represijom,
koju re`im na razne na~ine kontinuirano vr{i. Od vidova represije po-
sebno navodim gladovanje, smrzavanje, strah, pretnje, obespravljenost,
beznade`nost, uskra}ivanje prava na neometan `ivot i redovno {kolovanje,
razna poni`enja, psiho-torture, ga`enje dostojanstva i druge vidove pro-
gona i nasilja. Od svega pretrpljenog najte`i su za moju de~a~ku du{u bili
neizmerno trajan du{evni bol zbog svirepog ubistva i gubitka roditelja i
sramno `igosanje koji kontinuirano prate moj `ivot i prenose se na moju
porodicu i moje potomke.
Represija kojom smo mi, porodica, bili izlo`eni vr{ena je na razne
na~ine. Pod uticajem i pretnjama ~lanova sreskog komiteta KP Boljevac,
mnogi ljudi su nas godinama izbegavali, ~ak i na{i {kolski drugovi i prijatelji,
prekinuv{i iz straha svaki kontakt sa nama, `igosanim od komunisti~ke
vlasti kao porodica narodnog neprijatelja. Na po~etku svake {kolske godine
povede se pitanje i o roditeljima. Za mene je to uvek bio period poja~anog
du{evnog bola, pa i straha, jer ja sam presijom vlasti prinu|en da la`no
prikazujem kako je otac umro prirodnom smr}u za vreme rata. Po zavr{etku
velike mature ne mogu da se upi{em na studije Beogradskog univerziteta,
jer kao `igosan sin “narodnog neprijatelja i ratnog zlo~inca” ne mogu da
92
 Viktimolo{ko vi|enje Zakona o rehabilitaciji

dobijem neophodnu saglasnost omladinske organizacije. To sistematsko

uni`avanje i uskra}ivanje osnovnih prava izaziva permanentno trpljenje
du{evnog bola za nevino postradalim ocem. Udba i Sreski komitet KP u
Boljevcu su i posle 1945. godine nastavili sa represijama prema meni, majci
i sestri. Lansirali su periodi~no glasine da mi je otac `iv, da je negde na
radu u Sloveniji, pa Rumuniji, pa Rusiji, da je ~ak pobegao u inostranstvo.
Ovo je bio jedan od smi{ljenih vidova ideolo{ke torture, psihi~kog nasilja,
zalu|ivanja i naru{avanja na{eg mentalnog zdravlja.
Za vreme totalitarne komunisti~ke vladavine nije bilo mogu}e do}i
do istine o na~inu, mestu i datumu po~injenog zlo~ina onih `rtava koje
su ubijane bez sudskih presuda, a me|u kojima je i moj otac. Moja majka
je tokom 1945-46. godine uporno nastojala usmeno i pismeno kod raznih
komunisti~kih institucija da do|e do istine o stradanju moga oca i do njegove
umrlice, zahtevaju}i ~ak i sudski postupak za dokazivanje njegove krivice
ili nevinosti. Komunisti su ignorisali svaki zahtev ove vrste kao i sve `albe
povodom nezakonito otete i konfiskovane imovine.
Posle nepunih pedeset godina provedenih u izgnanstvu i emigraciji,
dolazim u Srbiju i od 2002. godine po~injem da tragam po raznim institucijama
i arhivama za istinom o nevino ubijenom ocu. Od tada pa do danas moja
traganja za istinom nisu me dovela ni blizu cilja. Arhivska gra|a o zlo~inima
AVNOJ-ske vlasti je ili nedostupna, uni{tena ili se probrano i sa izbrisanim
imenima sau~esnika zlo~ina stavlja na uvid. Zvani~ne najave o otvaranju
svih arhiva i dosijea jo{ uvek ~ekaju na realizaciju uz profanisani slogan
“nema jo{ politi~ke volje”.
Va`an razlog prikrivanja arhivske gra|e, naro~ito one o zlo~ina~kom
delovanju Ozne i Udbe svakako su kompromituju}i podaci i imena onih
koji su i danas u vladaju}oj oligarhiji ili su njihovi ideolo{ki ili krvni sro-
dnici. U Srbiji ima donetih zakona koji se reprezentativno pominju a ni-
kako, ili selektivno, primenjuju. Ovo je o~igledan nastavak funkcionisanja
komunisti~kog zakonodavstva i selektivne primene zakona. Ove navode
potvr|uje odnos nadle`nih o primeni Zakona o lustraciji, koji je donet
krajem maja 2003. godine ali se jo{ ne primenjuje, te slu`i kao {arena
la`a unutar i izvan zemlje radi prikazivanja “vladavine prava”. Ba{ kao i
Titova avnojska Odluka o amnestiji doneta novembra 1944. godine, koja
je u osnovi zakasnila, a po stupanju na snagu nije primenjena, te nije zau-
stavila partizansku tiraniju, ve} je slu`ila za prevaru naroda i “{minkanje”
komunisti~ke ideologije.
Sa velikim zaka{njenjem donet je i Zakon o rehabilitaciji, koji obi-
luje odre|enim nedostacima i siroma{tvom pravnih definicija. Ali pre po-
menutog zakona trebalo je doneti i zakon o otvaranju dosijea i arhiva,
bez kojih se ni rehabilitacija ne mo`e u potpunosti sprovesti. Narodna
skup{tina je trebalo da donese i rezoluciju o osudi i distanciranju od zlo-
93
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Dobrivoje Tomi}

~ina po~injenih za vreme vladavine komunizma. Bez ovoga ne mo`e se

o~ekivati ravnopravan odnos vlasti prema `rtvama i potomcima stradalim
od komunisti~kog re`ima.
Jo{ uvek u Srbiji uloga i status `rtve komunisti~kog terora i represije
nisu zakonski uva`ene, a javna svest o po~injenim zlo~inima i vidovima
represije je vrlo oskudna. Ovo se na `rtvama odra`ava kao produ`eno
dejstvo prvobitno nanetog du{evnog bola i nepravde, tj. kao sekundarna
viktimizacija. Izostalo je saose}anje i razumevanje neophodnosti pravde i
sankcija radi priznanja patnji `rtava zlo~ina. Za nas `rtve je nerazumljivo
i neprihvatljivo za{to posebnim zakonom treba da bude ure|eno pravo na
naknadu {tete i pravo na povra}aj konfiskovane imovine, kad su to Ustavom
i me|unarodnim pravom zajem~ena prava.
Sa stanovi{ta `rtve, Zakon se jednostrano odnosi samo na pravno
poni{tavanje re{enja i odluka, ali bez otklanjanja, ubla`avanja i sankcionisanja
posledica koje je `rtva pretrpela ili trajno trpi.
Kao `rtva represije i torture komunisti~kog re`ima, podneo sam
juna 2004. godine tu`bu protiv Republike Srbije kao pravnog naslednika
ranijih vlasti za nadoknadu nematerijalne {tete i nanetog mi du{evnog bola i
pretrpljene surove represije i torture. Tu`ba je odba~ena kao neosnovana(!).
Nedopustivo je da se licima iz vremena akcije “Sablja” (2003. g.) zahtevi
za nematerijalnu {tetu (du{evni bol) re{avaju kratkoro~no uz materijalno
obe{te}enje, dok se `rtve komunisti~kog terora pred istim sudom tretiraju
kao gra|ani drugog reda i uskra}uju im se ustavom i pravnim aktima ga-
rantovana prava.
Za pre`ivele i pogubljene `rtve i njihove potomke nu`no je ozakoniti
ispravljanje nepravde ne samo rehabilitacijom, koja mora da sadr`i moralnu,
psihi~ku i materijalnu satisfakciju, ve} i gonjenjem po~inilaca zlo~ina od
strane tu`ila{tva za ratne zlo~ine. Na moje podneske od 2006-2007. podnete
Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine Republike Srbije, Tu`ila{tvo mi je u svom aktu
A170/07 izme|u ostalog odgovorilo: “Obave{tavamo vas da smo povodom
va{a dva podneska od 17.07.2006. i 03.05.2007. godine formirali predmet
u ovom tu`ila{tvu, a povodom stradanja va{eg oca Du{ana Tomi}a iz Bo-
ljevca, koji je ubijen u februaru 1945. godine. Obave{tavamo vas da je
tu`ila{tvo za ratne zlo~ine nadle`no za postupanje u svim predmetima
ratnih zlo~ina, kao i da sami ratni zlo~ini ne zastarevaju tako da njihovo
krivi~no gonjenje mo`e biti preduzeto u svakom trenutku. U tom smislu
je i formiran predmet povodom smrti va{eg oca i u toku su navedene
provere.” Ovim aktom tu`ila{tvo potvr|uje da su zlodela partizana od
kojih je stradao i Du{an Tomi} i njegova porodica pravi ratni zlo~in protiv
~ove~nosti, koji ne zastareva.
94
 Viktimolo{ko vi|enje Zakona o rehabilitaciji

Posle 5. oktobra 2000. godine prisustvo u vlasti sledbenika onih koji

su ranije bili stubovi i nosioci zlo~ina~ke vladavine komunisti~ke diktature
deluje protivre~no, odbojno i nespojivo sa sprovo|enjem nepristrasne, sveo-
buhvatne rehabilitacije. Ovakva politi~ka elita nema volje ni potrebe da
raskine sa pogubnom pro{lo{}u i ne}e ni pregradni zid izme|u pro{losti i
sada{njosti. Ovome veoma doprinose “vladaju}e” nevladine organizacije.
Iz profitabilnih (politi~ko-finansijskih razloga) bave se `ustro i isklju~ivo
zlo~inima i `rtvama nastalim posle 1990. godine. Nazivi ovih organizacija
naj~e{}e su kontroverzni sa njihovim delovanjem u javnosti, u kome je
politi~ko pomodarstvo dominantno zastupljeno.
Ministarstvo pravde Republike Srbije nedavno je najavilo izmenu i
dopunu postoje}eg Zakona o rehabilitaciji, {to je i nu`no i hitno. Navodim
nekoliko predloga zahteva u nadi da }e komisija u Ministarstvu pravde
doneti valjan, nepristrasan i neosporiv zakon dostojan `rtava i njihovih
potomaka:
1. Ukinuti ~lan 8 sada{njeg Zakona o rehabilitaciji kao neustavan i
poni`avaju}i za `rtve, jer nema pravde bez sankcija.
2. Ograni~iti rok sudu za dono{enje re{enja o rehabilitaciji na 6-8
meseci od podno{enja zahteva.
3. Zakonom treba predvideti da se u re{enju o rehabilitaciji ozakoni
pravo na obele`avanje groba, iskopavanje i dostojanstvenu sahranu o
tro{ku dr`ave.
4. Obavezati nadle`ni sud da slu`beno dostavi javnom tu`ila{tvu
zahtev za gonjenje po~inilaca utvr|enog zlo~ina, ali i onih koji su donosili
re{enja o konfiskaciji.
5. U tekstu Zakona o rehabilitaciji trebalo je uva`iti i ozakoniti neke
sadr`ajne navode iz ta~aka Rezolucije 1096 (1996. g.) i Rezolucije 1481
(2006.) donetih u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope, ~iji je ~lan i
Republika Srbija.
6. Rehabilitacija je jednoobrazna i ne mo`e biti primenjena po nekim
kategorijama, klasama ili selektivno.
Nadle`ne institucije za nadgledanje i kontrolu rada sudija i pravosu|a
treba efikasno da otklone postoje}u opstrukciju predmeta rehabilitacije `rtava
komunisti~kog re`ima kao i svih slu~ajeva koji se odnose na pretrpljenu ne-
pravdu i zlodela avnojske dr`ave. Sa stanovi{ta `rtve, ovakva postupanja tj.
nepostupanja izazivaju sumnju u nepristrasnost dr`avnih institucija. Zbog
izostale lustracije u pravosu|u, mnoge sudije se i dalje dr`e uputstva iz ko-
munisti~kog kodeksa pravde, koji nala`e da pravdu treba da dele oni koji
znaju da ~uvaju tekovine NOB (Narodno-oslobodila~ke borbe).
Slu~aj Du{ana N. Tomi}a je po mnogo ~emu poseban i slo`en. Epilog
svega mora biti saznanje istine o fizi~kom nestanku Du{ana N. Tomi}a
95
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Dobrivoje Tomi}

u zatvoru Ozne u Zaje~aru i zvani~no, sudsko progla{enje njega kao nevine

`rtve avnojske dr`ave. Isto tako, Du{anovoj porodici i potomcima morala
bi se dati moralna i materijalna satisfakcija za naneto stradanje, gubitak
zdravlja, du{evni bol i sramno `igosanje.
Na kraju treba napomenuti da nadle`ne institucije i pojedinci u
svojim radu treba da uva`avaju Rezolucije Parlamentarne skup{tine Saveta
Evrope br. 1096/96 i br. 1481/06, kojima se predla`u mere za otklanjanje
nasle|a biv{ih komunisti~kih totalitarnih sistema i ukazuje na neophodnost
me|unarodne osude zlo~ina totalitarnih komunisti~kih re`ima.

Dobrivoje Tomic

VICTIMOLOGICAL OVERVIEW
OF THE REHABILITATION ACT
Summary: The author analyses provisions and implementation of the Act
on Rehabilitation of Political Convicts from the point of view of communist ter-
ror victims. He believes that the role and the status of victims of political terror
and repression are still not respected in Serbia and the public conscience of com-
mitted crimes and forms of repression is very poor. This results in causing victims
long term effects of initially inflicted mental pain and injustice, namely a second-
ary victimisation. The compassion and the understanding of the necessity of jus-
tice and sanction for purpose of recognising the suffering of victims is lacking. It
is not understandable and acceptable for a victim that the issues of damages and
right to restitution of confiscated property have to be regulated by special sta-
tutes, when these rights are guaranteed by the Constitution and international law.
From the point of view of a victim, the statute unilaterally refers to annulment of
rulings and decisions, but without eliminating, diminishing and sanctioning the
consequences that victims suffered or permanently suffer.
Key words: repression, communist terror, political convicts, offenders, victims,
damages, restitution of confiscated property, secondary victimisation

96
 ???????

DISKUSIJA

97
 Milan Parivodi}

98
Milan Parivodi]

ISTORIJSKI ZNA^AJ ZAKONA

O REHABILITACIJI 

Na sednici Vlade Republike Srbije od 24. novembra 2005. godine

usvojen je Nacrt Zakona o rehabilitaciji i upu}en Narodnoj skup{tini na
usvajanje.
Nacrtom Zakona o rehabilitaciji ure|uje se sudski postupak rehabili-
tacije, tj. vra}anja gra|anskog ugleda svim licima koja su, sa ili bez sudske
ili administrativne odluke, bila `rtve politi~kog progona u periodu od 6.
aprila 1941. godine do dana stupanja na snagu Zakona o rehabilitaciji.
Nacrt predvi|a da svako zainteresovano lice mo`e podneti okru`nom
sudu zahtev za rehabilitaciju `rtve politi~kog progona bilo kada, jer pravo
na zahtev ne zastareva.
Pozitivnim sudskim re{enjem o rehabilitaciji utvr|uje se da je odluka
doneta protiv rehabilitovanog lica ni{tava, i sve njene pravne posledice
ni{tave, uklju~uju}i i konfiskaciju imovine, i to od trenutka dono{enja te
odluke. Rehabilitovano lice smatra se neosu|ivanim.
Kada je `rtva politi~kog progona stradala bez sudske ili administra-
tivne odluke, npr. streljanjem bez su|enja, sudskim re{enjem se utvr|uje da
je `rtva bila progonjena iz politi~kih razloga, te se rehabilituje vra}anjem
gra|anskog dostojanstva.
Nacrt Zakona o rehabilitaciji ima `ivotni zna~aj za utvr|ivanje isto-
rijske istine srpskog naroda u periodu od 60 godina dvadesetog veka.
@ivotno je zna~ajan jer afirmi{e istorijsko pomirenje me|u Srbima
{irom sveta, i me|u svim gra|anima Srbije, i postavlja temelje ponovnog
moralnog ujedinjenja, koje je uslov uspe{nije budu}nosti.
Nacrtom se reafirmi{e ideja istine, time i moralnog dru{tva u Srbiji,
kao i ljudsko pravo na dostojanstvo i pravo na imovinu, makar i posmrtno.
Zakonom o rehabilitaciji nastojimo da se, na`alost naknadno, ~esto
i prekasno, zahvalimo onim ljudima koji su imali hrabrosti i ose}aj li~ne
odgovornosti da dignu svoj glas protiv komunisti~ke diktature, nasilja i ru-
{enja osnovnih vrednosti savremene civilizacije, kao sto su pravo na `ivot
i slobodu kretanja, sloboda govora i {tampe, pravo na politi~ko udru`ivanje,

 Izjava ministra Milana Parivodi}a povodom usvajanja Nacrta Zakona o rehabi-

litaciji na sednici Vlade RS od 24.11.2005. godine.

99
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Milan Parivodi}

pravo na preduzetni{tvo i imovinu, i druga osnovna prava ~oveka. Grade-

}i danas novu demokratsku Srbiju, ose}amo koliko je te`e i dugotrajnije
utvr|ivati ove vrednosti nego {to je ih je bilo ru{iti.
Ovaj zakon nije selektivan u pogledu rehabilitacije; pravo na prizna-
nje gra|anskog dostojanstva ima svaka politi~ka `rtva, ma sa koje strane
politi~kog spektra dolazila u vreme progona.
Zbog toga smatram da je Nacrt Zakona o rehabilitaciji od istorijskog
zna~aja.

100
 Dru{tveni i moralni zna~aj rehabilitacije `rtava politi~ke represije

Aleksandar Jugovi]

DRU[TVENI MORAL I ZNA^AJ

REHABILITACIJE
@RTAVA POLITI^KE REPRESIJE

Sve posledice politi~ke represije najbolje pokazuju koliko dru{tvo

~ija je vlast ustanovljena na politi~kom zlo~inu nije dru{tvo celovitog pro-
speriteta i humanosti ma koliko njegova ekonomija ili kultura bili razvijeni.
I ono ostaje takvo ako se ne napravi jasna istorijska, moralna i pravna di-
stanca u odnosu na “vreme nevreme” ili na “vreme neprava”. Vi{estruki
je individualni, dru{tveni i moralni zna~aj rehabilitacije `rtva politi~ke re-
presije, pogotovu u kontekstu srpskog dru{tva.
Na individualnom nivou rehabilitacija zna~i ubla`avanje posledica
nepopravljivog {to mo`e `rtvi ili porodici `rtve zna~iti umanjenje ose}aja
nepravde, dobijanje moralne satisfakcije, ostvarenje materijalne naknade
ili socijalne rehabilitacije kao nadoknade za pretrpljenu diskriminaciju.
Me|utim, na psiholo{kom planu, posledice progona, straha, poni`enja,
gubitka ili procesa nepre`aljene `alosti kada se ne zna sudbina `rtve, ~e-
ga je bilo u na{oj politi~koj istoriji posle Drugog svetskog rata, nemogu-
}e je “popraviti”.
Za dru{tvo i njegov sveukupni, a naro~ito moralni razvoj, neophodno
da se savremenici jasno odrede prema pro{losti u kojoj je bilo politi~kog
nasilja od strane nosilaca vlasti i mo}i. Politika i nasilje jesu neodvojivi fe-
nomeni iz najmanje dva razloga: prvo, nasilje je ~esto u istoriji bilo sred-
stvo postizanja politi~kih ciljeva i, drugo, nijedna dr`ava ne mo`e da se odre-
kne nasilja kao sredstva o~uvanja poretka. Ipak u primeni dr`avnog nasilja
treba razlikovati demokratsku od nedemokratske dr`ave. Demokratska
dr`ava nasilje koristi u ograni~enom vidu, po odre|enoj proceduri, i iska-
zuje ga javno. Nasuprot demokratskoj dr`avi, nedemokratska dr`ava vlada
po volji pojedinaca ili interesnih grupa i bez javnih i definisanih pravnih
procedura. To je naro~ito odlika revolucionarnog ili tzv. “konsolidacionog”
nasilja, koje je bilo primenjeno u Srbiji u poratnim godinama iza Drugog
svetskog rata. Za svoje postupke nedemokratska vlast su{tinski ne odgo-
vara nijednoj instituciji, niti narodu. Istina, i nedemokratska dr`ava mo`e
imati zakone i procedure (pa onda i dr`avno nasilje mo`e imati karakter
zakonitosti), ali oni su, po pravilu, arbitrarni, nehumani, represivni i ne-
pravedni.
101
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Aleksandar Jugovi}

Iz ovog razloga zna~aj rehabilitacije jeste u suo~avanju dru{tva – mo-

ralnom i pravnom – sa nasilni~kom pro{lo{}u i savladavanja posledica, ko-
liko je to mogu}e, nedemokrati~nosti i autoritarnosti politi~kog re`ima.
Procesom rehabilitacije delegitimizuje se normalizacija politi~kog nasilja.
Njime se ukazuje na nasilni~ki i zlo~ina~ki karakter re`ima koji je sproveo
politi~ki teror.
Rehabilitacijom se ustanovljava su{tinska dru{tvena pozicija da su
ljudska prava iznad svake ideologije i politi~ke prakse. Samo devijantan
i izopa~en politi~ki poredak sa vlastitim gra|anima postupa kao sa nepri-
jateljima. Poruka procesa rehabilitacije jeste da se nasiljem nad politi~kim
neistomi{ljenicima ne mo`e stvoriti human i demokratski poredak i pravna
dr`ava. I zato iza rehabilitacije stoji obnova klju~nih dru{tvenih vrednosti
kao {to su: ljudski `ivot, humanizam, sloboda, nepovredivost imovine, to-
lerancija razli~itosti, ljudska ~ast.
Revolucionarno nasilje u Srbiji na kraju Drugog svetskog rata imalo
je cilj i uni{tavanje, a u skladu sa svojom “olako shva}enom” ideologijom
komunizma i izgradnje “novog ~oveka u novom dru{tvu”, uni{tavanje je-
dne od temeljnih vrednosti prosperitetnog dru{tva, a to je gra|anstvo kao
socijalni sloj i gra|ansko dru{tvo. Te{ko je obnoviti gra|ansko dru{tvo u
moralnom i vrednosnom pogledu bez procesa rehabilitacije `rtava poli-
ti~ke represije.
Rehabilitacijom `rtava politi~ke represije uti~e se na razvoj politi~ke
kulture, koja se ne bazira na osnovama neopaganizma i njegovog principa
“ko nije sa nama taj je protiv nas”, nego na principu legitimnosti razli~itosti
i prevladavanja dru{tvenih/politi~kih interesa i sukoba demokratskim i pra-
vnim sredstvima. Ovo je posebno zna~ajno i u dana{nje vreme u Srbiji, u
kome se opasna politi~ka matrica podele na politi~ke prijatelje i neprijatelje,
izdajnike i patriote, stalno obnavlja. U osnovi radi se o politi~koj manipu-
laciji gra|anima i “igranju na kartu” iracionalnog i mitskog. Ali, danas,
izdaja kao etiketa za politi~kog i ideolo{kog protivnika je put u “mutirani
totalitarizam” i politi~ko nasilje. Zato se procesom rehabilitacije `rtava
politi~ke represije, ako je dosledan i otvoren, “kroti” politi~ko manihejstvo
i politi~ki brutalizam. Tako|e, ovaj proces mo`e da prekine lanac politi~kog
revan{izma i dubokih i destruktivnih ideolo{kih podela.
Dru{tveni zna~aj rehabilitacije danas je i u tome {to ovaj proces treba
svim potencijalnim nasilnicima u politi~kim strukturama, kao nosiocima
vlasti i mo}i, da ostavi jasnu poruku: da se zlo~in ne zaboravlja, pa bio on
zaogrnut pla{tom bilo koje ideologije, i da “iskra pam}enja” uvek tinja.
Zato je klju~ni zna~aj rehabilitacije `rtava politi~ke represije upravo u
tome {to omogu}ava da nove generacije `ive u dru{tvu u kome postoji slo-
boda od svakog oblika straha koji mo`e proizvesti neki politi~ki re`im i
njegov poredak.

102
 Procesi rehabilitacije u Okru`nom sudu u [apcu

Miroljub Miju[kovi]

PROCESI REHABILITACIJE
U OKRU@NOM SUDU U [APCU

Samo jedan dan posle stupanja na snagu Zakona o rehabilitaciji (25.

aprila 2006. godine) mesno nadle`nom Okru`nom sudu u [apcu stigao
je zahtev za rehabilitaciju zemljoradnika Miloja Petrovi}a iz sela Gornji
Dobri} u op{tini Loznica, a ubrzo potom i apotekara Pavla Kurtovi}a iz
[apca. Kao “narodni neprijatelj”, Petrovi} je u KPD Gradi{ka tamnovao
~etiri godine, dok su Kurtovi}a nove vlasti odvele iz ku}e odmah po ulasku
partizana u grad i streljale na starom savskom mostu.
Kao profesionalnom novinaru, zaposlenom u dnevnom listu Poli-
tika, du`nost mi je bila da o tome informi{em javnost. Pogotovo {to je i
sa politi~kog i sa pravnog aspekta dono{enje Zakon o rehabilitaciji bilo
izuzetno zna~ajno: zbog kona~nog suo~avanja sa najprljavijim zlodelima
autoritarnog komunisti~kog re`ima, bez ~ega nema moralnog oporavka i
izgradnje demokratskog dru{tva u Srbiji, ali i zbog dono{enja dugo ~ekanog
Zakona o restituciji.
Prema odredbama Zakona o rehabilitaciji, rehabilitovana osoba
smatra se neosu|ivanom, a u slu~ajevima (velikim broju) gde sudska
ili administrativna odluka nije ni dono{ena, nadle`ni sud utvr|uje da je
ova osoba bila `rtva progona i nasilja iz politi~kih ili ideolo{kih razloga.
Tako|e je re~eno da }e pravo na nadoknadu {tete i vra}anje konfiskovane
imovine biti utvr|eno posebnim zakonom. Gra|anima Srbije i te kako je
va`no vratiti poverenje da }e dr`ava obezbediti za{titu dve najzna~ajnije
kategorije ~ovekovog `ivota: ~ast i imovinu.
Ali da se jo{ malo zadr`im na prvim zahtevima za rehabilitaciju
upu}enim Okru`nom sudu u [apcu, koji }e, zahvaljuju}i prevashodno
velikom anga`ovanju dugogodi{njeg sudije Gojka Lazareva, u proteklom
periodu doneti najvi{e pravosna`nih re{enja u Srbiji.
U li~no potpisanom zahtevu, sada skoro 80-godi{nji Miloje Petrovi}
naveo je da poti~e iz selja~ke ku}e, koja je 1945. godine imala 21 hektar
zemlje, a da se zbog velikih “nareza” (duplo ve}ih od prihoda imanja) ve}
kao maloletnik sukobio sa novim re`imom. Kada je 1949. godine oti{ao
na odslu`enje vojnog roka u Koprivnicu, za njim je iz zavi~aja stigla lo{a
karakteristika, pa je posle 16 meseci provedenih u vojsci osu|en na ~etiri
103
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Miroljub Miju{kovi}

godine li{enja slobode sa prinudnim radom, i jo{ godinu dana gubljenja

gra|anskih prava.
Posle izdra`ne kazne, Miloje Petrovi} je morao i da doslu`i preostali
deo vojnog roka, tako da je van ku}e proveo vi{e od {est godina. Kao do-
kaz on je prilo`io potvrdu Vojnog suda u Zagrebu od 4. decembra 1990.
godine, u kojoj stoji da je 11. maja 1951. godine bio osu|en za krivi~no
delo iz ~lana 9. Zakona o krivi~nim delima protiv naroda i dr`ave. Po{to
je “~itav `ivotni vek proveo kao obele`en ~ovek”, Petrovi} je `eleo da mu
ova najve}a `ivotna nepravda bude ispravljena bar u dubokoj starosti.
Apotekara Pavla Kurtovi}a (ro|enog 1887. godine), jednog od naj-
bogatijih predratnih [ap~ana, partizanske vlasti uhapsile su “u ime naro-
da” 23. oktobra 1944. godine u porodi~noj ku}i u Kara|or|evoj ulici broj
39. Zajedno sa grupom uglednih gra|ana, streljan je u no}i izme|u 27. i
28. oktobra iste godine na {aba~kom mostu, bez pisane presude, usmenom
odlukom tada{njeg predsednika prekog suda Milke Mini}. Njegovo telo
nikada nije prona|eno, a progla{en je za umrlog tek re{enjem Op{tinskog
suda u [apcu 2005. godine.
Zahtev za rehabilitaciju Pavla Kurtovi}a podneo je 9. maja 2006. nje-
gov sin Kosta Kurtovi}, koji sa porodicom `ivi u Beogradu. Posle hap{enja
oca, Kosta je svako jutro odnosio po jedan obrok u Okru`ni zatvor u [apcu
(nalazio na mestu sada{nje zgrade Op{tine) i predavao ga stra`aru na kapiji.
Pavla je sreo samo 25. oktobra 1944. godine i on mu je tada rekao: “Sine,
ne znam da li }emo se vi{e ikada videti”. Kada je 28. oktobra do{ao na
zatvorsku kapiju, stra`ar mu je saop{tio da vi{e nije potrebno da donosi
hranu, i pokazao rukom na zid portirnice.
Tamo je stajala odluka “prekog suda”, iz koje je Kosta Kurtovi}
saznao da je prethodne no}i streljano 36 osoba. Ime njegovog oca Pavla
Kurtovi}a nalazilo se pod rednim brojem 14. Porodica, me|utim, nikada
nije dobila nijedan dokumenat da je Pavle Kurtovi} osu|en i ubijen, a
pisanih tragova (presude Vojnog suda, Ozne) nije bilo ni u arhivi SDB –
BIA, Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u [apcu, Istorijskom arhivu u
Beogradu, Vojnoistorijskom institutu Ministarstva odbrane SCG, kojima
se obra}ala posle demokratskih promena u Srbiji.
Tragi~nim doga|anjima na {aba~kom mostu, gde su partizani stre-
ljali veliki broj gra|ana (prema nekim tvrdnjama vi{e stotina, pa do dve
hiljade), ja sam se bavio dve godine ranije, povodom po~etka radova na
izgradnji crkve svete Petke, nedaleko od strati{ta, posve}ene nedu`nim `rt-
vama. Inicijativu je odmah posle demokratskih promena u Srbiji pokren-
ulo udru`enje gra|ana “Most”, ali se na “dobru volju” op{tinskih ~elnika
~ekalo ~etiri godine. List Politika je tada u tri nastavka objavio tekst o par-
104
 Procesi rehabilitacije u Okru`nom sudu u [apcu

tizanskim zlo~inima 1944. u [apcu. Bilo je to prvi put u dugoj istoriji ovih
novina da jedna pri~a iz unutra{njosti dobije toliki prostor.
Tada{nja urednica dopisni~ke slu`be lista Politika Rajna Popovi}
pravilno je procenila zna~aj teme, koja je kasnije nastavljena svedo~enjima
pre`ivelih zatvorenika i ~lanova porodica `rtava. Objavljeni tekstovi nai{li
su na veliku zainteresovanost ~italaca i izazvali brojne komentare u inter-
net izdanju na{eg lista, posebno iz dijaspore. Ovo nagla{avam, jer }e od
percepcije, da ne ka`em dobre volje urednika, kasnije umnogome zavisiti
pra}enje (pojedina~nih slu~ajeva) rehabilitacije.
Crkva svete Petke kona~no je podignuta 2005. godine i od tada se u
njoj odr`ava parastos stradalnicima, od kojih su prvi ubijeni ba{ 27. okto-
bra 1944., na dan ove velike svetiteljice. Tada{nji {aba~ki prota Grigorije
Babovi} u svom letopisu, vo|enom od 1933. godine po nalogu crkvenih
vlasti, ~iji se original ~uva u gradskoj biblioteci (dnevnik je ovoj ustanovi
poklonio nekada{nji novinar Politike Bo{ko Babovi}, protin sin), naveo
je spisak od 36 streljanih [ap~ana, koji je ve} sutradan, 28. oktobra, bio is-
taknut na zidu Okru`nog zatvora: paroh Paun Proki}, profesor katehizisa
Vojislav Pavlovi}, apotekari Vlada Samurovi} i Ilija Rankovi}, trgovac Ivan
Dra`i}, in`enjer Aleksandar Bu~in, |aci Mile Be~eji} i Du{an Longinovi},
od`a~ar Milo{ Sazdani}, agent Baji}, trgovac Mihailo Anti}, kamenorezac
Sreten Bujukli}, rentijeri \or|e Jovanovi} i Pavle Kurtovi}, major Dobra
Nikoli}, profesor Vasilije Kuzenko, okru`ni na~elnik Svetislav Stevanovi},
u~itelj Vladan Da~i}, radnici Jovan ]iber i Toma Vere{, opan~ar Dragu-
tin Draga{evi}, u~itelj Milan Mihajlovi}...
Ubijanja su trajala sve do prole}a 1945. godine, a o najsramnijem
doga|aju u istoriji grada }utalo se decenijama. Supru`nici i potomci `r-
tava, ne samo k}eri i sinovi, ve} i tre}a generacija, sklanjali su se od d`e-
lata koje su sretali se na {aba~kim ulicama i svoju nametnutu “sramotu”
i tugu duboko su nosili u sebi.
Prvo re{enje o rehabilitaciji u Srbiji doneo je Okru`ni sud u [apcu
3. novembra 2006. godine, a Politika je tekst o tome objavila odmah po
njegovoj pravosna`nosti, i to sa po~etkom na naslovnoj stranici lista. Sti-
cajem objektivnih okolnosti (prikupljanja dokumentacije i rokova), nije
to bio slu~aj ni zemljoradnika Miloja Petrovi}a, niti apotekara Pavla
Kurtovi}a, ve} gvo`|arskog trgovca iz [apca Nikole Despotovi}a. Reda-
kcija je zadr`ala moj naslov “@rtva obe ideologije”, a u njemu se sadr`avala
ogromna tragike ne samo ove porodice, ve} i ~itavog srpskog dru{tva.
Nikolu Despotovi}a (ro|enog 1893. godine) 27. avgusta 1943. ubili
su ~etnici, a po dolasku na vlast komunisti su ga proglasili za narodnog
neprijatelja i konfiskovali mu imovinu. Zahtev za njegovu rehabilitaciju
podneli su sin Slobodan, istaknuti glumac srpskog teatra, i }erka Marija,
105
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Miroljub Miju{kovi}

penzionisani slu`benik Sudske uprave u [apcu. Oni su naveli da njihov

otac nije bio pripadnik nijedne politi~ke partije ni pre, a ni tokom Drugog
svetskog rata. Na po~etku okupacije 1941. godine, sa mnogim [ap~anima
oteran je u zloglasni logor u sremskom selu Jarak, a kasnije je vi{e puta
bio talac Nemaca, koji su sprovodili odmazdu “100 srpskih glava za je-
dnog ubijenog nema~kog vojnika”.
Prilikom kaznene ekspedicije u jesen 1941. godine, okupator je
spalio vilu i imanje Despotovi}a u obli`njem selu Jevremovac, a dva dana
pre tragi~ne likvidacije ~etnici su preko “svog ~oveka” tra`ili da im Niko-
la po{alje ve}u sumu novca, koju on nije imao. Kada je po{ao da obi|e
imanje u ovom selu, zaustavila ga je i vezala takozvana ~etni~ka “lete}a
trojka”. O ovom doga|aju pred sudskim ve}em svedo~io je 82-godi{nji
penzioner Borivoje Savi}, u~esnik NOB-a, koji je na Sremskom frontu
bio te{ko ranjen i ostao invalid:
“Zatekao sam se u selu susednom Maovi, kada je nai{la jedna gru-
pa ljudi sa {inskim kolima i konjima, koji su pevali pesmu ‘Kralju Pero iz
Engleske be`i’. Sa njima je bio i civil mu{karac, vezan `icom. Ja tog civi-
la nisam poznavao, ali je jedan od prisutnih, stariji ~ovek ^edomir Pav-
lovi} to prokomentarisao re~ima: ‘Odvedo{e gazda Nikolu Despotovi}a u
Radova{nicu kod Mine kalu|era da ga ispovedi’. Shvatio sam da }e Nikolu
likvidirati, po{to je kalu|er Mina bio istovremeno i ~etnik.”
^etnici su Nikolu Despotovi}a sproveli do mesta Bobije na Ceru,
gde su ga istog dana izboli no`evima i preko le{a nabacali granje. Po{to
se pri~alo gde je ubijen, njegova supruga Mileva Mica Despotovi} je 1945.
godine na tom mestu prona{la kosti, `icu kojom je bio vezan i deo ruka-
va od ko{ulje, po ~emu ga je identifikovala. Njegovi ostaci preneseni su i
sahranjeni na Donjo{orskom groblju u [apcu.
Nikola se Milevom o`enio 1926. godine, posle zavr{ene Trgova~ke
akademije u [apcu. Mirazom supruge sazidana je jednospratna ku}a u
Masarikovoj ulici broj 4, u ~ijem se sastavu nalazila gvo`|arska radnja, a
zajedni~kim radom stekli su imanje u Jevremovcu, udaljenom 4 kilome-
tra od grada. Posle rata nova vlast je Despotovi}a proglasila za narodnog
neprijatelja, a zaklju~kom Sreskog suda u [apcu od 17. aprila 1946. poro-
dici je oduzeta sva nepokretna imovina. Udovici Milevi sa decom, kojoj su
tako|e bili oduzeti pravo glasa i sve gra|anske prinadle`nosti, dozvolje-
no je da stanuje u skromnom stanu u dvori{tu, i to do preudaje ili smrti
(umrla 1971. godine). Slobodan i Marija do punoletstva su mogli da kori-
ste jedan hektar obradive zemlje u Jevremovcu, koja je naknadno oduze-
ta presudom Okru`nog suda u [apcu 1971. godine. Iako vrstan glumac,
Slobodan Despotovi} je veoma ~esto ima problema kao “sin narodnog
neprijatelja”, a njegova tiha i plemenita sestra Marija, koja se nije udava-
la, ~itav radni vek provela je u velikom strahu.
106
 Procesi rehabilitacije u Okru`nom sudu u [apcu

Slobodan i Marija Despotovi} su re{enje o rehabilitaciji oca pri-

mili dostojanstveno. I dalje `ive u skromnom stanu, u dvori{tu porodi~ne
ku}e u Masarikovoj broj 4, koju im ni nova demokratska vlast nije vrati-
la. [tavi{e, jedva su uspeli da sa~uvaju lokal, koji je trgovinsko preduze}e
“Nama” dobilo od dr`ave samo na kori{}enje, a 2005. godine poku{alo da
ga proda. Ista, u me|uvremenu privatizovana firma, poku{ala je da proda
lokal i prvog radnog dana 2008. godine, ali je Slobodan do{ao na otvara-
nje ponuda i potencijalnim kupcima pokazao re{enje o rehabilitaciji oca
i ni{tavosti svih odluka o oduzimanju imovine, pa je prodaja odlo`ena.
Moj deda po majci Milorad Mile Petrovi} bio je u~itelj, rodom iz
Jevremovca. Slu`bovao je po Makedoniji, centralnoj Srbiji, a rat ga je za-
tekao u zavi~aju. Kao razervni oficir – poru~nik, u~estvovao je u kratkoj
odbrani zemlje, a 19. avgusta 1941. na [irokoj ravni na Ceru pristupio je
Cerskom ~etni~kom odredu artiljerijskog kapetana Dragoslava Ra~i}a.
Odred je tada imao ~etiri bataljona, kojim su komandovali aktivni oficiri
– kapetan Milivoje Kova~evi}, kapetan Milorad ^upi}, kapetan Stanimir
Vasi} i poru~nik Milun Milovi}. Ve} prilikom napada na [abac 22. sep-
tembra 1941. godine Cerskom ~etni~kom odredu su pridodati mitraljeska
~eta, opremljena oru`jem zarobljenim od Nemaca, jedna baterija haubi-
ca 100 milimetara i takozvani vod smrti (specijalna bomba{ka jedinica).
U tom napadu na grad, koji je po~eo u 23 ~asa, ispaljivanjem topovske
granate sa Be}inog brda (izme|u Jevremovca i [apca), moj deda Milorad
komandovao je boji}ko-jevremova~kom ~etom (prvog bataljona), koja je
nastupala od pravca hemijske industrije “Zorka”.
Milorad Petrovi} je nestao u “bosanskoj goloti” srpskih ~etnika u
maju 1945. godine na Zelengori, kao kapetan – komandant bataljona u Po-
cerskoj brigadi Ma~vanskog korpusa, tokom borbi sa daleko nadmo}nijim
partizanskim snagama. U tim borbama poginuo je veliki broj oficira i bo-
raca ne samo iz Cersko-majevi~ke grupe korpusa, pod komandom Drago-
slava Ra~i}a, ve} i komandant [umadijske grupe korpusa pukovnik Du{an
Smi-ljani}, komandant Valjevskog korpusa major Ne{ko Nedi}, komandant
Smederevskog korpusa @ika Lazovi}, jedan od najmla|ih ravnogorskih
oficira Vojislav Mihailovi} (sin |enerala Dra`e Mihailovi}a)...
Za{to sam za tragi~ni kraj moga dede napisao “nestao”, a ne “pogi-
nuo”? Radovan Vi}enti}, brat od strica moje babe (po majci) Zagorke, bio
je mobilisan od strane partizanskih vlasti i sa njihovim jedinicama upu}en na
Zelengoru. ^uo je za neke zarobljene ~etnike iz {aba~kog kraja i oti{ao da
ih vidi. Tamo je zatekao mog dedu Milorada, koji je sa ruke skinuo prsten
i poslao ga Zagorki. Nije to bio nikakav vredan komad nakita, ve} prsten
napravljen od tada{nje mesingane “dvodinarke”, ali je baba znala da je
njegov. Istoga dana partizani su odveli zarobljenike na streljanje. Kada su
rafali i neki povici utihnuli, Radovan je po{ao da zakopa moga dedu. Nije
107
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Miroljub Miju{kovi}

ga na{ao me|u izre{etanim telima, a jedan od egzekutora mu je dobacio:

“Odveza{e se i pobego{e onaj tvoj i jo{ dvojica, majku im njihovu”!
Posle oslobo|enja, Zagorku, koja je ostala sa dve maloletne }erke,
Spomenkom i Ljubicom, vi{e puta su hapsili i zatvarali da prizna gde
se Milorad navodno krije, da li se javljao i sli~no... Isle|ivao ju je Milo{
Mi{a Majstorovi}, koji je prema tvrdnjama svedoka u postupku reha-
bilitacije biv{eg predsednika lozni~ke op{tine Svetislava Jerini}a, bio je-
dan od neposrednih izvr{ilaca njegovog ubistva. Ovaj zlo~in zabele`en
je u knjizi Dragoslava Parmakovi}a “Ma~vanski partizanski odred 1941-
1944”, izdatoj u [apcu 1973. godine, na strani 962, kao partizanski pod-
vig: “Po~etkom aprila 1944. godine odr`an je sastanak ~lanova Sreskog
povereni{tva i udarne grupe kojima je rukovodila Milka Mini}. Na sasta-
nku je razmatrana mogu}nost izvo|enja akcije koja }e imati ve}i odjek,
pa je tada odlu~eno da bude pobijeno vi{e ljudi, me|u njima predsednik
op{tine Svetislav Jerini}. Partizanska trojka koju je predvodio Milo{ Maj-
storovi}, prikrala se iza njegove ku}e u Lozni~kom Polju i pozvala ga da
iza|e, pa kada je iza{ao likvidiran je...”
Moj deda, u~itelj Milorad Petrovi}, bio je dobar prijatelj sa trgovcem
Nikolom Despotovi}em, a moja (sada pokojna) majka Ljubica u poslerat-
nim godinama bila je {kolska drugarica sa Marijom Marom Despotovi}.
Obe su nosile isto breme dece “narodnih neprijatelja” i gledale neke tu|e
ljude koje su nove vlasti razme{tale po njihovim ku}ama...
I{la je moja majka zajedno u {kolu i sa Zorkom Zoricom Lovrin,
~ijeg su oca Jovana Juri{i}a komunisti osudili na petogodi{nji gubitak na-
cionalne ~asti, oduzeli mu 60 odsto imovine i poslali ga na prinudan rad,
a ~ijeg su svekra Josipa Lovrina ubili 16. novembra 1944. godine bez suda
i sprovedenog sudskog postupka. I Jovan Juri{i} i Josip Lovrin rehabili-
tovani su pro{le godine re{enjem Okru`nog suda u [apcu.
Prate}i rehabilitacije, pisao sam i o ubistvu \or|a i Katice Petrovi},
koje su u no}i izme|u 13. i 14. septembra 1942. godine partizani streljali na
jednoj livadi u sremskom selu Prhovo. Biv{i solunac, nosilac Kara|or|eve
zvezde i njegova supruga ubijeni su kao “kulaci”, a iste no}i smrt je stigla
majku i k}erku Soku i Zoru Zorni}, koje su radile kod Petrovi}a, kao i
njihovog kom{iju Avrama Milosavljevi}a. Tek tada sam saznao da su \or-
|e i Katica deda i baba Silvije Petrovi} sa kojom sam i{ao u isti razred u
{aba~koj Gimnaziji. Silvija danas `ivi u Veroni (Italija), a njen otac Slo-
bodan Petrovi}, koji je rehabilitovao stradale roditelje, zakleo ju je da ne
odustane od borbe za ku}u u Staroj Pazovi, koja je i pored zahteva sudu
za dono{enje privremene mere kojom se zabranjuje otu|enje – prodata.
Bio sam u generaciji ({kolskoj) i sa potomcima egzekutora sa {aba-
~kog mosta!
108
 Procesi rehabilitacije u Okru`nom sudu u [apcu

O nedelima Milo{a Majstorovi}a i drugih Ozninih glave{ina slu{ao

sam jo{ kao dete. Se}am se da je moja kuma, profesorka srpskog i fran-
cuskog jezika Dobrosava Dobrila Nini}, bila zgro`ena kada je sredinom
sedamdesetih godina pro{log veka tog istog Majstorovi}a srela u mana-
stiru Trono{a kod Loznice, kao uva`enog gosta crkvenih velikodostojni-
ka. Svoje neskriveno, ogromno ogor~enje kuma je iskazala i tada{njem
{aba~ko-valjevskom episkopu Jovanu (Velimirovi}u) i igumanu Trono{e
Antoniju.
Sudbina stare profesorke Dobrile Nini} tako|e je trnovita, ali Za-
kon, na `alost, nije predvideo rehabilitaciju takvih slu~ajeva. Rodom iz
Zaje~ara, od oca oficira koji je kao “crnorukac” ostao bez slu`be po-
sle Solunskog procesa Dragutinu Dimitrijevi}u Apisu, Dobrila je posle
zavr{enog fakulteta slu`bovala od Su{aka (Rijeka) do Sremske Mitrovice,
a po progla{enju usta{ke NDH pre{la je sa majkom u [abac. Za vreme
rata Nemci su je progonili kao simpatizera komunista, a posle rata komu-
nisti su je optu`ivali da je jatak Dangi}evih ~etnika. Iako izuzetan pro-
fesor, godinama je bila bez posla, a da bi prehranila majku i sebe dr`ala
je dve koze, {to je izazivalo podsmeh ostra{}ene ~ar{ije. Kuma Dobrila,
me|utim, nikada nije krila da je veliki srpski nacionalista, a kada je pre-
minula sahranjena je na mona{kom groblju manastira Trono{a, kome je
ostavila svoj skromni stan u takozvanom Jelinom bloku u [apcu i izuzetno
bogatu li~nu biblioteku.
I za kraj, da se vratim na “dobru volju” urednika u pra}enju poje-
dina~nih procesa rehabilitacije. Ekskluzivni primeri, poput prvog sudskog
re{enja u Srbiji za trgovca Nikolu Despotovi}a, lako su dobijali prostor
u novinama, ali kako je vreme odmicalo, a slu~ajevi se gomilali, urednici
rubrika su bili sve manje zainteresovani za ovu temu. Pratio sam i druge
novine i ~uo iskustva kolega, a to se de{avalo ~ak i u Politici, koja je od
svih rehabilitacijama posvetila najvi{e pa`nje.

109
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji @ivko Topalovi}

@ivko Topalovi]

AKO ZABORAVIMO PRO[LOST,

NE]EMO IMATI PRAVO NA BUDU]NOST

Dame i gospodo,
U ime udru`enja gra|ana “Most”, u ime potomaka `rtava, u ime
istine i pravde i u svoje li~no ime zahvaljujem organizatorima ovog okru-
glog stola: Kongresu srpskog ujedinjenja u Austriji, Zadu`bini Studenica
u San Francisku i Ministarstvu za dijasporu, {to sam pozvan da u~estvujem
na njemu i iznesem saznanja o najstra{nijem zlo~inu u istoriji moga grada,
[apca, grada koji je do tada u svemu bio na ponos svojih `itelja.
Zahvaljujem, pre svega, u ime `rtava, koje se vi{e broje brojevima
nego imenuju imenima, jer da nije njih, koji ne stigo{e da nam ka`u svoju
istinu i opi{u svoje muke i stradanja, i svoju odbranu, mi se danas ne bi-
smo ni sastali ovde ili bismo pri~ali neke druge pri~e.
[aba~ka pri~a o komunisti~kim zlo~inima nad neistomi{ljenicima,
“klasnim neprijateljima”, sli~na je drugim ali ipak osobena. Nju nisu ispisali
ni Nemci, ni usta{e, niti ne znam koje li~ke ili banijske brigade, ve} {aba~ki
komunisti, sugra|ani, kom{ije...
Dvadeset tre}eg oktobra 1944. godine Nemci napu{taju do tada
okupirani [abac, oko podne, uz prethodno obave{tenje preko dobo{ara
da gra|ani otvore prozore. Trojica poslednjih odlaze motociklom i akti-
viraju ve} postavljeni eksploziv pod most, koji se uz jaku detonaciju ru{i
u Savu.
Po podne u grad ulaze oslobodioci po grupama, iz okolnih sela.
Seka Deve~erska vodi Kozara~ko kolo u centru grada, a uve~e po~inju
hap{enja najuglednijih gra|ana, apotekara, trgovaca, sve{tenika, oficira,
studenata, |aka... Gradski zatvor je mali, pa uhap{ene zatvaraju u Medi-
cinsku i Osnovnu {kolu “Vuk Karad`i}”.
U no}i uo~i Svete Petke, 27. oktobra, po~inju prve likvidacije na
mostu. Maljem, sekirom, retko ko zavredi metak, ne zbog {tednje.
I tako svake no}i. Sve do prole}a. Bez su|enja. Novi le{evi se dodaju
onima koji plutaju Savom iz Jasenovca. Desetak, dvadesetak, nekih no}i
i preko stotinu novih stradalnika iz [apca i okolnih op{tina. Sru{eni most
je kao stvoren za obra~un sa “narodnim neprijateljem”. Ako nema le{a,
nema sahrane, nema okupljanja. Nema ni `rtve, ni po~inioca. Zna~i nema
ni zlo~ina.
110
 Ako zaboravimo pro{lost, ne}emo imati pravo na budu}nost

A [abac, Mali Pariz, Srpski Verden, }uti. Samo se poneko naj-

obesniji, iz “odreda za streljanje”, pohvali u kafanskom dru{tvu da je
no}as uterivao revolucionarnu pravdu. Vi{e se znalo o naredbodavcima i
izvr{iocima nego o `rtvama. O ubijenima se nije smelo pri~ati ni u poro-
dici. I tako pola veka. Mrak. Zamalo da se zaboravi...
Pi{e Veselin Krsti}, ina~e sekretar Udru`enja “Most” i urednik is-
toimenog ~asopisa, u prvom broju ~asopisa:
“Bio sam de~ak, tek po{ao u gimnaziju. Moj otac, kao prvi poslera-
tni {ef `elezni~ke stanice [abac-Sava, dobio je stan u toj stanici. Od toga
dana, reka je postala deo mog `ivota. No}i provedene u ‘slobodi’ bile su
ispunjene u`asom. Sa mosta su dopirali samrtni krici, pucnji i rafali. Otac,
ratnik Drinske divizije od 1912. do 1918. u prozor moje sobe okrenut pre-
ma reci, stavljao je upaljeno kandilo “da du{e mu~enika na|u put u no}i”.
Krici, pucnji i otac koji se nemo krsti kraj prozora a treperava senka lomi
se na liniji zida i plafona.
Povremeno, prostrujala bi, {apatom, vest o telima uglednih [ap~ana,
nala`enim nizvodno, na Mi{arskoj adi, kod Prova, Mr|enovaca...
^esto sam se igrao na sru{enom mostu sa de~acima iz Ulice kralja
Milana jer na Savi drugova, tada, nisam imao. Na mestima gde je kon-
strukcija bila iskidana videli su se tragovi krvi, komadi}i ko`e, pramenje
kose, okrvavljene krpice ode}e... “Revolucionarna pravda” – vreme koje
ne mo`e da se zaboravi.”
Ne mo`e ga zaboraviti ni Zoran Stankovi}, pored ~ije ku}e su tako|e
provo|eni osu|enici, goli ili samo u donjem ve{u, vezani `icom po neko-
liko njih.
“Put golgote je po~injao od gradskog zatvora u centru grada, pa
Ulicom partizanskom (kralja Milana) izlazio na poljanu, na kojoj su ra-
nije odr`avani veliki godi{nji va{ari, onda je laganim usponom izbijao na
Savski most.
Cela Ulica partizanska bila je budna u ta praskozorja.
Putnici smrti na ovom putu opra{taju se javno od ovog sveta, do-
bacuju svoje poslednje poruke i izvikuju svoja imena. Poneko od njih bi i
zaplakao, a bilo je me|u njima i takvih koji bi upu}ivali ozna{ima psovke
kakve jo{ nikad nisu bile izgovorene pod srpskim nebom. Sve se to moglo
pratiti iza od{krinute zavese na prozorima.
Moja majka se molila pred ikonom i upaljenim kandilom a otac je pu-
{io i zapisivao koliko njih je sprovedeno i imena onih koji su se oglasili.
U tim no}ima u na{oj ku}i ~esto su se nalazili i ~lanovi najbli`e rod-
bine zatvorenika, o~ekuju}i da }e ih videti ili ~uti na njihovom poslednjem
putu. Bilo je majki, o~eva i bra}e, koji su iz no}i u no} bdeli, da bi do`iveli
trenutke rastanka. Nisu se smeli odazivati ni kad su ~uli poruke njima
111
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji @ivko Topalovi}

upu}ene. Na{a soba je }utala, samo su se ruke tresle i gr~ile ste`u}i staru
i prljavu zavesu. Neki su u tim no}ima ~ekanja potpuno osedeli.”
Trebalo je da pro|e vi{e od pola veka da bi ovakva i sli~na svedo~enja
smela da se glasno izgovore, pa nije ~udo {to ni sam nisam znao {ta se
de{avalo na {aba~kom Savskom mostu, sa kojeg sam jo{ kao de~ak ska-
kao u Savu i na njoj provodio sve dane leta, kupaju}i se i veslaju}i. Dru`io
sam se, odrastao i radio sa mnogima ~iji su o~evi ubijeni na mostu a da to
nisam ni znao.
Ve} po prvim saznanjima, po~etkom devedestih godina, po~eo sam
da skupljam i bele`im podatke do kojih sam mogao do}i, ne obaziru}i se na
“dobronamerna upozorenja” i otvorene pretnje nadle`nih “du{ebri`nika”.
Zajedno sa pokojnim Milivojem Vasiljevi}em, kustosom [aba~kog muzeja,
arhitektom Milutinom Jovanovi}em i sve{tenikom Vojislavom Petrovi}em,
inicirali smo 1990. godine parastos u [aba~koj crkvi, tada bezimenim `r-
tvama, pobijenim na [aba~kom mostu 1944. godine, po oslobo|enju.
Tek 2004. godine uspevamo da registrujemo Udru`enje gra|ana,
kako bismo mogli da delujemo kao pravno lice, sa osnovnim ciljem:
“Traganje za istinom o stradanju gra|ana [apca i okoline od strane
novouspostavljenih vlasti, obave{tavanje javnosti o rezultatima istra`ivanja,
podizanje spomen-obele`ja i izdavanje monografije.”
Uz pomo} Op{tine [abac, koja je platila zidarske radove, podigli smo
pored mosta Crkvu svete Petke, posve}enu `rtvama i se}anju na njih.
Od priloga dobrotvora, koji su uglavnom skromni, uspeli smo da
crkvu privedemo nameni i u njoj se svakog petka odr`avaju liturgije, a bude
i poneko ven~anje i kr{tenje. Sveta Petka je Slava Udru`enja “Most” i tu
priliku ne propu{taju potomci ubijenih da se sretnu i razmene se}anja na
te{ke dana pro`ivljene kao deca “narodnih neprijatelja”.
Se}anje i uspomene na ove doga|aje nosili bi u sebi samo savremenici
i potomci `rtava, tako da bi polako ali sigurno pali u zaborav. Sada }e ova
spomen-crkva kao nemi svedok trajno podse}ati na taj mra~ni i neslavni
period duge istorije [apca. Ova crkva mo`da nekome, u arhitektonsko-
gra|evinskom smislu, izgleda mala, ali je grandiozna i veli~anstvena upra-
vo zbog ~injenice da su ovaj poduhvat izveli plemeniti ljudi, sa najiskreni-
jim `eljama i namerama da se na taj na~in oda du`na po~ast stradalima.
Danas, kada je ova crkva osve{tana, najzad prona|osmo mir i mesto gde
da zapla~emo, da se poklonimo, pomolimo i zapalimo sve}u – rekao je
na osve}enju crkve Petar Kuzenko, koji je imao devet godina kad su mu
na mostu ubili oca, Vasilija, poznatog i uglednog nastavnika muzike i di-
rigenta.
Od oko 2000 ubijenih na mostu, Udru`enje je do{lo do podataka i
imena oko 300 `rtava i u stalnom je kontaktu sa njihovim porodicama, ~ije
112
 Ako zaboravimo pro{lost, ne}emo imati pravo na budu}nost

sudbine objavljuje u ~asopisu “Most”, odr`avaju}i tako interesovanje za tu

temu, dok se ne prikupe svi podaci do kojih se mo`e do}i, da bi se na kraju
objavila monografija, a u planu je i snimanje dokumentarnog filma.
Tema dana{njeg skupa je – rehabilitacija i mo`da }e neko re}i da
sam “proma{io temu”, ali ja sam duboko ube|en da je sve {to smo uradili
i {to radimo upravo rehabilitacija, ne samo `rtava ve} i nas koji smo do-
zvolili da se o zlo~inu }uti, pa i rehabilitacija grada, u kojem se lak{e `ivi
otkada zvoni zvono na Crkvi svete Petke.
Sa istinom se lep{e `ivi.
Ako zaboravimo pro{lost, ne}emo imati prava na budu}nost.

113
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Du{an Markovi}

Du{an Markovi]

O REHABILITACIJI ISKRENO

Tehni~ki izgled Zakona o rehabilitaciji

Zakon o rehabilitaciji objavljen u Slu`benom glasniku Republike
Srbije broj 33/06 dana 17.04.2006. godine jedan je od najkra}ih zakona
donetih u novijoj istoriji srpskog zakonodavstva. Sa svojih devet jasnih i
konkretnih ~lanova on predstavlja dobar primer izbegavanja dosada{nje
prakse obimnog i ~esto kontradiktornog regulisanja raznih oblasti koje
zakoni reguli{u. Ono {to je glavna karakteristika Zakona o rehabilitaciji
svakako je izra`en liberalisti~ki pristup samom postupku i dokazivanju.
Zakon je o~igledno isklju~ivo procesnog karaktera i njime se na jednosta-
van na~in izbegavaju zamke koje postoje u va`e}im procesnim zakonima,
a vezane su za predmet postupka, dokazivanje aktivne legitimacije, teret
dokazivanja, tro{kove postupka i rok za izjavljivanje `albe protiv re{enja
o odbijanju zahteva. Zakon je restriktivan u delu koji se odnosi na dug
rok za postupanje organa uprave po zahtevu suda i ostvarivanja prava
na naknadu {tete i pravo na povra}aj konfiskovane imovine. Zbog ova-
ko liberalnog regulisanja ove oblasti, sud ima veliku slobodu u vo|enju
postupka i odlu~ivanju po zahtevima za rehabilitaciju, s obzirom na to
da ni na koji na~in nije ograni~en velikim brojem procesnih odredbi, ~ija
povreda mo`e dovesti do komplikovanja postupka. Sudska vlast u primeni
ovog Zakona ima mogu}nost da poka`e svoju vrednost i nezavisnost od
izvr{ne vlasti na taj na~in {to }e postupke po zahtevima za rehabilitaciju
re{avati brzo i nepristrasno, imaju}i u vidu va`nost procesa rehabilitaci-
je u razvoju pravnog sistema Srbije i u okviru toga za{tite najosnovnijih
prava gra|ana Srbije.

Prakti~na primena i dometi Zakona o rehabilitaciji

Sagledavaju}i uvodno izlaganje, sigurno je da bi slu{alac koji dovolj-
no ne poznaje prilike u Srbiji vezane za oblast po{tovanja prava gra|ana
stekao utisak da je u Srbiji donet zakon koji u pojednostavljenom postupku
omogu}ava ispravljanje takvih katastrofalnih nepravdi kao {to su ubistva,
li{enja slobode ili oduzimanje drugih prava gra|ana iz ideolo{kih razlo-
ga. Dono{enje ovako liberalnog zakona je izuzetno po`eljno u zemljama
u kojima je sudska vlast nezavisna od izvr{ne vlasti, u kojima su sudovi
posve}eni o~uvanju zakonitosti i po{tovanju prvenstveno gra|anskih i nji-
114
 O rehabilitaciji iskreno

ma srodnih prava. Taj slu{alac bi pomislio da je Srbija najzad raskrstila sa

podelama koje je prate jo{ od Drugog srpskog ustanka i da se opredelila
za po{tovanje prava gra|ana (mo`da je bolje re}i: svojih podanika) na taj
na~in {to je omogu}ila sudovima da, zarad budu}nosti i pomirenja, donesu
odluke kojima }e najzad izjedna~iti sve. Ove odluke suda trebalo bi da po-
mire potomke onih koji su nepravde ~inili sa potomcima onih nad kojima
su nepravde ~injene. Smisao bilo kog zakona o rehabilitaciji, pa i na{eg,
jeste da se dr`ava u ime nekada{njih vlastodr`aca i njihovih potomaka iz-
vini `rtvama, a da `rtve i njihovi potomci to izvinjenje prihvate kroz re-
habilitaciju, kako bi svi mogli da nastave da `ive u jednakosti. Taj veliki
nacionalni zadatak pomirenja trebalo je da bude sproveden iskreno i bez
zadnjih namera, a proces sprovo|enja da bude poveren pristojnim ljudi-
ma, koji imaju `elju da se tu`na pri~a proistekla iz sukoba dva shvatanja
`ivota jednom okon~a.
Me|utim, ovde pomirenje nije nastupilo. Sudovi i pored srazmerno
velikog broja pozitivno re{enih zahteva za rehabilitaciju i dalje ovim pred-
metima pristupaju sa oprezom proisteklim iz vi{edecenijske zavisnosti od
izvr{ne vlasti. I dalje u velikom broju sudova vlada klima izbegavanja su-
koba sa izvr{nom vla{}u i njenim interesima. I dalje je svakome ko tu`i
dr`avu ili vodi kakav postupak sli~an postupku rehabilitacije, gde treba
sudskom odlukom priznati gre{ku dr`ave, put do ostvarenja pravde dug i
neizvestan. Svetlih izuzetaka od ove op{te slike naravno ima, u pravosu|u
postoje sudije od digniteta, kojima je va`niji princip pravedenog su|enja
od svih turbulencija koje izvr{na vlast ~ini u pravosu|u, ali ukupna klima
je i dalje takva da sudovi koliko god mogu izbegavaju da donose odluke
kojima se utvr|uje odgovornost Republike ili lokalne samouprave. U
postupku rehabilitacije, zbog toga {to je usko okrenut specifi~nom pred-
metu, broj odluka kojima se usvaja zahtev gra|ana je srazmerno daleko
ve}i od ostalih postupaka, ali je sigurno da sudovi nisu pretrpeli transfor-
maciju koja je nu`na za formiranje gra|anskog dru{tva.

Rehabilitacija u odnosu na va`e}e krivi~no pravo

Sa aspekta na{eg krivi~nog zakonodavstva pitanje rehabilitacije je
ure|eno po standardima po kojim se to pitanje reguli{e u zemljama za
koje smatramo da su dr`ave u kojima postoji vladavina prava. Me|utim
o~igledna je razlika u pristupu vezanom za od{tetni zahtev proistekao iz
osloba|aju}e presude u krivi~nom postupku i dejstva re{enja o rehabilit-
aciji po Zakonu o rehabilitaciji koja se odnose na naknadu {tete. ^lanovi-
ma 556 do 564 va`e}eg Zakonika o krivi~nom postupku detaljno su regu-
lisani uslovi pod kojima se mo`e ostvariti naknada {tete. ^ak je ~lanom
564 regulisano i pitanje priznavanja radnog sta`a licima kojima je zbog
115
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Du{an Markovi}

neosnovane osude ili neosnovanog li{enja slobode prestao radni odnos ili
svojstvo osiguranika socijalnog osiguranja. Nasuprot tome, ~lanom 8 Za-
kona o rehabilitaciji predvi|eno je da }e se pravo na naknadu {tete reha-
bilitovanog lica urediti posebnim zakonom. Kada? Dve godine je pro{lo
od stupanja na snagu Zakona o rehabilitaciji, odre|eni broj osoba je po
tom Zakonu i rehabilitovan, a zahtev za naknadu {tete po istom Zakonu
oni i njihovi naslednici ne mogu da podnesu. Moraju da ~ekaju dono{enje
drugog zakona koji }e to pitanje regulisati. I sada, kada je usvojen Zakon
o rehabilitaciji, ~iji bi smisao trebalo da bude izjedna~avanje gra|ana pred
zakonom, gra|ani ponovo nisu jednaki pred zakonom zbog toga {to su re-
habilitovana lica ili njihovi naslednici isklju~eni od prava na naknadu {tete.
Odnos zakonodavca prema ovom pitanju upravo ukazuje na non{alantan
pristup dr`ave prema rehabilitaciji i odsustvo `elje da rehabilitacija postigne
efekte koje treba da ima. Upravo to pokazuje da je ovaj naizgled liberalan
i potreban zakon donet pod prisilom deklarativne za{tite ljudskih prava,
bez su{tinske `elje da se nepravda ispravi.

Dru{tvene okolnosti i rehabilitacija

Nekim, naizgled prakti~nim ljudima, poku{aj rehabilitacije posle to-
liko proteklog vremena deluje besmisleno. Za{to bi se oni bavili time da
se neke o~igledne nepravde u~injene pre vi{e od {ezdeset godina isprave?
Kakav je konkretan efekat toga da razre{avamo pitanja pome{ana sa svets-
kim ratom i gra|anskim ratom u Srbiji, kada ve}ina aktera tih doga|aja
vi{e nije `iva? Kakvu zapravo satisfakciju iz deklarativne sudske odluke
mo`e dobiti neko ko je ~itav `ivot proveo u saznanju da postoje neki drugi
ljudi koji su malo ili mnogo vi{e ljudi i gra|ani od njih samih? Te naizgled
prakti~ne ljude ova naizgled racionalna pitanja dovode do spoznaje da za
njih pitanje rehabilitacije predstavlja samo nu`nost koja nam je nametnuta
nestankom komunizma kao svetskog fenomena i obavezom ispunjavanja
zahteva Evropske unije koji se odnose na po{tovanje ljudskih prava. Zbog
toga je za njih rehabilitacija ne{to {to, eto, moramo “odraditi” kako bis-
mo nastavili da pratimo op{ti trend pristupanja Evropskoj uniji. Zato {to
to tako treba, mi smo doneli Zakon i prepustili sudovima da u liberalnom
postupku donose deklarativne odluke, koje najve}i broj gra|ana uop{te
i ne zanima. Najve}i broj ljudi ne}e ni znati da je neko rehabilitovan. Pre
kra}eg vremena je, kao uzgredna vest, nakon {to smo toga dana pretho-
dno u punom obimu bombardovani svim mogu}im izjavama raznoraznih
velikih, manjih i najmanjih politi~ara i njihovih stranaka, objavljeno da je
rehabilitovan Slobodan Jovanovi}. Vest da je rehabilitovan mo`da najve}i
pravni~ki um koji je Srbija ikada imala, objavljena je sa manje va`nosti
od prognoze vremena i rezultata lokalne fudbalske utakmice. I nakon tog
kratkog saop{tenja ponovo zaborav. Na`alost, to je slika i prilika zanimanja
116
 O rehabilitaciji iskreno

kreatora sistema vrednosti u Srbiji koja govori o njihovom odnosu prema

zna~ajnim ljudima iz na{e bli`e istorije i njihovom delu.
Ovakvo shvatanje, koje je, siguran sam, preovla|uju}e, postupke
rehabilitacije ~ini donekle besmislenim. Svaka odluka kojom je neki od
na{ih gra|ana rehabilitovan od optu`bi u~injenih pre 60 godina mora biti
odluka za budu}nost, koja }e danas garantovati gra|anska prava upravo
tim naizgled prakti~nim ljudima. Kako bilo koji gra|anin mo`e imati pove-
renja u dr`avu koja nije u stanju da po{teno i iskreno sprovede postupak
rehabilitacije onih gra|ana kojima je nepravda o~igledno u~injena zbog
toga {to nisu verovali u novu ideologiju socijalne pravde? Da li se neko od
tih naizgled racionalnih ljudi zapitao da li bi, ukoliko on sam ne u~estvuje
u stvaranju dr`avne vlasti koja }e po{tovati njegova prava, i njega mogla
da zadesiti sudbina onih ~ije zahteve za rehabilitacijom smatra neracional-
nim? Da li bi, u slu~aju da ga vlast nepravedno optu`i da je izdajnik, da ga
smesti u zatvor, oduzme mu imovinu i zabrani mu da se bavi svojom profe-
sijom, on to prihvatio? Naravno da ne bi. Tada bi se, potpuno opravdano,
i on pozivao na svoja ugro`ena ljudska i gra|anska prava i sigurno je da
pitanje svoje rehabilitacije ne bi sagledavao kao ne{to nepotrebno.

Stvarni doga|aji
U poku{aju da opi{em i sagledam sistem revolucionarne pravde,
odnosno sprovo|enja nepravde nad ideolo{kim neprijateljima, `elim da
opi{em stradanje meni bliskih ljudi.
Pre Drugog svetskog rata u Beogradu su radila i `ivela tri preduzetni-
ka: Svetislav Miti}, advokat Radomir Mila} i Krsman Vitorovi}. Svetislav
Miti} je bio vlasnik fabrike tekstila u Zemunu, u zgradi koju sada koriste
privatizovana preduze}a “Rotor” i “Neon”. U Miti}evoj fabrici tekstila
proizvodio se, pored ostalog, najbolji pli{ u predratnoj Kraljevini Jugo-
slaviji, kojim su ~ak dugo nakon rata bile tapacirane stolice u Narodnom
pozori{tu u Beogradu. Radomir Mila} je sa svojom `enom Evgenijom
bio vlasnik hotela “Prag”, koji je nedavno prodat na aukciji u organizaci-
ji Agencije za privatizaciju Republike Srbije. Krsman Vitorovi} je zaje-
dno sa Mila}em posedovao fabriku {piritusa i preduze}e “Drina”, koje se
bavilo re~nim transportom. Ova tri preduzetnika i prijatelja su godinama
tesno sara|ivali, ~ak su kao akcionari posedovali i “Zlatibor banku”, ~ija
se zgrada nalazi u ^ika Ljubinoj ulici. Direktor i najve}i akcionar ove
ustanove bio je Krsman Vitorovi}. Sva trojica su bili porodi~ni ljudi, Sve-
tislav Miti} je `iveo u ku}i u Hilandarskoj ulici, Radomir Mila} u ku}i na
Top~ideru, a Krsman Vitorovi} u ku}i na Dedinju.
Izbijanjem Drugog svetskog rata, njihova do tada zajedni~ka sud-
bina biva promenjena. Svetislav Miti} ni ne poku{ava da ponovo organi-
zuje prekinutu proizvodnju u tekstilnoj fabrici. Radomir Mila} je pao u
117
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Du{an Markovi}

zarobljeni{tvo, u kojem je bio do 1943 godine. Nemci mu iseljevaju po-

rodicu iz ku}e. Krsman Vitorovi} je odr`avao kakvu takvu proizvodnju
alkohola u svojoj fabrici.
U toku ulaska Crvene armije i partizana u Beograd, 16.10.1944. go-
dine, u ku}u Krsmana Vitorovi}a dolaze partizani sa spiskom osoba koje
treba privesti i odvode Krsmana nao~igled njegove porodice. To je bio
poslednji put kada je Krsman vi|en. Ubijen je jednog od narednih dana
od strane Narodnooslobodila~ke vojske. Rehabilitovan je po~etkom 2008.
godine. Radomira Mila}a nakon “oslobo|enja” hapse. U zatvoru provodi
{est meseci pod stalnim ispitivanjem. Vrhunac poni`enja do`ivljava kada
su ga vezanog zar|alom `icom vodili preko Terazija sa tablom oka~enom
oko vrata na kojoj je pisalo: “Narodni neprijatelj”. Nakon pu{tanja iz za-
tvora, Radomir se obra}a vlastima sa molbom da nastavi da radi kao ad-
vokat, me|utim njegov zahtev da radi u Beogradu je odbijen, ali mu je
dozvoljeno da radi u varo{ici @itkovcu u blizini Aleksinca. Svetislav Miti}
sre}om nije do`iveo fizi~ku represiju koju su do`iveli njegovi prijatelji. Svoj
trojici je oduzeta imovina. Krsmanu, koji je ubijen bez presude, naknadno
je re{enjima sva imovina konfiskovana. Radomiru je, kroz razne postupke,
po vi{e osnova tako|e oduzeta sva imovina. Svetislavu je po osnovu nacio-
nalizacije oduzeta sva imovina osim dve ku}e, koje su mu ostavljene.
Porodice ovih neprijatelja nove vlasti, pored trauma vezanih za
stradanje njihovih o~eva, uglavnom nisu imali ve}ih neprijatnosti u kasni-
jim godinama. Neposredno po uspostavljanju nove vlasti svi su do`iveli vi{e
pretresa svojih domova od strane oficira UDB-e, u kojima je tra`en nakit,
druge vredne stvari, oru`je i pisa}e ma{ine. Radomirova `ena i Krsmanova
`ena su, kao po nekom obrascu, obe do`ivele odbijanje dotada{njih po-
znanika, koji su u me|uvremenu postali partijski funkcioneri, da pomog-
nu njihovim mu`evima koji su u zatvoru, iako su pre rata njihovi mu`evi
mnogo puta pomagali tim istim ljudima. Njihova deca su, iako su celoga
`ivota na neki na~in bila obele`ena kao deca neprijatelja, ipak imala pri-
stojan `ivot i priliku za {kolovanje. Doga|ali su se incidenti, poput ski-
danja kape sa glave, da se istresu “va{ke bogata{ke”, ili kasnije prilikom
zapo{ljavanja da u pojedinim “radnim organizacijama” nisu `eleli da za-
posle nekoga sa takvim poreklom, ali u odnosu na druge zemlje u kojima
je vladao komunizam sigurno je da je stepen represije prema ovim ljudi-
ma bio daleko manji. Zanimljivo je jo{ re}i i da je jedan od Krsmanovih
sinova bio u~esnik u begu ~etvorice mladi}a iz Jugoslavije 1950. godine,
koji je bio inspiracija za stvaranje filma “Bal na vodi”, dok je drugi sin
jedan od preostalih uva`enih ~lanova Akademije nauka.
Zbog ~ega su ovi ljudi i njihova zajedni~ka, a tako razli~ita sudbina,
zanimljivi za ovaj rad? Vrlo jednostavno, u njihovoj sudbini se vidi ob-
razac po kome je represija funkcionisala i vidi se da je represija bila orga-
118
 O rehabilitaciji iskreno

nizovana, osmi{ljena, dozirana i da je imala svoje jasne ciljeve. Represija

je sprovo|ena po pravilima ustanovljenim od strane nove vlasti, s obzirom
na to da ljudi koji su je naj~e{}e sprovodili, bar u Beogradu, nisu imali li~na
saznanja koje su to osobe nad kojima se represija sprovodi. Dakle, stepen
izlo`enosti represiji o~igledno je, me|u populacijom koja se nije direktno
bavila politikom ni ratnim zbivanjima, najdirektnije zavisio od uo~ljivosti
`rtava represije, mesta gde `ive, od njihove delatnosti i, naravno, opa-
snosti koje one predstavljaju za novu vlast. Ujedno neki su mi{ljenja da
je na stepen represije katkad delovao i slu~aj, odnosno poznanstva ili ne-
prijateljstava sa pojedinim ljudima iz novog re`ima, me|utim tu se vero-
vatno radi o manjem broju slu~ajeva, koji nisu pravilo.
Pouzdano znam da niko od ovih ljudi nije sara|ivao sa okupator-
skom vla{}u. Tako|e oni nisu spadali me|u najbogatije ljude u Srbiji tog
vremena, tako da ni sa tog aspekta nisu predstavljali realnu opasnost po
re`im. Me|utim, oni su bili klasa, odnosno dru{tveni fenomen koji je
trebalo uni{titi. Finansijski je naravno sve njih i njihove porodice treba-
lo osakatiti iz jasnih ideolo{kih razloga. Razli~it stepen fizi~ke represije
koju je svako od njih do`iveo o~igledno je samo zavisio od ~injenice da
je fabrika Krsmana Vitorovi}a radila u toku rata, od ~injenice da je Ra-
domir Mila} bio prili~no uo~ljiv, s obzirom na to da je posedovao hotel,
te da je Svetislav Miti} izbegao gorku sudbinu samo zato {to nije ponovo
pokrenuo proizvodnju u fabrici i {to nije `iveo na Dedinju. Gledano sa ove
vremenske distance, dileme pred kojima su se na{li ljudi u toku Drugog
svetskog rata deluju jednostavno. Nau~eni smo da je stvar crno-bela: do-
bri momci su ratovali protiv lo{ih, dobri su pobedili, lo{i su izgubili rat,
Nema~ka je sravnjena sa zemljom, saveznici su pobedili. Ali {ta je bilo u
me|uvremenu? [ta je trebalo raditi za vreme okupacije? Sedeti kod ku}e
i gledati u plafon, hrabro oti}i u {umu i pucati na Nemce, nakon ~ega oni
pobiju sto nevinih Srba za jednog ubijenog Nemca, raditi svoj posao, vr{iti
diverzije, i}i na pecanje, {ta? Setimo se koliko je svako od nas imao dilema
povodom vazdu{nog rata koji je trajao 78 dana, 1999. godine. Nije lako biti
pametan u takvim situacijama, posebno kada rat traje pet godina. Ko je
mogao da o~ekuje da }e biti pogubljen ili oteran u zatvor zato {to je radio
za vreme okupacije ili zato {to `ivi na Dedinju. Da niko nije radio za tih
pet godina, svi u Srbiji bi pomrli od gladi i bolesti. Radnici koji su radili
za vreme okupacije su posle rata postali ponosni proleteri, a vlasnici fa-
brika su postali narodni neprijatelji.

Zaklju~ak
Svako od nas treba da razmisli koliko je represija nad nedu`nim lju-
dima i njihovim porodicama u~inila lo{eg prema svima nama zbog toga {to
119
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Du{an Markovi}

se do danas nismo jasno odredili prema doga|ajima posle Drugog svet-

skog rata. Mi i na{i novi vladari nikada do sada, u vrtlogu svakodnevnog
otimanja o vlast, novac, pozicije, stvari ili privilegije, nismo zastali i rekli:
ovo {to radimo je pristojno ili nepristojno, ovim postupcima povre|ujemo
prava drugih ljudi ili ~inimo dobro drugima. Bavimo se uglavnom teku}im
temama koje nam neki, ~esto zlonamerni ljudi, plasiraju kako bi se mi zama-
javali njihovom retorikom umesto da se posvetimo stvaranju me|usobnih
civilizovanih odnosa. Svakodnevno posmatramo pojedine ljude koji, kao
posredni korisnici tog nasilja, danas u`ivaju sve blagodeti za{tite pravne
dr`ave, a da je pred `rtvama represije, odnosno njihovim porodicama,
i dalje trnovit i nedosti`an put ispravljanja nepravde. To je neprestano
upu}ivanje pogre{ne poruke gra|anima da se nasilje isplati, da politi~ki
i ideolo{ki nasilnici do sada nikada nisu odgovarali za svoje postupke, a
da gra|anski vaspitan svet, koji nije sposoban da otimanjem sebi ostvari
egzistenciju, vodi nekakve jalove postupke, ne bi li u zakonitoj proceduri
ostvario svoja oteta prava. Ono {to je najgore, svi znaju da je to realnost,
niko ne poku{ava da ovu selektivnu nepravdu ispravi i to je isklju~ivi ra-
zlog konstantnog uru{avanja sistema vrednosti i pravnog sistema. Uje-
dno svako od nas pravnika treba da se zapita, koliko smo kao profesija
ili pojedina~no doprineli da se represija prema ljudima koji su `iveli od
svog rada i koji su represiju do`iveli samo zato {to se nisu uklapali u nove
ideje ozna~i kao najobi~nije nasilje i koliko smo uradili da se obustave sve
preostale posledice tog nasilja. Izgleda da velikom broju kolega nisu vi{e
tako va`na tradicionalna na~ela ~iji su osnovi postavljeni pre 2000 godina,
koja smo sa ushi}enjem prihvatali spoznaju}i ih na Pravnom fakultetu, a
koja su upravo primenom selektivne pravde oskrnavljena od strane ve~itih
~uvara novo-starog poretka. Mi smo kao pravnici pozvani da po{tujemo
tradiciju i bespogovorno ~uvamo i sprovodimo osnovna pravna na~ela
koja su represijom ugro`ena. Dru{tvo koje ne po{tuje svoju tradiciju ni-
kada ne}e biti sposobno da se suo~i sa sada{njo{}u i uvek }e u budu}nosti
ponavljati iste gre{ke koje je pravilo u pro{losti. Zbog toga je obaveza
nas pravnika da, zarad spasa vrednosti u koje bi trebalo da verujemo i
nas samih, uvek i svuda govorimo da nemamo dovoljno vremena i ljudi
da ne po{tujemo tradiciju.

120
 Zna~aj rehabilitacije

Stojan M. Mi]ovi]

ZNA^AJ REHABILITACIJE

Rehabilitacija poti~e od latinske re~i rehabillitatio, {to zna~i povratak

oduzetih prava i povratak dobrog glasa, tj. ~asti. Danas se ona primenjuje
kao pravna rehabilitacija u dr`avama koje su pre`ivele autoritarnu pro{lost,
a koje `ele da uspostave demokratski poredak i demokratski sistem vre-
dnosti. Ona afirmi{e ideju ljudskih prava, daju}i joj prvenstvo nad svim
ideologijama i politi~kim stavovima i razlikama. Pravna rehabilitacija u
u`em smislu ozna~ava mere koje se odnose na ukidanje osude, odnosno
kazne, dok mere pravne rehabilitacije u {irem smislu idu za tim da otklone
posledice osu|enosti. Tako rehabilitacija u {irem smislu podrazumeva
obe{te}enje `rtava za naru{eno zdravlje, pretrpljene fizi~ke bolove i strah,
za prekinutu karijeru, vra}anje konfiskovane imovine i priznavanje vremena
provedenog u zatvoru kao radni sta`. Me|utim, rehabilitacija nema samo
pravnu dimenziju, ve} ona duboko se`e u sve sfere na{eg dru{tva. Zato
razlozi njene primene ne le`e samo u po{tovanju na~ela pravne dr`ave i
vladavine prava, ve} je njen ratio i u potvr|ivanju sociolo{ko-kulturnog,
istorijskog i moralnog sazrevanja jednog naroda. Da je rehabilitacija samo
pravni pojam, ona i ne bi uspela da izvr{i ulogu koja joj je namenjena, jer
bi tada zna~ila samo puko poni{tavanje osu|uju}ih presuda, bez moralne
osude, koja je najefikasnija sankcija.
Od 1941. godine mnoge su znamenite li~nosti Srbije obespravljene
zbog politi~ke ideologije. Me|u njima su akademik Slobodan Jovanovi},
glumica @anka Stoki}, knji`evnik Grigorije Bo`ovi}, slikar Branko Popovi},
profesor Dragoljub Jovanovi} i mnogi drugi koji danas nisu me|u `ivima.
Rehabilitacija se odnosi na istorijski period koji je iza nas. Ali da li u tom
ispravljanju istorijske nepravde ima posledica po budu}nost i da li je njen
cilj samo u ispravljanju nepravde ili uz to ona predstavlja putokaz mladim
generacijama, kojim se utire neki novi i sre}niji put srpske istorije? Mo`emo
li rehabilitacijom stvoriti bolju i pravedniju zajednicu, u kojoj }e se spre~iti
kr{enje ljudskih prava i ponavljanje autoritarne vladavine? Da li uop{te
mo`emo da do~ekamo sre}niju budu}nost ako ne re{imo probleme iz
pro{losti? Sve su to pitanja od ~ijih odgovora zavisi uspe{nost rehabilitacije.
Po mom dubokom uverenju, rehabilitacija predstavlja jedan od kamena
temeljaca za gradnju uspe{ne Srbije, jer ozna~ava pomirenje i poverenje,
pokajanje, uspostavljanje jake osnove za dalju nadgradnju dru{tva, putokaz
budu}im generacijama, a tako|e i vra}anje `ivotnog smisla.
121
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Stojan M. Mi}ovi}

Istorija srpskog naroda je u dobroj meri i istorija podela. Sukobljavaju

se i dele i Nemanjini sinovi, Vukan i Stefan, pa Lazarevi}i i Brankovi}i, za-
tim Obrenovi}i i Kara|or|evi}i. Podele se nastavljaju i u dvadesetom veku.
I to su mo`da najbolnije i najkrvavije na{e podele, podele na monarhiste i
komuniste, pa dalje na staljiniste i titoiste. Ova politi~ka razmimoila`enja
su drasti~no smanjivala broj~ano stanje na{eg naroda, pora`eni bivaju kom-
promitovani i ~ak brisani iz istorije, dok se pobednici uzdi`u na `rtvama i
samouvereno {ire kult o svojoj nepogre{ivosti.
Rehabilitacija poku{ava da izmiri zava|ene, pokazuje da pora`eni
nisu narodni neprijatelji sopstvene dr`ave, ~ime potomcima pobe|enih
bri{e gor~inu koju su nosili pola veka i vi{e, a potomke i jednih i drugih
ujedinjuje oko lep{e i bolje budu}nosti. Prema tome, rehabilitacija pred-
stavlja rezultat saznanja da ne}emo daleko sti}i ako sli~ne podele nasta-
vimo. Ona je i izraz te`nje za istorijskim pomirenjem, jer bratoubistvo
koje nije pomireno predstavlja povod i uzrok novog bratoubistva. Zato
sudska re{enja koja se donose povodom rehabilitacije treba da budu re~i
razumevanja i mira, a ne sudske odluke ozakonjene osvete i revan{izma.
Ideja rehabilitacije ne bi bila od zna~aja kad ne bi slu`ila pomirenju. Re-
habilitacija upu}uje jasnu poruku da nema pora`enih i pobednika, da su
svi pred dr`avom i zakonom isti, jer samo tako }e Srbija biti mati svima. I
to je prvi korak na putu da svi gra|ani Srbije povrate poverenje u dr`avu i
dr`avne institucije, bez kojeg nijedno dru{tvo ne mo`e da ide napred. Time
dr`ava pokazuje da joj je svaki gra|anin svetinja i da svako ima neotu|ivo
pravo na imovinu, ~ast i razli~itost mi{ljenja, da je ona ja~a od bilo kakvih
ekstremizama i da se izdi`e iznad politike, ~ime, u stvari, pokazuje da je
postala odgovorna.
Zlo~ini koji su komunisti~ke vlasti u ratu u~inile prema gra|anstvu,
likvidacijama i osu|ivanjem politi~kih neistomi{ljenika u procesima sli~nim
Kafkinim, nezapam}eni su istoriji, a posledice ose}amo i danas. Ipak, ti
zlo~ini su, kako }emo videti, manji nego oni koje su komunisti u~inili za
vreme vladavine u miru. Jer oni su politi~kim osu|ivanjem srpske inteli-
gencije osudili sva njihova dela, oduzeli su im pravo da se o njima javno
pri~a, izbrisali su ih iz svih ud`benika, a njihova biografija je zata{kavana.
Njihovim osu|ivanjem tada{nje vlasti su, na neki na~in, osudile i njihove
porodice i potomke, koji su naprosto naterani da se stide od koga poti~u
i ~ije prezime nose. Porodice nisu samo pretrpele fizi~ku likvidaciju svo-
jih ~lanova, koja izgleda nije bila dovoljna, ve} su pretrpele i neprestano
ubijanje pam}enja da oni postoje. Za mnoge osu|enike se i ne zna gde im
po~ivaju zemni ostaci, kao da su vlasti htele da izbri{u i ~injenicu da su oni
ikada i postojali. @rtve su izgubile pravo koje nikad niko nije propisao, jer
se to pravo podrazumeva. Naime, oni su izgubili i pravo na grob! Dakle,
nisu samo izbrisani iz spiska `ivih, ve} i iz spiska mrtvih. Li{avanjem `ivota
122
 Zna~aj rehabilitacije

velikana na{e kulture i oduzimanjem njihove slobode, Srbija je izgubila i

svoju slobodu i savest, a njihovim obe{~a{}ivanjem kao i obe{~a{}ivanjem
njihovih porodica, Srbija je izgubila i svoju ~ast i dostojanstvo. I zato je-
dini na~in da povrati svoju ~ast, ugled i dostojanstvo jeste da se pokaje,
da se iskupi, da vrati dug pro{losti, jer ako se ne pokajemo rizikujemo
da nam se to ponovo desi. I jedini na~in da to uradi jeste da rehabilituje
sve nepravedno osu|ene bez obzira na politi~ka opredeljenja. Dakle, ova
rehabilitacija nema za cilj samo da rehabilituje politi~ke osu|enike, ve}
njome mi rehabilitujemo sebe, vra}amo poljuljano dostojanstvo i ~ast, koje
smo odavno izgubili osu|ivanjem na{e kulturne, politi~ke i vojne elite.
Rimska boginja prava i pravednosti Justicija ima povez preko o~iju,
u levoj ruci dr`i ma~, a u desnoj vagu. Ona time pokazuje da pravo i pravda
nemaju o~i, da su pred njom svi jednaki i da svi imaju isti tretman, bez
obzira na to kako izgledaju, ko su i {ta rade i da sve treba procenjivati
na osnovu istih merila, bez predrasuda. I kada se sve to dobro izvaga,
boginja donosi presudu. Skoro potpunu negaciju ovaj ideal pravde dobio
je u autoritarnim re`imima.
Rehabilitacija predstavlja zvezdu vodilju budu}im generacijama.
Ona je pravni putokaz kojim, slede}i ga, postavljamo ljudska prava iznad
politi~kih ideologija i razli~itosti, a sam `ivot postavljamo kao merilo svega.
Time se gradi jedno odgovorno dru{tvo, sa odgovornim institucijama i
pojedincima. Ustoli~avanjem ovih principa, budu}e generacije sudija ne}e
podle}i politi~kim pritiscima prilikom dono{enja sudskih odluka. Niko
se, dakle, ne mo`e ka`njavati za iskazivanje mi{ljenja. Ali ko se oglu{i o
pravdu, ona }e ga susti}i, jer, kako se ka`e, pravda je spora ali dosti`na,
{to pokazuje i sam princip rehabilitacije.
Mnogi pravni i politi~ki mislioci su smatrali da je dobro dru{tvo, u
stvari, ono koje je pravedno. A pravedno dru{tvo je osnova za dugove~nu
dr`avu. I rehabilitacija je izraz te`nje za uspostavljanjem pravednijeg
dru{tva. Ona proizlazi iz na~ela vladavine prava i pravne dr`ave. Njome
se poku{ava ispraviti istorijska nepravda, koja je obele`ila prethodni pe-
riod. Neko }e re}i da je to nepotrebno optere}ivanje pro{lo{}u. Ali da li se
pravda mo`e graditi na nepravdi, odnosno da li se sre}a jednog nara{taja
mo`e uspostaviti na nesre}i prethodnog? Valtazar Bogi{i} je davno napisao
da “{to se grbo rodi vrijeme ne ispravi”. Drugim re~ima, bezakonje samim
protekom vremena ne mo`e da postane pravno valjano.
Rehabilitacija ima i istorijsko-politi~ku konotaciju. Njome se jedno
dru{tvo jasno odre|uje prema pro{losti, u na{em primeru komunisti~koj, a
suo~avanje sa pro{lo{}u predstavlja glavni orijentir za budu}nost. Tako|e,
ona je i izraz samokriti~nosti, koja, izgleda, nedostaje na{em dru{tvu, a
poznavanjem svojih mana i gre{aka lak{e }emo zakora~iti u pravedniju
budu}nost. Prema tome, rehabilitacija predstavlja i uspostavljanje jake
123
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Stojan M. Mi}ovi}

osnove za gradnju boljeg dru{tva, onog u kome }e se svi ose}ati slobodno,

gde ne}e biti izlo`eni napadima dr`ave, ve} }e biti pod njenom za{titom.
^ovek, spoznaju}i svoju smrtnost, neprestano se bori protiv nje.
@eli da dostigne ve~nost, a to poku{ava svojim stvarala{tvom, ne~im ~ime
}e `iveti i posle smrti. Ono {to su uradile komunisti~ke vlasti, jeste udarac
na samo ljudsko postojanje. Svojim presudama – pravnim i fizi~kim – nisu
samo li{avali ljude `ivota, ve} su u~inili da ~ovek umre i po drugi put, bri{u}i
njegovo stvarala{tvo. Dela osu|enih profesora su zabranjivana, njihova
misao je poni{tena, knjige spaljivane, a decenijama stvarana imovina je
konfiskovana. Tako je ovim vi{estrukim kaznama i njihov `ivot obesmi{ljen.
Zato rehabilitacija o`ivljava te`nju ~oveka da se svojim delom bori protiv
smrtnosti. A u tome je i smisao `ivota – ostati svojim delom u vremenu.
Kako vidimo, rehabilitacija ima vi{estruk zna~aj. Pored pravnog,
ona ima i kulturolo{ki zna~aj, u ~emu je posebno va`na njegova eti~ka
strana. To je, dakle, jedan civilizacijski korak koji ostavlja iza sebe sve
one sankcije koje se odnose na ideolo{ka ube|enja ljudi. Razume se, ona
je veoma va`na i za mla|u generaciju u Srbiji. Mla|i nara{taji moraju
da ose}aju potpunu pravnu sigurnost i slobodu izra`avanja mi{ljenja.
A time se ja~a ose}anje pripadni{tva i duga svome rodu, svojoj zemlji.
I, naravno, spremnost da se radi na njenom uzdizanju i napretku.

124
 Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije

Drugi deo

PUTEVI I STRANPUTICE
DENACIONALIZACIJE
U SRBIJI

125
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vesna Raki}-Vodineli}

126
 Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije

UVOD

U prav­nom sa­vla­da­va­nju auto­ri­tar­ne pro­{lo­sti po­seb­no te­`ak i de­

li­ka­tan pro­blem pred­sta­vlja re­sti­tu­ci­ja i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja. Us­po­sta­vlja­nje
ko­mu­ni­sti~­ke vla­da­vi­ne u cen­tral­noj i is­to~­noj Evro­pi bi­lo je skop­~a­no sa
gru­bim kr­{e­njem ljud­skih pra­va, ko­je se, iz­me­|u osta­log, iz­ra­`a­va­lo i u
eks­pro­pri­ja­ci­ji, kon­fi­ska­ci­ji i na­ci­o­na­li­za­ci­ji pri­vat­ne svo­ji­ne i nje­nom sta­
vlja­nju pod dr­`av­no vla­sni­{tvo ili kon­tro­lu. Ova od­u­zi­ma­nja su ~e­sto bi­la
deo po­li­ti~­kog pro­go­na onih ko­ji­ma je od­u­zi­ma­no, a u mno­gim slu­~a­je­vi­
ma do­vo­di­lo je do nji­ho­ve smr­ti ili eg­zi­la. Uz to, ta od­u­zi­ma­nja pri­vat­ne
svo­ji­ne, po pra­vi­lu, ni­su ima­la prav­ni osnov, ni­ti su uklju­~i­va­la is­pla­tu
kom­pen­za­ci­je.
Na­kon pa­da Ber­lin­skog zi­da 1989. go­di­ne i po­sle pro­pa­sti ovih re­`i­
ma, ja­vi­la su se o~e­ki­va­nja da }e ova svo­ji­na bi­ti vra­}e­na bi­lo oni­ma ko­ji­ma
je od­u­ze­ta, bi­lo nji­ho­vim po­tom­ci­ma. @e­lja za re­sti­tu­ci­jom i de­na­ci­o­na­li­
za­ci­jom, ili bar od­go­va­ra­ju­}om kom­pen­za­ci­jom, bi­la je ne­iz­be­`ni pra­ti­lac
sna­`ne pri­vla~­no­sti ko­ju su vred­no­sti ljud­skih pra­va ima­le za one ko­ji su
se su­prot­sta­vlja­li ko­mu­ni­zmu. Naj­zad, bri­ga za za­{ti­tu svo­jin­skih in­te­re­sa i
pra­va bi­la je od sa­mog po­~et­ka sta­vlje­na u kon­tekst vred­no­sti prav­ne dr­`a­ve
i ljud­skih pra­va. Me­|u­tim, iako su me­re re­sti­tu­ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je bi­le
po­li­ti~­ki pri­hva­}e­ne i prav­no pro­kla­mo­va­ne u mno­gim post­ko­mu­ni­sti~­kim
ze­mlja­ma, one, ipak, ni­su bi­le op­{te­pri­hva­}e­ne, jo{ ma­nje re­a­li­zo­va­ne. U te
ze­mlje spa­da i Sr­bi­ja. Ona je je­di­na post­ko­mu­ni­sti~­ka ze­mlja u ju­go­i­sto~­noj
Evro­pi ko­ja ni­je do­ne­la za­kon o re­sti­tu­ci­ji.
Ima­ju­}i to u vi­du, Kon­gres srp­skog uje­di­nje­nja (KSU, Va­{ing­ton),
Za­du­`bi­na Stu­de­ni­ca iz San Fran­ci­ska, Kon­gres srp­skog uje­di­nje­nja – Austri­
ja, uz po­dr­{ku Mi­ni­star­stva za di­ja­spo­ru, Cen­tra za una­pre­|i­va­nje prav­nih
stu­di­ja i ~a­so­pi­sa He­re­ti­cus or­ga­ni­zo­va­li su okru­gli sto na te­mu „Pu­te­vi i
stran­pu­ti­ce de­na­ci­o­na­li­za­ci­je u Sr­bi­ji“. Skup je odr­`an 28. no­vem­bra 2008.
go­di­ne u Mi­ni­star­stvu za di­ja­spo­ru u Be­o­gra­du. U ra­du sku­pa u~e­stvo­va­li
su prav­ni stru~­nja­ci, zva­ni~­ni­ci Mi­ni­star­stva prav­de, Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja
i Mi­ni­star­stva za di­ja­spo­ru, su­di­je, tu­`i­o­ci, advo­ka­ti, `r­tve po­li­ti~­ke re­pre­
si­je, no­vi­na­ri i jav­ni rad­ni­ci ko­ji su se ba­vi­li ovim pi­ta­nji­ma u pret­hod­nih
osam go­di­na.
U ra­du sku­pa je u~e­stvo­va­lo dva­de­se­tak na­u~­ni­ka i stru~­nja­ka, ko­ji su
pod­ne­li sa­op­{te­nja i pri­lo­ge di­sku­si­ji. U ovom de­lu zbor­ni­ka ob­ja­vlju­je­mo
nji­ho­ve auto­ri­zo­va­ne pri­lo­ge. Na taj na­~in iz­da­va­~i omo­gu­}a­va­ju stru~­noj
i {i­roj jav­no­sti da upo­zna sta­no­vi­{ta i ide­je iz­ne­te na ovom okru­glom sto­lu,
{to }e bar do­ne­kle po­pu­ni­ti ve­li­ka pra­zni­na ko­ja po­sto­ji u na­{oj dru­{tve­noj
na­u­ci kad je re~ o pi­ta­nji­ma re­sti­tu­ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je.

127
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vesna Raki}-Vodineli}

128
 Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije

Pi­smo
Mi­ro­sla­va Maj­kla \or­\e­vi]A

Po­{to­va­ni u~e­sni­ci, go­sti i pri­ja­te­lji,

Zbog mno­go­broj­nih i neo­~e­ki­va­nih oba­ve­za iskre­no `a­lim {to sam
spre­~en da u~e­stvu­jem na ovom iz­u­zet­no va­`nom do­ga­|a­ju: Okru­glom
sto­lu po pi­ta­nju re­sti­tu­ci­je u Sr­bi­ji.
Na{ fo­rum o pro­ble­mu le­gal­ne i so­ci­jal­ne re­ha­bi­li­ta­ci­je ne­vi­nih `r­ta­
va ko­mu­ni­zma, odr­`an u ma­ju ove go­di­ne, bio je vr­lo us­pe­{an pr­vi ko­rak.
Tu smo se po­sve­ti­li pi­ta­nju ka­ko da se re­ha­bi­li­tu­ju uzur­pi­ra­ne i uni­{te­ne
li~­ne slo­bo­de i ugled na­{ih gra­|a­na. Sa­da ~i­ni­mo dru­gi ko­rak sa fo­ku­som
na pro­ble­me re­sti­tu­ci­je pri­vat­ne svo­ji­ne svo­je­volj­no od­u­ze­te le­gal­nim na­
si­ljem dr­`av­nog apa­ra­ta ko­mu­ni­sti~­ke dr­`a­ve.
Kao si­jam­ski bli­zna­ci, ova dva pro­ble­ma su ne­raz­dvoj­no po­ve­za­
na. Al­fa i Ome­ga slo­bod­nog ~o­ve­ka su nje­go­va li~­na slo­bo­da i pra­vo na
svo­ju po­{te­no za­ra­|e­nu pri­vat­nu svo­ji­nu. Ova fun­da­men­tal­na pra­va su
po­seb­no i iz­u­zet­no va­`na za bo­lju bu­du}­nost Sr­bi­je, jer su je­dan od klju~­
nih i neo­p­hod­nih ka­me­na te­me­lja­ca za mo­ral­no dru­{tvo i prav­nu, mo­der­
nu dr­`a­vu.
Sa naj­bo­ljim `e­lja­ma za us­pe­{an rad i sa­sta­nak i sr­da~­nim po­zdra­
vi­ma,
22. no­vem­bar 2008. Mi­ro­slav Majkl \or­|e­vi}
pred­sed­nik
Za­du­`bi­ne Stu­de­ni­ca

129
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vesna Raki}-Vodineli}

Olga Danilovi]

UVODNA RE^

Da­me i go­spo­do, dra­gi pri­ja­te­lji,

Do­zvo­li­te mi da vas po­zdra­vim u ime or­ga­ni­za­to­ra Okru­glog sto­la
o re­sti­tu­ci­ji: Kon­gre­sa srp­skog uje­di­nje­nja (KSU, Va­{ing­ton), Kon­gre­sa
srp­skog uje­di­nje­nja – Austri­ja, Za­du­`bi­ne Stu­de­ni­ca iz San Fran­ci­ska, Mi­
ni­star­stva za di­ja­spo­ru, Cen­tra za una­pre­|i­va­nje prav­nih stu­di­ja i ~a­so­pi­
sa He­re­ti­cus.
@e­lim da na­gla­sim da je ovaj pro­je­kat po­dr­`ao EPS, i ja im se ovim
pu­tem po­seb­no za­hva­lju­jem u ime svih or­ga­ni­za­to­ra.
Imam ve­li­ko za­do­volj­stvo da po­zdra­vim mi­ni­stra za di­ja­spo­ru, Sr­
|a­na Sre}­ko­vi­}a, di­rek­to­ra Se­kre­ta­ri­ja­ta za za­ko­no­dav­stvo Re­pu­bli­ke Sr­
bi­je, Gra­di­mi­ra Ne­na­do­vi­}a, di­rek­to­ra Di­rek­ci­je za re­sti­tu­ci­ju, Vla­di­mi­
ra To­do­ro­vi­}a i pred­stav­ni­ke Mi­ni­star­stva prav­de, Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja,
Di­rek­ci­je za imo­vi­nu, Vr­hov­nog su­da Sr­bi­je, Dru­{tva su­di­ja Sr­bi­je, Advo­
kat­ske ko­mo­re Sr­bi­je.
Po­seb­na mi je ~ast da po­zdra­vim pred­stav­ni­ke am­ba­sa­da SAD, Austri­
je, OEBS-a, Sa­ve­ta Evro­pe, USAID-a i USAID ME­GA pro­jek­ta.
Da­na­{njem raz­go­vo­ru pri­su­stvu­ju i pred­stav­ni­ci srp­ske di­ja­spo­re.
Okru­gli sto po­sve­}en pi­ta­nju re­sti­tu­ci­je je na­sta­vak re­a­li­za­ci­je pro­
jek­ta Re­ha­bi­li­ta­ci­ja i re­sti­tu­ci­ja, ko­ji su Kon­gres srp­skog uje­di­nje­nja, Za­
du­`bi­na Stu­de­ni­ca i Mi­ni­star­stvo za di­ja­spo­ru pla­ni­ra­li za ovu go­di­nu.
Zbog slo­`e­no­sti pi­ta­nja re­ha­bi­li­ta­ci­je i re­sti­tu­ci­je, te da bi­smo iz­be­gli opa­
snost da jed­na te­ma po­ti­sne dru­gu, od­lu­~i­li smo da ovaj pro­je­kat re­a­li­zu­
je­mo u dve fa­ze.
U ma­ju je odr­`an okru­gli sto po­sve­}en re­ha­bi­li­ta­ci­ji. Sa­op­{te­nja sa
ovog okru­glog sto­la, kao i za­klju~­ci, ob­je­di­nje­ni su u po­sled­njem bro­ju
~a­so­pi­sa He­re­ti­cus, ko­ji mo­`e­te na­}i u va­{im ma­pa­ma.
Da­nas po­kre­}e­mo raz­go­vor o re­sti­tu­ci­ji. Za­{to re­sti­tu­ci­ja? Or­ga­ni­
za­to­ri ovog okru­glog sto­la ve­ru­ju da je re­{a­va­nje pi­ta­nja re­sti­tu­ci­je za­jed­
no sa re­{a­va­njem pi­ta­nja re­ha­bi­li­ta­ci­je jed­na od osnov­nih pret­po­stav­ki za
prav­no sa­vla­da­va­nje auto­ri­tar­ne pro­{lo­sti, bez ko­ga ne­ma mo­ral­nog opo­
rav­ka srp­skog dru­{tva, vra­}a­nja po­ve­re­nja gra­|a­na u in­sti­tu­ci­je, po­{to­va­
nja osnov­nih ljud­skih pra­va kao {to je pra­vo na imo­vi­nu i ~ast. Re~­ju, bez
re­{a­va­nja ovih pi­ta­nja ne mo­gu se obez­be­di­ti pret­po­stav­ke za iz­grad­nju
mo­der­nog de­mo­krat­skog dru­{tva.
130
 Uvodna re~

Na­{a te­`nja je da pri­me­nom mul­ti­di­sci­pli­nar­nog pri­stu­pa pro­blem­

ski po­sta­vi­mo pi­ta­nje re­sti­tu­ci­je i da otvo­ri­mo raz­go­vor o ne­kim kru­ci­jal­
nim pi­ta­nji­ma ko­ja se na­me­}u, kao {to su:
1. Da li po­sto­ji oba­ve­za dr­`a­ve da spro­ve­de re­sti­tu­ci­ju?
2. Da li je Sr­bi­ja do­no­{e­njem Za­ko­na o evi­den­ti­ra­nju imo­vi­ne ve}
u{la de fac­to u pro­ces re­sti­tu­ci­je?
3. Ka­ko spro­ve­sti re­sti­tu­ci­ju a da se ne stva­ra­ju no­ve `r­tve?
4. Da li je pot­pu­na re­ha­bi­li­ta­ci­ja mo­gu­}a bez re­sti­tu­ci­je?
5. U ko­joj me­ri re­{a­va­nje ovog pi­ta­nja uti­~e na stva­ra­nje mo­der­nog
de­mo­krat­skog dru­{tva i vra­}a­nje po­ve­re­nja gra­|a­na u nje­go­ve
in­sti­tu­ci­je?
6. [ta re­sti­tu­ci­ja zna­~i sa sta­no­vi­{ta ljud­skih pra­va?
O ovim i dru­gim pi­ta­nji­ma ve­za­nim za re­sti­tu­ci­ju da­nas }e se go­vo­
ri­ti sa sta­no­vi­{ta isto­ri­je, so­ci­o­lo­gi­je, prav­nih na­u­ka, ali i sa sta­no­vi­{ta su­
di­ja, advo­ka­ta, me­di­ja ko­ji pra­te is­hod pro­ce­sa de­na­ci­o­na­li­za­ci­je, udru­`e­
nja gra­|a­na ko­ji su sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no po­~e­li da skre­}u pa­`nju jav­no­sti na
ovaj pro­blem.
Na­kon za­vr­{et­ka ra­da ovog okru­glog sto­la, or­ga­ni­za­to­ri }e pri­re­di­
ti zbor­nik ra­do­va o re­ha­bi­li­ta­ci­ji i re­sti­tu­ci­ji, ko­ji }e ob­u­hva­ti­ti sve ra­do­
ve, za­klju~­ke i zna­~aj­ni­je di­sku­si­je sa oba okru­gla sto­la. Zbor­nik ra­do­va
bi­}e do­sta­vljen pred­stav­ni­ci­ma vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, stru~­noj i {i­roj
jav­no­sti Sr­bi­je.

131
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jovica Trkulja

Jovica TRKULJA UDK 338.246.025.88(497.11)

347.232(497.11)(094.5.041.2)

STRANPUTICE DENACIONALIZACIJE
U SRBIJI

Rezime: Denacionalizacija je jedan od najva`nijih koraka demokratske

vlasti posle obaranja autoritarnog re`ima. Ona predstavlja va`nu pretpostavku
za politi~ki i moralni oporavak srpskog dru{tva koje je decenijama bilo pod jar-
mom autoritarne, partijske dr`ave i uslov za izgradnju modernog demokratskog
dru{tva. Zakon o denacionalizaciji i prate}i zakoni koji treba da ozna~e raskid sa
praksom kr{enja ljudskih prava u pro{losti odavno su postali stvarnost u drugim
dr`avama u tranziciji. U Srbiji sedam godina posle pada Milo{evi}evog autoritar-
nog re`ima jo{ uvek nije uspostavljen dru{tveni konsenzus u pogledu dono{enja
Zakona o denacionalizaciji, tako da je Srbija danas jedina postkomunisti~ka zemlja
u jugoisto~noj Evropi koja nije donela zakon o restituciji. U tom kontekstu Vlada
Republike Srbije je preko resornog ministarstva – Ministarstva finansija uputila na
javnu raspravu nacrt Zakona o denacionalizaciji. Javna rasprava je trajala tokom
oktobra i novembra 2007. godine. Ovaj tekst je prikaz onoga {to je autor usmeno
izlo`io na okruglom stolu ~asopisa Hereticus o radnom tekstu ovog zakona. Tom
prilikom on se bavio pitanjem denacionalizacije kao mere pravnog savladavanja
autoritarne pro{losti u Srbiji i nastojao da osvetli uzroke dugog ka{njenja Srbije
u dono{enju ovog va`nog zakona.
Klju~ne re~i: pravno savladavanje autoritarne pro{losti u Srbiji, pravna dr`ava,
lustracija, rehabilitacija, pravo na restituciju – denacionalizaciju,
Nacrt zakona o denacionalizaciji.

Uvod
Imaju}i u vidu da pravo svojine predstavlja jedno od osnovnih ljud-
skih prava, ~asopis Hereticus je od osnivanja posvetio pitanju restitucije
– denacionalizacije du`nu pa`nju i objavio jedan tematski broj na tu temu
2004. godine.
Posle gotovo sedam godina od demokratskih promena u Srbiji i dva-
desetak modela zakona o denacionalizaciji Vlada Republike Srbije prelimi-
narno je podr`ala nacrt Zakona o denacionalizaciji na sednici od 10. maja
2007. godine. Ministarstvo finansija Republike Srbije u~inilo je dostupnim

 V. Hereticus, vol. II (2004), broj 4.

132
 Stranputice denacionalizacije u Srbiji

4. oktobra 2007. nacrt pre~i{}enog teksta Zakona o denacionalizaciji i ot-

vorilo javnu raspravu na ovu temu koja }e trajati do 9. novembra 2007.
Centar za unapre|enje pravnih studija i ~asopis Hereticus u sara-
dnji sa Mre`om za restituciju organizovali su okrugli sto povodom javne
rasprave o navedenom zakonskom predlogu. Cilj okruglog stola je bio da
se: 1) osvetli denacionalizacija kao mera pravnog savladavanja autoritarne
pro{losti, 2) analiziraju uzroci dugog ka{njenja Srbije u dono{enju ovog
va`nog zakona, 3) da se ponudi ocena o sada{njem zakonskom predlogu,
4) da se predlo`e eventualna pobolj{anja sada{njeg predloga.
Okrugli sto o nacrtu Zakona o denacionalizaciji se odvijao na
osnovu uvodnih izlaganja, kra}ih saop{tenja i diskusija, a odr`an je 8.
novembra 2007. godine u Beogradu. Ovaj tekst je prikaz onoga {to sam
usmeno izlo`io na ovom skupu. Tom prilikom bavio sam se problemom
denacionalizacije kao mere pravnog savladavanja autoritarne pro{losti u
Srbiji i nastojao da odgovorim na pitanja: za{to u Srbiji nije donet zakon o
denacionalizaciji i za{to je ba~ena senka na, ina~e pravno, eti~ki nesporan
institut restitucije.

Smisao restitucije i kompenzacije

U pravnom savladavanju autoritarne pro{losti posebno te`ak i de-
likatan problem predstavlja restitucija i denacionalizacija. Uspostavljanje
komunisti~ke vladavine u Srbiji bilo je skop~ano sa grubim kr{enjem
ljudskih prava. Izme|u ostalog to se izra`avalo i u eksproprijaciji, konfis-
kaciji i nacionalizaciji privatne imovine i njenom stavljanju pod dr`avno
vlasni{tvo i kontrolu. Ova oduzimanja su ~esto bila deo politi~kog progona
onih kojima je oduzimano, a u mnogim slu~ajevima dovodilo je do njihove
smrti i egzila. Uz to, ta oduzimanja privatne svojine, po pravilu, nisu imala
pravni osnov, niti su uklju~ivala isplatu kompenzacije.
Nakon pada Berlinskog zida 1989. godine i posle propasti ovih
re`ima, javila su se o~ekivanja da se ova svojina vrati bilo onima kojima
je bila oduzeta ili njihovim potomcima. @elja za restitucijom i denaciona-
lizacijom, ili bar odgovaraju}om kompenzacijom bila je neizbe`ni pratilac
sna`ne privla~nosti koju su vrednosti ljudskih prava imale za one koji su
se suprotstavljali komunizmu. Najzad, briga za za{titu svojinskih interesa
i prava bila je od samog po~etka stavljena u kontekst vrednosti pravne
dr`ave i vladavine prava. Me|utim, iako su mere restitucije i denaciona-
lizacije bile politi~ki i pravno proklamovane u mnogim zemljama Cen-
tralne i Isto~ne Evrope, one, ipak, nisu bile op{teprihva}ene, jo{ manje
realizovane. Unutra{nji i me|unarodni izazovi i pritisci koji su im bili
upu}eni umno`avali su se, ali samo sa ograni~enim uspehom, tako da su
133
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jovica Trkulja

velika o~ekivanja i ciljevi denacionalizacije u zemljama u tranziciji samo

delimi~no ostvareni.
Ova uporedna iskustva ukazuju da su restitucija i kompenzacija
samo deo pristupa otklanjanju posledica grubog kr{enja ljudskih prava od
strane autoritarnih poredaka. Bez obzira na sve te{ko}e zemalja u tran-
ziciji, mere restitucije i kompenzacije se moraju preduzeti zarad ispunjenja
obaveza prema ljudskim pravima, a tamo gde nisu preduzete jo{ uvek mogu
biti nu`ne zarad ispunjenja duboko ukorenjenih o~ekivanja. Razume se
da pravna legislativa i judikativa ne mogu da re{e sve te{ko}e do kojih
je dovelo li{avanje i oduzimanje svojine gra|anima od strane partijske,
ideolo{ke dr`ave. Oni posebno ne mogu ubla`iti, jo{ manje otkloniti bol,
patnju i tragi~ne posledice koje su pogodile pojedine gra|ane i njihove
porodice koje su im nanete inicijalnim aktom oduzimanja imovine, kao i
godinama progona i poni`avanja koje su posle toga usledile. No i pored
toga, restitucija i denacionalizacija su nu`ne za ispravljanje istorijskih
nepravdi i predstavljaju klju~nu meru pravnog savladavanja autoritarne
pro{losti.
Iskustva zemalja u tranziciji ukazuju da su neophodni faktori za
sprovo|enje denacionalizacije: politi~ka svest, ekonomska mo}, socijalna
podr{ka, pravna regulativa, adekvatna organizacija dr`ave, spremnost
politi~ke elite. Zemlje u kojima su se stekli ovi faktori su relativno uspe{no
apsolvirale pitanje restitucije. I obrnuto, zemlje u kojima ne postoje ovi
preduslovi pitanje denacionalizacije je formalizovano ili gurnuto u daleku
budu}nost. Pri tome, u tim zemljama “nedostatak nije u merama restitucije
kao takvima, nego u konstantnom neuspehu nacionalnih sistema da obe-
zbede po{tovanje prava koja proklamuju”.

Neuspe{ni poku{aj denacionalizacije u Srbiji

Vode}e opozicione stranaka Srbije su se u periodu od 1990. do 2000.
godine zalagale za mere pravnog savladavanja autoritarne pro{losti – za ot-
varanje dosijea tajnih slu`bi, rehabilitaciju politi~kih osu|enika i ka`njenika,
lustraciju, restituciju i denacionalizaciju. Te mere su predvi|ene u njihovim
programima i predstavljale su lajtmotiv u svim izbornim kampanjama. To
je posebno do{lo do izraza 2000. godine kada je 19 opozicionih stranaka
formiralo koaliciju DOS (Demokratska opozicija Srbije) za vanredne par-
lamentarne izbore. Ova koalicija je, izme|u ostalog, prihvatila modele i

 Up. Jeremy McBride, “Kompenzacija i restitucija za zadiranja u svojinu u

postkomunisti~koj Evropi”, Hereticus, br. 4/2004, str. 7-36.
 Up. Vladimir Todorovi}, “Denacionalizacija u Srbiji de lege ferenda”, Hereticus,
br. 4/2004, str. 54.
 Jeremy McBride, op. cit., str. 36.

134
 Stranputice denacionalizacije u Srbiji

nacrte zakona za ostvarivanje tzv. tranzicione pravde i obe}ala dono{enje

po hitnom postupku zakona o otvaranju dosijea tajnih slu`bi, o rehabili-
taciji, lustraciji i denacionalizaciji. Me|utim, posle pada Milo{evi}evog
re`ima oktobra 2000. godine kada je DOS do{ao na vlast ova obe}anja nisu
ispunjena. Dodu{e Zakon o lustraciji je donet maja 2003. godine ali se ne
primenjuje, a Zakon o rehabilitaciji od aprila 2006. godine se primenjuje
sa puno problema i kontra legem. Zakon o otvaranju dosijea tajnih slu`bi
i Zakon o denacionalizaciji jo{ uvek nisu doneti.
Iako su u stru~noj javnosti podrobno obra|ena i {iroj, posebno po-
liti~koj javnosti Srbije dobro poznata pitanja pravne zasnovanosti, celisho-
dnosti, jednakosti, pravi~nosti i neophodnosti denacionalizacije, dono{enje
Zakona o restituciji se gura pod tepih i odla`e u daleku budu}nost. Pri~a o
denacionalizaciji u Srbiji o~igledno nije vi{e motivisana iskrenom `eljom
za otklanjanjem posledica zla autoritarne pro{losti i ispravljanja istorijskih
nepravdi. “Na srpskoj pozornici, ona (denacionalizacija) je odavno samo
jedno od oru|a za ru{enje, odnosno osvajanje vlasti, za trgovinu obe}anjima,
prodaju intelektualnih usluga, privla~na fraza u izbornim kampanjama.
Praksa voluntarizma i despotizma svake nove vlasti je ve} dovoljno dugo
tradicija Srbije. Svaka nova vlast `eli da pi{e istoriju ispo~etka, od svog
dolaska”.
U takvoj situaciji vlade Republike Srbije koje su dolazile posle 2000.
godine, po pravilu su zaboravljale svoja izborna obe}anja o sprovo|enju
denacionalizaciji. Van njihove optike ostali su modeli mogu}ih zakona o
denacionalizaciji. Prvi takav model uradila je grupa stru~njaka Centra za
unapre|ivanje pravnih studija 1998. godine. Krajem 2002. i po~etkom 2003.
godine po narud`bi Ministarstva finansija RS Centar za unapre|ivanje
pravnih studija je uradio novi model zakona o denacionalizaciji, naslovljen
Zakon o vra}anju oduzete imovine i obe{te}ivanju za oduzetu imovinu. U
to vreme grupa gra|ana (\oki} B. Dragan, Aran|elovi} S. Ivana i Anti}
J. Slobodan) “u `elji da se ukinu posledice imovinskih nepravdi od 1941.
do danas, i svesni da se te nepravde ne mogu u potpunosti ispraviti” pod-
neli su Narodnoj skup{tini Republike Srbije Predlog zakona o povra}aju
imovine i obe{te}enju i Predlog zakona o privremenoj zabrani raspola-
ganja odre|enom imovinom.

 Zlatko Stefanovi}, “Denacionalizacija u Srbiji – hronologija obe}anja”, Hereticus,

br. 4/2004, str. 37.
 Republika Srbije Narodna skup{tina Beograd, Org. jed. 03, broj 46-1405,
30.5.2003.
 Republika Srbije Narodna skup{tina Beograd, Org. jed. 03, broj 46-1475/03,
30.5.2003.

135
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jovica Trkulja

Promenom sastava Vlade RS, pomenuti model Centra za unapre|ivanje

pravnih studija i drugi modeli/predlozi zakona o denacionalizaciji po~etkom
2004. godine izgubili su bilo kakav zna~aj, a nova Vlada se odlu~ila da
posao otpo~ne iz po~etka. U tom cilju je formirana Komisija za pripremu
radnog teksta nacrta Zakona o vra}anju oduzete imovine i obe{te}enju za
oduzetu imovinu. Ova Komisija nije bila ekspertska i ona se bavila vi{e
prethodnim pitanjima nego su{tinskim i nije uspela da uradi pomenuti
nacrt Zakona.
Pod teretom pritiska izazvanog politi~kim obe}anjima i zahtevima
Saveta Evrope za sprovo|enje denacionalizacije, vlada Vojislava Ko{tunice
je u svom prepoznatljivom stilu “re{avanja problema odlaganjem” 2005.
godine inicirala dono{enje Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete
imovine, sa rokom prijavljivanja do 30. juna 2006. godine. O~igledno nije
bilo politi~ke volje i spremnosti da se ozbiljno suo~i sa problemom resti-
tucije, koji je ponovo odlo`en u daleku budu}nost. Srpska politi~ka elita se
potpuno oglu{ila o svoje me|unarodno preuzete obaveze (prema Savetu
Evrope) da do kraja 2007. godine donese Zakon o denacionalizaciji.
Razlozi za to su brojni: 1) Denacionalizacija je skupa, jer puno
ko{ta i podrazumeva ogromna sredstva koja dr`ava mora da obezbedi za
obe{te}enje (procenjuje se da bi vrednost koju bi dr`ava trebala da plati
u novcu iznosila minimum 4-5 milijardi evra a da bi vrednost dobara za
koja se potra`uje denacionalizacija iznosila oko 100 milijardi evra, kada
bi sve bilo ispla}eno u novcu.); 2) Denacionalizacija je komplikovana, jer
zahteva precizni pravni re`im i proceduru a to podrazumeva dono{enje
brojnih restitucionih zakona i propisa; 3) Denacionalizacija je rizi~na, jer
sprovode}i je politi~ari mogu izgubiti podr{ku onih koji su u me|uvremenu
kupili oduzetu imovinu (naro~ito tzv. tajkuna-mecena pojedinih partija),
ili se nalaze u zgradama koje se vra}aju, 4) Politi~ke elite koje su se smen-
jivale na vlasti posle 2000. godine nisu shvatale neophodnost ostvarivanja
tranzicione pravde i va`nost privatne svojine, vladavine prava i tr`i{ne
privrede.
Ipak, posle sedam godina od demokratskih promena u Srbiji, Vlada
Republike Srbije je 10. maja 2007. godine podr`ala Nacrt Zakona o dena-
cionalizaciji. Tom prilikom je istaknuto da se zakonom o denacionalizaciji
“duboko ulazi u sferu ekonomsko-socijalnih i svojinsko-pravnih odnosa

 Sl. glasnik RS, br. 100/2004.

 Videti priloge u ovom tematu Hereticusa vol VI, br. 1 (2008): ): Vladimir V. Vo-
dineli}, “Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog”, Zlatko Stefanovi}, “Za-
kon o denacionalizaciji - analiza Nacrta iz 2007. godine”, Miroslava Prokopijevi}a,
“Lo{ predlog zakona o restituciji” i Srboljuba Gli{i}a, “Analiza Baze podataka o
prijavljenoj i oduzetoj imovini”.

136
 Stranputice denacionalizacije u Srbiji

tranzicione Srbije, a doti~u i prava na imovinu, pravi~nosti i etike, tako

da se njegova dejstva multipliciraju ne samo na obaveznike i korisnike
denacionalizacije, ve} i na sve gra|ane, pa i na neke strane dr`avljane.
^injenica da ure|uje sistemska i zna~ajna pitanja restitucije nepokretnosti
i isplate obe{te}enja u najmanje narednih 20 godina, name}e i obavezu da
ovaj Nacrt bude {iroko javno i strukovno razmotren i analiziran”.10
Po~etak javne rasprave o ovom Nacrtu predvi|en je za 10. oktobar
2007. godine, nakon sednice Odbora za privredu i finansije, posle koje }e
pre~i{}en tekst Nacrta zakona biti postavljen na sajt Ministarstva finansija.
Planirano je, tako|e, da se nakon zavr{etka javne rasprave od dva meseca,
9.11.2007. godine, posebna me|uresorna radna grupa koju }e formirati
ministar finansija, razmotri sve primedbe i sugestije i sa~ini kona~ni tekst
Nacrta zakona o denacionalizaciji koji }e biti upu}en vladi na razmatranje
u toku novembra 2007. godine.
U okviru javne rasprave o Nacrtu zakona organizovano je vi{e ok-
ruglih stolova u cilju pribavljanja mi{ljenja zainteresovanih subjekata i
stru~ne javnosti o radnoj verziji teksta Nacrta zakona o denacionalizaciji.
Ove konsultacije nisu predstavljale obaveznu javnu raspravu u smislu Po-
slovnika Vlade, koja prethodi razmatranju Nacrta zakona koji Vladi dostavi
ovla{}eni predlaga~, ve} prethodno pribavljanje relevantnih mi{ljenja.11
U javnoj raspravi stru~njaci su uputili veoma o{tre kritike ovom Na-
crtu zakona o denacionalizaciji i doveli u pitanje niz njegovih odredaba:
• Ukazano je da Nacrt uspostavlja druga~iji re`im restitucije u
odnosu na va`e}i Zakon o vra}anju imovine crkvama, {to je neodr`ivo,
jer diskrimini{e sve ostale korisnike denacionalizacije.
• Nacrt ne koristi mogu}nost, otvorenu ukidanjem dr`avnosvojinskog
monopola na gra|evinskom zemlji{tu, da obnovi princip jedinstva svojine
na zemlji{tu i objekata na njemu (superficies solo cedit).
• Nacrt je protivan Ustavu Republike Srbije i Evropskoj konvenciji
za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, “protivan im je i time {to bi
da, bez neophodnog opravdanog razloga (op{teg interesa) i bez ikakve na-
knade, ukine prava zakupa i li~ne slu`benosti na stvarima koje se vra}aju
ranijim vlasnicima, ~ime ne po{tuje zajem~eno pravo na nesmetano u`ivanje
imovine”.12

10 Program javne rasprave o Nacrtu zakona o denacionalizaciji, Republika Srbija,

Ministarstvo finansija, Sektor za imovinsko pravne odnose, Broj:011-00-00131/2007-
05, od 04.10.2007. godine.
11 Op{irnije o tome videti u prilozima u rubrici Dosije ovog broja Hereticusa .
12 Vladimir V. Vodineli}, “Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog”, op. cit.
str. 16.

137
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jovica Trkulja

• Nacrtom se kr{i Ustav i “nedopu{tenom retroaktivno{}u poni{tava-

nja pravnih poslova raspolaganja nacionalizovanom imovinom, i retroaktivno-
{}u odgovornosti za {tetu na osnovu apartne neoborive presumcije nesave-
snosti”.13
• Po ovom Nacrtu teret restitucije se uglavnom prebacuje na sada{nje
vlasnike. Oni bi podneli 90% tereta, raniji vlasnici 5%, a dr`ava u obliku
nov~ane obaveze tako|e 5%.14
• Nacrt je favorizovao samo jednu stranu – prava ranijih vlasnika
ne vode}i ra~una o standardima po{tovanja osnovnih prava drugih lica,
koja }e ovakvom denacionalizacijom biti grubo poga`ena.15
Posle ove kritike u stru~noj javnosti Nacrt zakona o denacionalizaciji
je okarakterisan kao “nelegalno sredstvo za ostvarivanje legitimnog cilja”.
O~ekivalo se da Nacrt zakona bude dostavljen Vladi na usvajanje po~etkom
drugog kvartala 2007. godine. Imaju}i u vidu da je Predsednik Republike
Srbije raspustio Skup{tinu i da je vlada koja radi tehni~ka vlada, danas,
maja 2008. godine je neizvesno kada }e Nacrt zakona o denacionalizaciji
biti dostavljen vladi na razmatranje, kao i kada }e kao Predlog zakona u}i
u skup{tinsku proceduru.
Na taj na~in, Srbija je ostala jedna od retkih postkomunisti~kih
zemalja koja nije stvorila osnovne zakonske uslove za sprovo|enje dena-
cionalizacije. Za{to?
Analiziraju}i iz ugla pravnog savladavanja autoritarne pro{losti
(posebno mere za sprovo|enje restitucije i denacionalizacije), dosada{nje
poteze postmilo{evi}eve vlasti, koji su preduzimani u proteklih skoro
osam godine, mo`emo zaklju~iti da je u Srbiji to pitanje, od 5. oktobra
2000. do danas, maja 2008. godine bilo van optike njene politi~ke elite. Iz
slede}ih razloga: 1) Mi smo suo~eni sa procesom ne prevladavanja i savla-
davanja ve} prerade pro{losti i izmene kolektivnog pam}enja. Jer, pro{li
doga|aji i zbivanja se prevrednuju tako {to se neki aspekti zanemaruju
ili se prenagla{avaju a u funkciji opravdanja nekih zaokreta i potreba u
teku}im dru{tvenim procesima i aktuelnoj politici. 2) Srbija je suo~ena
sa imperativom pravnog savladavanja autoritarne pro{losti istovreme-
no u u`em smislu (revidiranje zloupotreba nepravne dr`ave) i u {irem
smislu (savladavanje pro{losti iza ratova, etni~kih, verskih i sl. sukoba).
3) Za razliku od zemalja u tranziciji srednje i isto~ne Evrope iza kojih je
dvadesetogodi{nje iskustvo, Srbija ima tek sedmogodi{nje iskustvo nakon
petookobarskog prevrata 2000. godine. 4) U Srbiji nema po~etnih uslova za

13 Ibid.
14 V. Zlatko Stefanovi}, Zakon o denacionalizaciji – analiza Nacrta iz 2007. godine“,
op. cit. str. 57.
15 Ibid.

138
 Stranputice denacionalizacije u Srbiji

pravno savladavanje autoritarne pro{losti, jer nema jasnog razgrani~enja

izme|u `rtava i po~inioca, izme|u stradalnika i beneficijara autoritarnih
re`ima. 5) Ovde je bilo isuvi{e dobrovoljnih sau~esnika biv{eg autori-
tarnog re`ima. 6) Nepostojanje volje politi~ke elite i nezainteresovanost
naroda za suo~avanje i savladavanje zla autoritarne pro{losti; jo{ manje za
odgovornost funkcionera i beneficijara biv{eg re`ima za kr{enje zakona i
ljudskih prava. 7) Nepodno{ljiva lako}a zaborava koja caruje Srbijom. 8)
Nakon preuzimanja vlasti od strane DOS-a krajem 2000. godine do danas
na delu je kontinuitet, izme|u novog i starog, Milo{evi}evog re`ima, jer su
stubovi autoritarnog poretka ostali nepromenjeni. Posle parlamentarnih
izbora decembra 2003. i 2007. godine prisustvovali smo ne diskontinuitetu
i raskidu sa polugama i mehanizmima autoritarne vladavine i nepravne
dr`ave. Na delu je bila restauracija pomenutih mehanizama i poluga au-
toritarnog re`ima: monopola nad finansijskim kapitalom, monopola nad
dr`avnim aparatom, monopola nad ideolo{kim aparatima i monopola nad
vojno-policijskim kompleksom.
Iz tih razloga politi~ke promene na srpskoj politi~koj sceni nakon
2000. godine svode se na rokadu doju~era{njih voza~a i suvoza~a koji
Srbiju i dalje vode ka autoritarnoj vladavini partijske dr`ave i vladavine
pomo}u prava.

Zaklju~ak
Denacionalizacija je jedan od najva`nijih koraka demokratske vlasti
posle obaranja autoritarnog re`ima. Ona predstavlja va`nu pretpostavku
za politi~ki i moralni oporavak srpskog dru{tva koje je decenijama bilo
pod jarmom autoritarne, partijske dr`ave i uslov za izgradnju modernog
demokratskog dru{tva. Zakon o denacionalizaciji i prate}i zakoni koji
treba da ozna~e raskid sa praksom kr{enja ljudskih prava u pro{losti
odavno su postali stvarnost u drugim dr`avama u tranziciji. U Srbiji sedam
godina posle pada Milo{evi}evog autoritarnog re`ima i nakon nekoliko
predlo`enih modela i nacrta zakona o denacionalizaciji, jo{ uvek nije us-
postavljen dru{tveni konsenzus u pogledu restitucije i kompenzacije, tako
da je Srbija danas jedina postkomunisti~ka zemlja u jugoisto~noj Evropi
koja nije donela Zakon o denacionalizaciji.
Razlozi za to su brojni, objektivni i subjektivni, i svode se na ~in-
jenicu da je u Srbiji posle demokratskih promena 2000. godine na delu ne
diskontinuitet ve} kontinuitet sa autoritarnom vladavinom nepravne dr`ava
i da politi~ke elite koje su se smenjivale u poslednjih sedam godina nisu
shvatile neophodnost savladavanja zla autoritarne pro{losti i ostvarivanja
tranzicione pravde.

139
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jovica Trkulja

Jovica Trkulja

Downfals of denationalisation
in Serbia
Summary: The restitution of property is one of the most significant steps of
the democratic government after of the over-throw of the authoritarian regime.
It represents an important presumption for the political and moral recovery of
the Serbian society which was for decades under the thumb of an authoritarian,
partisan state and the condition for building the modern democratic society. The
Restitution of Property Act and following acts which should mark a break with
the practice of violation of human rights in the past long since became reality in
other transitional countries. In Serbia seven years after the fall of the Milosevic
authoritarian regime there is still no social consensus concerning the adoption
of a Restitution of Property Act; thus, Serbia is today the only post communist
country in South East Europe which did not pass a Restitution of Property Act.
In this context the Government of the Republic of Serbia through the competent
ministry, the Ministry of Finance, referred for a public debate on the draft Resti-
tution of Property Act. The public debate lasted during October and November
2007. This article is the overview of author’s presentation at the round table of the
magazine Hereticus concerning the draft act. On that occasion the author dealt
with the issue of restitution as a measure of legal overcoming of the authoritarian
past in Serbia and tried to enlighten the audience on the causes of long delays of
Serbia in passing this important act.
Key words: legal overcoming of the authoritarian past in Serbia, Rechstaat,
lustration, rehabilitation, right to restitution – denationalisation,
Restitution of Property Act.

140
 poluprelom (u smislu nedostatka rezimea) !!!
Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije

Slobodan G. MARKOVI] UDK ____________

Dru[tve­ni zna­^aj re­sti­tu­ci­je

i evro­pe­i­za­ci­ja Sr­bi­je

Rezime: POTREBAN JE PREVOD SA ENGLESKOG ??.

Klju~ne re~i: POTREBAN JE PREVOD SA ENGLESKOG ??

U li­te­ra­tu­ri i isto­rij­skoj sve­sti Sr­ba na­sta­nak no­vo­ve­kov­ne srp­ske dr­

`a­ve ve­zu­je se za Pr­vi i Dru­gi srp­ski usta­nak. Tvr­di se da se srp­ski na­rod
vra­tio na po­zor­ni­cu evrop­skih na­ro­da i dr­`a­va ovim ustan­ci­ma, od­no­sno
tzv. Srp­skom re­vo­lu­ci­jom. Pa­`lji­va ana­li­za, me­|u­tim, uka­zu­je da je Sr­bi­ja
po­ste­pe­no i mu­ko­trp­no po­sta­ja­la evrop­ska dr­`a­va, i da je put od tur­ske
pro­vin­ci­je ka evrop­skoj ze­mlji i{ao te­{ko ne sa­mo zbog spolj­no­po­li­ti~­kih
okol­no­sti, ve} pre sve­ga zbog neo­p­hod­nih unu­tra­{njih re­for­mi po­treb­nih
da bi jed­na dr­`a­va mo­gla da se sma­tra evrop­skom. Ta­ko su mo­der­ne usta­
no­ve po­~e­le da se na­zi­ru u Sr­bi­ji ne pre sre­di­ne tri­de­se­tih go­di­na, a Kne­
`e­vi­na Sr­bi­ja po­~e­la je da do­bi­ja obri­se evrop­ske dr­`a­ve tek do­no­{e­njem
Srp­skog gra­|an­skog za­ko­ni­ka 1844. i uvo­|e­njem vi­{e­ste­pe­ne sud­ske vla­
sti. Klju~­na no­vi­na ko­ja je po­stig­nu­ta ovim prav­nim re­for­ma­ma bi­la je za­
{ti­ta pri­vat­ne svo­ji­ne. Pret­hod­no stvar vo­lje ili zlo­vo­lje vla­da­ra, pri­vat­na
svo­ji­na po­sta­je ure­|e­na ovim re­for­ma­ma, ~i­me Sr­bi­ja po­~i­nje da se evro­
pe­i­zu­je i ~i­me za vla­da­vi­ne usta­vo­bra­ni­te­lja kre­}e pr­vi ta­las mo­der­ni­za­ci­
je u Sr­bi­ji. Da­kle, od sa­mih po­~e­ta­ka pi­ta­nja mo­der­ni­za­ci­je, evro­pe­i­za­ci­je
i za­{ti­te svo­jin­skih pra­va bi­la su ne­raz­lu­~i­vo po­ve­za­na.
Do­la­skom ko­mu­ni­sta na vlast u Sr­bi­ji i Ju­go­sla­vi­ji 1944/45. go­di­ne
stva­ra se ko­mu­ni­sti~­ka Ju­go­sla­vi­ja, ko­ja do 1948. po­sta­je, pre­ma re­~i­ma
Zbig­nje­va B`e­`in­skog i Kar­la Fri­dri­ha, “naj­ko­mu­ni­zo­va­ni­ji so­vjet­ski sa­
te­lit”. Iako je Kra­lje­vi­na Ju­go­sla­vi­ja ima­la jed­no od na­pred­ni­jih rad­nih
za­ko­no­dav­sta­va u Evro­pi, ko­mu­ni­za­ci­ja i so­vje­ti­za­ci­ja Ju­go­sla­vi­je je zna­
~i­la bes­po­go­vor­no pre­sli­ka­va­nje so­vjet­skog mo­de­la i uvo­|e­nje to­ta­li­tar­
nog ko­mu­ni­sti~­kog po­ret­ka. Ta­ko u po­li­ti­ko­lo­{kom po­gle­du 1944. u Sr­bi­
ji na­sta­je sa­mo za­me­na jed­nog to­ta­li­ta­ri­zma dru­gim, na­ci­sti~­ki to­ta­li­tar­ni

 Carl J. Fri­e­drich and Zbig­ni­ew K. Br­ze­zin­ski, To­ta­li­ta­rian Dic­ta­tor­ship and Auto-

c­racy (Cam­brid­ge, MA: Har­vard Uni­ver­sity Press, 1965), str. 363.

141
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Slobodan G. Markovi}

po­re­dak za­me­nju­je ko­mu­ni­sti~­ki to­ta­li­tar­ni po­re­dak. @a­lo­sna je ~i­nje­ni­

ca da je ko­mu­ni­sti~­ka Ju­go­sla­vi­ja na­sta­vi­la ~ak i sa prak­som kon­cen­tra­
ci­o­nih lo­go­ra sve do sre­di­ne pe­de­se­tih. U nji­ma su se na­{li pred­stav­ni­ci
ne­po­`elj­nih ma­nji­na, a ka­sni­je za­stup­ni­ci ne­po­`elj­ne ide­o­lo­gi­je. Od 1949.
do 1955. ni­je ru­{en sta­lji­ni­zam u Ju­go­sla­vi­ji ka­ko se to u~i­lo u ju­go­slo­ven­
skim {ko­la­ma. Na­pro­tiv, na­stu­pio je “sta­lji­ni­zam bez Sta­lji­na”, ka­ko je to
pro­nic­lji­vo pri­me­tio po­zna­ti isto­ri­~ar Ste­van Pa­vlo­vi}.
Po­sma­tra­no iz vi­zu­re ljud­skih pra­va, pr­vih de­set go­di­na ko­mu­ni­
sti~­ke vla­sti pred­sta­vlja­li su zlo­~i­na~­ki po­du­hvat pred­u­zet sa ci­ljem da se
ljud­ska pra­va u Sr­bi­ji pot­pu­no eli­mi­ni­{u i da sve­mo}­ni po­li­cij­sko-par­tij­ski
apa­rat to­ta­li­tar­ne dr­`a­ve pre­u­zme svu vlast.
U uslo­vi­ma ka­da ljud­ski `i­vot ni­je zna­~io ni­{ta ni­je ni­ka­kvo ~u­do
{to je dru­go osnov­no ljud­sko pra­vo – svo­ji­na iz­gu­bi­lo bi­lo ka­kav zna­~aj.
Na­sle­|e ko­mu­ni­sti~­kog i Bro­zo­vog te­ro­ra i te­{ko bre­me to­ta­li­ta­ri­zma svr­
sta­va Ju­go­sla­vi­ju u istu ka­te­go­ri­ju sa osta­lim ko­mu­ni­sti~­kim ze­mlja­ma is­
to~­ne Evro­pe. Na­su­prot to­me, ko­mu­ni­sti~­ka vr­hu­{ka je za­ma­gli­la svo­je
zlo­~i­ne iz pr­vih de­set go­di­na vla­da­vi­ne tvrd­nja­ma o “je­din­stve­nom ju­go­
slo­ven­skom pu­tu u so­ci­ja­li­zam”. Ju­go­sla­vi­ja i Sr­bi­ja ni­ka­da ni­su bi­le to­li­
ko uda­lje­ne od Evro­pe kao u raz­do­blju od 1945. do 1949. i to­kom de­ve­de­
se­tih go­di­na pro­{log ve­ka.
Me­|u­tim, u Sr­bi­ji je na de­lu po­li­ti­ka na­mer­nog ne­su­o­~a­va­nja sa zlo­
~i­ni­ma od 1944. do 1955. O ovim zlo­~i­ni­ma, isti­na, da­nas mo­`e slo­bod­no
da se pi­{e, ali je sta­nje da­le­ko od uvi­da po­stig­nu­tih u Slo­ve­ni­ji, gde se po­
se­ban par­la­men­tar­ni od­bor ba­vio otva­ra­njem ma­sov­nih grob­ni­ca iz vre­me­
na ko­mu­ni­sti~­kih zlo­~i­na. Tek kra­jem 2008. Spe­ci­jal­no tu­`i­la­{tvo za rat­ne
zlo­~i­ne Sr­bi­je na­ja­vi­lo je mo­gu}­nost is­tra­`i­va­nja jed­ne ma­sov­ne grob­ni­ce
u is­to~­noj Sr­bi­ji. U Be­o­gra­du, na­su­prot to­me, gra­|a­ni i dan-da­nas ho­da­ju,
{e­ta­ju se i igra­ju fud­bal nad ma­sov­nim grob­ni­ca­ma iz 1944. To­po­gra­fi­ja
ko­mu­ni­sti~­kih zlo­~i­na iz 1944. da­nas je u Be­o­gra­du pot­pu­no po­zna­ta, ali
je ja­sna i po­li­ti­ka dr­`a­ve da iz­be­ga­va da se ba­vi ovim pi­ta­njem.
Ova­kvo te­{ko isto­rij­sko i prav­no bre­me to­ta­li­ta­ri­zma zah­te­va od
Sr­bi­je su­o­~a­va­nje s to­ta­li­tar­nom pro­{lo­{}u pre sve­ga kroz po­ve­za­ni niz
za­ko­na o otva­ra­nju do­si­jea taj­ne po­li­ci­je, re­ha­bi­li­ta­ci­ji i re­sti­tu­ci­ji. Ne­ma
su­{tin­ske re­ha­bi­li­ta­ci­je bez otva­ra­nja do­si­jea taj­ne po­li­ci­je, ni­ti mo­`e bi­ti
pra­ve re­sti­tu­ci­je bez va­lja­ne re­ha­bi­li­ta­ci­je. Po­vra­tak u evrop­sku po­ro­di­cu
na­ro­da ne­mo­gu} je bez su­o­~a­va­nja s to­ta­li­tar­nim pro­{lo­{}u i bez do­no­{e­
nja ovih za­ko­na.
Is­tra­ja­va­nje Evrop­ske uni­je na to­me da je ona za­jed­ni­ca vred­no­sti
osta­vlja ma­lo pro­sto­ra za ne­su­o­~a­va­nje s to­ta­li­tar­nom pro­{lo­{}u. Ko­pen­

 K. Pa­vlo­witch, Yugo­sla­via (New York – Was­hing­ton: Pra­e­ger Pu­blis­hers, 1971),

str. 211–222.

142
 Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije

ha­{ka me­ri­la iz ju­na 1993. ja­sno od­re­|u­ju da sva­ka ze­mlja kan­di­dat ko­ja
`e­li da po­sta­ne deo evrop­skih za­jed­ni­ca mo­ra pr­vo da po­stig­ne “sta­bil­
nost usta­no­va, za­jem­~e­nje de­mo­kra­ti­je, vla­da­vi­nu pra­va, ljud­ska pra­va i
po­{to­va­nja ma­nji­na i nji­ho­vu za­{ti­tu”. Ja­sno je da vla­da­vi­ne pra­va i za­{ti­
te ljud­skih pra­va ne­ma bez za­{ti­te svo­jin­skih pra­va, pa sa­mim tim ne­ma
ni ula­ska u EU bez do­no­{e­nja op­{teg za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji.

Ko­li­ki je iz­nos oba­ve­ze re­sti­tu­ci­je?

Prem­da su raz­lo­zi za ne­po­sto­ja­nje za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji imo­vi­ne gra­
|a­na du­bo­ki i od­no­se se pre­vas­hod­no na ne­do­sta­tak kon­sen­zu­sa oko ko­
mu­ni­sti~­kog na­sle­|a, i zlo­~i­na~­kog ka­rak­te­ra de­la tog na­sle­|a, kao i na
mo}­ne lo­bi­je gra­|e­vin­ske ma­fi­je, u me­dij­skom po­gle­du pla­si­ra­ju se raz­ne
pro­iz­volj­no­sti ko­je ima­ju za cilj da upla­{e do­ma­}e jav­no mnje­nje u po­gle­
du re­sti­tu­ci­je. Ove la­`i mo­gu da ima­ju po­seb­no plod­no tle u uslo­vi­ma svet­
ske eko­nom­ske kri­ze.
Je­dan od glav­nih po­vo­da sna­`nog ot­po­ra pre­ma re­sti­tu­ci­ji u Sr­bi­ji
pred­sta­vlja­ju pre­te­ra­ne pro­ce­ne ukup­nih oba­ve­za ko­je bi pa­le na dr­`a­vu Sr­
bi­ju u slu­~a­ju re­sti­tu­ci­je, kao i ne­po­zna­va­nje struk­tu­re imo­vi­ne ko­ja tre­ba
da se vra­ti. U ne­u­me­re­nim pro­ce­na­ma po­je­di­ni pu­bli­ci­sti, pa ~ak i stru~­nja­
ci, i{li su i do iz­no­sa od 200 mi­li­jar­di evra. Ov­de `e­li­mo da is­pi­ta­mo osno­
va­nost ta­kvih tvrd­nji na osno­vu ras­po­lo­`i­vih eko­nom­skim po­ka­za­te­lja ko­ji
se od­no­se na Kra­lje­vi­nu Ju­go­sla­vi­ju, kao i na da­na­{nju Sr­bi­ju.
Vo­de­}i eko­nom­ski isto­ri­~ar i stru~­njak za no­vi­ju svet­sku eko­nom­
sku isto­ri­ju, [vaj­ca­rac Pol Be­rok (Paul Ba­i­roch, 1930–1999), dao je pre­
gled kre­ta­nja bru­to na­ci­o­nal­nog pro­iz­vo­da u oda­bra­nim ze­mlja­ma sve­ta,
uklju­~u­ju­}i i Sr­bi­ju/Ju­go­sla­vi­ju za raz­do­blje 1800–1975. Pre­ma nje­go­vim
pro­ce­na­ma, Kra­lje­vi­na Ju­go­sla­vi­ja je ima­la BNP od 339 ame­ri~­kih do­la­
ra 1938. go­di­ne iz­ra­`e­nih u do­la­ri­ma iz 1960. ko­ji su se du­go ko­ri­sti­li kao
obru­~an­ska osno­va u eko­nom­skoj isto­ri­ji. Taj iz­nos je po­sle Dru­gog svet­
skog ra­ta ra­stao da bi 1973. do­sti­gao 1.182 ame­ri~­ka do­la­ra.
Rast ukup­nog dru­{tve­nog pro­iz­vo­da (DP) od 1973. do 1989. je, iz­
ra­`en u ce­na­ma iz 1972, iz­no­sio za Ju­go­sla­vi­ju 54,65% (tj. sko­~io je sa
25.768.000 di­na­ra 1973. na 39.850.000 za 1989). Za Sr­bi­ju bez SAP je, u
istom raz­do­blju, rast iz­no­sio 59,7% (sa 6.376.000 za 1973, na 10.182.000
za 1989), a za SAP Voj­vo­di­nu 49% (sa 2.763.000 za 1973, na 4.117.000 za
1989), od­no­sno u pro­se­ku za Sr­bi­ju bez KiM rast DP-a je, u ovom raz­do­

 Paul Ba­i­roch, “Euro­pe’s Gross Na­ti­o­nal Pro­duct: 1800–1975”, The Jo­ur­nal of

Euro­pean Eco­no­mic Hi­story, vol. 5, No. 2 (Fall 1976), str. 297.
 Ibid., str. 307.

143
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Slobodan G. Markovi}

blju, bio 56,46% (sa 9.139.000 1973, na 14.299.000 1989). Rast DP-a ov­de
uzi­mam kao aprok­si­ma­ci­ju za rast BDP-a. Pri to­me Be­ro­ko­ve po­dat­ke o
BNP-u (GNP) uzi­ma­mo kao sko­ro isto­vet­ne BDP-u (GDP) u pred­met­
nom raz­do­blju.
U istom raz­do­blju broj sta­nov­ni­ka Sr­bi­je, bez KiM, se pre­ma pro­ce­
na­ma Sta­ti­sti~­kog za­vo­da pro­me­nio sa 7.288 mi­li­o­na u 1973. na 7.894 mi­
li­o­na u 1989. go­di­ni. Da­kle po­ras­tao je u pred­met­nom raz­do­blju za 8,3%.
Mo­gu­}e je da je ova sto­pa ra­sta bi­la ne­{to ni­`a, jer je u ovom raz­do­blju
po­sto­jao me­ha­ni~­ki od­liv iza­zvan od­la­skom tzv. pri­vre­me­nih rad­ni­ka u
ino­stran­stvu, a isti su po­pi­si­va­ni na po­pi­si­ma sta­nov­ni­{tva i ula­zi­li i u de­
mo­graf­ske pro­jek­ci­je, iako ni­su vi­{e bi­li u ze­mlji. Za­ne­ma­ru­ju­}i ovaj fak­
tor, kon­sta­tu­je­mo da je BDP po gla­vi sta­nov­ni­ka sko­~io u istom raz­do­blju
(1973–1989) za 44,5% (156,46% /108,3%). Sa­da ko­na~­no mo­`e­mo da iz­ra­
~u­na­mo da je BDP sko­~io sa oko 340 do­la­ra 1938. na 1.850 do­la­ra 1989.
(na­rav­no sve iz­ra­`e­no u do­la­ri­ma iz 1960). Da­kle re~ je o sko­ku od 5,5 pu­
ta. Da bi­smo do­bi­li sta­nje pred po­~e­tak is­to~­no­e­vrop­ske tran­zi­ci­je, do­da­
}e­mo u sto­pe kre­ta­nja BDP-a po­da­tak o kre­ta­nju BDP-a za 1990, ka­da je
be­le­`io pad od 8,9%. Ta­ko do­la­zi­mo do 1.685 do­la­ra ili do iz­no­sa ko­ji je
4,96 pu­ta ve­}i od onog iz 1938.
Me­|u­tim, Sr­bi­ja be­le­`i stra­ho­vit pad BDP-a u raz­do­blju od 1991. do
2000. go­di­ne. Sle­de­}a ta­be­la da­je broj­~a­ni is­kaz ko­le­ba­nja BDP-a Sr­bi­je u
ovom raz­do­blju, pri ~e­mu je 1990. uze­ta sa in­dek­som 100.
God. ‘90 ‘91 ‘92 ‘93 ‘94 ‘95 ‘96 ‘97 ‘98 ‘99 ‘00
% 100 88.4 63.7 44.1 45.2 48.0 51.7 56.9 58.0 47.6 49.9
Kao {to se vi­di, od 1990. do 2000. BDP Sr­bi­je je pao za 50%, {to
zna­~i da je u od­no­su na 1938. i da­lje bio ve­}i sko­ro 2,5 pu­ta. Od 2001. te­~e
po­sto­jan rast BDP-a Sr­bi­je, ko­ji bi, pre­ma po­da­ci­ma Re­pu­bli~­kog za­vo­da
za sta­ti­sti­ku Sr­bi­je, iz­gle­dao ova­ko:
God. ‘90 ‘00 ‘01 ‘02 ‘03 ‘04 ‘05 ‘06 ‘07 ‘08
% 100 49.9 52.3 54.5 55,9 60,5 64,3 68 73,1 77,4
Da­kle, sta­nje kra­jem 2008. je da je BDP Sr­bi­je po gla­vi sta­nov­ni­ka
ve­}i 3,84 pu­ta ne­go 1938. [to se ti­~e ukup­nog BDP-a, Cen­tral­na Sr­bi­ja je
1931. go­di­ne ima­la 3,5 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, a Voj­vo­di­na 1.740 hi­lja­da, da­
kle ukup­no 5.240 hi­lja­da. Uz pro­se~­ni rast sta­nov­ni­ka od 12,5% na de­se­to­

 Sta­ti­sti~­ki go­di­{njak Ju­go­sla­vi­je, Sa­ve­zni za­vod za sta­ti­sti­ku, Be­o­grad 1991. godine,

str. 417.
 Ta­be­la je na­pra­vlje­na na osno­vu: Tran­si­tion Re­port 2003. In­te­gra­tion and Re­gi­o­
nal Co­o­pe­ra­tion (Lon­don: Euro­pean Bank for Re­con­struc­tion and De­ve­lop­ment,
No­vem­ber 2003), str. 56.
 Za 2008. da­ta je pro­ce­na po ko­me je rast BDP-a bio 5,9%.

144
 Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije

go­di­{njem ni­vou, ovaj broj je do 1941. na­ra­stao na oko 5,9 mi­li­o­na, ili oko
80% sa­da­{njeg sta­nov­ni­{tva cen­tral­ne Sr­bi­je i Voj­vo­di­ne. To zna­~i da je
uku­pan BDP Sr­bi­je ve­}i oko 4,8 pu­ta ne­go 1938. (3,84/0,80).
Dva­de­se­ti vek pred­sta­vljao je raz­do­blje iz­u­zet­nog ra­sta svet­skog
BDP-a. Za­to je to­kom ovog ve­ka, na glo­bal­nom ni­vou, do­{lo do ra­sta ap­
so­lut­nog ni­voa stvar­nih pri­ho­da po gla­vi sta­nov­ni­ka od tri to ~e­ti­ri pu­ta.
Po­seb­no vi­sok ste­pen ra­sta za­be­le­`i­le su mno­ge ze­mlje u raz­vo­ju, uklju­~u­
ju­}i i ko­mu­ni­sti~­ku Ju­go­sla­vi­je, i go­to­vo sve ko­mu­ni­sti~­ke ze­mlje is­to~­ne
Evro­pe, u raz­do­blju 1950–1973. Oda­tle do­la­zi i vi­{e­stru­ko vi­{i BDP Sr­bi­je
da­nas ne­go pred Dru­gi svet­ski rat, {to je od­li­ka i svih dru­gih bal­kan­skih
ze­ma­lja. Iz na­ve­de­nog pro­iz­la­zi da je mo­gu}­nost re­sti­tu­ci­je u svim bal­kan­
skim ze­mlja­ma, a ne sa­mo u Sr­bi­ji, bi­la sa­svim re­al­na i u skla­du sa eko­nom­
skom sna­gom tih dr­`a­va to­kom de­ve­de­se­tih. Za­to su sve dru­ge ze­mlje i
do­ne­le za­kon o re­sti­tu­ci­ji, a iz­go­vo­ri da Sr­bi­ja to ne mo­`e eko­nom­ski da
pod­ne­se pred­sta­vlja­ju ap­surd. Ka­da bi to bi­lo ta~­no, lo­gi~­no bi mo­ra­lo da
se po­sta­vi pi­ta­nje ka­ko je Bu­gar­ska mo­gla da do­ne­se va­ljan za­kon u ovoj
obla­sti sa BDP-om po gla­vi sta­nov­ni­ka ko­ji je po­~et­kom tran­zi­ci­je bio
znat­no ma­nji od srp­skog, a ko­ji je i da­nas ne­{to ni­`i.
^i­nje­ni­ca da je no­mi­nal­ni BDP Sr­bi­je da­nas sko­ro pet pu­ta ve­}i od
onog iz 1938. (po­sled­nja go­di­na pred iz­bi­ja­nje Dru­gog svet­skog ra­ta) ve­
o­ma je zna­~aj­na pri od­re­|i­va­nju mo­gu}­no­sti re­sti­tu­ci­je. Ze­mlja ko­ja ima
pet pu­ta ve­}i BDP u od­no­su na ze­mlju ko­ja je bi­la pred­met na­ci­o­na­li­za­ci­je
sva­ka­ko da ima re­al­ne mo­gu}­no­sti da oba­vi re­sti­tu­ci­ju ili kom­pen­za­ci­ju,
i to u pot­pu­no­sti i pra­vi~­no. Po­go­to­vo jer se ov­de ni iz­bli­za ne ra­di o svoj
pri­vat­noj imo­vi­ni ko­ja je po­sto­ja­la na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je pred Dru­gi svet­ski
rat, a jo{ ma­nje o ukup­noj ta­da­{njoj imo­vi­ni Sr­bi­je. Ova bit­no uma­nje­na
po­tra­`i­va­nja do­la­ze iz sle­de­}ih raz­lo­ga:
1. deo imo­vi­ne ni­je ni bio u pri­vat­nom vla­sni­{tvu 1940, ve} u vla­sni­
{tvu dr­`a­ve;
2. deo po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­{ta do 10 hek­ta­ra po­vr­{i­ne po vla­sni­
ku ni­je ni na­ci­o­na­li­zo­van od stra­ne ko­mu­ni­sti~­kih vla­sti u Ju­go­
sla­vi­ji;
3. na­kna­da imo­vi­ne na­ci­o­na­li­zo­va­nih stra­nih pred­u­ze­}a iz za­pad­nih
ze­ma­lja je bi­la pred­met me­|u­dr­`av­nih spo­ra­zu­ma ko­mu­ni­sti~­ke
Ju­go­sla­vi­je i za­pad­nih ze­ma­lja i za­to ona ni­je pred­met re­sti­tu­ci­je,
a ko­mer­ci­jal­na prav­na li­ca i ni­su pred­vi­|e­na u na­cr­ti­ma za­ko­na
kao ko­ri­sni­ci de­na­ci­o­na­li­za­ci­je;

 Ro­bert Ski­delsky, “The Growth of a World Eco­nomy”, in Mic­hael Ho­ward and

Wm. Ro­ger Lo­u­is, The Ox­ford Hi­story of the Twen­ti­eth Cen­tury (Ox­ford: Ox­ford
Uni­ver­sity Press, 1998).

145
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Slobodan G. Markovi}

4. deo imo­vi­ne fi­zi~­kih li­ca ko­ja su bi­la stra­ni dr­`a­vlja­ni bio je pred­
met me­|u­dr­`av­nih spo­ra­zu­ma ko­mu­ni­sti~­ke Ju­go­sla­vi­je i stra­nih
dr­`a­va i za­to i ona ni­je pred­met re­sti­tu­ci­je, {to je i na­gla­{e­no u
~la­nu 16, stav 3 na­cr­ta Za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji, usvo­je­nog 10.
ma­ja 2007. na sed­ni­ci Vla­de Sr­bi­je;
5. na osno­vu Za­ko­na o na­ci­o­na­li­za­ci­ji na­jam­nih zgra­da i gra­|e­vin­
skog ze­mlji­{ta iz 1958. iz­u­zet je iz na­ci­o­na­li­za­ci­je od­re­|e­ni stam­
be­ni fond i to u obi­mu od dva dvo­sob­na sta­na po vla­sni­ku;
6. iz­vr­{e­na je de­li­mi~­na re­sti­tu­ci­ja na­ci­o­na­li­zo­va­nog po­ljo­pri­vred­
nog ze­mlji­{ta to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na.
7. broj zah­te­va za po­vra­}aj imo­vi­ne pod­net na osno­vu Za­ko­na o
evi­den­ci­ji da­le­ko je ma­nji od onog ko­ji je pro­ce­nji­van, jer mno­
gi na­sled­ni­ci biv­{ih vla­sni­ka ne­ma­ju ni­ka­kvu do­ku­men­ta­ci­ju ili
ni­su za­in­te­re­so­va­ni da u~e­stvu­ju u pro­ce­su re­sti­tu­ci­je. Osim to­
ga, deo pod­ne­tih zah­te­va ne mo­`e da bu­de re­a­li­zo­van jer po­tra­
`i­o­ci ne­ma­ju ni­ka­kvu ili go­to­vo ni­ka­kvu do­ku­men­ta­ci­ju ili ~ak
po­tra­`u­ju imo­vi­nu ko­ja ni­kad ni­je bi­la u nji­ho­vom vla­sni­{tvu ili
vla­sni­{tvu nji­ho­vih pre­da­ka. Re­pu­bli~­ka di­rek­ci­ja za imo­vi­nu je
sa­mo evi­den­ti­ra­la po­tra­`i­va­nja, a ni­je ula­zi­la u za­sno­va­nost zah­te­
va. Za­to spi­sak evi­den­ti­ra­nih “sta­rih vla­sni­ka” pred­sta­vlja sa­mo
spi­sak `e­lja, a ne nu­`no i spi­sak li­ca ko­ja }e mo­}i da bu­du obe­{te­
}e­na na osno­vu Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji ka­da bu­de do­net. Eks­pert
za ovu oblast dr Mi­lan Pa­ri­vo­di} pro­ce­nio je u ju­lu 2007. da }e
20–30% svih zah­te­va bi­ti neo­sno­va­no;
8. zna­~a­jan broj obje­ka­ta, i ogrom­na ko­li­~i­na ze­mlji­{ta, i da­lje su
u dr­`av­nom vla­sni­{tvu;
9. mo­gu­}e je iz­vr­{i­ti na­dok­na­du istom vr­stom ne­kret­ni­ne, ali na
dru­gom me­stu.
Sva­ka od pr­vih se­dam stav­ki zna­~aj­no sma­nju­je uku­pan obim re­sti­
tu­ci­je, a osma i de­ve­ta stav­ka sma­nju­ju obim nov­~a­ne na­dok­na­de.

Hro­no­lo­gi­ja obe­}a­nja
Po­nov­nim uvo­|e­njem vi­{e­stra­na~­kog si­ste­ma 1990. go­di­ne zna­~a­jan
broj stra­na­ka uvr­stio je u svoj pro­gram i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju, a po­seb­no ta­da
naj­ja­~a opo­zi­ci­o­na stran­ka Srp­ski po­kret ob­no­ve. Isto ta­ko, u pro­gra­mi­ma
De­mo­krat­ske stran­ke Sr­bi­je, ali i u na­ja­va­ma De­mo­krat­ske stran­ke, de­na­
ci­o­na­li­za­ci­ja je bi­la jed­no od va­`nih obe­}a­nja to­kom de­ve­de­se­tih. I Srp­ska
ra­di­kal­na stran­ka je obe­}a­va­la de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju sve dok ni­je for­mi­ra­la
za­jed­ni~­ku vla­du sa SPS-om. Naj­u­gled­ni­ji na­u~­ni skup prav­ni­ka u ze­mlji
– Ko­pa­o­ni~­ka {ko­la pri­rod­nog pra­va, ima­la je vi­{e te­ma­ta o re­sti­tu­ci­ji to­
kom de­ve­de­se­tih go­di­na, a u de­cem­bru 1995. pred­sta­vljen je pr­vi Na­crt
za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji, ko­ji je iz­ra­dio advo­kat Vla­di­mir To­do­ro­vi}.

146
 Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije

Po­sle de­mo­krat­skih pro­me­na 2000. go­di­ne ob­no­vljen je rad na iz­ra­

di za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji, ali bez ika­kvih kon­kret­nih re­zul­ta­ta. Mi­ni­star­stvo
prav­de Sr­bi­je an­ga­`o­va­lo je dve rad­ne gru­pe po­~et­kom 2002. go­di­ne. Ove
gru­pe su pred­sta­vi­le na­cr­te Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji i obe­{te­}e­nju i Za­ko­na o
vra­}a­nju imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma. Ni­je­dan od na­cr­ta ni­je
oti­{ao u da­lju pro­ce­du­ru. Po­~et­kom 2003, no­vi Na­crt za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji
ura­dio je Cen­tar za una­pre­|e­nje prav­nih stu­di­ja za po­tre­be Mi­ni­star­stva
fi­nan­si­ja Sr­bi­je, ali ni ovaj na­crt ni­je u{ao u da­lju pro­ce­du­ru.
Tek do­la­skom na vlast vla­de dr Vo­ji­sla­va Ko­{tu­ni­ce do­{lo je do
po­me­ra­nja ovog pi­ta­nja sa mr­tve ta~­ke. Tre­}a po­stok­to­bar­ska vla­da Re­
pu­bli­ke Sr­bi­je (Ko­{tu­ni­ca-La­bus) obra­zo­va­la je jo{ 2. sep­tem­bra 2004.
osmo­~la­nu ko­mi­si­ju za pri­pre­mu rad­nog tek­sta Na­cr­ta za­ko­na o vra­}a­nju
od­u­ze­te imo­vi­ne i obe­{te­}e­nju za od­u­ze­tu imo­vi­nu. Sta­vom 8. ove od­lu­
ke pre­ci­zi­ra­no je da Ko­mi­si­ja ima da za­vr­{i rad na pri­pre­mi rad­nog tek­sta
Na­cr­ta za­ko­na do 31. ok­to­bra 2004. Od sve­ga to­ga, me­|u­tim, ni­je bi­lo ni­
{ta. Ume­sto Na­cr­ta za­ko­na ova vla­da je pri­stu­pi­la evi­den­ti­ra­nju imo­vi­ne
kao pret­hod­nom ko­ra­ku. Za­kon o pri­ja­vlji­va­nju i evi­den­ti­ra­nju od­u­ze­te
imo­vi­ne do­net je 2005. go­di­ne.10
Dok su u vla­di ini­ci­ja­ti­vu za do­no­{e­nje ovog za­ko­na no­si­li mi­ni­stri
iz DSS-a, a po­seb­no dr Mi­lan Pa­ri­vo­di}, u Na­rod­noj skup­{ti­ni ini­ci­ja­ti­vu u
ovoj obla­sti su no­si­li pred­sed­nik Skup­{ti­ne Pre­drag Mar­ko­vi} i pred­sed­nik
Od­bo­ra za pri­va­ti­za­ci­ju, advo­kat Ni­ko­la No­va­ko­vi}, obo­ji­ca iz G17 plus.
Od­bor za pri­va­ti­za­ci­ju do­neo je 29. av­gu­sta 2006. go­di­ne Pred­log pre­po­
ru­ke Mi­ni­star­stvu pri­vre­de i Agen­ci­ji za pri­va­ti­za­ci­ju, ko­ji sa­dr­`i sle­de­}i
lo­gi­~an za­klju­~ak: “Na­kon do­no­{e­nje Za­ko­na o pri­ja­vlji­va­nju i evi­den­ti­
ra­nju od­u­ze­te imo­vi­ne i Za­ko­na o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma
i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, Od­bor za pri­va­ti­za­ci­ju kon­sta­tu­je da je neo­p­hod­
no ob­u­sta­vi­ti neo­sno­va­no za­po­~e­te pro­da­je su­bje­ka­ta pri­va­ti­za­ci­je ko­ji se
sa­sto­je is­klju­~i­vo ili pre­te­`no od na­ci­o­na­li­zo­va­ne imo­vi­ne, na­ro­~i­to ho­te­
la.”11 Iz­li­{no je po­me­nu­ti da se Agen­ci­ja za pri­va­ti­za­ci­ju ni­je ni osvr­nu­la
na ovu pre­po­ru­ku ma­ti~­nog od­bo­ra Na­rod­ne skup­{ti­ne.
Ova ista vla­da se, tek po ras­pi­si­va­nju van­red­nih par­la­men­tar­nih iz­
bo­ra, ka­da je ve} bi­la sa­mo teh­ni~­ka vla­da, se­ti­la da “pre­li­mi­nar­no po­dr­
`i” Na­crt za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji, a i ovo je u~i­nje­no na na­ro­~i­to za­u­zi­
ma­nje jed­nog ~la­na vla­de, dr Mi­la­na Pa­ri­vo­di­}a, ko­ji je i sta­jao iza ovog
na­cr­ta. “Pre­li­mi­nar­na po­dr­{ka” je da­ta na sed­ni­ci od­la­ze­}e vla­de Sr­bi­je
10. ma­ja 2007. go­di­ne. Ko­na~­no, po osni­va­nju ~e­tvr­te post­pe­to­ok­to­bar­ske

 Slu­`be­ni gla­snik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, br. 100 (3. sep­tem­bra 2004), str. 3.
10 Slu­`be­ni gla­snik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, br. 45 (2005).
11 Od­bor za pri­va­ti­za­ci­ju Na­rod­ne skup­{ti­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, br. 06–2/146–06. od
29. av­gu­sta 2006.

147
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Slobodan G. Markovi}

vla­de (Ko­{tu­ni­ca-\e­li}), Na­crt za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji je sta­vljen na

jav­nu ras­pra­vu u sep­tem­bru sa ci­ljem da tekst tog Na­cr­ta bu­de do­sta­vljen
vla­di na raz­ma­tra­nje u no­vem­bru 2007. Me­|u­tim, do ovo­ga ni­je do­{lo i
ras­pi­sa­ni su no­vi iz­bo­ri u mar­tu 2008. go­di­ne. Od ta­da ovo pi­ta­nje stag­ni­
ra i sa­mo se po­vre­me­no ak­tu­e­li­zu­je u jav­no­sti.
Do­dat­ni pa­ra­doks le­`i u to­me da je obe­}a­nje da }e Za­kon o re­sti­
tu­ci­ji bi­ti do­net do kra­ja 2007. vi­{e pu­ta iz­neo ta­da­{nji mi­ni­star fi­nan­si­ja
Mir­ko Cvet­ko­vi}, ko­ji je 2008. po­stao pred­sed­nik vla­de Sr­bi­je. Bu­du­}i da
je Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja u vla­di Ko­{tu­ni­ca-\e­li} bi­lo za­du­`e­no za iz­ra­du
Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji, g. Cvet­ko­vi} je bio u pot­pu­no­sti upu­}en u zna­~aj ovog
za­ko­na i na­ja­vio je i vre­me nje­go­vog do­no­{e­nja u vi­{e na­vra­ta. Ta­ko je u
ju­lu 2007. iz­ja­vio: “Mi `e­li­mo da za­kon o re­sti­tu­ci­ji bu­de usvo­jen na je­sen,
ali, ima­ju­}i u vi­du is­ku­stva sa krup­nim za­kon­skim pro­jek­ti­ma, ne bi­smo bi­
li raz­o­~a­ra­ni i ako bi nje­go­va pri­me­na po­~e­la 2008. go­di­ne.”12 Raz­u­me se
da je ras­pi­si­va­nje iz­bo­ra po­~et­kom 2008. mo­glo da po­slu­`i kao oprav­da­nje
za od­la­ga­nje do­no­{e­nja za­ko­na, ali je za­to dru­gi deo 2008, ka­da je Mir­ko
Cvet­ko­vi} po­stao pre­mi­jer (od 7. ju­la 2008. go­di­ne na­da­lje), vre­me u po­
gle­du za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji pro­tra­}e­no bez ika­kvog obra­zlo­`e­nja.
Ima­ju­}i sve ovo u vi­du, od­re­|e­nje sta­nja u Sr­bi­ji u ve­zu sa auto­ri­
tar­nom pro­{lo­{}u ko­je je dao prof. J. Tr­ku­lja nad­no­si se nad srp­ske de­
mo­krat­ske eli­te kao ve­li­ka sra­mo­ta. On sma­tra da je u Sr­bi­ji po­sle 2000.
go­di­ne na de­lu “ne dis­kon­ti­nu­i­tet ve} kon­ti­nu­i­tet sa auto­ri­tar­nom vla­da­
vi­nom ne­prav­ne dr­`a­ve.”13

Sta­nje na­ci­o­na­li­zo­va­ne imo­vi­ne u Sr­bi­ji,

vla­da­vi­na pra­va i dis­kri­mi­na­ci­ja
Obe­}a­nja ko­je su da­va­le de­mo­krat­ske po­li­ti~­ke stran­ke o to­me da
}e im do­no­{e­nje za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji bi­ti pri­o­ri­tet pri do­la­sku na vlast ima­
la su i od­re­|e­ne prak­ti~­ne po­sle­di­ce. U `e­lji da iza­|u sta­rim vla­sni­ci­ma u
su­sret, po­je­di­ne op­{ti­ne su par­ci­jal­no re­{a­va­le ovaj pro­blem i to­kom de­
ve­de­se­tih i ka­sni­je. To­kom de­ve­de­se­tih po­je­di­ne op­{ti­ne su u uprav­nom
po­stup­ku vra­}a­le imo­vi­nu po­je­di­nim sta­rim vla­sni­ci­ma ko­ji su bi­li ~la­no­vi
ili funk­ci­o­ne­ri vo­de­}ih po­li­ti~­kih stra­na­ka. Bu­du­}i da ta­da ni­je po­sto­ja­la
Re­pu­bli~­ka di­rek­ci­ja za imo­vi­nu, ova­ko vra­}e­na imo­vi­na pre­{la je u vla­
sni­{tvo sta­rih vla­sni­ka.
Od 2000. go­di­ne po­slov­ni pro­sto­ri po­je­di­nih op­{ti­na po­na­{a­li su se
kraj­nje raz­li­~i­to pre­ma sta­rim vla­sni­ci­ma. Pred­sed­nik skup­{ti­ne RS, ta­da
i v. d. pred­sed­ni­ka Re­pu­bli­ke, Pre­drag Mar­ko­vi}, po­zvao je 2005. go­di­ne

12 Blic, 29. ju­li 2007.

13 Jo­vi­ca Tr­ku­lja, “Stran­pu­ti­ce de­na­ci­o­na­li­za­ci­je u Sr­bi­ji”, He­re­ti­cus, vol. VI (2008),
str. 14.

148
 Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije

op­{ti­ne da iza­|u u su­sret sta­rim vla­sni­ci­ma gde god je to mo­gu­}e, o~i­gled­

no i sam dez­in­for­mi­san da je pi­ta­nje do­no­{e­nje za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji stvar
ne­po­sred­ne bu­du}­no­sti. Ta­ko su u po­je­di­nim slu­~a­je­vi­ma po­slov­ni pro­sto­
ri da­va­li u za­kup na­ci­o­na­li­zo­va­nu imo­vi­nu sta­rim vla­sni­ci­ma sa po­pu­stom
i do 95%. U dru­gim slu­~a­je­vi­ma da­van je pri­o­ri­tet na ten­de­ru sta­rim vla­
sni­ci­ma, ali bez po­pu­sta, a u mno­gim slu­~a­je­vi­ma ni­je se ni na ko­ji na­~in
iz­la­zi­lo u su­sret sta­rim vla­sni­ci­ma. Ko­na~­no, u od­re­|e­nom bro­ju slu­~a­je­
va, uz sa­gla­snost Re­pu­bli~­ke di­rek­ci­je za imo­vi­nu, po­slov­ni pro­sto­ri op­
{ti­na vra­}a­li su pra­vo ko­ri­{}e­nja ne­ka­da­{njim prav­nim i fi­zi~­kim li­ci­ma.
Da­kle, od vla­da­vi­ne pra­va i jed­na­ko­sti sta­rih vla­sni­ka ne­ma ni tra­ga. “Sva­
ko je pro­{ao ka­ko se sna­{ao”, op­{ta je oce­na ovog par­ci­jal­nog re­{a­va­nja
pro­ble­ma re­sti­tu­ci­je u mo­`da naj­o­se­tlji­vi­joj obla­sti re­sti­tu­ci­je, u do­me­nu
po­slov­nog pro­sto­ra.
[ta­vi­{e, Za­ko­nom o vra­}a­nju imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­
ma, ko­ji je do­net 2006, i ko­ji se pri­me­nju­je od 1. ok­to­bra 2006. stvo­re­na je
ja­sna dis­kri­mi­na­ci­ja iz­me­|u jed­ne ka­te­go­ri­je prav­nih li­ca (ver­ske za­jed­ni­
ce) i fi­zi~­kih li­ca za ko­je ne po­sto­ji prav­ni na­~in da iz­vr­{e re­sti­tu­ci­ju. ^la­
nom 18. po­ten­ci­jal­no je iz­vr­{e­na i dis­kri­mi­na­ci­ja sa­mih ver­skih za­jed­ni­ca
jed­nih pre­ma dru­gi­ma, jer je u slu­~a­je­vi­ma gde je ob­ve­znik Re­pu­bli­ka Sr­
bi­ja pred­vi­|e­no iz­da­va­nje ob­ve­zni­ca, ali tek po do­no­{e­nju op­{teg za­ko­na
o vra­}a­nju imo­vi­ne. To zna­~i da u za­vi­sno­sti od to­ga ko­li­ka oba­ve­za pa­da
na dr­`a­vu za­vi­si i po­sto­tak imo­vi­ne ko­ji se vra­}a na­tu­ral­no, od­no­sno iz­
nos pre­o­sta­log de­la ko­ji }e bi­ti vra­}en tek ka­da jed­nom bu­de do­net op­{ti
za­kon o re­sti­tu­ci­ji.
Ono {to je jo{ zna­~aj­ni­je, stu­pa­njem ovog za­ko­na na sna­gu, a ne do­
no­{e­njem op­{teg za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji, dve go­di­ne po­sle do­no­{e­nja par­ci­jal­
nog za­ko­na ko­ji tre­ti­ra ovu ma­te­ri­ju, iz­vr­{e­na je dis­kri­mi­na­ci­ja svih onih
gra­|a­na ko­ji su evi­den­ti­ra­li imo­vi­nu u skla­du sa ~l. 6. Za­ko­na o pri­ja­vlji­va­
nju do 30. ju­na 2006. Ovo je jo{ jed­na ve­o­ma lo­{a vest za vla­da­vi­nu pra­va
u Sr­bi­ji, ali je do­bra vest za sta­re vla­sni­ke jer otva­ra od­li~­ne iz­gle­de za tu­
`bu pro­tiv dr­`a­ve Sr­bi­je Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru.
Ov­de je po­treb­no skre­nu­ti pa­`nju i na sve­tle pri­me­re u tre­ti­ra­nju
ove ma­te­ri­ja. Sve vla­de po­sle 5. ok­to­bra ima­le su u svo­jim re­do­vi­ma po
ne­kog mi­ni­stra ko­ji se po­seb­no za­la­gao za re­sti­tu­ci­ju. Po­sto­ji i od­re­|e­na
si­ste­ma­ti~­nost u re­{a­va­nju ovog pi­ta­nja, po­seb­no u raz­do­blju 2005–2006.
Ta­ko ~ak tri za­ko­na na­ja­vlju­ju do­no­{e­nje za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji. ^lan 9. stav
1. Za­ko­na o pri­ja­vlji­va­nju i evi­den­ti­ra­nju od­u­ze­te imo­vi­ne ka­`e: “Prav­ni
osnov i pra­va u po­gle­du vra­}a­nja imo­vi­ne ili obe­{te­}e­nja po osno­vu od­u­
ze­te imo­vi­ne pri­ja­vlje­ne po od­red­ba­ma ovog za­ko­na, kao i po­stu­pak po
zah­te­vu za ostva­ri­va­nje pra­va na po­vra­}aj od­u­ze­te imo­vi­ne ili obe­{te­}e­nje

149
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Slobodan G. Markovi}

za tu imo­vi­nu, ure­di­}e se po­seb­nim za­ko­nom.”14 Ista mo­gu}­nost sta­vlje­na

je u iz­gled li­ci­ma ko­ji­ma je kon­fi­sko­va­na imo­vi­na na osno­vu ~la­na 8 Za­ko­
na o re­ha­bi­li­ta­ci­ji, ko­ji je stu­pio na sna­gu 25. apri­la 2006. go­di­ne.15 Dru­gim
re­~i­ma, dr­`a­va Sr­bi­ja se ovim ~la­nom oba­ve­za­la da }e bi­ti do­net Za­kon
o re­sti­tu­ci­ji, a isto je u~i­nje­no ve} po­me­nu­tim ~l. 18. Za­ko­na o vra­}a­nju
imo­vi­ne ver­skim za­jed­ni­ca­ma. Ovim tri­ma za­ko­ni­ma stvo­re­na su re­al­na
o~e­ki­va­nja da }e za­kon bi­ti do­net, tj. stvo­ren je jo{ je­dan osnov za gra­|a­
ne ko­ji su pri­ja­vi­li od­u­ze­tu imo­vi­nu za tu­`bu su­du u Stra­zbu­ru.

Za­kon o re­sti­tu­ci­ji i evrop­ski iz­gle­di Sr­bi­je

Iz na­ve­de­nih pri­me­ra se ja­sno vi­di da je vla­da­vi­na pra­va u Sr­bi­ji
na­ru­{e­na ka­da je u pi­ta­nju oblast re­{a­va­nja na­ci­o­na­li­zo­va­ne imo­vi­ne, a
da dr­`a­vi Sr­bi­ji pre­ti re­al­na i ne­iz­be­`na sra­mo­ta da }e je de­se­ti­ne hi­lja­da
gra­|a­na tu­`i­ti su­du u Stra­zbu­ru sa ve­li­kim iz­gle­di­ma da spo­ro­ve i do­bi­ju.
Uko­li­ko se ovaj, naj­ne­po­volj­ni­ji sce­na­rio po dr­`a­vu Sr­bi­ju ostva­ri, ja­sno
je da bi dr­`a­vi ko­ja bi iz­gu­bi­la de­se­ti­ne hi­lja­da spo­ro­va bi­le ospo­re­ne per­
spek­ti­ve ~lan­stva u Evrop­skoj uni­ji za do­gled­no vre­me. Uosta­lom, sli­~an
pro­blem ima i Tur­ska, sa broj­nim spo­ro­vi­ma iz­gu­blje­nim pred ovim su­
dom zbog po­vre­de ljud­skih pra­va, {to do­vo­di u pi­ta­nje nje­nu spo­sob­nost
da u|e u EU.
Pi­ta­nje do­no­{e­nja za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji u ovom smi­slu po­sta­je pi­ta­
nje kre­di­bil­no­sti Sr­bi­je pred Evrop­skom uni­jom da za­do­vo­lji ko­pen­ha­{ka
me­ri­la, tj. da uop­{te po­sta­ne ~lan EU. Dru­gim re­~i­ma, Sr­bi­ji bez za­ko­na
o re­sti­tu­ci­ji, a ov­de se mo­ra do­da­ti i za­ko­na o otva­ra­nju do­si­jea taj­nih po­
li­ci­ja, te­{ko da ima me­sta u Evrop­skoj uni­ji.
Po­sle do­no­{e­nja za­ko­na ko­ji re­gu­li­{u na­ci­o­na­li­zo­va­nu imo­vi­nu ver­
skih za­jed­ni­ca i evi­den­ci­ju na­ci­o­na­li­zo­va­ne imo­vi­ne ne­sta­le su sve ne­do­u­
mi­ce ko­je su po­sto­ja­le u ve­zi sa re­sti­tu­ci­jom. Kao ~lan Sa­ve­ta Evro­pe od
2003. go­di­ne, Sr­bi­ja je u me­|u­na­rod­no­prav­noj oba­ve­zi da se dr­`i me­ri­la
ko­je je po­sta­vio Sud za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru, pa sa­mim tim mo­ra da
vo­di ra­~u­na o to­me da iz­beg­ne sva­ki ob­lik dis­kri­mi­na­ci­je raz­li­~i­tih ka­te­
go­ri­ja gra­|a­na. Po­red to­ga, po­me­nu­tim za­ko­ni­ma re­{e­ne su i sve dru­ge
ne­do­u­mi­ce. Ka­ko is­ti­~e prof. Vla­di­mir Vo­di­ne­li}, za­ko­ni­ma o evi­den­ci­ji i
vra­}a­nju imo­vi­ne cr­kva­ma re­{e­no je pi­ta­nje pri­mar­nog ob­li­ka re­sti­tu­ci­je,
jer su oni po­sta­vi­li u Sr­bi­ji vra­}a­nje od­u­ze­te imo­vi­ne kao “stan­dard oba­
ve­zu­ju­}i za prav­no sa­vla­da­va­nje auto­ri­tar­ne pro­{lo­sti i u po­gle­du imo­vi­ne
od­u­ze­te dru­gim su­bjek­ti­ma u vre­me auto­ri­tar­ne vla­da­vi­ne”. Kao dru­go,
oba­ve­zu da de­na­ci­o­na­li­za­ci­je mo­ra bi­ti dr­`a­va Sr­bi­ja je sa­ma se­bi stvo­ri­la
do­no­{e­njem Za­ko­na o vra­}a­nju imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma

14 Slu­`be­ni gla­snik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, br. 45 (2005).

15 Slu­`be­ni gla­snik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, br. 33, 17. april 2006.

150
 Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije

i Za­ko­na o re­ha­bi­li­ta­ci­ji i evi­den­ci­ji, ~i­me je po prof. Vla­di­mi­ru Vo­di­ne­

li­}u “sa­ma stvo­ri­la ve­li­ko i prav­no ~vr­sto o~e­ki­va­nje de­na­ci­o­na­li­za­ci­je, i,
ujed­no, pre­{la ta~­ku sa ko­je ne­ma po­vrat­ka”.16
Bes­kraj­no odu­go­vla­~e­nje do­no­{e­nja Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji ni­je osta­lo
ne­pri­me­}e­no od stra­ne me­|u­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja i me­|u­na­rod­nih udru­
`e­nja za pra­}e­nje ljud­skih pra­va. Evrop­ski par­la­ment je 25. ok­to­bra 2007.
go­di­ne usvo­jio pre­po­ru­ke za Evrop­ski sa­vet o od­no­si­ma iz­me­|u Evrop­
ske uni­je i Sr­bi­je na osno­vu sa­op­{te­nja iz­ve­sti­o­ca za Sr­bi­ju Jel­ka Ka­ci­na.
U ta~­ki 43. Evrop­ski par­la­ment “po­zi­va srp­ske vla­sti da usvo­je, kao stvar
hit­no­sti, za­ko­ne o re­sti­tu­ci­ji u skla­du sa onim u dru­gim ze­mlja­ma, ko­ji
obez­be­|u­ju na­dok­na­du stvar­ne ce­ne ka­da je mo­gu­}e, ume­sto vla­di­nih
ob­ve­zni­ca”.17 Bu­du­}i da je do­sa­da­{nja prak­sa bi­la da ka­da se jed­nom je­
dan zah­tev po­sta­vi, on osta­je na li­sti zah­te­va do­kle god ne bu­de is­pu­njen,
re­al­no je o~e­ki­va­ti da }e ubu­du­}e ra­zna te­la EU stal­no da pod­se­}a­ju nad­
le­`ne or­ga­ne Sr­bi­je da mo­ra­ju da do­ne­su za­kon o re­sti­tu­ci­ji. I za­i­sta, u iz­
ve­{ta­ju o na­pre­do­va­nju Sr­bi­je za 2008. go­di­nu, ko­ji je u no­vem­bru 2008.
ob­ja­vi­la Ko­mi­si­ja evrop­skih za­jed­ni­ca u odelj­ku o eko­nom­skim i so­ci­jal­
nim pra­vi­ma, apo­stro­fi­ra­na je i ~i­nje­ni­ca da u Sr­bi­ji ni­je do­ne­ta le­gi­sla­ti­va
o re­sti­tu­ci­ji, kao i da se u me­|u­vre­me­nu na­sta­vi­la pri­va­ti­za­ci­ja ne­kih od
na­ci­o­na­li­zo­va­nih ne­kret­ni­na.
Ugled­na ame­ri~­ka ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja Fri­dom ha­us, ko­ja pra­ti
raz­voj slo­bo­da u sve­tu, kon­sta­tu­je u iz­ve­{ta­ju za ze­mlje u tran­zi­ci­ji za 2008.
go­di­nu da je to­kom 2007. go­di­ne Agen­ci­ja za pri­va­ti­za­ci­ju “na­sta­vi­la da
pro­da­je ne­kret­ni­ne ko­je su na­ci­o­na­li­zo­va­ne to­kom raz­do­blja ko­mu­ni­zma
upr­kos ~i­nje­ni­ci da su nji­ho­vi pret­hod­ni vla­sni­ci ili na­sled­ni­ci zva­ni~­no evi­
den­ti­ra­ni 2005–2006. u skla­du sa Za­ko­nom o evi­den­ti­ra­nju na­ci­o­na­li­zo­va­
ne imo­vi­ne”.18 Iz sve­ga na­ve­de­nog se vi­di da se ba­ha­to po­na­{a­nje srp­skih
vla­sti, tj. svih vla­da Sr­bi­je od 2000. go­di­ne do da­nas, a po­seb­no ka­da je u
pi­ta­nju sa­da ne sa­mo na­ci­o­na­li­zo­va­na imo­vi­na, ve} i evi­den­ti­ra­na na­ci­o­na­
li­zo­va­na imo­vi­na, na­{lo u fo­ku­su i EU i svet­skih ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja
i da ugled dr­`a­ve Sr­bi­je ka­da je u pi­ta­nju po­{to­va­nje ljud­skih i svo­jin­skih
pra­va mo­`e sa­mo da se da­lje na­ru­{a­va bes­ko­na~­nim od­la­ga­njem do­no­{e­
nja op­{teg za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji.
Ja­sno je da je, u ovom kon­tek­stu, do­no­{e­nje op­{teg za­ko­na o re­sti­
tu­ci­ji sa­da ne sa­mo prav­na oba­ve­za, ko­ju je uosta­lom dr­`a­va Sr­bi­ja sa­ma

16 Vla­di­mir V. Vo­di­ne­li}, “De­na­ci­o­na­li­za­ci­ja: Ve­li­ko is­~e­ki­va­nje izevs­nog”, He­re­ti­

cus, vol. VI (2008), str. 18–20.
17 No. P6 TA(2007)0482, http://www.euro­parl. euro­pa. eu/si­des/get­Doc.do?type=TA&re­
fe­ren­ce=P6-TA-2007–0482&lan­gu­a­ge=EN&ring=A6–2007–0325
18 Je­an­net­te Go­e­hring, Na­ti­ons in Tran­sit 2008. De­moc­ra­ti­za­tion from Cen­tral Euro­pe
to Eura­sia (New York, Was­hing­ton, Bu­da­pest: Fre­e­dom Ho­u­se, 2008), p. 505.

151
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Slobodan G. Markovi}

se­bi stvo­ri­la, ve} i po­li­ti~­ka oba­ve­za u pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja, ali

isto ta­ko i vred­no­sna oba­ve­za uko­li­ko Sr­bi­ja `e­li da po­sta­ne deo Evrop­
ske uni­je de­fi­ni­sa­ne kao za­jed­ni­ca vred­no­sti.

152
 Dru{tveni zna~aj restitucije i evropeizacija Srbije

Slo­bo­dan G. Mar­ko­vich

So­cial Im­por­tan­ce of Pro­perty Re­sti­tu­tion

and Euro­pe­a­ni­sa­tion of Ser­bia
Summary: De­ve­lop­ment of pro­perty rights re­pre­sen­ted a key po­int in mo­
der­ni­za­tion of Ser­bia in the 19th cen­tury. Ho­we­ver, with the vic­tory of com­mu­
nists in 1944 in Ser­bia a syste­ma­tic vi­o­la­tion of hu­man and pro­perty rights was
un­der­ta­ken.
Sin­ce the re­e­sta­blis­hment of mul­ti­party system in Ser­bia in 1990 first op­
po­si­tion par­ti­es and then par­ti­es in po­wer sin­ce 2000 pro­mi­sed speedy enac­tment
of a law on re­sti­tu­tion. Yet, by the end of 2008 Ser­bia re­ma­i­ned the only co­un­try
in SEE wit­ho­ut such a law. The main com­pla­int has been that Ser­bia co­uld not
fi­nan­ci­ally su­stain a bur­den that wo­uld be pro­du­ced by such a law. Yet, pre­sen­
ted analysis cle­arly in­di­ca­tes that fi­nan­cial ca­pa­ci­ti­es of pre­sent Ser­bia are much
bet­ter than of Ser­bia in 1940s when na­ti­o­na­li­za­tion was un­der­ta­ken. Thus GDP
of Ser­bia was in 2008 al­most 5 ti­mes hig­her than in 1940 which cle­arly in­di­ca­tes
ca­pa­bi­lity of cur­rent sta­te to me­et re­qu­ests re­la­ted to re­sti­tu­tion. Mo­re­o­ver hu­ge
por­ti­ons of pro­perty ha­ve eit­her ne­ver been na­ti­o­na­li­zed in Ser­bia or for va­ri­o­us
re­a­sons will not be the su­bject of re­sti­tu­tion.
So­me mu­ni­ci­pa­li­ti­es tried to help the­ir ci­ti­zens who­se pro­perty has been
na­ti­o­na­li­zed by of­fe­ring them va­ri­o­us con­ces­si­ons in this fi­eld. This has, ho­we­ver,
led to le­gal ine­qu­a­lity sin­ce the po­si­tion of cla­i­mants of na­ti­o­na­li­zed pro­perty de­
pen­ded pu­rely on a good will of par­ti­cu­lar mu­ni­ci­pa­li­ti­es.
By enac­ting the law on the Re­sti­tu­tion of Church pro­perty and pro­perty
of re­li­gi­o­us or­ga­ni­za­ti­ons in 2006 Ser­bia has gi­ven ex­cel­lent gro­unds to le­gal cla­i­
mants of na­ti­o­na­li­zed pro­perty to ini­ti­a­te a law­su­it aga­inst Ser­bia at the Co­urt of
Hu­man Rights in Stras­bo­urg ba­sed on di­scri­mi­na­tion of dif­fe­rent gro­ups in Ser­
bia. Sin­ce the­re is a real pos­si­bi­lity that tens of tho­u­sand of Ser­bian ci­ti­zens will
win ca­ses aga­inst Ser­bia in Stras­bo­urg this co­uld se­ve­rely li­mit Ser­bia’s chan­ces
for EU ac­ces­sion. Furt­her­mo­re, many in­ter­na­ti­o­nal bo­di­es and as­so­ci­a­ti­ons ha­ve
al­ready be­gun to se­ve­rely cri­ti­ci­ze Ser­bia in this fi­eld in­clu­ding EU re­ports on the
pro­gress of Ser­bia for 2007 and 2008 and Fre­e­dom Ho­u­se re­ports 2007 and 2008
en­ti­tled Na­ti­ons in Tran­sit.
Key words: Ser­bia, re­sti­tu­tion, di­scri­mi­na­tion, Co­urt of Hu­man Rights, EU
pro­spects of Ser­bia

153
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jasmina T. Bulan`e

Jasmina T. BULAN@E UDK ____________

pravne karakteristike restitucije

Rezime: Po­sle pa­da Ber­lin­skog zi­da 1989, po­vra­}aj imo­vi­ne, do­mo­va i ze­mlje
je shva­}en kao sred­stvo is­pra­vlja­nja gre­{a­ka iz pro­{lo­sti, uklju­~u­ju­}i tu i ko­mu­ni­
sti~­ku na­ci­o­na­li­za­ci­ju, kon­fi­ska­ci­ju ze­mlje u vre­me ko­lo­ni­za­ci­je, et­ni~­ko ~i­{}e­nje
i rat­ne zlo­~i­ne. Ge­ne­ral­ni pri­laz pro­ble­mu re­sti­tu­ci­je je taj da se `r­tve vra­te na sta­
nje u ko­jem bi bi­le da ni­je po­sto­ja­lo kr­{e­nje nji­ho­vih pra­va. Autor­ka uka­zu­je na
bit­ne prav­ne ka­rak­te­ri­sti­ke re­sti­tu­ci­je: 1) za­ko­ni o re­sti­tu­ci­ji mo­ra­ju da po­kri­ju ka­
ko jav­nu imo­vi­nu, u po­se­du ver­skih i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja, tao i pri­vat­nu imo­vi­nu,
u po­se­du po­je­di­na­ca i pred­u­ze­}a, 2) mo­ra se obez­be­di­ti pri­stup ar­hi­va­ma, u ~e­mu
~e­sto mo­ra po­ma­ga­ti i vla­da, 3) jed­no­o­bra­zna pri­me­na za­ko­na je neo­p­hod­na u ce-
­loj ze­mlji, 4) pro­ces re­sti­tu­ci­je ne sme bi­ti dis­kri­mi­na­tor­ski; ne sme bi­ti zah­te­va
oko pre­bi­va­li­{ta ili dr­`a­vljan­stva, 5) prav­na pro­ce­du­ra mo­ra bi­ti ja­sna i jed­no­sta-
v­na, 5) pro­gra­mi pri­va­ti­za­ci­je mo­ra­ju uklju­~i­ti za­{ti­tu za po­tra­`i­o­ce, 6) vla­da mo­
ra da na­dok­na­di {te­tu tre­nut­nim ko­ri­sni­ci­ma vra­}e­ne imo­vi­ne, 7) ka­da na­tu­ral­na
re­sti­tu­ci­ja ni­je mo­gu­}a, tre­ba­lo bi is­pla­ti­ti ade­kvat­nu kom­pen­za­ci­ju, 8) re­sti­tu­ci­
ja mo­ra da re­zul­ti­ra u stvar­nom pra­vu sti­ca­njem svo­ji­ne, a ne pra­va ko­ri­{}e­nja,
9) jav­na svo­ji­na mo­ra bi­ti vra­}e­na bez ob­zi­ra na to da li je za ver­sku ili se­ku­lar­nu
upo­tre­bu, 10) fon­da­ci­je osno­va­ne za­jed­ni~­ki od stra­ne lo­kal­ne za­jed­ni­ce i stra­nih
fak­to­ra mo­ra­ju bi­ti sprem­ne da po­mog­nu u pri­pre­mi zah­te­va i u upra­vlja­nju imo­
vi­nom u po­vra­}a­ju, 11) gro­blja i osta­la ver­ska me­sta mo­ra­ju bi­ti za­{ti­}e­na od skr­
na­vlje­nja ili po­gre­{ne upo­tre­be pre i za vre­me pro­ce­sa re­sti­tu­ci­je.
Klju~ne re~i: na­ci­o­na­li­za­ci­ja, kon­fi­ska­ci­ja, re­sti­tu­ci­ja, obe­{te­}e­nje, kom­pen­za­-
ci­ja, Za­kon o re­sti­tu­ci­ji!

@i­vot, slo­bo­da i imo­vi­na ne po­sto­je za­to {to lju­di ima­ju

za­ko­ne. Na­pro­tiv, i to je `i­vot po­tvr­dio, `i­vot, slo­bo­da
i imo­vi­na su lju­de na­ve­li da do­ne­su za­ko­ne.
Fre­de­rik Ba­sti­jat
Vla­da ne­ma dru­gi smi­sao, osim o~u­va­nja imo­vi­ne.
D`on Lok
^ak i lo­po­vi po­{tu­ju imo­vi­nu. Oni to­li­ko `e­le
da po­sta­ne nji­ho­va, da je ~ak i vi­{e po­{tu­ju.
G. K. ^e­ster­ton
Te­o­ri­ja ko­mu­ni­zma mo­`e da se sve­de
na jed­nu re­~e­ni­cu: Uki­nu­ti pri­vat­nu svo­ji­nu.
Karl Marks
U su­{ti­ni, po­sle pa­da ko­mu­ni­zma u ve­}i­ni ze­ma­lja, sim­bo­li~­ki za­po­
~e­tog pa­dom Ber­lin­skog zi­da 1989, pi­ta­nje po­vra­}a­ja imo­vi­ne je po­sta­lo
154
 Pravne karakteristike restitucije

ve­o­ma ak­tu­el­no u mno­gim tran­zi­ci­ja­ma i do­go­vo­ri­ma o mi­ru. Po­vra­}aj

imo­vi­ne, do­mo­va i ze­mlje je shva­}en kao sred­stvo is­pra­vlja­nja gre­{a­ka iz
pro­{lo­sti, uklju­~u­ju­}i tu i ko­mu­ni­sti~­ku na­ci­o­na­li­za­ci­ju, kon­fi­ska­ci­ju ze­
mlje u vre­me ko­lo­ni­za­ci­je, et­ni~­ko ~i­{}e­nje i rat­ne zlo­~i­ne. Ge­ne­ral­ni pri­
laz pro­ble­mu re­sti­tu­ci­je je taj da se `r­tve vra­te na sta­nje u ko­jem bi bi­le
da ni­je po­sto­ja­lo kr­{e­nje nji­ho­vih pra­va.
Po­vra­}aj na sta­nje ko­je je po­sto­ja­lo pre kr­{e­nja pra­va je osnov­na,
ali i ve­o­ma kom­plek­sna ide­ja. Tu ide­ju je mno­go te­`e spro­ve­sti ne­go {to
to `r­tve o~e­ku­ju. ^ak i ako se pret­po­sta­vi da je pra­vi tip re­sti­tu­ci­je usvo­
jen, pri­me­na zah­te­va po­sto­ja­nje vla­da­vi­ne pra­va i prav­nih in­sti­tu­ci­ja ko­je
ima­ju mo} i vo­lju da obez­be­de vla­da­vi­nu pra­va. Na pri­mer, pre­po­ru­ke
Stejt de­part­men­ta je da re­sti­tu­ci­ja tre­ba da ima sle­de­}e prav­ne i in­sti­tu­ci­
o­nal­ne ka­rak­te­ri­sti­ke:
• za­ko­ni o re­sti­tu­ci­ji mo­ra­ju da po­kri­ju ka­ko jav­nu imo­vi­nu, u po­
se­du ver­skih i jav­nih or­ga­ni­za­ci­ja, ta­ko i pri­vat­nu imo­vi­nu u po­
se­du po­je­di­na­ca i pred­u­ze­}a;
• mo­ra se obez­be­di­ti pri­stup ar­hi­va­ma, u ~e­mu ~e­sto mo­ra po­ma­
ga­ti i vla­da. Ra­zum­na al­ter­na­ti­va mo­ra bi­ti pri­zna­ta ako su ar­hi­
ve uni­{te­ne;
• jed­no­o­bra­zna pri­me­na za­ko­na je neo­p­hod­na u ce­loj ze­mlji;
• pro­ces re­sti­tu­ci­je ne sme bi­ti dis­kri­mi­na­tor­ski. Ne sme bi­ti zah­
te­va oko pre­bi­va­li­{ta ili dr­`a­vljan­stva;
• prav­na pro­ce­du­ra mo­ra bi­ti ja­sna i jed­no­stav­na;
• pro­gra­mi pri­va­ti­za­ci­je mo­ra­ju uklju­~i­ti za­{ti­tu za po­tra­`i­o­ce;
• vla­da mo­ra da na­dok­na­di {te­tu tre­nut­nim ko­ri­sni­ci­ma vra­}e­ne
imo­vi­ne;
• ka­da na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja ni­je mo­gu­}a, tre­ba­lo bi is­pla­ti­ti ade­
kvat­nu kom­pen­za­ci­ju;
• re­sti­tu­ci­ja mo­ra da re­zul­ti­ra u stvar­nom pra­vu, sti­ca­njem svo­ji­ne
a ne pra­va ko­ri­{}e­nja;
• jav­na svo­ji­na mo­ra bi­ti vra­}e­na bez ob­zi­ra na to da li je za ver­sku
ili se­ku­lar­nu upo­tre­bu;
• fon­da­ci­je osno­va­ne za­jed­ni~­ki od stra­ne lo­kal­ne za­jed­ni­ce i stra­
nih fak­to­ra mo­ra­ju bi­ti sprem­ne da po­mog­nu u pri­pre­mi zah­te­
va i upra­vlja­nju imo­vi­nom u po­vra­}a­ju;

 Ro­dri C. Vi­li­jams, Sa­vre­me­no pra­vo na svo­ji­nu u kon­tek­stu tran­zi­ci­o­ne prav­de,

Me­|u­na­rod­ni cen­tar za tran­zi­ci­o­nu prav­du, Bru­kings 2007.
 Osnov­na stvar je u re­sti­tu­ci­ji imo­vi­ne Sr­ba i osta­lih et­ni~­kih ma­nji­na na Ko­sme­
tu. Pod pret­po­stav­kom da tzv. lo­kal­ne vla­sti, ko­je su pri­zna­te od SAD i jo{ ne­kih
dr­`a­va, `e­le da vra­te imo­vi­nu srp­skim vla­sni­ci­ma, one ne `u­re sa tim. Sled­stve­no
ovo­me, Sr­bi po­vrat­ni­ci, sa svim neo­p­hod­nim do­ka­zi­ma o vla­sni­{tvu, ~e­sto se su­
o­~a­va­ju sa na­sil­nim po­ri­ca­njem od stra­ne su­se­da, ko­je lo­kal­ne vla­sti ili ne mo­gu
ili ne `e­le da kon­tro­li­{u. Ovaj tip re­sti­tu­ci­je je be­smi­slen.

155
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jasmina T. Bulan`e

• gro­blja i osta­la ver­ska me­sta mo­ra­ju bi­ti za­{ti­}e­na od skr­na­vlje­

nja ili po­gre­{ne upo­tre­be pre i za vre­me pro­ce­sa re­sti­tu­ci­je.

@r­tve – ko su one?
Pre ne­go {to se do­ne­su za­ko­ni, i pre ne­go {to se osnu­ju in­sti­tu­ci­je
ko­je }e se ba­vi­ti re­sti­tu­ci­jom imo­vi­ne, po­sto­je fun­da­men­tal­na pi­ta­nja ko­
ji­ma se tre­ba ba­vi­ti. Ko su `r­tve? Ko­li­ko da­le­ko u pro­{lost tre­ba da ide­
mo? Da li pro­tok vre­me­na ima ve­ze sa zah­te­vom? Da li po­sto­ji al­ter­na­tiv­
na kom­pen­za­ci­ja?
Dok se ~i­ni da je naj­jed­no­stav­ni­ji i `e­lje­ni na­~in jed­no­stav­no vra­ti­ti
imo­vi­nu oso­bi od ko­je je od­u­ze­ta, {ta ako ta oso­ba vi­{e ni­je `i­va? Pro­tok
vre­me­na i sme­na ge­ne­ra­ci­ja mo­gu u~i­ni­ti ne­prav­du ma­nje zna­~aj­nu ak­tu­el­
nim oso­ba­ma. Na pri­mer, ze­mlja mog de­de u Ba­na­tu je od­u­ze­ta od stra­ne
ko­mu­ni­sta po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta. Da se ova plja~­ka ni­je de­si­la, moj
de­da bi mo­`da pro­dao ze­mlju i po­tro­{io pa­re, ili bi ih mo­`da pro­koc­kao.
Ne­ma ga­ran­ci­ja da bih ja bi­lo {ta do­bi­la. Pre­ma to­me, ~i­ni se lo­gi~­nim da
i bi­lo ko­ji zah­tev ko­ji bih pod­ne­la za re­sti­tu­ci­ju mo­ra bi­ti ogra­ni­~en ili ~ak
ni­{ta­van. U stva­ri, mo­`da imam i ne­ku ko­rist od eks­pro­pri­ja­ci­je. Da ni­je
bi­lo ko­mu­ni­sti~­kog pre­vra­ta u Ju­go­sla­vi­ji, da je moj otac mo­gao da se vra­
ti, on ne bi emi­gri­rao u SAD i upo­znao mo­ju maj­ku, i u tom slu­~a­ju ja ne
bih po­sto­ja­la. Ka­ko god, ne­prav­da je u~i­nje­na mom de­di, bez ob­zi­ra na
to ko­li­ko je ko­na­~an re­zul­tat po­vo­ljan po me­ne. Pre­ma to­me, tre­ba li da
bu­de re­sti­tu­ci­je kao po­ku­{a­ja da se is­pra­ve mo­ral­ne ne­prav­de?
Ako se eli­mi­ni­sa­nje re­sti­tu­ci­je ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja na­kon {to je ne­
prav­da u~i­nje­na ne ~i­ni za­do­vo­lja­va­ju­}im, mo­`da na{ ose­}aj za prav­du
ipak ni­je uko­re­njen u sop­stve­nim pra­vi­ma. “Ume­sto to­ga, mo­ra­mo se fo­
ku­si­ra­ti na flek­si­bil­ne obra­sce, u za­vi­sno­sti od to­ga ka­ko se to od­ra­`a­va
na in­te­re­se spe­ci­fi~­ne oso­be.”
Na pri­mer, ni­je neo­bi~­no da jed­na ge­ne­ra­ci­ja (ro­di­te­lji) osta­vi imo­
vi­nu na­red­noj ge­ne­ra­ci­ji (de­ci). Pre­ma to­me, de­ca ~e­sto o~e­ku­ju da ne­{to
na­sle­de od svo­jih ro­di­te­lja. Sled­stve­no, obra­}a­mo pa­`nju na pra­vlje­nje

 Po­vra­}aj imo­vi­ne u cen­tral­noj i is­to~­noj Evro­pi, Bi­ro za evrop­ske i euro­a­zij­ske

po­slo­ve, Stejt de­part­ment, 3.10.2007.
 D`ord` [er, Drev­ne gre­{ke i mo­der­na pra­va, Prav­da me­|u ge­ne­ra­ci­ja­ma, Jejl uni­
ver­zi­tet,1992., 48–61.
 “Ta­ko­|e, raz­mo­tri­mo ka­ko prav­ne i po­li­ti~­ke okol­no­sti uti­~u na oso­be ko­je se ro­de.
Da ze­mlja ni­je ote­ta od Ma­o­ra No­vog Ze­lan­da, Ma­o­ri bi se ven­~a­va­li sa dru­gim
oso­ba­ma, ili bi bar od­ga­ja­li de­cu u dru­ga­~i­jim okol­no­sti­ma. Isto­ri­ja Ma­o­ra bi bi­la
dru­ga­~i­ja i ni­je­dan da­na­{nji Ma­or se ne bi ro­dio. Da im ni­su ote­li ze­mlju, da­nas
ne bi po­sto­ja­li.” – Ko­ven Taj­ler, Ko­li­ko da­le­ko tre­ba da ide­mo? Za­{to re­sti­tu­ci­ja
mo­ra da bu­de ma­la?, Od­sek za eko­no­mi­ju, Uni­ver­zi­tet D`ord` Mej­son, 2002.
 Ibid.

156
 Pravne karakteristike restitucije

obra­za­ca ko­ji se po­na­vlja­ju, u ne­do­stat­ku pre­o­kre­ta. Ovi obra­sci obez­be­

|u­ju osno­vu za uobi­~a­je­na o~e­ki­va­nja o to­me {ta bi se de­si­lo u ve­}i­ni slu­
~a­je­va, ~ak i ako ne po­sto­ji pra­vi od­go­vor na to pi­ta­nje. Ne po­sto­ji pra­vi
od­go­vor na pi­ta­nje: “[ta bi se de­si­lo, da se ne­{to ni­je do­go­di­lo?” Broj mo­
gu­}ih is­ho­da se po­ve­}a­va pro­por­ci­o­nal­no, sa sva­kom ge­ne­ra­ci­jom.
Bez od­go­vo­ra na to pi­ta­nje, a sa ose­}a­jem da je u~i­nje­na ne­prav­
da, pri­laz re­sti­tu­ci­ji mo­`e bi­ti sa mo­ral­nog gle­di­{ta, da tre­ba u~i­ni­ti pra­
vu stvar. Na osno­vu ovo­ga, ne mo­ra­mo da pred­vi­|a­mo {ta bi se de­si­lo.
Ume­sto to­ga, mo­ra­mo da de­fi­ni­{e­mo mo­ral­no po­la­zi­{te, {ta bi bi­la naj­bo­
lja stvar sa dru­{tve­ne ta~­ke gle­di­{ta, i za­snu­je­mo za­kon na to­me. De­fi­ni­
sa­nje dru­{tve­no pri­hva­tlji­ve de­fi­ni­ci­je “is­prav­ne stva­ri” po­sta­je iza­zov za
do­no­si­o­ca za­ko­na.

Eko­nom­ska efi­ka­snost
Na osno­vu is­ku­sta­va ra­znih dru­{ta­va na ra­znim stup­nje­vi­ma mark­
si­sti~­ke ide­je o uki­da­nju pri­vat­ne svo­ji­ne u 20. ve­ku, la­ko je za­klju­~i­ti da
je pri­vat­na svo­ji­na pro­duk­tiv­ni­ja od dru­{tve­ne. Eko­nom­ski pro­spe­ri­tet
dru­{tva po­~i­va na spo­sob­no­sti po­je­di­na­ca da u`i­va­ju u plo­do­vi­ma svog ra­
da i da sa­mi od­lu­~u­ju ka­ko }e ras­po­la­ga­ti svo­jom imo­vi­nom.
Da­lje, spo­sob­nost po­je­di­na­ca da kon­tro­li­{u svo­ju imo­vi­nu (ko­ri­ste,
pro­da­ju, sta­vlja­ju pod hi­po­te­ku...), za­vi­si od ~i­stog sta­tu­sa te imo­vi­ne. U
slu­~a­ju ne­kret­ni­ne, po­je­di­nac mo­ra da zna gde je i {ta je (ve­li­~i­na, lo­ka­ci­ja,
zgra­de...), kao i pri­ro­du svog pra­va (vla­sni­{tvo, li­zing, do­`i­vot­no u`i­va­nje,
su­vla­sni­{tvo...). Od ovih in­for­ma­ci­ja za­vi­si ko­li­ko }e se po­je­di­nac bo­ri­ti
za imo­vi­nu, kao i to ko­li­ko mo­`e da se za­du­`i ne bi li je po­bolj­{ao. Zaj­mo­
da­vac ne­}e do­zvo­li­ti za­jam uko­li­ko je sta­tus ne­de­fi­ni­san, kao i uko­li­ko je
ri­zik pre­ve­lik. Ve­}i ri­zik, ve­}a je i ka­ma­ta, {to mo­`e da obes­hra­bri vla­sni­
ka imo­vi­ne. Ra­ci­o­na­lan in­ve­sti­tor ne­}e ulo­`i­ti zna­~aj­na sred­stva u raz­voj
imo­vi­ne ako nje­go­va pra­va na tu imo­vi­nu ni­su re­gu­li­sa­na i ako po­sto­ji ri­zik
da iz­gu­bi. Da bi se ze­mlja naj­bo­lje is­ko­ri­sti­la, od vi­tal­nog zna­~a­ja je vla­sni­
{tvo nad imo­vi­nom. Ako je imo­vi­na od­u­ze­ta, i sa­da se po­ja­vlju­je mno­go
zah­te­va za re­sti­tu­ci­ju, to u ve­li­koj me­ri uslo­vlja­va pro­ces re­sti­tu­ci­je.
[to je du­`e po­treb­no da se utvr­di vla­sni­{tvo i da se fi­na­li­zu­ju zah­te­
vi oko re­sti­tu­ci­je, to je imo­vi­na du­`e bes­ko­ri­sna. U me­|u­vre­me­nu, ka­ko
go­di­ne pro­la­ze, ja­vlja se sve vi­{e po­tra­`i­o­ca imo­vi­ne, sme­nom ge­ne­ra­ci­
ja. Ovi pro­ce­si re­zul­ti­ra­ju spo­ri­jim eko­nom­skim raz­vo­jem, ko­ji pra­te sve
kom­pli­ko­va­ni­ji zah­te­vi za re­sti­tu­ci­jom. Ako je cilj da se iz­gra­di eko­nom­ski
pro­spe­ri­tet­no dru­{tvo, on­da su pre­ci­zno utvr­|e­no vla­sni­{tvo, kao i mo} ras­

 Na pri­mer, sta­ti­sti­ke o pri­no­su po hek­ta­ru na pri­vat­noj i dr­`av­noj ze­mlju u biv­

{em SSSR-u su do­bro po­zna­te. U ur­ba­nim sre­di­na­ma, ~e­sto se po­mi­nje kon­trast
iz­me­|u lo­{e odr­`a­va­nih ula­za, lif­to­va i bri­ge o pri­vat­nim sta­no­vi­ma.

157
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Jasmina T. Bulan`e

po­la­ga­nja imo­vi­nom, neo­p­hod­ni. [to je du­`e po­treb­no da se re­{e zah­te­vi

za imo­vi­nom, spo­ri­ji }e bi­ti eko­nom­ski rast.
Dru­{tva ni­su vo­|e­na is­klju­~i­vo eko­no­mi­jom. Kao pi­ta­nja ko­ja pra­
te bi­lo ko­ju di­sku­si­ju o re­sti­tu­ci­ji, prin­ci­pi prav­de i pra­va su va­`ni u is­pra­
vlja­nju gre­{a­ka iz pro­{lo­sti. Dru­{tvo mo­ra da pri­hva­ti te na­~i­ne i prin­ci­pe
ka­ko bi se ko­na~­no re­{io ovaj pro­blem. Ta­ko, {to du­`e bu­de po­treb­no da
se raz­vi­je op­{te­pri­hva­}en mo­del re­sti­tu­ci­je, ra­zni zah­te­vi }e se umno­`a­va­
ti, pra­va }e po­sta­ja­ti sve kom­plek­sni­ja, a to za­u­sta­vlja eko­nom­ski pro­gres.
Pre­ma to­me, za dru­{tvo je zna­~aj­no da se pi­ta­nje re­sti­tu­ci­je br­zo re­{i, ~ak
i ako mo­del ko­ji se ko­ri­sti ni­je sa­vr­{en.

Jasmina T. Bulanze

LEGAL CHARACTERISTICS OF RESTITUTION

Summary: After the Berlin Wall fell in 1989, the restitution of property,
homes and land was taken as a means of correcting the mistakes made in the past,
including communist nationalization, land confiscation during colonization, ethnic
cleansing, and war crimes. The general approach to the problem of restitution is
such that the victims should be returned to the state they would have occupied if
their rights had not been violated. The author points to the significant legal cha-
racteristics of restitution: 1) the laws on restitution have to cover public property,
owned by religious and other organizations, as well as private property, owned by
individuals and enterprises, 2) access to archives must be provided, and the gover-
nment should often provide help, 3) the law needs to be uniformly implemen-
ted in entire country, 4) the process of restitution must not be of discriminatory
character: there must be no demands regarding place of residence or citizenship,
5) the legal procedure has to be clear and simple, 6) the privatization programs
must include protection for claimants, 7) the government must compensate for
the damage suffered by the current users of the restituted property 8) when na-
tural restitution is not possible, an adequate compensation should be paid, 9) re-
stitution must result in the real law by retrieving property, not the right to use,
10) public property must be returned regardless of the fact whether it is intended
for secular or religious use, 11) foundations founded jointly by local community
and foreign factors must be ready to help prepare the claim and manage the re­
turned property, 12) cemeteries and other religious places must be protected from
sacrilege or misuse before and after the restitution process.
Key words: nationalization, confiscation, restitution, compensation, Law on Re-
stitution

158
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

Vladimir V. Vodineli] UDK 347.234.(497.11)(094.5)

DENACIONALIZACIJA: VELIKO
I[^EKIVANJE IZVESNOG
Povodom Nacrta Zakona
o denacionalizaciji Srbije 2007.

Rezime: Dr`ava nije bila du`na da denacionalizuje. Niti su `rtve svojevre-

menog oduzimanja imovine iz ideolo{kih razloga imale pravo na denacionalizaci-
ju. Ali je dr`ava sama sebe obvezala na denacionalizaciju, najdocnije Zakonom
o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine 2005. Taj zakon je vi{e od onoga
{to njegov naziv kazuje: stvorio je ~vrsto pravno o~ekivanje denacionalizacije,
~ime je pre|ena point of no return, a ujedno odredio metod denacionalizacije
– vra}anje oduzete imovine i obe{te}ivanje za oduzetu imovinu (I). Taj metod
denacionalizacije primenio je i Zakon o vra}anju (restituciji) imovine crkvama
i verskim zajednicama 2006. Kao ni taj zakon, tako ni sada Nacrt op{teg zakona
o denacionalizaciji (novembar 2007) ne koristi mogu}nost, otvorenu ukidanjem
dr`avnosvojinskog monopola na gra|evinskom zemlji{tu, da obnovi princip je-
dinstva svojine na zemlji{tu i objekata na njemu (superficies solo cedit). Ali se
Nacrt ne dr`i ni toga kako je Zakon o vra}anju imovine crkvama konkretizovao
metod denacionalizacije vra}anjem i obe{te}ivanjem. Umesto toga, diskrimini{e
sve ostale korisnike denacionalizacije jer oni ne bi dobili naknadu onda kada crkva
ho}e, jer bi dobili manje i po nepovoljnijim merilima nego crkva, i jer bi dobijali
samo do granica unapred limitiranog fonda, dok za crkvu takvog ograni~enje
nema. Sve dok za crkvu bude va`ilo druga~ije, diskriminacija svih ostalih bi}e
protivna zabrani diskriminacije, po{to nema opravdanje ni u kakvom objekti-
vnom i razumnom razlogu a uz to je neproporcionalna (II). Kao {to je time Na-
crt protivan Ustavu i Evropskoj konvenciji za za{titu ljudskih prava i osnovnih
sloboda, protivan im je i time {to bi da, bez neophodnog opravdanog razloga
(op{teg interesa) i bez ikakve naknade, ukine prava zakupa i li~ne slu`benosti
na stvarima koje se vra}aju ranijim vlasnicima, ~ime ne po{tuje zajem~eno pra-
vo na nesmetano u`ivanje imovine (IV). Ustav kr{i jo{ i nedopu{tenom retro-
aktivno{}u poni{tavanja pravnih poslova raspolaganja nacionalizovanom imo-
vinom, i retroaktivno{}u odgovornosti za {tetu na osnovu apartne neoborive
presumcije nesavesnosti (III). Ako sve to ipak dobije zakonsku snagu, Zakon
o denacionalizaciji predstavlja}e nelegalno sredstvo za ostvarivanje legitimnog
cilja. U odnosu na to manju te`inu imaju druge njegove mane: nedostaju}e i ne-
primerene odredbe (V). Takav kakav je Nacrt nije u stanju da stavi ta~ku na ve-
liko i{~ekivanje pravno ina~e izvesne denacionalizacije (VI).

159
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

Klju~ne re~i: pravo na denacionalizaciju, obaveza denacionalizacije, srpski

Nacrt zakona 2007, ogre{enja o Ustav i Evropsku konvenciju o
ljudskim pravima

Srbija je i dalje zemlja pravno nesavladane autoritarne pro{losti.

Pravno savladavanje razu|ene autoritarne pro{losti nije obavljeno ni po
jednoj stavci. Bilo zato {to potrebni pravni akti nisu ni doneti ({to je slu~aj
sa pravnom rehabilitacijom u {irem smislu, otvaranjem dosijea, denacio-
nalizacijom), bilo zato {to doneti pravni akti nisu sprovedeni (slu~aj ekstra
profita, lustracije), bilo zato {to su doneti pravni akti neodgovaraju}i, pa
ni ne omogu}uju postizanje svrhe (slu~aj otvaranja dosijea, pravne reha-
bilitacija u u`em smislu).
Kada je u tom bilansu nesavladane autoritarne pro{losti re~ o iz-
radi zakona kojim bi se sveobuhvatno uredila denacionalizacija imovine
oduzete svojevremeno podr`avljenjem iz ideolo{kih razloga, tada dosa-
da{nju istoriju denacionalizacije u Srbiji tvori ~ak dvocifreni broj zakon-
skih nacrta, spravljenih u nevladinom sektoru, po~ev jo{ od osamdesetih
godina 20. veka, i bar tri zakonska nacrta, nastala u okrilju vlasti, po~ev
od 2002. godine. Od kojih nijedan nije postao zakon! Poslednji me|u
njima, sada iznet na javnu raspravu: Republika Srbija – Ministarstvo finan-
sija, Nacrt Zakona o denacionalizaciji, Pre~i{}en tekst za javnu raspravu
novembra 2007. godine (dalje: Nacrt 2007), predmet je pa`nje u ovoj prilici.

I. BITNA PROMENA NORMATIVNOG OKRU@ENJA

(Neopoziv odgovor na nulto pitanje: da li denacionalizovati,
i na prvo slede}e: kako denacionalizovati)
Analizirati i uporediti sve dosada{nje nacrte, bio bi zahvalan posao
za osvetljavanje jednog aspekta na{e novije pravne istorije. A posebno,
uporediti nacrte potekle od nevladinih organizacija sa onim, stvorenim u
prisustvu vlasti. Me|utim, zbog bitnih promena koje su se u Srbiji desile
u oblasti prava u najnovije vreme – ta~nije 2005. i 2006. godine – vrlo je
ograni~ena vrednost pore|enja nacrta nastalih pre tog vremena i onih

 O razlikovanju pravne rehabilitacije u u`em smislu i u {irem smislu, up. V. V.

Vodineli}, Pravna rehabilitacija `rtava politi~ke represije, Hereticus (^asopis za
preispitivanje pro{losti), 2, 2004, str. 9. i d.
 Vidi V. V. Vodineli}, Otvaranje dosijea slu`be dr`avne bezbednosti – kraj ili
tek po~etak?, Izbor sudske prakse, 7-8, 2001, str. 5. i d., isti, Otvaranje dosijea
politi~ke policije: Dockan je ili ipak nije?, Hereticus (^asopis za preispitivanje
pro{losti), 1, 2004, str. 31. i d.
 Up. V. V. Vodineli}, Rehabilitacija, svemu uprkos (Osvrt na srpski Zakon o re-
habilitaciji od 2006. godine i njegovu primenu), Hereticus (^asopis za preispiti-
vanje pro{losti), 1, 2007, str. 251. i d. = Izbor sudske prakse, 6, 2007, str. 16. i d.

160
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

sro~enih potom, bez obzira na njihovu nevladinu ili vladinu provenijen-

ciju. Posredi su pravne promene od izuzetnog zna~aja za ure|ivanje dena-
cionalizacije, tj. za budu}i zakon o tome. Sa tim promenama se u pogledu
ure|ivanja denacionalizacije, s jedne strane, otvaraju pojedine mogu}nosti
kojih do sada nije bilo (a), a, sa druge, zatvaraju neke mogu}nosti kojih
je do sada bilo (b), pa oboje uti~e i na pristup razmatranju Nacrta 2007
(d), kao teksta nastalog na putu ostvarivanja ve} ranije stvorene pravne
obaveze dr`ave Srbije da sprovede denacionalizaciju (c).
(a) Jedna od tih bitnih promena jeste detronizovanje Ustavom Re-
publike Srbije od 2006. godine njegovog veli~anstva – dr`avnosvojinskog
monopola na gra|evinskom zemlji{tu, koji se zasnivao na Ustavu Repu-
bike Srbije od 1990. Gra|evinsko zemlji{te ne mora vi{e da bude isklju-
~ivo u dr`avnoj svojini, niti pravo imaoca objekta na tom zemlji{tu je-
dino mo`e da bude pravo kori{}enja, tj. gra|evinsko zemlji{te mo`e biti
u privatnoj svojini. To onda otvara mogu}nost da se u pogledu gra|evinskog
zemlji{ta i gra|evinskih objekata izgra|enih na gra|evinskom zemlji{tu,
obnovi ili modifikuje davna{nji, jo{ rimskopravni, princip superficies solo
cedit: da obe nepokretnosti pripadaju istom licu, vlasniku zemlji{ta, tj. da
isto lice bude vlasnik i objekta i zemlji{ta, i da se primeni u odre|enoj
meri u regulisanju denacionalizacije.
(b) Jedna druga bitna promena predstavljena je dono{enjem i stu-
panjem na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine
(dalje: Zakon o prijavljivanju oduzete imovine) 2005. i Zakona o vra}anju
(restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama 2006. godine (dalje:

 ^lan 88. u vezi sa ~lanom 87. Ustava Republike Srbije, “Slu`beni glasnik RS”,
br. 98/2006.
 Ustav Republike Srbije (“Slu`beni glasnik RS”, br. 1/1990), ~lan 60. st. 1:
“Prirodna bogatstva i dobra u op{toj upotrebi, kao dobra od op{teg interesa, i
gradsko gra|evinsko zemlji{te u dr`avnoj su ili dru{tvenoj svojini”. St. 3: “Na
dobrima od op{teg interesa i na gradskom gra|evinskom zemlji{tu mo`e se, pod
uslovima utvr|enim zakonom, ste}i pravo kori{}enja”.
 Gaius Institutiones 2.73: praeterea id quod in solo nostro ab aliquo aedificatum
est, quamvis ille suo nomine aedificaverit, iure naturali nostrum fit, quia superfi-
cies solo cedit.
 Od starijih gra|anskih zakonika v., na primer, Op{te prusko zemaljsko pravo
(ALR) od 1794, I 2 § 4, francuski Gra|anski zakonik (Code civil) od 1804, ~l.
554, 555, austrijski Op{ti gra|anski zakonik (AGZ) od 1811, §§ 295, 297, Srpski
gra|anski zakonik od 1844, §§ 187, 189, Op{ti imovinski zakonik za Knja`evinu
Crnu Goru od 1888, ~l. 35. i d., {panski Gra|anski zakonik (Código civil) od 1889,
~l. 334.
 Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, “Slu`beni glasnik RS”,
br. 45/2005.

161
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

Zakon o vra}anju imovine crkvama). Oba zakona kao princip postavlja-

ju vra}anje oduzete imovine,10 a obe{te}ivanje, kao supsidijerni na~in,
a ujedno, kako tim osnovnim re{enjem, tako i drugim pravnim re{enjima
postavljaju u Srbiji standard obavezuju}i za pravno savladavanje autori-
tarne pro{losti i u pogledu imovine oduzete drugim subjektima u vreme
autoritarne vladavine. Time se u odre|enoj meri zatvaraju ranije, do tada
postoje}e mogu}nosti druga~ijeg pravnog ure|ivanja pitanja na~ina dena-
cionalizacije svojevremeno oduzete imovine.
(c) Ve} pre dono{enja 2006. godine najnovijeg denacionalizacionog
propisa – Zakona o vra}anju imovine crkvama, postalo je pravno izvesno
da u Srbiji denacionalizacije oduzete imovine mora biti. Ta je izvesnost
samo jo{ jednom potvr|ena dono{enjem i tog zakona. Takvu pravnu
obavezu dr`ava Srbija je stvorila sama sebi radnjama koje je preduzela,
i mora}e je izvr{iti.
Da dr`ava Srbija izvr{i denacionalizaciju svojevremeno oduzete
imovine – takva pravna obaveza nije izvorno postojala, niti proisticala
ni iz jednog pravnog akta, ni doma}eg, ni me|unarodnog. Ratifikovanje
Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeno
stupanje na snagu u Srbiji 2004.11 godine tako|e nije nametnulo obavezu
denacionalizacije. Ta konvencija, tj. ~lan 1. Prvog protokola uz nju,12
jem~i, dodu{e, pravo na neometano u`ivanje imovine, i po njemu su, is-
tina, nedopu{teni nasrtaji na zajem~eno pravo svojine i druga imovinska
prava nacionalizacijom, konfiskacijom, eksproprijacijom bez odgovaraju}e
naknade i dr. Ali, Konvencija ne va`i za pro{lost, ne name}e obaveze u
pogledu povreda prava svojine i imovine koje su nastale pre njenog stu-

 “Slu`beni glasnik RS”, br. 46/2006.

10 I Zakon o rehabilitaciji, “Slu`beni glasnik RS”, br. 33/2006, govori o vra}anju
imovine, ~lan 8: “Pravo na naknadu {tete i pravo na povra}aj konfiskovane
imovine rehabilitovanog lica uredi}e se posebnim zakonom”.
11 Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za za{titu ljudskih prava i osnovnih
sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, Protokola uz konvenciju
za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 4 uz konvenciju za
za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se obezbe|uju izvesna prava i
slobode koji nisu uklju~eni u konvenciju i prvi protokol uz nju, protokola broj
6 uz konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne
kazne, protokola broj 7 uz konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda,
protokola broj 12 uz konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda i
protokola broj 13 uz konvenciju za za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda o
ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima, “Slu`beni list SCG – Me|unarodni
ugovori”, 9/2003, 5/2005, 7/2005.
12 Protocol to the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamen-
tal Freedoms, 213 UNTS 262, na snazi od 18.5.1954, a kod nas na snazi, kao i
Konvencija, od 3. marta 2004.

162
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

panja na snagu13. Konvencija ne jem~i pravo na restituciju.14 A, ako je od

vremena nacionalizacije, konfiskacije i drugih mera proteklo znatno vreme,
nekada{nji vlasnici nemaju legitimno o~ekivanje da }e denacionalizacija
biti sprovedena, ve} puku nadu, koja ne predstavlja imovinu za{ti}enu
Konvencijom.15 Prosta nada, puko o~ekivanje ni ina~e po Konvenciji ne
u`iva za{titu.16 Ali, i kada dr`ava sama sebe ne obave`e na denacionali-
zaciju izri~ito, mo`e takvu obavezu da stvori samoj sebi konkludentno: ako
svojim radnjama stvori kod gra|ana opravdano, osnovano o~ekivanje17 da
}e izvr{iti denacionalizaciju. Dr`ava Srbija je takvo osnovano o~ekivanje
negda{njih vlasnika (i njihovih pravnih sledbenika) po~ela da stvara ve}
po~etkom poslednje decenije 20. veka, donose}i propise o vra}anju po-
ljoprivrednog zemlji{ta,18 nastavila zatim Zakonom o privatizaciji 2001,19
da bi ga definitivno i neopozivo u~vrstila donev{i Zakon o prijavljivanju
oduzete imovine 2005, a to samo jo{ potvrdila dono{enjem Zakona o re-
habilitaciji 2006,20 i Zakona o vra}anju imovine crkvama 2006, kojim je
pravo na denacionalizaciju i sadr`inski ure|eno. Tako je sama stvorila
veliko i pravno ~vrsto o~ekivanje denacionalizacije, i, ujedno, pre{la ta~ku
sa koje nema povratka.

13 “... the Court points out that is has no competence ratione temporis to examine
this part of the application as it relates to events prior to 20 June 1995, that is
the date of the entry into force of the Convention with regard to Lithuania, and
24 May 1996, i.e. the date of the entry into force of Protocol No. 1 with regard
to Lithuania”, Jasiūniené v. Lithuania, 6.3.2003, st. 38.
14 “... the Court recalls that the Convention does not guarantee, as such, the right
to restitution of property”, Jasiūniené v. Lithuania, 6.3.2003, st. 40.
15 “The hope that a long-extinguished property right may be revived cannot be
regarded as a ”possession” within the meaning of Article 1 of Protocol No. 1”,
Jasiūniené v. Lithuania, 6.3.2003, stav 40.
16 X v. Germany, 1980, European Commission of Human Rights, Decisions and
Reports, 18, str. 219.
17 Osnovano (opravdano) o~ekivanje, uklju~uju}i i osnovano o~ekivanje u odnosu
na zakonodavca, predstavlja usvojenu kategoriju Evropskog suda; vidi, na primer,
u vezi sa ~lanom 1. Prvog protokola: “the applicants had a legitimate expectation
to be compensated by the Greek legislature for the taking of their estates”, The
Former King of Greece and Others v. Greece, 23.11. 2000, stav 98; up. i Bugajny
and Others v. Poland, 6.11.2007, stav 59.
18 Zakon o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta koje je pre{lo
u dru{tvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemlji{nog fonda i konfiskaci-
jom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda,
“Slu`beni glasnik RS”, br. 18/91, 20/92, 42/98.
19 Zakon o privatizaciji, “Slu`beni glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2002, 45/2005, ~lan.
61. st. 1. t. 3: “5% sredstava izdvoji}e se za ispla}ivanje naknade licima ~ija je
imovina nacionalizovana”.
20 ^lan 8.

163
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

Osim toga, kao za svako drugo pravo obuhva}eno konvencijskim

jemstvom, tako i, jednom kada je priznato, pravo na denacionalizaciju,
kao pravo tada zahva}eno konvencijskim jemstvom prava na neometano
u`ivanje imovine (~lan 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju za
za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda),21 ne sme ostati iluzorno i teo-
retsko, ve} mora biti stvarno i efikasno.22 To jest, princip pravne dr`ave i
u njemu sadr`ano o~uvanje legitimnog pouzdanja u dr`avu i pravo, nala`e
da pravo na denacionalizaciju mora da se doista sprovede, a ne samo pro-
pisima prizna i uredi.23

21 ^lan 1. re~ 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju : “Svako fizi~ko ili pravno
lice ima pravo na nesmetano u`ivanje svoje imovine”.
22 Evropski sud za ljudska prava u nizu je prilika istakao, sa va`enjem u pogledu
bilo kog konvencijskog prava: “that the Convention is intended to guarantee
not rights that are theoretical or illusory but rights that are practical and effec-
tive”, na primer, Airey v. Ireland, 9.10.1979, stav 24, Artico v. Italy, 13.5.1980,
stav 33, Soering v. the United Kingdom, 7. 7.1989, stav 87, Cruz Varas and Ot-
hers v. Sweden, 20.3.1991, stav 99, R.M.D. v. Switzerland, 26.9.1997, stav 51,
United Communist Party of Turkey and Others v. Turkey, 30.1.1998, stav 33,
Daud v. Portugal, 21.4.1998, stav 38, Estima Jorge v. Portugal, 21.4.1998, stav 32,
Aït-Mouhoub v. France, 20.10.1998, stav 52, Waite and Kennedy v. Germany,
18.2.1999, stav 67, Matthews v. the United Kingdom, 18.2.1999, stav 34, Beer
and Regan v. Germany, 18. 2.1999, stav 57, Ýlhan v. Turkey, 27.6.2000, stav 91,
Riepan v. Austria, 14.11.2000, stav 29, Heaney and McGuinness v. Ireland, 21.12.
2000, stav 45, Öneryildiz v. Turkey, 30.11.2004, st. 69, 130, Stoll v. Switzerland,
10.12.2007, stav 128, Jakubi~ka and Magyaricsová v. Slovakia, 18.12.2007, stav
51, Bajrami v. Albania, 18.12. 2007, stav 3, Phinikaridou v. Cyprus 20.12.2007,
stav 64.
Isto tako i u vezi sa pravom na neometano u`ivanje imovine iz ~lana 1. Prvog
protokola, v., recimo, Sporrong and Lönnroth v. Sweden, 23.9.1982, stav 63,
Stran Greek Refineries and Stratis Andreadis v. Greece, 9.12.1994, stav 66, Al-
lenet de Ribemont v. France (1), 10.2.1995, stav 35, Chassagnou and Others v.
France, 29.4. 1999, stav 100, Broniowski v. Poland, 22.6.2004, st. 151, 143, 146,
Hutten-Czapska v. Poland, 19.6.2006, stav 168, stav 151, Folgerø and Others v.
Norway, 29.6.2007, stav 101, Bugajny and Others v. Poland, 6.11.2007, stav 58.
23 Pou~an je za to, ba{ u pogledu prava na denacionalizaciju, skora{nji slu~aj Bro-
niowski v. Poland, 8.9.2005, st. 162, 168, 170, 173, 182, 184-186. Stav 168: “... the
authorities made public promises – confirmed by statutes, for instance section
17 of the 1991 Act – to enact specific legislation dealing with forms of compensa-
tion for loss of property and the rules for the restitution of property to the Bug
River claimants”. Stav 170: “By that date the authorities had not yet enacted
the promised restitutive legislation; in fact, the relevant bill was later ultimately
rejected by Parliament ...”. Stav 173: “... that conduct of the authorities was in-
compatible with the constitutional principle of maintaining citizens’ confidence
in the State and the law made by it, ensuing from the rule of law”. Stav 184: “The
rule of law underlying the Convention, and the principle of lawfulness in Article
1 of Protocol No. 1, require States not only to respect and apply, in a foreseeable

164
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

(d) Ali, dr`ava Srbija nije sama sebe obvezala samo na denaciona-
lizaciju. Obavezala se i na to kako }e je provesti.
Ako je i pre dono{enja Zakona o prijavljivanju i evidentiranju
oduzete imovine postalo pravno izvesno to da u Srbiji denacionalizacije
mora biti, to je bilo ono jedino {to je do tada postalo izvesno. Obaveza
dr`ave Srbije da pravno uredi pitanje svojevremeno oduzete imovine,
zna~ila je do tada za nju samo to: da pravno mora da uredi pitanje svojevre-
meno oduzete imovine. Od tada pa nadalje nije vi{e postojala mogu}nost
da se sve ostavi po starom – da se povodom svojevremeno oduzete imo-
vine podvu~e debela crta i primeni pristup: nikom ni{ta.24 Ali, do tada
nije postojala obaveza da se pitanje svojevremeno oduzete imovine uredi
ba{ na odre|eni na~in. Jer, Zakon o na~inu i uslovima priznavanja prava
i vra}anju zemlji{ta koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poljo-
privrednog zemlji{nog fonda i konfiskacijom zbog neizvr{enih obaveza
iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda od 1991. godine,25 jeste,
dodu{e, primenio odre|eni na~in denacionalizacije (izabrao je metod
vra}anja kao princip, a nov~ane naknade, kao podredni vid). Ipak, po{to
se taj zakon ticao samo jedne vrste oduzetih nepokretnosti, a svojevremeno
su oduzimane i sve druge vrste nepokretnosti a i pokretnosti, i po{to se
ticao samo dve situacije njenog oduzimanja, dok je svojevremeno bilo i
brojnih drugih situacija oduzimanja, to onda taj zakon nije mogao stvoriti
obavezu dr`avi da na isti na~in postupa u denacionalizaciji i ina~e. Sve
do dono{enja Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine,

and consistent manner, the laws they have enacted, but also, as a corollary of this
duty, to ensure the legal and practical conditions for their implementation ... the
imperative of maintaining citizens’ legitimate confidence in the State and the
law made by it, inherent in the rule of law, required the authorities to eliminate
the dysfunctional provisions from the legal system and to rectify the extra-legal
practices”.
Ve} ranije je Evropski sud kao relavantnu okolnost pri odlu~ivanju o postojanju
ogre{enja o ~lan 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju uzeo u obzir to {to
je titular prava imao samo teoretsku mogu}nost da ostvari priznato pravo, vidi
Stran Greek Refineries and Stratis Andreadis v. Greece, 9.12.1994, stav 66.
24 O osnovnim tipovima odnosa spram autoritarne pro{losti i njenih posledica, v.
V. V. Vodineli}, Pravna odgovornost za autoritarnu pro{lost – jedan vid pravnog
prevladavanja pro{losti, Nova srpska politi~ka misao, 1-2/2000, str. 31. i d., isti,
Pro{lost kao izazov pravu – Srpska strana pravnog savladavanja pro{losti, Beo-
grad, 2002, str. 5. i d.
25 “Slu`beni glasnik RS”, br. 18/91. 20/92, 42/98. i “Uredba za sprovo|enje za-
kona o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta koje je pre{lo u
dru{tvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemlji{nog fonda i konfiskacijom
zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, Slu-
`beni glasnik RS”, br. 41/91, 44/91.

165
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

svi raspolo`ivi na~ini podjednako su i tada jo{ uvek dolazili u obzir. Nije
do tada, naime, bila stvorena pravna obaveza da se pitanje re{i na ba{
odre|eni me|u mogu}im na~inima. Dono{enjem Zakona o prijavljivanju i
evidentiranju oduzete imovine 2005. godine to se, me|utim, kona~no pro-
menilo, a samo je u istom znaku reprizirano Zakonom o vra}anju imovine
crkvama 2006. godine. Nije vi{e bilo izvesno tek to da denacionalizacije
mora biti, nego i: kako. Ta bitna pravna promena iz 2005/2006. godine
uti~e na prosu|ivanje sada{njeg Nacrta od 2007. i u pogledu toga kako je
on koncipirao denacionalizaciju.

II. DENACIONALIZACIJA DISKRIMINACIJOM,

DISKRIMINACIJA DENACIONALIZACIJOM
(Legitiman cilj nelegalnog metoda, nelegalan metod
legitimnog cilja: slika prva)
Kako sprovesti denacionalizaciju – odgovor na to pitanje ne svodi
se na disjunktivno opredeljenje o vrsti (vidu) denacionalizacije: da li
vra}ati u naturi (tj. da negda{nji titulari oduzetih prava ili njihovi pravni
sledbenici ponovo steknu oduzeta prava) ili obe{te}ivati (tj. dati im
umesto toga neku vrstu naknade). [iri okvir ure|ivanja denacionalizacije
podrazumeva odgovor i na niz jo{ op{tijih pitanja, me|u kojima je i ovo:
koji nivo nejednakosti izme|u korisnika denacionalizacije je prihvatljiv,
odnosno do koje mere ranija nepravda sme denacionalizcijom da bude
zamenjena novom nepravdom. Ako se te`i potpunoj jednakosti izme|u
korisnika denacionalizacije, tada u obzir dolazi jedino denacionalizacija
obe{te}ivanjem: jer, dok se (zbog raznih neotklonjivih prepreka) nikada
ne mo`e svakome sve vratiti {to je oduzeto, svakome se za sve oduzeto
mo`e dati obe{te}enje! Ako se ne te`i potpunoj jednakosti, tada, izme|u
ostalog, vra}anje mo`e biti princip a bilo davanje prava na nekoj drugoj
stvari, bilo obe{te}ivanje u novcu ili druga~ije, podredni vid, primenjiv
onda kada vra}anje nije mogu}e, s time da se ne stvori znatna nejednakost
izme|u onih kojima se vra}a i onih koji se obe{te}uju, odnosno da se pojava
takvih slu~ajeva spre~i dodatnim na~inima (na primer, ako se stvar vrati
u svojinu obezvre|ena, tada sa vra}anjem kombinovati davanje prava na
drugoj stvari ili obe{te}ivanje). Ako se ne te`i tome da se svakome, svagda
kada se mo`e, vrati ono {to je oduzeto, tada se i u poslu dencionalizacije
oduzetih nepokretnosti otvara mogu}nost i za ve}u afirmaciju principa
superficies solo cedit ili njegove modifikacije, tj. objedinjavanje svojine
na zemlji{tu i objektu na tom zemlji{tu.26

26 Razne situacije predstavljene su u studiji: B. Begovi}. B. Mijatovi}, D. Hiber,

Privatizacija dr`avnog zemlji{ta u Srbiji, Centar za liberalno-demokratske studije,
Beograd, decembar 2006.

166
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

Ali, razli~ite mogu}e polazne dileme o tome “kako denacionalizo-

vati” umnogome su u me|uvremenu re{ene pravnim aktima koje je dr`ava
Srbija u me|uvremenu donela (Zakonom o prijavljivanju oduzete imovine
2005. i Zakonom o vra}anju imovine crkvama 2006). I to, re{ene na na~in
obavezuju}i i za budu}i Zakon o denacionalizaciji (ako re{enja Zakona o
vra}anju imovine crkvama i dalje ostaju da va`e) (a). Zato je u pristupu
Nacrtu 2007. prvo nezaobilazno pitanje: po{tuje li on taj obavezuju}i na~in.
Odgovor je odre~an, a Nacrt 2007. najve}i broj onih koji bi bili mogu}i
korisnici denacionalizacije po tome zakonu ni~im opravdano diskrimini{e
u odnosu na korisnike diskriminacije po Zakonu o vra}anju imovine cr-
kvama i verskim zajednicama, a u pone~emu je i obrnuto (b). Dok je time
Nacrt 2007. dominanto diskriminatoran u odnosu na one koji su korisnici
diskriminacije po ovom drugom zakonu, on diskriminaciju pravi ~ak i unu-
tàr krugà onih koji bi po ovom nacrtu bili korisnici denacionalizacije (c).
(a) Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine 2005.
godine uredio je postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine, oduzete
svojevremeno (~lan 1). O svrsi prijavljivanja i evidentiranja oduzete imo-
vine nije, me|utim, govorio na neutralan na~in, recimo, tako {to bi kazao
da prijavljivanje i evidentiranje slu`i re{avanju otvorenih imovinskih pi-
tanja u vezi sa svojevremenim oduzimanjem imovine. Naprotiv, sasvim
odre|eno je uputio poziv za prijavljivanje i evidentiranje koje }e kasnije
slu`iti podno{enju “zahteva za vra}anje imovine ili obe{te}enje”, a izri~ito
re~e i to da }e “prava na vra}anje i obe{te}ivanje” biti ure|ena “posebnim
zakonom”. Evo tih odredaba: “Podno{enje prijave oduzete imovine u
smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povra}aj
oduzete imovine ili obe{te}enje za tu imovinu, ve} uslov da se takav zahtev
podnese u skladu sa posebnim zakonom” (~lan 8); “Pravni osnov i prava
u pogledu vra}anja imovine ili obe{te}enja po osnovu oduzete imovine
prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak po zahtevu za ostva-
rivanje prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje za tu imovinu,
uredi}e se posebnim zakonom” (~lan 9. st. 1); “Zahtev za ostvarivanje
prava po posebnom zakonu iz stava 1. ovog ~lana, mo`e se podneti samo
ako je prijava oduzete imovine podneta u roku iz ~lana 6. ovog zakona”
(~lan 9. st. 2). “Vra}anje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama
uredi}e se posebnim zakonom” (~lan 10).
Ukratko, nije samo odre|eno da }e posebnim zakonom biti re{eno
pitanje denacionalizacije, nego i da }e ono tim posebnim zakonom biti
ure|eno u vidu prava na vra}anje i prava na obe{te}ivanje.
Nije preterano tvrditi da je obe}avanje da }e se kasnije zakonski
regulisati neko pravo postalo manir novije vlasti u Srbiji. Njime se slu`i
kako za to nadle`na, tako i nenadle`na vlast. Tako je Vlada Republike
Srbije Uredbom o stavljanju na uvid odre|enih dosijea vo|enih o gra|anima
167
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

Republike Srbije u Slu`bi dr`avne bezbednosti27 obe}ala dono{enje za-

kona o postupanju sa dosijeima.28 Ni dan danji nema zakona o otvaranju
dosijea politi~ke policije (a stvar se uslo`ila time {to je deo dosijea Bez-
bednosno informativna agencija prepustila u me|uvremenu Arhivu Srbije,
neopremljenom potrebnim propisima o postupanju sa dosijeima politi~ke
policije, koji nisu obi~an redovan registraturni materijal, ve} sredstva
represije, koja iziskuju druga~iji, poseban pravni tretman). Ali, dok Vlada
svojim podzakonskim aktima ni ne mo`e, naravno, Narodnu skup{tinu
da obave`e da donese bilo koji zakon, dotle kada se zakonodavna vlast
sama slu`i istim manirom, to onda stvara pravnu obaveznost, a neizvr{enje
te obaveze proizvodi pravne posledice za dr`avu Srbiju. Tako je Naro-
dna skup{tina Zakonom o rehabilitaciji29 2006. godine odredila da }e se
posebnim zakonom urediti pravo na naknadu {tete i pravo na povra}aj
konfiskovane imovine rehabilitovanog lica. Jo{ i danas bez ikakvog rezul-
tata. A, Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine 2006.
godine, odredila je da }e jednim drugim zakonom urediti pravo na dena-
cionalizaciju za sve (~lan 8), a jednim tre}im zakonom, za crkve i verske
zajednice (~lan 9). Zakonom o prijavljivanju nadle`na zakonodavna vlast
se opredelila i za odre|eni na~in denacionalizacije (~l. 8. i 9): pravo na
denacionalizaciju je odredila kao pravo na vra}anje oduzete imovine i kao
pravo na obe{te}ivanje za oduzetu imovine. Time je obvezala sama sebe,
ne samo da sprovede denacionalizaciju, nego i u pogledu na~ina kako da
to u~ini. Potom je, 2006. godine, Zakonom o vra}anju (restituciji) imovine
crkvama i verskim zajednicama bli`e uredila pravo na denacionalizaciju
koje pripada crkvama i verskih zajednica, tako|e kao pravo na vra}anje
i kao pravo na obe{te}ivanje.30
U pretpostavci da }e Zakon o vra}anju imovine crkvama i verskim
zajednicama, takav kakav je u pogledu na~ina, uslova i merila denaciona-
liazcije, ostati na snazi i po{to se donese op{ti zakon o denacionalizaciji,
dr`ava Srbija ne bi smela op{tim zakonom o denacionalizaciji da za ostale
`rtve svojevremnog oduzimanja imovine predvidi druga~iji na~in, uslove
i merila denacionalizacije. Zato {to je na pridr`avanje tog na~ina, uslova
i merila denacionalizacije obavezuje du`nost po{tovanja najvi{ih izvora
prava – Ustava i ratifikovanih me|unarodnih akata. O tome sada.

27 “Slu`beni glasnik RS”, br. 30/2001, 31/2001.

28 ^lan 4.
29 Zakon o rehabilitaciji, “Slu`beni glasnik RS”, br. 33/2006, ~lan 8.
30 Ve} je Zakon o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta koje
je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemlji{nog fonda i
konfiskacijom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih
proizvoda od 1991. godine, jeste, dodu{e, primenio isti taj na~in denacionaliza-
cije: put vra}anja izabrao kao princip, a nov~anu naknadu, kao podredni metod.

168
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

(b) Iako je tako dr`ava Srbija ve} sebe obavezala, ne samo na to

da sprovede denacionalizaciju, nego, ako ostaje da va`i Zakon o vra}anju
imovine crkvama, i na to: kako da to u~ini, Nacrt 2007. prenebregava tu
obavezu. Po{to je prethodno u istoj stvari – denacionalizaciji, donet va`e}i
Zakon o vra}anju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama,
koji ure|uje vra}anje i davanje obe{te}enja jednoj vrsti biv{ih vlasnika
– crkvama i verskim zajednicama, sada vra}anje i davanje obe{te}enja
svima ostalima ne sme biti ure|eno diskriminatorno, dakle, nepovoljnije
po njih nego {to je po crkve i druge verske zajednice. Osim ako postoji
razlog koji je u stanju da to opravda (op{ti interes), i samo u meri u kojoj
je tako (proporcionalnost). A upravo je suprotno slu~aj sa ovim nacrtom
– on je takav da bi iz njega, s obzirom na druga~iji va`e}i Zakon o vra}anju
imovine crkvama, mogao da nastane samo jedan diskriminatoran zakon.
Poseban zakon za denacionalizaciju imovine oduzete crkvama, i
njegovo pre~e dono{enje od op{teg zakona, va`e}eg za sve ostale, ne bi
mogao da na|e opravdanje nego samo obja{njenje u ~injenici da u raspodeli
dru{tvene mo}i crkva kod vladaju}e politi~ke elite stoji znatno bolje od
drugih kandidata za denacionalizaciju,31 kako od drugih neprofitnih or-
ganizacija – od zadu`bina, tako i od svih ostalih obi~nih smrtnika. Oprav-
danje za pre~e dono{enje tog zakona moglo bi biti samo u tome {to crkve
i verske zajednice predstavljaju tek jedan mali deo od ukupno na desetine
i desetine hiljada potencijalnih korisnika denacionalizacije, i {to je ve} ra-
nije najve}im delom postojala evidencija njima oduzete imovine. To je u
stanju da bude legitiman razlog za to da se samo crkve i verske zajednice
izuzmu u Zakonu o prijavljivanju imovine 2005. godine iz postupka i di-
namike prijavljivanja i evidentiranja oduzete imovine, koje je propisivao
taj zakon. (Naravno, pod uslovom da nije bilo i drugih takvih, recimo, na
primer, zadu`bina, za koje je isto va`ilo u pogledu evidentiranosti oduzete
imovine.) No, to nije u stanju da bude legitiman razlog i za to da se prema
crkvama i verskim zajednicama primene druga~iji na~in, uslovi i merila
denacionalizacije nego prema ostalim svojevremnim `rtavama. A ba{ se
o tome radi.
Kada bi Nacrt 2007. postao zakon, bili bi prekr{eni Ustav Srbije
od 2006 (~lan 21. st. 3),32 Evropska konvencija za za{titu ljudskih prava
i osnovnih sloboda zabranom diskriminacije (~lan 14), i Dodatni proto-
kol broj 12 uz tu konvenciju (~lan 1),33 i Me|unarodni pakt o gra|anskim

31 U Ministarstvu pravde Republike Srbije jo{ 2002. godine izra|en je jedan Nacrt
zakona o vra}anju imovine crkvama.
32 “Slu`beni glasnik Republike Srbije”, br. 98/2006.
33 Na snazi kod nas od 3. marta 2004. vidi prim. 11.

169
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

i politi~kim pravima (~lan 26),34 koji svi odreda zabranjuju nedopu{tenu

diskriminaciju. Diskriminacija je nedopu{tena, izme|u ostalog, i onda kada
se razlikovanjem (isklju~enjem, ograni~enjem ili favorizovanjem) nekoga
ko ima odre|eno li~no svojstvo u odnosu na druge koji su u istoj ili sli~noj
situaciji ali nemaju to svojstvo, ugro`avaju, ograni~avaju ili onemogu}avaju
njegova prava, bez opravdanog, razumnog razloga i nesrazmerno.35
Nacrt 2007. dominanto je diskriminatoran u korist crkve i verske
zajednice a na {tetu svih ostalih (b.1), ali u pone~emu favorizuje sve ostale
u odnosu na crkvu i versku zajednicu (b.2)
b.1. U jednoj te istoj stvari – denacionalizaciji, Nacrt 2007. predvi|a
za sve ostale korisnike denacionalizacije, koji nisu ni crkva ni verska zaje-
dnica, druga~ije uslove, merila i na~ine vra}anja i obe{te}ivanja nego {to
je to predvi|eno za crkve i verske zajednice po Zakonu o vra}anju (resti-
tuciji) imovine crkvama i verskim zajednicama 2006. I to, predvi|a nepo-
voljnije re{enje nego {to je za crkvu i versku zajednicu. Toj diskriminaciji
u korist crkve a na u{trb svih ostalih nedostaje i neophodno opravdanje
(1), i neophodna proporcionalnost (2).
1. Mada su svima svojina i druga prava svojevremeno oduzimani kao
vlasnicima odnosno titularima drugih prava, svima se ne vra}a i ne daje
obe{te}enje kao li{enim vlasnicima, nego prema tome kakvo li~no svojstvo
imaju, jesu li crkva odnosno verska zajednica, ili nisu. Tako nije klju~no
to {to im je svima iz ideolo{kih razloga podjednako oduzeta svojina (ili
drugo pravo), i da im se kao takvim, li{enim vlasnicima vrati oduzeto ili
da se kao li{eni vlasnici obe{tete, nego je klju~no ko je taj kome je pravo
svojine (ili drugo pravo) oduzeto. Diskriminaciju na osnovu nekog li~nog
svojstva pravni poredak dopu{ta, me|utim, samo ako postoji razuman
razlog koji je u stanju da opravda pravljenje razlike u korist nekoga a na
u{trb drugoga koji se nalazi u istoj situaciji.
Evropska konvencija ne sadr`i zatvorenu listu opravdanih, razu-
mnih razloga koji su u stanju da legimi{u diskriminaciju.36 To nacionalnom
zakodavcu pru`a {ire mogu}nosti, ali ne i mogu}nost za proizvoljno diskri-
minisanje, budu}i da razlog za diskriminaciju mora biti takav da diskrimi-

34 Zakon o ratifikaciji Me|unarodnog pakta o gra|anskim i politi~kim pravima,

“Slu`beni list SFRJ”, br. 7/71.
35 To je ~vrsta praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, i on to ponav-
lja u svakoj odluci koja se ti~e diskriminacije. Evropski sud za ljudska prava je
krajnja instanca za meritorno ispitivanje da li je u konkretnom slu~aju tako.
36 Za razliku od toga, Konvencija taksativno navodi u ~lanovima 8-11. razloge zbog
kojih je jedino legitimno zadirati u prava zajem~ena tim ~lanovima (pravo na
privatnost, slobodu mi{ljenja, savesti i vere, slobodu izra`avanja, slobodu oku-
pljanja i udru`ivanja).

170
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

naciju “razumno i objektivno opravdava”. Op{ti interes je tako|e u stanju

da opravda diskriminaciju, ali pod uslovom da je nesumnjivo dokazano da
konkretna diskriminacija slu`i op{tem interesu. Evropski sud za ljudska
prava je krajnja instanca za meritorno ispitivanje da li je u konkretnom
slu~aju tako, a na dr`avi je da to doka`e.37
Ni~im se, me|utim, ne mo`e pravdati da odre|eni biv{i vlasnici
– crkva i verska zajednica, budu privilegisani u odnosu na ostale koji su
u istoj situaciji – svima je odreda svojevremeno povre|eno isto pravo iz
ideolo{kih razloga koji sa stanovi{ta pravne dr`ave i po{tovanja ljudskih
prava podjednako nisu prihvatljivi, ko god da je bio `rtva, koje god li~no
svojstvo imao. A, evo u ~emu se sastoji ta diskriminacija favorizovanjem
crkvi i verskih zajednica, kojoj manjka legitimacija u vidu op{teg inte-
resa.
Crkva i verska zajednica }e dobiti naknadu i onda kada gra|ani
i ostali po Nacrtu 2007. ne}e. Dok Zakon o vra}anju imovine crkvama
odre|uje: “Ako privredno dru{tvo ili drugo pravno lice doka`e da je svo-
jinu na nepokretnosti steklo teretnim pravnim poslom, po tr`i{noj ceni
u vreme prenosa prava svojine ili drugog prava koje u sebi sadr`i pravo
raspolaganja, to privredno dru{tvo, odnosno drugo pravno lice ostaje
vlasnik nepokretnosti, a Republika Srbija je obveznik isplate nov~ane
naknade” (~lan7. st. 2), dotle po ~lanu 18. st. 1. Nacrta 2007. u ovakvom
slu~aju Republika Srbija nije obveznik pla}anja “tr`i{ne nov~ane naknade”
(kao {to, me|utim, jeste po ~lanu 4. Zakona o vra}anju imovine crkvama),
ve} “nov~anog obe{te}enja putem dr`avnih obveznica i isplate u novcu”
(~lan 17. st. 3).
Crkva i verska zajednica dobi}e vi{e nego ostali. Crkva odnosno
verska zajednica ima pravo na punu nov~anu naknadu tr`i{ne vrednosti
– na “tr`i{nu nov~anu naknadu” (~lan 4), dok po Nacrtu 2007. gra|ani i svi
ostali pravni subjekti imaju pravo samo na ograni~enu naknadu – limitiranu
u pogledu visine, a umanjenu shodno degresivnoj skali (~l. 54-55, 58).38

37 Vidi, primerice, Larkos v. Cyprus, 18.2.1999, stav 31: “The Court observes that
the respondent State has sought to justify the difference in treatment (...) in the
instant case the Government have not provided any convincing explanation of
how the general interest will be served by evicting the applicant. (...) the Govern-
ment have not adduced any reasonable and objective justification for the distinc-
tion which meets the requirements of Article 14 of the Convention, even having
regard to their margin of appreciation in the area of the control of property”.
38 “Ograni~enje obe{te}enja u op{tem interesu”, ~lan 55: “(1) Po biv{em vlasniku
(uklju~uju}i sve njegove naslednike), kome je u skladu sa odredbama ovog zakona
utvr|eno pravo na obe{te}enje, ukupan nominalni iznos obveznica ili nov~ane
naknade, za nepokretne i pokretne stvari ne mo`e pre}i protivrednost od Euro
1.000.000. (2) Po jednoj nepokretnosti za koju je u skladu sa odredbama ovog

171
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

Nacrt polazi od toga da je navodno op{ti interes da se svima ostalima, osim

crkvi i verskoj zajednici ograni~i pravo na obe{te}enje. Rubrum ~lana 55.
glasi “Ograni~enje obe{te}enja u op{tem interesu”, a po{to nema takvog
ograni~enja za crkvu i versku zajednicu onda izlazi da je op{ti interes da se
svima ostalima, osim crkvi i verskoj zajednici ograni~i pravo na obe{te}enje.
Me|utim, koji bi to bio op{ti interes da se samo crkvi i verskoj zajednici
ni~im ne ograni~i pravo na obe{te}enje?
Crkva }e za svu oduzetu imovinu dobiti u novcu koliko god da joj
sleduje s obzirom na tr`i{nu nov~anu naknadu, a gra|ani i svi ostali, samo
u okviru unapred limitiranog fonda od 4 milijarde evra (~lan 55. st. 5). [ta
je op{ti interes da tako bude?
(I obe{te}enje koje bi mogli istovremeno dobiti, crkva i verska za-
jednica dobi}e pre, tj. odmah, a ostali tek po{to se donesu jo{ neki dodatni
propisi, ~lan 55. st. 6).
2. Niza{ta od toga, ni za jednu od diskriminacija u korist crkava i ver-
skih zajednica nema, dakle, razumnog i objektivnog legitimi{u}eg razloga.
Ako bi se i na{ao legitimacioni osnov za potpunije obe{te}ivanje crkava i
verskih zajednica nego ostalih li{enih vlasnika, ova diskriminacija bi i tada
bila nedopu{tena zbog neproporcionalnosti:39 ako postoji razlog za to da se

zakona utvr|eno pravo na obe{te}enje, ukupan nominalni iznos obveznica ili

nov~ane naknade, ne mo`e pre}i protivrednost od Euro 1.000.000. (3) Ukoliko
je biv{em vlasniku (uklju~uju}i sve njegove naslednike) izvr{eno delimi~no
vra}anje podr`avljene imovine, pravo na obe{te}enje zajedno sa vredno{}u
delimi~no vra}ene imovine ne mo`e pre}i protivvrednost od Euro 1.000.000. (4)
Prilikom obra~una iznosa nominalne vrednosti obveznica ili nov~ane naknade
koja }e mu se isplatiti radi obe{te}enja, obra~unava se vrednost predmeta de-
nacionalizacije u skladu sa ovim zakonom pa se umanjuje po slede}oj progresiji:
1. za raspon vrednosti izme|u Euro 20.000 do 100.000 umanjuje se za 20%; 2. za
raspon vrednosti izme|u Euro 100.000 do 300.000 umanjuje se za 30%; 3. za
raspon vrednosti izme|u Euro 300.000 do 600.000 umanjuje se za 40%; 4. za
raspon vrednosti izme|u Euro 600.000 do 1.000.000 umanjuje se za 50%; 5. za
raspon vrednosti izme|u Euro 1.000.000 do 1.400.000 umanjuje se za 55%; 6. za
vrednost preko Euro 1.400.00 umanjuje se za 60%”.
39 Proporcionalnost je uslov za dopu{tenost diskriminacije, kao {to predstavlja op{ti
uslov za dopu{tenost zadiranja u bilo koje od konvencijskih prava, a Evropski
sud za ljudska prava ispituje je u vezi sa svakom diskriminacijom, up. primerice,
slu~aj “Relating to Certain Aspects of the Laws on the Use of Languages in
Education in Belgium” v. Belgium, 29.6.2007, stav 42: “This question must be
examined in connection with the criteria which the Court has set out above for
determining whether a given measure is of a discriminatory character within
the meaning of Article 14 (art. 14). On this matter, the Court first notes that the
legislature, in adopting the system in issue, has pursued an objective concerned
with the public interest: to favour linguistic unity within the unilingual regions
and, in particular, to promote among pupils a knowledge in depth of the usual

172
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

crkve i verske zajednice potpuno obe{tete a nepotpuno ostali li{eni vlasnici,

ostalim vlasnicima se uz to nepotpuno obe{te}enje mo`e dati i naknada
u vidu stvari iz dr`avne svojine, i tako kompenzovati nelegitimna nejed-
nakost stvorena priznavanjem samo nepotpunog obe{te}enja. Ukratko, i
kada bi favorizovanje crkve slu`ilo dopu{tenom cilju (op{tem interesu),
defavorizovanje svih ostalih, razlikovanje na njihovu {tetu, prekomerno
je – ve}e je nego {to je neophodno.40
b.2. Diskriminaciju Nacrt 2007. vr{i delimi~no i u obrnutom smeru:
na {tetu crkve odnosno verske zajednice, uz favorizovanje ostalih korisnika
denacionalizacije. Opet bez legitimi{u}eg razloga:
Pravo zakupaca nepokretnosti koje se vra}aju crkvi odnosno verskoj
zajednici opstaje jo{ 2 godine od vra}anja (~lan 12. Zakona o vra}anju
imovine crkvama), dok ~lan 24. Nacrta 2007. zakupcima koji su gra|ani
ili ostala lica ostavlja samo jednu godinu. Za{to ta razlika?
Nadalje, vra}anjem imovine crkva sti~e svojinu koja i dalje ostaje
optere}ena li~nom slu`beno{}u (arg. iz ~l. 12. i 13. Zakona o vra}anju
imovine crkvama, gde se ne spominje ovo pravo kao pravo koje prestaje
vra}anjem), dok gra|ani i ostali sti~u svojinu oslobo|enu od li~ne
slu`benosti (~lan 25. st. 3. i 4. Nacrta 2007). ^emu pa ta razlika?
Zatim, razlikuju se na~ela Nacrta 2007. i Zakona o vra}anju crkvama:
po Nacrtu 2007. ne va`i, kao po Zakonu o vra}anju imovine crkvama (~lan
2), na~elo za{tite pravne sigurnosti sada{njih savesnih vlasnika i tre}ih
lica, ve} samo prvih (~lan 4). Pitanje za{to, i ovde ostaje bez objektivnog
i razumnog odgovora.
(c) Nacrt 2007. tako|e ima problema sa diskriminacijom zbog ni~im
opravdanih razlika koje pravi i unutar kruga onih koji bi po tom nacrtu
mogli biti korisnici denacionalizacije.
Sve je po~elo posve apartnom odredbom Zakona o prijavljivanju
i evidentiranju oduzete imovine, da podno{enje prijave oduzete imovine
(najdocnije 30.6.2006) predstavlja uslov za to da se zahtev za ostvarivanje
prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje podnese kada poseban

language of the region. This objective concerned with the public interest does
not, in itself, involve any element of discrimination. As regards the relationship
of proportionality between the means employed and the objective aimed at,
greater difficulties are encountered in finding the answer”.
40 Diskriminacija mo`e biti nedopu{tena zbog razlikovanja na ne~iju {tetu koje
je prekomerno; vidi, na primer, National Union of Belgian Police v. Belgium,
27.10.1975, stav 49 in fine, gde je sud ispitivao taj aspekt proporcionalnosti dis-
kriminacije: “The Court considers that it has not been clearly established that the
disadvantage suffered by the applicant is excessive in relation to the legitimate
aim pursued by the Government. The principle of proportionality has therefore
not been offended”.

173
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

zakon bude uredio pravo na denacionalizaciju (na vra}anje oduzete imo-

vine odnosno obe{te}ivanje) (~l. 8, 9. st. 2).41 Protivustavno je propisati da
se neko pravo mo`e izgubiti i pre nego {to se odredi u ~emu se to pravo
sastoji. Podno{enje prijave oduzete imovine, izri~it je u tom pogledu Zakon
o prijavljivanju i evidentitranju, ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava
na povra}aj ili obe{te}ivanje (~lan 8), jer }e se pravo na povra}aj i pravo na
obe{te}ivanje tek urediti posebnim zakonom (~lan 9. st. 1), ali ipak zahtev za
ostvarivanje tog prava na povra}aj oduzete imovine odnosno na obe{te}enje
za oduzetu imovinu, koje }e se pravo tek urediti posebnim zakonom, ne}e
imati onaj ko ve} pre toga ne podnese prijavu oduzete imovine (~lan 9. st.
2). ^udovi{no re{enje: prekludirani ste u pravu (podno{enja zahteva za
ostvarivanje prava na denacionalizaciju) mada jo{ niste ni stekli pravo na
denacionalizaciju, niti uop{te znate u ~emu }e se sastojati, kada jednom
bude ure|eno!? Po{to zakon o denacionalizaciji (koji bi definisao sad`inu
tog prava) nije donet pre nego {to je istekao prekluzivan rok za prijavu
oduzete imovine, oni koji se nisu prijavili izgubili su pravo a da nisu imali
prilike ni da saznaju u ~emu se to pravo uop{te sastoji, za koje bi uprkos
tome ovako morali da budu zainteresovani i da ~ak preduzmu radnju radi
njegovog ostvarivanja, uprkos njegovoj nepoznatosti!
Ova pravna besmislica sada je samo ubla`ena odredbom Nacrta
2007, da pravo na podno{enje zahteva za denacionalizaciju imaju i oni
koji iz opravdanih razloga (`ivot u inostranstvu, bolest i dr.) nisu podneli
prijavu podr`avljene imovine po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju
oduzete imovine (~lan 85).42 Ali, ova odredba Nacrta 2007. priznaje pravo
na naknadno podno{enje prijave samo onima koji su imali pravo na pri-
javljivanje oduzete imovine po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju,
a nisu ga izvr{ili zbog nekog opravdanog razloga (`ivot u inostranstvu,
bolest i dr.). Ona, paradoksalno, ne daje pravo na podno{enje zahteva za
denacionalizaciju i onima koji, dodu{e, po Zakonu o prijavljivanju i evi-
dentiranju nisu ni imali pravo da prijavljuju oduzetu imovinu, ali kojima

41 ^lan 8: “Podno{enje prijave oduzete imovine u smislu ovog zakona ne predstavlja

zahtev za ostvarivanje prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje za tu
imovinu, ve} uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom”.
^lan 9. st. 1: “Pravni osnov i prava u pogledu vra}anja imovine ili obe{te}enja po
osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak
po zahtevu za ostvarivanje prava na povra}aj oduzete imovine ili obe{te}enje
za tu imovinu, uredi}e se posebnim zakonom”. St. 2: “Zahtev za ostvarivanje
prava po posebnom zakonu iz stava 1. ovog ~lana, mo`e se podneti samo ako je
prijava oduzete imovine podneta u roku iz ~lana 6. ovog zakona”.
42 ^lan 85: “Pravo na podno{enje zahteva za denacionalizaciju imaju i ona fizi~ka
lica koja iz opravdanih razloga (`ivot u inostranstvu, bolest i dr.) nisu izvr{ila
prijavu podr`avljene imovine po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete
imovine”.

174
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

sada sâm taj Nacrt 2007. uvodi pravo na denacionalizaciju! A on krug

korisnika denacionalizacije ~ak trostruko pro{iruje: pravo na denacio-
nalizaciju dato je sada i fizi~kim licima kojima je imovina oduzeta i pre
datuma relevantnog po Zakonu prijavljivanju; zatim, priznato je i nekim
pravnim licima, dok su po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete
imovine samo fizi~ka lica mogla biti podnosioci prijave oduzete imovine;
i, kona~no, priznato je pravo na denacionalizaciju i za oduzimanja koja
nisu vr{enja na osnovu propisa, dok su po Zakonu o prijavljivanju i evi-
den-tiranju oduzete imovine podnosioci prijave oduzete imovine mogli biti
samo oni koji su imovine li{eni na osnovu propisa. Zakon o prijavljivanju
i evidentiranju oduzete imovine priznao je pravo na prijavljivanje samo
one imovine koja je oduzeta posle 9. marta 1945. godine (~lan 1) – sada
Nacrt 2007. pravo na denacionalizaciju priznaje i za imovinu oduzetu i
od 1. januara 1945. godine, a {tavi{e, sve od 6. aprila 1941. godine (~lan
1. st. 1).43 Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine priznao
je pravo samo fizi~kim licima (~lan 1. st. 1) – sada Nacrt 2007. pravo na
denacionalizaciju priznaje i nekim nekomercijalnim pravnim licima (~lan
9. st. 4). Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine priznao
je pravo prijavljivanja samo imovine oduzete primenom propisa i akata
o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji
i drugih propisa (~lan 1. st. 1) – sada Nacrt 2007. pravo na denacionalizaciju
priznaje i za imovinu oduzetu i bez primene propisa i bez pravnih akata
(~lan 9. st. 3).
Uprkos ~ak trostrukom pro{irenju kruga korisnika denacionalizacije
u odnosu na krug imaoca prava na prijavljivanje oduzete imovine koji su to
bili prema Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine 2005,
ova odredba Nacrta 2007. time ipak ne elimini{e u celosti posledice izvorne
pravne besmislice da neko kome je Zakonom o prijavljivanju dato pravo
na prijavljivanje oduzete imovine izgubi pravo na denacionalizaciju i pre
nego {to ga je uop{te stekao. Neodr`ivo jo{ i zato {to prijavljivanje nije
slu`ilo li{enima imovine za ostvarivanje prava na denacionalizaciju, nego
dr`avi, da prosudi razmere mogu}ih zahteva za vra}anje ili obe{te}enje.
Ako odredba ~lana 85. Nacrta 2007. dobije zakonsku snagu, posledice
takve protivustavne pravne besmislice mogle bi se eliministi samo tako

43 ^lan 1. st. 1: “Ovim zakonom ure|uju se uslovi, na~in i postupak vra}anja svojine
(restitucije) ili obe{te}enja za postoje}u imovinu koja je na teritoriji Republike
Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i
drugih propisa, radnji i akata, posle 1. januara 1945. godine oduzeta od fizi~kih
i pravnih lica i bez pravi~ne naknade podr`avljena i prenesena u op{tenarodnu,
dr`avnu, dru{tvenu ili zadru`nu svojinu, kao i za postoje}u imovinu koja je kon-
fiskovana na osnovu rasisti~kih propisa, radnji i akata okupatorske vlasti posle
6. aprila 1941. godine (oduzeta imovina)”.

175
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

da se smatra da iz opravdanih razloga nisu podneli prijavu oduzete imo-

vine i svi drugi koji je nisu podneli – jer je njihov opravdan razlog u tome
{to pre nego {to se zakonom odredi pravo na denacionalizaciju i njegova
sadr`ina, uslovi, na~in ostvarivanja i postupak, niko nije ni mogao znati
u ~emu }e se sastojati pravo radi ~ijeg ostvarenja se od njega tra`i aktivitet
(podno{enje prijave). Prinu|ivani su da vr{e pravo prijavljivanja oduzete
imovine bez mogu}nosti da znaju da li su za njega uop{te zainteresovani
(na primer, da li }e obe{te}ivanje biti samo simboli~no, koja }e se imovina
vra}ati, pod kojim uslovima, i sve ostalo {to je relevantno, a {to se ne zna
dok pravo ne bude zakonom ure|eno). Jedino ispravno re{enje je da se
odredba iz ~lana 85. Nacrta 2007. ne unese u Zakon o denacionalizaciji,
nego da se svim `rtvama svojevremnog oduzimanja imovine prizna pravo
na denacionalizaciju, bez obzira na izvr{eno ili propu{teno prijavljivanje
po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju.
Jedan drugi problem neopravdane diskriminacije unutar domena
primene ovog nacrta ti~e se oduzimanja imovine izme|u 6. aprila 1941.
i 1. januara 1945: pravo na denacionalizaciju imovine podr`avljene u tom
periodu odnosi se samo na imovinu koja je “konfiskovana na osnovu
rasisti~kih propisa, radnji i akata okupatorske vlasti posle 6. aprila 1941”
(~lan 1). Rasizam niukom slu~aju ne be{e jedini ideolo{ki razlog zbog ko-
jeg je u tom periodu oduzimanje vr{eno, a zbog kojeg ne bi bilo vr{eno u
pravnoj dr`avi, niti je konfiskacija bila jedina mera putem koje je oduzi-
manje vr{eno. Ako se za period oduzimanja posle 1. januara 1945. priznaje
pravo na denacionalizaciju bez obzira na to da li je oduzimanje izvr{eno
konfiskacijom ili kojom drugom merom, zasnovanom na tada va`e}em
pravu ili protivnom njemu, pa ~ak i bez ikakvog pravnog akta (~lan 9. st.
3), jednako tako se i za period pre toga samo isto takvo re{enje dâ odbra-
niti od prigovora ina~e neosnovanog diskriminisanja.

III. DENACIONALIZACIJA, INFICIRANA

ZABRANJENOM RETROAKTIVNO[]U
(Legitiman cilj nelegalnog metoda, nelegalan metod
legitimnog cilja: slika druga)
Jedan od principa u materiji pravnog savladavanja pro{losti jeste da
se svojevremene povrede ljudskih prava ne smeju popravljati putem novih
povreda. Savladavanje autoritarne pro{losti ne sme se ostvarivati tako {to
}e se nedopu{teno zahvatati u pro{lost – zabranjenom retroaktivno{}u. Na-
crt probija ustavni okvir44 retroaktivnim poni{tavanjem akata raspolaganja
sa stvari preduzetih pre denacionalizacije (a), retroaktivnim uvo|enjem neo-

44 “Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih op{tih akata”, ~lan 197. stav 1: “Za-
koni i svi drugi op{ti akti ne mogu imati povratno dejstvo”. Stav 2: “Izuzetno,

176
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

borive presumcije nesavesnosti kao osnova odgovornosti za {tetu nastalu

pre denacionalizacije (b), kao i retroaktivnim skra}ivanjem rokova trajanja
ograni~enih stvarnih prava na stvari koja se vra}a (IV).
(a) Svako raspolaganje oduzetom imovinom (prodaja, poklanjanje,
hipotekovanje, davanje u zakup i dr.), bilo ono jednostranim, bilo dvostra-
nim pravnim poslom, preduzeto posle 8. juna 2005, kada je donet Zakon
o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, Nacrt Zakona o dena-
cionalizaciji sada naknadno, dve godine docnije, zabranjuje i progla{ava
ni{tavim u svojim prelaznim i zavr{nim odredbama (~lan 82).45 Isto pro-
pisuje i za svako umanjenje vrednosti posle navedenog datuma.
Naknadno poni{titi svaki pravni posao raspolaganja oduzetom
imovinom, preduzet u pro{losti, onda kada zabrane raspolaganja nije ni
bilo, i to naknadno ga proglasiti ni{tavim zbog naknadno uvedene zabrane
raspolaganja koja bi imala da va`i za vreme pre njenog dono{enja – pred-
stavlja {kolski slu~aj grube povrede kako prava na neometeno u`ivanje
imovine, prava svakoga da, izme|u ostalog, raspola`e postoje}om imovi-
nom, zajem~enog ~lanom 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju za
za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda46 i ~lanom 58. Ustava Srbije,47
tako i ustavne zabrane retroaktivnog delovanja zakona, ~lan 197.48 Za
uskla|enost sa garantijom nesmetanog u`ivanja imovine nedostaje: op{ti
interes kome bi to poni{tavanje slu`ilo, i srazmernost poni{tenja kao sred-

samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nala`e op{ti
interes utvr|en pri dono{enju zakona”.
45 ^lan 82. st. 1: “Bilo kakvo raspolaganje ili umanjenje vrednosti predmeta de-
nacionalizacije, kao i njegovo optere}enje hipotekom, zalogom ili zakupom od
dana stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imo-
vine – “Slu`beni glasnik RS”, br. 45/2005, smatra se aktom nesavesnog lica, a u
pogledu posledica takvog postupanja analogno se primenjuju odredbe zakona
kojim se ure|uju obligacioni odnosi”. St. 2: “Ako je protivno zabrani iz st. a1.
ovog ~lana umanjena vrednost predmeta denacionalizacije, odgovorno lice je
du`no da nadoknadi uzrokovanu {tetu korisniku denacionalizacije”. St. 3: “Teretni
ili besteretni pravni poslovi i jednostrane izjave volje koji su u suprotnosti sa
odredbom stava 1. ovog ~lana ni{tavi su”.
46 Od 20.3.1952, na snazi od 13.4.1957. Vidi Zakon o ratifikaciji u prim. 11.
47 “Pravo na imovinu”, ^lan 58. st. 1: “Jem~i se mirno u`ivanje svojine i drugih
imovinskih prava ste~enih na osnovu zakona”. St. 2: “Pravo svojine mo`e biti
oduzeto ili ograni~eno samo u javnom interesu utvr|enom na osnovu zakona, uz
naknadu koja ne mo`e biti ni`a od tr`i{ne”. St. 3: “Zakonom se mo`e ograni~iti
na~in kori{}enja imovine”. St. 4: “Oduzimanje ili ograni~enje imovine radi naplate
poreza i drugih da`bina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom”.
48 “Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih op{tih akata”, ~lan 197. st. 1: “Zakoni
i svi drugi op{ti akti ne mogu imati povratno dejstvo”. St. 2: “Izuzetno, samo po-
jedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nala`e op{ti interes
utvr|en pri dono{enju zakona”.

177
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

stva za taj cilj (potrebnost za ostvarenje op{teg interesa, sposobnost da se

tako on ostvari, i neprekora~enje mere za to dovoljne). Za dopu{tenost
retroaktivnosti nedostaje to da cilj kome slu`i poni{tavanje prete`e nad
intersima koji se time povre|uju.
Opet, o~igledno je ve} po sebi besmislena retroaktivna zabrana
da se u pro{losti u~ini ne{to fakti~kom radnjom koja umanjuje vrednost
stvari, kao {to je po sebi nonsens zabraniti da se preduzmu pravni poslovi
koji su u pro{losti ve} preduzeti. Ove odredbe bi imale smisla jedino za
budu}nost, tj. najranije od dana kada bi Nacrt 2007. stupio na snagu kao
zakon. Ali, Nacrt 2007, paradoksalno, zabranu raspolaganja i umanjivanja
vrednosti ne sadr`i tamo gde bi ona mogla imati smisla, me|u osnovnim
odredbama – u ~lanu 14. Umesto toga, taj ~lan sadr`i jednu drugu odredbu,
koja je okrenuta budu}nosti ali je ujedno i retroaktivna:
(b) Svaka prodaja oduzete imovine posle 8. juna 2005. godine,
kao dana kada je na snagu stupio Zakon o prijavljivanju i evidentiranju
oduzete imovine, smatra se nesavesno{}u kako prodavca tako i kupca, a
kupac i prodavac solidarno su odgovorni korisniku denacionalizacije za
{tetu proisteklu iz prodaje (~lan 14. st. 1).49 Istoj odgovornosti podle`e
i onaj ko je posle navedenog datuma uni{tio, o{tetio ili na bilo koji drugi
na~in umanjio vrednost oduzete stvari (~lan 14. st. 2).50
Time se retroaktivno uvodi neoboriva presumcija nesavesnosti, sa
posledicom retroaktivne obaveze odgovornosti za {tetu nanetu korisniku
denacionalizacije otu|enjem stvari odnosno uni{tenjem, o{te}enjem i sva-
kim umanjenjem njene vrednosti.
Presumcijama, ina~e, zakonodavac progla{ava one ~injenice koje
u `ivotu predstavljaju redovan slu~aj: budu}i da je ne{to ioanako po re-
dovnom toku stvari ~injenica, uzima se da je tako i u konkretnom slu~aju.
U pravnom poretku, ina~e tako|e, va`i upravo obrnuta presumcija: da je
neko savestan a ne da je nesavestan. Ima li u ovom slu~aju opravdanja
suprotna, presumcija nesavesnosti? Nesavesnost zna~i da je prodavac
prodao znaju}i ili bar mogav{i znati da nije vlasnik ili da nije ovla{}en da
raspola`e prodaju}i, odnosno da je kupac kupio znaju}i ili bar mogav{i
znati da prodavac nije vlasnik odnosno da nije ovla{}en da raspola`e
prodaju}i. Za takvu presumciju nema osnova u stvarnosti: Zakon o prijav-
ljivanju i evidentiranju oduzete imovine nije zabranio raspolaganje, pa ni

49 ^lan 14. st. 1: “Svako raspolaganje oduzetom imovinom, izvr{eno posle 8. juna
2005. godine, kao dana stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju
oduzete imovine, smatra se nesavesnim od strane kupca i prodavca, te su oni
solidarno odgovorni korisniku denacionalizacije za {tetu iz toga proiza{lu”.
50 ^lan 14. st. 2: “Isto tako, uni{tavanje, o{te}enje i svako drugo svesno umanjenje
vrednosti oduzete stvari smatra se nesavesnim raspolaganjem u smislu ovog
zakona”.

178
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

otu|ivanje prodajom, a bez zabrane raspolaganja pravo aktuelnog imaoca

nije ograni~eno. Isto tako nije postojala zabrana ni uni{tenja, ni o{te}enja,
ni svakovrsnog umanjenja vrednosti. U takvoj situaciji, kada uostalom nije
ni postojala norma o tome {ta }e se jednom vra}ati, a {ta ne}e, nego }e se
za to samo obe{te}ivati, nema osnova za presumiranje nesavesnosti.
Kao osnov odgovornosti za {tetu ova neoboriva presumcija je
podjednako strano telo u na{em pravu. Za onoga ko {tetu prouzrokuje
presumira se, istina, da je kriv, ali je ta presumcija oboriva (~lan 154. st. 1.
Zakona o obligacionim odnosima),51 pri ~emu se u sudskoj praksi odavna
presumira samo laka nepa`nja, a ne i te`i stepenovi krivice (gruba nepa`nja,
namera).52 Neoboriva presumcija nesavesnosti nadilazi sve to, uvode}i
bez valjanog opravdanja specijalan re`im odgovornosti za {tetu, stro`i od
op{teva`e}eg. Re`im, neopravdan i utoliko {to – stro`e od va`e}ih pravila
odgovornosti nesavesnog dr`aoca po Zakonu o osnovama svojinskopravnih
odnosa (~lan 39. st. 3)53 – ~ini odgovornim aktuelne vlasnike za ba{ svako
umanjenje vrednosti stvari, pa makar ono nastalo, recimo, i redovnom
upotrebom. U situaciji kada nije postojala norma o tome {ta }e se jednom
vra}ati, a {ta ne}e, nego }e se za to samo obe{te}ivati, i u kojoj ni sada ne
postoji izvesnost za svaku stvar o tome da li se doista radi o stvari koja
}e biti vra}ena, odnosno da li }e se za nju obe{te}ivati, nema opravdanja
neoborivo presumiranje nesavesnosti dr`aoca, izme|u ostaloga zato {to
ono – svojom neoborivo{}u – isklju~uje ba{ svaku invidualizaciju, svako
uzimanje u obzir okolnosti konkretnog slu~aja.
Po{to po Nacrtu (~lan 14. st. 3) odredba o nesavesnosti i odgovor-
nosti ne va`i za imovinu prodatu u postupku privatizacije po Zakonu o
privatizaciji, dr`ava neobja{njivo za nake subjekte zadr`ava pravo da i posle
navedenog datuma dono{enja Zakona o prijavljivanju budu nesavesni i
pru`a im pokri}e za takva otu|enja.
Ni{ta od ovih spornih odredaba ne bi bilo potrebno da je politi~ka
volja za denacionalizaciju i dono{enje zakona blagovremeno formirana:
u tom slu~aju bilo je mogu}e smesta zabraniti otu|enje oduzete imovine,
a ta zabrana, legitimno doneta radi stvari u op{tem interesu, ne bi pred-
stavljala neproporcionalnu meru ({to su uslovi za dopu{teno zadiranja u
zajem~eno pravo na nesmetano u`ivanje imovine), budu}i da bi kratko

51 ^lan 154. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, “Slu`beni list SFRJ”, br. 29/78,
39/85, 45/89, 57/89, “Slu`beni list SRJ”, br. 31/93.
52 Na~elan stav XIV zajedni~ke sednice Saveznog suda, Vrhovnog vojnog suda i
vrhovnih sudova republika i pokrajina od 25. i 26. marta 1980, Zbirka sudskih
odluka Vrhovnog suda, knjiga 5, sveska 1, str. 18.
53 Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa, “Slu`beni list SFRJ”, br. 6/80,
36/90, “Slu`beni list SRJ”, br. 29/96, “Slu`beni glasnik RS”, br. 115/2005.

179
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

trajala – do skorog razre{enja neizvesnosti zakonom. U atmosferi stal-

nog odlaganja politi~ke odluke o denacionalizaciji, nijedna vlast nije bila
spremna da zabrani otu|ivanje, jer nije bila na~isto u pogledu toga kada
}e zakonski urediti denacionalizaciju, pa samim time ni u pogledu trajanja
zabrane otu|enja.

IV. OGRANI^ENA STVARNA PRAVA – IZLI[NE

A NEKOMPENZOVANE @RTVE DENACIONALIZACIJE
(Legitiman cilj nelegalnog metoda, nelegalan metod
legitimnog cilja: slika tre}a)
Nacrt 2007, s jedne strane, predvi|a prestanak ograni~enih stvarnih
prava (zakupa, li~nih slu`benosti) kada se izvr{i denacionalizacija, tj. pro-
pisuje da se stvar vra}a vlasniku oslobo|ena od tih tereta (~l. 24, 25),54 a, sa
druge strane, skra}uje ugovorene rokove trajanja tih prava (~l. 49. st. 7, 51.
st. 2. re~. 1).55 Na oba na~ina – zakonskim ga{enjem ste~enih ograni~enih
stvarnih prava (a), i zakonskim ga{enjem ste~enih prava pre ugovorenog
roka njihovog trajanja (b), a oba puta nekompenzovano ikakvom naknadom
(c) – povre|uje Ustavom56 i Evropskom konvencijom za za{titu ljudskih
prava i osnovnih sloboda zajem~eno pravo na neometano u`ivanje imo-
vine.57 [to je samo jo{ jedan prilog nepo{tovanju principa da se povrede

54 ^lan 24. st. 1: “Zakupac nepokretnosti koja je predmet vra}anja ima pravo da,
pod uslovima predvi|enim ugovorom, koristi nepokretnost za svoju delatnost
za period koji je neophodan za prilago|avanje njegovog poslovanja izmenjenim
uslovima, ali ne du`e od godinu od dana pravnosna`nosti re{enja o vra}anju
imovine, s tim {to se korisnik i obveznik denacionalizacije mogu i druk~ije spora-
zumeti”.
^lan 25. st. 4: “Postoje}e li~ne slu`benosti u korist tre}ih lica ne gase se izuzev
ako su nesavesno zasnovane u smislu ~lana 14. ovog zakona. Ako su zasnovane
posle 8. juna 2005. g. one se gase stupanjem na snagu ovog zakona”.
55 ^lan 49. st. 7: “Ako je zemlji{te dato u zakup na rok du`i od tri godine, smatra}e
se da je ugovor o zakupu zaklju~en na tri godine”.
^lan 51. st. 2. re~ 1: “Poslovni objekti, prostori i poslovne prostorije date u za-
kup bilo koje vrste ili srodan odnos vra}aju se biv{em vlasniku u svojinu danom
stupanja na snagu ovog zakona, a po isteku godinu dana od dana pravosna`nosti
re{enja o denacionalizaciju i u neposrednu dr`avinu, ako se biv{i vlasnik i zaku-
pac druga~ije ne sporazumeju”.
56 “Pravo na imovinu”, ~lan 58. st. 1: “Jem~i se mirno u`ivanje svojine i drugih
imovinskih prava ste~enih na osnovu zakona”. Stav 2: “Pravo svojine mo`e biti
oduzeto ili ograni~eno samo u javnom interesu utvr|enom na osnovu zakona, uz
naknadu koja ne mo`e biti ni`a od tr`i{ne”. Stav 3: “Zakonom se mo`e ograni~iti
na~in kori{}enja imovine”.
57 ^lan 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju, (Stav 1:) “Svako fizi~ko ili
pravno lice ima pravo na nesmetano u`ivanje svoje imovine” (re~. 1). “Niko se

180
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

prava iz autoritarne pro{losti ne smeju savladavati novim povredama, te

da se u ste~ena prava ne dira, ako su savesno ste~ena.
(a) Nema opravdanja da jedno ograni~eno stvarno pravo koje postoji
na stvari koja se vra}a ranijem vlasniku pada `rtvom vra}anja oduzetog
prava svojine na toj stvari: to pravo je, kao i svojina, stvarno pravo, a stvarna
prava su opremljena suprotstavljivo{}u, pravom sledovanja – imuna su na
promene li~nosti vlasnika stvari na kojoj postoji to pravo. Ako je stvarno
pravo valjano ste~eno, trebalo bi i u slu~aju denacionalizacije da nastavi
da postoji i da se, {to se ti~e vremena trajanja, okon~a po op{tim pravilima:
istekom roka, ako je oro~eno, otkazom, ako je ustanovljeno na neodre|eno
vreme. I da nije dolazilo do oduzimanja svojine koja se sada vra}a, bilo bi
isto tako ako bi u me|uvremenu do{lo do promene vlasnika – stvarno pravo
na tu|oj stvari pre`ivljava promenu li~nosti vlasnika te stvari. Jedino je
razumno da ono stvarno pravo koje je takvo da njegovim vr{enjem prestaje
pravo svojine, a to je slu~aj sa hipotekom (~ijim se namirenjem gasi svojina
na stvari), ne opstaje u slu~aju denacionalizacije: u protivnom bi vlasnik
vra}ene stvari opet izgubio svojinu na njoj (vr{enjem prava hipoteke),
~ime bi se izjalovila svrha denacionalizacije. Zato, kao {to je opravdano {to
Nacrt propisuje prestanak hipoteke denacionalizacijom (uz preuzimanja
obaveze namirenja od strane dr`ave),58 tako isto je neopravdano {to pro-
pisuje da druga navedena stvarna prava prestaju, jer za njihov prestanak ne
govori nikakav takav opravdani razlog. Takvo zadiranje u ste~ena stvarna
prava njihovim ga{enjem usled denacionalizacije, nije neophodno da bi se
ostvarila svrha denacionalizacije, tj. op{ti interes radi koga se denaciona-
lizacija vr{i, pa takvo re{enje predstavlja nedopu{teno neproporcionalno
zadiranje u pravo na neometeno u`ivanje imovine, zajem~eno Ustavom i
~lanom 1. Prvog protokola uz Evropsku konvenciju.
Nacrt je, uz sve, i nedosledan, jer neka druga stvarna prava (stvarne
slu`benosti) pre`ivljavaju denacionalizaciju (~lan 25. st. 3), a da nema ra-
zumnog razloga za tu milost prema njima a nemilost spram ostalih.59

ne sme li{iti njegove imovine, osim u op{tem interesu i samo pod uslovima pred-
vi|enim zakonom i op{tim na~elima me|unarodnog prava” (re~. 2). (Stav 2:) “Pre-
thodne odredbe ni na koji na~in ne ograni~avaju pravo dr`ave da primeni zakone
koje smatra potrebnim za ure|ivanje upotrebe imovine u skladu s op{tim inte-
resom ili za obezbe|enje pla}anja poreza ili drugih davanja ili nov~anih kazni”.
58 ^lan 25. st. 2.
59 Posmatraju}i re{enje sa stanovi{ta opredeljenja Nacrta da denacionalizacijom
gasi ograni~ena stvarna prava, taj izuzetak bi mogao biti smislen jedino za one
stvarne slu`benosti koje se ustanovljavaju kao nu`ne, jer su, zbog svoje neophod-
nosti, te slu`benosti takve da bi ionako uvek mogle biti ustanovljene na stvari,
pa i posle denacionalizacije.

181
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

(b) Nema op{teg interesa koji bi bio u stanju da opravda predvi|eno

zakonsko skra}ivanje trajanja ste~enih stvarnih prava, a takav interes uslov
je za dopu{tenost ograni~avanja ste~enih imovinskih prava, obuhva}enih
jemstvom neometanog u`ivanja imovine.60 Bilo da se skra}ivanje vremena
na koje je titular stekao pravo kvalifikuje kao “li{avanje” imovinskog
prava (jer je prevremeni gubitak prava tako|e gubitak prava), bilo da se
kvalifikuje kao ograni~enje, “ure|ivanje upotrebe” imovinskog prava, i
jedno i drugo je dopu{teno samo ako se preduzima u op{tem interesu.
A i da takvog ima, prestanak prava pre isteka vremena na koje je ono
ste~eno morao bi predstavljati proporcionalan, srazmeran na~in za ostva-
renje op{teg interesa: veli~ina skra}ivanja ne sme da prekora~i meru do-
voljnu za ostvarenje op{teg interesa. U svakom slu~aju, od jednoobraznog
skra}ivanja roka (na tri godine, odnosno na jednu), kako to Nacrt ~ini,
primerenije bi bilo procentualno skra}ivanje, jer ono, za razliku od re{enja
iz Nacrta, vodi ra~una o razli~itosti du`ine svakog konkretnog ugovore-
nog roka, procentualno ga podjednako skra}uju}i u zavisnosti od njegove
du`ine, a ne izla`e se prigovoru da za neke titulare skra}enje predstavlja
nesrazmerno ve}i i time neopravdano diskriminatoran zahvat u njihovo
pravo nego za druge.
(c) Nacrt 2007. ignori{e obavezan nalog i Ustava61 i Evropske kon-
vencije time {to titularima tih prava ne priznaje pravo na naknadu {tete
koju pretrpe zbog neo~ekivanog gubitka prava pre roka, kao i time {to
ne ure|uje ni to od koga bi, i u kom postupku, mogli da tra`e naknadu
{tete. Obe{te}ivanje za li{avanje odnosno ograni~avanje bilo kog prava obu-
hva}enog garantijom neometanog u`ivanje imovine, uslov je za dopu{tenost
zadiranja u garantovano pravo,62 za proporcionalnost zadiranja, odnosno
za postojanje fer balansa,63 pravi~ne ravnote`e izme|u ostvarivanja cilja

60 “(Stav 1:) Svako fizi~ko ili pravno lice ima pravo na nesmetano u`ivanje svoje
imovine (re~. 1). Niko se ne sme li{iti njegove imovine, osim u op{tem interesu
i samo pod uslovima predvi|enim zakonom i op{tim na~elima me|unarodnog
prava (re~. 2). (Stav 2:) Prethodne odredbe ni na koji na~in ne ograni~avaju
pravo dr`ave da primeni zakone koje smatra potrebnim za ure|ivanje upotrebe
imovine u skladu s op{tim interesom ili za obezbe|enje pla}anja poreza ili drugih
davanja ili nov~anih kazni.
61 ^lan 58. st. 2.
62 Izri~ito tako ~lan 58. st. 2. Ustava Srbije: “Pravo svojine mo`e biti oduzeto ili
ograni~eno samo u javnom interesu utvr|enom na osnovu zakona, uz naknadu
koja ne mo`e biti ni`a od tr`i{ne”.
63 ^vrsta praksa Evropskog suda za ljudska prava. Up. na primer, slede}e slu~ajeve,
Chassagnou and Others v. France, 29.4.1999, stav 85: “In conclusion, notwith-
standing the legitimate aims of the Loi Verdeille when it was adopted, the Court
considers that the result of the compulsory-transfer system which it lays down

182
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

(op{teg interesa) zadiranjem i prava na neometano u`ivanje imovine. Kon-

vencija ne garantuje, dodu{e, pravo na potpunu naknadu u svakom slu~aju,
~vrst je stav Evropskog suda za ljudska prava.64 Ali, zbog va`enja zabrane
diskriminacije, ako se potpuna naknada zakonski prizna jednoj kategoriji

has been to place the applicants in a situation which upsets the fair balance to
be struck between protection of the right of property and the requirements of
the general interest. Compelling small landowners to transfer hunting rights
over their land so that others can make use of them in a way which is totally
incompatible with their beliefs imposes a disproportionate burden which is not
justified under the second paragraph of Article 1 of Protocol No. 1. There has
therefore been a violation of that provision”. Draon v. France, 6.10.2005, stav
78: “An interference with the peaceful enjoyment of possessions must strike
a fair balance between the demands of the general interest of the community
and the requirements of the protection of the individual’s fundamental rights
(see, among other authorities, Sporrong and Lönnroth v. Sweden, judgment of
23 September 1982, Series A no. 52, p. 26, § 69). The concern to achieve this
balance is reflected in the structure of Article 1 of Protocol No. 1 as a whole,
including therefore the second sentence, which is to be read in the light of the
general principle enunciated in the first sentence. In particular, there must be a
reasonable relationship of proportionality between the means employed and the
aim sought to be realised by any measure depriving a person of his possessions
(see Pressos Compania Naviera S.A. and Others, cited above, § 38)”.
64 Up., izme|u ostalih, slede}e slu~ajeve, Broniowski v. Poland, 22.6.2004, stav 82:
“The Court accepts that in situations such as the one in the present case, involving
a wide-reaching but controversial legislative scheme with significant economic
impact for the country as a whole, the national authorities must have considerable
discretion in selecting not only the measures to secure respect for property rights
or to regulate ownership relations within the country, but also the appropriate
time for their implementation. The choice of measures may necessarily involve
decisions restricting compensation for the taking or restitution of property to
a level below its market value. Thus, Article 1 of Protocol No. 1 does not gua-
rantee a right to full compensation in all circumstances (see James and Others
cited above, § 54)”. Maurice v. France, 6.10.2005, stav 87: “In this connection,
the Court has already found that the taking of property without payment of an
amount reasonably related to its value will normally constitute a disproportio-
nate interference and a total lack of compensation can be considered justifiable
under Article 1 of Protocol No. 1 only in exceptional circumstances (see The Holy
Monasteries v. Greece, judgment of 9 December 1994, Series A no. 301-A, p. 35,
§ 71; The Former King of Greece and Others v. Greece, [GC], no. 25701/94, § 89,
ECHR 2000-XII; and Jahn and Others v. Germany [GC], nos; 46720/99, 72203/01
and 72552/01, § 94, ECHR 2005-...)”. Draon v. France, 6.10.2005, stav 78: “total
lack of compensation can be considered justifiable under Article 1 of Protocol
No. 1 only in exceptional circumstances (see The Holy Monasteries v. Greece,
judgment of 9 December 1994, Series A no. 301-A, p. 35, § 71; The Former King
of Greece and Others v. Greece, [GC], no. 25701/94, § 89, ECHR 2000-XII; and
Jahn and Others v. Germany [GC], nos. 46720/99, 72203/01 and 72552/01, § 94,
ECHR 2005) ”.

183
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

vlasnika li{enih imovine, onda mora i ostalima – osim ako objektivan i

opravdan razlog govori za druga~ije, diskriminatorno re{enje.65

V. NEDOSTAJU]E I NEPRIMERENO
(Legitiman cilj – nedostaju}a i neadekvatna sredstva:
propusti i manjkavosti, ne samo zanatske)
Po{to predstavljaju ogre{enja o Ustav i Evropsku konvenciju za
za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda – o na~elo jednakosti, zabranu
diskriminacije, na~elo pravne sigurnosti, zabranu retroaktivnosti, pravo
na neometano u`ivanje imovine, opisani nedostaci Nacrta 2007 (II, III,
IV) su najte`i. Ne i jedini, a me|u tim ostalima su neretki i takvi koji nisu
samo zanatske prirode. Sa skoro 90 ~lanova Nacrt 2007. se, ni ako upore-
dnopravno posmatramo obim denacionalizacionih zakona, ne izla`e prigo-
voru olakog i povr{nog pristupa materiji. (Takav prigovor, na primer, sa
svojih tek 9 ~lanova, nikako ne mo`e da izbegne jedan drugi va`an zakon
iz porodice pravnog savladavanja autoritarne pro{losti – Zakon o rehabili-
taciji od 2006).66 Uprkos tome, nedostaju neke odredbe, {to bi opteretilo
praksu primene neizvesnostima o tome koji je ispravàn me|u mogu}im
odgovorima na nere{eno pitanje, a nedostaju i neke odredbe bez kojih
je slabija strana u denacionalizacionom odnosu jo{ slabija (a), kao {to,
opet, ima odredaba kojima nedostaje adekvatnost (b). Evo ilustracija za
obe vrste mana.
(a) Odnosi povodom denacionalizacije nabijeni su, po prirodi stvari,
opre~nim interesima, i to sna`nim. U tom konfliktnom odnosu su korisnici
denacionalizacije redovno slabija strana od obveznika denacionalizacije.
Bilo da je taj obveznik denacionalizacije obveznik vra}anja oduzete imovi-
ne (Republika Srbija, Autonomna pokrajina, lokalna samouprava, javno
preduze}e, privredno dru{tvo, ili drugo lice koje je, na dan stupanja na
snagu ovog zakona, vlasnik, svojinski dr`alac ili nosilac prava kori{}enja
odnosno raspolaganja na podr`avljenoj imovini),67 bilo da je on obveznik
nov~anog obe{te}enja (Republika Srbija).68 Pri takvom stanju stvari
odredba Nacrta koja pru`a priliku da korisnik denacionalizacije i obveznik
denacionalizacije svojim sporazumom urede svoje odnose, umesto da se
na njih primene re{enja iz Zakona (autonomija volje, ~lan 5), lako mo`e

65 Vidi gore u tekstu kod prim. 35. i d.

66 Vidi pregled manjkavosti kod V. V. Vodineli}, Rehabilitacija, svemu uprkos (Osvrt
na srpski Zakon o rehabilitaciji od 2006. godine i njegovu primenu), Hereticus
(^asopis za preispitivanje pro{losti), 1, 2007, str. 251. i d. = Izbor sudske prakse,
6, 2007, str. 16. i d.
67 ^lan 17. st. 1. i 2.
68 ^lan 17. st. 4.

184
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

da umesto ka trijumfu slobode volje otvori put ka pot~injavanju slabije

strane. Da do toga ne bi do{lo, u skladu sa na~elom socijalne pravne dr`ave
valja u odredbu o autonomiji volje ugraditi za{titne mehanizme.
Ako i op{ti zakon o denacionalizaciji ostane pri formuli “kako de-
nacionalizovati” iz Zakona o vra}anju imovine crkvama (vra}anje kada
se mo`e vratiti – obe{te}ivanje, kada ne mo`e vra}anje), tada se, naravno,
ne mo`e obezbediti da u svim slu~ajevima bude uspostavljen princip su-
perficies solo cedit (tj. atraktivna snaga svojine na zemlji{tu), ili njegova
obrnuta varijanta (da vlasnik objekta postaje vlasnik zemlji{ta), ukratko,
princip jedinstva svojine na objektu i zemlji{tu. Ali se i tada zakonskim
re{enjima mo`e spre~iti neke situacije nepodudaranja vlasnika objekta i
vlasnika zemlji{ta. To Nacrt 2007. nije u~inio uvek kada je mogao. Tako
u ~lanu 29. st. 2. re~. 2. nepotrebno uspostavlja razila`enje svojine na ob-
jektu od svojine na zemlji{tu. Pitanje je i da li ~lan 45. ~ini {to je mogu}e
da se ne perpetuira takvo razila`enje.
Kada se objekat vra}a vlasniku a on nije i vlasnik gra|evinskog ze-
mlji{ta, on po sili zakona na zemlji{tu sti~e pravo zakupa (~l. 26, 29. st. 2.
re~. 2, 31. st. 2). Ako se ve} ne provodi princip jedinstva svojine na objektu
i zemlji{tu (superficies solo cedit – u korist vlasnika zemlji{ta, ili obrnuto
– u korist vlasnika objekta), tada takvoj situaciji vi{e odgovara konstruk-
cija prava gra|enja nego prava zakupa.69 Ali, ni zakup, ni bilo kakva druga
konstrukcija za me|usobni odnos objekta i gra|evinskog zemlji{ta koji
se vra}aju razli~itim subjektima, nije ponu|ena za slu~aj vra}anja crkvi
i drugoj verskoj zajednici. Ni u Nacrtu 2007. ni u Zakonu o vra}anju imo-
vine crkvama 2006.
Ve} u sedmoj deceniji 20. veka naknada za eksproprisanu imovinu
nije vi{e bila neadekvatna, tek simboli~na, tako da je Nacrt 2007. propustio
da odredi da za eksproprijacije od tog vremena, po pravilu, nema prava
na denacionalizaciju eksproprisane imovine, a da re`im ~lana 22. st. 2.70
va`i samo kao supsidijerno, podredno primenjiv, kada naknada nije bila
primerena.

69 O pravu gra|enja vidi predlog u Nacrtu Zakonika o svojini i drugim stvarnim

pravima Srbije 2006, u: Ka novom stvarnom pravu Srbije – Nacrt zakonika o
svojini i drugim stvarnim pravima, Beograd, 2007, ~l. 347. i d., str. 74. i d.
70 “Odredbe ovog zakona ne odnose se na prenos imovine fizi~kih i pravnih lica
u op{tenarodnu, dr`avnu ili dru{tvenu svojinu primenom propisa o ekspropri-
jaciji, osim ako biv{em vlasniku: 1. nije ispla}ena naknada (i kada je odbio da
primi) za oduzetu nepokretnosti u vreme eksproprijacije niti je ustupljena druga
nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik naj{ire pravne vlasti, ili
2. kada se pod eksproprijacijom u stvari sprovodila konfiskacija ili drugi oblik
politi~kog ili kaznenog oduzimanja imovine”.

185
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

Valja o~ekivati pojavu dileme o odnosu zakona o denacionalizaciji

sa drugim propisima o za{titi svojine, tako da nedostaje odredba da ovaj
zakon ne dira u primenu drugih propisa o za{titi prava svojine, tj. da onaj
kome je svojina svojevremeno oduzeta bez pravnog osnova ima pravo
izbora, da li }e sada ostvariti za{titu po propisima o za{titi prava svojine
ili po zakonu o denacionalizaciji ({to je razlika kako u pogledu pravnog
puta i osnova, tako i u pogledu uslova).
Zamislivo je vi{e re{enja za pitanje: kome se vra}a oduzeto ako je
oduzimano ne jednom licu i samo jednom, nego u vi{e navrata, a raznim
licima. Nacrt 2007. nema nijedan odgovor o redosledu ostvarivanja prava
(a najprimerenije bi bilo da se tada svojina vra}a onome kome je prvo odu-
zeta, dok ostali imaju pravo na obe{te}enje).
Po{to je mogu}a i pojava sukoba me|u osnovima po kojima jedno
lice mo`e da tra`i vra}anje ili obe{te}enje, potrebna je odredba o tome da
u takvom slu~aju pravo na denacionalizaciju ono mo`e da ostvari samo po
jednom osnovu, koji izabere.
(b) Verovatno je samo nesmotrenost dovela do toga da se pravo na
denacionalizaciju defini{e kao pravo na vra}anje ili obe{te}ivanje samo za
“postoje}u imovinu” (~lan 1). Da li imovina koja je jednom bila oduzeta
iz ideolo{kih razloga jo{ uvek postoji ili vi{e ne, potpuno je neva`no sa
stanovi{ta svrhe instituta denacionalizacije, da za one koji su bili `rtve
u~ini ono {to je realno mogu}e i da afirmi{e stav da su svakovrsni juri{i
na imovinu iz ideolo{kih razloga nespojivi sa vrednostima pravne dr`ave
i ljudskim pravima.
Neodre|eni i nedovoljno odre|eni pravni pojmovi neizbe`ni su i
pri ure|ivanju denacionalizacije. Ali se Nacrt 2007. slu`i neodre|enim
pojmovima i tamo gde bi odre|eniji mogli biti upotrebljeni. Od toga trpi
pravna sigurnost u primeni normi koje sadr`e tako neodre|ene pravne
pojmove, a ve}i je nego {to je neophodno rizik da vlasti u primeni takvih
normi postupaju nejednako u istim slu~ajevima, kao i rizik zloupotrebe.
Primerice, dodatnu konkretizaciju dopu{taju i tra`e izrazi: “ako vra}anje
dr`avine na oduzetoj nepokretnosti nije odmah mogu}e ili celishodno”
(~lan 3. st. 2); uspostavljanje “pod tr`i{nim uslovima” (~l. 3. st. 2, 23. st.
2, 32, 53. st. 4); “privatna imovina” (~l. 9. st. 2, 83); “kvadratura objekta
bitno uve}ana” (~lan 56. st. 2).
Neadekvatno je, a nepotrebno, re}i da se denacionalizacija ostvaruje
“u vidu vra}anja (restitucije) iste ili druge imovine” (~lan 10): ne mo`e se
vratiti ne{to {to nije ni oduzeto, ve} samo ne{to {to je oduzeto – davanje
186
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

ne~eg drugog nije vra}anje ve} naknada.71 Istu vrstu izli{ne neprimerenosti
predstavljaju izrazi: “vlasnik imovine” (~lan 9. st. 4), vra}anje “imovine u
naturalnom obliku u svojinu” (~lan 10), “cena zakupa” (~lan 48. st. 2).
Ako se “Naknada koja je u vreme oduzimanja ispla}ena korisniku
denacionalizacije, ne uzima ... u obzir pri utvr|ivanju prava na denacionali-
zaciju” (kako stoji u ~lanu 11), tada denacionalizacija nije drugo nego neo-
snovano oboga}enje: za oduzeto je pri oduzimanju imalac dobio naknadu,
a sada zadr`ava i naknadu a uz to dobija i ono za {ta je dobio naknadu.
Ni{ta {to u takvom slu~aju nadilazi pravo opcije (zadr`ati naknadu ili je
vratiti a tra`iti povra}aj oduzetog) nije pomirljivo s pravnim na~elom da
niko ne bi trebalo da se bogati na povredi svoga prava. Takvom, pravno
neobja{njivom boga}enju vodilo bi neretko i pravilo da negda{nji vlasnik
oduzetog objekta u svakom slu~aju dobija u svojinu objekat koji je izgra|en
namesto njemu oduzetog objekta koji je sru{en posle stupanja na snagu
Zakona o prijavljivanju i evidentiranju imovine (~lan 19. st. 1).
Zadr`avaju svojinu oni koji su naknadno stekli svojinu na stvarima
koje su oduzete vlasnicima, ako su svojinu stekli “na osnovu teretnog
pravnog posla po tr`i{noj ceni” (~lan 18. st. 1). Ova nezgrapna formulacija
izlazi na kupoprodaju, a podjednako mora da va`i i za svaki drugi teretan
pravni posao sticanja. Po{to je smisleno da se izuzme od obaveze vra}anja
negda{njem vlasniku onaj ko je uz naknadu pribavio stvar, ne bi smelo
biti dovoljno da je stekao na osnovu teretnog posla, nego bi uslov morao
biti da je naknada bila ekvivalentna, a ne bilo kakva, i posao izvr{en, tj.
naknada i stvarno data.
Ako je objekat uve}an posle oduzimanja negda{njem vlasniku, ne
vra}a mu se (~lan 20). Kao da je veli~ina objekta klju~an kriterijum, koji
bi imao isti zna~aj u raznovrsnim konkretnim slu~ajevima!
Nema vra}anja ni ako nepokretnost slu`i obavljanju dru{tveno neo-
phodnih delatnosti koje bi vra}anjem bile bitno ometene (javna zdravstvena
slu`ba i dr.), osim ako je nepokretnost “data u zakup ili sli~an odnos” (~lan
22. st. 3). Da bi se odstranio potencijal neispravnog i nejednakog tuma~enja,
moralo bi se izri~ito pojasniti da li to va`i ako je bilo kada data u zakup i
sli~an odnos, i da li va`i i ako je data upravo u vezi sa i radi obavljanja tih
neophodnih delatnosti?
Zagonetno je {ta u ~lanu 33. st. 1. zna~i “legitimna naknada u smislu
ovog ~lana”.

71 Istu gre{ku ~ini i Zakon o vra}anju imovine crkvama: rumbrum ~lana 10. glasi
“Vra}anje iste ili druge imovine”.

187
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir V. Vodineli}

VI. I DALJE BEZ SRE]NOG KRAJA

(Vremenska neizvesnost izvesnog)
Veliko i{}ekivanje denacionalizacije mora}e da se nastavi uprkos iz-
ra|enom Nacrtu 2007.72 Dovoljan razlog: nije smisao pravnog savladavanja
autoritarne pro{losti, kome je, naprotiv, jedan od ciljeva da afirmi{e vre-
dnosti kakve su pravna dr`ava i ljudska prava,73 da se posledice autoritarne
pro{losti pravno savladaju tako {to }e se kr{iti neki osnovni principi pravne
dr`ave, kakvi su na~elo jednakosti, zabrana diskriminacije, na~elo pravne
sigurnosti, zabrana retroaktivnosti, pravo na neometano u`ivanje imovi-
ne. Ozakonjenjem Nacrta 2007. ponovila bi se situacija kakva je stvorena
Zakonom o rehabilitaciji 2006: eti~ki i pravno nespornu ideju dezavuisala
bi pravno nebranjiva re{enja. Mada pojava, evo ve} tre}eg Nacrta zakona
o denacionalizaciji koji priprema sama vlast, svedo~i o politi~koj volji
da dr`ava Srbija kona~no izvr{i, u me|uvremenu samostvorenu, pravnu
obavezu prema `rtvama svojevremenih juri{a na ljudsko pravo svojine
podr`avljenjem iz ideolo{kih razloga, ipak bar tri vrste opravdanog ne-
zadovoljstva Nacrtom 2007. stoje na putu tome da taj nacrt, u sada{njoj
verziji (novembar 2007), poslu`i ostvarenju pravno obavezne denaciona-
lizacije: njegova ogre{enja o Ustav i ratifikovane me|unarodne akte (II.
b.1, II.b.2, II.c, 3, III.a, III.b, IV); njegova nedovr{enost, nedostaju}e
odredbe bez kojih se ne mo`e valjano sprovesti denacionalizacija (V.a); i
neophodnost nemalih, ne tek zanatskih izmena i dopuna (V.b). Iako je ve}
pravno izvesno da denacionalizacije mora biti, a i kako, dok su na snazi
re{enja Zakona o vra}anju imovine crkvama (I.c, I.d, II.a, II.b.), kada }e,
ne znamo. Nacrt 2007, u sada{njoj verziji (novembar 2007) nije taj vesnik
sre}nog kraja. Veliko i{}ekivanje izvesnog se nastavlja.

72 Vi{e je od deceniju i po od prvih zahteva da sud izrekne vra}anje oduzetog; kao

ni tada, jo{ uvek nema op{teg zakona koji bi sudu poslu`io kao osnov za kondem-
naciju (Vrhovni sud Srbije. Rev. br. 3202/91), a i po ~lanu 1. Prvog protokola uz
Evropsku konvenciju va`i isto, budu}i da neko pravo u`iva jemstvo neometanog
u`ivanja imovine tek kada nastane (kada predstavlja deo ve} postoje}e imovine),
a {to ne va`i za pravo da se imovina tek stekne. Pravo na denacionalizaciju jo{
uvek predstavlja pravo ~ije sticanje lica kojima je svojevremeno iz ideolo{kih ra-
zloga oduzeta imovina imaju pravo da legitimno o~ekuju. Kra}e: imaju legitimno
pravo da o~ekuju denacionalizaciju, ali nemaju jo{ pravo na denacionalizaciju
odre|ene sadr`ine, dok ga zakon ne uredi.
73 V. V. Vodineli}, Pravna odgovornost za autoritarnu pro{lost – jedan vid pravnog
prevladavanja pro{losti, Nova srpska politi~ka misao, 1-2/2000, str. 37. i d., isti,
Pro{lost kao izazov pravu – Srpska strana pravnog savladavanja pro{losti, Beo-
grad, 2002, str. 19. i d.

188
 Denacionalizacija: veliko i{~ekivanje izvesnog

Vladimir V. Vodinelic

RESTITUTION OF PROPERTY – GREAT EXPECTATIONS

OF CERTAINTY
Concerning the draft Restitution of Property Act of Serbia 2007
Summary: A state is not obliged to undertake restitution. Nor were the
victims of confiscation of property due to ideological reasons entitled to a restitu-
tion of property right. However, the state obliged itself to restitution, most lately
with the Act on Recording and Reporting of Confiscated Property from 2005.
This Act regulates more than could be concluded from its title; it created a firm
legal expectation of restitution which went beyond the point of no return and at
the same time determined the restitution method – the restitution of confiscated
property and compensation for confiscated property (I). This restitution method
was applied by the Act on Restitution of Property to Churches and Religious Com-
munities from 2006. Neither the latter statute nor the draft General Restitution of
Property Act (November 2007) use the possibility, created with the annulment of
the of state property monopoly at vacant land for building purposes, to restore a
principle of “superficies solo cedit”. Moreover, the draft does not follow how the
Act on Restitution of Property to Churches and Religious Communities elabo-
rated the denationalisation method by undertaking restitution and compensation.
Instead, it discriminates against all other beneficiaries of restitution since they
would not receive compensation when a church would get it; since they would be
compensated for a smaller amount and under the less favourable terms than those
that apply to the church; finally since they would be compensated within the limits
of previously defined funds, while no such restriction applies to the church. As
long as there is a different regime for the church, discrimination of others will be
contrary to the prohibition of discrimination, since there is no justification for this
in any objective and reasonable sense and moreover it is disproportionate (II).
However, it is not only that in this manner the draft is contrary to the Constitution
and the European Convention on Human Rights and Fundamental Freedoms. It
is in violation of these acts by annulling, without necessary and justified reason
(general interest) and without any compensation, right of lease and easements; in
this manner it violates guaranteed right to peaceful enjoyment of possession (IV).
The Constitution is additionally violated by prohibited retroactive annulment of
legal transactions concerning the disposal of nationalised property; moreover,
it violated by prescribing retroactive responsibility for damages on the basis of
distinctive presumption of innocence (III). If all these provision become law in
force the Restitution of Property Act represents an illegal means for achieving a
legitimate objective. In relation to this, other weaknesses are less serious: missing
and inappropriate provisions (V). In its current form the draft act cannot put an
end to great expectation of legal and certain restitution of property (VI).
Key words: right to property restitution, obligation of restitution, Serbian
draft act from 2007, violation of the Constitution and the Eu-
ropean Convention for the Protection of Human Rights and Fun-
damental Freedoms

189
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Mirjana Jovanovi}-Tomi}, Sr|an Sikimi}

Mirjana JOVANOVI]-TOMI] UDK ____________

Sr|an SIKIMI]

DENACIONALIZACIJA NA PROSTORU
BIV[E SFRJ

Rezime: Auto­ri po­la­ze od te­ze da su se no­vo­na­sta­le dr­`a­ve na pro­sto­ru biv­

{e Ju­go­sla­vi­je su­o­~i­le sa jed­nim od naj­va­`ni­jih i naj­od­go­vor­ni­jih pi­ta­nja ve­za­nih
za us­po­sta­vlja­nje vla­da­vi­ne pra­va – prav­no sa­vla­da­va­nje pro­{lo­sti i ras­kid sa me­
ha­ni­zmi­ma vla­da­vi­ne par­tij­ske dr­`a­ve. Ana­li­zi­ra­ju po­stup­ke i me­re re­sti­tu­ci­je u
Sr­bi­ji, Hr­vat­skoj, Slo­ve­ni­ji i Ma­ke­do­ni­ji. Na osno­vu ana­li­ze ustav­nih i za­kon­skih
od­re­da­ba u dr­`a­va­ma ko­je su na­sta­le na­kon ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je, auto­ri su za­klju­
~i­li da su Hr­vat­ska i Slo­ve­ni­ja naj­vi­{e u~i­ni­le na prav­nom sa­vla­da­va­nju auto­ri­tar­
ne pro­{lo­sti, pa i kad je re~ o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji i re­sti­tu­ci­ji.
Klju~ne re~i: par­tij­ska dr­`a­va, vla­da­vi­na pra­va, sa­vla­da­va­nje auto­ri­tar­ne pro­{lo­
sti, re­ha­bi­li­ta­ci­ja, re­sti­tu­ci­ja i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja u Sr­bi­ji, Hr­vat­skoj,
Slo­ve­ni­ji i Ma­ke­do­ni­ji

„Ni­ko ne­ma slo­bo­du da na­pa­da vla­sni­{tvo i da ka­`e da

vred­nu­je ci­vi­li­za­ci­ju. Isto­ri­ja to dvo­je je is­pre­ple­te­na“.
Hen­ri Sam­ner Mejn

I.
Vra­}a­nje imo­vi­ne pri­vat­nim vla­sni­ci­ma (u na­tu­ral­nom ili nov­~a­nom
ob­li­ku) ko­ja im je od­u­ze­ta na osno­vu pro­pi­sa o agrar­noj re­for­mi i ko­lo­ni­
za­ci­ji, kon­fi­ska­ci­ji i se­kve­stra­ci­ji, na­ci­o­na­li­za­ci­ji i de­lom eks­pro­pri­ja­ci­ji,
zna­~i vra­}a­nje pri­vat­nog vla­sni­{tva na ono me­sto ko­je mu, s ob­zi­rom na
nje­go­vu pri­ro­du u dr­`av­nom po­ret­ku, i pri­pa­da.
Po­red to­ga, ti­me se ~i­ni i naj­ja­sni­ja di­stink­ci­ja ko­jom se us­po­sta­vlja
dis­kon­ti­nu­i­tet iz­me­|u ko­mu­ni­sti~­ke dr­`a­ve ute­me­lje­ne na ide­o­lo­gi­ji i dr­
`a­ve ute­me­lje­ne na pra­vu.
Pro­ce­si po­dr­`a­vlje­nja pri­vat­ne imo­vi­ne bez na­kna­de i ko­lek­ti­vi­za­ci­
je pri­vat­ne svo­ji­ne spro­ve­de­ni u si­ste­mi­ma ko­mu­ni­sti~­kih-so­ci­ja­li­sti~­kih
dr­`a­va po­ka­za­li su se kob­nim za sam taj si­stem.
Po­dr­`a­vlje­nje pri­vat­ne imo­vi­ne bez na­kna­de i ko­lek­ti­vi­za­ci­ja pri­
vat­ne svo­ji­ne re­zul­tat su spro­vo­|e­nja ide­je jed­na­ko­sti, ko­ju je u svom
190
 Denacionalizacija na prostoru biv{e SFRJ

pro­gra­mu po­sta­vi­la KPJ. Na­i­me, ju­go­slo­ven­ski kon­cept so­ci­ja­li­zma, ~i­ji

je tvo­rac KPJ, od­no­sno SKJ, te­me­ljio se na ide­ji jed­na­ko­sti, i to pre sve­ga
eko­nom­skoj jed­na­ko­sti, ko­ja je u svo­joj bi­ti pod­ra­zu­me­va­la jed­na­ku ras­
po­de­lu do­hot­ka i bo­gat­stva.
Za re­a­li­za­ci­ju ta­kvog kon­cep­ta osnov­na pret­po­stav­ka je bi­la da se
klju~­na po­lu­ge sa­vre­me­ne ci­vi­li­za­ci­je – pri­vat­no vla­sni­{tvo, gur­ne u stra­nu.
Kob­ne po­sle­di­ce ta­kvog ide­o­lo­{kog kon­cep­ta – da }e bi­ti us­po­sta­
vljen je­dan pra­ved­ni­ji i eko­nom­ski uspe­{ni­ji si­stem ne­go {to je ka­pi­ta­li­
zam, mi da­nas tr­pi­mo.
Ume­sto una­pre­|e­nja i da­ljeg raz­vi­ja­nja pri­vat­nog vla­sni­{tva u dr­
`a­vi, mi da­nas raz­go­va­ra­mo ka­ko je pi­ta­nje pri­vat­nog vla­sni­{tva, na­kon
pro­pa­sti tog si­ste­ma, re­gu­li­sa­no u {est dr­`a­va no­vo­na­sta­lih od jed­ne, biv­
{e dr­`a­ve, Ju­go­sla­vi­je.

II.
Dr­`a­ve na­sta­le na pod­ru~­ju biv­{e SFRJ, iz­u­zev Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i
Fe­de­ra­ci­je Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, do­ne­le su za­ko­ne o obe­{te­}e­nju i re­sti­
tu­ci­ji i to:
1. Za­kon o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji Slo­ve­ni­ja je do­ne­la jo{ 1991. go­di­ne
(Urad­ni list Re­pu­bli­ke Slo­ve­ni­je, br. 27/91, 31/93, 65/98, 66/00);
2. Za­kon o na­kna­di za imo­vi­nu od­u­ze­tu za vre­me ju­go­slo­ven­ske ko­
mu­ni­sti~­ke vla­da­vi­ne Hr­vat­ska je do­ne­la 1996. go­di­ne (Na­rod­ne no­vi­ne,
br. 92/96, 39/99, 42/99, 92/99, 43/00, 131/00, 27/01, 65/01, 118/01 i 80/02);
3. Za­kon o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji Ma­ke­do­ni­ja je do­ne­la 1998. go­di­ne
(Slu­`be­ni ve­snik Re­pu­bli­ke Ma­ke­do­ni­je, br. 43/00);
4. Za­kon o po­vra­}a­ju od­u­ze­tih imo­vin­skih pra­va i obe­{te­}e­nju Cr­
na Go­ra do­ne­la je 2004. go­di­ne (Slu­`be­ni list Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re, br.
21/04, ko­jim je de­ro­gi­ran Za­kon o pra­ved­noj re­sti­tu­ci­ji Re­pu­bli­ke Cr­ne
Go­re, do­net 2002. go­di­ne).
Re­pu­bli­ka Srp­ska do­ne­la je 2000. go­di­ne Za­kon o vra­}a­nju od­u­ze­
te imo­vi­ne i obe­{te­}e­nju (Slu­`be­ni gla­snik Re­pu­bli­ke Srp­ske, br. 13/2000),
ali je isti su­spen­do­van od­lu­kom Vi­so­kog pred­stav­ni­ka BiH.
U Fe­de­ra­ci­ji Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni sa­~i­njen je Za­kon o re­sti­tu­ci­ji, ko­
ji je to­kom ma­ja 2002. go­di­ne do­sta­vljen Par­la­men­tu na usva­ja­nje, ali je
isti po­vu­~en iz par­la­men­tar­ne pro­ce­du­re ra­di do­ra­de.
U Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji ras­pra­va o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji se vo­di oko pet­na­est
go­di­na. U to­ku ovog pe­ri­o­da sa­~i­nje­no je niz na­cr­ta za­ko­na, ali za sa­da su
svi biv­{i vla­sni­ci na ~e­ka­nju.
U Sr­bi­ji je usvo­jen Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma
i ver­skim za­jed­ni­ca­ma i osno­va­na je Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju, ko­ja vra­}a
191
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Mirjana Jovanovi}-Tomi}, Sr|an Sikimi}

od­u­ze­tu imo­vi­nu sa­mo cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, nji­ho­vim dru­{tvi­

ma i za­du­`bi­na­ma.
Po­lo­`aj sa­da­{njih, le­gi­tim­nih vla­sni­ka na­ci­o­na­li­zo­va­ne imo­vi­ne u
do­ne­tim za­ko­ni­ma re­{en je na prin­ci­pu ga­ran­to­va­nja ste­~e­nih pra­va, pod
uslo­vom da su ta pra­va ste­~e­na na osno­vu za­ko­na i sa­ve­sno. U tom smi­slu
pri­me­nje­na su sle­de­}a re­{e­nja:
– Za­ko­nom Slo­ve­ni­je oba­ve­za­na su na vra­}a­nje prav­na li­ca u ~i­joj
se imo­vi­ni na­la­ze stva­ri ko­je su pred­met vra­}a­nja, ali ne i fi­zi~­ka
li­ca (~l. 51. Za­ko­na);
– Za­ko­nom Hr­vat­ske po­red prav­nih li­ca na re­sti­tu­ci­ju su oba­ve­za­
na i fi­zi~­ka li­ca (~l. 13. Za­ko­na), s tim da ka­da je u pi­ta­nju de­na­
ci­o­na­li­za­ci­ja sta­no­va od­red­ba­ma Za­ko­na je re­gu­li­sa­no da sta­no­
vi na ko­ji­ma po­sto­ji sta­nar­sko pra­vo ne mo­gu bi­ti pred­met re­sti­
tu­ci­je (~l. 22. Za­ko­na). Po­red to­ga, Za­ko­nom je re­gu­li­sa­no da u
slu­~a­ju pro­da­je ta­kvih sta­no­va biv­{i vla­sni­ci ima­ju pra­vo pre­~e
ku­po­vi­ne. Ta­kvo re­{e­nje je pred­vi­|e­no i Za­ko­nom Ma­ke­do­ni­
je;
– Za­ko­nom Cr­ne Go­re kao ob­ve­zni­ci po­vra­}a­ja stva­ri su i prav­na
i fi­zi~­ka li­ca u ~i­joj se imo­vi­ni one na­la­ze u mo­men­tu stu­pa­nja
na sna­gu za­ko­na, osim ako su to pra­vo svo­ji­ne ste­kla na osno­vu
za­ko­na.
U od­no­su na ko­ri­sni­ke de­na­ci­o­na­li­za­ci­je, usvo­je­na su raz­li­~i­ta re­
{e­nja:
– pra­vo na re­sti­tu­ci­ju po Za­ko­nu Slo­ve­ni­je ima­ju sva fi­zi~­ka li­ca
ko­ja su u vre­me od­u­zi­ma­nja imo­vi­ne bi­la ju­go­slo­ven­ski dr­`a­vlja­
ni ili im je to dr­`a­vljan­stvo ka­sni­je pri­zna­to, {to zna­~i da pra­vo
na re­sti­tu­ci­ju ima­ju i stran­ci – biv­{i ju­go­slo­ven­ski dr­`a­vlja­ni;
– Za­kon Cr­ne Go­re ne po­sta­vlja ni­ka­kve na­ci­o­nal­ne uslo­ve;
– Hr­vat­ska je pr­vo­bit­no ima­la re­{e­nje da pra­vo na re­sti­tu­ci­ju mo­
gu ostva­ri­ti sa­mo dr­`a­vlja­ni Hr­vat­ske, da bi po­lo­vi­nom 2002.
iz­me­nom Za­ko­na usvo­ji­la re­{e­nje po ko­me pra­vo na re­sti­tu­ci­
ju ima­ju i ra­ni­ji vla­sni­ci dr­`a­vlja­ni Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske ko­ji na
dan do­no­{e­nja Za­ko­na o na­kna­di za imo­vi­nu od­u­ze­tu za vre­me
ko­mu­ni­sti~­ke vla­da­vi­ne iz 1996. go­di­ne ni­su ima­li dr­`a­vljan­stvo
Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske. [to zna­~i da svi vla­sni­ci u Hr­vat­skoj ko­ji­
ma je na­kon 1945. od­u­ze­ta imo­vi­na ima­ju pra­vo na obe­{te­}e­nje
bez ob­zi­ra {to sa­da ne­ma­ju hr­vat­sko dr­`a­vljan­stvo. S ob­zi­rom
na to da je Za­kon do­net 1996, a na­ve­de­na iz­me­na 2002, pred­vi­
|en je i no­vi rok od 6 me­se­ci za pod­no­{e­nje zah­te­va za na­kna­du
od­u­ze­te imo­vi­ne;
192
 Denacionalizacija na prostoru biv{e SFRJ

– Za­ko­nom Ma­ke­do­ni­je je re­gu­li­sa­no da se pra­vo na re­sti­tu­ci­ju

pri­zna­je sa­mo ma­ke­don­skim dr­`a­vlja­ni­ma, ~i­me se iz ostva­ri­va­
nja ovog pra­va is­klju­~u­ju sa­da­{nji ne­dr­`a­vlja­ni Ma­ke­do­ni­je.
U od­no­su na ob­li­ke po­vra­}a­ja imo­vi­ne – vra­}a­nje iste stva­ri u pri­rod­
nom (na­tu­ral­nom) ob­li­ku i nov­~a­no obe­{te­}e­nje, na­ve­de­na za­ko­no­dav­stva,
osim hr­vat­skog, usvo­ji­la su re­{e­nje po­vra­}a­ja imo­vi­ne u na­tu­ral­nom ob­li­
ku, kao pri­ro­ri­te­tan ob­lik re­sti­tu­ci­je.
Hr­vat­ski za­kon usvo­jio je re­{e­nje na­kna­de u nov­~a­nom ob­li­ku ili
vred­no­snim pa­pi­ri­ma, a iz­u­zet­no do­zvo­lja­va na­tu­ral­nu re­sti­tu­ci­ju.
Ob­lik po­vra­}a­ja imo­vi­ne u nov­~a­nom ob­li­ku pri­hva­ti­la su sva na­ve­de­
na za­ko­no­dav­stva. Ta nov­~a­na na­kna­da is­pla­}u­je se, pre sve­ga, u har­ti­ja­ma
od vred­no­sti i to u vi­du ak­ci­ja, a vr­lo ret­ko u ob­li­ku nov­~a­ne go­to­vi­ne.
Na­kna­du u ob­ve­zni­ca­ma usvo­ji­li su svi na­ve­de­ni za­ko­ni i to:
– slo­ve­na~­ke ob­ve­zni­ce gla­se na do­no­si­o­ca i no­mi­no­va­ne su u ne­
ma~­kim mar­ka­ma i is­pla­}u­ju se u va­lu­ti Re­pu­bli­ke Slo­ve­ni­je u
jed­na­kim po­lu­go­di­{njim ra­ta­ma u ro­ku od 20 go­di­na;
– hr­vat­ske ob­ve­zni­ce gla­se na do­no­si­o­ca i is­pla­}u­ju se u ku­na­ma
u jed­na­kim po­lu­go­di­{njim ra­ta­ma u na­red­nih 20 go­di­na. Ima­lac
ovih ob­ve­zni­ca mo­`e iste upo­tre­bi­ti za ku­po­vi­nu ak­ci­ja ili ude­la
ko­jim ras­po­la­`e Hr­vat­ski fond za pri­va­ti­za­ci­ju. Za­ko­nom Hr­vat­
ske na­kna­da ko­ja se is­pla­}u­je ra­ni­jem vla­sni­ku je li­mi­ti­ra­na i ne
mo­`e pre­}i iz­nos od 3.700.000,00 ku­na (oko 500.000 evra);
– ma­ke­don­ske ob­ve­zni­ce ta­ko­|e gla­se na do­no­si­o­ca i no­mi­no­va­ne
su u ~vr­stoj va­lu­ti, a ot­pla­ta se vr­{i u va­lu­ti Ma­ke­do­ni­je na dan
pla­}a­nja sa po­~et­kom ot­pla­te 2003. go­di­ne. Ob­ve­zni­ce se mo­gu
upo­tre­bi­ti za ku­po­vi­nu ak­ci­ja i ude­la Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju,
ku­po­vi­nu dr­`av­ne imo­vi­ne za ~i­ji ot­kup je pred­vi­|e­na mo­gu}­nost
pla­}a­nja dr­`av­nim ob­ve­zni­ca­ma i dr.;
– cr­no­gor­ske ob­ve­zni­ce no­mi­no­va­ne u evri­ma iz­da­je Fond za obe­
{te­}e­nje. Ob­ve­zni­ce se mo­gu pro­da­ti, upo­tre­bi­ti za ku­po­vi­nu ak­
ci­ja ili ude­la i dru­ge imo­vi­ne Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re i dr­`av­nih
fon­do­va sa­gla­sno pro­pi­si­ma o pri­va­ti­za­ci­ji. Rok va­`e­nja svih ob­
ve­zni­ca je tri go­di­ne. Na­kon is­te­ka tog ro­ka, ne­re­a­li­zo­va­ne ob­
ve­zni­ce se po­vla­~e i po­ni­{ta­va­ju, a vla­snik ob­ve­zni­ce ima pra­vo
da u za to od­re­|e­nom ro­ku po is­te­ku va­`e­nja ob­ve­zni­ca pod­ne­se
zah­tev da mu se iz­nos na ko­ji gla­se ob­ve­zni­ce na­kna­di u nov­cu i
to u ra­ta­ma sva­kih {est me­se­ci, pre­ma ras­po­lo­`i­vim sred­stvi­ma
u Fon­du do ko­na~­ne is­pla­te.
U od­no­su na pred­met vra­}a­nja i obe­{te­}e­nja, svi na­ve­de­ni za­ko­ni za
pred­met po­vra­}a­ja, od­no­sno obe­{te­}e­nja, ob­u­hva­ta­ju sle­de­}u imo­vi­nu:
– po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­{te, {u­me, i {um­sko ze­mlji­{te;
193
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Mirjana Jovanovi}-Tomi}, Sr|an Sikimi}

– gra­|e­vin­sko ze­mlji­{te;
– stam­be­ne zgra­de, od­no­sno ide­al­ne de­lo­ve zgra­da;
– sta­no­ve;
– po­slov­ne zgra­de i ide­al­ne de­lo­ve po­slov­nih zgra­da;
– po­slov­ne pro­sto­ri­je, lo­ka­le i rad­nje;
– pred­u­ze­}a;
– fon­do­ve i udru­`e­nja;
– po­kret­ne stva­ri;
– har­ti­je od vred­no­sti, i
– nov­~a­na sred­stva.
U Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji se ve} vi­{e od pet­na­est go­di­na di­sku­tu­je o de­na­
ci­o­na­li­za­ci­ji, ali osim do­ne­tih Za­ko­na o pri­ja­vlji­va­nju i evi­den­ci­ji od­u­ze­te
imo­vi­ne (Sl. gla­snik RS, br. 45/05) i Za­ko­na o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne
cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma (Sl. gla­snik RS, br. 46/06) pi­ta­nje vra­}a­nja
pri­vat­nim vla­sni­ci­ma imo­vi­ne (u na­tu­ral­nom ob­li­ku ili u vi­du nov­~a­nog
obe­{te­}e­nja) ko­ja im je od­u­ze­ta po osno­vu pro­pi­sa o agrar­noj re­for­mi i
ko­lo­ni­za­ci­ji, kon­fi­ska­ci­ji i se­kve­stra­ci­ji, na­ci­o­na­li­za­ci­ji i de­lom eks­pro­pri­
ja­ci­ji jo{ uvek je, ka­ko smo kon­sta­to­va­li, otvo­re­no.
Pr­vi na­crt za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji u Sr­bi­ji sa­~i­njen je jo{ 1995.
go­di­ne u okvi­ru Ko­pa­o­ni~­ke {ko­le pri­rod­nog pra­va. To­kom 2001. ini­ci­ja­
ti­vu na iz­ra­di za­ko­na da­lo je Mi­ni­star­stvo prav­de, u okvi­ru ko­ga su i za­
po­~e­te od­re­|e­ne ak­tiv­no­sti, da bi se one to­kom 2002. go­di­ne pre­ne­le na
Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja. Na­i­me, u na­ve­de­nom pe­ri­o­du bi­le su for­mi­ra­ne
dve rad­ne gru­pe u okvi­ru Mi­ni­star­stva prav­de, i to jed­na an­ga­`o­va­na na
iz­ra­di op­{teg tek­sta za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji, a dru­ga na iz­ra­di za­ko­na
o po­vra­}a­ju imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma.
Re­zul­tat ovih ak­tiv­no­sti je da je 25.05.2006. go­di­ne Skup­{ti­na usvo­ji­
la Za­kon o vra­}a­nju imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, a da za­kon
o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji u Sr­bi­ji jo{ ni­je do­net.
Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­
ca­ma ure­|u­je sa­mo deo re­sti­tu­ci­je, ko­ji se is­klju­~i­vo od­no­si na jed­nu ka­
te­go­ri­ju: cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce, nji­ho­ve za­du­`bi­ne i dru­{tva, a ~i­je je
raz­vla­{}i­va­nje iz­vr­{e­no pri­me­nom pro­pi­sa o agrar­noj re­for­mi, na­ci­o­na­li­
za­ci­ji, se­kve­stra­ci­ji i dru­gih pro­pi­sa ko­ji su do­ne­ti i pri­me­nji­va­ni u pe­ri­o­
du od 1945. go­di­ne.
Ob­ve­zni­ci vra­}a­nja imo­vi­ne su, pre sve­ga, dr­`a­va, pri­vred­na dru­
{tva, kao i sva dru­ga prav­na li­ca ko­ja su na dan stu­pa­nja na sna­gu Za­ko­na
10.06.2006. go­di­ne bi­la vla­sni­ci pred­met­ne imo­vi­ne. Za­kon je pred­vi­deo i
iz­u­ze­tak – fi­zi~­ka li­ca su ob­ve­zni­ci vra­}a­nja sa­mo pod uslo­vom da su tu imo­
vi­nu ste­kla na osno­vu ne­za­ko­ni­tih i fik­tiv­nih prav­nih aka­ta i po­slo­va.
194
 Denacionalizacija na prostoru biv{e SFRJ

Kao ko­ri­sni­ke re­sti­tu­ci­je, Za­kon je od­re­dio cr­kve i sve ver­ske za­

jed­ni­ce.
Pred­met re­sti­tu­ci­je ~i­ne dve ka­te­go­ri­je imo­vi­ne:
– ne­po­kret­no­sti svih vr­sta, i
– po­kret­ne stva­ri od kul­tur­nog, isto­rij­skog ili umet­ni~­kog zna­~a­ja.
Ako imo­vi­na ne mo­`e da se vra­ti u na­tu­ral­nom ob­li­ku, Za­kon je
utvr­dio da se nje­na vred­nost vra­}a u nov­~a­nom ekvi­va­len­tu i to kroz dva
ob­li­ka: 1) dr­`av­nim ob­ve­zni­ca­ma ka­da je ob­ve­znik re­sti­tu­ci­je dr­`a­va i 2)
u nov­~a­noj go­to­vi­ni ka­da je ob­ve­znik prav­no ili fi­zi~­ko li­ce.
Ovim za­ko­nom osno­va­na je Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju kao pr­vo­ste­pe­ni
i ko­na~­ni or­gan, ko­joj se pod­no­si zah­tev i pred ko­jom se vo­di po­stu­pak.

III.
U Sr­bi­ji jo{ uvek ne­ma vo­lje da se so­ci­ja­li­sti~­ki kon­cept jed­na­ko­sti
za­me­ni kon­cep­tom jed­na­ko­sti u tret­ma­nu, jed­na­ko­sti pra­vi­la i uslo­va, jed­
na­ko­sti u pri­me­ni za­ko­na bez fa­vo­ri­zo­va­nja i dis­kri­mi­na­ci­je.
U Sr­bi­ji ne po­sto­ji vo­lja za pri­hva­ta­njem vla­sni­{tva kao ci­vi­li­za­cij­
ske te­ko­vi­ne. I to vla­sni­{tva pod ko­jim se pod­ra­zu­me­va skup pra­va i slo­
bo­de shva­}e­ne u okvi­ri­ma za­ko­na, ko­ja sva­kom po­je­din­cu otva­ra pro­stor
za ostva­ri­va­nje pu­nog stva­ra­la~­kog po­ten­ci­ja­la i pu­nu va­lo­ri­za­ci­ju nje­go­
vih vred­no­sti.
Za­to tek ka­da se do­ne­se za­kon o vra­}a­nju imo­vi­ne pri­vat­nim vla­
sni­ci­ma, Sr­bi­ja }e po­sta­vi­ti ja­snu de­mar­ka­ci­o­nu li­ni­ju iz­me­|u Ju­go­sla­vi­je
kao ide­o­krat­ske dr­`a­ve i Sr­bi­je kao prav­ne dr­`a­ve.
Vra­ti­ti imo­vi­nu pri­vat­nim vla­sni­ci­ma zna­~i pri­zna­ti pra­vo na pu­nu
slo­bo­du u upo­tre­bi, ko­ri­{}e­nju i ras­po­la­ga­nju svo­jim vla­sni­{tvom u okvi­
ru za­ko­na.
To zna­~i i na­pu­{ta­nje kon­cep­ta za­sno­va­nog na vla­da­vi­ni uskog upra­
vlja~­kog slo­ja ko­ji se na­met­nuo za­jed­ni­ci kao ce­li­ni i na­stu­pao kao ne­pri­
ko­sno­ve­ni go­spo­dar sve­ga ~i­me jed­no dru­{tvo ras­po­la­`e, pa ~ak i lju­di­ma
i nji­ho­vim sud­bi­na­ma.
To zna­~i us­po­sta­vlja­nje no­vog eko­nom­skog i prav­nog po­ret­ka za­sno­
va­nog na tr­`i­{noj pri­vre­di, in­di­vi­du­al­nom pred­u­zet­ni­{tvu, pri­vat­noj svo­ji­ni
i po­li­ti~­kom po­ret­ku li­be­ral­ne de­mo­kra­ti­je, ko­ji u se­bi sa­dr­`e kri­te­ri­ju­me
va­lo­ri­za­ci­je, {to nu­`no uslo­vlja­va no­vu re­di­stri­bu­ci­ju mo­}i, ali za­sno­va­nuj
na vred­no­snim ele­men­ti­ma.

195
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Mirjana Jovanovi}-Tomi}, Sr|an Sikimi}

Mirjana Jovanovic-Tomic
Srdjan Sikimic

DENATIONALIZATION IN THE AREA

OF FORMER SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC
OF YUGOSLAVIA

Summary: The authors start from the thesis that the newly-formed states
in the area of former Yugoslavia faced one of the most important and most re-
sponsible questions related to the establishment of the rule of law – to legally
overcome the past and break up with the mechanisms of the one-party state rule.
They analyze restitution procedures and measures in Serbia, Croatia, Slovenia
and Macedonia. Based on the analysis of constitutional and legal regulations in
the countries formed after former Yugoslavia fell apart, the authors concluded
that Croatia and Slovenia did most to legally overcome the authoritarian past,
even when it comes to denationalization and restitution.

Key words: one-party state, rule of law, overcoming authoritarian past, reha-
bilitation, restitution and denationalization in Serbia, Croatia, Slo-
venia and Macedonia

196
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

Sr|an CVETKOVI] UDK ____________

Ob­li­ci od­u­zi­ma­nja pri­vat­ne svo­ji­ne

u Sr­bi­ji i Ju­go­sla­vi­ji 1944–1958

Rezime: Rad se ba­vi ana­li­zom pro­ce­sa po­dr­`a­vlje­nja pri­vat­ne svo­ji­ne u Sr­

bi­ji u vre­me­nu od 1944. do 1958. go­di­ne. Pred­met ana­li­ze su me­re kon­fi­ska­ci­je,
se­kve­stra, pr­ve i dru­ge na­ci­o­na­li­za­ci­je, agrar­ne re­for­me, ko­lek­ti­vi­za­ci­je, kao i dru­
gi za­ko­ni na osno­vu ko­jih je od­u­zi­ma­na imo­vi­na pri­vat­nim vla­sni­ci­ma u pro­ce­su
tzv. eks­pro­pri­ja­ci­je eks­pro­pri­ja­to­ra u Sr­bi­ji i Ju­go­sla­vi­ji po­sle Dru­gog svet­skog
ra­ta. Vi­{e­fa­zna so­ci­ja­li­sti~­ka re­vo­lu­ci­ja pod­ra­zu­me­va­la je naj­pre ostva­re­nje tzv.
dr­`av­nog so­ci­ja­li­zma, ~i­ji je pred­u­slov bio da se eta­ti­sti~­kim me­ra­ma (kon­fi­ska­
ci­jom, na­ci­o­na­li­za­ci­jom, agrar­nom re­for­mom, ot­ku­pom, ko­lek­ti­vi­za­ci­jom i dr.)
po­dr­`a­vi pri­vat­na svo­ji­na, a on­da me­ra­ma eko­nom­ske po­li­ti­ke (po­re­skom po­li­ti­
kom, po­li­ti­kom ce­na, in­ve­sti­ci­o­nom po­li­ti­kom i sl.) raz­vi­je dr­`av­no-so­ci­ja­li­sti~­ki
sek­tor, ko­ji je u pot­pu­no­sti bio u ru­ka­ma Par­ti­je. Ceo pro­ces je tre­ba­lo ostva­ri­ti
kroz pe­to­let­ke, a nje­gov cilj je bio upo­{lja­va­nje mi­li­on­ske re­zer­ve rad­ne sna­ge sa
se­la, nje­no pre­se­lje­nje u grad, i ubr­za­na in­du­stri­ja­li­za­ci­ja i ur­ba­ni­za­ci­ja. Kon­fi­ska­
ci­jom, na­ci­o­na­li­za­ci­jom, agrar­nom re­for­mom, ot­ku­pom i ko­lek­ti­vi­za­ci­jom kao i
dru­gim re­pre­siv­nim me­to­da­ma pri­ti­ska na bur­`o­a­zi­ju, Par­ti­ja je si­ste­mat­ski spro­
vo­di­la so­ci­jal­no-eko­nom­sku re­vo­lu­ci­ju.
Klju~ne re~i: pri­vat­na svo­ji­na, kon­fi­ska­ci­ja, na­ci­o­na­li­za­ci­ja, se­kve­star, agrar­na
re­for­ma, ko­lek­ti­vi­za­ci­ja, ko­mu­ni­sti~­ka par­ti­ja

Upo­re­do sa stva­ra­njem jed­no­par­tij­skog mo­no­po­la u po­li­ti~­kom `i-

vo­tu po­stup­nom eli­mi­na­ci­jom sva­ke vr­ste opo­zi­ci­je te­kao je pro­ces stva­
ra­nja dr­`av­no-so­ci­ja­li­sti~­kog mo­no­po­la nad sred­stvi­ma za pro­iz­vod­nju.
Taj pro­ces si­stem­ske struk­tur­ne tran­sfor­ma­ci­je iz ka­pi­ta­li­zma u dr­`av­ni
so­ci­ja­li­zam pa­ra­lel­no se od­vi­jao u svim dru­{tvi­ma i pri­vre­di ze­ma­lja Is­to-
~­ne Evro­pe, a po ugle­du na pr­vu ze­mlju so­ci­ja­li­zma na­zvan je eufe­mi­sti~­ki
na­rod­na de­mo­kra­ti­ja. So­ci­jal­no-eko­nom­ska re­vo­lu­ci­ja pre­ma so­vjet­skom
mo­de­lu u Ju­go­sla­vi­ji, kao i u dru­gim na­rod­nim de­mo­kra­ti­ja­ma, od­vi­ja­la
se u pe­ri­o­du 1945–1952. i pret­po­sta­vlja­la je po­dr­`a­vlje­nje in­du­strij­skog,
fi­nan­sij­skog i tr­go­va~­kog ka­pi­ta­la kroz na­ci­o­na­li­za­ci­ju i kon­fi­ska­ci­ju, ogra­
ni­~e­nje mo­}i ze­mljo­po­sed­ni­ka agrar­nom re­for­mom i ot­ku­pom, kao i ko­
lek­ti­vi­za­ci­ju pri­vat­nih se­lja~­kih po­se­da. Na­gla i plan­ska in­du­stri­ja­li­za­ci­ja
i ur­ba­ni­za­ci­ja (ali i ve­li­ka emi­gra­ci­ja na kra­ju ra­ta, pre sve­ga Ne­ma­ca) bi­
197
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

li su pra­}e­ni ma­sov­nom i plan­skom ko­lo­ni­za­ci­jom iz ru­ral­nih sre­di­na u in­

du­strij­ska sre­di­{ta, ko­ja je bi­la pod­sti­ca­na re­strik­tiv­nom po­li­ti­kom pre­ma
se­lu. Ku­la­ci na se­lu i pred­u­zet­ni­ci u gra­do­vi­ma svr­sta­ni su u kla­sne ne­pri­
ja­te­lje ko­je tre­ba raz­vla­sti­ti i dru­{tve­no mar­gi­na­li­zo­va­ti. Ve­}i deo tih re­
vo­lu­ci­o­nar­nih so­ci­jal­no-eko­nom­skih tran­sfor­ma­ci­ja i pro­ce­sa od­vi­jao se
plan­skom eko­nom­skom po­li­ti­kom, dok su u dru­gim pri­me­nje­na sred­stva
dr­`av­ne pri­nu­de, a u ne­kim ~ak i bru­tal­ne si­le i re­pre­si­je.
Cen­tra­li­sti~­ko-eta­ti­sti~­ki kon­cept u pri­vre­di spro­vo­|en u pe­ri­o­du
1945–1952, pod­ra­zu­me­vao je do­mi­nant­nu ulo­gu dr­`a­ve, tj. par­ti­je u pri­vre­
di. Pe­riod ob­no­ve i iz­grad­nje po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta u svim evrop­
skim ze­mlja­ma bio je obe­le­`en sna­`nim dr­`av­nim in­ter­ven­ci­o­ni­zmom u
pri­vre­di. Taj pro­ces je do­brim de­lom bio na­met­nut po­tre­bom pre­va­zi­la­
`e­nja ogrom­nih rat­nih gu­bi­ta­ka, ka­ko u ljud­stvu ta­ko i u pri­vre­di, spre­~a­
va­njem hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe i kon­so­li­do­va­njem pro­iz­vod­nje. Ja­~a­nje
dr­`av­nog sek­to­ra od­vi­ja­lo se kroz raz­li­~i­te ob­li­ke po­dr­`a­vlje­nja pri­vat­ne
svo­ji­ne. Dok je na Za­pa­du pri­vat­na ini­ci­ja­ti­va osta­la te­melj pri­vred­nog
si­ste­ma a u ru­ke dr­`a­ve pre­{li ne­ki stra­te­{ki re­sur­si (ban­ke, rud­ni­ci, jav­ni
tran­sport i sl.), u na­rod­nim de­mo­kra­ti­ja­ma se kroz kon­fi­ska­ci­ju i na­ci­o­na­
li­za­ci­ju te­`i­lo pot­pu­nom is­ti­ski­va­nju i gu­{e­nju pri­vat­nog pred­u­zet­ni­{tva,
kao jed­nom od ob­li­ka so­ci­jal­ne re­vo­lu­ci­je ko­jim se raz­vla­{}u­ju kla­sni ne­
pri­ja­te­lji – “bur­`o­a­zi­ja” i “ku­la­ci”, a do­mi­nan­tan sek­tor po­sta­je dr­`av­ni,
pod kon­tro­lom par­ti­je.
U svim na­rod­nim de­mo­kra­ti­ja­ma naj­pre je ze­mlja od­u­zi­ma­na od fa­
{i­sta i ko­la­bo­ra­na­ta, no­si­la­ca biv­{eg re­`i­ma, a po­tom se pre­{lo na kla­si~­nu
na­ci­o­na­li­za­ci­ju. Pr­vo su na­ci­o­na­li­zo­va­na sred­stva za pro­iz­vod­nju va­`ni­jih
pri­vred­nih gra­na, ba­na­ka, ak­ci­o­nar­skih dru­{ta­va, a po­tom osta­lo. U po­
je­di­nim dr­`a­va­ma raz­li­~i­ti su bi­li za­te­~e­ni uslo­vi, po­lo­`aj u ra­tu i ste­pen
o{te­}e­no­sti ze­mlje, broj fa­{i­sta i ko­la­bo­ra­na­ta, broj pro­te­ra­nih Ne­ma­ca i
dru­go. Po­dr­{ka ko­mu­ni­sti­ma i sim­pa­ti­je za SSSR, sna­ga rad­ni~­ke kla­se,
ste­pen pri­vred­ne raz­vi­je­no­sti i uko­re­nje­nost de­mo­krat­skih si­ste­ma va­ri­
ra­li su od ze­mlje do ze­mlje. Sve te, kao i dru­ge okol­no­sti, uslo­vi­le su raz­li­
~it tem­po so­ci­jal­no-eko­nom­skih pro­me­na. Ta­mo gde su ko­mu­ni­sti lak­{e i
br­`e us­po­sta­vi­li pot­pu­nu kon­tro­lu vla­sti (i ima­li ve­}u po­dr­{ku na­ro­da) te
ze­mlje su br­`e na­pre­do­va­le u tran­zi­ci­ji iz ka­pi­ta­li­zma u so­ci­ja­li­zam. Va­ri­
rao je i ste­pen na­ci­o­na­li­za­ci­je i za­vi­sio od po­seb­nih eko­nom­skih i po­li­ti~­
kih uslo­va u sva­koj ze­mlji.
U Polj­skoj je naj­pre de­kre­tom kon­fi­sko­va­na imo­vi­na fa­{i­sta i ko­la­
bo­ra­na­ta, kao i svih sa pre­ko 100 ha ze­mlje, a de­fi­ni­tiv­na na­ci­o­na­li­za­ci­ja
spro­ve­de­na je ja­nu­a­ra 1946. ^e­ho­slo­va~­ka je ok­to­bra 1945. na­ci­o­na­li­zo­

 Ro­bert Ulam ova­kav tip pri­vred­nih si­ste­ma na­zi­va dr­`av­ni ka­pi­ta­li­zam. (Ro­bert
Ulam, Pla­ni­ra­na re­vo­lu­ci­ja, Be­o­grad 1990, 18.)

198
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

va­la krup­nu in­du­stri­ju, ban­ke i sl. (pre­ko 2.000 pred­u­ze­}a), a kon­fi­sko­va­

la imo­vi­nu ne­ma~­kih gra­|a­na. U Al­ba­ni­ji je na istim prin­ci­pi­ma kao i u
Ju­go­sla­vi­ji vr­lo br­zo us­po­sta­vljen dr­`av­ni mo­no­pol nad iona­ko skrom­no
raz­vi­je­nom pri­vre­dom. U Ru­mu­ni­ji, Bu­gar­skoj i Ma­|ar­skoj je, usled ~i­nje­
ni­ce da su bi­le na stra­ni gu­bit­ni­ka, ovaj pro­ces ka­snio, ali i zbog to­ga {to
ko­mu­ni­sti u ko­a­li­ci­o­nim vla­da­ma ni­su u po­~et­ku ima­li ve­}i­nu. U Bu­gar­
skoj je u ovom pe­ri­o­du pre­{lo tek ne­{to vi­{e od 30% ka­pa­ci­te­ta u dr­`av­
ne ru­ke. U ove tri ze­mlje na­ci­o­na­li­za­ci­ja je pot­pu­no iz­vr­{e­na tek 1947. i
1948. go­di­ne. U Ru­mu­ni­ji su ma­la i sred­nja tr­go­va~­ka pred­u­ze­}a osta­la u
pri­vat­noj svo­ji­ni i po­sle Za­ko­na o na­ci­o­na­li­za­ci­ji od 11. ju­na 1948. i do­no­
{e­nja dr­`av­nih pri­vred­nih pla­no­va za 1949. go­di­nu.
Spe­ci­fi~­nost Ju­go­sla­vi­je u re­vo­lu­ci­o­nar­noj pro­me­ni svo­jin­skih od­no­
sa je u to­me {to je taj pro­ces za­vr­{en u naj­ve­}em op­se­gu ve} kra­jem 1946,
tj. ra­ni­je od svih dru­gih ze­ma­lja, da bi po­tom ona pr­va kre­nu­la i u ostva­ri­
va­nje pe­to­go­di­{njeg pla­na (april 1947). To­me je znat­no do­pri­ne­la ~i­nje­ni­ca
da je KPJ u`i­va­la naj­ve­}i ugled ka­ko me­|u ko­mu­ni­sti~­kim par­ti­ja­ma (po­sle
SKP(b)) i znat­nu po­dr­{ku u na­ro­du, jer se u ra­tu le­gi­ti­mi­sa­la kao pred­vod­
nik sna­`nog an­ti­fa­{i­sti~­kog po­kre­ta ot­po­ra (naj­ve­}eg u Evro­pi). Pro­gram
KPJ, kao pre­do­mi­nant­ne par­ti­je u Na­rod­nom fron­tu ko­ja je dik­ti­ra­la dru­
{tve­ni raz­voj, usvo­jen jo{ na Vu­ko­var­skom kon­gre­su 1920, pred­vi­|ao je
eks­pro­pri­ja­ci­ju po­li­ti~­ke i eko­nom­ske mo­}i bur­`o­a­zi­je i pot­pu­nu li­kvi­
da­ci­ju ka­pi­ta­li­sti~­kog po­ret­ka. Naj­pre bi bi­li od­u­ze­ti krup­na pred­u­ze­}a,
ban­ke, sa­o­bra­}aj, rud­ni­ci, ve­li­ki po­se­di, zgra­de i sta­no­vi i dru­go. Da­lje se
pred­vi­|a­lo da pro­le­ter­skom re­vo­lu­ci­jom tre­ba cen­tra­li­zo­va­ti od­u­ze­ta sred­
stva za pro­iz­vod­nju i ce­lo­kup­nu ras­po­de­lu. Ve­li­ki je uti­caj na sve re­vo­lu­ci­
je u Is­to~­noj Evro­pi ima­la te­o­ri­ja i prak­sa pr­ve ze­mlje so­ci­ja­li­zma – ka­ko
si­ste­ma eko­nom­ske po­li­ti­ke, ta­ko i ce­lo­kup­nog dru­{tve­nog mo­de­la, ko­ji
je na­stu­pio do­la­skom Sta­lji­na. Sve ko­mu­ni­sti~­ke par­ti­je su uglav­nom bi­le
bolj­{e­vi­zi­ra­ne u pred­rat­nom pe­ri­o­du i u sva­kom smi­slu ve­za­ne za Mo­skvu.
Vo­de­}i ka­dro­vi i pla­ne­ri re­vo­lu­ci­je pro­{li su so­vjet­sku {ko­lu.
Tak­ti~­ki spro­vo­de­}i re­vo­lu­ci­ju u uslo­vi­ma oslo­bo­di­la~­kog ra­ta, KPJ
ni­je u pr­vi plan is­ti­ca­la svoj re­vo­lu­ci­o­nar­ni dru­{tve­no-eko­nom­ski pro­gram
sve do pred kraj ra­ta. Ne­ke po­ja­ve ma­sov­nog kla­snog ob­ra­~u­na, u pro­le­}e
1942. u Cr­noj Go­ri i Her­ce­go­vi­ni, oce­nje­ne su kao le­vo skre­ta­nje. Raz­lo­
ge za tak­ti~­ko uz­mi­ca­nje tre­ba tra­`i­ti, osim uti­ca­ja spolj­nog fak­to­ra (rat­
ni sa­vez za­pad­nih de­mo­kra­ti­ja i SSSR), u ne­po­pu­lar­no­sti ova­kvih me­ra u
uslo­vi­ma ka­da su oslo­bo­di­la~­ku voj­sku ~i­ni­li pre­te­`no se­lja­ci. Ipak, za­me­
tak stva­ra­nja dr­`av­ne svo­ji­ne eks­pro­pri­ja­ci­jom pri­vat­ne imo­vi­ne mo­`e se

 Vi­di vi­{e u: S. Cvet­ko­vi}, Iz­me­|u sr­pa i ~e­ki­}a, Be­o­grad 2006., Po­gla­vlje “Re­pre­
si­ja u na­rod­nim de­mo­kra­ti­ja­ma 1944–1953”.

199
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

pra­ti­ti jo{ u to­ku ra­ta, do­du­{e na sti­dljiv na­~in, pre­ko tzv. na­rod­no­o­slo­bo­
di­la~­kih fon­do­va.
Ko­na~­no, u Sr­bi­ji i Ju­go­sla­vi­ji na raz­voj ovog pro­ce­sa uti­ca­li su i me­
|u­na­rod­ni fak­to­ri, pre sve­ga su­kob s Mo­skvom, kao i spe­ci­fi~­nost ju­go­slo­
ven­ske re­vo­lu­ci­je sa se­lja­{tvom kao ki~­mom par­ti­zan­ske voj­ske.

Kon­fi­ska­ci­ja
Po­dr­`a­vlje­nje sred­sta­va za pro­iz­vod­nju u Ju­go­sla­vi­ji, do na­ci­o­na­li­
za­ci­je kra­jem 1946, bi­lo je uglav­nom vr­{e­no ka­`nja­va­njem na­rod­nih ne­
pri­ja­te­lja i sa­rad­ni­ka oku­pa­to­ra na osno­va­ma kri­vi~­nog za­ko­no­dav­stva.
Kon­fi­ska­ci­ja, ko­ju po­zna­je i gra­|an­sko, ka­zne­no i ci­vil­no pra­vo, ov­de je
bi­la i kla­sno mo­ti­vi­sa­na, a po pra­vi­lu je iz­ri­ca­na kao ka­zne­na me­ra uz pre­
su­de za na­ci­o­nal­nu i po­li­ti~­ku iz­da­ju ili i za pri­vred­ne zlo­u­po­tre­be i {pe­ku­
la­ci­ju.. U tom smi­slu je u zna­~aj­noj me­ri bi­la sred­stvo u ru­ka­ma Par­ti­je u
ob­ra­~u­nu sa po­li­ti~­kim i kla­snim ne­pri­ja­te­lji­ma re­vo­lu­ci­je. Jo{ su Fo­~an­
ski pro­pi­si (fe­bru­ar 1942) pred­vi­|a­li kon­fi­ska­ci­ju kao ka­zne­nu me­ru pro­
tiv na­rod­nih ne­pri­ja­te­lja u ko­rist Na­rod­no­o­slo­bo­di­la~­kog fon­da (NOF).
Ovim pro­pi­si­ma je ce­lo­kup­na imo­vi­na Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je na oslo­bo­
|e­nim te­ri­to­ri­ja­ma pro­gla­{e­na na­rod­nom. Ovom, kao i kon­fi­sko­va­nom
imo­vi­nom na osno­vu od­lu­ka voj­nih su­do­va upra­vlja­li su NOO, a po obra­
zo­va­nju NKOJ nje­na po­ve­re­ni­{tva. Fond na­rod­ne imo­vi­ne ipak je bio ne­
zna­tan, sa do­mi­nant­nim ob­li­kom pri­vat­ne svo­ji­ne u Ju­go­sla­vi­ji.
In­ten­zi­vi­ra­nje eko­nom­skih pro­me­na, ali i re­pre­siv­nih me­ra, na­stu­
pi­lo je po oslo­bo­|e­nju ve­}eg de­la Sr­bi­je i Be­o­gra­da po­sle ok­to­bra 1944.
Pr­vo zna­~aj­no po­dr­`a­vlje­nje ka­pi­ta­la pred­sta­vlja­la je kon­fi­ska­ci­ja imo­vi­
ne Ne­ma~­kog raj­ha i ce­lo­kup­ne ne­ma~­ke na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne (osim onih
ko­ji su bi­li u NOP-u i gra­|a­na ne­u­tral­nih dr­`a­va), kao i imo­vi­ne “na­rod­
nih ne­pri­ja­te­lja” i rat­nih zlo­~i­na­ca, na osno­vu Od­lu­ke Pred­sed­ni­{tva AV­
NOJ-a od 21. no­vem­bra 1944. go­di­ne. Od­lu­kom je pred­vi­|e­no da u dr­`av­
nu svo­ji­nu pre­|e i imo­vi­na od­sut­nih ili iz­be­glih li­ca, stra­nih dr­`a­vlja­na ili
ona ~i­ji se vla­snik ni­je znao a ko­ja je sta­vlje­na pod se­kve­star. Dr­`a­va je
upra­vlja­la njo­me kao svo­jom, a njoj je pri­pa­da­la i aku­mu­la­ci­ja od se­kve­
stri­ra­ne imo­vi­ne. Sva in­du­strij­ska pred­u­ze­}a ko­ja su pre­{la u dr­`av­nu svo­
ji­nu sta­vlje­na su pod Dr­`av­nu upra­vu na­rod­nih do­ba­ra (DUND), osno­va­
nu fe­bru­a­ra 1945. pri Po­ve­re­ni­{tvu tr­go­vi­ne i in­du­stri­je NKOJ. Ve­li­ki broj
stra­nih pred­u­ze­}a sta­vljen je pod se­kve­star, a u dr­`av­no vla­sni­{tvo pre­{lo
je ce­lo­kup­no rud­no bla­go.
Kao na­do­grad­nja ove od­lu­ke, do­net je Za­ko­nu o kon­fi­ska­ci­ji, ko­ji
je Pred­sed­ni­{tvo AV­NOJ-a usvo­ji­lo 9. ju­na 1945, a od­u­zi­ma­nje su spro­vo­

 Bran­ko Pe­tra­no­vi}, Po­li­ti~­ke i prav­ne pri­li­ke za vre­me Pri­vre­me­ne vla­de DFJ, 43.

200
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

di­li sre­ski su­do­vi na ~i­jem se te­re­nu imo­vi­na na­la­zi­la, i to po hit­nom po­

stup­ku na osno­vu sud­skih pre­su­da i od­lu­ka voj­nih i ci­vil­nih or­ga­na vla­sti.
Za­kon pre­ci­zi­ra u ko­jim slu­~a­je­vim se spro­vo­di kon­fi­ska­ci­ja bez na­kna­de
i {ta se iz nje iz­u­zi­ma (po­ku}­stvo, oru­|e, hra­na itd.). Kon­fi­ska­ci­ju spro­vo­
di ko­mi­si­ja ko­ju su sa­~i­nja­va­li: in­ten­dant, po­li­ti~­ki ru­ko­vo­di­lac, pred­sed­nik
MNO i je­dan od naj­bli­`ih ro­|a­ka kon­fi­sko­va­nog li­ca.
Kon­fi­ska­ci­ja imo­vi­ne, vr­{e­na na osno­vu sud­skih pre­su­da i od­lu­ka
voj­nih i ci­vil­nih or­ga­na vla­sti, bi­la je ~e­sto kla­sno i po­li­ti~­ki mo­ti­vi­sa­na
u uslo­vi­ma pot­pu­ne in­stru­men­ta­li­za­ci­je sud­stva i re­vo­lu­ci­o­nar­ne prav­de.
Ne­po­sred­no po oslo­bo­|e­nju ta­kve od­lu­ke su do­no­si­li voj­ni su­do­vi, ko­ji su
su­di­li do je­se­ni 1945. ili su­do­vi ~a­sti (do ju­na 1945). Kon­fi­ska­ci­ja je obi~­no
bi­la ka­zne­na me­ra pro­tiv na­rod­nih ne­pri­ja­te­lja osu­|e­nih za ko­la­bo­ra­ci­ju,
iz­da­ju i osta­la de­la pro­tiv na­ro­da i dr­`a­ve. Mno­go­broj­ni su ta­kvi pri­me­ri
eks­pro­pri­ja­ci­je eks­pro­pri­ja­to­ra po osno­vu stvar­ne ili na­vod­ne sa­rad­nje s
oku­pa­to­rom. Do kra­ja 1945, sa­mo po osno­vu kon­fi­ska­ci­je, u ru­ke dr­`a­ve
pre­{lo je 55% ukup­nih in­du­strij­skih ka­pa­ci­te­ta u Ju­go­sla­vi­ji; se­kve­stri­ra­no
je 27% i na taj na­~in po­dr­`a­vlje­no ukup­no 82% in­du­stri­je. Do po­lo­vi­ne
de­cem­bra 1945. u Sr­bi­ji su su­do­vi po­kre­nu­li 11.381 pred­me­ta, od ko­jih je
ko­na~­no re­{e­no oko 60%, a u Be­o­gra­du 80%. Pre­ma ~la­no­vi­ma 16, 17, i
28 Za­ko­na o kon­fi­ska­ci­ji (imo­vi­na na­rod­nih ne­pri­ja­te­lja, stre­lja­nih, ubi­je­
nih, po­gi­nu­lih ili od­be­glih to­kom ra­ta), to­kom 1945. broj pred­me­ta pre­ma
po­je­di­nim okru­zi­ma u Sr­bi­ji bio je sle­de­}i:
pred. mi­lion.
u` 503 43.259
kg – 103.907
va 350 49.205
le 1020 138.525
bg – 91.960
mo – 78.635
{a – 43.784
ni 287 93.732
~a 1344 229.460
p` – 39.340
1. Kon­fi­ska­ci­ja po okru­zi­ma k{ 126 41.750
u Sr­bi­ji 1945 (mil. din.) bgrad 1200 1.824.377
osta­li 55.850
Do kra­ja 1945. re­a­li­zo­va­no je oko 4.880 pred­me­ta kon­fi­ska­ci­je. Pre­
ma slu­`be­nim sta­ti­sti~­kim po­da­ci­ma, 1949. je u Ju­go­sla­vi­ji iz­re­~e­no 7.684.,
1950 – 4.513, a od 1951. broj pred­me­ta pa­da na is­pod hi­lja­du, a po­sle 1953.
sa­mo na de­se­ti­nu go­di­{nje (naj­vi­{e 1964 – 22, 1974 – 18, 1986 – 22, u vre­

 Mom­~i­lo Mi­tro­vi}, Sr­bi­ja 1944–1952, Po­`a­re­vac 1988, 202–210.

201
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

me kam­pa­nje pro­tiv pri­vred­nih pre­stu­pa i teh­no­me­na­d`e­ri­je). Na osno­

vu po­da­ta­ka za 1945, ka­da je po­kre­nu­to 11.381 pred­me­ta, i po­red to­ga sto
ne­do­sta­ju za ne­ke go­di­ne pot­pu­ni sta­ti­sti~­ki po­da­ci, pro­ce­na je na osno­vu
ten­den­ci­ja da je u Ju­go­sla­vi­ji ukup­no do kra­ja 1950. iz­re­~e­no vi­{e od 99%
svih me­ra kon­fi­ska­ci­je u po­sle­rat­nom pe­ri­o­du ili ne ma­nje od 40.000 pred­
me­ta, od ~e­ga oko po­lo­vi­na tog bro­ja na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je.
Naj­vi­{e su pred­met kon­fi­ska­ci­je bi­le zgra­de, po­ljo­pri­vred­ni po­se­di
(naj­~e­{}e 2–3 ha), {u­me i za­nat­sko-tr­go­va~­ke rad­nje. U iz­ve­{ta­ju Dr­`a-
v­ne ko­mi­si­je za utvr­|i­va­nje zlo­~i­na oku­pa­to­ra i nji­ho­vih po­ma­ga­~a Pred­
sed­ni­{tva Vla­de NR Sr­bi­je (za ko­ji se ka­`e da je ne­pot­pun), na­ve­de­no je
da je sa­mo do 30. ju­la 1945. u Sr­bi­ji bez Ko­so­va i Voj­vo­di­ne po­kre­nut
2.121 pred­met pro­tiv na­rod­nih ne­pri­ja­te­lja. Pre­ma ovom iz­ve­{ta­ju po­stu­
pak kon­fi­ska­ci­je ili se­kve­stra­ci­je je po­kre­nut pr­ven­stve­no zbog pri­vred­ne
sa­rad­nje s ne­pri­ja­te­ljem u 119 slu­~a­je­va pro­tiv oko 360 na­rod­nih ne­pri­ja­
te­lja, ali se na­vo­di da to ni iz­da­le­ka ni­je pot­pun broj, ve} se tre­ba obra­ti­
ti jav­nom tu­`i­la­{tvu i na­rod­nim su­do­vi­ma. Na spi­sku su mno­ga po­zna­ta
ime­na pri­vred­nog i po­li­ti~­kog `i­vo­ta Sr­bi­je: in­du­stri­jal­ci, vla­sni­ci za­nat­skih
i tr­go­va~­kih rad­nji, ~la­no­vi uprav­nih od­bo­ra i dru­gi. Iz­me­|u osta­lih Vla­
di­mir-Vel­mar Jan­ko­vi} – biv­{i po­mo}­nik mi­ni­stra pro­sve­te; in­du­stri­ja­lac
Vla­da Ili} i dru­gi ~la­no­vi uprav­nog od­bo­ra fa­bri­ke Ja­se­ni­ca – Sme­de­re-
v­ska Pa­lan­ka; Mi­lan Mi­ni} – sop­stve­nik ho­te­la Ma­`e­stik – Be­o­grad, kao
i ~la­no­vi ak­ci­o­nar­skog dru­{tva za ho­tel­sku in­du­stri­ju Mo­skva – Sr­bi­ja;
R. Pan­ti} i dru­gi ~la­no­vi uprav­nog od­bo­ra fa­bri­ke sa­pu­na Me­ri­ma Kru­{e­
vac; V. Te­o­ka­re­vi} – in­du­stri­ja­lac iz Pa­ra­}i­na sa ka­pi­ta­lom u Vu~­ju i Le­
skov­cu; in`. N. Stan­ko­vi} i dru­gi ~la­no­vi uprav­nog od­bo­ra Vi­sta­da; in`.
V. Sav­~i}, A. Aco­vi} i dru­gi ~la­no­vi uprav­nog od­bo­ra pi­va­re Baj­lo­ni i si­
no­vi – Be­o­grad; J. Be­ke­rus i dru­gi ~la­no­vi uprav­nog od­bo­ra Par­ne pi­va­re
Mi­ha­i­lo J. Ko­so­vlja­nin – Ja­go­di­na; ^. Bo­ja­d`i} i dru­gi su­vla­sni­ci pred­u­ze­
}a In­du­stri­ja Bo­ja­d`i} – Kra­gu­je­vac; D. Si­bi­no­vi} – vla­snik rud­ni­ka Do­bra
sre­}a – Knja­`e­vac i mno­gi dru­gi.
Pro­ces kon­fi­ska­ci­je ni­je te­kao istim in­ten­zi­te­tom u svim okru­zi­ma,
na {ta uka­zu­ju broj pred­me­ta i vred­nost od­u­ze­te imo­vi­ne. U ~a­~an­skom,
be­o­grad­skom i le­sko­va~­kom okru­gu ra­di­kal­no su pro­me­nje­ni svo­jin­ski od­
no­si, a kla­sni ne­pri­ja­telj go­to­vo po­~i­{}en. U sre­zu Su­va Re­ka (Ko­so­vo),
na pri­mer, ni­je bi­lo se­kve­stri­ra­ne ili kon­fi­sko­va­ne imo­vi­ne. Glav­ni fak­to­ri
ko­ji su uti­ca­li na raz­li­~it tem­po kon­fi­ska­ci­je je­su in­du­strij­ska raz­vi­je­nost

 Sta­ti­sti~­ki go­di­{njak: Ju­go­sla­vi­ja 1918–1988, Be­o­grad 1988, 433.

 AS, G–233, Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja, Iz­ve­{taj DK Pred­sed­ni­{tvu Vla­de Sr­bi­je od
2. ja­nu­a­ra 1947, pov. br. 4247/46, ne­sre­|e­no.
 AS, G-233, Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja, Iz­ve­{taj DK Pred­sed­ni­{tvu Vla­de Sr­bi­je od
2. ja­nu­a­ra 1947, pov. br. 4247/46, ne­sre­|e­no.

202
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

ovih re­gi­o­na, za­stu­plje­nost li­ca u po­kre­ti­ma su­prot­sta­vlje­nim NOP-u i o{tri­

ji kri­te­ri­ju­mi lo­kal­nih or­ga­na ko­ji su spro­vo­di­li kon­fi­ska­ci­ju. U unu­tra­{njo­
sti Sr­bi­je, za raz­li­ku od Voj­vo­di­ne, gde je go­to­vo po­lo­vi­na agrar­nog fon­da
bi­la od­u­ze­ta od Ne­ma­ca (119.451 po­sed sa 618.701 ha), ma­lo je slu­~a­je­va
kon­fi­ska­ci­je imo­vi­ne ne­ma~­ke na­rod­no­sti (sve­ga ne­ko­li­ko de­se­ti­na pred­
me­ta). Naj­ve­}i broj pred­me­ta bio je usme­ren na raz­vla­{}e­nje do­ma­}e bur­
`o­a­zi­je, pod op­tu­`bom za po­ma­ga­nje kvi­slin­{kih ili ~et­ni~­kog po­kre­ta. U
re­vo­lu­ci­o­nar­nim uslo­vi­ma ni­je se mno­go vo­di­lo ra­~u­na o ute­me­lje­no­sti
do­ka­za, te­`i­ni i ob­li­ku sa­rad­nje, ve} se {i­ro­kom i ras­te­glji­vom de­fi­ni­ci­jom
pri­vred­ne sa­rad­nje tra­`io for­ma­lan raz­log za spro­vo­|e­nje so­ci­jal­ne re­vo­lu­
ci­je raz­vla­{}i­va­njem na­rod­nih ne­pri­ja­te­lja, ~e­sto za­ne­ma­ru­ju­}i eg­zi­sten­ci­ju
nji­ho­vih po­ro­di­ca. U fon­du Dr­`av­ne ko­mi­si­je mo­gu se na­}i mno­gi pri­me­ri
ova­ko de­fi­ni­sa­ne pri­vred­ne sa­rad­nje:
– Pe­tro­vi} Milj­ko iz Kra­lje­va osu­|en je 2. ju­na 1945, za­to {to je nje­go­
vo pred­u­ze­}e za pro­iz­vod­nju gra­|e i dr­ve­ta ra­di­lo u to­ku oku­pa­ci­je i {to je
bio u “pri­ja­telj­skim od­no­si­ma sa vla­sti­ma”, na 7 go­di­na pri­sil­nog ra­da od
Su­da ~a­sti u ^a~­ku, a ce­lo­kup­na imo­vi­na mu je kon­fi­sko­va­na. 
– Pre­ma sve­do­~e­nju N. Ta­nur­d`i­}a iz No­vog Sa­da, nje­gov de­da je
su­|en za pri­vred­nu sa­rad­nju sa ma­|ar­skim oku­pa­to­rom iako je u to­ku ra­ta
imo­vi­na bi­la si­lom uzur­pi­ra­na, otac je po­slu­{ao sa­ve­te, pra­vio se lud i iz­be­
gao re­vo­lu­ci­o­nar­ni te­ror sklo­niv­{i se u Dom za umo­bol­ne u Za­gre­bu. Ce­lo­
kup­na imo­vi­na je kon­fi­sko­va­na, po­ro­di~­na ku­}a, zgra­da “Si­le­si­ja” i dru­go
no­vem­bra 1944. Sli~­no je bi­lo i sa imo­vi­nom ~u­ve­nih Dun­|er­skih. 
– Sli­~an je slu­~aj i Ti­ho­mi­ra Ra­ki­}a, so­lun­ca i le­ka­ra, ko­ji je za­vr­{io
me­di­ci­nu u Li­o­nu. Nje­go­vu vi­lu to­kom ra­ta za­po­se­li su ne­ma~­ki ofi­ci­ri, da
bi se ok­to­bra 1944. use­li­li Ru­si, a za­tim ju je kon­fi­sko­va­la no­va vlast zbog
sa­rad­nje Ra­ki­}a sa oku­pa­to­rom. 10
– Za­ni­mlji­va je i sud­bi­na po­zna­tih in­du­stri­ja­la­ca Te­o­ka­re­vi­}a iz Pa­
ra­}i­na, u ~i­jem se slu­~a­ju ogle­da i re­vo­lu­ci­o­nar­ni prag­ma­ti­zam. Oni su naj­
pre osu­|e­ni na smrt zbog sa­rad­nje sa oku­pa­to­rom, pa po­mi­lo­va­ni na 20
go­di­na pred su­dom u Ja­go­di­ni no­vem­bra 1944, da bi po­tom do­bi­li olak­{an
re­`im na ro­bi­ji jer su pri­sta­li na do­go­vor sa dr­`a­vom oko tran­sfe­ra svog
ka­pi­ta­la iz {vaj­car­skih ba­na­ka. Kon­fi­sko­va­ne su im ku­}e, vi­le, fa­bri­ke, ze­
mlja i dru­go. La­za Te­o­ka­re­vi} je imao sta­tus ro­bi­ja­{a “slo­bod­nja­ka”, ra­dio
je kao sa­vet­nik u pred­u­ze­}u “Ivan Mi­lu­ti­no­vi}”, a ka­sni­je po­stao ugled­ni
~lan Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je, pa je ~ak u Ti­to­voj prat­nji po­se­}i­vao u Le­
skov­cu svo­ju biv­{u fa­bri­ku. 11

 AJ, DK-110, fasc. 824- 913.

 Sve­do­~e­nje Ni­ko­le Ta­nur­d`i­}a, TV do­ku­ment Cr­ve­no do­ba, RTS 2, fe­bru­ar 2004.
10 Sve­do­~e­nje Mi­{e Ra­ki­}a. Isto.
11 Sve­do­~e­nje Ne­ven­ke Te­o­ka­re­vi} i Sve­tla­ne Vel­mar-Jan­ko­vi}. Isto.

203
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

– Vla­sni­ci pred­u­ze­}a za pro­iz­vod­nju hra­ne “In­du­stri­ja Bo­ja­d`i}”,

^e­da, Ko­sta, Mi­o­drag i Jo­van Bo­ja­d`i} iz Kra­gu­jev­ca, osu­|e­ni su za pri­
vred­nu sa­rad­nju sa oku­pa­to­rom, jer su nji­ho­ve pe­ka­re ra­di­le u to­ku oku­pa­ci­
je, a nji­ho­va imo­vi­na je kon­fi­sko­va­na. Pro­iz­vod­nja ci­ga­la i cre­pa za vre­me
oku­pa­ci­je je ta­ko­|e bi­la po­gub­na za vla­sni­ke Gra­di­mi­ra i Ak­sen­ti­ja Mi­lo­{e­
vi­}a iz Ba­ji­ne Ba­{te, jer su Nem­ci i Bu­ga­ri od nji­ho­vih ci­ga­la pra­vi­li “bun­
ke­re i utvr­|e­nja pro­tiv NOV-e”. Ku­po­vi­na i pre­pro­da­ja vo­}a i ra­ki­je bi­la
je raz­log sa osu­du bra­}e Kr­sti}, Sre­te­na i Mi­lu­ti­na, vla­sni­ke fir­me za ot­kup
i pre­ra­du vo­}a iz Be­o­gra­da. Pri­ka­zi­va­nje fil­mo­va pod oku­pa­ci­jom i sa­rad­
nja sa ne­ma~­kom ki­ne­ma­to­gra­fi­jom bi­li su osnov za kon­fi­ska­ci­ju mno­gih
bi­o­sko­pa u Sr­bi­ji, npr. bi­o­sko­pa “Apo­lo” u Knja­`ev­cu, vla­sni­ka Bran­ka
Pe­{i­}a ili “Kra­ji­na” u Za­je­~a­ru, u vla­sni­{tvu Osto­je Pe­tro­vi­}a itd.12
– Dr Mi­lan Ra­do­sa­vlje­vi} iz Obre­nov­ca, biv­{i gu­ver­ner SNB, te­{ko
se raz­bo­leo ok­to­bra 1941. pa je pen­zi­o­ni­san. Umro je u je­sen 1944, ali je
post­hum­no ogla­{en za ko­la­bo­ra­ci­o­ni­stu od Su­da ~a­sti, a nje­go­va ce­lo­kup­
na imo­vi­na kon­fi­sko­va­na. Kao do­kaz da je do­no­sio od­lu­ke u ko­rist Ne­ma­
ca na­vo­di se pen­zi­ja ko­ju je u`i­vao to­kom oku­pa­ci­je.13
– Ra­do­mir i Slav­ko Mar­kov, iz Pe­trov­gra­da, ogla­{e­ni su od Su­da
~a­sti 15. ju­na 1945, za sa­rad­ni­ke oku­pa­to­ra a imo­vi­na im je kon­fi­sko­va­na,
jer su uze­li u za­kup a. d.“So­ko” i sta­vi­li u slu­`bu oku­pa­to­ra pro­da­ju­}i hleb
ne­ma~­koj voj­sci, a pr­vo­op­tu­`e­ni je okri­vljen i zbog to­ga {to je “mno­go i
~e­sto vr­{io kon­tro­lu nad rad­ni­ci­ma i pred­u­ze­}em”.14
– \or­|e Velj­ko­vi} iz Be­o­gra­da, di­rek­tor fa­bri­ke “Sa­nit”, ogla­{en je
na­rod­nim ne­pri­ja­te­ljem i osu­|en od Su­da ~a­sti na pet go­di­na, jer je u to­ku
oku­pa­ci­je po­klo­nio sa­ni­tet­ski ma­te­ri­jal Voj­noj bol­ni­ci, u ko­joj su se le­~i­li
i oku­pa­tor­ski voj­ni­ci.15
O at­mos­fe­ri ko­ja je pra­ti­la mu­nje­vi­tu eks­pro­pri­ja­ci­ju imo­vi­ne bur­
`o­a­zi­je sve­do­~i li­kov­ni kri­ti­~ar Mi­o­drag Pro­ti}: “Vi­so­ki funk­ci­o­ner Mi­ta
De­spo­to­vi} po­gle­dao me i re­kao da mu je ba{ ta­kav ~o­vek po­tre­ban – za
di­rek­to­ra fa­bri­ke obu­}e “Bo­ston” jer je sta­ri upra­vo uhap­{en. Za­pa­njen i
upla­{en, od­go­vo­rio sam ka­ko za­po­sle­nje tra­`im da bih mo­gao da se ba­vim
svo­jom stru­kom sli­kar­stvom i sli~­no.”16
Kon­fi­ska­ci­ja pred­u­ze­}a zbog, pre sve­ga pa­siv­ne, sa­rad­nje nji­ho­vih
vla­sni­ka s oku­pa­to­rom bi­la je u su­prot­no­sti sa me­|u­na­rod­nim za­ko­no­dav­
stvom. Pre­ma Ha­{koj kon­ven­ci­ji iz 1907. sta­nov­ni­ci oku­pi­ra­nih pod­ru~­ja
mo­ra­ju se po­ko­ra­va­ti na­re­|e­nji­ma oku­pa­to­ra i, iz­me­|u osta­log, na­sta­vi­ti

12 AJ, DK–110, Po­pis op­tu­`ni­ca i pre­su­da, fasc. 826–824,824 –773, 826–300, 826–431.
13 AS, ZK, G–25, fasc. 18.
14 AS, ZK, G–25, fasc. 18, s. br. 360/45.
15 AS, ZK, G–25, fasc.18, s. br. 360/45, Pre­su­da,176/45.
16 M. Pro­ti}, No­je­va bar­ka, 249.

204
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

nor­mal­nu pri­vred­nu de­lat­nost. Kon­fi­ska­ci­ja je vr­{e­na i po za­ko­ni­ma sa re­

tro­ak­tiv­nim dej­stvom, a re­vo­lu­ci­o­nar­no za­ko­no­dav­stvo sank­ci­o­ni­sa­lo je
i pro­iz­vod­nju ro­be ko­ja ni­je bi­la na­me­nje­na po­ma­ga­nju rat­nih dej­sta­va.
Pre­su­de su ~e­sto ne­u­te­me­lje­ne, npr. ni­su su­|e­ni pra­vi vla­sni­ci pred­u­ze­}a
ve} sa­mo teh­ni~­ko-ad­mi­ni­stra­tiv­ni apa­rat. Ak­ci­o­nar­ska dru­{tva su ta­ko­|e
ka­`nja­va­na kon­fi­ska­ci­jom ce­lo­kup­ne imo­vi­ne, dok je me­|u­na­rod­no is­ku­
stvo pre­fe­ri­ra­lo nov­~a­ne ka­zne, a kon­fi­ska­ci­ja ce­lo­kup­ne imo­vi­ne, {to je
za na­rod­ne ne­pri­ja­te­lje bi­la naj­~e­{}a ka­zna, ni­je bi­la uobi­~a­je­na u za­pad­
nim ze­mlja­ma. Za­kon o rat­noj do­bi­ti su stra­ne dr­`a­ve tu­ma­~i­le kao po­sre­
dan na­~in kon­fi­ska­ci­je. U jed­noj ta­da­{njoj ana­li­zi stru~­nja­ka za me­|u­na­
rod­no pra­vo ka­`e se: “Uko­li­ko bi se ima­la pri­me­nji­va­ti na­~e­la me­|u­na­rod­
nog pra­va pred ne­kim me­|u­na­rod­nim fo­ru­mom, oko dve tre­}i­ne iz­re­~e­nih
kon­fi­ska­ci­ja ne bi se mo­gle odr­`a­ti.”17
Pro­tiv gu­{e­nja pri­vat­nog vla­sni­{tva i pred­u­zet­ni­{tva u jav­no­sti je
istu­pa­la, do­du­{e do­sta sti­dlji­vo, opo­zi­ci­o­na De­mo­kra­ti­ja, ko­joj se ~i­ni­lo
da vlast skre­}e su­vi­{e ule­vo: “Ka­da su do­{li na vlast, sa­da­{nji vla­sto­dr­{ci
su nas uve­ra­va­li da pri­vat­no vla­sni­{tvo osta­je. I ako su po­sle to­ga pri­stu­pi­li
kon­fi­ska­ci­ji imo­vi­ne na­rod­nih ne­pri­ja­te­lja i onih ko­ji su kao ta­kvi od vla­
sti ozna­~e­ni, ne mo­`e­mo ba­rem do sad re­}i da ta­kvo obe­}a­nje ni­je de­man­
to­va­no. U te­`nji da {to vi­{e pro­{i­re po­lje dr­`av­ne pri­vred­ne de­lat­no­sti oni
su ugu­{i­li pri­vat­ni pri­vred­ni rad u onom sek­to­ru, gde je ovaj ve} po pri­zna­
tom pra­vu svo­ji­ne tre­bao da raz­vi­je svo­ju ak­tiv­nost. Pri­vre­da tr­pi od bor­
be iz­me­|u dve ide­o­lo­gi­je, ko­mu­ni­sti~­ke, ko­ja ne mo­`e da se po­mi­ri sa pri­
vat­nom pri­vred­nom de­lat­no­{}u i ide­o­lo­gi­je ko­ja vo­di ra­~u­na i pre­ma to­me
po­de­{a­va pri­vred­no-po­li­ti~­ke me­to­de…”18
Pro­ces kon­fi­ska­ci­je kra­ljev­skih do­ba­ra je te­kao spo­ri­je i for­mal­no
po­tra­jao do po­~et­ka 1947. Naj­pre je na osno­vu spo­ra­zu­ma Ti­to–[u­ba­{i}
uve­de­na pri­nud­na upra­va i to na osno­vu do­dat­ka ko­ji je pot­pi­san 7. de­
cem­bra 1945. Pre­ma nje­mu, kralj Pe­tar II je mo­gao u vre­me svo­je od­sut­
no­sti ras­po­la­ga­ti imet­kom i do­bri­ma u ze­mlji. Upra­va kra­ljev­skih do­ba­ra
obra­zo­va­na je 25. ma­ja 1945, a kra­lju je is­pla­}i­va­na apa­na­`a do no­vem­
bra 1945. Po­~et­kom 1946. za­me­nje­na je Pri­vre­me­nom dr­`av­nom upra­vom
kra­ljev­skih do­ba­ra. Ko­na~­no, pi­ta­nje je re­{e­no uka­zom Pred­sed­ni­{tva
Pre­zi­di­ju­ma Na­rod­ne skup­{ti­ne FNRJ od 8. mar­ta 1947. o od­u­zi­ma­nju
dr­`a­vljan­stva po­ro­di­ci Ka­ra­|or­|e­vi} i kon­fi­sko­va­nju nji­ho­ve ce­lo­kup­ne
imo­vi­ne. Pre­ma nje­mu, ta~­no su od­re­|e­ni sre­ski su­do­vi ko­ji bi spro­vo­di­li
kon­fi­ska­ci­ju i od­re­|i­va­li or­ga­ne upra­vlja­nja za sva­ko od 33 ima­nja Ka­ra­
|or­|e­vi­}a. Imo­vi­na Ka­ra­|or­|e­vi­}a je me­|u po­sled­njim prav­no pre­{la u

17 M. Mi­tro­vi}, n.d., 294.

18 “Pri­vre­da spu­ta­na ide­o­lo­gi­jom”, De­mo­kra­ti­ja, br. 7, 8. no­vem­bar 1945.

205
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

svo­ji­nu dr­`av­nog sek­to­ra, a pred­sta­vlja­la je sa­mo for­mal­no oza­ko­nje­nje

fak­ti~­kog sta­nja.19
Pre­la­skom u dr­`av­nu svo­ji­nu imo­vi­ne ne­pri­ja­te­lja, se­kve­strom nad
imo­vi­nom ne­pri­sut­nih li­ca kao i nad imo­vi­nom ko­ju je oku­pa­tor pri­sil­no
otu­|io, pred­vi­|e­no je da se upra­vlja­nje njo­me po­ve­ri Dr­`av­noj upra­vi na­
rod­nih do­ba­ra (DUND) pri Po­ve­re­ni­{tvu za tr­go­vi­nu i in­du­stri­ju. Vr­hov­ni
or­gan DUND-a bi­lo je ko­lek­tiv­no te­lo od 20 ~la­no­va ko­je je od­lu­~i­va­lo o
svim va­`ni­jim pi­ta­nji­ma ve­za­nim za na­rod­na do­bra. Pre­ma or­ga­ni­za­ci­ji iz
de­cem­bra 1944. DUND je bio po­de­ljen na 12 od­se­ka, ko­ji su pred­sta­vlja­li
po jed­nu pri­vred­nu oblast. Po uzo­ru na DUND i u fe­de­ral­nim je­di­ni­ca­ma
or­ga­ni­zo­va­ne su ze­malj­ske upra­ve dr­`av­nih do­ba­ra, pa ta­ko i ZUND Sr­bi­
je. Pra­vil­ni­kom o or­ga­ni­za­ci­ji DUND-a od 18. apri­la 1945, ko­ji je pot­pi­sao
mi­ni­star u pri­vre­me­noj vla­di DFJ A. He­brang, upra­va i eks­plo­a­ta­ci­ja su
pre­ne­te na od­go­va­ra­ju­}a sa­ve­zna i re­pu­bli~­ka mi­ni­star­stva. Ja­nu­a­ra 1946.
pred­sed­nik Pri­vred­nog sa­ve­ta ko­na~­no je uki­nuo ze­malj­ske upra­ve, dok
je sa­ve­zna tran­sfor­mi­sa­na av­gu­sta 1946. u Ko­mi­si­ju za na­rod­nu imo­vi­nu
vla­de FNRJ. Ustav FNRJ, usvo­jen ja­nu­a­ra 1946, pred­vi­|ao je, na pa­pi­ru,
kao tri rav­no­prav­na ob­li­ka svo­ji­ne dr­`av­nu, za­dru­`nu i pri­vat­nu, dok je u
prak­si na sve na­~i­ne dr­`av­na svo­ji­na fa­vo­ri­zo­va­na.
Za­ko­nom o utvr­|i­va­nju i de­lo­va­nju kre­dit­nog si­ste­ma od 26. ok­to­bra
1945. li­kvi­di­ra­ne su sve pri­vat­ne ban­ke, ~i­tav ban­kar­ski si­stem pre­{ao je
u dr­`av­ne ru­ke, a za sve oba­ve­ze sa­da je jam­~i­la dr­`a­va. Na osno­vu ovog
za­ko­na i Za­ko­na o kon­fi­ska­ci­ji kon­fi­sko­va­no je 95 ba­na­ka. Ti­me je par­tij­
ska dr­`a­va do po­~et­ka 1947. us­po­sta­vi­la pot­pu­nu kon­tro­lu nad kre­ta­njem
kre­di­ta i alo­ka­ci­jom ka­pi­ta­la.20
U pe­ri­o­du ob­no­ve pred­u­zet je niz dr­`av­nih me­ra usme­re­nih ka da­
ljem ubla­`a­va­nju si­ro­ma­{tva i ve­}oj so­ci­jal­noj prav­di, od­no­sno fi­nan­sij­
skom pri­ti­sku na bur­`o­a­zi­ju. Ta­kav je bio i Za­kon o od­u­zi­ma­nju rat­ne
do­bi­ti, do­net 24. ma­ja 1945. Pre­ma nje­mu za rat­nu do­bit “sma­tra se onaj
vi­{ak imo­vi­ne, ma kom ob­li­ku on bio, ko­ji je na dan 9. ma­ja 1945. ima­lo
prav­no ili fi­zi~­ko li­ce, pre­ko imo­vi­ne ko­ju je to li­ce po­se­do­va­lo 6. apri­la
1941, a ko­ji vi­{ak po­ti­~e iz pri­vred­ne ili dru­ge de­lat­no­sti vr­{e­ne u vre­me ra­
ta u ze­mlji ili van nje uz ko­ri­{}e­nje iz­u­zet­nih rat­nih pri­li­ka i be­de na­ro­da,
te pre­la­zi nor­mal­nu do­bit ko­ju bi to li­ce mo­glo ste­}i u nor­mal­nim uslo­vi­
ma pri­vre­|i­va­nja, a u svo­joj ukup­noj vred­no­sti iz­no­si vi­{e od 25. 000 di­na­
ra DFJ”.21 U Be­o­gra­du se do po­lo­vi­ne 1945. do­bro­volj­no pri­ja­vi­lo de­vet
eks­tra­pro­fi­te­ra. U prak­si, na­pla­ta do­bi­ti i{la je pre­ko sre­skih i okru­`nih
na­rod­nih od­bo­ra, a sva su­ma je tre­ba­lo da bu­de upla­}e­na u ko­rist Fon­da

19 M. Mi­tro­vi}, n.d., 228.

20 M. Ob­ra­do­vi}, Na­rod­ne de­mo­kra­ti­je 1944 –1952, 56.
21 Slu­`be­ni list, br. 36, 29. maj 1945.

206
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

za ob­no­vu ze­mlje i po­mo} po­stra­da­lim kra­je­vi­ma.22 Sa­mo do apri­la 1946,

u fond je upla­}e­no 55 mi­li­o­na di­na­ra. Za osnov u od­u­zi­ma­nju do­bi­ti, kao
i u slu­~a­ju kon­fi­ska­ci­je, ne­ret­ko su uzi­ma­ni po­li­ti~­ki stav i dr­`a­nje u ra­tu.
List Po­li­ti­ka, od 4. mar­ta 1946, na­vo­di ba­nal­ne pri­me­re: pred­u­zi­ma­~a za­
to {to je u~e­stvo­vao u za­mra­~i­va­nju Pan­~e­va, dim­ni­~a­ra za­to {to je ~i­stio
od`a­ke u zgra­da­ma gde su sta­no­va­li Nem­ci; za­stup­ni­ka fa­bri­ke ka­fe jer je
ras­pro­dao u to­ku ra­ta sto­va­ri­{te i dru­ge.23
Dru­ga va­`na me­ra za pre­li­va­nje ka­pi­ta­la u ovaj fond bi­la je va­lut­na
re­for­ma. Uni­fi­ka­ci­ja va­lu­te bi­la je pret­po­stav­ka re­{a­va­nja svih dru­gih fi­
nan­sij­skih, pri­vred­nih i po­li­ti~­kih pro­ble­ma. Osno­va­na je Vr­hov­na ko­mi­
si­ja za po­vla­~e­nje i za­me­nu nov­ca24 i od­re­|en pri­vre­me­ni kurs za osam va­
lut­nih obla­sti na osno­vu ku­pov­ne sna­ge nov­ca, ste­pe­na in­fla­ci­je u pe­ri­o­du
1941–1945, kao i ste­pe­na op­ti­ca­ja ju­go­slo­ven­skog nov­ca pre za­me­ne 1941.
Kurs je bio sle­de­}i: 100 Ne­di­}e­vih – 5 DFJ di­nar; 100 ku­na u Sre­mu – 2,5
DFJ din., 1000 ku­na u NDH – 7 DFJ din., 100 bug. le­va – 10 DFJ din, 100
alb. gra­na­ka – 50 DFJ din., 100 ital. li­ra – 30 DFJ din., 100 nem. ma­ra­ka
– 60 din., 100 ma|. pen­ga – 100 DFJ din. Ogra­ni­~e­na je is­pla­ta na su­mu od
5.000 di­na­ra, {to se prav­da­lo te­`njom za iz­jed­na­~a­va­njem ku­pov­ne mo­}i
gra­|an­stva, lo­{om pri­vred­nom si­tu­a­ci­jom i ne­do­stat­kom nov­ca.
[pe­ku­la­ci­ja. Kao po­sle­di­ca stro­ge kon­tro­le kur­sa i ce­na ja­vi­la se {pe­
ku­la­ci­ja, ko­ja je sank­ci­o­ni­sa­na dra­kon­skim me­ra­ma. Imu}­ni­ji, sma­tra­ju­}i
kurs ne­re­al­nim, no­vac su po­ku­{a­va­li da pla­si­ra­ju na cr­no tr­`i­{te, ku­pu­ju­
}i bi­lo ka­kvu ro­bu i pod­sti­~u­}i {pe­ku­la­ci­ju. Kra­jem apri­la 1945. sti­za­li su
iz­ve­{ta­ji: “U to­ku ju­~e­ra­{njeg da­na ma­lo je za­me­nje­no nov­ca, bo­ga­ti ne­}e
da me­nja­ju, go­vo­re ra­di­je }e spa­li­ti ne­go me­nja­ti. Ce­ne su pri­li~­no sko­~i­le.
Pred­u­ze­li smo me­re.”25
[pe­ku­lan­ti su go­nje­ni pre­ma Ured­bi o voj­nim su­do­vi­ma Vr­hov­nog
{ta­ba iz ma­ja 1944, Za­ko­nu o su­zbi­ja­nju ne­do­zvo­lje­ne {pe­ku­la­ci­je i pri­vred­
ne sa­bo­ta­`e (april 1945) i Za­ko­nu o za­{ti­ti na­rod­ne imo­vi­ne (maj 1945).
U pr­vim da­ni­ma po oslo­bo­|e­nju, dok su prav­du de­li­le voj­ne vla­sti, ~ak se
za sit­ne kra­|e i ma­hi­na­ci­je mo­gla iz­gu­bi­ti gla­va, a u bo­ljem slu­~a­ju pro­vu­

22 Fond za ob­no­vu i po­mo} po­stra­da­lim kra­je­vi­ma osno­van je 7. ju­na 1945. pri Mi­
ni­star­stvu fi­nan­si­ja; nje­go­va pri­ho­di su pri­sti­za­li od pro­da­je ro­be pri­mlje­ne od
UNR­RA, re­pa­ra­ci­ja, ra­da za­ro­blje­ni­ka, od­u­ze­te rat­ne, do­bi­ti va­lut­ne re­for­me i
sred­sta­va ostva­re­nih na­pla­}i­va­njem rat­ne do­bi­ti. Sred­stva iz tog fon­da slu­`i­la su
za ob­no­vu ze­mlje, a nji­ma je ras­po­la­gao is­klju­~i­vo Pri­vred­ni sa­vet, for­mi­ran de­
cem­bra 1944, a od ju­la 1946. Sa­ve­zna plan­ska ko­mi­si­ja. – B. Pe­tra­no­vi}, Po­li­ti~­ke
i prav­ne pri­li­ke u vre­me Pri­vre­me­ne vla­de DFJ, 55.
23 Po­li­ti­ka, 4. mart 1946.
24 Za­ni­mlji­vo je da je ta­da­{nji se­kre­tar Vr­hov­ne ko­mi­si­je za za­me­nu i po­vla­~e­nje
nov­ca bio dr Dra­go­slav Avra­mo­vi}, ko­ga je {i­ra jav­nost upo­zna­la sko­ro po­la ve­
ka ka­sni­je (1994) kao tvor­ca pro­gra­ma ma­kro­e­ko­nom­ske sta­bil­no­sti.
25 M. Mi­tro­vi}, n.d., 98.

207
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

}i sa ne­ko­li­ko go­di­na za­tvo­ra uz kon­fi­ska­ci­ju imo­vi­ne. Dra­kon­ske ka­zne

ima­le su iz­me­|u osta­log kao cilj stva­ra­nje mi­ta o par­ti­zan­skom mo­ra­lu i
“stre­lja­nju lo­po­va zbog jed­ne ja­bu­ke”, kao i za­stra­{i­va­nje sta­nov­ni­{tva.
Ne­ret­ko je iz­u­zet­no stro­go sank­ci­o­ni­sa­na i kri­ti­ka pri­vred­nih me­ra. Ka­
`nja­va­nje je ima­lo i skri­ven cilj – raz­vla­{}e­nje bur­`o­a­zi­je i us­po­sta­vlja­nje
par­tij­ski di­ri­go­va­ne pri­vre­de. No­vi­ne i do­ku­men­ti iz ovog pe­ri­o­da obi­lu­ju
ta­kvim iz­ve­{ta­ji­ma:
Slo­bo­dan Pe­tro­vi} iz Tr­go­vi­{ta (P~inj­ski okrug,), osu­|en je na 1 me­
sec za­tvo­ra, kao i ka­znu od 6.000 din. jer je “sku­plje pro­dao dva pa­ra opan­
ci po ce­ni 200 i 250 din. a zbog sli~­nog gre­ha Cvi­jo­vi} Ra­de iz Pri­je­po­lja
osu­|en je na 2 me­se­ca za­tvo­ra i 2000 din glo­be.”26
“Ra­do­va­no­vi} Dra­go­mir, biv­{i ak­tiv­ni pot­pu­kov­nik, osu­|en je na smrt
stre­lja­njem zbog to­ga {to je kao {ef sa­o­bra­}aj­nog od­se­ka Ko­man­de gra­da
Be­o­gra­da iz voj­nog sla­ga­li­{ta ne­za­ko­ni­to pri­svo­jio dve to­ne {le­skog uglja i
za­tra­`io od stam­be­nog od­se­ka jo{ je­dan stan iako je ve} imao je­dan.” 27
Ra­do­mir @u­gi}, biv­{i ma­ga­ci­o­ner eko­nom­skog od­se­ka Ko­man­de
gra­da Be­o­gra­da, op­tu­`en da je otu­|io i pro­dao na­me­{taj i gar­so­nje­ru, ko­
je su kao rat­ni plen pri­pa­le dr­`a­vi, kao i tek­stil i 22 pa­ke­ta {i­bi­ca za su­mu
od 60.000 di­na­ra, osu­|en je na smrt stre­lja­njem, a li­ce ko­me je pro­dao Mi­
lan Nje­`i}, osu­|en je na tri go­di­ne za­tvo­ra s pri­nud­nom ra­dom i kon­fi­ska­
ci­ju imo­vi­ne.28
U ka­sni­jem pe­ri­o­du kri­ti­ka i sa­bo­ta­`a pri­vred­nih re­for­mi i pe­to­go­
di­{njeg pla­na, kao i {pe­ku­la­ci­ja, ret­ko su ka­`nja­va­ni ta­ko dra­kon­skim ka­
zna­ma. Naj­~e­{}e su to bi­le za­tvor­ske ka­zne 2-4 go­di­ne, ali je po­vre­me­no
de­mon­stri­ra­na ~vr­sta ru­ka. ^e­tvo­ri­ca od 18 op­tu­`e­nih de­cem­bra 1945.
zbog zlo­u­po­tre­ba na ima­nju Se­ki}, osu­|e­na su na smrt­ne ka­zne. Po­sled­nji
ve­li­ki pro­ces na ko­jem je iz­re­~e­na smrt­na ka­zna za pri­vred­ni pre­stup i {pe­
ku­la­ci­ju je­ste afe­ra Gra­nap (ja­nu­ar 1946): pr­vo­op­tu­`e­nom Alek­san­dru
Her­co­gu za pri­ma­nje mi­ta od 30.000 din. kao na­gra­du za skla­pa­nje ugo­vo­
ra pre­su­|e­na je smrt­na ka­zna, dok su i osta­li op­tu­`e­ni za ko­rup­ci­ju do­bi­li
vi­so­ke ka­zne, B. Ta­di} 10 i \. \or­|e­vi} 15 go­di­na.29 Po­sle li­be­ra­li­za­ci­je
50-ih od­nos pre­ma “ko~­ni­~a­ri­ma” eko­nom­skih re­for­mi se da­lje ubla­`a­va.
O to­me sve­do­~i i slu­~aj Ju­ri­{i}–Bu­i­lo: za jav­nu kri­ti­ku vla­di­nih eko­nom­
skih me­ra ova dva stu­den­ta su go­nje­na sa­mo di­sci­plin­ski i bi­li su uda­lje­ni
sa Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta.30

26 AS, Pre­zi­di­jum NRS, G-16, F-3, Po­mi­lo­va­nja (ne­sre­|e­no).

27 “Pre­su­da Voj­nog su­da ko­man­de gra­da Be­o­gra­da”, Bor­ba, 4. ja­nu­ar 1945.
28 Isto, 17. de­cem­bar 1945.
29 AJ, CK SKJ, 507, Ko­mi­si­ja za eko­nom­sku po­li­ti­ku, X-1/12; Po­li­ti­ka, 31. de­cem­bar
1945. i 4. ja­nu­ar 1946.
30 Na­rod­ni stu­dent, 28. no­vem­bar 1951.

208
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

Na­ci­o­na­li­za­ci­ja 1946.
KPJ je, iz me­|u­na­rod­nih raz­lo­ga, tak­ti~­ki od­la­ga­la stva­ra­nje dr­`a-
v­nog sek­to­ra ra­di­kal­nim me­ra­ma na­ci­o­na­li­za­ci­je. E. Kar­delj je u po­~et­ku
iz­ja­vlji­vao da u Ju­go­sla­vi­ji ne­}e bi­ti pro­me­ne eko­nom­skog si­ste­ma i da }e
osno­va eko­nom­ske po­li­ti­ke bi­ti: dr­`av­na kon­tro­la, ko­o­pe­ra­ti­va i pri­vat­na
ini­ci­ja­ti­va ({to li­~i na obe­}a­nje Ti­ta ^er­~i­lu da ne­}e uvo­di­ti ko­mu­ni­zam).
Na­ci­o­na­li­za­ci­ja se kao te­ma na­me­}e tek od po­~et­ka 1946, ali se ~e­ka po­go­
dan tre­nu­tak. Za­kon o na­ci­o­na­li­za­ci­ji do­ne­la je Na­rod­na skup­{ti­na FNRJ
tek 5. de­cem­bra 1946, po­sle od­lu­ke Po­lit­bi­roa CK KPJ o spro­vo­|e­nju na­
ci­o­na­li­za­ci­je od 22. sep­tem­bra 1946: “Ako ne iz­vr­{i­mo na­ci­o­na­li­za­ci­ju oni
}e nas… [to pre tre­ba­lo bi iz­vr­{i­ti na­ci­o­na­li­za­ci­ju… Na­ci­o­na­li­za­ci­ja ne bi
iza­zva­la za nas u ino­stran­stvu po­te­{ko­}e”– pi­{e u {tu­rom za­pi­sni­ku sa sed­
ni­ce Po­lit­bi­roa CK KPJ.31
Pre­la­zak na otvo­re­nu na­ci­o­na­li­za­ci­ju pred­sta­vlja pre­la­zak na dru­gu
eta­pu pro­me­ne dru­{tve­nih od­no­sa, ka­da pre­sta­je ostva­ri­va­nje pri­kri­ve­nih
ci­lje­va i, ne bez raz­lo­ga, po­kla­pa se sa za­o­kre­tom na po­li­ti~­kom pla­nu, ka­
da se sa po­li­ti­ke Na­rod­nog fron­ta pre­la­zi na po­li­ti­ku li­kvi­da­ci­je opo­zi­ci­je
unu­tar fron­ta. “Ne mo­`e se re­}i da su se oni u to­ku ra­ta dr­`a­li pa­tri­ot­ski,
ali su iz­ma­kli Za­ko­nu o kon­fi­ska­ci­ji imo­vi­ne iz­daj­ni­ka…Mi ih sa­da ovim
Za­ko­nom li­{a­va­mo nji­ho­ve ma­te­ri­jal­ne osno­vi­ce, se­~e­mo im kri­la, i ja se
na­dam da se taj pro­kle­ti sloj eks­plo­a­ta­to­ra ni­kad u ovoj ze­mlji ne­}e po­vam­
pi­ri­ti”– po­ru­~io je R. ^o­la­ko­vi}.
Ovom na­ci­o­na­li­za­ci­jom bi­la su ob­u­hva­}e­na pri­vred­na pred­u­ze­}a
sa­ve­znog i re­pu­bli~­kog zna­~a­ja, a u pri­vat­nom vla­sni­{tvu su osta­la ma­nja
pred­u­ze­}a lo­kal­nog zna­~a­ja, kao i za­nat­ske rad­nje. Iako je ve} vi­{e od
80% in­du­strij­skog po­ten­ci­ja­la bi­lo pre­{lo u dr­`av­ne ru­ke, ova na­ci­o­na­li­
za­ci­ja je re­{i­la niz prav­nih di­le­ma u ve­zi se­kve­stra, pred­u­ze­}a sa u~e­{}em
dr­`a­ve i dru­gog. Za­kon je pre­vi­|ao na­kna­du vred­no­sti na­ci­o­na­li­zo­va­ne
imo­vi­ne na dan pre­u­zi­ma­nja od stra­ne dr­`a­ve, kao i za vre­me pod ko­jim
je imo­vi­na bi­la pod se­kve­strom dr­`a­ve, ko­ja je tre­ba­lo da se is­pla­}u­je pre­
ko dr­`av­nih ob­ve­zni­ca. Pred­u­ze­}a sa­ve­znog zna­~a­ja i ka­pi­tal stra­nih dr­
`a­vlja­na i dr­`a­va su na­ci­o­na­li­zo­va­ni, dok su do­ma­}i bur­`u­ji ve­}i­nom bi­li
raz­vla­{}e­ni po osno­vu kon­fi­ska­ci­je.
Eks­pro­pri­ja­ci­ja stra­nog ka­pi­ta­la zna­~i­la je prak­ti~­no uki­da­nje in­
sti­tu­ci­je se­kve­stra, jer se naj­ve­}i deo na­la­zio pod ovom me­rom. Ti­me je
ozva­ni­~en ras­kid sa po­li­ti­kom vi­{eg po­li­ti~­kog ci­lja ustu­pa­ka za­pad­nim
sa­ve­zni­ci­ma, bu­du­}i da se vlast le­gi­ti­mi­sa­la i u~vr­sti­la na iz­bo­ri­ma. Sma­
tra­lo se da se so­ci­ja­li­zam ne mo­`e gra­di­ti uz pri­su­stvo stra­nog ka­pi­ta­la, a
stra­ni vla­sni­ci mo­gli su o~e­ki­va­ti even­tu­al­no iz­ve­snu na­dok­na­du za na­ci­

31 B. Pe­tra­no­vi}, J. Po­po­vi}, Po­lit­bi­ro CK KPJ 1945–1948, Be­o­grad 1995, 173–174.

209
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

o­na­li­zo­va­na pred­u­ze­}a ({to je ka­sni­je do­brim de­lom re­gu­li­sa­no bi­la­te­ral­

nim me­|u­dr­`av­nim ugo­vo­ri­ma). Naj­vi­{e je na­ci­o­na­li­zo­va­nog {vaj­car­skog
ka­pi­ta­la – 19,6%, en­gle­skog 16,5%, austrij­skog i ne­ma~­kog 15,6%, fran­
cu­skog 12,8% itd.
okr. pred.
bg 10
va 6
kg 6
k{ 10
~a 8
mo 12
ni 16
voj 52
bgrad 104
ost. 21
2­.­ i­ 3. Naci­on­aliz­acija p­re­duze}a od ­re­publi~ko­g ­zna~aja po­ o­kru­zi­ma
u Srbiji­ i ­po republikama u FNRJ­ decembra 1946.32 ­ ukupno: 246
br. pred.
hr 136
cg 16
ma 37
bih 38
slo 236
sr 246
ukup 709
O ka­rak­te­ru na­ci­o­na­li­zo­va­nih pred­u­ze­}a u Sr­bi­ji do­volj­no go­vo­
ri po­da­tak da u ve­}i­ni okru­ga broj za­po­sle­nih u pred­u­ze­}u ni­je pre­la­zio
20–30 rad­ni­ka. S tim u ve­zi u Sr­bi­ji je pod­ne­to naj­vi­{e `al­bi na ne­pra­vi­lan
tret­man u to­ku na­ci­o­na­li­za­ci­je, {to uka­zu­je na stro­`e kri­te­ri­ju­me u od­re­|i­
va­nju sta­tu­sa pred­u­ze­}a, kao i na dru­ge pro­pu­ste (eks­pro­pri­ja­ci­ja li~­nih
stva­ri vla­sni­ka, ma­{i­na, ala­ta i dru­gog). O to­me go­vo­ri i ~i­nje­ni­ca da je u
Voj­vo­di­ni po­sle na­ci­o­na­li­za­ci­je vra­}e­no 75, u Be­o­gra­du 29, a u Sr­bi­ji sa
Ko­sme­tom 25 pred­u­ze­}a. Pr­va na­ci­o­na­li­za­ci­ja je spro­ve­de­na vr­lo efi­ka­
sno i br­zo, u naj­ve­}oj kon­spi­ra­ci­ji. Ne­ki od vla­sni­ka bi­li su upo­zna­ti na
sam dan iz­vr­{e­nja.33
Ona ni­je na­i­{la na ozbilj­ne ot­po­re, rad­ni~­ka kla­sa ti­me ni­je bi­la ugro­
`e­na (be­le­`e se ~ak te­le­gra­mi po­dr­{ke iz Bor­skog rud­ni­ka, Trep­~e i dr.),
se­lja­{tvo ni­je re­a­go­va­lo iako je bi­lo pro­pa­gan­de da po­sle bur­`o­a­zi­je do­la­

32 M. Mi­tro­vi}, n.d., 297–298.

33 M. Mi­tro­vi}, n.d., 300–302.

210
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

ze na red se­lja­ci. Ma­lo­broj­na bur­`o­a­zi­ja, eko­nom­ski i po­li­ti~­ki pri­ti­snu­ta,

ni­je mo­gla na ozbilj­ni­ji na­~in da iz­ra­zi svo­je ne­ras­po­lo­`e­nje pre­ma me­ra­
ma re­vo­lu­ci­o­nar­ne vla­sti. Pi­ta­nje na­dok­na­de za na­ci­o­na­li­za­ci­ju stra­nog
ka­pi­ta­la re­{a­va­no je po­stup­no na osno­vu bi­la­te­ral­nih ugo­vo­ra sa ^e­ho­slo­
va~­kom (1947), SAD (1948), Ita­li­jom (1949), V. Bri­ta­ni­jom (1949), Fran­
cu­skom (1951), [vaj­car­skom itd.

Na­ci­o­na­li­za­ci­ja 1948.
Po­sle eli­mi­ni­sa­nja krup­nog ka­pi­ta­la to­kom 1945–1946. me­ra­ma
kon­fi­ska­ci­je i na­ci­o­na­li­za­ci­je, dru­ga na­ci­o­na­li­za­ci­ja je do­{la kao za­vr­{na
me­ra eks­pro­pri­ja­ci­je ovog pu­ta i sit­ne bur­`o­a­zi­je, pri ~e­mu se oti­{lo da­lje
ne­go u dru­gim ze­mlja­ma na­rod­ne de­mo­kra­ti­je. In­for­ma­tiv­ne, or­ga­ni­za­ci­
o­ne i ka­drov­ske pri­pre­me za po­sled­nju fa­zu po­~e­le su kra­jem 1947, a u
okvi­ru njih je vr­{e­na obu­ka za pre­u­zi­ma­nje imo­vi­ne. U kon­spi­ra­ci­ji, an­
ga­`o­va­njem sred­sta­va in­for­mi­sa­nja i UDB-e, spre­ma­lo se da se onog tre­
nut­ka kad skup­{ti­na do­ne­se do­pu­nu Za­ko­na o na­ci­o­na­li­za­ci­ji pre­u­zme
ce­lo­kup­na imo­vi­na. Iako su pri­pre­me po­~e­le pre zva­ni~­nog ju­go­slo­ven­
sko-so­vjet­skog su­ko­ba, ne tre­ba od­ba­ci­ti uti­caj spolj­nog fak­to­ra na ova­
ko ra­di­ka­lan vid na­ci­o­na­li­za­ci­je. Ma­nje je po­zna­to da su ozbilj­ne kri­ti­ke
na ra­~un ra­da KPJ iz­re­~e­ne jo{ u neo­bja­vlje­nim do­pi­si­ma pre osni­va­nja
In­for­mbi­roa u [kljar­skoj Po­rem­bi sep­tem­bra 1947. One su se od­no­si­le na
po­li­ti­ku pre­ma ku­la­ci­ma, raz­vod­nja­va­nje fron­ta, kao i dru­ge vi­do­ve opor­
tu­ni­zma, a bi­le su naj­ve­ro­vat­ni­je ve­li­ki pod­strek da se kre­ne u pri­pre­mu
za spro­vo­|e­nje ri­gid­ne eks­pro­pri­ja­ci­je pri­vat­ne svo­ji­ne, ko­ja bi se ina­~e
de­si­la. Od­lu­ka o do­pu­ni Za­ko­na o na­ci­o­na­li­za­ci­ji, do­ne­ta ve} pre to­ga
na Po­lit­bi­rou, ozva­ni­~e­na je ne­po­sred­no po ot­po­~i­nja­nju su­ko­ba s Mo­
skvom 28. apri­la 1948.
Kri­te­ri­ju­mi o na­ci­o­na­li­za­ci­ji pred­u­ze­}a od va­`no­sti za re­pu­bli~­ku
pri­vre­du, za­{ti­tu na­rod­nog zdra­vlja, kul­tur­ni raz­voj i dru­go raz­li­~i­to su
shva­}e­ni u po­je­di­nim re­pu­bli­ka­ma, a na­ro­~i­to kri­te­ri­jum “da li se ra­di o
{pe­ku­lant­skom ili ne­pri­ja­telj­skom ele­men­tu”, ko­ji je, ~i­ni se, naj­o­zbilj­ni­je
shva­}en u Sr­bi­ji. U ovom na­le­tu u Sr­bi­ji je pre­u­ze­to 2101 pred­u­ze­}e (oko
56%), dok je u Hr­vat­skoj i Slo­ve­ni­ji, ina­~e pri­vred­no raz­vi­je­ni­jim, nji­hov
broj tri ili ~e­ti­ri pu­ta ma­nji. U ce­loj Ju­go­sla­vi­ji na­ci­o­na­li­za­ci­jom je ob­u­
hva­}e­no 3.782 objek­ta. Od stra­ne ru­ko­vod­stva dru­ga na­ci­o­na­li­za­ci­ja je
do­`i­vlja­va­na kao na­sta­vak pr­ve, sa­mo nje­na lo­gi~­na do­pu­na, ko­jom se u
pot­pu­no­sti eli­mi­ni­{e ne­so­ci­ja­li­sti~­ki sek­tor iz pri­vre­de.34
Od na­ci­o­na­li­zo­va­nih pred­u­ze­}a u pr­vom na­le­tu u u`oj Sr­bi­ji je uze­
to 1216, u Voj­vo­di­ni – 618, Ko­so­vu – 12, a u Be­o­gra­du 150. Pre­ma dru­gim

34 Isto, 306.

211
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

nac. vra}.
sr 2101 363
hr 830 142
slo 426 53
bih 412 37
cg 16 0
ma 179 5
ukup. 3782 596
4. Na­ci­o­na­li­za­ci­ja pred­u­ze­}a pre­ma re­pu­bli­ka­ma april 1948.

po­da­ci­ma, sa­mo u Voj­vo­di­ni je kon­fi­sko­va­no 496 in­du­strij­skih pred­u­ze­}a

to­kom 1945, po Za­ko­nu o na­ci­o­na­li­za­ci­ji iz 1946. go­di­ne – 894, dok je po
do­pu­ni 1948. uze­to ~ak 2.593 pri­vat­nih rad­nji, ~i­me je go­to­vo pot­pu­no is­ti­
snut pri­vat­ni sek­tor u in­du­stri­ji i za­nat­stvu.35 Broj­ke go­vo­re da su no­vem­bra
1946. bi­la na­ci­o­na­li­zo­va­na 33 pred­u­ze­}a od dr­`av­nog zna­~a­ja u Ju­go­sla­vi­
ji, a po­lo­vi­nom ma­ja 1949. ~ak 538. U isto vre­me bi­lo je 1.970 pred­u­ze­}a
re­pu­bli~­kog zna­~a­ja u dr­`av­nom vla­sni­{tvu, od ~e­ga u Sr­bi­ji 895 (46%),
a od lo­kal­nog zna­~a­ja od 7.046 u FNRJ, u Sr­bi­ji 3.022 (43%). Da­kle, re­la­
tiv­no naj­ve­}i broj pred­u­ze­}a u ovom pe­ri­o­du, uzi­ma­ju­}i u ob­zir ve­}u pri­
vred­nu raz­vi­je­nost Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je, od­u­zet je na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je. To
do­ne­kle ko­re­spon­di­ra sa ~i­nje­ni­com da je na nje­noj te­ri­to­ri­ji pro­ce­su­i­ra­no
naj­vi­{e op­tu­`e­nih za ko­la­bo­ra­ci­ju i rat­ne zlo­~i­ne, ta­ko da je u tom smi­slu
u iz­ve­snoj me­ri bi­lo te­ri­to­ri­ja­li­za­ci­je kri­vi­ce.
Br. pred.
U@AS 1216
VOJ 618
KOS 117
BGD 150
Ukup. 2101
5. Na­ci­o­na­li­za­ci­ja u Sr­bi­ji april 1948. 36

Imo­vi­nu su ve­}i­nom do­bi­ja­li me­sni na­rod­ni od­bo­ri na upra­vu, de­lom

sre­ski i grad­ski, a je­dan deo je pot­pao pod upra­vu dr­`a­ve. U struk­tu­ri od­
u­ze­te imo­vi­ne u ovom ta­la­su do­mi­ni­ra­la su sit­na pred­u­ze­}a: mli­no­vi, ma­
ga­ci­ni, ci­gla­ne, {tam­pa­ri­je, ho­te­li i dru­go. Biv­{i vla­sni­ci na­{li su se pre­ko
no­}i u po­zi­ci­ji so­ci­jal­nih slu­~a­je­va, bez sred­sta­va za `i­vot, `i­ve­}i od za­li­ha
i ras­pro­da­je pre­o­sta­lih ne­po­kret­no­sti. Na­kna­da do ko­je su ne­ki us­pe­li da

35 Je­le­na Po­pov, Dra­ma na voj­vo­|an­skom se­lu, No­vi Sad 2002.

36 M. Mi­tro­vi}, n.d., 308.

212
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

do­|u bi­la je vi­{e ne­go sim­bo­li~­na: “Mo­ja po­ro­di­ca je za kon­fi­sko­va­ni plac

u Sa­ra­jev­skoj do­bi­la ~ek u vred­no­sti dva pa­ko­va­nja ci­ga­re­ta 'Ze­ta'” – sve­
do­~i Lj. Jo­vi­~i}.37 Na­ro­~i­to je te­{ka bi­la si­tu­a­ci­ja onih ko­ji­ma je naj­pre od­
u­ze­ta sva ze­mlja (bez mi­ni­mu­ma), jer su ogla­{e­ni ne­ze­mljo­rad­ni­ci­ma, a
on­da na­knad­no i pred­u­ze­}a. Do­bar deo biv­{ih vla­sni­ka ipak je kao stru~­
na rad­na sna­ga upo­slen u dr­`av­nim pred­u­ze­}i­ma (npr. La­zar Te­o­ka­re­vi}
je ra­dio kao sa­vet­nik u pred­u­ze­}u “Ivan Mi­lu­ti­no­vi}”, pa po­tom na­pra­vio
ka­ri­je­ru u Pri­vred­noj ko­mo­ri Sr­bi­je).
I dru­ga na­ci­o­na­li­za­ci­ja je pro­{la bez zna­~aj­ni­jeg ot­po­ra, ~ak je pri­
me­}e­no da su “ove me­re do­sta pri­stu­pa~­ne ma­sa­ma”. Bo­ga­ti­ji tr­gov­ci ni­
su na­i­la­zi­li na po­dr­{ku za­vid­nih se­lja­ka, a i me­|u rad­nim sve­tom je na­ci­
o­na­li­za­ci­ja od­jek­nu­la do­bro. U Be­o­gra­du ni­je bi­lo ni­jed­nog slu­~a­ja or­ga­
ni­zo­va­nog ot­po­ra. Po­je­di­na~­ni is­tu­pi tr­go­va­ca (kao u So­ko Ba­nji npr.) sa
pa­ro­la­ma “Ju­~e mli­no­ve, da­nas rad­nje, a su­tra }e na­{a ze­mlja”, “Ovo ni­je
po Usta­vu” i sli~­no ni­su na­i­{li na ve­}i od­jek ni­ti su pred­sta­vlja­li pro­blem.
Kao na­~in dis­kre­di­ta­ci­je ovih “ele­me­na­ta” ko­ri­{}e­ne su me­to­de na­pum­pa­
va­nja afe­ra {pe­ku­la­ci­ja pri­vat­nih tr­go­va­ca i in­du­stri­ja­la­ca, u vre­me ka­da
su ma­se osku­de­va­le u osnov­nim po­trep­{ti­na­ma.38
Ova me­ra pred­sta­vlja­la je po­sled­nju eta­pu u so­ci­jal­no-eko­nom­skoj
re­vo­lu­ci­ji za­po­~e­toj jo{ u ra­tu. Pa­ra­lel­no sa eli­mi­na­ci­jom slo­bod­nih pri­vat­
nih pred­u­zet­ni­ka u gra­do­vi­ma, na se­lu je raz­li­~i­tim me­ra­ma vr­{en pri­ti­sak
na bo­ga­te se­lja­ke – ku­la­ke, ele­ment ko­ji je tre­ba­lo ta­ko­|e da od­u­mre u
no­vom so­ci­ja­li­sti~­kom dru­{tvu.

Agrar­na re­for­ma i ko­lo­ni­za­ci­ja

Iako je i po­sle Pr­vog svet­skog ra­ta bi­lo po­ku­{a­ja da se re­{i agrar­na
pre­na­se­lje­nost ogra­ni­~e­nom agrar­nom re­for­mom, ka­da je oko 200.000 se­
lja­ka do­bi­lo u pro­se­ku po 4 ha i uki­nu­ta na­po­li­ca, taj pro­blem je sa­mo na­
~et. Spor tem­po in­du­strij­skog raz­vo­ja, vi­sok na­ta­li­tet na se­lu i dru­gi fak­to­ri
uti­ca­li su da Ju­go­sla­vi­ja, uz Polj­sku, osta­ne ze­mlja sa naj­ve­}im ste­pe­nom
agrar­ne pre­na­se­lje­no­sti. Na­sle­|e­na iz­ra­zi­ta sit­no­po­sed­ni~­ka struk­tu­ra (~ak
87% po­se­da u Sr­bi­ji bi­lo je ma­nje od 10 ha) bi­la je jed­na od naj­ve­}ih pre­
pre­ka mo­der­ni­za­ci­ji i raz­vo­ju ka­pi­ta­li­sti~­kih od­no­sa u Sr­bi­ji.39 U skla­du
sa le­nji­ni­sti~­kom kon­cep­ci­jom u~vr­{}i­va­nja sa­ve­za rad­ni­ka i se­lja­ka (tzv.
te­o­ri­ja rad­nog na­ro­da) u ci­lju ogra­ni­~a­va­nja i eli­mi­na­ci­je ka­pi­ta­li­sti~­kih
ele­me­na­ta na se­lu i stva­ra­nja no­vih so­ci­ja­li­sti~­kih od­no­sa, ubr­zo po­sle ra­
ta re­vo­lu­ci­o­nar­ne vla­sti ot­po­~e­le su spro­vo­|e­nje ni­za me­ra.

37 Sve­do­~e­nje Lju­bin­ka Jo­vi­~i­}a iz Be­o­gra­da, da­to auto­ru 27. no­vem­bra 2004.

38 M. Mi­tro­vi}, n.d., 310.
39 Mom­~i­lo Isi}, “Sit­no­po­sed­ni­{tvo kao ko~­ni­ca eko­nom­ske mo­der­ni­za­ci­je Sr­bi­je
u pr­voj po­lo­vi­ni XX ve­ka”, Sr­bi­ja u mo­der­ni­za­cij­skim pro­ce­si­ma XX ve­ka, Be­o­
grad 1994, 102–103.

213
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

Agrar­na re­for­ma i ko­lo­ni­za­ci­ja su na­stu­pi­le po­sle kon­fi­ska­ci­je i bi­le

su osnov­ne me­re u pro­me­ni so­ci­jal­no-eko­nom­skih od­no­sa na se­lu, ima­ju­}i
svoj po­li­ti~­ki, so­ci­jal­ni i eko­nom­ski mo­tiv. Po­li­ti~­ki, tre­ba­lo je uni­{ti­ti imu}­
ni­ji sloj sta­nov­ni­ka na se­lu idej­no bli­`i sta­rim shva­ta­nji­ma i vred­no­sti­ma,
a za­do­bi­ti po­de­lom ze­mlje sloj opri~­ni­ka kao so­ci­jal­ne ba­ze re­vo­lu­ci­je na
se­lu. Agrar­nom re­for­mom ze­mlju su do­brim de­lom do­bi­li lo­jal­ni gra­|a­ni,
u~e­sni­ci, sim­pa­ti­ze­ri i sa­rad­ni­ci NOP-a, kao i nji­ho­ve fa­mi­li­je. Ko­lo­ni­sti
su oja­~a­li par­tij­ske or­ga­ni­za­ci­je u Voj­vo­di­ni, bi­li agre­si­van i bor­ben ele­
ment od znat­ne po­mo­}i pri­li­kom spro­vo­|e­nja po­li­ti­ke Na­rod­nog fron­ta,
a i za­dru­`ni po­kret do­bio je s nji­ma broj­ne pri­sta­li­ce.40 Isto­vre­me­no, ra­
di­kal­no je iz­me­nje­na et­ni~­ka struk­tu­ra Voj­vo­di­ne ko­lo­ni­za­ci­jom slo­ven­
skog ele­men­ta, a pi­ta­nje broj­ne ger­man­ske ma­nji­ne de­fi­ni­tiv­no je re­{e­no
pro­go­nom, kao i po­to­njom pri­nud­nom emi­gra­ci­jom, u ~e­mu Ju­go­sla­vi­ja
ni­je bi­la iz­u­ze­tak u od­no­su na dru­ge na­rod­ne de­mo­kra­ti­je. Do­no­{e­nje Za­
ko­na o agrar­noj re­for­mi i ko­lo­ni­za­ci­ji po­slu­`i­lo je i kao od­li­~an pro­pa­gand­
ni ele­ment pred va­`ne iz­bo­re no­vem­bra 1945, s ob­zi­rom na agrar­nu pre­
na­se­lje­nost po­je­di­nih pa­siv­nih kra­je­va i ve­~i­tu glad se­lja­ka za ze­mljom.
Ipak, ta­ko­|e iz po­li­ti~­kih raz­lo­ga i lo­kal­nih spe­ci­fi~­no­sti, od­u­sta­lo se (bar
u pr­vom tre­nut­ku) od pu­kog ko­pi­ra­nja so­vjet­skog mo­de­la na­ci­o­na­li­za­ci­
je i ko­lek­ti­vi­za­ci­je, kao {to je to bio slu­~aj sa osta­lim gra­na­ma dru­{tve­no-
eko­nom­skog si­ste­ma. Za raz­li­ku od so­vjet­ske re­vo­lu­ci­je, ko­ja je ima­la u
po­~et­ku pre­te­`no ur­ba­no-pro­le­ter­ski ka­rak­ter, ju­go­slo­ven­sku su iz­ne­le pre
sve­ga se­lja~­ke ma­se. S dru­ge stra­ne, ne­u­va­`a­va­njem du­bo­ke ve­za­no­sti ju­
go­slo­ven­skog se­lja­ka za ze­mlju sru­{io bi se re­vo­lu­ci­o­nar­ni sa­vez: “Se­ljak
ne bi to shva­tio kao bur­`o­a­sko-de­mo­krat­sku na­ci­o­na­li­za­ci­ju ze­mlje, ve}
kao op­{tu eks­pro­pri­ja­ci­ju sit­nih rob­nih pro­iz­vo­|a­~a.”41 Ova me­ra je pred­
sta­vlja­la pri­vre­me­ni po­li­ti~­ki ustu­pak se­lja­{tvu, ko­je je o~e­ki­va­lo da KPJ
re­{i nje­gov te­`ak so­ci­jal­no-eko­nom­sko po­lo­`aj.
Za­kon o agrar­noj re­for­mi i ko­lo­ni­za­ci­ji PNS je jed­no­gla­sno iz­gla­
san 23. av­gu­sta 1945.42 Ko­li­ko je ta me­ra bi­la po­pu­lar­na kod se­lja~­kih ma­
sa, sve­do­~i po­da­tak da mu se ni ta­da­{nja opo­zi­ci­ja ni­je sme­la otvo­re­no su­
prot­sta­vi­ti, bu­du­}i da je to zna­~i­lo gu­bi­tak gla­sa­~a na ko­je je ra­~u­na­la. D.
Bo­{ko­vi} je imao pri­med­be na br­zi­nu spro­vo­|e­nja, za­la­gao se za mak­si­
mum 50–60 ha, kao i da se tre­ba pr­vo po­za­ba­vi­ti “fa­{i­sti~­kom ze­mljom”.
M. Grol je sma­trao da se za­kon do­no­si na pre­~ac i da bi tre­ba­lo cr­kvu obe­
{te­ti­ti za deo ze­mlje ko­ji se eks­pro­pri­{e. Za­kon je pred­vi­|ao da se imo­vi­
na bez na­kna­de od­u­zi­ma: ne­ze­mljo­rad­ni­ci­ma sa vi­{e od 25–35 ha ili pre­ko

40 J. Po­pov, Dra­ma na voj­vo­|an­skom se­lu 1945– 1952, No­vi Sad 2002, 28.
41 Bo­ris Ki­dri~, “O iz­grad­nji so­ci­ja­li­sti~­ke eko­no­mi­je FNRJ, Re­fe­rat na V kon­gre­
su”, V kon­gres KPJ, Be­o­grad 1948, 430.
42 Slu­`be­ni list DFJ, br. 64, 28. av­gust 1945.

214
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

45 ha i oni­ma ko­ji je ob­ra­|u­ju za­ku­pom ili na­jam­nom rad­nom sna­gom;

ze­mlji­{te ba­na­ka, {te­di­o­ni­ca, pred­u­ze­}a, de­o­ni­~ar­skih dru­{ta­va i dru­gih
pri­vat­no-prav­nih li­ca; po­se­di cr­ka­va i ma­na­sti­ra pre­ko 10 ha (a usta­no­va­
ma od isto­rij­skog zna­~a­ja pre­ko 30 ha). Uz na­kna­du imo­vi­na je tre­ba­lo da
se eks­pro­pri­{e: ne­ze­mljo­rad­ni­ci­ma sa 3–5 ha i ze­mljo­rad­ni­ci­ma sa vi­{e od
25–35 ha ob­ra­di­ve ze­mlje. U prak­si, sa­mo 1/6 vla­sni­ka da­ta je na­dok­na­da
za od­u­ze­te po­vr­{i­ne u vi­si­ni jed­no­go­di­{nje pro­iz­vod­nje.
U so­ci­jal­nom smi­slu ku­lak43 je ozna­~en za naj­ve­}eg ne­pri­ja­te­lja na
se­lu. U pr­voj fa­zi re­vo­lu­ci­je te­`i­lo se eli­mi­na­ci­ji ku­la­ka u sa­ve­zu sa sred­nja­
ci­ma, dok bi se tek u dru­goj pri­stu­pi­lo ma­sov­noj ko­lek­ti­vi­za­ci­ji po ugle­du
na SSSR. Me­|u­tim, kri­te­ri­ju­mi kod od­re­|i­va­nja ko pri­pa­da ovom slo­ju ni­
su bi­li ujed­na­~e­ni ka­ko me­|u po­je­di­nim ze­mlja­ma na­rod­ne de­mo­kra­ti­je
ta­ko i u Ju­go­sla­vi­ji, a za­vi­si­li su pre sve­ga od po­li­ti~­kog fak­to­ra i lo­kal­nih
so­ci­jal­no-eko­nom­skih spe­ci­fi~­no­sti (usit­nje­no­sti po­se­da, ve­li­~i­ne agrar­nog
fon­da, ste­pe­na agrar­ne pre­na­se­lje­no­sti i sl.). U Polj­skoj, ^e­ho­slo­va~­koj i
Ru­mu­ni­ji ku­la­kom je sma­tran onaj ko­ji ima vi­{e od 50 ha, Bu­gar­skoj i Al­
ba­ni­ji 20 ha, u Ju­go­sla­vi­ji 25–35 ha (od 1952–10 ha). Iz­ra­zi­to sit­no­po­sed­
ni~­ke ze­mlje, Ju­go­sla­vi­ja (na­ro­~i­to Sr­bi­ja) i jo{ vi­{e Bu­gar­ska (ko­ja ni­je
ima­la broj­nu ne­ma~­ku ma­nji­nu), pri­be­gle su stro­`im kri­te­ri­ju­mi­ma od­u­zi­
ma­nja ze­mlji­{ta ka­ko bi na­pu­ni­le svo­je agrar­ne fon­do­ve. Ju­go­sla­vi­ja (pre
sve­ga pa­siv­ni pla­nin­ski kra­je­vi) i Polj­ska su bi­le ze­mlje sa naj­i­zra­`e­ni­jom
agrar­nom pre­na­se­lje­no­{}u. U Ju­go­sla­vi­ji, a u Sr­bi­ji po­go­to­vo, bi­lo je ma­
lo pra­vih ve­le­po­se­da. Od 369 ta­kvih, 240 su do ra­ta bi­li u vla­sni­{tvu Ne­
ma­ca i Ma­|a­ra. Sto­ga je zna­tan deo agrar­nog fon­da po­~i­vao na od­u­ze­toj
ne­ma~­koj imo­vi­ni i imo­vi­ni dru­gih sa­rad­ni­ka oku­pa­to­ra. Oko 40% ce­lo­
kup­nog agrar­nog fon­da, ili 96.874 po­se­da, bi­lo je od­u­ze­to od pro­te­ra­nih
ili iz­be­glih Ne­ma­ca, a sa imo­vi­nom osu­|e­nih na­rod­nih ne­pri­ja­te­lja to je
~i­ni­lo oko 47% ukup­nog fon­da. U struk­tu­ri od­u­ze­tih po­se­da pre­o­vla­|u­je
si­tan po­sed do 5–10 ha, {to po­ka­zu­je od­nos iz­me­|u bro­ja po­se­da i po­vr­{i­
ne (T.6).44 U Voj­vo­di­ni je bi­lo sve­ga 1.562 (0,7%) po­sed­ni­ka 50–100 ha, u
~i­jem se po­se­du na­la­zi­lo 6,5% ob­ra­di­ve po­vr­{i­ne.
Agrarni f­ond j­e ~­ini­o ok­o 11,­7%­ u­kupne poljop­ri­vr­edne ­po­vr­{ine
il­i 5% o­br­adive p­ov­r{ine. U~­e{}e Srbi­je i Ko­sova ­u ukupnom a­grarnom
fondu bilo je ­ skromno – 64.017 ha­ i­li­ svega 4,­1%, dok je ­ Vojvodi­na sa
s­koro 43% u­kupno­g ­fonda (preko 90% fond­a Srbije­) ­ili 66­8.412 ­ha­ bila­

43 Ku­lak je ru­ska re~ i ozna­~a­va pe­sni­cu. U po­li­ti~­koj ter­mi­no­lo­gi­ji to je bo­ga­ti se­ljak

ko­ji na svom po­se­du ko­ri­sti na­jam­nu rad­nu sna­gu. Za raz­li­ku od ve­le­po­sed­ni­ka,
on je i sam u~e­stvo­vao u ob­ra­di ze­mlje. Me­|u­tim, po­sto­ja­la je znat­na ela­sti~­nost
i neo­d­re­|e­nost u tu­ma­~e­nju; do­brim de­lom su po­je­di­ni par­tij­ski funk­ci­o­ne­ri, za­
vi­sno od po­dob­no­sti li­ca, mo­gle da ogla­se ku­la­kom sva­kog ko se na­{ao na pu­tu
re­vo­lu­ci­je.
44 M. Mi­tro­vi}, n.d., 252–253.

215
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

ha br. pos
ne­ma~­ki 636,847 96.874
manastir 163,685 2.625
izn. mah 122,021 8.636
nezemlj. 109,419 14.131
osu|en. 92,306 10.149
velepos. 235,037 2.653
bank. i sl. 77,988 837
ostal. 128,727 26.266
6. Struktura agrarnog fond­a 1945 – 1.566.­030 ha
u najve}o­j ­me­ri obe­}a­na­ zemlja ­za­ sir­oma{ne ko­lonist­e i­ bezemlj­a{e. A­grar­
nom reformom­ s­tvoren zem­lj­i{­ni fond­ ra­zd­eljen ­je­ sir­om­a{nim s­el­ja­cim­a,
bezem­lja{ima i kolo­nis­tima, a jedan­ d­eo je ­upo­treblj­en z­a s­tvaranje dr­`a­
vn­ih gaz­din­st­ava (ili­ p­ro{irenj­e postoj­e}ih­), odno­sno us­tup­lj­en sel­ja­~k­im
ra­dn­im­ z­adru­gama,­ za­mec­ima­ socijali­sti~ke­ poljopri­vr­ed­e.
Iz ne­{to man­je od p­ol­ovi­ne­ agra­rnog fonda­ u­ Jugoslaviji zeml­ju­ j­e
dobil­o o­ko 180.000 s­ir­oma{­nih seljaka, 7­.0­00­ bezemlja{a­ ­i 6­6.000 ­kolo­nista.
Na p­re­ostal­om ­zemlj­i{t­u s­u st­voren­a dr`av­na poljoprivred­na dobra, kojih
je 1947­. bilo 194 ­sa­ oko 800­ ha­ zemlj­e.45 U Srbi­ji­ sa Kosmetom ze­mlju ­su­
d­obi­la 26.592­ agrar­na­ i­nteresenta u ukupnoj povr{­in­i ­29.76­2 ha, dok­ je u­
V­oj­vodini zemlju uk­up­ne povr{ine 4­93­.5­02 ha do­bi­lo­ 1­37­.951 kolonista­ i­
i­nterese­na­ta. Fond ­je­ n­aro~ito u Srbi­ji­ bio­ nedov­ol­ja­n, pa s­u ­bezem­lj­a{­ke
porodice u Srbij­i ­do­bijale 1,26 ha, a u V­ojv­odini ­2,57 ha, dok je dr`avni
pros­ek bio 2,­04 ha­. Kod ­onih koji su­ imali ne{to zeml­je taj pr­os­ek je bio
jo­{ ­ma­nji: u Srbiji 1 ha, ­Vo­jvodini­ 1,85 i 1,76 na saveznom nivou.
1931. 1949. 1931. 1949.
do 2 ha 138.900 170.700 do 2 ha 71.950 60.669
do 5 ha 214.900 271.588 do 5 ha 58.850 102.265
do 10 ha 146.450 178.433 do 10 ha 43.550 15.415
do 20 ha 59.162 94.040 do 20 ha 27.425 25.551
vi{e od 20 13.820 0 vi{e od 20 13.875 0
SRZ 0 8.002 SRZ 0­ 36.102
ukupno 573.232 692.789 ukupno 213.800 280.902
7a. Promena posedovne 7b. Prom­en­a pos­ed­ovn­e
strukture u Srbiji 193­1–­1949. strukture u Voj­vo­dini 19­31­–1949.
Iako je zvani~na pr­op­ag­anda isticala i ekonomske­ mo­tive a­gr­arn­e
ref­or­me­ (re{ava­nje­ probl­em­a radne ­snage­ u ­Vojvod­in­i)­, ona j­e s­amo po­

45 M. Ob­ra­do­vi}, n.d., 4.

216
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

gor{al­a nepovo­lj­nu­ posedovnu str­uktur­u. ­Na­jve}i­ p­oras­t dos­ti­gla­ su gazd­

in­stva sa­ 2­–5 ha­, kojih­ je­ u Vojvod­ini ­bilo ~ak 88%. Ovih­ poseda je p­re­
r­ata b­ilo oko 33%, da bi ­po­sle reforme ­dosti­gli 41%. Ukupno su p­osedi
­do ­10 ha­ do­sezali ~ak 90­% od uku­pn­og broja.46 To ­je­, ­pored politike otk­
upa i n­evi~ne kolonis­ti~ke ­ra­dn­e sna­ge­, bio j­eda­n od ­uz­ro­ka n­aglog ­pada
p­oljoprivre­dne proizvo­dnje ­u ovom ­perio­du.­

Kole­ktiviz­ac­ija­
Plan revolu­ci­j­e na sel­u j­e ­bi­o ­da­ se u prvoj­ p­re­la­znoj faz­i oslanjanjem
na sir­oma{nog­ s­eljaka ­i sredn­jak­a elimini{­e ­ku­la~ki e­lem­ent kroz ­agr­arnu
r­ef­or­mu, a­ u ­ drugoj­, kolektivizaci­jom p­o u­gledu na SS­SR, re{­i p­it­an­je­
s­itnoposedni­~ke strukture,­ oja~­a ­dr`avni­ i­ l­ikv­idi­ra priva­tn­i sekto­r ili­ po­
tpuno m­arg­in­alizuj­e. ­Kolekt­ivizacija j­e ­dala r­az­li­~i­te­ rezul­tat­e ­u ­po­je­dinim
ze­mljama­ n­ar­odne ­dem­ok­ratije.­ U­ B­ugarsk­oj j­e 195­7. ­objav­lj­eno­ d­a je pot­
pun­o sprovedena, {t­o ­je i­malo logike ­s ­ obzirom­ n­a ­ usitnjenost po­seda.­
R­elativn­o ­je imala us­peh­a u ^eh­os­lova~k­oj­ i ­Rumuniji,­ dok je­ najsla­bi­je
­rez­ultate (­ok­o ­20%) dala u Po­ljs­ko­j (gd­e n­ij­e bilo nikakve ­ekonomske­
logike) i u­ Jugo­slavi­ji­, gde j­e n­aro~it­o ­u Srbiji p­os­toj­al­a ukorenjena
­te­ri­torijal­iz­ovano­st ­se­ljaka ­na­ po­sedim­a ­i ­gd­e ­se­ n­a ­kraju o­d n­je odust­al­o.­
Iako je svima bio­ uzor SSSR i­ ­pot­puna kolektiviz­acija sela, oblici zad­ru­ga
su­ se­ r­az­li­ko­vali ­u poje­di­nim z­eml­jama.
Zakon­ o­ z­ad­rugama ­do­ne­la je ­Skup­{tina F­NRJ tek ­23.­ j­ula 1­94­6,
uz o{tr­u k­ritiku vo|e skup{t­inske opozicije Drago­lj­uba J­ovanovi­}a. ­On
je o­sp­or­avao n­a~­in ­na ko­ji­ s­e ­zadruge stvara­ju­, brzi­nu i nepr­ipremlje­nos­t,
osla­nj­anje n­a ­nevi~an­ ko­lon­isti­~ki elemen­t u­ poljopri­vr­edi. S­ d­ru­ge s­trane,­
zadruge ­su ­pod­vrg­nute neog­rani~en­oj dr`­avn­oj kontro­li,­ b­udu}i ­da ­su­
o­kru`ne­ vl­asti po­tvr­|ivale­ p­ravila, a za ­`albe b­io nad­le`­an­ o­rgan u­pr­ave
u republ­ici.47 Jova­no­vi} se­ pri tom­ poslu`­io­ i ­ve{tim ­de­ma­go{kim trikom:
“I­du}­i po Srb­iji sa ­dv­a ­ klipa ku­kuruza, o­d kojih ­je­ jedan ve}i r­odio ­ na­
p­rivatnom,­ a drugi,­ neupo­rediv­o manji, n­a d­r`avno-zad­ru`nom­ ­se­kt­or­u”
i ­tvrde}i da­ se­ zako­n d­onosi us­re­d leta ka­ko­ se seljaci­ ne bi­ b­unili jer s­u
zau­zeti na ­pol­jima.48
Ova­j ­proces je in­t­en­ziviran ­pos­le kritika iz ­Moskve, n­ajp­re­ n­eobjav­
ljenih ­a ­potom i ­javnih, o­ tome d­a K­PJ t­oleri{e ­kulake na­ selu i v­odi oportuni­
st­i~­ku po­li­tiku u p­oljopri­vredi. ­Po­~e­tkom­ 1947­, ­us­vajanje­m p­eto­god­i{njeg­
pl­ana, partija j­e ­napravi­la­ z­ao­kret u ob­azrivom­ s­tavu po ­pit­an­ju za­d­ruga.
Uklj­u~i­vanjem ­u petogo­di­{nji p­lan­, SRZ su ­ og­la­{ene za “­na­jn­ap­redniji

46 J. Po­pov, n.d., 26–27.

47 AJ, CK KPJ, Ko­mi­si­ja za na­rod­nu vlast, 507, x3-II/2, Ma­te­ri­jal o ne­pri­ja­telj­skoj
de­lat­no­sti D. Jo­va­no­vi­}a 1945–1947.
48 M. \i­las, Vlast.

217
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

oblik na{eg na­ro­dnog zadru­ga­rstv­a”­. Ipa­k, pro­ces fo­rmi­ranja ­zad­rug­a to­

kom 1948. za­mire. D­ok­ j­e njih­ov ­poras­t 1946/47. i­zn­osio preko 120­%, go-
d­ine 1947/48. opa­da­ na 80%­. Na izuzet­an­ porast broja S­RZ i prelazak na­
­po­litiku­ brze i ­potpune kole­kt­ivizacije­ u­ti­cao j­e politi­~k­i suk­ob ­sa­ I­nf­or­
mbiroo­m 1948. P­re­kre­tnicu­ je preds­tav­lja­o ­2. plenum KP­J, 2­8–­30. januar­a
1­949, koji je­ insistirao “... n­a ­j­a~anju soci­jalisti~­ko­g, ­to jest zadru`­no­g i dr­
`a­vn­og­ sek­tora u poljopri­vre­di jer sa­mo ­brzom i­zg­radnjom­ i ­pro­{ir­enjem
soc­ijali­sti~ko­g se­ktora polj­op­ri­vrede m­og­u ­se­ stv­oriti u­sl­ovi z­a s­avl­a|i­vanje­
njene zao­st­alosti.­”49 J. B.­ Ti­to­ j­e izjav­io: “­O­ve ­go­dine, drugarice­ i drugo­vi­,
pokazalo s­e ­da je b­il­o ­krajnje ­vr­eme za­ u­la­zak u zadruge”­.50 U pa­rtijsko­j
{tampi ­se moglo­ pr­o~itati: „.­.. ­Mi tu nis­mo (95% ­zemlje ­u ­pr­ivatnim ru-
kama 19­48) ni u ko­m slu~aju ­u z­aka{nj­en­ju. U Sovjetskom Save­zu­ 1929, ­u
­dvan­aestoj go­dini­ posle ­Ok­tobarske revol­uc­i­je, pri­va­tni s­ektor ­je­ ob­uhvata­o
­97­,7­% obrad­ive­ povr{­ine svih ­s­elj­a~kih zadrug­a.­..­”51
Ra­di­ d­okazivanja­ pra­vovern­ost­i Staljino­voj d­og­mi­, ­u nared­ni­m g­od­
inama (­194­9–­1951) d­o{lo je ­do ­nagle ­i ­ka­mpanjske akcije k­olektivizaci­je,
u koj­oj s­u kori­{}­ena s­va ­sr­ed­st­va­, sa ~es­tim nasil­je­m i­ brutalno{}­u prema
sel­jacima ­ko­ji su se o­pir­al­i ovoj ­meri.­ Sa­mo­ u 19­49. godini, ­po­rast broja­
zadru­ga iznosio je­ 4­02,7%,­ dok je ­koli~­ina­ polj­op­rivredne povr{ine bila
v­e}­a ­za 46­8%;­ u ­odno­su na­ p­re­thodn­u god­inu u njih sada ­ul­aze i selj­aci­
sa p­os­edima od nek­oliko ­hektara­, a­ ne maho­m ­si­rotinja ­ka­o ­u po~e­tk­u.
Samo tok­om dva­ m­es­eca 1949, od­ 10­. febr­uara ­do 10. apr­il­a, broj zadruga
je­ po­r­astao od 1.685­ na 3.346. ­U t­om perio­du ­u Srbiji je stvoreno toliko
zad­ru­g­a kolik­o ­od kraja r­at­a do ­1.­ janu­ara­ 1949­. ­Godine 19­50, t­aj trend se­
n­a­stavlja da ­bi­ kulminirao polovinom ma­ja,­ kada je obelo­da­nj­eno da­ i­ma­
7.012­ zadru­ga sa 377­.1­63­ do­ma}instava i 1,978­.12­5 ha – 19,6% uku­pn­e p­olj­
oprivredne povr{ine ili 16% se­oskog­ st­ano­vni{­tva. ­Br­oj­ zadruga je n­e­{to
opad­ao ­al­i se pove}ava­o b­roj doma­}instav­a, {to zna~i ­da­ j­e proces in­te­nzi­
vir­an do kraja­ godine. Kra­jem ju­na ­19­50­, bilo je ­ve} 5­15­.398 do­ma}ins­tava
sa 2,1­57.786 ha zemlje u z­ad­ru`­nom­ sektoru, {to je vrhu­nac zadru­`no­g
sektor­a ­kod nas. Sman­je­nje br­oja­ zadruga­ j­e posledica nji­hov­og fuzi­onisa­
nja­ i elimi­nis­an­ja nek­ih­ od nj­ih­ ­ka­o ­nerentabi­ln­ih­.
­Zaniml­jivo je da je, pos­le ­Bu­gar­ske, ko­ja­ je ­imala ~ak 53% k­olekti­
viz­ovanog ­obradivog­ zemlji{ta, J­ugo­sl­av­ij­a ­jo{ pr­e ­od­ustaja­nja,­ po~etk­om­
19­52­, postigla na­j­ve}­i ­stepen ­kol­ektivizacije­ (2­2%), {t­o ­je uz ­^ehosl­ova­~k­u
­(2­6%­), zna~ajno vi{e od os­ta­lih­ ze­malja iza gvo­zde­ne za­vese: Ma|a­rske
(­16­%), Poljske­ (1­0%), ­Ru­munije­ (1­5%) i Albanije ­sa samo 3%. P­or­ed­e}i

49 D. To­{i}, n.d., 25.

50 Bor­ba, 6. av­gust 1949.
51 Vlaj­ko Be­go­vi}, “Na­{a po­ljo­pri­vre­da i pi­ta­nje nje­nog so­ci­ja­li­sti~­kog pre­o­bra­`a­
ja”, Ko­mu­nist, br. 2, 2. mart 1949.

218
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

pojedine ­re­pu­blike u ­Jugoslavi­ji­, ­uo~av­am­o ­da su­ n­ajv­i{e rez­ul­tat­a ­postigle­

S­rbija, tj. V­oj­vodin­a, ­Ma­kedon­ija­ i Hrv­at­ska, dok su­ n­a ­za~elj­u ­bi­le­ Crna
G­ora­ i Slovenija. Hrv­at­ska je­ kraj­em 19­49. imal­a ­1.­542 za­dru­ge sa 66.7­89
doma}insta­va (oko 22%­), ­prete`no u Slav­on­iji­. U­ isto vreme Vojvo­di­na je
ima­la­ 7­31 zadrugu, al­i sa ~­ak­ 1­23.607 do­ma}instav­a (­oko 40%) sa 897.078
ha ze­ml­je ­(41­%), ~ime je uz 10% zemlji{ta ­u dr`avnom sek­toru socijalist­
i~ki­ sektor ­u V­ojvodin­i ­zahva­ta­o ­51­% uk­upne p­ovr{ine. ­Ov­o ­se de­sil­o samo
jo{ u­ Make­do­ni­ji, gde je ta­ko­|e so­cijalisti~k­i ­se­kt­or pretegao n­ad­ priv­at­ni­
m.­ Dok­ su pl­odnost ­ze­mlji{ta i p­rir­odni uslovi izme­|u osta­log ­bili glav­ni
­razlog ­uspe{­ne­ kolekt­ivizac­ije u V­ojvodi­ni, u Ma­kedoni­ji ­su­ t­o ­bi­li nasle­
|e­n ­obi~aj s­to­~a­rs­kih zadruga­ i si­rom­a{tvo s­eljaka,­ ko­ji su s­e n­adali p­om­
o}­i od dr­`av­e.52 Po­liti~ki fak­to­r, up­ot­reba sil­e ­i otpor­ s­elj­aka, u­z veli~i­nu
­posed­a, bili­ su gl­avn­i faktori­ k­oj­i su ­ut­icali ­na tempo k­olekti­vi­zacij­e.
U Srb­ij­i, kolekt­iviza­cij­a ­ je­ n­aj­uspe{nija­ b­ila u ­ Voj­vo­di­ni­, ­ zatim
na ­K­oso­vu,­ a na­jslabija­ u­ u­`oj Sr­biji. U V­oj­vodini je­ 19­50­. godine kol­ek­
tivizovan­o ­ 39­,2% obradive p­ov­r{ine­, n­a ­ Ko­so­vu­ 20,5%, a u­ u­`o­j Srb­ij­i
­samo 5,4%­. ­Dok je socijalisti~ki­ s­ektor­ u Vojvodini obuhv­at­ao­ 5­1%, ­ u
u`oj­ Srbiji j­e ­iz­nosio­ ­sam­o 7%. Zadru`ni sek­to­r u Vojv­od­ini je­ proizvod­
io ­55,8 % ­konoplje.­53
Raz­voj ova­kvog vi­da za­dru­gar­stva je za­u­sta­vljen u dru­goj po­lo­vi­
ni 1951, ka­da je do­ne­to Uput­stvo CK KPJ o da­ljim pu­te­vi­ma pre­o­bra­`a­ja
se­la, a po­sled­nji uda­rac ko­lek­ti­vi­za­ci­ji bi­la je Ured­ba o imo­vin­skim od­no­
si­ma i re­or­ga­ni­za­ci­ji se­lja~­kih rad­nih za­dru­ga. Ona je ob­na­ro­do­va­na 28.
mar­ta 1953, a ko­in­ci­di­ra sa Ti­to­vom po­se­tom Lon­do­nu i Sta­lji­no­vom smr­
}u. Uki­da­nje je olak­{a­no ~i­nje­ni­com {to su SRZ bi­le ni­sko­pro­duk­tiv­ne
i po­red ve­li­kih in­ve­sti­ci­ja i sub­ven­ci­ja od stra­ne dr­`a­ve. Od­u­sta­ja­nje od
ko­lek­ti­vi­za­ci­je se­la osta­}e traj­no obe­le`­je ju­go­slo­ven­skog so­ci­ja­li­zma, a
okol­no­sti ko­je su do ovo­ga do­ve­le ni­su u na­u­ci pot­pu­no ra­sve­tlje­ne, ma­
da je ja­sno da ni­su u pi­ta­nju sa­mo unu­tra­{nji eko­nom­ski (ne­ren­ta­bil­nost)
i po­li­ti~­ki raz­lo­zi (ot­por se­lja­ka, ot­klon od sta­lji­ni­zma i pro­kla­mo­va­nje sa­
mo­u­pra­vlja­nja), ve} da je od ogrom­nog zna­~a­ja i spolj­ni fak­tor tj. po­li­ti­
ka uslo­vlja­va­nja za­pad­nih de­mo­kra­ti­ja i SAD kroz us­po­sta­vlja­nje po­li­ti~­
ko-eko­nom­skih aran­`ma­na. Kar­delj u to vre­me iz­ja­vlju­je: “U no­vim uslo­
vi­ma se­lja~­ke rad­ne za­dru­ge mo­ra­ju se do kra­ja oslo­bo­di­ti kol­ho­zo­{ti­ne
i po­sta­ti mo­der­na in­du­strij­ska pred­u­ze­}a. Dru­gim re­~i­ma, ti­me {to smo
pro­kla­mo­va­li slo­bo­du stu­pa­nja u rad­ne za­dru­ge i iz­la­ska iz njih, mi se ni­
smo od­re­kli bit­ke za so­ci­ja­li­sti~­ki pre­o­bra­`aj po­ljo­pri­vre­de, ali smo du­`ni
da oru`­je u toj bit­ci pri­la­go­di­mo pro­me­nje­nim uslo­vi­ma.”54

52 D. To­{i}, n.d., 50–54.

53 J. Po­pov, n.d., 40–41.
54 Bor­ba, 28. april 1953.

219
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

­ RB.
S CG HRV. SL­O MAK. BIH U@AS VOJ. KOS.
560 21 327 51 238 114 168 352 40
11. Broj SRZ po republikama – krajem 1948.

12. Kre­ta­nje bro­ja SRZ 1945–1953.55 13. Pro­ce­nat ko­lek­ti­vi­zo­va­nog

ze­mlji­{ta Sr­bi­ji 1950.
God. 1945. 1946. 1947. 1948. 1949. 1950. 1951. 1952. 1953.
SRZ 14 280 638 1217 6238 6913 6804 4225 1165

Dru­ga agrar­na re­for­ma 1953.

U Ju­go­sla­vi­ji je jo{ vi­{e ogra­ni­~en se­o­ski po­sed sa­ve­znim Za­ko­nom
o po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­{nom fon­du op­{te­na­rod­ne imo­vi­ne i do­de­lji­va­
nju ze­mlje po­ljo­pri­vred­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma od 22. ma­ja 1953. go­di­ne56 tj.
sma­nje­njem ze­mlji­{nog mak­si­mu­ma na 10 ha po do­ma­}in­stvu, a isto­vre­
me­no je oko 270.000 ha pri­po­je­no dru­{tve­nom sek­to­ru.57 Ze­mlji­{ni po­se­
di su, kao {to je ve} re­~e­no, bio li­mi­ti­ran Za­ko­nom o agrar­noj re­for­mi i
ko­lo­ni­za­ci­ji 1945. go­di­ne. Ze­mljo­rad­ni­ci­ma je od­u­zet (“po­dru{tvljen”, od­
no­sno eks­pro­pri­san i pre­{ao u dru­{tve­nu svo­ji­nu) sav vi­{ak ob­ra­di­vog po­
ljo­pri­vred­nog ze­mlji­{ta iz­nad 10 hek­ta­ra, s tim {to su po­ro­di~­ne za­dru­ge i
do­ma­}in­stva, pod od­re­|e­nim uslo­vi­ma (vi­{e ~la­no­va, ze­mlja lo­{i­jeg kva­li­
te­ta), mo­gli za­dr­`a­ti u svo­ji­ni naj­vi­{e do 15 hek­ta­ra. Ze­mlji­{te ko­je je od­u­
ze­to od ze­mljo­rad­ni­ka po tom za­ko­nu u{lo je u tzv. po­ljo­pri­vred­ni ze­mlji­
{ni fond op­{te­na­rod­ne imo­vi­ne, iz ko­ga ga je dr­`a­va pre­ko op­{ti­na do­de­
lji­va­la na traj­no ko­ri­{}e­nje po­ljo­pri­vred­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma u dru­{tve­noj
svo­ji­ni (ze­mljo­rad­ni~­ke za­dru­ge, po­ljo­pri­vred­na do­bra i dru­ge pri­vred­ne
or­ga­ni­za­ci­je i usta­no­ve ko­je se ba­ve po­ljo­pri­vred­nom de­lat­no­{}u). Pro­pi­
sa­no je pra­vo biv­{ih vla­sni­ka na na­kna­du za od­u­ze­to ze­mlji­{te u vi­si­ni ko­
ju utvr­|u­je Sa­ve­zno iz­vr­{no ve­}e. Ovo je spre­~i­lo “kla­snu di­fe­ren­ci­ja­ci­ju

55 Sta­ti­sti~­ki go­di­{njak: Ju­go­sla­vi­ja 1918–1988, Be­o­grad 1995, 203.

56 Slu­`be­ni list FNRJ, br. 22/1953, Slu­`be­ni list SFRJ, br. 10/1965, Slu­`be­ni gla­snik
SRS, br. 51/1971 i 52/1973, i Slu­`be­ni list SAPV, br. 26/1972.
57 D. Bi­lan­d`i}, Hi­sto­ri­ja SFRJ, 233.

220
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

na se­lu”, ali je po­sta­lo traj­na ko~­ni­ca di­na­mi~­ni­jeg raz­vo­ja po­ljo­pri­vre­de,

upr­kos za­vid­nim do­stig­nu­}i­ma agro­teh­ni~­ke na­u­ke.
Pre­vas­ho­dan je bio so­ci­jal­no-po­li­ti~­ki cilj – eli­mi­ni­sa­ti krup­ne po­
sed­ni­ke kao no­si­o­ce ka­pi­ta­li­zma i sta­rih shva­ta­nja na se­lu i za­do­bi­ti na­klo­
nost sit­nih i sred­njih ze­mljo­po­sed­ni­ka po­de­lom ze­mlje, pa tek on­da pre­}i
na ko­lek­ti­vi­za­ci­ju po uzo­ru na SSSR, ko­jom bi se pre­va­zi­{la iz­ra­zi­to sit­
no­po­sed­ni~­ka struk­tu­ra i omo­gu­}i­lo ostva­ri­va­nje so­ci­ja­li­sti~­kih od­no­sa.
Na na­pu­{te­na ima­nja i po­se­de ku­la­ka na­se­lja­va­ni su ko­lo­ni­sti iz pa­siv­nih
si­ro­ma­{nih kra­je­va bli­skih NOP-u i Par­ti­ji, ~i­me su oja­~a­ni re­do­vi ko­mu­
ni­sta u Voj­vo­di­ni.
Kon­fi­ska­ci­jom, na­ci­o­na­li­za­ci­jom, agrar­nom re­for­mom, ot­ku­pom i
ko­lek­ti­vi­za­ci­jom, kao i dru­gim re­pre­siv­nim me­to­da­ma pri­ti­ska na bur­`o­
a­zi­ju, Par­ti­ja je si­ste­mat­ski spro­vo­di­la so­ci­jal­no-eko­nom­sku re­vo­lu­ci­ju.
Ovim se te­`i­lo ja­~a­nju dr­`av­nog sek­to­ra kao te­me­lja dr­`av­nog so­ci­ja­li­
zma, ali se ~ak i ta­mo gde je osta­vljen pri­va­tan po­sed dr­`av­nom in­ter­ven­
ci­jom (ured­ba­ma o za­se­ja­va­nju po­vr­{i­na, o uslu­ga­ma i asor­ti­ma­nu ro­be,
kva­li­te­tu pro­iz­vo­da, ot­ku­pom, po­li­ti­kom ce­na, ce­nom sta­na­ri­na i ogra­ni­
~e­nom mo­gu}­no­{}u ras­po­la­ga­nja ne­kret­ni­na­ma pri­vat­na svo­ji­na svo­di­la
na go­lo pra­vo).

Dru­ga na­ci­o­na­li­za­ci­ja 1958.

U vre­me dru­gog su­ko­ba s Mo­skvom oko pot­pi­si­va­nja za­jed­ni~­ke
de­kla­ra­ci­je ko­mu­ni­sti~­kih par­ti­ja i za­o­{tre­nih od­no­sa sa Za­pa­dom (slu­~aj
\i­las, pro­ce­si so­ci­ja­li­sti­ma Kre­ki­}u i Pa­vlo­vi­}u itd...) do­no­si se i no­vi Za­
kon o na­ci­o­na­li­za­ci­ji, ~i­me je ozva­ni­~e­no prak­ti~­no za­o­kru­`i­va­nje pro­ce­sa
tran­sfor­ma­ci­je pri­vat­ne svo­ji­ne u dr­`av­nu od­no­sno dru­{tve­nu.
Iako je ovaj akt pla­ni­ran go­di­na­ma ra­ni­je, ne mo­`e se iz­be­}i po­ve­
zi­va­nje nje­go­vog do­no­{e­nja i im­ple­men­ta­ci­je sa ko­{ka­njem sa SSSR-om,
po­gor­{a­njem od­no­sa sa Za­pa­dom, kao i ma­|ar­skom kon­tra­re­vo­lu­ci­jom
1956, {to je sva­ka­ko uti­ca­lo na vla­sti da ubr­za­ju stva­ri i ko­na~­no do­vr­{e
pro­ces eks­pro­pri­ja­ci­je eks­pro­pri­ja­to­ra, ko­ja je ne­{to uspo­re­na po­sle po­li­
ti~­ke na­god­be sa za­pad­nim de­mo­kra­ti­ja­ma 1951. (npr. od­u­sta­ja­nje od ko­
lek­ti­vi­za­ci­je 1953). Ras­po­la­ga­nje i vla­sni­{tvo nad sta­no­vi­ma i zgra­da­ma je
iona­ko ve} me­ra­ma dr­`av­ne in­ter­ven­ci­je od 1945. uglav­nom bi­lo sve­de­no
na fik­ci­ju kroz li­mi­ti­ra­nje sta­na­ri­na i ogra­ni­~e­nje ras­po­la­ga­nja zgra­da­ma
ko­je ima­ju vi­{e od tri sta­na, gde je od­re­|e­no dru­{tve­no upra­vlja­nje, a ras­
po­de­la se vr­{i­la pre­ko na­rod­nih od­bo­ra. Na­ci­o­na­li­za­ci­ja pri­vat­ne imo­vi­ne
na za­ko­no­dav­nom pla­nu okon­~a­na je, da­kle, Za­ko­nom o na­ci­o­na­li­za­ci­ji
na­jam­nih zgra­da i gra­|e­vin­skog ze­mlji­{ta 26. de­cem­bra 1958. go­di­ne. Cilj
je bio, pre­ma re­~i­ma sa­ve­zne mi­ni­star­ke za so­ci­jal­nu po­li­ti­ku i ko­mu­nal­
na pi­ta­nja Li­di­je [en­tjurc u iz­la­ga­nju pred skup­{ti­nom FNRJ, “li­kvi­di­ra­ti
221
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

ka­pi­ta­li­sti~­ke dru­{tve­ne od­no­se, a ti­me i sve ob­li­ke is­ko­ri­{ta­va­nja ~o­vje­ka

po ~o­vje­ku”.58
Za­ko­nom je (~l. 12) utvr­|e­no da su na­ci­o­na­li­zo­va­ne: 1. na­jam­ne
stam­be­ne zgra­de, tj. zgra­de u gra­|an­skoj svo­ji­ni sa vi­{e od dva sta­na ili vi­
{e od tri ma­nja sta­na, 2. sve stam­be­ne zgra­de i sta­no­vi kao po­seb­ni de­lo­vi
zgra­da, ko­je su u svo­ji­ni gra­|an­skih prav­nih li­ca, dru­{tve­nih or­ga­ni­za­ci­ja i
dru­gih udru­`e­nja gra­|a­na, 3. po­slov­ne pro­sto­ri­je u svo­ji­ni gra­|an­skih prav­
nih li­ca, dru­{tve­nih or­ga­ni­za­ci­ja i dru­gih udru­`e­nja gra­|a­na, ako ne slu­`e
nji­ho­voj do­zvo­lje­noj de­lat­no­sti, 4. vi­{ak pre­ko dva sta­na u svo­ji­ni jed­nog
gra­|a­ni­na, 5. po­slov­ne pro­sto­ri­je u stam­be­noj zgra­di u svo­ji­ni gra­|a­na.
Pred­met na­ci­o­na­li­za­ci­je ni­su zgra­de i de­lo­vi zgra­de od­go­va­ra­ju­}e ve­li­~i­ne
i na­me­ne ko­je sop­stve­ni­ku ili ~la­no­vi­ma nje­go­ve po­ro­di­ce po­vre­me­no ili
se­zon­ski slu­`e za od­mor ili opo­ra­vak, bez ob­zi­ra na me­sto gde se na­la­ze.
Pred­met na­ci­o­na­li­za­ci­je su sve po­slov­ne zgra­de u gra­|an­skoj svo­ji­ni ko­je
slu­`e za vr­{e­nje pri­vred­nih, ad­mi­ni­stra­tiv­nih, pro­svet­nih, kul­tur­nih, zdrav­
stve­nih i so­ci­jal­nih i dru­gih sli~­nih de­lat­no­sti, osim eko­nom­skih zgra­da ko­
je slu­`e za po­ljo­pri­vred­nu de­lat­nost, ma­lih ma­ga­ci­na i po­dru­ma, ga­ra­`a
za sme­{taj naj­vi­{e dva auto­mo­bi­la, kao i spo­red­nih pro­sto­ri­ja (pe­ri­o­ni­ce,
su­{i­o­ni­ce, po­dru­mi, ga­ra­`e) ko­je slu­`e za po­tre­be sta­na­ra u zgra­di.59
Vla­sni­ku se na nje­gov zah­tev mo­gu osta­vi­ti po­slov­ne zgra­de i po­slov­
ne pro­sto­ri­je u na­ci­o­na­li­zo­va­noj zgra­di u ve­li­~i­ni po­treb­noj za oba­vlja­nje
nje­go­ve do­zvo­lje­ne de­lat­no­sti, ko­je on ne mo­`e otu­|i­ti ve} ih sa­mo mo­gu
za­kon­ski na­sled­ni­ci na­sle­di­ti, s tim {to pro­sto­ri­je kad pre­sta­nu da slu­`e
po­slov­noj de­lat­no­sti po­sta­ju dru­{tve­na svo­ji­na. Za­ko­nom o na­ci­o­na­li­za­ci­
ji iz 1958. go­di­ne na­ci­o­na­li­zo­va­na su sva gra­|e­vin­ska ze­mlji­{ta, bi­lo da su
iz­gra­|e­na ili ne­iz­gra­|e­na, ko­ja se na­la­ze u u`im gra­|e­vin­skim re­jo­ni­ma
gra­do­va i na­se­lji­ma grad­skog ka­rak­te­ra. Na­ci­o­na­li­zo­va­no je i ze­mlji­{te na
ko­me se na­la­ze zgra­de ko­je ni­su na­ci­o­na­li­zo­va­ne, sa pra­vom sop­stve­ni­ke
te zgra­de da bes­plat­no ko­ri­sti ze­mlji­{te ko­je po­kri­va ta zgra­da i ze­mlji­{te
ko­je slu­`i za re­dov­nu upo­tre­bu te zgra­de, sve dok na tom ze­mlji­{tu po­sto­
ji zgra­da. Za spro­vo­|e­nje na­ci­o­na­li­za­ci­je stam­be­nih i po­slov­nih obje­ka­ta
i pro­sto­ri­ja, kao i gra­|e­vin­skog ze­mlji­{ta, do­ne­ta je Ured­ba o po­stup­ku za
spro­vo­|e­nje na­ci­o­na­li­za­ci­je na­jam­nih zgra­da i gra­|e­vin­skog ze­mlji­{ta, kao
i Uput­stvo o ze­mlji­{nok­nji­`nim upi­si­ma na­ci­o­na­li­zo­va­nih na­jam­nih zgra­
da i gra­|e­vin­skog ze­mlji­{ta.60 Tim pod­za­kon­skim pro­pi­si­ma utvr­|e­na je
pro­ce­du­ra spro­vo­|e­nja na­ci­o­na­li­za­ci­je, iz­me­|u osta­log i oba­ve­za vla­sni­ka
da u od­re­|e­nom ro­ku sa­mi mo­ra­ju nad­le­`nom op­{tin­skom or­ga­nu upra­ve
pod­ne­ti pri­ja­vu o svim zgra­da­ma, ide­al­nim de­lo­vi­ma zgra­da i po­seb­nim de­
lo­vi­ma zgra­da ko­je su na taj dan ima­li u svo­ji­ni, ra­di utvr­|i­va­nja pred­me­ta

58 Z. Ra­de­li}, Hr­vat­ska u Ju­go­sla­vi­ji 1945–1991, Za­greb 2006, 298–299.

59 Slu­`be­ni list FNRJ, Sl. br. 4–1959.
60 Slu­`be­ni list FNRJ, br. 49/1959; Slu­`be­ni list FNRJ, br. 4/1959.

222
 Oblici oduzimanja privatne svojine u Srbiji i Jugoslaviji 1944–1958

na­ci­o­na­li­za­ci­je i od­u­zi­ma­nja vla­sni­{tva. Pre­ma po­me­nu­tom Uput­stvu, sud

je vr­{io uknji­`bu dru­{tve­ne svo­ji­ne na ce­loj zgra­di ~ak i on­da ka­da su sa­
mo po­je­di­ni ili svi po­seb­ni de­lo­vi te zgra­de bi­li iz­u­ze­ti od na­ci­o­na­li­za­ci­je.
Pre­ma istom za­ko­nu, vla­sni­ku je tre­ba­la da pri­pad­ne od­re­|e­na na­kna­da
u vred­no­sti od 10% pro­ce­nje­ne sta­na­ri­ne za vre­me od 50 go­di­na.
Pre­ma ne­kim pro­ce­na­ma Li­ge za za­{ti­tu pri­vat­ne svo­ji­ne, ta­da je u
Sr­bi­ji u dr­`av­ne ru­ke pre­{lo oko 70.000 raz­li­~i­tih stam­be­nih je­di­ni­ca, dok
je 35.000 iz­u­ze­to, i na­ci­o­na­li­zo­va­no ~ak oko mi­lion hek­ta­ra gra­|e­vin­skog
ze­mlji­{ta.61 U Hr­vat­skoj su do kra­ja fe­bru­a­ra 1960. re­{e­njem op­{tin­skih,
od­no­sno ko­tar­skih ko­mi­si­ja, za na­ci­o­na­li­za­ci­ju bi­le ob­u­hva­}e­ne 5.684 zgra­
de, od to­ga 616 po­slov­nih zgra­da, tj. oko 3.860 sta­no­va i 5.960 po­slov­nih
pro­sto­ra.62
* * *
Za raz­li­ku od za­pad­nih de­mo­kra­ti­ja, ko­je su i po­red iz­ve­snog skre­
ta­nja ule­vo i iz­ra­`e­nog in­ter­ven­ci­o­ni­zma u pr­vim po­sle­rat­nim go­di­na­ma
osta­le u okvi­ri­ma ka­pi­ta­li­sti~­kog si­ste­ma i li­be­ral­ne de­mo­kra­ti­je, ze­mlje
na­rod­ne de­mo­kra­ti­je, pa i Ju­go­sla­vi­ja, u pr­voj fa­zi su ko­pi­ra­le u ve­}oj ili
ma­njoj me­ri put pr­ve ze­mlje so­ci­ja­li­zma. Vi­{e­fa­zna so­ci­ja­li­sti~­ka re­vo­lu­ci­
ja ovog ti­pa pod­ra­zu­me­va­la je naj­pre ostva­re­nje tzv. dr­`av­nog so­ci­ja­li­zma,
~i­ji je pred­u­slov bio da se eta­ti­sti~­kim me­ra­ma (kon­fi­ska­ci­jom, na­ci­o­na­li­za­
ci­jom, agrar­nom re­for­mom, ot­ku­pom, ko­lek­ti­vi­za­ci­jom i dr.) po­dr­`a­vi pri­
vat­na svo­ji­na, a on­da me­ra­ma eko­nom­ske po­li­ti­ke (po­re­skom po­li­ti­kom,
po­li­ti­kom ce­na, in­ve­sti­ci­o­nom po­li­ti­kom i sl.) raz­vi­je dr­`av­no-so­ci­ja­li­sti~­ki
sek­tor, ko­ji je u pot­pu­no­sti u ru­ka­ma par­ti­je. Ceo pro­ces je tre­ba­lo ostva­ri­
ti kroz pe­to­let­ke, a nje­gov cilj je bio upo­{lja­va­nje mi­li­on­ske re­zer­ve rad­ne
sna­ge sa se­la u grad i ubr­za­nu in­du­stri­ja­li­za­ci­ju i ur­ba­ni­za­ci­ju. Kon­fi­ska­ci­
jom, na­ci­o­na­li­za­ci­jom, agrar­nom re­for­mom, ot­ku­pom i ko­lek­ti­vi­za­ci­jom,
kao i dru­gim re­pre­siv­nim me­to­da­ma pri­ti­ska na bur­`o­a­zi­ju, Par­ti­ja je si­ste­
mat­ski spro­vo­di­la so­ci­jal­no-eko­nom­sku re­vo­lu­ci­ju. Ovim se te­`i­lo ja­~a­nju
dr­`av­nog sek­to­ra kao te­me­lja dr­`av­nog so­ci­ja­li­zma, ali se ~ak i ta­mo gde
je osta­vljen pri­va­tan po­sed dr­`av­nom in­ter­ven­ci­jom (ured­ba­ma o za­se­ja­va­
nju po­vr­{i­na, o uslu­ga­ma i asor­ti­ma­nu ro­be, kva­li­te­tu pro­iz­vo­da, ot­ku­pom,
po­li­ti­kom ce­na, ce­nom sta­na­ri­na i ogra­ni­~e­nom mo­gu}­no­{}u ras­po­la­ga­nja
ne­kret­ni­na­ma... itd. ) pri­vat­na svo­ji­na svo­di­la na go­lo pra­vo.
U Ju­go­sla­vi­ji, kao i u dru­gim ze­mlja­ma so­ci­ja­li­sti~­ke re­vo­lu­ci­je, po
uzo­ru na SSSR ovaj pro­ces je pra­tio ne­ve­ro­vat­no raz­vi­jen si­stem eko­nom­
sko-so­ci­jal­ne re­pre­si­je. Ona se is­po­lja­va­la, po­red so­fi­sti­ci­ra­nih me­to­da eko­
nom­ske i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke – po­vla­sti­ce, pro­pa­gan­da i ob­li­ko­va­nje jav­nog
mnje­nja – kroz otvo­re­nu, pa na mo­men­te i bru­tal­nu pri­me­nu si­le od stra­ne

61 Vi­{e na saj­tu Li­ge za za­{ti­tu pri­vat­ne svo­ji­ne: http://www.li­ga.org.yu/Imo­vi­na.htm

62 Z. Ra­de­li}, nav. de­lo, 298–299.

223
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sr|an Cvetkovi}

dr­`av­nih i par­tij­skih or­ga­na. U pr­vim go­di­na­ma po­sle ra­ta eko­nom­sko-so­

ci­jal­na re­pre­si­ja se ma­ni­fe­sto­va­la kroz pro­ce­su­i­ra­nje pred su­do­vi­ma na hi­
lja­de op­tu­`e­nih za ko­la­bo­ra­ci­ju, ko­ji­ma je od­u­ze­ta imo­vi­na kon­fi­ska­ci­jom,
za­tim kroz na­ci­o­na­li­za­ci­ju sit­nih i sred­njih pred­u­ze­}a, agrar­ne re­for­me i ko­
lo­ni­za­ci­je, za­bra­nu po­vrat­ka ne­ko­li­ko hi­lja­da iz­be­glih u svo­je do­mo­ve na
Ko­so­vu i Ma­ke­do­ni­ji, pri­nud­nu mo­bi­li­za­ci­ju rad­ne sna­ge za “do­bro­volj­ni
rad”, a na­ro­~i­ta je bru­tal­nost is­po­lje­na pri­li­kom ot­ku­pa i ko­lek­ti­vi­za­ci­je,
po­seb­no na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, od­no­sno Voj­vo­di­ne. Broj osu­|e­nih se­lja­ka u
pe­ri­o­du 1945–1953. pro­ce­nju­je se na sko­ro 40.000 u Sr­bi­ji (oko 100.000 je
pro­{lo kroz za­tvo­re) sa­mo zbog ot­ku­pa i ko­lek­ti­vi­za­ci­je, dok je kon­fi­sko­
va­na imo­vi­na 4.500 ku­la­ka. So­ci­jal­ni in­`e­nje­ring pod­ra­zu­me­vao je po­stup­
nu eli­mi­na­ci­ju ku­la­ka – bo­ga­tih se­lja­ka, bur­`o­a­zi­je – sta­rog gra­|an­skog
slo­ja pred­u­zet­ni­ka, sop­stve­ni­ka i slo­bod­nja­ka. Njih je tre­ba­lo pre­to­pi­ti ili
u se­lja­ke sit­no­po­sed­ni­ke (uz la­ga­no od­u­mi­ra­nje), ili pre­ve­sti u so­ci­ja­li­sti~­
ki sek­tor, tj. rad­ni~­ku kla­su (ko­ja se iz da­na u dan uve­}a­va­la), ili, u re­|em
slu­~a­ju, po­pu­ni­ti re­do­ve no­ve, “po­{te­ne” in­te­li­gen­ci­je.

Srdjan CVETKOVIC

OBLICI ODUZIMANJA PRIVATNE SVOJINE

U SRBIJI I JUGOSLAVIJI 1944–1945
Summary: The work deals with the analysis of the process of private pro-
perty nationalization in Serbia between 1944 and 1958. The subject of the analy­
sis are the measures of confiscation, sequestration, the first and the second na­
tionalization, agricultural reform, collectivization, as well as other laws based on
which property was taken away from private owners in the process of so-called
expropriation of expropriators in Serbia and Yugoslavia after the World War II.
A multi-stage socialist revolution first of all envisaged the realization of so-called
state socialism, whose precondition was to use etatist measures (confiscation, na­
tionalization, agricultural reform, purchase, collectivization, etc.) to nationalize pri­
vate property, and then to use economic policy measures (tax policy, price policy,
investment policy, etc.) to develop a state-socialist sector which was completely
under the Party’s control. The entire process was supposed to be realized through
five-year plans, and it aimed at employing millions of people from villages, moving
them to the towns, and speeding up industrialization and urbanization. By means
of confiscation, nationalization, agricultural reform, purchase and collectivization,
as well as other repressive methods of putting pressure upon bourgeoisie, the Party
systematically implemented social and economic revolution.
Key words: private property, confiscation, nationalization, sequestration, ag­
ricultural reform, collectivization, communist party

224
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

Vladimir TODOROVI] UDK ____________

RESTITUCIJA IMOVINE CRKVAMA

I VERSKIM ZAJEDNICAMA
U REPUBLICI SRBIJI

Rezime: Je­dan od seg­me­na­ta ko­ji svo­jin­sku tran­zi­ci­ju u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji

~i­ni ne­kom­plet­nom je­ste i ne­re­{e­no pi­ta­nje de­na­ci­o­na­li­za­ci­je. Na­kon Dru­gog svet­
skog ra­ta iz­vr­{e­no je bez ika­kve nov­~a­ne na­kna­de ma­sov­no od­u­zi­ma­nje i po­dr­`a­
vlje­nje pri­vat­ne imo­vi­ne, pre sve­ga u obla­sti pri­vre­de, agra­ra i sta­no­grad­nje, pa
je u Ju­go­sla­vi­ji i Sr­bi­ji pri­vat­na svo­ji­na u ne­kim obla­sti­ma i na ne­kim stva­ri­ma bi­
la pot­pu­no uki­nu­ta (ban­kar­stvo, osi­gu­ra­nje, pri­vre­da osim za­nat­stva i tzv. ma­le
pri­vre­de, gra­|e­vin­sko ze­mlji­{te), a u ne­ki­ma stro­go za­kon­ski li­mi­ti­ra­na, kao {to
je slu­~aj sa po­ljo­pri­vred­nim ze­mlji­{tem, {u­ma­ma i {um­skim ze­mlji­{tem, stam­be­
nim i po­slov­nim zgra­da­ma i pro­sto­ri­ja­ma. U Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji usvo­jen je 25. ma­ja
2006. go­di­ne Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­
ma, ko­ji je stu­pio na sna­gu 10. ju­na 2006. go­di­ne, a pri­me­nju­je se od 1. ok­to­bra
2006. Taj za­kon je sa­mo seg­ment de­na­ci­o­na­li­za­ci­je/re­sti­tu­ci­je u Sr­bi­ji, ko­joj, po­
red ovog za­ko­na, pred­sto­ji do­no­{e­nje za­ko­na o ge­ne­ral­noj re­sti­tu­ci­ji imo­vi­ne svim
dru­gim su­bjek­ti­ma – fi­zi~­kim i prav­nim li­ci­ma, ko­ji­ma je imo­vi­na na­kon Dru­gog
svet­skog ra­ta u Sr­bi­ji od­u­ze­ta bez na­kna­de. Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­
ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma da­je rav­no­pra­van prav­ni po­lo­`aj svim cr­kva­
ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, pred­vi­|a pri­o­ri­tet na­tu­ral­ne re­sti­tu­ci­je, ali i nov­~a­no
obe­{te­}e­nje, jem­~i za­{ti­}e­nost ste­~e­nih pra­va tre­}ih li­ca i kao pred­met vra­}a­nja
na­vo­di sve ne­po­kret­ne stva­ri, a od po­kret­nih stva­ri sa­mo one ko­je ima­ju od­re­|e­
nu kul­tur­nu, isto­rij­sku ili umet­ni~­ku vred­nost. Po­stu­pak re­sti­tu­ci­je vo­di Di­rek­ci­
ja za re­sti­tu­ci­ju kao po­seb­na dr­`av­na or­ga­ni­za­ci­ja, ko­ja je za­po­~e­la rad i do­ne­la
pr­va re­{e­nja o re­sti­tu­ci­ji. U sva­kom slu­~a­ju, po­sao vra­}a­nja imo­vi­ne cr­kva­ma i
ver­skim za­jed­ni­ca­ma u Sr­bi­ji je kre­nuo, ali ka­ko se od­no­si sa­mo na jed­nu ka­te­go­
ri­ju su­bje­ka­ta ko­ji­ma je od­u­ze­ta imo­vi­na, on }e osta­ti ne­pot­pun i sa sen­kom na
rav­no­prav­no­sti osta­lih biv­{ih vla­sni­ka, fi­zi~­kih i prav­nih li­ca, uko­li­ko ubr­zo ne
usle­di i tzv. op­{ta de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja, ko­ja bi i osta­lim su­bjek­ti­ma ta­ko­|e da­la pra­
vo na re­sti­tu­ci­ju i obe­{te­}e­nje.
Klju~ne re~i: kon­fi­sko­va­na imo­vi­na, tran­zi­ci­ja, de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja, vra­}a­nje (re­
sti­tu­ci­ja) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma

De­na­ci­o­na­li­za­ci­ja kroz re­sti­tu­ci­ju i obe­{te­}e­nje biv­{ih vla­sni­ka ko­

ji­ma je na ma­tri­ci ide­o­lo­{ke re­pre­si­je bez na­kna­de od­u­ze­ta i po­dr­`a­vlje­
na imo­vi­na, sa­stav­ni je deo svo­jin­ske tran­zi­ci­je u biv­{im so­ci­ja­li­sti~­kim
225
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir Todorovi}

ze­mlja­ma. Go­to­vo sve te ze­mlje ve} od de­ve­de­se­tih go­di­na pro­{log ve­ka

za­po­~e­le su pro­ces svo­jin­ske re­tro­ce­si­je pu­tem na­tu­ral­ne re­sti­tu­ci­je i/ili
nov­~a­nog obe­{te­}e­nja, ne­ke kao npr. Ne­ma~­ka i Slo­ve­ni­ja su pro­ces de­
na­ci­o­na­li­za­ci­je pri­ve­le kra­ju, ali ipak ni­jed­na ze­mlja jo{ ni­je u ce­lo­sti i ko­
na~­no raz­re­{i­la taj pro­blem. To sve go­vo­ri ko­li­ko je taj pro­ces slo­`en, du­
go­tra­jan i zna­~a­jan za sva­ku ze­mlju.

Obim po­dr­`a­vlje­nja pri­vat­ne imo­vi­ne

U biv­{oj Ju­go­sla­vi­ji je sa­mo na osno­vu spro­vo­|e­nja agrar­ne re­for­
me i ko­lo­ni­za­ci­je, u pe­ri­o­du 1945–1947. go­di­na, for­mi­ran ze­mlji­{ni fond
~i­ja je po­vr­{i­na iz­no­si­la 1.647.305 hek­ta­ra. Tu ze­mlju dr­`a­va je od­u­ze­la i
bez ika­kvog nov­~a­nog obe­{te­}e­nja po­dr­`a­vi­la od pri­vat­nih vla­sni­ka – ze­
mljo­rad­ni­ka i ne­ze­mljo­rad­ni­ka, od ba­na­ka, pred­u­ze­}a i ra­znih udru­`e­nja,
od cr­ka­va i ma­na­sti­ra, od za­du­`bi­na cr­kve­nih i sve­tov­nih, od li­ca ne­ma~­
ke na­ci­o­nal­no­sti, od ne­sta­lih vla­sni­ka, od kon­fi­ska­ta ko­ji­ma je sud­skom
od­lu­kom od­u­ze­ta imo­vi­na, od ko­lo­ni­sta ko­ji su osta­vi­li svo­ju ze­mlju, od
stra­nih dr­`a­vlja­na i dr.
Sve ze­mlje biv­{eg so­ci­ja­li­zma su po­dr­`a­vlje­njem ob­u­hva­ti­le i cr­kve­
nu imo­vi­nu, osim Polj­ske, ko­ja ni­je iz­vr­{i­la kon­fi­ska­ci­ju imo­vi­ne Ka­to­li-
~­ke cr­kve u toj ze­mlji.
Naj­zna­~aj­ni­ju ulo­gu u obra­zo­va­nju ze­mlji­{nog fon­da agrar­ne re­for­
me i ko­lo­ni­za­ci­je u Ju­go­sla­vi­ji (i u Sr­bi­ji) ima­li su ne­sum­nji­vo ne­ma~­ki
po­se­di ~ak, 38,73% (97.720 po­se­da po­vr­{i­ne 637.939 ha). Pre­ko 60% tih
po­se­da na­la­zi­lo se u Sr­bi­ji, ta~­ni­je u nje­noj po­kra­ji­ni Voj­vo­di­ni.
Dru­gi po ve­li­~i­ni su ve­li­ki ze­mlji­{ni po­se­di u pri­vat­nom vla­sni­{tvu:
14,99% (2.755 po­se­da po­vr­{i­ne 246.929 ha). Oko po­lo­vi­ne tih po­se­da ot­
pa­da na Sr­bi­ju (Voj­vo­di­nu).
Tre­}e me­sto po ve­li­~i­ni ude­la u obra­zo­va­nju ze­mlji­{nog fon­da za­u­zi­
ma­li su ze­mlji­{ni po­se­di eks­pro­pri­sa­ni od cr­ka­va, ma­na­sti­ra, ver­skih za­jed­
ni­ca i nji­ho­vih za­du­`bi­na i dru­{ta­va: 10,4% (2.827 po­se­da po­vr­{i­ne 172.022
ha). Od to­ga, u Sr­bi­ji je od­u­ze­to 819 cr­kve­nih po­se­da u po­vr­{i­ni 53.491
hek­tar, a u sa­moj Voj­vo­di­ni 679 po­se­da po­vr­{i­ne 34.522 hek­ta­ra.
Po­sle agrar­ne re­for­me usle­di­le su tri na­ci­o­na­li­za­ci­je: 1946, 1948.
i 1958. go­di­ne, ko­ji­ma je iz­vr­{e­no ma­sov­no po­dr­`a­vlje­nje pri­vat­nih pri­vre-
d­nih pred­u­ze­}a, stam­be­nih i po­slov­nih zgra­da, sta­no­va i po­slov­nih pro­sto­
ri­ja, kao i ce­lo­kup­nog gra­|e­vin­skog ze­mlji­{ta. Uz to, pre­vo­|e­nje pri­vat­ne
imo­vi­ne iz pri­vat­ne u tzv. op­{te­na­rod­nu tj. dr­`av­nu svo­ji­nu vr­{e­no je i me­
ra­ma se­kve­stra­ci­je, kon­fi­ska­ci­je i ra­znim ob­li­ci­ma eks­pro­pri­ja­ci­je.

 Po­da­ci iz knji­ge “Agrar­na re­for­ma i ko­lo­ni­za­ci­ja u Ju­go­sla­vi­ji 1945–1948”, auto­ra

Ni­ko­le L. Ga­}e­{e, iz­da­nje “Ma­ti­ca srp­ska”, No­vi Sad, 1984, str. 362

226
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

Na­kon 1958. go­di­ne u pri­vre­di Ju­go­sla­vi­je i Sr­bi­je pri­vat­na svo­ji­na

je u ne­kim obla­sti­ma i na ne­kim stva­ri­ma bi­la pot­pu­no uki­nu­ta (ban­kar­
stvo, osi­gu­ra­nje, pri­vre­da osim za­nat­stva i tzv. ma­le pri­vre­de, gra­|e­vin­sko
ze­mlji­{te), a u ne­kim stro­go za­kon­ski li­mi­ti­ra­na, kao {to je slu­~aj sa po­ljo­
pri­vred­nim ze­mlji­{tem, {u­ma­ma i {um­skim ze­mlji­{tem, kao i stam­be­nim
i po­slov­nim zgra­da­ma i pro­sto­ri­ja­ma. Kao po­sle­di­cu to­ga, Sr­bi­ja da­nas ima
oko 80.000 tzv. biv­{ih vla­sni­ka ko­ji po­tra­`u­ju svo­ju imo­vi­nu, {to, sve­u­ku-
p­no, ~i­ni oko po­la mi­li­o­na lju­di. Od to­ga, iz re­da cr­ka­va i ver­skih za­jed­ni­
ca ima oko 3.000 po­ten­ci­jal­nih po­tra­`i­la­ca od­u­ze­te imo­vi­ne.

Prav­na re­gu­la­ti­va de­na­ci­o­na­li­za­ci­je

Ve­}i­na biv­{ih post­so­ci­ja­li­sti~­kih dr­`a­va je u je­din­stve­nim om­ni­bus
za­ko­ni­ma ure­di­la sva pi­ta­nja vra­}a­nja od­u­ze­te imo­vi­ne: ko su su­bjek­ti re­
sti­tu­ci­je, {ta je pred­met vra­}a­nja, ko­ji je na­~in vra­}a­nja, me­to­do­lo­gi­ju pro­
ce­ne vred­no­sti, is­pla­tu obe­{te­}e­nja, po­stu­pak re­sti­tu­ci­je i dr.
U ~la­nu 14. slo­ve­na~­kog Za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji (1991) me­|u ko­
ri­sni­ke re­sti­tu­ci­je ubro­ja­ne su i cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce: “pra­vo na po­vra­
}aj imo­vi­ne ima­ju cr­kve i dru­ge ver­ske za­jed­ni­ce, nji­ho­ve usta­no­ve, od­no­
sno re­do­vi ko­ji u vre­me stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­na de­lu­ju na te­ri­to­ri­ji
Re­pu­bli­ke Slo­ve­ni­je”. Dru­ge dr­`a­ve ob­u­hva­ta­ju cr­kve i ver­ske za­je-d­ni­ce
kao ko­ri­sni­ke re­sti­tu­ci­je kroz ka­te­go­ri­ju “prav­nih li­ca”. Ret­ko je ko vra­}a­
nje kon­fe­si­o­nal­ne imo­vi­ne ure­dio u po­seb­nom za­ko­nu, sa iz­u­zet­kom Ru­
mu­ni­je i Sr­bi­je. Ru­mun­ski se­nat je 6. ju­na 2002. go­di­ne usvo­jio spe­ci­jal­nu
za­kon­sku Ured­bu o po­vra­}a­ju imo­vi­ne ko­ja je pri­pa­da­la pra­vo­slav­noj,
ka­to­li~­koj i dru­gim cr­kva­ma u Ru­mu­ni­ji, a ko­ju je pret­hod­ni ko­mu­ni­sti-
~­ki re­`im kon­fi­sko­vao u pe­ri­o­du 1945–1989. go­di­ne. Po ~la­nu 8. cr­no­gor­
skog Za­ko­na o po­vra­}a­ju imo­vin­skih pra­va i obe­{te­}e­nju iz 2004. go­di­ne,
“uslo­vi, na­~in i po­stu­pak po­vra­}a­ja od­u­ze­tih imo­vin­skih pra­va vjer­skim
za­jed­ni­ca­ma ure­di­}e se po­seb­nim za­ko­nom” (taj za­kon do po­lo­vi­ne 2008.
go­di­ne u Cr­noj Go­ri ni­je do­net). Vla­da Hr­vat­ske je 9. ok­to­bra 1998. pot­pi­
sa­la kon­kor­dat s Va­ti­ka­nom, ko­ji od­re­|u­je po­vra­}aj, u na­tu­ri ili nov­~a­noj
na­kna­di, ce­lo­kup­ne imo­vi­ne Ka­to­li~­koj cr­kvi ko­ju je ko­mu­ni­sti~­ki re­`im
od­u­zeo na­kon 1945. go­di­ne, dok za osta­le cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce va­`i
op­{ti pro­pis o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji. U ^e­{koj je za­ko­nom pred­vi­|e­no da se
imo­vi­na vra­ti pr­vo­bit­nim ko­ri­sni­ci­ma, pa i Ka­to­li~­koj cr­kvi: ra­di se o 175
hek­ta­ra {u­me i vi­{e sto­ti­na zgra­da ko­je je cr­kva ne­ka­da po­se­do­va­la.
U Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji je Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma
i ver­skim za­jed­ni­ca­ma usvo­jen 25. ma­ja 2006. go­di­ne, stu­pio na sna­gu 10.
ju­na 2006. go­di­ne, a pri­me­nju­je se od 1. ok­to­bra 2006. go­di­ne. Taj za­kon
je sa­mo seg­ment de­na­ci­o­na­li­za­ci­je/re­sti­tu­ci­je u Sr­bi­ji, ko­joj, po­red ovog
za­ko­na, pred­sto­ji do­no­{e­nje za­ko­na o ge­ne­ral­noj re­sti­tu­ci­ji imo­vi­ne svim
227
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir Todorovi}

dru­gim su­bjek­ti­ma – fi­zi~­kim i prav­nim li­ci­ma, ko­ji­ma je imo­vi­na na­kon

Dru­gog svet­skog ra­ta u Sr­bi­ji od­u­ze­ta bez na­kna­de. Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja je,
za sa­da, za­jed­no sa Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom, je­di­na ze­mlja u tran­zi­ci­ji
ko­ja ni­je prav­no ure­di­la pi­ta­nje de­na­ci­o­na­li­za­ci­je imo­vi­ne, iako imo­vin­
ska slo­bo­da i pra­vo svo­ji­ne spa­da­ju u kor­pus naj­va­`ni­jih ljud­skih slo­bo­da
i pra­va. U iz­ve­snom smi­slu, no­vo­do­ne­ti za­kon o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji kon­fe­si­
o­nal­ne imo­vi­ne uti­re put i tzv. ge­ne­ral­noj re­sti­tu­ci­ji, za ko­ju je za­in­te­re­so­
va­no pre­ko po­la mi­li­o­na gra­|a­na u Sr­bi­ji.
Raz­lo­zi zbog ko­jih se u Sr­bi­ji pri­stu­pi­lo do­no­{e­nju po­seb­nog za­ko­
na o po­vra­}a­ju imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, ne ~e­ka­ju­}i ge­
ne­ral­ni za­kon o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji, su, ka­ko se is­ti­ca­lo u vre­me do­no­{e­nja
Za­ko­na, sle­de­}i:– imo­vi­na cr­ka­va i ver­skih za­jed­ni­ca se naj­pre i naj­lak­{e
mo­`e vra­ti­ti, za­to {to se tu ra­di o ne­kret­ni­na­ma (ima­nja i dru­gi ze­mlji­{ni i
{um­ski po­se­di, kao i po­slov­ne zgra­de i pro­sto­ri­je) ko­je su da­nas ma­hom u
dr­`av­nom, od­no­sno u tzv. dru­{tve­nom vla­sni­{tvu i ko­je je lak­{e evi­den­ti­ra­
ti ne­go na­ci­o­na­li­zo­va­nu imo­vi­nu fi­zi~­kih li­ca, ko­ja je u pro­te­klom pe­ri­o­du
~e­sto me­nja­la vla­sni­ke;– po­vra­}aj kon­fe­si­o­nal­ne imo­vi­ne ne­}e pred­sta­vlja­
ti te­`ak fi­nan­sij­ski te­ret za dr­`a­vu jer }e se tu pre­vas­hod­no vr­{i­ti po­vra­}aj
in na­tu­ra ta­ko da }e bi­ti re­|i slu­~a­je­vi nov­~a­nog obe­{te­}e­nja;– ne­iz­ve­sno
je ka­da }e bi­ti ure­|e­na i ka­da }e za­po­~e­ti op­{ta de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja svih od­
u­ze­tih do­ba­ra, a i kad po~­ne ona }e svo­jom vo­lu­mi­no­zno­{}u i slo­`e­no­{}u
uspo­ri­ti pro­ces re­sti­tu­ci­je i one imo­vi­ne kao {to je kon­fe­si­o­nal­na, ko­ja, po
pri­ro­di stva­ri, ni­je to­li­ko spor­na;– re­sti­tu­ci­ja imo­vi­ne cr­ka­va i dru­gih ver­
skih za­jed­ni­ca, za­sno­va­na na rav­no­prav­no­sti ovih su­bje­ka­ta i jed­na­ko­sti
nji­ho­vih pra­va, po­bolj­{a­}e nji­hov ma­te­ri­jal­no-fi­nan­sij­ski po­lo­`aj i stvo­ri­
}e bo­lje uslo­ve za uspe­{ni­je vr­{e­nje nji­ho­vih du­hov­nih funk­ci­ja, a ujed­no
}e bi­ti svo­je­vr­stan fak­tor po­mi­re­nja, ta­ko {to }e po­spe­{i­ti me­|u­cr­kve­nu i
me­|u­re­li­gij­sku sa­rad­nju, a ti­me i ver­sku pa i na­ci­o­nal­nu to­le­ran­ci­ju u Sr­
bi­ji, ali i u bal­kan­skom okru­`e­nju;– po­se­ban za­kon za cr­kve­nu imo­vi­nu je
po­tre­ban i za­to {to se ra­di o po­seb­noj imo­vi­ni spe­ci­fi~­nih ti­tu­la­ra, ta­ko da
}e ta­kav za­kon naj­bo­lje iz­ra­zi­ti spe­ci­fi~­no­sti kod re­sti­tu­ci­je ove imo­vi­ne.

Ana­li­za za­kon­skih re­{e­nja

1. Sa­dr­`i­na i do­ma­{aj Za­ko­na. Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­
ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma (Slu­`be­ni gla­snik RS, br. 46/06) sa­dr­`i
od­red­be o pred­me­tu i na­~e­li­ma re­sti­tu­ci­je, ob­ve­zni­ci­ma i ko­ri­sni­ci­ma re­
sti­tu­ci­je, prav­nom po­lo­`a­ju tre­}ih li­ca: vla­sni­ka, za­ku­pa­ca, hi­po­te­kar­nih
po­ve­ri­la­ca, ti­tu­la­ra slu­`be­no­sti, o ob­li­ci­ma re­sti­tu­ci­je, na­tu­ral­noj re­sti­tu­ci­
ji, iz­u­ze­ci­ma od re­sti­tu­ci­je, nov­~a­nom obe­{te­}e­nju u go­to­vi­ni i pu­tem ob­
ve­zni­ca, pod­no­{e­nju zah­te­va i pro­ce­du­ri re­sti­tu­ci­je, di­rek­ci­ji za re­sti­tu­ci­ju,
iz­vr­{e­nju re­{e­nja o re­sti­tu­ci­ji, do­no­{e­nju pod­za­kon­skih aka­ta i pre­la­znom
za­kon­skom re­`i­mu.
228
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

Za­kon ure­|u­je sa­mo deo de­na­ci­o­na­li­za­ci­je ko­ji se ti­~e jed­ne ka­te­

go­ri­je su­bje­ka­ta: cr­ka­va i ver­skih za­jed­ni­ca, nji­ho­vih za­du­`bi­na i dru­{ta­
va, ~i­ja je de­pro­pri­je­ta­ci­ja (raz­vla­{}i­va­nje) iz­vr­{e­na pri­me­nom pro­pi­sa o
agrar­noj re­for­mi, na­ci­o­na­li­za­ci­ji, se­kve­stra­ci­ji i dru­gih pro­pi­sa ko­ji su do­
ne­se­ni i pri­me­nji­va­ni u pe­ri­o­du od 1945. go­di­ne, kao i svim dru­gim ak­ti­
ma ko­ji­ma je na te­ri­to­ri­ji Re­pu­bli­ke Sr­bi­je vr­{e­no od­u­zi­ma­nje imo­vi­ne
bez is­pla­te tr­`i­{ne na­kna­de.
Pra­vo na re­sti­tu­ci­ju po Za­ko­nu o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­
kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma ima­ju sve cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce bez ob­zi­
ra na osnov od­u­zi­ma­nja, pa i on­da ka­da je od­u­zi­ma­nje iz­vr­{e­no bez bi­lo
ka­kvog prav­nog osno­va, sa­mo na osno­vu re­{e­nja ili dru­gog ak­ta dr­`av­nog
or­ga­na, uz is­pu­nje­nje tri osnov­na uslo­va: 1) da je imo­vi­na (ne­po­kret­nost ili
po­kret­na stvar) kao svo­ji­na cr­kve ili ver­ske za­jed­ni­ce od­u­ze­ta po­sle 1945.
go­di­ne, 2) da je od­u­zi­ma­nje iz­vr­{e­no od stra­ne dr­`a­ve, na osno­vu ta­da va­
`e­}ih pro­pi­sa ili dru­gih aka­ta dr­`av­nih or­ga­na i 3) da je od­u­zi­ma­nje iz­vr­
{e­no bez nov­~a­ne na­kna­de ili do­de­le dru­ge ne­po­kret­no­sti.
Prin­ci­pi na ko­ji­ma se te­me­lji Za­kon. Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji)
imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma usta­no­vlja­va od­re­|e­ne prin­ci­pe
re­sti­tu­ci­je, i to:
• prin­cip rav­no­prav­no­sti – sve cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce rav­no­prav­ne
su i ima­ju jed­nak prav­ni tret­man u po­stup­ku re­sti­tu­ci­je;
• za­{ti­ta ste­~e­nih pra­va – za­{ti­}e­na su ste­~e­na pra­va (iura qu­e­si­ta) po­
sto­je­}ih vla­sni­ka, ta­ko da fi­zi~­ka li­ca ni­su u oba­ve­zi da vra­}a­ju biv­
{u cr­kve­nu imo­vi­nu osim uko­li­ko su svo­ji­nu na toj imo­vi­ni ste­kla na
osno­vu ne­za­ko­ni­tih, od­no­sno fik­tiv­nih aka­ta i po­slo­va, dok prav­na
li­ca ko­ja su pra­vo svo­ji­ne ste­kla te­ret­nim prav­nim po­slom i po tr­`i­
{noj ce­ni ta­ko­|e ni­su ob­ve­zni­ci vra­}a­nja;
• pri­mar­na na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja – pri­o­ri­tet­no se vr­{i vra­}a­nje u na­tu­
ri, vra­}a­njem iste imo­vi­ne ko­ja je od­u­ze­ta (na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja), ili
da­va­njem u svo­ji­nu dru­ge za­men­ske imo­vi­ne (na­tu­ral­na sup­sti­tu­ci­
ja), a uko­li­ko to ni­je mo­gu­}e do­la­zi u ob­zir is­pla­ta nov­~a­ne na­kna­
de (mo­ne­tar­na re­sti­tu­ci­ja);
• in­te­gral­na na­kna­da – ko­ri­snik re­sti­tu­ci­je ima pra­vo na in­te­gral­nu
na­kna­du, tj. da mu se vra­ti imo­vi­na u pu­nom obi­mu u ko­me je od­u­
ze­ta, bi­lo da se vra­}a u na­tu­ral­nom ili nov­~a­nom ob­li­ku;
• tr­`i­{na na­kna­da – u slu­~a­ju is­pla­te obe­{te­}e­nja ko­ri­snik re­sti­tu­ci­je
ima pra­vo na is­pla­tu pu­ne, tr­`i­{ne na­kna­de;
• utvr­|i­va­nje vi­si­ne na­kna­de – vi­si­na nov­~a­ne na­kna­de utvr­|u­je se
pre­ma sta­nju imo­vi­ne u mo­men­tu od­u­zi­ma­nja, a pre­ma nje­noj vred­
no­sti u vre­me do­no­{e­nja pr­vo­ste­pe­nog re­{e­nja;
• dr­`av­ne ob­ve­zni­ce – nov­~a­no obe­{te­}e­nje is­pla­}u­je se u utr­`i­vim dr­
`av­nim ob­ve­zni­ca­ma, ko­je }e bi­ti ure­|e­ne bu­du­}im za­ko­nom o de­
229
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir Todorovi}

na­ci­o­na­li­za­ci­ji, a kad je ob­ve­znik obe­{te­}e­nja prav­no ili fi­zi~­ko li­ce

vr­{i se is­pla­ta u nov­cu;
• po­lo­`aj za­kup­ca – za­ku­pac re­sti­tu­i­sa­ne ne­po­kret­no­sti ima pra­vo da
istu ko­ri­sti jo{ dve go­di­ne od da­na prav­no­sna­`no­sti re­{e­nja o re­sti­
tu­ci­ji;
• bri­sa­nje te­re­ta – na re­sti­tu­i­sa­noj ne­po­kret­no­sti bri­{u se svi hi­po­te­
kar­ni te­re­ti, a ga­ran­ci­je pre­ma hi­po­te­kar­nom po­ve­ri­o­cu pre­u­zi­ma
Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja;
• vra­}a­nje po­kret­nih stva­ri – po­kret­ne stva­ri se vra­}a­ju sa­mo on­da
ako za cr­kvu/ver­sku za­jed­ni­cu ima­ju kul­tur­ni, isto­rij­ski ili umet­ni-
~­ki zna­~aj;
• ura­~u­na­va­nje pri­mlje­nog – vra­}e­na imo­vi­na i is­pla­}e­na na­kna­da pre
do­no­{e­nja re­{e­nja o re­sti­tu­ci­ji uzi­ma­ju se u ob­zir i ura­~u­na­va­ju u
po­stup­ku re­sti­tu­ci­je;
• iz­gu­blje­na do­bit – ko­ri­snik re­sti­tu­ci­je ne­ma pra­vo na po­tra­`i­va­nje
iz­gu­blje­ne do­bi­ti zbog du­go­go­di­{njeg ne­ko­ri­{}e­nja stva­ri;
• tro­{ko­vi odr­`a­va­nja stva­ri – ob­ve­znik re­sti­tu­ci­je ne­ma pra­vo da po­
tra­`u­je na­kna­du tro­{ko­va za odr­`a­va­nje stva­ri za vre­me dok je bi­la
u nje­go­voj svo­ji­ni, od­no­sno dr­`a­vi­ni;
• pra­vo re­gre­sa – cr­kva/ver­ska za­jed­ni­ca ko­ja je pre re­sti­tu­ci­je po­vra­
ti­la svo­ju imo­vi­nu te­ret­nim prav­nim po­slom ima pra­vo na nov­~a­no
obe­{te­}e­nje od Re­pu­bli­ke Sr­bi­je;
• po­kre­ta­nje po zah­te­vu – po­stu­pak re­sti­tu­ci­je ne po­kre­}e se po slu­
`be­noj du­`no­sti ve} po zah­te­vu cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce;
• oslo­bo­|e­nje od ad­mi­ni­stra­tiv­nih tak­sa – tro­{ko­ve po­stup­ka re­sti­tu­ci­
je sno­se stran­ke, osim ad­mi­ni­stra­tiv­nih tak­sa ko­jih su oslo­bo­|e­ne;
• za­bra­na ras­po­la­ga­nja – ni­{ta­vi su svi ak­ti ras­po­la­ga­nja imo­vi­nom
ko­ja do­la­zi pod udar za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji, uko­li­ko su pred­u­ze­ti ili iz­
vr­{e­ni po­sle 1. ma­ja 2006. go­di­ne.
Te­ri­to­ri­jal­no i vre­men­sko va­`e­nje Za­ko­na. Za­kon va­`i na te­ri­to­ri­ji
ce­le Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. To je ona te­ri­to­ri­ja ko­ju je Sr­bi­ja ima­la pre­ma gra­ni­
ca­ma iz 1945. go­di­ne, ko­je su va­`e­}e i na dan stu­pa­nja na sna­gu ovog za­ko­
na – da­kle, to je Sr­bi­ja u ~i­jem sa­sta­vu su dve po­kra­ji­ne: Ko­so­vo i Me­to­hi­
ja i Voj­vo­di­na. Re­zo­lu­ci­ja 1244 (1999), ko­ju je Sa­vet bez­bed­no­sti usvo­jio
je na svom 4011-om sa­stan­ku odr­`a­nom 10. ju­na 1999. go­di­ne u Nju­jor­ku,
go­vo­ri o su­{tin­skoj auto­no­mi­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je unu­tar SR Ju­go­sla­vi­je.
Ova Re­zo­lu­ci­ja, oslo­nje­na na Hel­sin­{ki do­ku­ment (1992) OEBS-a, tre­ti­
ra biv­{u AP Ko­so­vo i Me­to­hi­ju kao sa­stav­ni deo SR Ju­go­sla­vi­je, a ti­me i
Sr­bi­je, i u broj­nim od­red­ba­ma po­tvr­|u­je po­dr­{ku su­ve­re­ni­te­tu i te­ri­to­ri­jal­
nom in­te­gri­te­tu SR Ju­go­sla­vi­je, ~i­ji prav­ni sled­be­nik je Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja.
Ina­~e, imo­vi­na cr­ka­va i ver­skih za­jed­ni­ca na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, a po­seb­
no ve­li­ka cr­kve­na i ma­na­stir­ska ima­nja, bi­la je po­go­|e­na broj­nim me­ra­
230
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

ma eks­pro­pri­ja­ci­je i na­ci­o­na­li­za­ci­je. Ovaj za­kon le­gi­sla­tiv­no po­kri­va ce­lu

te­ri­to­ri­ju Re­pu­bli­ke Sr­bi­je i sa­mim tim od­no­si se i na re­sti­tu­ci­ju imo­vi­ne
na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji.
U Za­jed­ni~­kom do­ku­men­tu UN­MIK-a i SR Ju­go­sla­vi­je od 21. no­
vem­bra 2001. go­di­ne, u sek­ci­ji “Imo­vin­ska pra­va”, na­ve­de­no je: “u pot­
pu­no­sti se pri­zna­je neo­tu­|i­vo pra­vo na pri­vat­nu svo­ji­nu kao je­dan od ka­
me­na te­me­lja­ca de­mo­krat­skog dru­{tva i po­na­vlja ~vr­sta re­{e­nost da se
imo­vi­na vra­ti za­kon­skim vla­sni­ci­ma”, {to je ge­ne­ral­na prav­na od­red­ni­ca
svo­jin­ske slo­bo­de i za­ga­ran­to­va­nog pra­va sva­kog de­va­sti­ra­nog vla­sni­ka
na svo­jin­sku re­in­te­gra­ci­ju.
Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­
ma ure­|u­je re­ka­den­ci­ju svo­ji­ne od­u­ze­te na­kon 1945. go­di­ne, a ne od­no­si
se na pi­ta­nja ni­ti re­{a­va zah­te­ve po­vo­dom agrar­ne re­for­me spro­vo­|e­ne
u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji 1918–1941. go­di­ne, ka­da su ve­li­ki cr­kve­ni po­se­di
ta­ko­|e do­{li pod udar eks­pro­pri­ja­ci­je, i od­u­zi­ma­ni i de­lje­ni agrar­nim in­
te­re­sen­ti­ma.
Ovaj za­kon ima tem­po­ral­ni ka­rak­ter jer je nje­go­vo vre­men­sko va­
`e­nje ogra­ni­~e­no na pe­riod dok ne bu­du is­cr­plje­ni i re­{e­ni pod­ne­ti zah­te­
vi za re­sti­tu­ci­ju i obe­{te­}e­nje, a po gru­bim pro­ce­na­ma to je pe­riod od pet
do se­dam go­di­na.
Pred­met re­sti­tu­ci­je i obe­{te­}e­nja. Ko­ri­sni­ci re­sti­tu­ci­je – cr­kve i ver­
ske za­jed­ni­ce, po ovom za­ko­nu ima­ju pra­vo na po­vra­}aj dve ka­te­go­ri­je
imo­vi­ne: 1. ne­po­kret­no­sti svih vr­sta i 2. po­kret­nih stva­ri od kul­tur­nog, isto­
rij­skog ili umet­ni~­kog zna­~a­ja.
Ne­po­kret­no­sti ko­je se vra­}a­ju su: 1) po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­{te, 2) {u-
m­sko ze­mlji­{te, 3) gra­|e­vin­sko ze­mlji­{te, 4) {u­me, 5) stam­be­ne zgra­de,
6) po­slov­ne zgra­de, 7) de­lo­vi (ide­al­ni) stam­be­nih i po­slov­nih zgra­da, 8) sta-
­no­vi, 9) po­slov­ne pro­sto­ri­je. Pod po­ljo­pri­vred­nim ze­mlji­{tem pod­ra­zu­me­
va­ju se: nji­ve, vr­to­vi, vo}­nja­ci, vi­no­gra­di, li­va­de, pa­{nja­ci, rib­nja­ci, tr­sti­ci
i mo­~va­re, kao i dru­go ze­mlji­{te na­me­nje­no za po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vo-
d­nju. Pod {um­skim ze­mlji­{tem, pod­ra­zu­me­va se ze­mlji­{te na ko­me se ga­ji
{u­ma. Gra­|e­vin­sko ze­mlji­{te je ze­mlji­{te na ko­jem su iz­gra­|e­ni objek­ti
i ze­mlji­{te ko­je slu­`i re­dov­noj upo­tre­bi tih obje­ka­ta, kao i ze­mlji­{te u gra­
do­vi­ma i na­se­lje­nim me­sti­ma ko­je je na­me­nje­no za iz­grad­nju gra­|e­vin­skih
i in­fra­struk­tur­nih obje­ka­ta. Pod {u­mom se pod­ra­zu­me­va ze­mlji­{te ob­ra­slo
{um­skim dr­ve­}em. U ka­te­go­ri­ju po­slov­nih obje­ka­ta spa­da­ju i ma­ga­ci­ni
i skla­di­{ta, ali u {i­rem smi­slu i bol­ni­ce, le­~i­li­{ta, sa­na­to­ri­ju­mi i sli~­ni obje-
k­ti. “Ka­kvo­}a” ne­po­kret­no­sti ov­de ni­je prav­no re­le­vant­na, jer cr­kva, od­
no­sno ver­ska za­jed­ni­ca ko­ja je bi­la vla­snik od­u­ze­te imo­vi­ne ima pra­vo na
po­vra­}aj bi­lo ko­je ne­po­kret­ne stva­ri iz gor­nje no­men­kla­tu­re, {to zna­~i da
cr­kva ko­ja je bi­la vla­snik i na­men­ski spe­ci­fi~­ne ne­po­kret­no­sti, kao {to je
231
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir Todorovi}

gro­blje, ima pra­vo na re­sti­tu­ci­ju i ta­kve ne­po­kret­no­sti ko­ja, do­du­{e, ima

ka­rak­ter do­bra u op­{toj upo­tre­bi, ali Ustav (~lan 87. stav 2) ne za­bra­nju­je,
a Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma,
pod­ra­zu­me­va, vra­}a­nje i tih ze­mlji­{nih ne­po­kret­no­sti.
Ovi poj­mo­vi kva­li­fi­ku­ju se pre­ma nji­ho­vom fi­zi~­kom i upo­treb­nom
sta­tu­su u mo­men­tu od­u­zi­ma­nja, ali smet­nju za po­vra­}aj ne­}e, po pra­vi­lu,
pred­sta­vlja­ti okol­nost da je ne­po­kret­nost pro­me­ni­la na­me­nu ili kul­tu­ru.
Pred­met re­sti­tu­ci­je po ovom za­ko­nu ni­su po­kret­ne stva­ri, osim onih
ko­je su od kul­tur­nog, isto­rij­skog ili umet­ni~­kog zna­~a­ja. Cr­kve i ver­ske
za­jed­ni­ce ne­ma­ju pra­vo po ovom za­ko­nu na po­vra­}aj dru­gih po­kret­nih
stva­ri, kao {to su trak­to­ri, kom­baj­ni i dru­ge po­ljo­pri­vred­ne ma­{i­ne, ~am­
ci i bro­do­vi, ala­ti i dru­gi pri­vred­ni in­ven­tar. Ne mo­gu tra­`i­ti ni po­vra­}aj
pri­vred­nih pred­u­ze­}a, dru­{ta­va i udru­`e­nja (ali kao prav­ni sled­be­ni­ci mo­
gu tra­`i­ti po­vra­}aj ne­po­kret­no­sti tih su­bje­ka­ta), pa­te­na­ta, li­cen­ci, slu­`be­
no­sti, ru­dar­skih pra­va, pra­va in­du­strij­ske svo­ji­ne itd. Pred­met re­sti­tu­ci­je
su i cr­kve­ne ma­ti~­ne knji­ge od­u­ze­te cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma po
Za­ko­nu o dr­`av­nim ma­ti~­nim knji­ga­ma 1946. go­di­ne, jer ima­ju isto­rij­sku
vred­nost za biv­{e vla­sni­ke.
Zna­~aj stva­ri (kul­tur­ni, umet­ni~­ki, isto­rij­ski) ce­ni se, pre sve­ga, pre­
ma su­bjek­tiv­nom vred­no­va­nju ti­tu­la­ra re­sti­tu­ci­je (pre­ti­um af­fec­ti­o­nis),
uzi­ma­ju­}i u ob­zir i objek­tiv­ni zna­~aj te stva­ri za kul­tur­nu i isto­rij­sku ba­
{ti­nu ze­mlje.
Na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja. Vra­}a­nje imo­vi­ne po ovom za­ko­nu ka­rak­te­ri­
{u, iz­me­|u osta­lih, na­~e­lo pri­o­ri­te­ta na­tu­ral­ne re­sti­tu­ci­je i na­~e­lo in­te­gral­ne
na­kna­de. Na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja je pra­vi­lo, a nov­~a­no obe­{te­}e­nje je nje­na
na­do­pu­na ili sa­mo­stal­na al­ter­na­ti­va za obe­{te­}e­nje biv­{eg vla­sni­ka. Ne­ma
nov­~a­nog obe­{te­}e­nja do­kle god je mo­gu­}a na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja.
Re­do­sled i po­jav­ni ob­li­ci re­sti­tu­ci­je su sle­de­}i: 1) pot­pu­na na­tu­ral­na
re­sti­tu­ci­ja (vra­}a­nje iste ne­po­kret­no­sti ko­ja je bi­la od­u­ze­ta), 2) na­tu­ral­na
sup­sti­tu­ci­ja (vra­}a­nje dru­ge imo­vi­ne), 3) de­li­mi~­na na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja
i nov­~a­na obe­{te­}e­nje i 4) nov­~a­no obe­{te­}e­nje. U re­{a­va­nju re­sti­tu­ci­je
mo­gu­}e su sve ove i dru­ge kom­bi­na­ci­je, ~i­me je olak­{a­na mo­gu}­nost po­
sti­za­nja spo­ra­zum­nog re­{e­nje.
Za­kon da­je pred­nost na­tu­ral­noj re­sti­tu­ci­ji i to je pr­va so­lu­ci­ja na
ko­ju pod­no­si­lac zah­te­va za re­sti­tu­ci­ju – cr­kva, od­no­sno ver­ska za­jed­ni­ca
– mo­`e da ra­~u­na. Pod­no­si­lac zah­te­va ne­ma mo­gu}­nost iz­bo­ra iz­me­|u na­
tu­ral­ne re­sti­tu­ci­je i nov­~a­nog obe­{te­}e­nja, ve} je to pi­ta­nje o ko­me od­lu­
~u­je Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju ru­ko­vo­de­}i se go­re na­ve­de­nim re­do­sle­dom.
Ipak je u dis­po­zi­ci­ji stra­na­ka da se mo­gu spo­ra­zu­me­ti o mo­da­li­te­ti­ma i
na­~i­nu vra­}a­nja, ta­ko {to mo­gu za­klju­~i­ti spo­ra­zum, od­no­sno po­rav­na­nje,
ko­je ima sna­gu iz­vr­{ne is­pra­ve, i na taj na­~in, prak­ti~­no, svo­jom vo­ljom i
iz­bo­rom okon­~a­ti po­stu­pak re­sti­tu­ci­je.
232
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

Re­sti­tu­ci­ja po­sti­`e svo­ju svr­hu ako vla­sni­ku bu­de vra­}e­na stvar ne

sa­mo u svo­ji­nu, ne­go i u dr­`a­vi­nu. Jer us­po­sta­va pra­va svo­ji­ne “nu­da pro­
pri­e­tas” (go­la svo­ji­na) ne zna­~i mno­go bez vra­}a­nja stva­ri u fi­zi~­kom smi­
slu. Za­to Za­kon svu­da pod­vla­~i da re­sti­tu­ci­ja zna­~i vra­}a­nje pra­va svo­ji­ne
i dr­`a­vi­ne na stva­ri, a po­seb­no ure­|u­je pra­va za­ku­pa­ca i dru­gih li­ca ko­ja
ima­ju stvar u dr­`a­vi­ni.
Da bi na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja bi­la mo­gu­}a, po­treb­no je da cr­kva, od­
no­sno ver­ska za­jed­ni­ca, ta~­no iden­ti­fi­ku­je ne­po­kret­nost, od­no­sno dru­gu
stvar, ~i­je vra­}a­nje tra­`i, kao i da se ne­spor­no utvr­di da po­sto­ji ma­te­ri­jal­ni
iden­ti­tet iz­me­|u od­u­ze­te imo­vi­ne i imo­vi­ne ~i­ji se po­vra­}aj zah­te­va.
Na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja je pra­vi~­na i pred­sta­vlja naj­ma­nji fi­nan­sij­ski
te­ret za dr­`a­vu. Vra­}a­nje stva­ri ko­ja je od­u­ze­ta je obr­nut pro­ces sa­mom
~i­nu od­u­zi­ma­nja, ob­lik je za­kon­ske re­i­vin­di­ka­ci­je ko­jom se po­no­vo sre­}u
vla­snik i imo­vi­na i svo­je­vr­stan svo­jin­ski re­sti­tu­tio in in­te­grum. Ja­sno je da
us­po­sta­va pre­|a­{njeg svo­jin­skog sta­nja ov­de ni­je pot­pu­no ostva­ri­va, ali
je kroz na­tu­ral­nu re­sti­tu­ci­ju ma­kar pri­bli­`na i ti­me re­sti­tu­ci­ja do­bi­ja svoj
pra­vi smi­sao, pre­ma sta­rom Ul­pi­ja­no­vom pra­vi­lu “Re­sti­tu­e­re vi­de­tur qui
in pri­sti­num sta­tum re­du­cit” – sma­tra se da vra­}a onaj ko­ji us­po­sta­vlja pre­
|a­{nje sta­nje.
Na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja je pri­mar­ni ob­lik de­na­ci­o­na­li­za­ci­je i u upo­re-
d­nom za­ko­no­dav­stvu (Slo­ve­ni­ja, Ma­ke­do­ni­ja, Ne­ma~­ka i dr.).
Za­ko­no­da­vac je slu­~a­je­ve ka­da na­tu­ral­na re­sti­tu­ci­ja ni­je mo­gu­}a
ve­o­ma su­zio, ta­ko da se ne­po­kret­nost ne­}e vra­ti­ti u na­tu­ral­nom ob­li­ku
u sle­de­}im slu­~a­je­vi­ma: 1. ka­da je ne­po­kret­nost iz­van prav­nog pro­me­ta,
2. ka­da se na ne­po­kret­no­sti ko­ja je pred­met zah­te­va za re­sti­tu­ci­ju ne mo­
`e ste­}i pra­vo svo­ji­ne, od­no­sno pra­vo ko­ri­{}e­nja, 3. ka­da bi vra­}a­nje bit­no
ome­lo funk­ci­o­ni­sa­nje dr­`av­nih or­ga­na, jav­nih slu­`bi i dru­{tve­nih in­sti­tu­ci­ja,
uz na­stu­pa­nje ne­sra­zmer­ne {te­te i 4. ako bi vra­}a­nje ne­po­kret­no­sti ugro­zi­
lo op­sta­nak pri­vred­nog su­bjek­ta ko­ji je sa­da­{nji vla­snik ne­po­kret­no­sti.
Ne­po­kret­no­sti ko­je ni­su u prav­nom pro­me­tu (res ex­tra com­mer­-
ci­um) spa­da­ju u ka­te­go­ri­ju jav­nih do­ba­ra ko­ja ni­su strikt­no i jed­no­zna-
~­no de­fi­ni­sa­na. Mo­gla bi se po­sta­vi­ti sle­de­}a no­men­kla­tu­ra jav­nih do­ba­
ra: 1) pri­rod­na bo­gat­stva: ze­mlji­{te, vo­de, {u­me, ru­de, naf­ta i pri­rod­ni gas,
`i­vo­tinj­ski i bilj­ni svet, 2) do­bra u op­{toj upo­tre­bi: pu­te­vi, tr­go­vi, par­ko­vi,
plov­ne re­ke, je­ze­ra, obal­no mo­re, mor­ske oba­le, lu­ke i pri­sta­ni­{ta, mu­ze­
ji, ga­le­ri­je, bi­bli­o­te­ke, zo­o­lo­{ki vr­to­vi, spo­me­ni­ci kul­tu­re, gro­blja, va­zdu­
{ni pro­stor, va­zdu­ho­plov­na pri­sta­ni­{ta, ko­mu­nal­ni objek­ti i dr., 3) zgra­de
i dru­ge ne­po­kret­no­sti dr­`av­nih or­ga­na: zgra­de skup­{ti­ne, vla­de, or­ga­na
upra­ve, su­do­va, jav­nih tu­`i­la­{ta­va, za­tvo­ri, ca­rin­ski ma­ga­ci­ni, voj­ne zgra­
de i ka­sar­ne, voj­na skla­di­{ta i po­li­go­ni i dr. Ipak mno­ga od ovih do­ba­ra
da­nas mo­gu bi­ti u prav­nom pro­me­tu pu­tem po­slov­nih i kon­ce­si­o­nih ugo­
vo­ra. Ne­ka pri­rod­na bo­gat­stva, kao {to je jav­no gra­|e­vin­sko ze­mlji­{te,
233
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir Todorovi}

ko­je ni­je u prav­nom pro­me­tu, iz­ve­sno je da }e u pro­ce­su ukup­ne svo­jin­

ske tran­zi­ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je iz­gu­bi­ti taj eks­klu­zi­vi­tet. Me­|u­tim, iz­-
ve­sno je da u prav­nom pro­me­tu u Sr­bi­ji da­nas ni­su go­re na­ve­de­na do­bra
u op­{toj upo­tre­bi na­bro­ja­na pod 2), dok sva osta­la, pod iz­ve­snim uslo­vi­
ma, mo­gu bi­ti u pro­me­tu i sa­mim tim ni­su iz­u­ze­ta od re­sti­tu­ci­je.
Nov­~a­no obe­{te­}e­nje. Za­kon da­je pred­nost na­tu­ral­noj re­sti­tu­ci­ji u
svim slu­~a­je­vi­ma ka­da je to mo­gu­}e. Ako imo­vi­na ne mo­`e da se vra­ti in
na­tu­ra – utvr­|u­je se nje­na vred­nost i vra­}a njen nov­~a­ni ekvi­va­lent. Nov­
~a­no obe­{te­}e­nje je mo­gu­}e u dva ob­li­ka: 1) u nov­~a­nim dr­`av­nim ob­ve­
zni­ca­ma, u slu­~a­ju kad je ob­ve­znik re­sti­tu­ci­je dr­`a­va, i 2) u nov­~a­noj go­to­
vi­ni, u slu­~a­je­vi­ma ka­da je ob­ve­znik re­sti­tu­ci­je fi­zi~­ko ili prav­no li­ce.
Dr­`av­ne ob­ve­zni­ce ko­ji­ma }e dr­`a­va cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­
ma pla­}a­ti obe­{te­}e­nje u po­stup­ku re­sti­tu­ci­je iz­da­}e se pod uslo­vi­ma i u
ro­ko­vi­ma od­re­|e­nim bu­du­}im op­{tim za­ko­nom ko­jim se ure­|u­ju pi­ta­nja
vra­}a­nja i obe­{te­}e­nja za od­u­ze­tu imo­vi­nu. Osla­nja­nje Za­ko­na o vra­}a­
nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma na bu­du­}i op­{ti
za­kon o re­sti­tu­ci­ji mo­`e se raz­u­me­ti pod uslo­vom da taj za­kon bu­de do­
net ubr­zo po­sle do­no­{e­nja ovog za­ko­na. U pro­tiv­nom, ako ne bu­de ta­ko,
on­da }e od­red­ba sta­va 2. ~la­na 18. Za­ko­na uspo­ri­ti obe­{te­}e­nje cr­ka­va
i ver­skih za­jed­ni­ca.
Sred­stva za iz­mi­re­nje oba­ve­za po osno­vu iz­da­tih ob­ve­zni­ca obez­be­
|u­ju se u bu­d`e­tu Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
U ve­}i­ni tran­zi­ci­o­nih ze­ma­lja ko­je su otvo­ri­le ili ~ak okon­~a­le pro­ces
de­na­ci­o­na­li­za­ci­je, nov­~a­na na­kna­da je li­mi­ti­ra­na, a ta­mo gde ni­je – ipak
po­sto­je ogra­ni­~e­nja kroz na­~in utvr­|i­va­nja vred­no­sti od­u­ze­te imo­vi­ne i
me­to­do­lo­gi­ju ob­ra­~u­na na­kna­de. Ta­ko u Hr­vat­skoj uku­pan iz­nos po­je­di­
na~­ne na­kna­de re­sti­tu­en­ti­ma ne mo­`e pre­}i 500.000 eura, pla­ti­vih u ob­ve­
zni­ca­ma u pe­ri­o­du od 20 go­di­na, a po ne­ma~­kom Za­ko­nu o obe­{te­}e­nju
iz 1994. go­di­ne pu­tem slo­`e­ne me­to­de ob­ra­~u­na utvr­|e­na nov­~a­na na­kna­
da uma­nju­je se za oko pet pu­ta.
Da bi se utvr­di­la vi­si­na na­kna­de, pr­vo tre­ba da se utvr­di vred­nost
od­u­ze­te imo­vi­ne. Vred­nost imo­vi­ne utvr­|u­je se pre­ma sta­nju u ko­me se
ta imo­vi­na na­la­zi­la u mo­men­tu od­u­zi­ma­nja, a po­tom se ta imo­vi­na vred­
nu­je pre­ma nje­noj ce­ni u vre­me do­no­{e­nja re­{e­nja o re­sti­tu­ci­ji. Za­ko­no­
da­vac je oce­nio da je pra­vi~­no da se po­vra­ti ono {to je od­u­ze­to i to ta­kvo
ka­kvo je bi­lo kad je od­u­ze­to, ~i­me se mo­gu anu­li­ra­ti sva me­|u­vre­me­na
po­bolj­{a­nja ili uma­nje­nja od­u­ze­te imo­vi­ne, i vra­ti­ti ekvi­va­lent­na stvar ili
nje­na pro­tiv­vred­nost.
Me­to­do­lo­gi­ja za utvr­|i­va­nje vred­no­sti od­u­ze­te imo­vi­ne, ko­ju tre­
ba da utvr­di Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju sa Mi­ni­star­stvom fi­nan­si­ja, sa­dr­`a­va­
}e, pre­ma vr­sta­ma imo­vi­ne, bit­ne pa­ra­me­tre na osno­vu ko­jih }e se utvr­|i­
va­ti vred­nost imo­vi­ne i vi­si­na obe­{te­}e­nja. Me­to­do­lo­gi­ja, s jed­ne stra­ne,
234
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

tre­ba da od­go­vo­ri na pi­ta­nje ka­ko utvr­di­ti sta­nje od­u­ze­te imo­vi­ne u vre­

me od­u­zi­ma­nja, a s dru­ge stra­ne, ka­ko da­nas utvr­di­ti vred­nost imo­vi­ne
u tom sta­nju.
Ko­ri­sni­ci pra­va na re­sti­tu­ci­ju (re­sti­tu­en­ti). Po Za­ko­nu o vra­}a­nju
(re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma pra­vo na re­sti­tu­ci­ju
imo­vi­ne ima­ju cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce, ko­ji­ma je, bi­lo od njih sa­mih ili
od nji­ho­vih za­du­`bi­na i dru­{ta­va, bez is­pla­te tr­`i­{ne na­kna­de od­u­ze­ta imo­
vi­na, na osno­vu pro­pi­sa o agrar­noj re­for­mi, na­ci­o­na­li­za­ci­ji, se­kve­stra­ci­ji
i dru­gih pro­pi­sa ko­ji su do­ne­se­ni i pri­me­nji­va­ni u pe­ri­o­du od 1945. go­di­ne,
kao i svim dru­gim ak­ti­ma ko­ji­ma je vr­{e­no od­u­zi­ma­nje te imo­vi­ne.
Za­kon o re­sti­tu­ci­ji ne na­bra­ja cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce ko­je su ti­tu­
la­ri re­sti­tu­ci­je. Za­kon o cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma iz 2006. go­di­ne
po­zna­je tra­di­ci­o­nal­ne cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce, kon­fe­si­o­nal­ne za­jed­ni­ce i
dru­ge ver­ske or­ga­ni­za­ci­je. Po tom za­ko­nu, tra­di­ci­o­nal­ne cr­kve su: 1) Srp­
ska pra­vo­slav­na cr­kva, 2) Ri­mo­ka­to­li~­ka cr­kva, 3) Slo­va~­ka evan­ge­li~­ka
cr­kva a.v., 4) Re­for­mat­ska hri­{}an­ska cr­kva i 5) Evan­ge­li~­ka hri­{}an­ska
cr­kva a.v. Tra­di­ci­o­nal­ne ver­ske za­jed­ni­ce su 6) Islam­ska ver­ska za­jed­ni­
ca i 7) Je­vrej­ska ver­ska za­jed­ni­ca. Svih ovih se­dam ver­skih or­ga­ni­za­ci­ja,
ali isto ta­ko i dru­ge ver­ske or­ga­ni­za­ci­je, mo­gu se po­ja­vi­ti kao pod­no­si­o­
ci zah­te­va za re­sti­tu­ci­ju, bi­lo kao di­rekt­ni ti­tu­la­ri od­u­ze­te imo­vi­ne ili kao
nji­ho­vi prav­ni sled­be­ni­ci.
Na te­ri­to­ri­ji FNR/SFR Ju­go­sla­vi­je (1945–1990) bi­lo je vi­{e od 30 cr­
ka­va i ver­skih za­jed­ni­ca, ko­je ta­ko­|e, uko­li­ko is­pu­nja­va­ju uslo­ve iz ovog
za­ko­na, mo­gu zah­te­va­ti po­vra­}aj imo­vi­ne: Ru­mun­ska pra­vo­slav­na cr­kva,
Bu­gar­ska pra­vo­slav­na cr­kva, Ru­ska pra­vo­slav­na cr­kva, Evan­ge­li~­ko me­
to­di­sti~­ka cr­kva, An­gli­kan­ska cr­kva, Hri­{}an­ska na­za­ren­ska za­jed­ni­ca,
Hri­{}an­ska bap­ti­sti~­ka cr­kva (Pr­va, Dru­ga i Tre­}a), Hri­{}an­ska adventi­
sti~­ka cr­kva, Uni­ja re­form­nog po­kre­ta, Pro­te­stant­ska evan­|e­o­ska cr­kva,
Hri­sto­va pen­te­kost­na cr­kva, Evan­|e­o­ska cr­kva, Cr­kva Bo­`i­ja, Hri­sto­va
cr­kva bra­}e, Cr­kva Gol­go­ta, Hri­sto­va cr­kva, Hri­{}an­ska za­jed­ni­ca i Slo­
bod­na pen­te­kost­na cr­kva. Pre­ma po­da­ci­ma s po­~et­ka 90-ih go­di­na pro­
{log ve­ka, naj­vi­{e ver­skih obje­ka­ta pri­pa­da­lo je Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi
– 83%, od ~e­ga 71% ~i­ne cr­kve (2.300 cr­kvi), 25% ma­na­sti­ri i 4% osta­li
pra­vo­slav­ni objek­ti. Na dru­gom me­stu po ras­pro­stra­nje­no­sti na­la­zi­li su
se ka­to­li~­ki ver­ski objek­ti – 9%, od ~e­ga 71% ~i­ne ka­to­li~­ke cr­kve (352
cr­kve), 19% sa­mo­sta­ni i opa­ti­je i 10% osta­li ka­to­li~­ki ver­ski objek­ti. Na
tre­}em me­stu na­la­ze se islam­ski ver­ski objek­ti i to 5% ukup­nih ver­skih
obje­ka­ta u SR Ju­go­sla­vi­ji. Pro­te­stant­skom hri­{}an­stvu pri­pa­da­lo je ma­nje
od 1% obje­ka­ta.

 T. Bran­ko­vi}: “Pro­te­stant­ske ver­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji”, Gle­di­{ta, 3–4/1996; B.

Bje­la­jac: Pro­te­stan­ti­zam u Sr­bi­ji, “Al­fa i ome­ga”, Be­o­grad, 2003.

235
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir Todorovi}

Po Za­ko­nu, imo­vi­na tre­ba da bu­de vra­}e­na istom su­bjek­tu ko­me je

od­u­ze­ta, a ako je on u me­|u­vre­me­nu pre­stao da po­sto­ji – prav­nom ili fi­
zi~­kom li­cu ko­je je, pre­ma nje­go­vim op­{tim ak­ti­ma, od­no­sno po za­ko­nu,
nje­gov prav­ni sled­be­nik. Ako, pak, su­bjekt ko­jem je po­sle 1945. go­di­ne
od­u­ze­ta imo­vi­na ni­je ta­da imao sta­tus cr­kve ili ver­ske za­jed­ni­ce, on ne bi
spa­dao u su­bjek­te iz ~la­na 6. ovog za­ko­na i ne bi imao le­gi­ti­mi­tet da tra­
`i po­vra­}aj imo­vi­ne po Za­ko­nu o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma
i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, ve} po za­ko­nu o op­{toj re­sti­tu­ci­ji ~i­je usva­ja­nje
tek pred­sto­ji.
Sa aspek­ta Za­ko­na ire­le­van­ta­no je kon­fe­si­o­nal­no opre­de­lje­nje pod­
no­si­o­ca zah­te­va, kao i me­|u­sob­no ka­non­sko pri­zna­va­nje ili ne­pri­zna­va­nje
cr­ka­va i ver­skih za­jed­ni­ca, ta­ko da taj ele­ment ni­je od prav­nog zna­~a­ja u
po­stup­ku re­sti­tu­ci­je.
Ob­ve­zni­ci re­sti­tu­ci­je (re­sti­tu­to­ri). Ob­ve­zni­ci vra­}a­nja imo­vi­ne, ko­
ju ~i­ne pr­ven­stve­no ne­po­kret­no­sti, po ovom za­ko­nu su dr­`a­va, pri­vred­na
dru­{tva ali i sva dru­ga prav­na li­ca ko­ja su na dan 10. ju­na 2006. go­di­ne,
ka­da je Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­je-
d­ni­ca­ma stu­pio na prav­nu sna­gu, bi­la vla­sni­ci pred­met­ne imo­vi­ne. Iz­u­ze-
t­no, to mo­gu bi­ti i fi­zi~­ka li­ca uko­li­ko su pra­vo svo­ji­ne na kon­fe­si­o­nal­noj
imo­vi­ni ste­kla na osno­vu ne­za­ko­ni­tih ili fik­tiv­nih prav­nih aka­ta i po­slo­va,
a po­seb­no ako su se neo­sno­va­no obo­ga­ti­la od te imo­vi­ne.
Ob­ve­znik vra­}a­nja mo­`e bi­ti bi­lo ko­je prav­no ili fi­zi~­ko li­ce ko­je bez
osno­va, ili sa osno­vom ko­ji je stu­pa­njem na sna­gu ovog za­ko­na ot­pao, ima
svo­jin­ska i dr­`a­vin­ska pra­va na ne­po­kret­noj ili po­kret­noj imo­vi­ni od­u­ze­toj
od cr­ka­va i ver­skih za­jed­ni­ca. Naj­ve­}i ob­ve­znik, sva­ka­ko, je­ste dr­`a­va, ali
i po­ljo­pri­vred­ni kom­bi­na­ti, pri­vred­na dru­{tva i za­dru­ge.
Fi­zi~­ka li­ca su, prak­ti~­no, is­klju­~e­na iz kru­ga ob­ve­zni­ka vra­}a­nja, sa
iz­u­zet­kom onih fi­zi~­kih li­ca ko­ja su na osno­vu ne­za­ko­ni­tih, od­no­sno fik­
tiv­nih prav­nih aka­ta i po­slo­va, ste­kla pra­vo svo­ji­ne na imo­vi­ni ko­ja je bi­la
od­u­ze­ta od cr­ka­va i ver­skih za­jed­ni­ca (~lan 8. stav 2. Za­ko­na).
Svo­jin­sko­prav­ni po­lo­`aj prav­nog li­ca Za­kon ve­zu­je za ~i­nje­ni­cu da
li je ono po­sta­lo vla­snik od­u­ze­te ne­po­kret­ne imo­vi­ne (1) na osno­vu te­ret­
nog prav­nog po­sla i uz pla­}a­nje tr­`i­{ne ce­ne u vre­me za­klju­~e­nja tog prav­
nog po­sla (pre­no­sa svo­ji­ne), ili je eks­pro­pri­sa­nu i na­ci­o­na­li­zo­va­nu imo­vi­
nu ste­klo (2) na osno­vu prav­nog po­sla za ko­ji ni­je pla­}e­na tr­`i­{na ce­na.
U pr­vom slu­~a­ju prav­no li­ce, pod uslo­vom da do­ka­`e te­ret­nost sti­ca­nja
i is­pla­tu ce­ne, osta­je vla­snik ne­po­kret­no­sti, a na me­sto ob­ve­zni­ka stu­pa
Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja, ko­ja po­sta­je ob­ve­znik nov­~a­ne na­kna­de. Ista je si­tu­a­
ci­ja u slu­~a­ju kad je, u skla­du sa za­klju­~e­nim ugo­vo­rom, npr. o raz­me­ni,
ume­sto nov­~a­ne na­kna­de, sti­ca­lac ustu­pio pre­no­si­o­cu u svo­ji­nu dru­gu
ne­po­kret­nost pri­bli­`ne vred­no­sti. U dru­gom slu­~a­ju, prav­no li­ce ko­je je
236
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

ste­klo ne­po­kret­nost prav­nim po­slom bez pla­}a­nja tr­`i­{ne ce­ne ob­ve­znik

je vra­}a­nja po ovom za­ko­nu. U ovom slu­~a­ju osnov sti­ca­nja je, po pra­vi­lu,
bes­te­ret­ni prav­ni po­sao (po­klon, pre­nos iz­me­|u prav­nih li­ca bez na­kna­de
po ra­ni­jim pro­pi­si­ma), ali mo­`e bi­ti u pi­ta­nju i te­ret­ni prav­ni po­sao, npr.
ku­po­pro­da­ja kod ko­je je ku­pac pre­u­zeo stvar a ni­je pla­tio ce­nu.
Ra­tio le­gis ova­kve re­gu­la­ti­ve je u to­me {to se onaj ko je te­ret­nim
pu­tem ste­kao imo­vi­nu, ulo­`iv­{i ekvi­va­lent­nu nov­~a­nu ili dru­gu ma­te­ri­jal­
nu vred­nost u taj prav­ni po­sao, ni­je ti­me obo­ga­tio na bi­lo ~i­ji te­ret i za­to
tre­ba da u`i­va prav­nu si­gur­nost i ne­pro­me­njen imo­vin­ski sta­tus. Oba­ve­za
se u tom slu­~a­ju pre­va­lju­je na dr­`a­vu. Me­|u­tim, ako iz­me­|u dr­`a­ve kao
pr­vog sti­ca­o­ca od­u­ze­te imo­vi­ne i sa­da­{njeg vla­sni­ka ima jo{ sti­ca­la­ca, od
ko­jih je npr. pr­vi imo­vi­nu do­bio od dr­`a­ve bes­plat­no pa po­tom pro­dao, taj
sti­ca­lac ipak ne­}e bi­ti ob­ve­znik vra­}a­nja, ve} dr­`a­va, s tim {to dr­`a­va sti­~e
za­kon­sku su­bro­ga­ci­ju (~lan 300. ZOO) pre­ma bes­plat­nom sti­ca­o­cu.
Biv­{i ko­lo­ni­sti (naj­vi­{e u Voj­vo­di­ni) ko­ji­ma je agrar­nom re­for­mom
u ce­loj Sr­bi­ji da­to u svo­ji­nu 457.398 hek­ta­ra ze­mlji­{ta ne­}e, kao fi­zi~­ka li­
ca, bi­ti ob­ve­zni­ci re­sti­tu­ci­je i taj deo oba­ve­ze mo­ra­}e da iz­mi­ri dr­`a­va. Ob­
ve­zni­ci (re­sti­tu­to­ri) su sva­ka­ko dr­`av­na po­ljo­pri­vred­na do­bra i kom­bi­na­ti
ko­ji­ma je iz ze­mlji­{nog fon­da agrar­ne re­for­me u Sr­bi­ji do­de­ljen na ko­ri­{}e­
nje 213.731 hek­tar, kao i se­lja~­ke rad­ne za­dru­ge i po­ljo­pri­vred­ne za­dru­ge
ko­ji­ma je da­to na ko­ri­{}e­nje 11.746 hek­ta­ra po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­{ta.
Za­{ti­ta sa­ve­snih sti­ca­la­ca i ste­~e­nih pra­va. Za­kon u ~la­nu 8. {ti­ti pra-
v­nu si­gur­nost fi­zi~­kih li­ca ko­ja su od mo­men­ta od­u­zi­ma­nja do da­nas za­ko­
ni­tim pu­tem ste­kla od­u­ze­tu imo­vi­nu, bi­lo te­ret­nim, bi­lo bes­te­ret­nim pra-
v­nim po­slom. Ta li­ca ni­su ob­ve­zni­ci vra­}a­nja ili is­pla­te nov­~a­ne na­kna­de,
od­no­sno nji­hov prav­ni po­lo­`aj pri­me­nom ovog za­ko­na ne­}e se iz­me­ni­ti.
Ali fi­zi~­ka li­ca ko­ja su ne­za­ko­ni­tim (ni­{ta­vim) prav­nim po­slom ste­kla pra­
vo svo­ji­ne na imo­vi­ni ko­ja je bi­la od­u­ze­ta cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma
ne spa­da­ju u sa­ve­sne sti­ca­o­ce i sto­ga mo­gu bi­ti oba­ve­za­ni da tu imo­vi­nu
vra­te ili da cr­kvi ili ver­skoj za­jed­ni­ci na­dok­na­de nje­nu vred­nost.
Za­kon, me­|u­tim, ni­je do­volj­no ob­u­hva­tan jer po­sto­je ne­ke ka­te­go­
ri­je su­bje­ka­ta ko­je je­su ta­ko­|e sa­ve­sne, ali ni­su ste­kle pra­vo svo­ji­ne prav­
nim po­slom, ve} na osno­vu sa­mog za­ko­na ili po­je­di­na~­nog sud­skog ili ad­
mi­ni­stra­tiv­nog ak­ta. To su, na pri­mer, ko­lo­ni­sti i tzv. na­de­lje­ni­ci ze­mlje,
ko­ji su od dr­`a­ve do­bi­li po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­{te, ~e­sto i sa oku}­ni­com
i pri­vred­nim in­ven­ta­rom, uz oba­ve­zu da dr­`a­vi pla­te iz­ve­snu na­kna­du,
ko­ja ni­ka­da i ni od ko­ga ni­je na­pla­}e­na. ^ak i kad bi se uze­lo da su ta li­ca
ne­sa­ve­sna, a ne mo­gu to bi­ti, jer ako su u pred­vi­|e­noj prav­noj pro­ce­du­ri
ste­kla pred­met­nu imo­vi­nu, na osno­vu prav­nog ak­ta i od dr­`a­ve, kao pra-
v­nog pret­hod­ni­ka, za ko­ju su osno­va­no ve­ro­va­li da je vla­snik, ona bi kao

 Ni­ko­la L. Ga­}e­{a, nav. de­lo, str. 368.

237
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir Todorovi}

za­ko­ni­ti i sa­ve­sni dr­`a­o­ci od 1945. go­di­ne do da­nas ste­kla pra­vo svo­ji­ne

na osno­vu ap­so­lut­nog odr­`a­ja.
Po­seb­na si­tu­a­ci­ja pred­vi­|e­na je u slu­~a­ju ka­da je na imo­vi­ni, na­
kon {to je od­u­ze­ta i po­dr­`a­vlje­na, ne­ko fi­zi~­ko ili prav­no li­ce pu­tem ne­za­-
koni­tog ili fik­tiv­nog prav­nog ak­ta ste­klo pra­vo svo­ji­ne. Da­kle, ra­di se
o man­lji­vom pre­no­su pra­va svo­ji­ne ko­ji, i u mo­men­tu ka­da je iz­vr­{en,
ni­je bio prav­no va­li­dan (npr. fik­tiv­na ku­po­pro­da­ja ili ne­za­ko­nit pre­nos
tzv. pra­va ras­po­la­ga­nja), a uz to, do­veo je do neo­sno­va­nog obo­ga­}e­nja
na stra­ni sti­ca­o­ca.
U pri­me­ni Za­ko­na ovi slu­~a­je­vi ne­}e bi­ti ~e­sti, a uz to su, naj­~e­{}e,
do­bro i du­go pri­kri­va­ni, ali ka­ko po­kre­}u pi­ta­nje gra­|an­sko­prav­ne od­go­
vor­no­sti, a mo­`da i ka­zne­ne od­go­vor­no­sti, je­di­no je sud nad­le­`an da re­
{a­va ta pi­ta­nja, te se ma­la fi­des pre­no­si­o­ca i sti­ca­o­ca utvr­|u­je u sud­skom
po­stup­ku. Ka­ko se pod­ra­zu­me­va da je dr­`a­va, kao pre­no­si­lac, bi­la sa­u­~e­
snik u ne­za­ko­ni­tim ili fik­tiv­nim ak­ti­ma ili po­slo­vi­ma, na njoj le­`i sup­si­di­
jar­na od­go­vor­nost, ta­ko da }e ona bi­ti ob­ve­znik re­sti­tu­ci­je ako je sti­ca­lac
– prav­no ili fi­zi~­ko li­ce, u me­|u­vre­me­nu pre­sta­lo da po­sto­ji i to bez pra-
v­nog sled­be­ni­ka.
Prav­ni po­lo­`aj za­kup­ca ne­po­kret­no­sti. Ako je ne­po­kret­nost, ko­ja
je pred­met re­sti­tu­ci­je, u za­ku­pu (aren­di), za­kup ne­}e pre­sta­ti od­mah sa
do­no­{e­njem re­{e­nja o vra­}a­nju, ve} za­ku­pac (aren­da­tor) ima pra­vo da
u na­knad­nom ro­ku od dve go­di­ne pri­ve­de svo­je po­slo­ve kra­ju, iz­me­sti
pro­iz­vod­na po­stro­je­nja, obe­re use­ve i sl., da­kle u~i­ni sve ono {to je neo­p­
hod­no s ob­zi­rom na ~i­nje­ni­cu da je do­{lo do pro­me­ne vla­sni­ka. To je za­
kon­ski rok ko­ji ne za­vi­si od vo­lje no­vog sti­ca­o­ca – ov­de cr­kve, od­no­sno
ver­ske za­jed­ni­ce – ta­ko da ga on ne mo­`e skra­ti­ti i za­kup­cu da­ti ot­kaz pre
is­te­ka tog ro­ka.
No­vi vla­snik s prav­no­sna­`no­{}u re­{e­nja o re­sti­tu­ci­ji sti­~e pu­na vla­
sni~­ka ovla­{}e­nja: da stvar dr­`i, da ubi­ra plo­do­ve i da njo­me ras­po­la­`e
(usus, fruc­tus, abu­sus), ali }e jo{ dve go­di­ne mo­ra­ti da tr­pi za­te­~e­ni za­-
ku­po­dav­ni od­nos. Za­ku­pac je, sa svo­je stra­ne, du­`an da se u tom pe­ri­o-
­du dr­`i uslo­va pred­vi­|e­nih ugo­vo­rom, i ne sme ih pro­iz­volj­no me­nja­ti.
Rok od dve go­di­ne je mak­si­mal­ni za­kon­ski od­lo­`ni rok za tra­ja­nje za­ku­pa
i on, da­ka­ko, mo­`e bi­ti kra­}i, kao {to mo­`e bi­ti i du­`i, ako se no­vi vla­snik
i za­ku­pac ta­ko spo­ra­zu­me­ju, a mo­gu za­klju­~i­ti i pot­pu­no no­vi obli­ga­ci­o­ni
ugo­vor sli~­ne ili dru­ga­~i­je sa­dr­`i­ne.
Cr­kva, od­no­sno ver­ska za­jed­ni­ca, kao no­vi vla­snik ne­po­kret­no­sti,
u go­re na­ve­de­nom slu­~a­ju stu­pa na me­sto za­ku­po­dav­ca (aren­da­ra) i ima
pra­vo da od za­kup­ca na­pla­}u­je za­kup­ni­nu, kao i da pre­ma za­kup­cu, ako
se ne dr­`i ugo­vo­re­nih uslo­va ili na­no­si {te­tu za­ku­po­dav­cu, pred­u­zi­ma sve
ugo­vo­rom i za­ko­nom pred­vi­|e­ne me­re za za­{ti­tu svo­jih stvar­nih i obli­ga­ci­
o­nih pra­va. Ona mu mo­`e i ot­ka­za­ti ugo­vor, ako za to ima za­kon­skih uslo­
238
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

va, ali ne mo­`e svo­jim rad­nja­ma ote­`a­va­ti po­lo­`aj za­kup­ca i mo­di­fi­ko­va­ti

ugo­vo­re­ne uslo­ve, npr. me­nja­ti vi­si­nu za­kup­ni­ne. U nji­ho­vim me­|u­sob­
nim od­no­si­ma pri­me­nju­ju se od­red­be ugo­vo­ra o za­ku­pu, kao i od­red­be o
za­ku­pu iz Za­ko­na o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma (~l. 567–599).
Prav­na sud­bi­na hi­po­te­ka i dru­gih te­re­ta. Re­kvi­zi­ci­o­ni pro­pi­si o ag-
rar­noj re­for­mi, eks­pro­pri­ja­ci­ji i na­ci­o­na­li­za­ci­ji su pred­vi­de­li bri­sa­nje te­re­
ta i du­go­va.
^i­nom od­u­zi­ma­nja, svi te­re­ti na ne­po­kret­no­sti – po­sto­je­}e hi­po­te­ke,
re­al­ni te­re­ti (nov­~a­na ren­ta, do­`i­vot­no iz­dr­`a­va­nje) i li~­ne slu­`be­no­sti pre­
sta­li su, osim stvar­nih slu­`be­no­sti. Stvar­ne slu­`be­no­sti su uglav­nom op­sta­le
i po­red agrar­ne re­for­me, ra­znih eks­pro­pri­ja­ci­ja i na­ci­o­na­li­za­ci­ja. U po­stup­
ku re­sti­tu­ci­je, pak, ta­ko­|e se bri­{u sve hi­po­te­ke i dru­gi stvar­ni te­re­ti ko­ji su
na­sta­li od mo­men­ta od­u­zi­ma­nja do mo­men­ta re­sti­tu­ci­je, da­kle u vre­me­nu
ka­da je ne­po­kret­nost bi­la u dr­`av­noj, od­no­sno dru­{tve­noj svo­ji­ni.
Po ~la­nu 13. Za­ko­na bri­{u se hi­po­te­ke za­sno­va­ne na ne­po­kret­no­
sti ko­ja se vra­}a, no­vi vla­snik pre­u­zi­ma ne­po­kret­nost oslo­bo­|e­nu te­re­ta,
a za po­tra­`i­va­nja ko­ja su bi­la obez­be­|e­na ovim te­re­ti­ma po­ve­ri­o­ci­ma ga­
ran­tu­je Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja.
Hi­po­te­ke na­sta­le pre po­dr­`a­vlje­nja ne­po­kret­no­sti ne o`i­vlja­va­ju u
mo­men­tu re­sti­tu­ci­je, kao {to je slu­~aj kod slu­`be­no­sti. Na­i­me, hi­po­te­ka
uka­zu­je da je po­sto­ja­lo po­tra­`i­va­nje ko­je obez­be­|u­je, ali ne do­ka­zu­je ni­
ti po­sto­ja­nje ni­ti vi­si­nu tog po­tra­`i­va­nja u mo­men­tu po­dr­`a­vlje­nja, pa bi
pre­i­spi­ti­va­nje hi­po­te­ka i utvr­|i­va­nje vi­si­ne obez­be­|e­nih po­tra­`i­va­nja na­
sta­lih pre Dru­gog svet­skog ra­ta bi­lo ve­o­ma kom­pli­ko­va­no i ote­`a­va­lo bi
pro­ces re­sti­tu­ci­je.
Hi­po­te­ke i dru­gi te­re­ti za­sno­va­ni na­kon 1. ma­ja 2006. go­di­ne na ne­
kret­ni­na­ma ko­je su pred­met re­sti­tu­ci­je ni­{ta­vi su jer pred­sta­vlja­ju ne­do­
pu­sti­vo ras­po­la­ga­nje po ~la­nu 36. Za­ko­na o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne
cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma.
Slu­`be­no­sti. U ci­lju pu­ni­je svo­jin­ske re­in­te­gra­ci­je ti­tu­la­ra re­sti­tu­ci­
je, ne­po­kret­nost se, kao {to je pred­vi­|e­no u ~la­nu 13. Za­ko­na, u tre­nut­ku
vra­}a­nja oslo­ba­|a svih te­re­ta. Pre­ma ~la­nu 14. Za­ko­na, po­no­vo se us­po­
sta­vlja­ju slu­`be­no­sti ko­je su po­sto­ja­le pre eks­pro­pri­ja­ci­je, od­no­sno na­ci­o­
na­li­za­ci­je, a bi­le su iz­bri­sa­ne u mo­men­tu po­dr­`a­vlje­nja. Na taj na­~in no­vi
vla­snik se do­vo­di u pri­bli­`an prav­ni sta­tus ko­ji je imao u tre­nut­ku kad je
li­{en imo­vi­ne.

 Vi­de­ti ~lan 4. Za­ko­na o re­gu­li­sa­nju te­re­ta uknji­`e­nih na ne­po­kret­no­sti­ma ko­je

su pre­{le u svo­ji­nu dr­`a­ve na osno­vu Za­ko­na o agrar­noj re­for­mi i ko­lo­ni­za­ci­ji i
Osnov­nog za­ko­na o po­stu­pa­nju s eks­pro­pri­sa­nim i kon­fi­sko­va­nim {um­skim po­
se­di­ma (“Slu­`be­ni list FNRJ”, br. 106/1947) i ~lan 50. Za­ko­na o na­ci­o­na­li­za­ci­ji
na­jam­nih zgra­da i gra­|e­vin­skog ze­mlji­{ta (“Slu­`be­ni list FNRJ”, br. 52/1958).

239
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir Todorovi}

Za­kon o agrar­noj re­for­mi i unu­tra­{njoj ko­lo­ni­za­ci­ji Sr­bi­je iz 1945.

go­di­ne u ~la­nu 22. pred­vi­|a mo­gu}­nost usta­no­vlje­nja no­vih slu­`be­no­sti
na od­u­ze­tom ze­mlji­{tu, kao i da sve ze­mlji­{ne slu­`be­no­sti, ko­je zbog iz­
vr­{e­nja eks­pro­pri­ja­ci­je po­sta­ju su­vi­{ne, pre­sta­ju bez pra­va na na­kna­du.
Za­kon o re­gu­li­sa­nju te­re­ta uknji­`e­nih na ne­po­kret­no­sti­ma ko­je su pre­{le
u dr­`av­nu svo­ji­nu na osno­vu Za­ko­na o agrar­noj re­for­mi i ko­lo­ni­za­ci­ji i
Osnov­nog za­ko­na o po­stu­pa­nju s eks­pro­pri­sa­nim i kon­fi­sko­va­nim {um­
skim po­se­di­ma iz 1947. go­di­ne u ~la­nu 4. pred­vi­|a: “te­re­ti uknji­`e­ni na
od­u­ze­toj ne­po­kret­no­sti, iz­u­zev pra­va slu­`be­no­sti, bri­{u se”, {to zna­~i da
taj za­kon ni­je uki­nuo po­sto­je­}e slu­`be­no­sti. Za­kon o na­ci­o­na­li­za­ci­ji na­jam­
nih zgra­da i gra­|e­vin­skog ze­mlji­{ta iz 1958. go­di­ne u ~la­nu 50. pred­vi­|a
bri­sa­nje hi­po­te­ke i svih dru­gih stvar­nih te­re­ta, osim stvar­nih slu­`be­no­sti,
ta­ko da su stvar­ne slu­`be­no­sti, une­ko­li­ko, “pre­`i­ve­le” agrar­nu re­for­mu i
na­ci­o­na­li­za­ci­ju.
Za raz­li­ku od stvar­nih slu­`be­no­sti, li~­ne slu­`be­no­sti ni­su bi­le te op­
stoj­no­sti i po pra­vi­lu su bri­sa­ne. Ta­ko je pre­ma ~la­nu 53. Za­ko­na o na­ci­o­
na­li­za­ci­ji na­jam­nih zgra­da i gra­|e­vin­skog ze­mlji­{ta iz 1958. go­di­ne, pred­vi­
|e­no da za uknji­`e­no pra­vo plo­do­u­`i­va­nja, ko­je je po tom za­ko­nu iz­gu­bi­lo
prav­nu va­`nost, plo­do­u­`i­va­o­cu pri­pa­da pra­vo na na­kna­du za vre­me za ko­
je je pra­vo plo­do­u­`i­va­nja ima­lo da tra­je.
Po­nov­no us­po­sta­vlja­nje slu­`be­no­sti zna­~i­lo bi da se na ne­po­kret­no­
sti ko­ja se vra­}a cr­kvi ili ver­skoj za­jed­ni­ci mo­`e re­kon­sti­tu­i­sa­ti ka­ko po­zi­
tiv­na slu­`be­nost (pro­laz, cr­plje­nje vo­de, is­pa­{a i sl.) ta­ko i ne­ga­tiv­na slu­
`be­nost (za­bra­na do­grad­nje zgra­de i dr.), tj. da u od­no­su na slu­`be­nost
ta ne­kret­ni­na mo­`e bi­ti ka­ko u funk­ci­ji po­vla­snog, ta­ko i u funk­ci­ji po­slu­
`nog do­bra. Pri to­me tre­ba ima­ti u vi­du prav­no pra­vi­lo “nul­li res sua ser­
vit” – ne­ma slu­`be­no­sti na sop­stve­noj stva­ri.
Slu­`be­nost, bi­lo stvar­na, bi­lo li~­na, mo­`e se po­no­vo us­po­sta­vi­ti na
ne­po­kret­no­sti ko­ja se vra­}a pod sle­de­}im ku­mu­la­tiv­nim uslo­vi­ma: 1) da
je po­sto­ja­la pre od­u­zi­ma­nja imo­vi­ne, 2) da je bri­sa­na pri­li­kom od­u­zi­ma­
nja imo­vi­ne i 3) da se nje­nim po­nov­nim us­po­sta­vlja­njem ne uma­nju­ju, od­
no­sno ne na­ru­{a­va­ju pra­va tre­}ih li­ca.
Slu­`be­no­sti ko­je su za­sno­va­ne dok je ne­po­kret­nost bi­la u re­`i­mu
dru­{tve­ne svo­ji­ne ne­}e se bri­sa­ti ex le­ge u po­stup­ku re­sti­tu­ci­je, jer su, naj­
~e­{}e, uslo­vlje­ne objek­tiv­nom po­tre­bom vla­sni­ka su­sed­nog ze­mlji­{ta ili
jav­nim in­te­re­som. Ta­ko, pre­ma Za­ko­nu o eks­pro­pri­ja­ci­ji iz 1957. go­di­ne,
sa iz­me­nom od 31. mar­ta 1965. go­di­ne, “na ze­mlji­{tu u dru­{tve­noj svo­ji­
ni mo­`e se usta­no­vi­ti pra­vo pre­la­za, pre­vo­za, cr­plje­nja vo­de, po­sta­vlja­nja
vo­do­vod­nih ce­vi, po­sta­vlja­nja obje­ka­ta za pre­nos i raz­vo­|e­nje elek­tri~­ne
ener­gi­je i dru­ge slu­`be­no­sti u ko­rist rad­ne or­ga­ni­za­ci­je ili dru­{tve­no-po­li­
ti~­ke za­jed­ni­ce” (~lan 86).
240
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

Or­ga­ni i pro­ce­du­ra za spro­vo­|e­nje re­sti­tu­ci­je. Za­ko­nom o vra­}a­

nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma obra­zo­va­na je Di­
rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju kao po­se­ban dr­`av­ni or­gan, ko­ja je zbog od­re­|e­nih
or­ga­ni­za­ci­o­no-ka­drov­skih ne­re­{e­nja zva­ni~­no za­po­~e­la da ra­di sa vi­{e od
go­di­nu da­na za­ka­{nje­nja, tek od no­vem­bra 2007. go­di­ne.
U de­lo­krug Di­rek­ci­je za re­sti­tu­ci­ju spa­da: 1) pri­jem zah­te­va, vo­|e­
nje po­stup­ka i od­lu­~i­va­nje o zah­te­vi­ma za vra­}a­nje imo­vi­ne, od­no­sno za
is­pla­tu obe­{te­}e­nja, {to zna­~i da Di­rek­ci­ja do­no­si iz­vr­{na re­{e­nja o re­sti­tu­
ci­ji ko­ji­ma se me­nja­ju svo­jin­sko­prav­ni i dru­gi ma­te­ri­jal­no­prav­ni od­no­si,
2) pru­`a­nje stru~­ne po­mo­}i pod­no­si­o­ci­ma zah­te­va i ob­ve­zni­ci­ma re­sti­tu­ci­
je, {to pod­ra­zu­me­va da­va­nje oba­ve­{te­nja i in­struk­ci­ja, ~i­me se po­ve­}a­va
efi­ka­snost po­stup­ka, 3) vo­|e­nje pro­pi­sa­ne evi­den­ci­je o ob­ve­zni­ci­ma i ko­
ri­sni­ci­ma re­sti­tu­ci­je, o imo­vi­ni ko­ja se vra­}a i o is­pla­}e­nom obe­{te­}e­nju,
{to zna­~i da Di­rek­ci­ja tre­ba da usta­no­vi ba­zu po­da­ta­ka ko­ja se mo­`e pre­
tra­`i­va­ti po ra­znim kri­te­ri­ju­mi­ma, 4) od­re­|i­va­nje me­to­do­lo­gi­je za utvr­|i­
va­nje vred­no­sti od­u­ze­te imo­vi­ne, na osno­vu ko­je }e se utvr­|i­va­ti vi­si­na
obe­{te­}e­nja, 5) pro­pi­si­va­nje obra­za­ca u po­stup­ku re­sti­tu­ci­je; da­kle po­red
obra­za­ca pro­pi­sa­nih u uprav­nom po­stup­ku, Di­rek­ci­ja tre­ba da pro­pi­{e i
obra­sce spe­ci­fi~­ne za po­stu­pak re­sti­tu­ci­je, 6) tro­me­se~­no iz­ve­{ta­va­nje Vla­
de o oba­vlje­nim po­slo­vi­ma iz svo­je nad­le­`no­sti (broj pri­mlje­nih zah­te­va,
broj re­{e­nih, po­stup­ci u to­ku, po­da­ci o pod­no­si­o­ci­ma, ured­no­sti zah­te­va
i vi­si­ni obe­{te­}e­nja itd.).
Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju je osno­va­na Za­ko­nom o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­
ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, ali su njen zna­~aj i ulo­ga {i­ri,
s ob­zi­rom na to da pred­sto­ji i ge­ne­ral­na re­sti­tu­ci­ja kroz po­vra­}aj imo­vi­ne
i obe­{te­}e­nje svih dru­gih ka­te­go­ri­ja fi­zi~­kih i prav­nih li­ca. U slu­~a­ju ge­ne­
ral­ne re­sti­tu­ci­je, ko­ja }e bi­ti mno­go obim­ni­ja, Di­rek­ci­ja bi mo­gla da bu­de
sa­mo dru­go­ste­pe­ni or­gan, a zah­te­ve bi u pr­vom ste­pe­nu re­{a­va­li po­sto­je­
}i ili no­vi, po­seb­no osno­va­ni op­{tin­ski ili re­gi­o­nal­ni or­ga­ni. U sva­kom slu­
~a­ju, po­zi­ci­ja Di­rek­ci­je u od­no­su na ge­ne­ral­nu re­sti­tu­ci­ju bi­}e od­re­|e­na
do­no­{e­njem za­ko­na o ge­ne­ral­noj re­sti­ti­tu­ci­ji.
Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju je, kad je re~ o vra­}a­nju imo­vi­ne cr­kva­ma i
ver­skim za­jed­ni­ca­ma, pr­vo­ste­pe­ni i ko­na~­ni or­gan u uprav­nom po­stup­ku,
po­{to ne­ma dru­go­ste­pe­nog uprav­nog po­stup­ka, ve} ne­za­do­volj­na stran­ka
sa­mo mo­`e vo­di­ti uprav­ni spor pred su­dom (~lan 32).
Iz­vr­{e­nje re­{e­nja o re­sti­tu­ci­ji. Od­red­bom sta­va 1. ~la­na 33. Za­ko­na
o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma pre­vi­|e­no
je da iz­vr­{no re­{e­nje o re­sti­tu­ci­ji ima sna­gu iz­vr­{ne is­pra­ve te da se na osno­
vu nje­ga mo­`e spro­ve­sti sud­sko ili ad­mi­ni­stra­tiv­no iz­vr­{e­nje. Pr­vo­ste­pe­no
re­{e­nje o re­sti­tu­ci­ji ili obe­{te­}e­nju, s ob­zi­rom na to da pro­tiv nje­ga ne­ma
me­sta `al­bi u uprav­nom po­stup­ku, po­sta­je iz­vr­{no do­sta­vlja­njem stran­ci,
241
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir Todorovi}

a ako je u re­{e­nju od­re­|e­no da se rad­nja ko­ja je pred­met iz­vr­{e­nja mo­`e

iz­vr­{i­ti u osta­vlje­nom ro­ku, re­{e­nje po­sta­je iz­vr­{no is­te­kom tog ro­ka.
Ako ob­ve­znik re­sti­tu­ci­je cr­kvi, od­no­sno ver­skoj za­jed­ni­ci, ne vra­
ti stvar, ne­po­kret­nost ili dru­go do­bro, u ob­li­ku, ko­li­~i­ni, ro­ku i na na­~in
utvr­|en re­{e­njem Di­rek­ci­je za re­sti­tu­ci­ju, cr­kva, od­no­sno ver­ska za­jed­ni­
ca ima pra­vo da po­kre­ne sud­ski iz­vr­{ni po­stu­pak za pri­nud­no iz­vr­{e­nje, u
skla­du sa Za­ko­nom o iz­vr­{nom po­stup­ku. Sud­sko iz­vr­{e­nje }e se spro­ve­sti
ako se vra­}a ne­po­kret­nost, od­no­sno us­po­sta­vlja pra­vo svo­ji­ne na dru­goj
ne­po­kret­no­sti ili ako se vra­}a­ju po­kret­ne stva­ri od kul­tur­nog, isto­rij­skog
ili umet­ni~­kog zna­~a­ja, i to pu­tem nad­le­`nog op­{tin­skog su­da na ~i­jem pod­
ru~­ju se na­la­zi ne­po­kret­nost, od­no­sno stvar ko­ja se vra­}a.
Ako ob­ve­znik re­sti­tu­ci­je, npr. pri­vred­no dru­{tvo, po re­{e­nju Di­
rek­ci­je bu­de oba­ve­zan da ti­tu­la­ru re­sti­tu­ci­je is­pla­ti nov­~a­no obe­{te­}e­nje,
pa to ne u~i­ni u da­tom ro­ku, ti­tu­lar ima pra­vo da tra­`i ad­mi­ni­stra­tiv­no iz­
vr­{e­nje, u skla­du sa Za­ko­nom o op­{tem uprav­nom po­stup­ku i to pu­tem
Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja jem­~i i za na­pla­tu dr­`av­nih
ob­ve­zni­ca, s ob­zi­rom na to da je ga­rant ad­mi­ni­stra­tiv­nog iz­vr­{e­nja tih
vred­no­snih pa­pi­ra.
Tu­`ba ko­jom se ospo­ra­va re­{e­nje o re­sti­tu­ci­ji, po pra­vi­lu, ne spre­
~a­va iz­vr­{e­nje tog re­{e­nja. Me­|u­tim, po zah­te­vu tu­`i­o­ca, Di­rek­ci­ja ~i­ji se
akt iz­vr­{a­va, od­no­sno sud, ka­ta­star­ska slu­`ba ili dru­gi or­gan nad­le­`an za
iz­vr­{e­nje, od­lo­`i­}e iz­vr­{e­nje do prav­no­sna­`no­sti sud­ske od­lu­ke, ako bi iz­
vr­{e­nje na­ne­lo tu­`i­o­cu {te­tu ko­ja bi se te­{ko mo­gla po­pra­vi­ti, a od­la­ga­nje
ni­je pro­tiv­no jav­nom in­te­re­su, ni­ti bi se od­la­ga­njem na­ne­la ve­}a ne­nak­na­
di­va {te­ta pro­tiv­noj stran­ci. Uz zah­tev za od­la­ga­nje mo­ra se pri­lo­`i­ti do­
kaz o pod­ne­se­noj tu­`bi. Po sva­kom zah­te­vu za od­la­ga­nje nad­le­`ni or­gan
mo­ra do­ne­ti re­{e­nje naj­doc­ni­je u ro­ku od tri da­na od da­na pri­je­ma zah­te­
va. Or­gan iz­vr­{e­nja mo­`e i iz dru­gih raz­lo­ga od­lo­`i­ti iz­vr­{e­nje ospo­re­nog
ak­ta do prav­no­sna­`no­sti sud­ske od­lu­ke, ako to ni­je u su­prot­no­sti sa jav­
nim in­te­re­som.

Do­sa­da­{nji re­zul­ta­ti u pri­me­ni za­ko­na

Di­rek­ci­ja. Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju je dr­`av­ni or­gan u ran­gu po­seb­ne
sa­mo­stal­ne or­ga­ni­za­ci­je. Fi­nan­si­ra se iz bu­d`e­ta. Ne­ma sta­tus prav­nog li­ca.
Di­rek­ci­ja ima dva sek­to­ra: Sek­tor za re­sti­tu­ci­ju i obe­{te­}e­nje, i Sek­
tor za iden­ti­fi­ka­ci­ju imo­vi­ne, kao i Od­sek za op­{te po­slo­ve. Si­ste­ma­ti­zo­va­
no je 35 rad­nih me­sta prav­ne, eko­nom­ske i ge­o­det­sko-teh­ni~­ke stru­ke.
Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju zva­ni~­no ra­di od dru­ge po­lo­vi­ne ok­to­bra
2007. go­di­ne. Di­rek­tor je po­sta­vljen re­{e­njem Vla­de 11. ok­to­bra 2007. go­
di­ne, a u to­ku je za­po­{lja­va­nje dr­`av­nih slu­`be­ni­ka i na­me­{te­ni­ka.
242
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

Zah­te­vi i nji­ho­vo re­{a­va­nje. Di­rek­ci­ja je do ma­ja 2008. go­di­ne pri­

mi­la 1.100 zah­te­va za vra­}a­nje imo­vi­ne, a pre­ma sta­nju na te­re­nu mo­`e se
o~e­ki­va­ti jo{ naj­ma­nje to­li­ko zah­te­va. Naj­vi­{e zah­te­va pod­ne­li su Srp­ska
pra­vo­slav­na cr­kva – 668, Ka­to­li~­ka cr­kva – 100 i Je­vrej­ska za­jed­ni­ca – 66.
Ve­}i­na pod­ne­tih zah­te­va se od­no­si na po­ljo­pri­vred­no, {um­sko i gra­|e­vin­
sko ze­mlji­{te, ali i zgra­de, stam­be­ne i po­slov­ne objek­te.
U Di­rek­ci­ji je u pro­te­klom pe­ri­o­du odr­`a­no 50 usme­nih ras­pra­va i
do­ne­to ukup­no 26 re­{e­nja o vra­}a­nju cr­kve­ne imo­vi­ne, na osno­vu ko­jih
je vra­}e­no pre­ko 3.500 hek­ta­ra ze­mlji­{ta i oko 400 kva­drat­nih me­ta­ra po­
slov­nog pro­sto­ra od­u­ze­tog po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta. Imo­vi­na je vra­}e­
na ma­na­sti­ri­ma SPC: Ko­vilj, Be­o­~in, Milj­ko­vo, To­mi}, Za­o­va i dr., ra­znim
cr­kve­nim op­{ti­na­ma, kao i Ka­to­li~­koj `u­pi u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci.
Za­pa­`a­nja u ve­zi sa pod­ne­tim zah­te­vi­ma. Zah­te­vi ko­ji se pod­no­se
Di­rek­ci­ji za re­sti­tu­ci­ju su, po pra­vi­lu, ta­kvi da po­stu­pa­nje po nji­ma uvek
zah­te­va do­kom­ple­ti­ra­nja, pre­ci­zi­ra­nja, po­ja­{nje­nja, {to je neo­p­ho­dan pred­
u­slov da bi se mo­glo po­stu­pi­ti, a po­seb­no da bi se otvo­ri­la usme­na ras­pra­
va i vr­{i­la iden­ti­fi­ka­ci­ja sta­nja ne­po­kret­no­sti u knji­ga­ma i na te­re­nu.
Ne­kom­plet­nost se ogle­da u to­me {to ~e­sto uz pod­ne­ti zah­tev ni­je
pri­lo­`e­na ni osnov­na do­ku­men­ta­ci­ja, kao {to je do­ku­ment o od­u­zi­ma­nju,
do­kaz o vla­sni­{tvu, ak­tu­e­lan iz­vod iz ze­mlji­{ne knji­ge ili ka­ta­stra ne­po­kret­
no­sti. Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­
ma pred­vi­|a da se ti do­ku­men­ti mo­ra­ju pod­ne­ti uz zah­tev, a u tom smi­slu
je i Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju da­la in­struk­tiv­na ob­ja­{nje­nja, jer bez tih do­ku­
me­na­ta po­stu­pak ne mo­`e ni za­po­~e­ti, od­no­sno neo­p­hod­ni su za utvr­|e­nje
nad­le­`no­sti Di­rek­ci­je, za utvr­|i­va­nje ko je dru­ga stran­ka u po­stup­ku, ko­
jim ak­tom i ka­da je od­u­ze­ta imo­vi­na i od ko­ga je od­u­ze­ta. Oba­ve­za kom­
ple­ti­ra­nja i pod­no­{e­nja ured­ne do­ku­men­ta­ci­je je, po sa­mom za­ko­nu, na
te­re­tu pod­no­si­la­ca zah­te­va, a Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju mo­`e po slu­`be­noj
du­`no­sti pri­ku­plja­ti do­ka­ze (~lan 27. Za­ko­na) tek on­da ka­da je stran­ka
– cr­kva ili ver­ska za­jed­ni­ca, iz­ve­sti da ne mo­`e pri­ba­vi­ti od­re­|e­ni do­kaz
i na­zna­~i raz­lo­ge te ne­mo­gu}­no­sti.
Pri­lo­zi do­sta­vlje­ni uz zah­tev, ~e­sto zbog do­tra­ja­lo­sti, na­~i­na ~u­va­
nja, vi­{e­stru­kog ko­pi­ra­nja i sl., ni­su ~i­tlji­vi, u kom slu­~a­ju Di­rek­ci­ja mo­ra
za­tra­`i­ti do­sta­vlja­nje ured­nog do­ku­men­ta.
Ret­ki su do­ku­men­ti ove­re­ni od stra­ne su­da ili ar­hi­va, {to bi tre­ba­lo
bi­ti oba­ve­zna for­ma, s ob­zi­rom na to da se ra­di o sti­ca­nju pra­va na ne­po­
kret­no­sti­ma. Pro­blem ove­re objek­tiv­no po­sta­je pro­ble­ma­ti­~an iz naj­ma­nje
dva raz­lo­ga. Pr­vo, cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce naj­~e­{}e i ne po­se­du­ju ori­gi­nal­
ni do­ku­ment, a bez ori­gi­na­la ne mo­`e se iz­vr­{i­ti ni ove­ra ko­pi­je. Dru­gi raz­
log je ve­zan za tro­{ko­ve ko­pi­ra­nja i ove­re. U pr­vom slu­~a­ju, ako stran­ka
ne mo­`e pri­ba­vi­ti ori­gi­nal­ni do­ku­ment, Di­rek­ci­ja je du­`na da po slu­`be­
243
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir Todorovi}

noj du­`no­sti pri­ba­vi taj do­ku­ment. U dru­gom slu­~a­ju, ad­mi­ni­stra­tiv­ne tro­

{ko­ve ove­re do­ku­me­na­ta ne tre­ba ni da pla­}a­ju cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce,
jer ih je Za­kon u ~la­nu 34. oslo­bo­dio pla­}a­nja ad­mi­ni­stra­tiv­nih tak­sa u po­
stup­ku vra­}a­nja imo­vi­ne. Do­du­{e, for­mal­no­prav­no se sma­tra da je pod­
no­si­lac “stran­ka u po­stup­ku” tek on­da ka­da pod­ne­se zah­tev za re­sti­tu­ci­ju
nad­le­`nom or­ga­nu te da od tog mo­men­ta ne pla­}a ad­mi­ni­stra­tiv­ne tak­se,
ali s ob­zi­rom na vr­stu i dig­ni­tet su­bje­ka­ta o ko­ji­ma se ov­de ra­di i zna­~a­ja
pro­ce­sa re­sti­tu­ci­je, cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce tre­ba­lo bi da bu­du oslo­bo­|e­
ne pla­}a­nja svih ad­mi­ni­stra­tiv­nih tak­si, pa i tak­se za ove­ru do­ku­me­na­ta,
ne sa­mo ka­da pod­ne­su zah­tev, ve} i u pret­hod­noj fa­zi, dok pri­ku­plja­ju do­
ku­men­ta­ci­ju o od­u­zi­ma­nju imo­vi­ne. S ob­zi­rom na objek­tiv­ne te­{ko­}e, od­
no­sno ne­mo­gu}­nost, u pri­ba­vlja­nju ori­gi­nal­ne do­ku­men­ta­ci­je, Di­rek­ci­ja
po­stu­pa i po pod­ne­tim ko­pi­ja­ma, a ori­gi­nal­nu do­ku­men­ta­ci­ju zah­te­va sa­
mo u slu­~a­ju sum­nje u auten­ti~­nost i ve­ro­do­stoj­nost is­pra­ve.
Pod­ne­ti zah­te­vi za re­sti­tu­ci­ju ~e­sto ni­su do­volj­no pre­ci­zni da bi se
po nji­ma mo­glo po­stu­pi­ti, jer do­sta­vlja se do­ku­ment u kom su na­ve­de­ne
ne­po­kret­no­sti, ali se ne pre­ci­zi­ra u od­no­su na ko­je ne­po­kret­no­sti se tra­`i
po­vra­}aj. Po­{to je re­sti­tu­ci­ja u dis­po­zi­ci­ji stra­na­ka, one tre­ba i da opre­de­
le i pre­ci­zi­ra­ju ko­ju, ka­kvu i ko­li­ku imo­vi­nu zah­te­va­ju u po­stup­ku re­sti­tu­
ci­je, jer Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju ni­je ovla­{}e­na, a de fac­to ni­je ni u mo­gu-
}­no­sti da to ~i­ni u nji­ho­vo ime i za nji­hov ra­~un.
Ne­do­volj­no a`ur­na i ne­pot­pu­na evi­den­ci­ja imo­vi­ne u sa­mim cr­kva­
ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma je evi­dent­no raz­log go­re na­ve­de­nih ali i mno­gih
dru­gih pro­ble­ma. To­me jo{ vi­{e do­pri­no­si ne­u­jed­na­~en i raz­je­di­njen, ne­
pot­pun i ne­pre­ci­zan jav­ni re­gi­star ne­po­kret­no­sti u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji, ko­ji je
ve} 15 go­di­na u tran­zi­ci­ji sa ze­mlji­{nok­nji­`nog si­ste­ma na si­stem ka­ta­stra
ne­po­kret­no­sti. Kru­na pro­ble­ma kod re­sti­tu­ci­je, ko­ji ne mo­gu re­{i­ti ni cr­
kve ni ver­ske za­jed­ni­ce, ni ze­mlji­{nok­nji­`ni ure­di ni ka­ta­stri, ve} je­di­no ve­
{tak ge­o­me­tar na te­re­nu uz po­mo} prav­ni­ka, je u iden­ti­fi­ka­ci­ji ze­mlji­{nih
ka­ta­star­skih par­ce­la ko­je su od­u­ze­te i ko­je tre­ba vra­ti­ti, a ko­je su da­nas,
po pro­te­ku 60 go­di­na, po pra­vi­lu ne­i­den­ti~­ne i ne­pre­po­zna­tlji­ve ne sa­mo
u slu­`be­nim evi­den­ci­ja­ma, ve} i na sa­mom te­re­nu.
Stru~­na po­mo}. Po­red ~i­nje­ni­ce da je po­sle­rat­na do­ku­men­ta­ci­ja o
po­dr­`a­vlje­nju imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma ne­do­stat­na, ne­sa­~u­
va­na ili lo­{e o~u­va­na, da po­sto­je sta­no­vi­ti pro­ble­mi u evi­den­ci­ji ne­po­kret­
no­sti, da ze­mlji­{nok­nji­`na ode­lje­nja su­do­va i ka­ta­stri ne­po­kret­no­sti ni­su
do­volj­no efi­ka­sni i a`ur­ni, iz­ve­sna je po­tre­ba i da se spro­ve­de ob­u­~e­nost
pred­stav­ni­ka i slu­`be­ni­ka cr­ka­va i ver­skih za­jed­ni­ca da bu­du kom­pe­tent­
ne i ak­tiv­ne stran­ke u po­stup­ku. Cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce su pre­ko po­la
ve­ka bi­le na mar­gi­na­ma jav­nog `i­vo­ta i ve­o­ma ret­ki u~e­sni­ci u prav­nom
sa­o­bra­}a­ju, ta­ko da im se mo­ra ja­sno pre­do­~i­ti ka­kva su nji­ho­va ma­te­ri­
jal­na pra­va i oba­ve­ze po Za­ko­nu o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma
244
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, {ta je pred­met re­sti­tu­ci­je i pod ko­jim uslo­vi­ma, ka­

kav je sta­tus stra­na­ka u po­stup­ku, uklju­~u­ju­}i i nji­ho­va pro­ce­sna pra­va
i oba­ve­ze, ka­kav je prav­ni re­`im vra­}e­ne imo­vi­ne i dr. Za ta­kvom vr­stom
edu­ka­ci­je po­sto­ji re­al­na po­tre­ba, a ujed­no je i for­mal­na oba­ve­za Di­rek­
ci­je za re­sti­tu­ci­ju (~lan 22. Za­ko­na) da “pru­`a stru~­nu po­mo} pod­no­si­o­
ci­ma zah­te­va i ob­ve­zni­ci­ma vra­}a­nja”. To je re­dov­ni i sva­ko­dnev­ni deo
po­sla Di­rek­ci­je.
Di­rek­ci­ja pru­`a stru~­nu po­mo} cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma u
for­mi­ra­nju zah­te­va i kom­ple­ti­ra­nju do­ku­men­ta­ci­je kroz te­ren­ski obi­la­zak,
ne­po­sred­ne raz­go­vo­re, te­le­fon­ske kon­tak­te, pu­tem pi­sme­na i elek­tron­skim
pu­tem. Od po­~et­ka 2007. go­di­ne funk­ci­o­ni­{e spe­ci­ja­li­zo­va­ni veb sajt Di­
rek­ci­je za re­sti­tu­ci­ju, gde je po­sta­vljen obra­zac zah­te­va za re­sti­tu­ci­ju sa
de­talj­nom in­struk­ci­jom za po­pu­nja­va­nje i pod­no­{e­nje zah­te­va, svi va­`ni­ji
za­ko­ni, po­sle­rat­ni i da­na­{nji, iz obla­sti de­na­ci­o­na­li­za­ci­je, de­talj­na ob­ja­{nje­
nja o pri­me­ni za­ko­na, kao i svo­je­vr­stan prav­ni poj­mov­nik, {to re­sti­tu­en­ti­
ma umno­go­me olak­{a­va i po­jed­no­sta­vlju­je pred­u­zi­ma­nje pri­prem­nih rad­
nji i pod­no­{e­nje zah­te­va za re­sti­tu­ci­ju. Di­rek­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju usta­no­vi­la
je i je­din­stve­nu elek­tron­sku ba­zu po­da­ta­ka o od­u­ze­toj imo­vi­ni cr­ka­va i
ver­skih za­jed­ni­ca ko­ja sa­dr­`i ras­po­lo­`i­ve slu­`be­ne po­dat­ke o to­me ko­me,
{ta i ko­li­ko je od­u­ze­to od imo­vi­ne, po­dat­ke o pod­ne­tim zah­te­vi­ma, kao i
pre­gled re­{e­nih zah­te­va i vra­}e­ne imo­vi­ne.

Sta­nje pred­me­ta u Di­rek­ci­ji za re­sti­tu­ci­ju

Dvo­go­di­{nji rok za pod­no­{e­nje zah­te­va za vra­}a­nje (re­sti­tu­ci­ju) imo-
­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma is­te­kao je 30. sep­tem­bra 2008. go­di­ne.
U tom ro­ku Di­rek­ci­ji za re­sti­tu­ci­ju cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce pod­ne­le
su pre­ko tri hi­lja­de zah­te­va za vra­}a­nje imo­vi­ne, od­no­sno is­pla­tu na­kna­de
ili obe­{te­}e­nja. Pre­ma po­da­ci­ma od sre­di­ne ok­to­bra 2008. go­di­ne, naj­vi­{e
zah­te­va, 1.619, pod­ne­la je Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva, za­tim Je­vrej­ska ver­ska
za­jed­ni­ca – 520, Ri­mo­ka­to­li~­ka cr­kva – 467 i Slo­va~­ka evan­ge­li~­ka cr­kva
a.v. – 236. Zah­te­ve su pod­ne­li i: Islam­ska ver­ska za­jed­ni­ca – 56, Gr­ko­ka­
to­li~­ka cr­kva – 42, Evan­ge­li­sti~­ko-hri­{}an­ska cr­kva – 28, Ne­ma~­ka evan­ge­
li~­ka cr­kva – 1, Evan­ge­li~­ka me­to­di­sti~­ka cr­kva – 9, Ru­mun­ska pra­vo­slav­
na cr­kva – 37, Jer­men­ska pra­vo­slav­na cr­kva – 1, Re­for­mat­ska hri­{}an­ska
cr­kva – 25, Hri­{}an­ska bap­ti­sti~­ka cr­kva – 3, Hri­{}an­ska adven­ti­sti~­ka cr­
kva – 2, Hri­{}an­ska na­za­ren­ska za­jed­ni­ca – 1, Cr­kva bo`­ja – 1. Fi­zi~­ka li­ca
pod­ne­la su 19 zah­te­va za vra­}a­nje nji­ho­ve sop­stve­ne imo­vi­ne.
Ve­}i­na pod­ne­tih zah­te­va se od­no­si na po­ljo­pri­vred­no, {um­sko i gra­
|e­vin­sko ze­mlji­{te, ali i zgra­de, stam­be­ne i po­slov­ne objek­te. Iako po­da­

 www.di­rek­ci­ja­za­re­sti­tu­ci­ju.org

245
 Vladimir Todorovi}

ci ni­su pot­pu­ni, jer u jed­nom bro­ju zah­te­va a i re­{e­nja o od­u­zi­ma­nju, ni­je

na­ve­de­na po­vr­{i­na ze­mlji­{ta ko­je je pred­met zah­te­va za re­sti­tu­ci­ju, ras­po­
lo­`i­vi po­da­ci ve} da­ju od­re­|e­nu sli­ku.
Ta­ko, sve cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce po­tra­`u­ju ukup­no 83.366 hek­ta­
ra ze­mlji­{ta, od ~e­ga 49.606 hek­ta­ra po­ljo­pri­vred­nog ob­ra­di­vog ze­mlji­{ta,
32.498 hek­ta­ra {u­ma i {um­skog ze­mlji­{ta i 1.263 hek­ta­ra gra­|e­vin­skog ze­
mlji­{ta. Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva po­tra­`u­je naj­vi­{e: ukup­no 71.744 hek­ta­
ra ze­mlji­{ta, i to naj­vi­{e po­ljo­pri­vred­nog, 39.056 hek­ta­ra i {um­skog 32.398
ha, a gra­|e­vin­skog ze­mlji­{ta znat­no ma­nje, 290 hek­ta­ra.
Cr­kve i ver­ske za­jed­ni­ce tra­`e re­sti­tu­ci­ju 712 po­slov­nih obje­ka­ta,
kao i 1.297 stam­be­nih obje­ka­ta.
***
U sva­kom slu­~a­ju, po­sao vra­}a­nja imo­vi­ne je kre­nuo, ali ka­ko se
od­no­si sa­mo na jed­nu ka­te­go­ri­ju su­bje­ka­ta ko­ji­ma je od­u­ze­ta imo­vi­na, on
}e osta­ti ne­pot­pun i sa sen­kom u po­gle­du rav­no­prav­no­sti osta­lih biv­{ih
vla­sni­ka, fi­zi~­kih i prav­nih li­ca, uko­li­ko ubr­zo ne usle­di i tzv. op­{ta de­na­
ci­o­na­li­za­ci­ja, ko­ja bi i osta­lim su­bjek­ti­ma ta­ko­|e da­la pra­vo na re­sti­tu­ci­
ju i obe­{te­}e­nje.
Ako je za ute­hu, no­vo­do­ne­ti Za­kon o re­sti­tu­ci­ji imo­vi­ne cr­kva­ma
i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, na iz­ve­stan na­~in uti­re put i tzv. ge­ne­ral­noj re­sti­
tu­ci­ji.

Sa­`e­tak
Je­dan od seg­me­na­ta ko­ji svo­jin­sku tran­zi­ci­ju u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji ~i­ni
ne­kom­plet­nom je­ste i ne­re­{e­no pi­ta­nje de­na­ci­o­na­li­za­ci­je. Na­kon Dru­gog
svet­skog ra­ta iz­vr­{e­no je bez ika­kve nov­~a­ne na­kna­de ma­sov­no od­u­zi­ma­
nje i po­dr­`a­vlje­nje pri­vat­ne imo­vi­ne, pre sve­ga u obla­sti pri­vre­de, agra­ra
i sta­no­grad­nje, pa je u Ju­go­sla­vi­ji i Sr­bi­ji pri­vat­na svo­ji­na u ne­kim obla­
sti­ma i na ne­kim stva­ri­ma bi­la pot­pu­no uki­nu­ta (ban­kar­stvo, osi­gu­ra­nje,
pri­vre­da osim za­nat­stva i tzv. ma­le pri­vre­de, gra­|e­vin­sko ze­mlji­{te), a u
ne­kim stro­go za­kon­ski li­mi­ti­ra­na, kao {to je slu­~aj sa po­ljo­pri­vred­nim ze­
mlji­{tem, {u­ma­ma i {um­skim ze­mlji­{tem, kao i stam­be­nim i po­slov­nim
zgra­da­ma i pro­sto­ri­ja­ma.
U Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji usvo­jen je 25. ma­ja 2006. go­di­ne Za­kon o vra­}a­
nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, ko­ji je stu­pio na
sna­gu 10. ju­na 2006. go­di­ne, a pri­me­nju­je se od 1. ok­to­bra 2006. go­di­ne.
Taj za­kon je sa­mo seg­ment de­na­ci­o­na­li­za­ci­je/re­sti­tu­ci­je u Sr­bi­ji, ko­joj, po­
red ovog za­ko­na, pred­sto­ji do­no­{e­nje za­ko­na o ge­ne­ral­noj re­sti­tu­ci­ji imo­
vi­ne svim dru­gim su­bjek­ti­ma – fi­zi~­kim i prav­nim li­ci­ma, ko­ji­ma je imo­
vi­na na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta u Sr­bi­ji od­u­ze­ta bez na­kna­de. Za­kon
o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma da­je rav­
246
 Restitucija imovine crkvama i verskim zajednicama u Republici Srbiji

no­pra­van prav­ni po­lo­`aj svim cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, pred­vi­|a

pri­o­ri­tet na­tu­ral­ne re­sti­tu­ci­je ali i nov­~a­no obe­{te­}e­nje, jem­~i za­{ti­}e­nost
ste­~e­nih pra­va tre­}ih li­ca i kao pred­met vra­}a­nja na­vo­di sve ne­po­kret­ne
stva­ri, a od po­kret­nih stva­ri sa­mo one ko­je ima­ju od­re­|e­nu kul­tur­nu, isto­
rij­sku ili umet­ni~­ku vred­nost. Po­stu­pak re­sti­tu­ci­je vo­di Di­rek­ci­ja za re­sti­
tu­ci­ju kao po­seb­na dr­`av­na or­ga­ni­za­ci­ja, ko­ja je za­po­~e­la rad i do­ne­la pr­
va re­{e­nja o re­sti­tu­ci­ji.
U sva­kom slu­~a­ju, po­sao vra­}a­nja imo­vi­ne u Sr­bi­ji je kre­nuo, ali ka­
ko se od­no­si sa­mo na jed­nu ka­te­go­ri­ju su­bje­ka­ta ko­ji­ma je od­u­ze­ta imo­
vi­na, on }e osta­ti ne­pot­pun i sa sen­kom u po­gle­du rav­no­prav­no­sti osta­lih
biv­{ih vla­sni­ka, fi­zi~­kih i prav­nih li­ca, uko­li­ko ubr­zo ne usle­di i tzv. op­{ta
de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja, ko­ja bi i osta­lim su­bjek­ti­ma ta­ko­|e da­la pra­vo na re­sti­
tu­ci­ju i obe­{te­}e­nje.

Vladimir TODOROVIC

re­sti­tu­tion of pro­perty
to chur­ches and re­li­gi­o­us com­mu­ni­ti­es
IN RE­PU­BLIC OF SER­BIA
Sum­mary: One of the seg­ments which ma­kes the pro­perty tran­si­tion in the
Re­pu­blic of Ser­bia in­com­ple­te is the un­re­sol­ved qu­e­sti­on of de­na­ti­o­na­li­za­tion.
Af­ter the World War II, the­re was a mass con­fi­sca­tion and na­ti­o­na­li­za­tion of pri­
va­te pro­perty wit­ho­ut any mo­ney com­pen­sa­tion, mostly in the fi­eld of eco­nomy,
agri­cul­tu­re and con­struc­tion, so the pri­va­te pro­perty in Yugo­sla­via and Ser­bia
was com­ple­tely abo­lis­hed in so­me fi­elds and for cer­tain things (such as ban­king,
in­su­ran­ce, eco­nomy, ex­cept for crafts and so-cal­led small en­ter­pri­ses, ur­ban bu­il­
ding land), and in so­me ot­her it was strictly le­gally li­mi­ted, as in the ca­se of agri­
cul­tu­ral land, fo­rests and fo­rest land, apart­ment and of­fi­ce bu­il­dings and pre­mi­
ses. On May 25, 2006, the Re­pu­blic of Ser­bia adop­ted the Law on Re­sti­tu­tion of
pro­perty to chur­ches and re­li­gi­o­us com­mu­ni­ti­es, which ca­me in­to for­ce on Ju­ne
10, 2006, and its im­ple­men­ta­tion be­gan on Oct. 1, 2006. The law is just a seg­ment
of de­na­ti­o­na­li­za­tion and re­sti­tu­tion in Ser­bia which, apart from this law, ne­eds
to adopt a law on ge­ne­ral re­sti­tu­tion of pro­perty to all ot­her su­bjects – na­tu­ral
and le­gal per­sons, who­se pro­perty was ta­ken wit­ho­ut any com­pen­sa­tion af­ter
the World War II. The Law on Re­sti­tu­tion of pro­perty to chur­ches and re­li­gi­o­us
com­mu­ni­ti­es puts all chur­ches and re­li­gi­o­us com­mu­ni­ti­es in­to an equ­al po­si­tion,
en­vi­sa­ges the pri­o­rity of na­tu­ral re­sti­tu­tion, as well as mo­ney com­pen­sa­tion, gu­
a­ran­te­es the pro­tec­tion of third par­ti­es’ ac­qu­i­red rights, and pro­scri­bes that the
su­bject of re­sti­tu­tion are all fi­xed pro­perty, and only the mo­va­ble pro­perty which

247
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Vladimir Todorovi}

has a cer­tain cul­tu­ral, hi­sto­ri­cal or ar­ti­stic va­lue. The pro­cess of re­sti­tu­tion is led
by the Di­rec­to­ra­te for Re­sti­tu­tion as a spe­cial sta­te body which has star­ted wor­
king, and pas­sed the first de­ci­si­ons on re­sti­tu­tion. Anyway, the work on pro­perty
re­sti­tu­tion to chur­ches and re­li­gi­o­us com­mu­ni­ti­es in Ser­bia has be­gun, but sin­ce
it re­fers only to one ca­te­gory of su­bjects who­se pro­perty was con­fi­sca­ted, it will
re­main in­com­ple­te, and with a sha­dow cast over the equ­a­lity of ot­her for­mer pro­
pri­e­tors, na­tu­ral and le­gal per­sons, un­less it is soon fol­lo­wed by a so-cal­led ge­ne­
ral de­na­ti­o­na­li­za­tion, which wo­uld en­ti­tle the rest of the su­bjects to re­sti­tu­tion
and com­pen­sa­tion as well
Key words: con­fi­sca­ted pro­perty, tran­si­tion, de­na­ti­o­na­li­za­tion, re­sti­tu­tion of
pro­perty to chur­ches and re­li­gi­o­us com­mu­ni­ti­es

248
 Izvodi iz pojedinih odluka Evropskog suda za ljudska prava koji mogu biti...

Sne`ana ANDREJEVI] UDK ____________

IZVODI IZ POJEDINIH ODLUKA

EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
KOJI MOGU BITI RELEVANTNI
I ZA POSTUPAK RESTITUCIJE KOD NAS

Rezime: Rad sa­dr­`i iz­vo­de iz po­je­di­nih od­lu­ka Evrop­skog su­da za ljud­

ska pra­va ko­ji mo­gu bi­ti re­le­vant­ni za po­stu­pak re­sti­tu­ci­je kod nas. Po­seb­no su
ob­ra­|e­ni sta­vo­vi Su­da o dva klju~­na pi­ta­nja re­sti­tu­ci­je: imo­vi­na i kom­pen­za­ci­ja.
Autor­ka is­ti­~e da pra­va ko­ja se {ti­te EK ni­su ilu­zor­na, pa ta­ko pri­zna­nje pra­va
na obe­{te­}e­nje Za­ko­nom o re­ha­bi­li­ta­ci­ji bez do­no­{e­nja na­ja­vlje­nih pro­pi­sa ozbilj­
no ugro­`a­va i pra­vo na pri­stup su­du i ostva­re­nje tog pra­va u sud­skom po­stup­ku
pred do­ma­}im su­dom.
Klju~ne re~i: Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va, za­bra­na dis­kri­mi­na­ci­je, re­sti­tu­ci­ja,
kom­pen­za­ci­ja, obe­{te­}e­nje

^lan 1 Prvog protokola uz Evropsku konvenciju za za{titu ljudskih

prava i osnovnih sloboda (EK) garantuje prava u odnosu na postoje}u
imovinu i ulaganja ali i postojanje potra`ivanja na osnovu kojih podnosilac
predstavke legitimno o~ekuje da }e ste}i efektivno u`ivanje nekog imov­
inskog prava – u`iva za{titu ({to bi se odnosilo i na pravo na restituciju
priznato zakonom ili priznato pravo na obe{te}enje po drugom osnovu).
Imovina – obuhvata, izme|u ostalog, zemlji{te, zgrade, pokretna
dobra, imovinska prava i sl., ali i ste~ena prava, kao {to su gradnja, doz­
vola za va|enje {ljunka, pravo lova vezano za posed, pravo ribolova u
dr`avnim vodama na osnovu zakupa, pravo na naknadu svojine kom­
penzacijom.
Prava koja se {tite EK nisu iluzorna, pa tako priznanje prava na
obe{te}enje Zakonom o rehabilitaciji bez dono{enja najavljenih propisa

 Slu`beni list Srbije i Crne Gore – Me|unarodni ugovori, br. 9/03, 5/03.
 Pine Walley Developments Ltd protiv Irske No 12742/87.
 Fredin protiv [vedske No 12033/86.
 Chassagnou protiv Francuske No 25088, 28331 i 28443/95.
 Posti i Rahko protiv Finske No 27824/95.
 Broniowski protiv Poljske.

249
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sne`ana Andrejevi}

ozbiljno ugro`ava i pravo na pristup sudu i ostvarenje tog prava u sud-

skom postupku pred doma}im sudom.
Priznavanje prava na naknadu u zemlji{tu ili priznavanje prava na
naknadu u novcu, koje nije izvr{eno, predstavlja utu`ivo potra`ivanje i
imovinu u smislu ~lana 1 Prvog protokola uz EK.
Pravo na sticanje imovine se ne {titi, jer Evropski sud za ljudska
prava smatra da ono nije sadr`ano u pojmu imovine iz ~lana 1 Prvog pro­
tokola. Ni nada da }e se priznati opstanak starog imovinskog prava, koje
je ve} dugi vremenski period nemogu}e efektivno u`ivati, ne predstav­
lja imovinu. Ali kad se donese zakon kojim se ure|uje restitucija, situ­
acija se menja, potra`ivanje vi{e ne predstavlja pravnu nadu, ve} postaje
utu`ivo i sadr`ano je u pojmu imovine za{ti}eno ~lanom 1 Prvog proto­
kola uz EK.
^lan 1. Prvog protokola uz EK po~iva na tri na~ela:
1. pravu na neometano u`ivanje imovine,
2. zabrani li{enja imovine, osim pod odre|enim uslovima,
3. pravu dr`ave da reguli{e kori{}enje imovine pod odre|enim us­
lovima (kori{}enje).
Ograni~enja ovih prava vezana su za javni, odnosno op{ti dru{tveni
interes, pa je neophodno po{tovati: princip pravi~nog balansa izme|u pra­
va pojedinca i op{teg interesa zajednice, da teret ne postane nesrazmeran
i razumnog odnosa izme|u mera koje se preduzimaju i `eljenog cilja.
Vlasti imaju {iroko polje slobodne procene u odnosu na mere koje
}e preduzimati, kao i na opravdanje mera preduzetih u op{tem interesu.
Evropski sud za ljudska prava }e po{tovati vi|enje zakonodavca, osim
ako je to vi|enje o~ito bez razumnog osnova. Evropski sud za ljudska
prava je utvrdio da sli~an princip va`i i za tako fundamentalne promene
sistema dr`ave kao {to bi bio prelaz iz totalitarnog re`ima u demokratiju
i reforma politi~ke, zakonodavne i ekonomske strukture dr`ave, pojave
koja neminovno podrazumeva dono{enje znatnog broja ekonomskih i so­
cijalnih propisa (Broniowski protiv Poljske).
Me|utim pravi~na ravnote`a }e se te{ko posti}i ako vlasti prouz­
rokuju prekomerna odlaganja, primera radi u pru`anju pravnog leka ili
prilikom pla}anja naknade,10 ili ako je na neki drugi na~in trajanje me{anja
u prava podnosioca bilo prekomerno. Sud }e, pri tom, imati i manje obzira

 Jusünienè protiv Litvanije No 41510/98.

 Prince Hans Adam II of Lichtenstein protiv Nema~ke No 42527/98.
 Pressos Compania Naviera SA i drugi protiv Belgije No 17849/91.
10 Almeida Garrett i ostali protiv Portugalije No 29813/96, 30229/96 ; Kuti} protiv
Hrvatske – sajt Vrhovnog suda Hrvatske, kao i sve ostale odluke Evropskog suda
za ljudska prava protiv Hrvatske, u prevodu na hrvatski.

250
 Izvodi iz pojedinih odluka Evropskog suda za ljudska prava koji mogu biti...

prema podnosiocu predstavke koji pribavlja imovinu, znaju}i za poten­

cijalna ograni~enja, kao {to su urbanisti~ka kontrola, poslovni ili komer­
cijalni faktori koji mogu uticati na vrednost imovine, ali ove okolnosti
moraju biti poznate u vreme preduzimanja pravnih poslova (objavljene,
odre|ene, svima dostupne informacije i sl.).
Kad je u pitanju za{tita povre|enih prava11 – dru{tveno ekonomski
problemi ili nedostatak resursa ne mogu opravdati propust dr`ave da is­
puni obaveze po Konvenciji. Tako se dr`ava ne mo`e pozvati na nedostatak
finansijskih sredstava kao opravdanje za to {to se nije povinovala presu­
di12 (Wemhoff protiv Nema~ke od 27.7.1968. godine; Burdov protiv Rusije
No 59498/00 od 7.5.2002. godine; Timofejev protiv Rusije No 58263/00 od
23.10.2003. godine). Taj stav izra`en je i u presudi Evropskog suda za ljud­
ska prava Ili} protiv Srbije, u pogledu izvr{enja odluke upravnog organa
za iseljenje za{ti}enog podstanara iz stana u privatnoj svojini.
Me|utim, u predmetu Broniowski protiv Poljske No 31443/96 od
22.6.2004. godine,13 koji se odnosi na to {to Poljska nije isplatila podnosio­
cima predstavke nadoknadu za imovinu napu{tenu po zavr{etku Drugog
svetskog rata, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da mnogi poten­
cijalni podnosioci od{tetnih zahteva (80.000) i ukupna vrednost njihovih
potra`ivanja jesu ~inioci koji se moraju imati u vidu kada se donosi ocena
o tome da li su vlasti uspostavile pravi~nu ravnote`u izme|u prava pod­
nosilaca od{tetnih zahteva i {irih prava zajednice.
U ovakvim postupcima mora se voditi ra~una i o zabrani diskrimi-
nacije u pogledu zakonskog priznavanja prava na obe{te}enje (kada se to
pravo mo`e smatrati pravom na imovinu), primenom tzv. testa diskrimi-
nacije, na osnovu kojeg se mo`e zaklju~iti da li je neko lice pretrpelo dis­
kriminaciju:
– ako se sa njim postupalo druga~ije nego sa drugim licima u sli~noj
situaciji (nedozvoljeni osnov),
– ako ne postoji razumno i objektivno opravdanje razlike u postu­
panju, s obzirom na to da su razlozi dr`ave za ovakvo postupa-
nje (margina procene) podlo`ni ispitivanju od strane Evropskog
suda za ljudska prava.

11 Filip Li~, Obra}anje Evropskom sudu za ljudska prava, Beogradski centar za

ljudska prava, 2007; Karen Rid, Evropska konvencija o ljudskim pravima – Vodi~
za prakti~are, Beogradski centar za ljudska prava, 2007; @il Ditertr, Izvodi iz
nazna~ajnijih odluka ESLjP, “Slu`beni glasnik”, Beograd 2006.
12 To se mutatis mutandis odnosi ne samo na presudu ESLjP ve} i na odluke doma}ih
sudova ili organa.
13 To je jedna od prvih tzv. “pilot presuda”, doneta zbog velikog broja istih pred­
meta protiv Poljske pred Evropskim sudom za ljudska prava, kojom je Poljskoj
nalo`eno da sistemski re{i ovaj problem obe{te}enja ne samo podnosilaca pred­
loga, ve} i ostalih potencijalnih podnosilaca.

251
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sne`ana Andrejevi}

Svakako treba upoznati odluku Broniowski protiv Poljske, jer je

ona veoma zna~ajna. Evropski sud za ljudska prava je prihvatio da su
o{tra ograni~enja kompenzacije mogla biti opravdana radikalnom refor­
mom politi~kog i ekonomskog sistema dr`ave, ali je utvr|eno da je dr`ava
propustila da dâ zadovoljavaju}e opravdanje za nastavljeno vi{egodi{nje
propu{tanje da se podnosiocu omogu}i da ostvari svoje zakonsko pravo
na kompenzaciju.
U Italiji je to bio problem sa Zakonom o zakupu (na stanovima u
privatnoj svojini). Imovinu je trebalo osloba|ati po fazama i to jeste po
oceni Evropskog suda za ljudska prava bilo u javnom interesu – da bi se
smanjile socijalne tenzije zbog nedostataka stambenog prostora, ali pro­
pust da se sistemski obezbedi vlasnicima da mogu u hitnim situacijama da
povrate svoju imovinu, ~ak i nakon vi{e godina, navela je Sud da u vi{e
slu~ajeva zauzme stav da pravi~na ravnote`a nije bila postignuta, jer zako­
nodavac nije propisao ni rok u kome bi podnosioci – zakupodavci, povra­
tili svoju imovinu, niti je postojalo pravo naknade za ka{njenje.14
Kompenzacija – iznos naknade ispla}ene usled li{enja imovine
(ili regulacije njenog kori{}enja) predstavlja materijalni faktor za ocenu
srazmernosti, uklju~uju}i i mere koje su namenjene postizanju ve}e so­
cijalne pravde15 koje mogu opravdati davanje naknade koja je manja od
pune tr`i{ne vrednosti,16 kao {to se Sud izjasnio u slu~aju Holy Monaster-
ies protiv Gr~ke.17 Ka{njenje u isplati naknade mo`e dovesti do toga da
vrednost konkretne sume bude smanjena usled inflacije, {to tako|e pred­
stavlja povredu prava na imovinu.18
Kad god je u pitanju ograni~enje prava na imovinu (eksproprijaci­
ja, konfiskacija, nacionalizacija), ispitivanje se fokusira na pitanje da li je
postojala pravi~na ravnote`a izme|u op{teg, javnog i privatnog interesa.
Oduzimanje de facto za{ti}eno je pravom na punu tr`i{nu naknadu
bez obzira {to nije vo|en postupak za oduzimanje (na kom stanovi{tu je
i na{a sudska praksa).
Evropski sud za ljudska prava po{tuje ocenu zakonodavca o tome
{ta je u javnom interesu osim ukoliko je o~igledno bez razumnog osnova
ili je pojam javnog interesa uzet pre{iroko.19 Javni interes priznat je u ne­
kim slu~ajevima de facto eksproprijacije kao sredstvo politike nacionalne
odbrane, pri izgradnji vojnih baza i boravi{ta za oficire, zamene manastir­

14 Immobiliare Saffi protiv Italije No 22774/93.

15 James protiv UK No 879379.
16 Ali treba imati u vidu da se to onda mora odnositi na sve podnosioce, a ne na
neke od njih.
17 Evropski sud za ljudska prava, presuda No 13092/87.
18 Baltekin protiv Turske No 19266792.
19 Hentrich protiv Francuske No 13616/88.

252
 Izvodi iz pojedinih odluka Evropskog suda za ljudska prava koji mogu biti...

skih imanja, eksproprijacije imovine biv{ih kraljevskih loza, kontrole cena,

prava pre~e kupovine radi spre~avanja poreske utaje…
Kad je u pitanju proporcionalnost – uspostavljanje pravi~ne ravnote`e,
pri ocenjivanju da li je ona uspostavljena ili je od podnosioca zahtevano da
podnese preteran i neproporcionalan teret, Evropski sud za ljudska prava
sagledava okolnosti sveobuhvatno, uzimaju}i u obzir pitanje zakonitosti,
du`inu vremenskog perioda, procesne garancije i njihov uticaj na podno­
sioca predstavke i posebno da li je kompenzacija bila mogu}a.
Postojanje naknade (kad je pravo na naknadu ustanovljeno) i visina
naknade su su{tinski faktori u uravnote`enju javnog interesa i privatnih
prava, a kad ne bi bilo tako, za{tita koju pru`a ~lan 1 Prvog protokola, pro­
tiv konfiskacije – {to podrazumeva li{enje prava na imovinu (a ne krivi~nu
sankciju), i {to se mutatis mutandis odnosi i na druge slu~ajeve li{avanja
imovine – bila bi iluzorna i neefikasna.20 Komisija je zauzela i stav da ne
postoji pravo na bilo kakvu odre|enu visinu nadoknade, ali da se problem
mo`e pojaviti ukoliko je umanjenje nadoknade toliko da mo`e da ugrozi
samu su{tinu prava na nadoknadu.
Metodi obra~una su, me|utim, bili neuspe{no osporavani pred Ev­
ropskim sudom za ljudska prava, obzirom na utvr|eni standard: o~igledno
bez razumnog osnova. Neophodno je ipak obezbediti otpornost uplata na
inflaciju, a umanjenje odre|enih vidova {tete drugim merama izvr{iti samo
u meri koja ne}e dovesti do totalnog obezvre|ivanja.
Ne postoji ni pravo, kao takvo, na punu kompenzaciju u svim okol­
nostima. Sud priznaje da mogu postojati legitimni ciljevi od op{teg inte­
resa da dr`ava obe{teti podnosioca manje nego {to je puna tr`i{na vred­
nost (Holy monasteries protiv Gr~ke). Neprihvatljivo veliki disparitet
izme|u tr`i{ne vrednosti i kompenzacije, kada ne postoji javni interes,21
mo`e me|utim predstavljati povredu (1/4 ili 1/5 tr`i{ne vrednosti, cena
od pre 30 godina, nepriznavanje kamate kao prava na obe{te}enje zbog
nekori{}enja 70 godina).22
Kad je u pitanju pravo na imovinu za nas je interesantna jo{ jed­
na tzv. pilot presuda: Hutten-Czapska protiv Poljske No 35014797 od
19.6.2006. godine, kojom je Poljskoj nalo`eno da preduzme op{te mere
radi izmene stambenih zakona. Podnosilac predstavke je jedan od 100.000
vlasnika nepokretnosti optere}enih restriktivnim zakupom (sa 600.000
do 900.000 zakupaca).23 Propisima su vlasnici obavezani da vr{e i investi­

20 Odluka Komisije br. 7987/77 od 13.12.1979. godine.

21 To nije nikada nedostatak sredstava za obe{te}enje samo jedne grupe lica u istoj
situaciji.
22 Malamma protiv Gr~ke No 43622/98.
23 Sli~no stanarskom pravu, odnosno pravu zakupa na stanovima u privatnoj svojini
kod nas.

253
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Sne`ana Andrejevi}

ciono odr`avanje, visinu zakupnine reguli{e dr`ava (kao i kod nas), koja
pokriva jedva 60% tro{kova odr`avanja, a podnosilac je zahtevao i pre­
daju nepokretnosti. Evropski sud za ljudska prava je zaklju~io da Poljska,
zbog kontrole zakupa tokom celog razmatranog perioda, nije uspostavila
zahtevanu pravi~nu ravnote`u izme|u op{tih interesa zajednice i za{tite
prava na imovinu, zbog ~ega je do{lo do povrede ~lana 1 Prvog protoko­
la uz EK. Poljska je obavezana da preduzme op{te mere i otkloni uzrok
povrede za druga lica ako utvrdi da se radi o istoj situaciji, a podnosio­
cu predstavke je dosu|eno 30.000 € na ime nematerijalne {tete i 22.500 €
na ime tro{kova postupka. Izbor op{tih mera je na Poljskoj dr`avi, njih
ne odre|uje Evropski sud za ljudska prava, ali su pomenute mogu}nosti
uvo|enja: najni`e zakupnine, ekonomski opravdanog zakupa ili pristojne
dobiti, kroz citiranje jedne odluke Ustavnog suda Poljske.
Ova sporna situacija sli~na je polo`aju na{ih zakupaca na stanovima
u privatnoj svojini i vlasnika ovih neuseljivih stanova koji nisu obuhva}eni
ni jednim od dostupnih nacrta zakona kojima se ure|uje restitucija.

Sneza­na ANDREJEVIC

EX­CERPTS FROM CER­TAIN DE­CI­SI­ONS

OF THE EURO­PEAN CO­URT FOR HU­MAN RIGHTS,
WHICH MAY PRO­VE RE­LE­VANT FOR THE PRO­CESS
OF RE­STI­TU­TION IN SER­BIA
Sum­mary: The work con­ta­ins ex­cerpts from cer­tain de­ci­si­ons ma­de by the
Euro­pean Co­urt for Hu­man Rights, which may be re­le­vant for the pro­cess of re­
sti­tu­tion in Ser­bia. Spe­cial at­ten­tion is gi­ven to the Co­urt’s stands re­gar­ding the
two cru­cial qu­e­sti­ons of re­sti­tu­tion: pro­perty and com­pen­sa­tion. The aut­hor un­
der­li­nes that the rights pro­tec­ted by the Co­urt are not il­lu­sory, so the re­cog­ni­tion
of the right to com­pen­sa­tion by the Law on Re­ha­bi­li­ta­tion wit­ho­ut adop­ting the
an­no­un­ced re­gu­la­ti­ons se­ri­o­usly je­o­par­di­ze the right to co­urt ac­cess and the re­a­li­
za­tion of the right in a co­urt pro­ce­e­ding be­fo­re a do­me­stic co­urt.
Key words: Euro­pean Co­urt for Hu­man Rights, pro­hi­bi­tion of di­scri­mi­na­tion,
re­sti­tu­tion, com­pen­sa­tion

254
 Ko kome duguje denacionalizaciju?

Zlatko STEFANOVI] UDK ____________

KO KOME DUGUJE
DENACIONALIZACIJU?

Rezime: De­na­ci­o­na­li­za­ci­ja kao me­ra ko­jom se is­pra­vlja isto­rij­ska ne­prav­

da neo­sno­va­nog od­u­zi­ma­nja pra­va svo­ji­ne po svo­joj pri­ro­di je za­sno­va­na na pro­
tiv­re~­no­sti­ma. Ona bi tre­ba­lo da ot­klo­ni ili bar ubla­`i ne­prav­de za ko­je po­sto­ji
du­bo­ko ose­}a­nje da ih tre­ba is­pra­vi­ti, ali i oce­na da je pro­{lo mno­go vre­me­na od
ka­da su u~i­nje­ne, te da i sa­mo zbog to­ga to ni­je re­al­no o~e­ki­va­ti. U od­no­su na ob­
lik de­na­ci­o­na­li­za­ci­je, pra­va sa­da­{njih vla­sni­ka su­prot­sta­vlja­ju se pra­vi­ma ra­ni­jih
i obr­nu­to, a vred­nost do­ba­ra ko­ja bi mo­gla bi­ti pred­met de­na­ci­o­na­li­za­ci­je iz­ra­`a­
va se sto­ti­na­ma mi­li­jar­di evra, {to pre­va­zi­la­zi mo­gu}­no­sti dr­`a­ve. Ipak, dr­`a­va
i da­lje pre­tva­ra svo­je oba­ve­ze u sop­stve­ni ka­pi­tal. Stal­no obe­}a­va­ju­}i de­na­ci­o­na­
li­za­ci­ju, po­je­di­ne po­li­ti~­ke gru­pe do­bro pro­fi­ti­ra­ju na ne­sre­}i biv­{ih vla­sni­ka, pod­
sti­~u­}i im na­du, pre­tva­ra­ju nji­ho­va o~e­ki­va­nja u po­li­ti~­ki ka­pi­tal u ob­li­ku gla­so­va
na iz­bo­ri­ma. Po­sle iz­bo­ra, stal­nim od­la­ga­njem re­{e­nja pro­ble­ma, one te pro­ble­me
fak­ti~­ki pro­du­blju­ju.
Klju~ne re~i: kon­fi­ska­ci­ja, na­ci­o­na­li­za­ci­ja, de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja, pra­va ra­ni­jih vla­
sni­ka, tran­zi­ci­o­na prav­da

Od­go­vor­nost za na­ci­o­na­li­za­ci­ju
Je­dan od ve­li­kih iza­zo­va sa­da­{njeg vre­me­na za pra­vo i prav­ni­ke, ali
i za dr­`a­vu i vla­sni­ke ko­ji su bi­li `r­tve na­ci­o­na­li­za­ci­je, je­ste me­ra ko­ja bi
tre­ba­lo da ot­klo­ni ili bar ubla­`i ne­pra­ved­na od­u­zi­ma­nja svo­ji­ne, naj­~e­{}e
po­mi­nja­na pod na­zi­vom: de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja. Re~ je o van­red­noj me­ri ko­ja
se, zbog svo­jih svoj­sta­va, zna­~aj­no raz­li­ku­je od re­dov­nih me­ra ko­je pra­
vo pred­vi­|a ra­di ot­kla­nja­nja ne­pra­ved­nog po­stu­pa­nja. Imo­vin­sko­prav­na
od­go­vor­nost dr­`a­ve re­dov­no po­sto­ji pri­me­nom op­{tih pra­vi­la o od­go­vor­
no­sti, ali i ne­kih spe­ci­jal­nih. Me­|u­tim, kod de­na­ci­o­na­li­za­ci­je ni­je re~ o
pri­me­ni op­{tih pra­vi­la o imo­vin­sko­prav­noj od­go­vor­no­sti, ve} o od­go­vor­
no­sti dr­`a­ve za lo{ pro­pis. Ka­da dr­`a­va od­go­va­ra za­to {to je ne­ki njen or­
gan pri­~i­nio {te­tu, ona od­go­va­ra zbog po­vre­de pro­pi­sa. Ka­da od­go­va­ra
za na­ci­o­na­li­za­ci­ju, ni­je re~ o po­vre­di pro­pi­sa. Na­pro­tiv, pro­pis je upra­vo
pri­me­njen. Dr­`a­va od­go­va­ra zbog to­ga {to je do­ne­la ta­kav pro­pis. Od­go­
vor­nost za {te­tu je pri­vat­no­prav­na od­go­vor­nost, dok je od­go­vor­nost za
na­ci­o­na­li­za­ci­ju jav­no­prav­na. Kad od­go­va­ra za {te­tu, ona od­go­va­ra kao i
255
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Zlatko Stefanovi}

bi­lo ko­je dru­go li­ce (gra­|a­nin ili prav­no li­ce). Kad od­go­va­ra za na­ci­o­na­li­
za­ci­ju, ona od­go­va­ra kao su­ve­ren, zbog to­ga {to je lo­{e vla­da­la, a ne za­to
{to se lo­{e vla­da­la.
Iz­li­vi be­sa na­ro­da zbog lo­{eg vla­da­nja ne­ret­ko su se tra­gi~­no za­vr­{a­
va­li po vla­da­re. Iz­li­vi be­sa pre­ma dr­`a­vi po­ne­kad su se za­vr­{a­va­li na sli­~an
na­~in – pre­ki­dom prav­nog kon­ti­nu­i­te­ta. Dr­`a­va je ne­ka­da ubi­ja­na iz­nu­tra,
kao u slu­~a­ju Ju­go­sla­vi­je po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta. Ne­ka­da je dr­`a­va
`e­le­la kon­ti­nu­i­tet, ali joj on ni­je pri­znat spo­lja, kao u slu­~a­ju Sr­bi­je po­sle
ras­pa­da SFRJ. Pre­ki­di prav­nog kon­ti­nu­i­te­ta ni­su uvek bi­li smet­nja za na­
d`i­vlja­va­nje imo­vin­skih zah­te­va pre­ma dr­`a­vi. Pre­ki­da­nje kon­ti­nu­i­te­ta
iz­nu­tra ni­je bi­lo smet­nja za pre­u­zi­ma­nje imo­vin­skih do­ba­ra pret­hod­ni­ce
sa ko­jom je pre­ki­nut kon­ti­nu­i­tet, kao {to ni ne­pri­zna­va­nje kon­ti­nu­i­te­ta
spo­lja ni­je bi­lo smet­nja da se zah­te­va is­pu­nje­nje oba­ve­za pret­hod­ni­ce sa
ko­jom je kon­ti­nu­i­tet ospo­ren. Pre­kid kon­ti­nu­i­te­ta se ta­ko po­ka­zao kao
pre­kid kon­ti­nu­i­te­ta im­pe­ri­u­ma, ali ne i pre­kid kon­ti­nu­i­te­ta do­mi­ni­u­ma.
Ta­ko Sr­bi­ja ni­je vi­{e onaj isti vla­dar, ali je onaj isti du­`nik. Ubi­stvo dr­`a­
ve po­ka­za­lo se mno­go bo­ljim od ubi­stva kra­lja – mo­`e­te je ubi­ti vi­{e pu­ta,
a ona }e i da­lje osta­ti du­`nik.

Osnov zah­te­va za de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju

Ne­stan­kom so­ci­ja­li­sti~­kih dr­`a­va ni­su ne­sta­li i nji­ho­vi du­go­vi, ni­ti im
je na­~in vla­da­nja za­bo­ra­vljen i opro­{ten. No­ve i ob­no­vlje­ne dr­`a­ve ni­kle su
na­me­sto biv­{ih so­ci­ja­li­sti~­kih, ra­do obe­}a­va­ju­}i is­pra­vlja­nje gre­ho­va pro­
{lo­sti, ~ak i ka­da im ni­je pri­zna­va­no prav­no sled­be­ni­{tvo. U tra­`e­nju prav­
de is­tak­nu­ti su pr­vo prav­ni zah­te­vi. Me­|u­tim, po­sle iz­ja­{nje­nja Evrop­skog
su­da za ljud­ska pra­va da ne po­sto­ji prav­na oba­ve­za dr­`a­ve da iz­vr­{i de­na­
ci­o­na­li­za­ci­ju, osnov je po­tra­`en u mo­ra­lu i pra­vi~­no­sti. Na­pu­{ta­ju­}i po­lje
pra­va i pre­la­ze­}i na po­lje mo­ra­la, od­no­sno prav­de i pra­vi~­no­sti, zna­~aj­no
se {i­ri broj pi­ta­nja na ko­ja bi tre­ba­lo od­go­vo­ri­ti, a te­{ko­}e u od­me­ra­va­nju
is­prav­nog ra­stu. Za raz­li­ku od si­ste­ma prav­nih nor­mi, ko­ji je iz­gra­|en od
pro­pi­sa, pot­po­mog­nut na­u­kom i ko­ri­go­van sud­skom prak­som, si­stem mo­
ral­nih nor­mi je ne­u­po­re­di­vo oskud­ni­ji. Za­sno­van na od­me­ra­va­nju do­bra i
zla, on je i mno­go vi­{e per­so­nal­no ute­me­ljen i za­vi­san od in­te­re­sa, a upra­
vo on bi tre­ba­lo da po­slu­`i za od­re­|e­nje osno­va de­na­ci­o­na­li­za­ci­je.
Pra­vo oprav­da­va svr­hu sop­stve­nog po­sto­ja­nja ako uspe­va da ostva­ri
dve funk­ci­je – da pro­pi­{e pra­vi­la za bu­du}­nost i da is­pra­vi ne­prav­de pro­
{lo­sti. I jed­no i dru­go ~i­ni se iz sa­da­{njo­sti. Me­ra vred­no­sti su uvek ak­tu­
el­na shva­ta­nja, {to, u od­no­su na bu­du}­nost, po­ne­kad ima kon­zer­va­ti­van
efe­kat. U od­no­su na pro­{lost pra­vo re­dov­no iz­be­ga­va da me­rom sa­da­{njo­
sti ko­ri­gu­je pro­{lost. Na pro­{lost se uti­~e po me­ri pro­{lo­sti – pri­me­nom
nor­mi ko­je su va­`i­le u vre­me ka­da se do­ga­|aj od­i­grao. Sin­tag­me kao {to
256
 Ko kome duguje denacionalizaciju?

su: prav­na si­gur­nost, za­bra­na re­tro­ak­tiv­no­sti, ste­~e­na pra­va, pri­me­ri su

ostva­re­nja prin­ci­pa da se vred­no­sti pro­{lo­sti ne mo­gu me­ri­ti vred­no­sti­ma
sa­da­{njo­sti. Ipak, ne­ka­da se pro­{le vred­no­sti va­lo­ri­zu­ju sa­da­{njim. Pra­vo
se na­la­zi pred re­la­tiv­no jed­no­stav­nim za­dat­kom ka­da tre­ba pri­me­ni­ti pra­
vi­lo ko­je ni­je spor­no sa­dr­`in­ski, iz­vr­{i­ti kva­li­fi­ka­ci­ju ~i­nje­ni­ca, te na kra­ju
pod­ve­sti si­tu­a­ci­ju pod nor­mu.
Mno­go je ve­}a te­{ko­}a vred­no­va­nje vred­no­sti – pri­me­na sa­da­{njih
vred­no­sti na pro­{le i oce­na pro­{lih nor­mi pri­me­nom sa­da­{njih. Sva­ko ko
sa­da­{njim nor­ma­ma vred­nu­je pro­{le prav­ne si­ste­me, ako to uop­{te `e­li
da obra­zlo­`i, mo­ra da po­tra­`i upo­ri­{te iz­van pra­va ili da jed­no­stav­no ne
da­je obra­zlo­`e­nje. Po­ku­{aj da se sa­da­{njim pra­vom me­ri pro­{lo pra­vo mo­
`e se za­sno­va­ti:
– na jed­no­stav­nom auto­ri­te­tu ko­ji ne obra­zla­`e. Onaj ko ima do­volj­
no auto­ri­te­ta da od­re­|u­je vred­no­sti, on ih ne obra­zla­`e. Nje­mu
se ve­ru­je. Sva­ko ko sum­nja u auto­ri­tet bi­}e do­ve­den u sum­nju;
– po­zi­va­njem na “vi­{e”, “ve~­ne”, “uni­ver­zal­ne” ili dru­ge vred­no­sti
ko­je im­pli­ci­ra­ju ap­so­lut ko­ji se ne do­vo­di u pi­ta­nje. Ta­bui ni­su
ne­sta­li u sa­vre­me­nom do­bu, sa­mo su pro­me­ni­li lik. Sva­ko vre­
me ima svo­je ta­bue ko­ji se ne sme­ju ospo­ra­va­ti. U ovom slu­~a­ju,
mno­gi ni­su is­ko­ri­sti­li ta­bu ljud­skih pra­va ko­ja se ne sme­ju do­vo­
di­ti u pi­ta­nje.
– na re­la­tiv­nom po­bolj­{a­nju u od­no­su na pro­{lo re­{e­nje. Re~ je o
ume­re­noj va­ri­jan­ti ko­ja sa­mo tvr­di da je bo­lja u od­no­su na pret­
hod­nu. Pro­blem ovog obra­zlo­`e­nja je {to, iako naj­i­sprav­ni­je, ne
da­je osno­va za kri­ti­ku pro­{lih re­{e­nja, ni­ti ga­ran­tu­je is­prav­nost
sop­stve­nog. Pri­zna­va­ju­}i ne­po­sto­ja­nje ap­so­lu­ta, ono sa­mo se­be
is­klju­~u­je kao me­ru pro­{lo­sti, jer sa­dr­`i pri­zna­nje da je na­pre­dak
ima­nen­tan pra­vu, te da }e i sa­mo bi­ti za­me­nje­no ne­~im dru­gim.
U tra­ga­nju za osno­vom de­na­ci­o­na­li­za­ci­je prav­ni­ci su ma­lo to­ga
mo­gli da ka­`u. U po­~et­ku je ar­gu­men­ta­ci­ja bi­la me­ta­prav­na, uglav­nom
za­sno­va­na na mo­ra­lu, za­~i­nje­na obe­}a­nji­ma i pret­nja­ma po do­bro po­zna­
tom me­to­du “{ta­pa i {ar­ga­re­pe”. [ar­ga­re­pa je ima­la iz­gled ~lan­stva u EU,
in­ten­zi­vi­ra­nje di­rekt­nih in­ve­sti­ci­ja i do­brih me­|u­na­rod­nih od­no­sa. [tap
je imao iz­gled tu­`bi pred Su­dom za ljud­ska pra­va, iz­o­sta­nak in­ve­sti­ci­ja i
sla­bih iz­gle­da za ~lan­stvo u EU. Ka­ko se me­ta­prav­ni me­ha­ni­zmi ni­su po­
ka­za­li uspe­{nim, vre­me­nom se sve vi­{e tra­`i bo­lje upo­ri­{te u pra­vu, ono
ko­je bi bi­lo do­volj­no do­bro za utu­`e­nje. Osnov je na­|en u sa­mo­o­ba­ve­zi­
va­nju – obe­}a­nju dr­`a­ve da }e iz­vr­{i­ti de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju, iako na to ni­je
bi­la prav­no oba­ve­zna. Ipak, sa­mo­o­ba­ve­zi­va­nje Sr­bi­je ni­je bi­lo do­volj­no
od­re­|e­no da oba­ve­za po­sta­ne utu­`i­va jer, za sa­da, ni­je od­re­|en rok za is­
pu­nje­nje ove oba­ve­ze, ni­su od­re­|e­ni osno­vi na­ci­o­na­li­za­ci­je, kao ni ko­ri­
sni­ci, ni­ti ob­lik de­na­ci­o­na­li­za­ci­je. Zbog to­ga obe­}a­nje de­na­ci­o­na­li­za­ci­je
257
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Zlatko Stefanovi}

ni­je da­lo ja­sno od­re­|e­nje oba­ve­ze da se iz­vr­{i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja, ni­ti se iz

nje­ga mo­`e iz­vu­}i sa­dr­`i­na su­bjek­tiv­nog pra­va ko­je pri­pa­da ko­ri­sni­ku de­
na­ci­o­na­li­za­ci­je.
U slu­~a­ju Sr­bi­je, glav­ni ak­te­ri pre­tva­ra­nja mo­ral­ne oba­ve­ze da se
iz­vr­{i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja u prav­nu ima­le su in­te­re­sne gru­pe sa­sta­vlje­ne od
ra­ni­jih vla­sni­ka na­ci­o­na­li­zo­va­nih do­ba­ra i nji­ho­vih na­sled­ni­ka i sled­be­ni­
ka. Vlast u Sr­bi­ji ni­je po­ka­za­la pre­te­ra­no in­te­re­so­va­nje da is­pra­vi ne­prav­
de pro­{lo­sti. Od­nos pre­ma pro­{lo­sti uglav­nom se sveo na kri­ti­ke ak­te­ra iz
pro­{lo­sti i obe­}a­nja u pred­iz­bor­nim kam­pa­nja­ma da }e se pred­u­ze­ti me­re
kao {to su: de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja, lu­stra­ci­ja, re­ha­bi­li­ta­ci­ja i otva­ra­nje do­si­jea.
Pla­{e­}i se za sva­ki glas iz­bor­nog te­la na ko­je se ra­~u­na, no­si­o­ci vla­sti ni­su
`e­le­li da u~i­ne bi­lo {ta {to je mo­glo da im na­ru­{i krh­ku ve­}i­nu za­hva­lju­
ju­}i ko­joj su ste­kli vlast. U od­no­su na de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju, ona je uvo­|e­na
“na ma­la vra­ta”, uz sit­ne pre­va­re bi­ra~­kog te­la i ra­ni­jih vla­sni­ka. Do­net
je Za­kon o pri­ja­vlji­va­nju i evi­den­ti­ra­nju od­u­ze­te imo­vi­ne ko­ji je tre­ba­lo
da kod biv­{ih vla­sni­ka stvo­ri uti­sak da se de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja ozbilj­no pri­pre­
ma, a kod gra­|a­na, ko­ji }e na kra­ju pod­ne­ti te­ret de­na­ci­o­na­li­za­ci­je, da je
re~ sa­mo o evi­den­ti­ra­nju ko­je ne stva­ra ni­ka­kve oba­ve­ze. Po­sle stu­pa­nja
Za­ko­na na sna­gu pri­~a je do­bi­la obr­nut smi­sao. Za ra­ni­je vla­sni­ke je osta­
lo ne­ja­sno ko i po kom osno­vu ima pra­vo na de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju, a za gra­|a­
ne da ni­je re~ sa­mo o evi­den­ci­ji, jer se evi­den­ti­ra­nje ne vr­{i iz ra­do­zna­lo­
sti, ve} stva­ra o~e­ki­va­nje da se de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja i spro­ve­de. Ako su pi­sci
Za­ko­na za­i­sta i na­me­ra­va­li da nji­me omo­gu­}e da dr­`a­va do­bi­je po­dat­ke
o na­ci­o­na­li­zo­va­nim do­bri­ma i nji­ho­voj vred­no­sti, nor­me Za­ko­na ni­su na­
pi­sa­ne ta­ko da to obez­be­de. Za­kon do­pu­{ta da se pri­ja­va pod­ne­se i bez
na­vo­|e­nje po­da­ta­ka o na­ci­o­na­li­zo­va­nim do­bri­ma, ta­ko da tekst zah­te­va
mo­`e da gla­si i vr­lo jed­no­stav­no: Vra­ti­te mi imo­vi­nu! Iz ova­kvog zah­te­va
te­{ko se mo­`e od­re­di­ti vred­nost imo­vi­ne ~i­je se vra­}a­nje tra­`i.
Do­net je i Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim
za­jed­ni­ca­ma. I ov­de je obra­zlo­`e­nje bi­lo u sti­lu pret­hod­nog. Pri­li­kom do­no­
{e­nja Za­ko­na da­va­na su obra­zlo­`e­nja da je cr­kva ne­{to po­seb­no, da re­{e­nja
ko­ja }e bi­ti pri­me­nje­na u od­no­su na cr­kvu ne mo­ra­ju da va­`e i za osta­le
ko­ri­sni­ke de­na­ci­o­na­li­za­ci­je, da po­sto­ji po­tre­ba da se vra­}a­nje do­ba­ra cr­kvi
re­{i pre osta­lih ko­ri­sni­ka. Ka­da ja Za­kon do­net, is­tak­nu­to je da cr­kva ni­je
ni­{ta po­seb­no, ve} sa­mo prav­no li­ce kao i bi­lo ko­ja dru­ga li­ca, da cr­kva ne
sme bi­ti pri­vi­le­go­va­na, ve} da i svim osta­lim biv­{im vla­sni­ci­ma mo­ra­ju bi­ti
pri­zna­ta ade­kvat­na pra­va, kao i da cr­kva, zbog prin­ci­pa rav­no­prav­no­sti,
ne sme bi­ti pri­vi­le­go­va­na u od­no­su na bi­lo ko­ji dru­gi su­bje­kat.
Tre­nut­no je ak­tu­el­na pri­~a ko­ja sle­di pret­hod­ne {e­me. Re~ je, ko­na-
~­no, o sa­mim biv­{im vla­sni­ci­ma i to, za sa­da, oni­ma ko­ji uspe­va­ju da pre­po­
zna­ju svo­ja do­bra na te­re­nu. Te­za je, sa­`e­to is­ka­za­na u sle­de­}em: “Za­{to
ne bi­smo vra­ti­li sva do­bra u na­tu­ri ko­ja od­mah mo­`e­mo da vra­ti­mo, a da
258
 Ko kome duguje denacionalizaciju?

po­sle to­ga vi­di­mo {ta }e­mo sa osta­li­ma?” Na­sta­vak pri­~e nu­`no mo­ra bi­ti
isti. Ka­da vra­ti­mo sva do­bra ko­ja mo­`e­mo, bi­}e is­tak­nut ar­gu­ment jed­na­ko­
sti i zah­tev da se svi osta­li obe­{te­te u pu­nom iz­no­su. To zna­~i da }e dr­`a­va
du­go­va­ti is­pla­tu u nov­cu, ali ne sim­bo­li~­nu su­mu, tj. su­mu ko­ju ona mo­`e
da pla­ti, ve} pu­ni ili sko­ro pu­ni iz­nos, pri­me­nom prin­ci­pa rav­no­prav­no­sti.
Ti­me se do­la­zi do pi­ta­nja te­re­ta de­na­ci­o­na­li­za­ci­je i vi­si­ne oba­ve­ze.

Te­ret i vi­si­na oba­ve­ze de­na­ci­o­na­li­za­ci­je

Pr­vo­bit­no obra­zlo­`e­nje da se Za­kon o pri­ja­vlji­va­nju i evi­den­ti­ra­nju
od­u­ze­te imo­vi­ne do­no­si ra­di utvr­|e­nja vi­si­ne oba­ve­ze pre­ma ra­ni­jim vla­
sni­ci­ma ve} se po­ka­za­lo kao ne­pri­me­re­no. Ka­ko ni­je po­sto­ja­la oba­ve­za
da se da­ju ta~­ni po­da­ci o od­u­ze­toj imo­vi­ni, a ni po­sle­di­ce ako je pri­ja­va
pre­da­ta bez po­da­ta­ka, to je pre­ma pro­ce­na­ma Agen­ci­je za imo­vi­nu pre­
da­to oko 40% zah­te­va ko­ji ne sa­dr­`e po­treb­ne po­dat­ke. Ipak, i 60% ured­
nih zah­te­va je ba­za na osno­vu ko­je se mo­`e ne­{to pro­ce­ni­ti, ma­kar i sa
gre­{kom ko­ja ne mo­`e bi­ti ve­}a od one ka­da se pro­ce­na vr­{i bez ika­kvih
po­da­ta­ka. Uzo­rak od 60% je pri­li~­no re­pre­zen­ta­ti­van za pro­ce­nu, te bi
kom­pe­tent­na agen­ci­ja mo­gla da sa pri­hva­tlji­vom gre­{kom iz­vr­{i pro­ce­nu
vred­no­sti imo­vi­ne za ko­ju su pod­ne­ti zah­te­vi. Ov­de ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti
da je mo­gu­}e i pro­du­`e­nje ro­ka za pod­no­{e­nje zah­te­va, kao ni to da jo{
uvek ni­su za­ko­nom od­re­|e­ni osno­vi na­ci­o­na­li­za­ci­je za ko­je }e se vr­{i­ti de­
na­ci­o­na­li­za­ci­ja.
Pre­ma pro­ce­ni ko­ju je iz­vr­{i­la Po­re­ska upra­va, a ko­ja jo{ uvek ni­je
pu­bli­ko­va­na, vred­nost na­ci­o­na­li­zo­va­ne imo­vi­ne za ko­ju su pod­ne­ti zah­te­vi
iz­no­si oko 140 mi­li­jar­di evra. O~e­ku­je se da bi 20–30% mo­glo bi­ti vra­}e­no
u na­tu­ri, da 10–20% zah­te­va ne­}e bi­ti osno­va­no, ali da osta­je za is­pla­tu oko
po­lo­vi­na ove vred­no­sti, da­kle oko 70 mi­li­jar­di evra. Na­su­prot to­me, is­tak­
nu­ta je tvrd­nja da bi Sr­bi­ja mo­gla da is­pu­ni svo­ju oba­ve­zu sa iz­no­som od
oko 2 mi­li­jar­de evra, a da }e sve osta­lo mo­}i da re­{i vra­}a­njem u na­tu­ri ili
od­bi­ja­njem zah­te­va kao neo­sno­va­nih. I jed­na i dru­ga tvrd­nja je opa­sna, bi­
lo za dr­`a­vu, bi­lo za ra­ni­je vla­sni­ke. Ako je za­i­sta re~ o 140 mi­li­jar­di evra,
Sr­bi­ja ne­}e sme­ti da iz­vr­{i vra­}a­nje u na­tu­ri jer za one za ko­je to ne bu­de
mo­gla ne­ma do­volj­no sred­sta­va da ih obe­{te­ti is­pla­tom u nov­cu. Bi­lo bi
pro­tiv­no prin­ci­pu rav­no­prav­no­sti da jed­ni­ma bu­de da­to 100% (u na­tu­ri),
a dru­gi­ma 1% (u nov­cu) od vred­no­sti od­u­ze­te imo­vi­ne. Ako je pro­ce­na
od 140 mi­li­jar­di evra ta~­na, on­da za Sr­bi­ju ni­je pri­hva­tljiv ni­je­dan dru­gi
mo­del de­na­ci­o­na­li­za­ci­je osim mo­de­la is­pla­tom u nov­cu. ^ak i ta­da to bi
bi­le sa­mo sim­bo­li~­ne su­me u od­no­su na vred­nost od­u­ze­tih do­ba­ra.
Opa­sna je i tvrd­nja da je re~ o vred­no­sti od 2 mi­li­jar­de evra, i to
dvo­stru­ko. Ako bi to bi­lo pri­hva­}e­no pre­ma ne­kom­pe­tent­nim, pa­u­{al­
nim pro­ce­na­ma ko­je su da­ne, to bi mo­glo da zna­~i za Sr­bi­ju da na­knad­no
259
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Zlatko Stefanovi}

utvr­di da je oba­ve­za mno­go ve­}a i to ta­kva da ne mo­`e da je is­pu­ni. Obr­

nu­to, to mo­`e bi­ti opa­sno i za ra­ni­je vla­sni­ke. Vla­da bi mo­gla da pri­hva­ti
tu tvrd­nju i iz­dvo­ji dve mi­li­jar­de evra na po­se­ban ra­~un ra­di is­pu­nje­nja
oba­ve­za, pred­vi­|a­ju­}i da je to ce­lo­ku­pan fond iz ko­ga se mo­`e is­pla­}i­va­
ti de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja, {to ne bi po­go­do­va­lo ra­ni­jim vla­sni­ci­ma. Pri­~a o dve
mi­li­jar­de evra bi mo­gla da se okon­~a tra­gi~­no po ra­ni­je vla­sni­ke iz­ja­vom
Vla­de: Pri­hva­}e­no!
Do­dat­na kom­pli­ka­ci­ja u po­gle­du vra­}a­nja na­ci­o­na­li­zo­va­nih do­ba­
ra je to {to se je­dan broj ovih do­ba­ra na­la­zi u imo­vi­ni lo­kal­ne sa­mo­u­pra­
ve. Na­ci­o­na­li­za­ci­ja se svo­je­vre­me­no vr­{i­la u ko­rist lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
Je­dan deo ovih do­ba­ra je ve} otu­|en, ali se mno­ga jo{ uvek na­la­ze u dr­`a­
vi­ni lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Za­ko­nom o sred­stvi­ma u svo­ji­ni RS iz­vr­{e­na je
jo{ jed­na na­ci­o­na­li­za­ci­ja – od­u­zi­ma­njem pra­va svo­ji­ne lo­kal­noj sa­mo­u­pra­
vi, jav­nim pred­u­ze­}i­ma i usta­no­va­ma i dru­gim prav­nim li­ci­ma ~i­ji je osni­
va~ dr­`a­va, po­kra­ji­na ili lo­kal­na sa­mo­u­pra­va. Re­pu­bli­ka je Za­ko­nom o
sred­stvi­ma u svo­ji­ni RS od­u­ze­la pra­vo svo­ji­ne lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, ne sa­
mo na do­bri­ma ko­ja je ona ste­kla na­ci­o­na­li­za­ci­jom, ve} na svim do­bri­ma
ko­ja su se na­la­zi­la u nje­noj dr­`a­vi­ni. Iako je re~ o do­bri­ma ko­ja su pre­ma
Za­ko­nu o sred­stvi­ma u svo­ji­ni Re­pu­bli­ke Sr­bi­je ta­ko­|e na­ci­o­na­li­zo­va­na,
ona su osta­la u dr­`a­vi­ni lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. U ta do­bra sa jed­na­kim na­
me­ra­ma gle­da­ju i Re­pu­bli­ka i ra­ni­ji vla­sni­ci.
Ako bi­smo u od­no­su na lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu pri­me­ni­li iste kri­te­ri­
ju­me ko­ji va­`e i za dru­ge biv­{e vla­sni­ke, to bi mo­ra­lo da zna­~i sle­de­}e:
pr­vo, lo­kal­na sa­mo­u­pra­va ni­je pro­pi­sa­la na­ci­o­na­li­za­ci­ju i ne mo­`e bi­ti od­
go­vor­na za nju. Ona je i sa­ma biv­{i vla­snik i ko­ri­snik de­na­ci­o­na­li­za­ci­je.
U nje­noj imo­vi­ni za­i­sta su se na­{la do­bra ko­ja su od­u­ze­ta ra­ni­jim vla­sni­ci­
ma, bez oba­ve­ze pla­}a­nja na­kna­de. Me­|u­tim, osnov sti­ca­nja se, opet po
prin­ci­pu rav­no­prav­no­sti, mo­ra jed­na­ko po­sta­vi­ti za sve u~e­sni­ke. Ako se
sa­da­{nji vla­snik pi­ta za osnov sti­ca­nja, on­da se o to­me mo­ra pi­ta­ti i ra­ni­
ji vla­snik ili }e svo­ji­na ra­ni­jih vla­sni­ka bi­ti ta­bu te­ma, a svo­ji­na sa­da­{njih
vla­sni­ka ono o ~e­mu se mo­`e ras­pra­vlja­ti. Kri­te­ri­jum pre­ma ko­me su sa­da­
{nji vla­sni­ci dis­kri­mi­ni­sa­ni, a ra­ni­ji po­vla­{}e­ni, ve} je pri­me­njen u Za­ko­nu
o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma. ^la­nom
7. stav 2. ovog za­ko­na pred­vi­|e­no je da je prav­no li­ce u ~i­joj se imo­vi­ni za­
te­kla na­ci­o­na­li­zo­va­na stvar du­`no da je vra­ti ra­ni­jem vla­sni­ku, osim ako
do­ka­`e da ju je ste­klo prav­nim po­slom uz pla­}a­nje tr­`i­{ne ce­ne u vre­me
sti­ca­nja. Za ra­ni­jeg vla­sni­ka se ne tra­`i da do­ka­`e da je stvar ste­kao prav­
nim po­slom uz pla­}a­nje tr­`i­{ne ce­ne.
Ne sa­mo da je od­red­ba Za­ko­na o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­
kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma dis­kri­mi­na­tor­na pre­ma sa­da­{njim vla­sni­ci­ma,
ne­go je for­mu­li­sa­na ta­ko da ni­je­dan sa­da­{nji vla­snik ne­}e mo­}i da po­ka­`e
da je stvar ste­kao na na­~in ko­ji is­klju­~u­je oba­ve­zu vra­}a­nja. Pr­vo, upo­tre­
260
 Ko kome duguje denacionalizaciju?

blje­na je ne­mo­gu­}a ka­te­go­ri­ja: “tr­`i­{na ce­na”. Ce­ne na tr­`i­{tu ni­su jed­na­

ke kod svih pro­da­va­ca. Sto­ga ne po­sto­ji tr­`i­{na ce­na, ve} sa­mo pro­se~­na
tr­`i­{na ce­na. ^ak i ako sin­tag­mu “tr­`i­{na ce­na” shva­ti­mo kao “pro­se~­nu
tr­`i­{nu ce­nu”, ono {to je pla­}e­no ve­ro­vat­no se sko­ro ni­kad ne­}e uklo­pi­ti
u taj ra­~un­ski do­bi­je­ni pro­sek. Po­{to se go­vo­ri is­klju­~i­vo o tr­`i­{noj ce­ni, a
ne o naj­ma­njoj toj vred­no­sti, on­da }e bi­ti du­`an da vra­ti do­bro ka­ko onaj
ko je pla­tio ma­nju ce­nu, ta­ko i onaj ko je pla­tio ve­}u ce­nu od “tr­`i­{ne”.
Ta­ko se Za­kon o vra­}a­nju (re­sti­tu­ci­ji) imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­
jed­ni­ca­ma uvr­stio u set za­ko­na o na­ci­o­na­li­za­ci­ji. Nje­go­va ide­ja je ista kao
i svih dru­gih za­ko­na o na­ci­o­na­li­za­ci­ji. Svi su oni `e­le­li da is­pra­ve ne­prav­
de za ko­je su sma­tra­li da po­sto­je. So­ci­ja­li­sti~­ki za­ko­ni o na­ci­o­na­li­za­ci­ji su
sma­tra­li da je ne­pra­ved­no ima­ti u svo­ji­ni do­bra pre­ko od­re­|e­ne vred­no­sti.
Da­na­{nji za­kon o na­ci­o­na­li­za­ci­ji sma­tra da je ne­pra­ved­no ima­ti u svo­ji­ni
do­bra ko­ja ni­su ste­~e­na ba{ po tr­`i­{noj vred­no­sti. [to re­~e ne­ko, glu­post
so­ci­ja­li­zma je sa­mo za­me­ni­la glu­post tr­`i­{ta.
Pre­la­ze­}i sa me­ta­prav­nog na prav­no, onaj ko kre­i­ra nor­me mo­ra­}e
da vo­di ra­~u­na o prav­nim prin­ci­pi­ma. Sa­ma oba­ve­za de­na­ci­o­na­li­za­ci­je se
ne mo­`e obra­zlo­`i­ti kao prav­na oba­ve­za, ali ka­da se pri­hva­ti kao prav­na,
mo­ra se i ure­di­ti kao prav­na, u skla­du sa va­`e­}im prin­ci­pi­ma pra­va. Ne bi
bi­lo do­bro da ume­sto sa­da­{njih biv­{ih vla­sni­ka do­bi­je­mo no­ve biv­{e vla­sni­
ke, ko­ji }e, da bi oni pr­vi bi­li obe­{te­}e­ni, i sa­mi pre­tr­pe­ti na­ci­o­na­li­za­ci­ju.
Ra­zum sa­da­{nje vla­sti, pri­ti­snut ne­si­gur­no­{}u svo­je po­zi­ci­je u po­de­lje­nom
bi­ra~­kom te­lu, za­glu­{en bu­kom ra­ni­jih vla­sni­ka i zah­te­vi­ma me­|u­na­rod­
ne za­jed­ni­ce, ~i­ni se da vu­~e sa­mo iz­nu­|e­ne po­te­ze, na­da­ju­}i se da }e pri­
ti­sak da po­pu­sti. U su­prot­sta­vlja­nju ono­ga ko zna {ta ho­}e i ono­ga ko to
ne zna, ve} `e­li sa­mo da dru­ga stra­na pre­sta­ne da zah­te­va, pa­siv­na stra­na
je uvek gu­bit­nik. Is­hod je sa­mo pi­ta­nje vre­me­na.

Mo­gu­}i is­ho­di
Okle­va­nje vla­sti da re­{i pro­blem na­ci­o­na­li­za­ci­je ne re­{a­va pro­blem,
ve} ga pro­du­blju­je. Sin­tag­ma da }e se to re­{i­ti ne­kim dru­gim, spe­ci­jal­nim
ili ne­spe­ci­jal­nim za­ko­nom, po­sta­je ne­iz­dr­`i­vo ~e­sta. Biv­{im vla­sni­ci­ma, po­
vrh pre­tr­plje­ne ne­prav­de od­u­zi­ma­nja, pri­do­da­no je i i{­~e­ki­va­nje pod­stak­
nu­to obe­}a­nji­ma da }e se de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja spro­ve­sti. Po­no­vo pod­stak­nu­
ta na­da, stal­no pod­sti­ca­na obe­}a­nji­ma i uma­nji­va­na ne­is­pu­nje­njem, te­`a
je od gu­bit­ka ko­ji je pod­net u jed­nom mo­men­tu.
Biv­{i vla­sni­ci su ve} zna­~aj­no uti­ca­li na pro­ces de­na­ci­o­na­li­za­ci­je,
ta­ko da je oba­ve­za dr­`a­ve vr­lo bli­zu pre­tva­ra­nja u prav­nu. Onog mo­men­
ta ka­da dr­`a­va, kao {to sa­ve­tu­je po­ne­ki po­li­ti­~ar, do­ne­se pro­pis po ko­me
vra­}a u na­tu­ri od­u­ze­ta do­bra oni­ma ko­ji­ma mo­`e, a osta­le osta­vlja ne­kom
dru­gom, za ne­ko dru­go vre­me i ne­ki spe­ci­ja­lan za­kon, tog mo­men­ta }e
261
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Zlatko Stefanovi}

oba­ve­za Sr­bi­je da iz­vr­{i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju po­sta­ti prav­na i utu­`i­va. Ka­da

po­sta­ne utu­`i­va, u ne­do­stat­ku nor­mi po ko­ji­ma bi se su­di­lo, pri­me­nju­ju
se op­{ta pra­vi­la, ov­de o na­kna­di {te­te. To pod­ra­zu­me­va pu­nu na­kna­du,
pre sve­ga u na­tu­ri, a u ne­mo­gu}­no­sti – u nov­cu. Ti­me se do­la­zi do iz­no­sa
od de­se­ti­na mi­li­jar­di evra, ne­mo­gu}­no­sti dr­`a­ve da is­pu­ni oba­ve­zu, sa te­
{ko pred­vi­di­vim po­sle­di­ca­ma. Su­do­vi se pri­li­kom pre­su­|e­nja ni­ka­da ne
oba­zi­ru na mo­gu}­nost du­`ni­ka da is­pu­ni oba­ve­zu. Sve to mo­`e vo­di­ti po­
nov­noj pre­za­du­`e­no­sti Sr­bi­je, po­gor­{a­nju me­|u­na­rod­nog po­lo­`a­ja, unu­
tra­{njim su­ko­bi­ma i po­de­la­ma.
Sa dru­ge stra­ne, sva­ko okle­va­nje da se pro­blem re­{i po­ve­}a­va ne­za­
do­volj­stvo biv­{ih vla­sni­ka, Evrop­ske uni­je i gra­|a­na. Da­ljim lo­bi­ra­njem,
biv­{i vla­sni­ci }e jed­nog mo­men­ta sti­}i do pra­ga utu­`i­vo­sti i, ru­ko­vo­|e­ni
pre­tr­plje­nim, te­{ko da }e se oba­zi­ra­ti na po­sle­di­ce po Sr­bi­ju. Ti­me bi Sr­bi­ja
sa­mo jo{ jed­nom po­no­vi­la svo­ju ne­u­spe­{nu stra­te­gi­ju iz po­sled­njih pet­na­e­
stak go­di­na i po­tvr­di­la da ne­ma ka­pa­ci­te­ta da iza­|e iz kri­ze. Iz ugla biv­{ih
vla­sni­ka, is­tra­ja­va­nje u zah­te­vi­ma za vra­}a­njem u na­tu­ri i za pu­nim obe­{te­
}e­njem, bez vo­|e­nja ra­~u­na o pra­vi­ma sa­da­{njih vla­sni­ka i mo­gu}­no­sti­ma
dr­`a­ve, stva­ra uti­sak da iza zvu~­nih, al­tru­i­sti~­kih na­zi­va udru­`e­nja ne sto­ji
ni­{ta vi­{e od li~­nog in­te­re­sa, ko­ji ne vo­di ra­~u­na o dru­gi­ma.
Dr­`a­va Sr­bi­ja bi mo­ra­la da u~i­ni ~i­tav od­nos mno­go tran­spa­rent­ni­
jim i iz­ve­sni­jim. Ma­kar i sa vi­so­kim pro­cen­tom gre­{ke, mo­ra bi­ti utvr­|e­
na vi­si­na oba­ve­ze po osno­vu de­na­ci­o­na­li­za­ci­je, a na­ro­~i­to njen nov­~a­ni
deo. Ve} de­se­tak go­di­na, pre­pla­vlje­na ne­kom­pe­tent­nim pro­ce­na­ma, dr­`a­
va ne­ma oprav­da­nje za­{to ni­je na­ru­~i­la i do­bi­la pro­ce­nu vred­no­sti na­ci­o­
na­li­zo­va­ne imo­vi­ne. Taj po­da­tak mo­ra bi­ti po­znat jav­no­sti, kao i na te­ret
~e­ga }e se is­pla­ti­ti na­kna­da i ka­kve re­duk­ci­je u od­no­su na bu­d`et to pod­
ra­zu­me­va. I biv­{i vla­sni­ci mo­ra­ju re­}i jav­no­sti da li su i ko­li­ko sprem­ni na
ustup­ke ili vo­de ra­~u­na sa­mo o svom in­te­re­su, ma­kar dr­`a­va ban­kro­ti­ra­
la. Mo­gu}­no­sti Sr­bi­je su tre­nut­no ta­kve da se od biv­{ih vla­sni­ka, na­`a­lost,
tra­`i jo{ jed­na `r­tva.
Naj­bo­lji re­zul­tat bi, sva­ka­ko, bio do­go­vor iz­me­|u dr­`a­ve i re­pre­zen­
ta­tiv­nih gru­pa – udru­`e­nja biv­{ih vla­sni­ka o mo­de­lu i vi­si­ni te­re­ta de­na­ci­
o­na­li­za­ci­je, ko­ji bi bio pri­hva­tljiv za gra­|a­ne, jer }e ga oni u kraj­njoj li­ni­ji
pod­ne­ti. Ako do­go­vo­ra, ipak, ne bu­de, sva­ko od­la­ga­nje sa­mo po­ve­}a­va
bu­du­}u {te­tu ko­ju }e dr­`a­va pre­tr­pe­ti zbog od­bi­ja­nja da spro­ve­de de­na­
ci­o­na­li­za­ci­ju. Po­li­ti~­ka eli­ta }e mo­ra­ti da pre­u­zme ri­zik i od­go­vor­nost za
upor­no pro­pu­{ta­nje. Dr­`a­va du­gu­je de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju biv­{im vla­sni­ci­ma,
ali i biv­{i vla­sni­ci du­gu­ju dr­`a­vi pri­hva­tlji­vost te­re­ta de­na­ci­o­na­li­za­ci­je.

262
 Ko kome duguje denacionalizaciju?

Zlat­ko STEFANOVIC

KO KOME DUGUJE DENACIONALIZACIJU?

Sum­mary: De­na­ti­o­na­li­za­tion as a me­a­su­re which cor­rects the hi­sto­ri­cal
inju­sti­ce of un­gro­un­ded de­pri­va­tion of pro­perty rights is in its na­tu­re ba­sed on
con­tra­dic­tion. It sho­uld re­mo­ve or at le­ast mo­de­ra­te the inju­sti­ces which are de­
eply felt that sho­uld be cor­rec­ted, but al­so the as­ses­sment that a long ti­me has
pas­sed sin­ce they we­re do­ne, and that, the­re­fo­re, it is not re­a­li­stic to ex­pect that
they will be cor­rec­ted. In re­la­tion to the form of de­na­ti­o­na­li­za­tion, the rights of
cur­rent pro­pri­e­tors are op­po­sed to the rights of for­mer ones, and vi­ce ver­sa, and
the va­lue of as­sets that might be su­bject to de­na­ti­o­na­li­za­tion are hun­dreds of bil­
li­ons of Euros, which ex­ce­eds the sta­te’s ca­pa­ci­ti­es. Ho­we­ver, the sta­te still turns
its obli­ga­ti­ons in­to its own ca­pi­tal. Con­stantly pro­mi­sing de­na­ti­o­na­li­za­tion, cer­
tain po­li­ti­cal gro­ups ma­ke a gre­at pro­fit ba­sed on the mis­for­tu­ne of pre­vi­o­us pro­
pri­e­tors, by ra­i­sing the­ir ho­pe, tur­ning the­ir ex­pec­ta­ti­ons in­to po­li­ti­cal ca­pi­tal in
form of vo­tes on elec­ti­ons. Af­ter elec­ti­ons, they prac­ti­cally de­e­pen the pro­blems
by con­stantly de­laying the so­lu­tion to the pro­blem.
Key words: con­fi­sca­tion, na­ti­o­na­li­za­tion, de­na­ti­o­na­li­za­tion, pre­vi­o­us pro­pri­e­
tors’ rights, tran­si­ti­o­nal ju­sti­ce

263
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

Srboljub GLI[I] UDK 342.232(497.11)

ANALIZA BAZE PODATAKA

O PRIJAVLJENOJ ODUZETOJ IMOVINI
Koliko oduzete imovine, po vrsti i koli~ini,
potra`uju gra|ani?

Rezime: U ovom radu autor nastoji da utvrdi stepen pouzdanosti unetih

podataka u javnu elektronsku Bazu podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini i na
osnovu toga poka`e da restitucija ne ugro`ava ni jedan dr`avni ili dru{tveni interes,
ve} vodi formiranju li~ne odgovornosti za sopstvenu egzistenciju. Njegova teza
je da je prijavljena oduzeta imovina u Bazi podataka, koja bi bila potra`ivana u
restituciji, vi{estruko manja, u svim vrstama oduzetih nepokretnosti, od ukupno
oduzete svake kategorije (vrste) imovine i vi{estruko manja od svake vrste danas
raspolo`ive (a ranije oduzete) imovine u dr`avnoj (naj~e{}e monopolskoj) svojini.
Princip zamene (ranije oduzete) a danas nepostoje}e imovine za drugu imovinu
u dr`avnoj svojini (iste tr`i{ne vrednosti) je potpuno mogu}, pravno, ekonomski
i socijalno opravdan. On podsti~e formiranje socijalne i li~ne odgovornosti za
privatnu imovinu. Autor je pokazao da je nepotrebno i finansijski, socijalno i
politi~ki {tetno po dru{tvo i dr`avu svako finansijsko optere}enje javnih prihoda
dr`ave (bud`eta) emisijom dr`avnih hartija od vrednosti (dr`avnih obveznica),
koja bi zamenila proces vra}anja postoje}e oduzete imovine stvaranjem javnog
duga, kao tereta za dru{tvo u celini.
Klju~ne re~i: restitucija, Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine,
baza podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

Javno dostupna Baza podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini nalazi

se u Republi~koj direkciji za imovinu Republike Srbije.
Na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovi-
ne (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 45/05), koji je stupio na snagu
8. juna 2005. godine, o{te}eni gra|ani kojima je imovina oduzimana u
Srbiji posle II svetskog rata, iz ideolo{kih razloga, od strane uspostavljene
komunisti~ke vlasti, imali su mogu}nost da prijave dr`avi oduzetu imovinu
koju `ele da povrate ili da za nju dobiju obe{te}enje. Period prijavljivanja
je bio od 8. juna 2005. do 30. juna 2006. godine, nepunih 13 meseci.

 Ili njihovi pravni sledbenici.

 Prema ~lanu 6 istog Zakona.

264
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

Prijava je morala da sadr`i podatke koji identifikuju oduzetu imov-

inu (po vrsti i koli~ini, mestu itd.) i potra`ioca (sa potpunim podacima za
njegovo prepoznavanje). Prijave je trebalo podnositi Republi~koj direkciji
za imovinu Republike Srbije u navedenom periodu.
Radoznali ~italac mo`e da upita:
– Za{to je zakonodavac donosio pomenuti Zakon bez dono{enja
Zakona o povra}aju oduzete imovine ili obe{te}enju?,
– Koliko se prijavilo gra|ana koji potra`uju oduzetu imovinu?,
– Kakva je oduzeta imovina – po vrsti i koli~ini – prijavljena?
Odgovor na prvo pitanje trebalo bi da pru`i “Obrazlo`enje” pomenu-
tog Zakona, poglavlje II (“Razlozi za dono{enje Zakona”): “Cilj dono{enja
ovog zakona je utvr|ivanje obima i vrednosti oduzete imovine koju treba
vratiti ranijim vlasnicima ili im isplatiti obe{te}enje za istu. S obzirom da je
u ovom momentu vrlo te{ko sagledati obim, vrstu, stanje, pravnu situaciju
i druge elemente u vezi oduzete imovine, ocenjeno je neophodnim da se
prethodno izvr{i evidentiranje te imovine i njena procena...”.
Odgovori na drugo i tre}e pitanje trebalo bi da pru`i ~lan 3. Zakona:
“Evidencija prijavljene imovine – registar imovine vodi se kao javna i elek-
tronska baza podataka”. Ta Baza podataka je rezultat (posledica, cilj) pri-
mene pomenutog Zakona.
Za o{te}ene gra|ane, koji o~ekuju povra}aj oduzete imovine, va`ne
su ~injenice:
– ^lanovi 8. i 9. pomenutog Zakona i “Obrazlo`enje” Zakona pru-
`aju jasan dokaz njihovog opravdanog o~ekivanja dono{enja zakona koji
reguli{e povra}aj oduzete imovine (ili obe{te}enje), jer se takav “poseban
zakon” (neoro~en u dono{enju) jasno pominje tri puta u tekstu Zakona i
tri puta u tekstu njegovog “Obrazlo`enja”. Npr.: “... prilikom dono{enja
posebnog zakona, kojim }e se utvrditi i priznati prava u pogledu povra}aja
ili obe{te}enja za oduzetu imovinu...”
– Uspostavljena javna Baza podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini
pru`a implicitni mehanizam upozorenja i “javne zabele`be” (hronolo{ki)
primarnog potra`ivanja na prijavljenoj oduzetoj imovini – u slu~aju da neki
organ dr`ave (vlast), pojedinac ili institucija poku{aju da izmene postoje}e
svojinsko stanje “dr`avne svojine” kroz simulirane privatizacije, razmene
privatne svojine sa dr`avom i druge malverzacije.
Pored ovih prava koje Zakon pru`a o{te}enim gra|anima, on je
nametnuo i znatne obaveze za svakog pojedinca koji `eli da prijavi oduzetu
imovinu:

 Na obrascu koji je, po sadr`aju i formi, odre|en ~lanom 3 istog Zakona.

 Predlog Zakona upu}en od Vlade Republike Srbije Narodnoj skup{tini, u kojoj
je zaveden 25. februara 2005. godine pod br. 03-460-538/05.

265
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

a) zakonodavac tra`i od gra|ana da o svom tro{ku pribave dr`avi

podatke o oduzetoj imovini, po{to ona ne poseduje sre|ene podatke o
imovini koju im je oduzimala;
b) u Obrascu POI (“Prijava oduzete imovine”), koji je sastavni
deo Zakona, eksplicitno se navodi obaveza gra|ana da prilo`e potrebna
dokumenta uz popunjen Obrazac: akte o identifikaciji imovine, osnovi
oduzimanja, identifikaciji srodstva u odnosu na lice od koga je oduzeta
imovina (za pravne sledbenike). Pribavljanje tih dokumenata iz nesre|enih
arhiva dr`ave (na svim nivoima vlasti, od arhiva op{tinskih odeljenja za
imovinsko-pravne poslove do Arhiva Srbije i Arhiva Jugoslavije, su-
dova, odeljenja Republi~kog geodetskog zavoda...) podrazumevalo je
obavezu gra|ana da pla}aju sve vrsta administrativnih taksi za dobijanje
odgovaraju}ih dokumenata: Direkcija je izdala 110.360 potvrda pojedin-
cima koji su prijavili oduzetu imovinu i uz prose~an (minimalan) tro{ak
pojedinca od 5.000 dinara (za raznorazne takse, kopiranja...), oni su up-
latili u bud`et Republike Srbije, u toku pomenutih 13 meseci, sumu od
minimalno 551,800.000 dinara, ekvivalentno iznosu od 6,897.500 evra!
Radi pore|enja, u “Obrazlo`enju” Zakona, poglavlje IV (“Finansijska
sredstva potrebna za sprovo|enje Zakona”, eksplicitno stoji planirani
tro{ak dr`ave za sprovo|enje tog Zakona: “Za sprovo|enje ovog zakona
potrebno /je/... obezbediti finansijska sredstva iz bud`eta Republike Srbije
u visini od 3,000.000,00 dinara”. Pojednostavljeno, primenom pomenutog
Zakona, gra|ani su o svom tro{ku dr`avi formirali jedinstvenu bazu po-
dataka o potra`ivanoj oduzetoj imovini i dr`avi napunili bud`et za preko
548,000.000 dinara!

Zakon stvara probleme

i lo{e rezultate u primeni
Pomenuti Zakon je bio mali po obimu a siroma{an i nejasan po
sadr`aju – sastojao se od samo 11 ~lanova. U Slu`benom glasniku, pro-
stor koji zauzima Obrazac POI, na kraju teksta Zakona, ve}i je od teksta
samog Zakona!
Na~elno, da bi se precizno formirala bilo koja baza podataka, moraju
se definisati pojmovi koji se sakupljaju, sistematizuju i pretra`uju.
a) Zakon nije definisao kategorije oduzete imovine, ve} je prepustio
gra|anima da sami “nazovu” oduzetu imovinu po svom naho|enju! To
je izazvalo proizvoljno “imenovanje” imovine od onih koji prijavljuju (iz
nerazumevanja, neobrazovanosti ili stvarnih dilema), bez jedinstvenih

 Dopis Republi~ke direkcije za imovinu RS br. 462-3790/2006-02 od 03. avgusta

2007. g. upu}en Narodnoj skup{tini Republike Srbije i zaveden istog dana pod
br. 29 02-2844/06.

266
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

kriterijuma razvrstavanja oduzete imovine. Na primer, Zakon ne defini{e da

li se oduzeta imovina “identifikuje” prema “kategoriji” (nameni) u vreme
oduzimanja ili “kategoriji” (nameni) iste imovine danas: poljoprivredno
zemlji{te (u vreme oduzimanja) po rubovima gradova danas je “gra|evinsko
zemlji{te” zbog {irenja gradova; stambene zgrade (u vreme oduzimanja) su
danas pretvorene u poslovne prostore ili obrnuto... itd. Ovakve nejasno}e
su izazvale velike probleme dr`avnom organu zadu`enom za postupanje po
Zakonu, Republi~koj direkciji za imovinu RS, koja je morala da napravi
kompjuterski softver za razvrstavanje, unos prijavljenih podataka i njihovo
pretra`ivanje. Sa druge strane, Direkcija nije smela da preina~uje dosta-
vljene podatke pojedinaca – bila je obavezna da ih unese onako “kako su
prijavljeni”. Dileme je Direkcija re{ila (samoinicijativnim) formiranjem
baze podataka sa “finom strukturom razvrstavanja oduzete imovine” i obr-
nuto, formiranjem “uop{tenih kategorija” imovine koje se ne mogu precizno
razlu~iti po vrsti ili nameni /npr. kategorija “zemlji{te”, i pored postoje}ih
kategorija “gra|evinsko”, “poljoprivredno”, “{umsko” zemlji{te; zatim
“ku}e sa dvori{tem”, pored kategorije “ku}e”; zatim posebne kategorije
“stanovi” i “zgrade” (bez definisanja broja stambenih jedinica u njima)...
i mnogi drugi primeri/. Republi~ka direkcija je “balansirala” izme|u svojih
obaveza “po Zakonu” i prispelih prijavljenih podataka – formiranjem vi{e
nivoa slu`bi “u razvrstavanju” podataka, po~ev od stru~ne pravne slu`be,
koja je iz prilo`enih dokumenata “identifikovala” kategoriju imovine,
porede}i dokumentovane podatke sa (~esto) “lakonski” unetim podacima
o oduzetoj imovini u popunjenom Obrascu.
b) Republi~ka direkcija (kao dr`avni organ) morala je da po{tuje
“stavke” u Obrascu POI zadate “po Zakonu” – iako su besmislene po
sadr`aju. Na primer, “ozakonjeni Obrazac” u stavki (B) “Nepokretnosti”
u tre}oj koloni (desno) tra`i od prijavioca da unese: “NAZIV, odnosno
ime lica koje je u posedu nepokretnosti”!
Iz ovog “zakonskog” zahteva za prijavioce proizlazi pitanje: Kakav
bi trebalo, danas, da bude legalan svojinski status oduzete imovine?
Kada je imovina oduzimana, postajala je, formalno, deklarativno
“op{tenarodna”, “dr`avna” ili “dru{tvena” svojina, zavisno od perioda
oduzimanja, ma {ta to zna~ilo. Smisao koji se krio iza raznih naziva bio
je isti: organi dr`ave, kao produ`ene ruke Komunisti~ke partije, bezuslo-
vno su upravljali svom tom imovinom. Komunisti~ka vlast nije jasnije
definisala “kategorije svojine” (zbog sopstvenih ideolo{kih animoziteta
prema tom pojmu), ve} je oduzetom imovinom voluntaristi~ki “raspola-
gala”: “socijalisti~ki subjekti” su od partijski kontrolisane dr`ave dobijali
imovinu na “kori{}enje” bez jasnih prava na otu|enje, ali sa pravom
razmene sa drugima, sebi sli~nim, pa i pravom razmene (retko otu|enja)
sa privatnim licima, ako je to bilo u “dru{tvenom interesu” (komasacije,
267
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

melioracije...). Op{tine su bile samo formalni prenosnici “prava kori{}enja”,

sa nea`urno vo|enom evidencijom. Od 1953. godine, sa zami{ljenim
“dru{tvenim samoupravljanjem”, ustalio se naziv “dru{tvena svojina” za
svu oduzetu imovinu ali i za svu novostvorenu imovinu i nepokretnosti u
tom, socijalisti~kom, periodu. Nije pravljena razlika izme|u ranije nastale
(pa oduzete) i novonastale imovine.
Prvi put se razdvajanje “dru{tvene svojine” po poreklu (samo za
odre|eno oduzeto poljoprivredno zemlji{te) pojavljuje implicitno u ~lanu
14. Zakona o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta
koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu na osnovu PZF i konfiskacijom zbog
neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda (Sl.
glasnik RS, br. 18/91, od 26. marta 1991. godine). U pomenutom ~lanu
tog zakona zabranjuje se promet (otu|enje) zemlji{ta koje je pre{lo u
dru{tvenu svojinu po osnovama navedenim u naslovu zakona. ^ak se
eksplicitno retroaktivno poni{tava svaki ugovor o otu|enju (iz dru{tvene
svojine) takvog zemlji{ta posle 28. avgusta 1990. godine, kada je Predlog
tog zakona postao javno dostupan.
Kona~no izdvajanje oduzete imovine u posebno definisanu “dr`avnu
svojinu” iz konglomerata “dru{tvene svojine”, za sve kategorije oduzete
imovine, izvr{eno je na osnovu (kolokvijalno zvanog) “Zakona o imo-
vini Republike Srbije”. Taj zakon je razvrstao dotada{nju “dru{tvenu
svojinu” u “dr`avnu svojinu” (u okviru koje je i sva oduzeta imovina, sa
izuzetkom otkupljenih nacionalizovanih stanova), i – “dru{tvenu svojinu”,
kao (nedefinisani) vid me{ovite svojine dr`ave i “dru{tvenog” kolektiva
koji je na toj imovini radio. (Tek kasnije se iskristalisao “smisao” takve
“svojine” u zapo~etom procesu “privatizacije dru{tvene svojine” od 1997.,
1999., 2001. godine i kasnije.)
Sva imovina je oduzimana silom (prinudom) dr`ave, pa bi i sva
oduzeta imovina trebalo da bude “dr`avna svojina” – bez ikakve potrebe
za “detektivskim istra`ivanjem” prijavioca oduzete imovine. Dr`ava
(zakonodavac) je nametnula obavezu prijaviocu da njoj (dr`avi) pribavi
podatke kome je ona (dr`ava) dala tu imovinu da je “socijalisti~ki (bez
naknade ili zakupa) koristi”! Ko je “bukvalno” shvatio “obavezu” i po-
punjavao Obrazac, mogao je podatke o “licu u posedu” da dobije (uz
pla}anje i po~etno sumnji~enje i neprijatnosti) u “katastru zemlji{ta” u slu-
`bama Republi~kog geodetskog zavoda. Po zakonu, podaci iz “katastra
zemlji{ta” uop{te ne moraju da budu ta~ni, jer su to obi~ne informacije o

 Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, sa izmenama i dopunama, Sl.

glasnik RS , br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97.
 Treba praviti razliku u odnosu na “katastar nepokretnosti”, nastao ujedinjenjem
katastra zemlji{ta i sudskih zemlji{nih knjiga, koji sadr`i podatke i o vlasni~kim i

268
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

“socijalisti~kim pravima kori{}enja” koje je dr`ava dodeljivala (bez obaveza)

“socijalisti~kom korisniku”, po socijalisti~kom principu “sve je to na{e”!
Zbog te “neobavezne ta~nosti”, pribavljanje podataka o “licu u posedu”
predstavljalo je besmisleni dodatni tro{ak (vremena, novca i nerava) za
nesre}ne prijavioce oduzete imovine koji su “bukvalno” shvatili namet-
nutu “zakonsku obavezu prijavljivanja”. Republi~ka direkcija je obradila
“savesno” prijavljene podatke o “licu u posedu” oduzete imovine i unela
u Bazu podataka. Rezultat je tragikomi~an: U posebnom odeljku Baze
podataka pod nazivom: “Izve{taj za nepokretnosti po sada{njem statusu”,
prijavioci oduzete imovine su se proizvoljno, voluntaristi~ki, opredeljivali
da li im je oduzeta imovina u “dr`avnoj svojini”, u “dru{tvenoj svojini”,
“u privatnoj svojini”, ili im “nije poznato”.
Lep je primer “mi{ljenja” prijavioca o “licu u posedu” oduzete
nepokretnosti “gra|evinsko zemlji{te” u Bazi podataka. Za 54% prijav-
ljenog gra|evinskog zemlji{ta prijavioci znaju da je u dr`avnoj svojini, 7%
tvrdi da je u “dru{tvenoj svojini”, 7,2% misli da je u “privatnoj svojini” (ne
prave}i razliku izme|u “kori{}enja” i “svojine”), a ostalih preko 31% ne
zna u ~ijoj je “svojini” oduzeto gra|evinsko zemlji{te koje prijavljuju.
Jo{ drasti~nije je nepoznavanje “lica u posedu” za (ranije pomenutu)
uop{tenu nedefinisanu kategoriju nepokretnosti “zemlji{te”: za 16,8% pri-
javljenog “zemlji{ta” prijavioci znaju da je u “dr`avnoj svojini”, za 1,8%
misle da je u “dru{tvenoj svojini”, za 7,2% ne znaju ni{ta o svojinskom
statusu, dok za preko 74% prijavljenog “zemlji{ta” prijavioci misle da je
u “privatnoj svojini”!
c) U “Obrascu POI”, u stavki (B) “Nepokretnosti”, u prvoj koloni
(levo), zakonodavac tra`i od prijavioca zapis svih povr{ina nepokretno-
sti u jedinicama povr{ine “m2”, {to je saglasno sa zakonom usvojenim
(po~etkom 60-ih godina) SI sistemom mera i jedinica. U vreme oduzimanja,
kao i u brojnim zemlji{nim knjigama i danas, za jedinice mera povr{ine
zemlji{ta kori{}ene su razli~ite jedinice (kao istorijsko nasle|e): hektar, ar,
jutro, kvadratni hvat, lanac, dulum... Zakon nije dao nikakva uputstva o
odnosu zakonske jedinice (“m2”) prema mnogim drugim, u dokumentima
kori{}enim, jedinicama. Zakon implicitno pretpostavlja obavezu prijavioca
da sve ove odnose jedinica mere zna i da }e ta~no pretvoriti potra`ivane
povr{ine zemlji{ta u danas va`e}u jedinicu mere za povr{inu. Posledice
ove nejasno}e su bile brojne: malo njih je znalo da pretvori jedinice iz

korisni~kim pravima, obavezama i teretima i koji po definiciji mora sadr`ati ta~ne

i javno dostupne podatke.
 Gra|evinsko zemlji{te je od 26. decembra 1958. g. u apsolutnom dr`avnom svojin-
skom monopolu, prema Zakonu o nacionalizaciji najamnih zgrada i gra|evinskog
zemlji{ta (Sl. list SFRJ, 52/1958, 26. decembar 1958. godine.

269
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

dokumenata u danas va`e}u jedinicu, ostali su pravili nebrojene gre{ke

(ne znaju}i odnose veli~ina), ili su u popunjenim Obrascima POI naveli
povr{ine zemlji{ta u starim jedinicama, kako stoji u dokumentima. Na sre}u,
Republi~ka direkcija je jedan od nivoa slu`bi obrade prijavljenih podataka
zadu`ila za pretvaranje svih starih jedinica povr{ine u danas va`e}u (“m2”),
{to je dodatno usporilo obradu velikog broja prijava oduzete imovine. To
je jedina izmena koju je Republi~ka direkcija za imovinu Republike Srbije
smela da uradi u prijavljenim podacima, jer je jedinstvena upotreba jedi-
nica mera dr`avna obaveza.

Koliko gra|ana potra`uje

oduzetu imovinu?
Na osnovu dopisa Republi~ke direkcije za imovinu RS br. 462-
792/2007-02 od 03.10.2007. godine, upu}enog Narodnoj inicijativi, zavedeno
je 73.569 predmeta prijavljene oduzete imovine, a do 25.09.2007. obra|eno
je 71.593 predmeta, za koje je izdato 110.400 potvrda pojedincima koji
su prijavili oduzetu imovinu. Iz odnosa ovih brojeva sledi da, prose~no,
4 prijavljene oduzete imovine potra`uje 6 pojedina~nih (punoletnih)
potra`ioca. Na osnovu “zakona velikih brojeva” i podatka da prose~na
porodica u Srbiji (po op{tinama) ima 3±0,2 ~lana, mo`emo pouzdano da
tvrdimo da je za povra}aj oduzete imovine direktno zainteresovano preko
330.000 gra|ana.
Posle isteka zakonskog roka za prijavljivanje, 30. juna 2006.,
Republi~koj direkciji je stiglo jo{ 698 prijava oduzete imovine, zaklju~no
do 31. decembra 2006., a u 2007. godini, zaklju~no do septembra 2007.,
jo{ 802 prijave. Zbirno, posle roka za prijavljivanje, imovinu je prijavilo
1.500 pojedinaca (u toku 15 meseci). U odnosu na 110.400 pojedinaca
koji su prijavili oduzetu imovinu za nepunih 13 meseci zakonskog roka,
sa prijavama je zakasnilo 1,35% potencijalnih potra`ioca u odnosu na
ukupno prijavljene, {to je zanemarljiv broj zainteresovanih. Podatke iz
zakasnelih prijava Republi~ka direkcija, prema Zakonu, nije unosila u
Bazu podataka.
Na osnovu prethodno iznetog, sa visokim stepenom sigurnosti
mo`emo da tvrdimo da je najve}i broj zainteresovanih gra|ana za povra}aj
oduzete imovine iskoristio mogu}nost koju Zakon pru`a.
Uporedi}emo taj broj sa brojem potra`ioca oduzete imovine u biv-
{im jugoslovenskim republikama, gde je imovina oduzimana po istim (“ju-
goslovenskim”) zakonima, a koje su prakti~no zavr{ile proces restitucije
oduzete imovine – nasuprot Srbiji, koja restituciju jedva da je po~ela (crk-
vama, ne i pojedincima). Ako uporedimo broj pojedina~nih prijavioca u
odnosu na ukupnu populaciju u Srbiji – 7,500.000 stanovnika (bez KiM,
270
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

popis 2002.), oni ~ine 1,47% populacije. Odgovaraju}i brojevi za jednu

ekonomski znatno ja~u i jednu ekonomski slabiju biv{u jugoslovensku
republiku u odnosu na Srbiju, izgledaju ovako: U Sloveniji, sa populaci-
jom od 2,026.655 stanovnika, podneto je 39.617 pojedina~nih zahteva za
restituciju, pozitivno je re{eno preko 35.000 zahteva, nere{eno je ostalo
manje od 0,5%, {to ~ini 1,94% populacije (uz napomenu da su predate
prijave i od fizi~kih i od pravnih lica, za razliku od Srbije, gde su prijave
podnosila samo fizi~ka lica). U Makedoniji, sa 2,038.000 stanovnika, pod-
neto je 22.000 pojedina~nih zahteva do avgusta 2006. godine, uz re{enih
15.000 zahteva, pa potra`ioci ~ine 1,06% populacije.10
Brojevi su istog reda veli~ine u sve tri biv{e “jugoslovenske” repu-
blike, odstupanja su u okviru ±30% i pokazuju da ni veli~ina populacije
ni ekonomska snaga dr`ave ne uti~u na dono{enje Zakona o restituciji
oduzete imovine i njegovo izvr{enje.
Nepromenjeno ideolo{ko komunisti~ko opredeljenje (kvazi)demokratske
vlasti u Srbiji, posle 5. oktobra 2000. godine, koja je Ustavom RS iz 2006.
godine u~vrstila partiokratiju (umesto demokratije) i uspostavila funkciona-
lnu (sistemsku) kleptokratiju nad “dr`avnom imovinom” (kao sinonimom
za oduzetu imovinu) – jeste osnovni razlog za izostanak zakona o restituciji
oduzete imovine. Javne izjave istaknutog ~lana DS Gorana Je{i}a u post-
izbornom periodu (“DS i SPS povezuje ista ideologija” – naslov intervjua
u listu Dnevnik, 19. maj 2008., str. 3) – jasno obja{njavaju odbojan odnos
(kvazi)demokratske vlasti prema restituciji oduzete imovine.

Koje su dominantne kategorije prijavljene

oduzete imovine i koji je njihov procenat
u odnosu na ukupan broj prijava?
Ukupan broj prijavljenih nepokretnosti, prema dopisu Republi~ke
direkcije za imovinu RS Narodnoj skup{tini RS br. 462-3790/2006-02 od
3. avgusta 2007. godine, iznosi 139.706, koje su sabrane u 73.569 fascikli
– predmeta (prijavljenog broja biv{ih vlasnika, od kojih je imovina oduzi-
mana).
Uspostavljena Baza podataka daje uvid u broj prijava po kategori-
jama oduzetih nepokretnosti koje su prijavljene:
• 27,1% prijava se odnosi na nedefinisanu uop{tenu kategoriju
“zemlji{te”,
• 21,6% prijava se odnosi na identifikovano “poljoprivredno ze-
mlji{te”,

 Izve{taj sa 129. sednice Vlade Republike Slovenije od 4. jula 2007. godine.

10 Makedonska Radio-televizija “On-line”, “Aktuelne vesti”, 28. novembar 2006.
godine.

271
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

• 11% prijava se odnosi na identifikovano “gra|evinsko ze-

mlji{te”,
• 7,9% prijava se odnosi na kategoriju nepokretnosti “ku}a”,
• 6,1% prijava se odnosi na kategoriju nepokretnosti “ku}a sa
dvori{tem”,
• 6,0% prijava se odnosi na nepokretnosti “poslovne prostorije”
(pojedina~ni poslovni lokali),
• 3,9% prijava se odnosi na oduzete “stambene zgrade”,
• 2,8% prijava se odnosi na oduzeto “{umsko zemlji{te”,
• 2,3% prijava se odnosi na oduzete “druge gra|evinske objekte”
za koje nisu identifikovane namena ili funkcija,
• 2,2% prijava se odnosi na oduzete (“nacionalizovane”) “stanove”,
• 1,5% prijava se odnosi na kategoriju nepokretnosti “poslovne
zgrade”,
• 1,5% prijava se odnosi na uop{tenu kategoriju “dvori{ta”.
Sve druge kategorije prijavljenih nepokretnosti (fabrike, mlinovi,
ciglane, magacini,...) u~estvuju sa manje od 1% u ukupnom broju prijava
oduzete imovine.
Najve}i protivnici restitucije, ranijih godina, dizali su najve}u medij-
sku buku oko (navodne) ugro`enosti od mogu}e restitucije “ogromnog”
broja ljudi koji su 90-ih godina otkupili “dru{tvene a nacionalizovane”
stanove. Ve}ina takvih je pomenute stanove ve} preprodala po tr`i{nim
cenama (uz enormnu zaradu). Novi kupci pomenutih stanova su u svemu
za{ti}eni savesni sticaoci jer su po tr`i{nim cenama legalnom kupoprodajom
stekli svojinu nad pomenutim stanovima. Iz Baze podataka se vidi da je
broj prijava za oduzete “stanove” i “stambene zgrade” minoran – 2,2% i
3,9%, respektivno ukupnih prijava, ili ukupno 3.020 prijavljenih oduzetih
“stanova” i 5.417 prijavljenih oduzetih “stambenih zgrada” u Srbiji. Radi
pore|enja, na teritoriji grada Beograda danas postoji ukupno 558.000
stanova, a u Beogradu je i najve}i broj prijavljenih oduzetih stanova – 2.054
ili 3,7 promila postoje}ih stanova u Beogradu.
Sada{nji medijski najgrlatiji protivnici restitucije su protivnici povra}aja
gradskog gra|evinskog zemlji{ta starim vlasnicima, ispod njihovih ku}a, u
kojima sada `ive ili koje im je oduzeto zajedno sa objektima. U ovom tek-
stu dokazujemo da prijavioci oduzetog gra|evinskog zemlji{ta potra`uju
manje od 20% povr{ine zemlji{ta koje je oduzeto. Izvr{enjem restitucije
oduzete imovine, dr`ava bi postala legitimni, legalni i ubedljivo ve}inski
vlasnik (preko 80% vlasni{tva povr{ine) gra|evinskog zemlji{ta. Kao
takva, dr`ava bi odre|ivala okvir cene gra|evinskog zemlji{ta na tr`i{tu
– bez sada{njeg apsolutnog monopola svojine!
Dodatni protivnici restitucije su novi vlasnici (“iz privatizacije”)
socijalisti~kih poljoprivrednih kombinata, ~ime su kupovali “socijalisti~ke
272
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

monopole u poljoprivredi” i pretvarali ih u svoje privatne monopole. Uz

kupljeno “poljoprivredno zemlji{te u dru{tvenoj svojini”, od dr`ave su dobili,
“do daljeg”, i vi{estruko ve}e povr{ine na besplatno kori{}enje. To je, po
pravilu, najkvalitetnije “podr`avljeno” (oduzeto) poljoprivredno zemlji{te.
Oni onemogu}avaju primenu Zakona o poljoprivrednom zemlji{tu, koji
nala`e da dr`ava “podr`avljeno (oduzeto) poljoprivredno zemlji{te” izdaje
u tr`i{ni zakup do trenutka restitucije. Najdrasti~niji primer je PIK “Be~ej
– Poljoprivreda” a.d., vlasnik \or|ije Nicovi} (11.700 ha “podr`avljenog”
zemlji{ta i samo 2.950 ha u svojini), koji odbija da preda u posed poljo-
privredno zemlji{te u “dr`avnoj svojini” Ministarstvu poljoprivrede i odbija
da pla}a zakup za kori{}enje istog – bez sankcija – jer zakoni ne predvi|aju
sankcije za takvu bahatost.
U ovom tekstu dokazujemo da, uz izvr{enje restitucije, dr`avi ostaje
u legalnoj i legitimnoj svojini preko 180.000 ha najkvalitetnijeg poljoprivre-
dnog zemlji{ta, sa kojim mo`e da formira “zemlji{ne fondove” i upravlja
kori{}enjem, cenom i tr`i{tem poljoprivrednog zemlji{ta – u cilju pove}anja
efikasnosti poljoprivredne proizvodnje – razbijaju}i monopole.

Da li Baza podataka sadr`i pouzdane podatke,

onako kako su prijavljeni?
Baza podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini postala je dostupna
jula 2007., a formalno 3. avgusta 2007., kada je dostavljena Odboru za
privatizaciju Narodne skup{tine RS. Mre`a za restituciju je dobila Bazu
podataka mesec dana kasnije.
Pored realnih opisanih te{ko}a u uspostavljanju pouzdane Baze po-
dataka, postojala je i realna mogu}nost ljudskih gre{aka, na svim nivoima
slu`be obrade prijava u Republi~koj direkciji za imovinu RS. Ogroman
broj podataka koje je trebalo ru~no unositi i pretvaranje jedinica povr{ina
sigurno su dovodile do gre{aka, koje su, zavisno od veli~ine u ukupnoj
masi podataka, vidljive ili ne.
Ta~nost Baze podataka je od su{tinske va`nosti za dono{enje pravil-
nih kriterijuma, procena i mogu}nosti prilikom formiranja, dono{enja i
primene Zakona o denacionalizaciji (restituciji, povra}aju oduzete imovine
i obe{te}enju), ma kako on formalno nazvan voljom zakonodavca.11
Za proveru ta~nosti podataka u Bazi koristili smo dodatne podatke
o oduzetoj imovini kojima raspola`e Mre`a za restituciju u Srbiji preko

11 U radu na proveri ta~nosti uspostavljene Baze, nai{li smo na dobru volju za sara-
dnjom Republi~ke direkcije za imovinu RS, posebno pomo}nika direktora Milice
\or|evi}, kao dr`avnim organom zadu`enim za uspostavu i odr`avanje pomenute
Baze. Ovu otvorenost i spremnost za proveru isti~emo kao redak pozitivan primer
u radu dr`avnih organa Republike Srbije.

273
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

lokalnih udru`enja, podatke iz popisa stanovni{tva 1948., 1953., 1961. i 2002.

godine, dostupne podatke o op{tinama u Srbiji (povr{ine, stanovni{tvo,
struktura zemlji{ta...), obra|ene podatke iz popisa stanovni{tva (Zbornik
radova, sv. IX, Geografski institut, Prirodno-matemati~ki fakultet Univer-
ziteta u Beogradu, Beograd 1962), podatke Zavoda za statistiku i druge.
Op{tine u Srbiji (trenutno 167 op{tina, bez KiM) imaju vrlo razli~ito
sistematizovane dostupne podatke, koji su nekad veoma detaljni, nekad
veoma oskudni.
Veliki broj uzoraka odredio je metode analize podataka – “zakoni
velikih brojeva” vode ka statisti~kim metodama obrade mase uzoraka, sa
ispitivanjem “statisti~ke izvesnosti” rezultata, merom odstupanja, ukr{tanjem
podataka iz vi{edimenzionih pore|enja i iz raznih izvora.
Analize su ra|ene na nivou op{tina, kao funkcionalnih dr`avnih
celina koje mogu pru`iti pouzdane podatke u du`em periodu vremena.
Podaci su upore|ivani po op{tinama, izme|u op{tina, promenom osobina
op{tina prema popisima stanovni{tva, itd.

Analizirane kategorije nekretnina

u Bazi podataka
Usredsredili smo se na analizu tri dominantne (prema broju prijava)
stavke u Bazi podataka: kategorije nekretnina “zemlji{te”, “poljoprivredno
zemlji{te” i “gra|evinsko zemlji{te”. Pomenute tri kategorije nekretnina
pokrivaju 60% svih prijava oduzete imovine.
Pregled Baze je pokazao da su potra`ioci oduzete imovine najdo-
kumentovanije prijavljivali kategoriju “poljoprivredno zemlji{te”. Domi-
nantan broj takvih prijava je iz Vojvodine, gde je najvi{e oduzetog po-
ljoprivrednog zemlji{ta i gde je zemlji{noknji`na evidencija svojine bila
pre II svetskog rata najsavesnija i do danas, 60 godina posle oduzimanja,
najbolje sa~uvana.
Statisti~ke analize podataka iz Baze podataka za kategoriju “poljo-
privredno zemlji{te” za niz op{tina u Srbiji pokazuju da postoji “statisti~ka
sumnja” ali ne i “statisti~ka izvesnost” gre{ke u prijavljenoj povr{ini
kategorije “poljoprivredno zemlji{te”. Poznaju}i specifi~nost raspodele
povr{ina i kvaliteta poljoprivrednog zemlji{ta u Srbiji, sa dovoljnim stepenom
sigurnosti mo`emo da prihvatimo da su podaci uneti u Bazu podataka za
kategoriju nepokretnosti “poljoprivredno zemlji{te” dovoljno pouzdani za
“procensku” svrhu ove analize Baze, ali ne za njenu apsolutnu ta~nost.
U Srbiji je poljoprivredno zemlji{te dominantno oduzimano od po-
jedinaca i pravnih lica u periodu 1945. – 1949. godina, i zatim 1953. godine.
Najvi{e je oduzimano u Vojvodini, gde je bilo najvi{e najkvalitetnijeg
obradivog poljoprivrednog zemlji{ta.
274
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

U prvom periodu, u Vojvodini je oduzeto 668.412 ha od 87.000 vla-

snika. Za ostali deo Srbije nema preciznih podataka, ali se mo`e proceniti
da je u istom periodu oduzeto preko 150.000 ha.
Zakonom o poljoprivrednom zemlji{nom fondu dru{tvene svojine
i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama (Sl. list FNRJ, br.
22/53) i “konfiskacijom zemlji{ta zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog
otkupa poljoprivrednih proizvoda” u celoj Srbiji je oduzeto 362.000 ha od
44.000 vlasnika, ~ije je vlasni{tvo svedeno na tada dozvoljeni novi zakonski
maksimum od 10 ha obradive povr{ine.
Zbirno, u Srbiji je oduzeto oko 1,200.000 ha obradivog poljoprivre-
dnog zemlji{ta.
Zakonom12 iz 1991. izvr{ena je prva restitucija oduzete imovine, ali
samo dela jedne vrste (“poljoprivredno zemlji{te”) oduzete imovine, i samo
po jednoj “osnovi” oduzimanja. Primenom tog zakona, vra}eno je u celoj
Srbiji oko 150.000 ha, od ~ega samo u Vojvodini 117.028 ha.
Pre nego {to je po~ela “privatizacija socijalisti~kih poljoprivrednih
preduze}a”,13 u Srbiji je bilo u “dr`avnoj i dru{tvenoj svojini” (nerazgrani~eno,
jer Zakon nije a`urno primenjivan) oko 1,070.000 ha poljoprivrednog
zemlji{ta. Od toga je bilo 680.800 ha obradivog (po pravilu najkvalitetni-
jeg) zemlji{ta, jer je takvo bilo “najpogodnije za kolektivnu obradu” (citat
“kriterijuma za oduzimanje” iz brojnih re{enja o oduzimanju). Od toga su
u Vojvodini “socijalisti~ka poljoprivredna preduze}a i zadruge” koristila
575.115 ha. Razgrani~enje izme|u “dr`avne” i “dru{tvene svojine” nad
poljoprivrednim zemlji{tem nije zavr{eno iako je “privatizacija socijalisti~ke
poljoprivrede” velikim delom zavr{ena nad oko 135.000 ha u “dru{tvenoj
svojini”. Razgrani~enje nije ni zapo~elo na poljoprivrednom zemlji{tu koje
“koriste” brojne (“socijalisti~ke”) zemljoradni~ke zadruge, koje “dr`e”
oko 200.000 ha. Zadruge su ve}inom u ste~aju, bave se trgovinom ili su
uga{ene, a za zemlju se ne zna ko je “koristi”, jer one obra|uju samo oko
75.000 ha! Ministarstvo poljoprivrede je do sada utvrdilo da je oko 375.000
ha poljoprivrednog zemlji{ta u nespornoj “dr`avnoj svojini”.
Prema Bazi podataka, u Srbiji je oduzeto 294.454 ha, 18 a i 93,02
m2 u okviru 30.118 prijava-predmeta (prose~no 9 ha i 77 a po prijavi).
Od toga, u Vojvodini se potra`uje 212.788 ha, 63 a i 54 m2 u okviru 13.819

12 Zakon o na~inu i uslovima priznavanja prava i vra}anju zemlji{ta koje je pre{lo u

dru{tvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemlji{nog fonda i konfiskacijom
zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, Sl.
glasnik RS, br. 18/91, 20/92, 42/98.
13 Nacionalna strategija za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, Kancelarija
Vlade Republike Srbije za pridru`ivanje Evropskoj uniji, radna verzija, Beograd,
maj 2005.

275
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

prijava-predmeta (prose~no 15 ha i 40 a po prijavi). U “centralnoj” Srbiji

se potra`uje samo 81.666 ha u okviru 16.305 prijava-predmeta (prose~no
5,0 ha po prijavi).
Ako uporedimo navedene brojeve, mo`emo da zaklju~imo:
– od ukupno oduzetog poljoprivrednog zemlji{ta u Srbiji, po svim
mogu}im “revolucionarnim zakonima”, u Bazi je samo oko 25% oduzetog
poljoprivrednog zemlji{ta;
– od ukupnog poljoprivrednog zemlji{ta u “dru{tvenoj i dr`avnoj
svojini” pre privatizacije, u Bazi je 27,5% oduzetog zemlji{ta;
– u poljoprivrednom zemlji{tu koje koriste zemljoradni~ke zadru-
ge krije se najmanje jo{ oko 100.000 ha “dr`avne svojine”, {to zajedno sa
ve} identifikovanih 375.000 ha ukupno ~ini oko 475.000 ha poljoprivrednog
zemlji{ta u “dr`avnoj svojini”. U Bazi podataka, prijavljeno je oduzetih
62% ukupnog poljoprivrednog zemlji{ta koje mo`emo pouzdano da iden-
tifikujemo kao “dr`avnu svojinu”.
Ako bi se izvr{ila restitucija, dr`ava bi legalno i legitimno imala
u svojini najmanje oko 180.000 ha za nesmetano stvaranje “zemlji{nih
fondova”, prema Strategiji komasacije u Republici Srbiji.14
Dodatno, iz ovih “zemlji{nih fondova” dr`ava bi mogla da vr{i za-
mene jedne vrste imovine za drugu u procesu restitucije, bez potrebe za
finansijskim optere}enjima dr`avnog bud`eta obe{te}enjima kroz emisiju
dugoro~nih “dr`avnih obveznica” kao hartija od vrednosti.

Analiza prijavljene kategorije

nekretnina “zemlji{te”
Kao {to je ve} napomenuto, kategorija nekretnina “zemlji{te”
uvedena je kao opis zemlji{ta nedefinisane namene, saglasno podnetim
prijavama. Analizom sadr`aja podnetih prijava poku{ali smo da odgone-
tnemo “{ta su pisci prijava hteli da ka`u”. Indikativna je njihova tvrdnja
(74% prijava) da je njihova prijavljena oduzeta imovina u “privatnoj svo-
jini”! Ovo ukazuje na prijave eksproprisanog (naj~e{}e poljoprivrednog)
zemlji{ta u okolini naselja i gradova koji su naglo {irili zonu “gra|evinskog
zemlji{ta” za stambenu izgradnju, individualnog ili kolektivnog stanovanja.
Socijalisti~ko “pravo kori{}enja” zemlji{ta veliki broj prijavioca shvatio
je kao “pravo svojine”.
Pri prvom pregledu Baze podataka uo~ili smo krupnu nelogi~nost
u iskazanoj prijavljenoj oduzetoj povr{ini za kategoriju nepokretnosti

14 Prednacrt “Strategija komasacije u Republici Srbiji”, Ministarstvo poljoprivrede,

{umarstva i vodoprivrede i FAO (Ujedinjene nacije, Organizacija za hranu i po-
ljoprivredu), Beograd, jun 2007. godine, radni materijal.

276
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

“zemlji{te”: Prijavljeno je neverovatnih 1,330.694 ha, 2 a i 47,93 m2 – povr{ina

ve}a od zbira svih povr{ina oduzetih “drugih zemlji{ta” i od ukupne
povr{ine svog oduzetog poljoprivrednog zemlji{ta, po “svim osnovama”,
od 1945. do danas!
Analizirali smo kategoriju “zemlji{te” za svaku pojedina~nu op{tinu,
na{li da su te povr{ine u nizu slu~ajeva vi{estruko ve}e od ukupnih povr{ina
op{tina u kojima se takvo “zemlji{te” nalazi (!), obratili se Republi~koj
direkciji za imovinu Republike Srbije sa zahtevom za proveru podataka u
Bazi (sa obrazlo`enjem) i posle provere i ispravke gre{aka unosa dobijali
slede}e odgovore:
povr{ina ispravljena
ukupna
“zemlji{ta” povr{ina razlika
Op{tina povr{ina
u Bazi “zemlji{ta” povr{ina
op{tine
podataka u Bazi podataka
765.259 ha 798 ha 764.461ha
Bogati}15 38.400 ha
67a 53m2 38 a 90 m2 28 a 63 m2
185.960 ha 527 ha 185.432 ha
Kru{evac16 85.400 ha 35 a 53 m2 46 a 12 m2 89a 41 m2
Beograd 29.783 ha 700 ha 29.082 ha
3.064 ha
- Zvezdara17 53 a 96 m2 18a 78,64 m2 90 a 77 m2
Do sada utvr|ena sumarna gre{ka u povr{ini “zemlji{te” iznosi:
978.977 ha, 08 a i 81 m2.
Posle ispravki, povr{ina kategorije “zemlji{te” iznosi samo 351.716
ha, 934 a i 66 m2.
Sve do sada uo~ene i ispravljene gre{ke su poticale od “ljudskog fakto-
ra”, pogre{nog ru~nog unosa i pogre{nog obra~una jedinica povr{ina.
“Statisti~ki sumnjivi” su podaci iz Baze podataka za kategoriju
“zemlji{te” u op{tinama: Ba~ka Topola, Beograd-Vo`dovac, Krupanj,
Kur{umlija, Varvarin, Ivanjica, Jagodina, Subotica, Svrljig, Srbobran,
Senta... Opravdano je o~ekivati, na osnovu uo~enih nerealnih parame-
tara, smanjivanje povr{ina kategorije “zemlji{te” i njihovo svo|enje na
minorne vrednosti!

Analiza prijavljene kategorije

“gra|evinsko zemlji{te”
Ukupna povr{ina prijavljene oduzete kategorije “gra|evinsko
zemlji{te” u Srbiji, prema Bazi podataka, bila je 12.705 ha, 48a i 6,78m2.
Analizom podataka o ovoj kategoriji uo~ena je nerealno velika povr{ina
“gra|evinskog zemlji{ta” u mestu @iti{te u Banatu i Beograd-Zvezdara.
Upu}eni su zahtevi Republi~koj direkciji za proveru (sa obrazlo`enjima)
i ispravka je slede}a:
277
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

ukupna “gra|evinsko ispravljeno razlika

Op{tina povr{ina zemlji{te” “gra|evinsko povr{ina
op{tine u Bazi zemlji{te”
1.510 ha 27 ha 1.482 ha
@iti{te18 52.500 ha
18 a 75,1 m2 37a 45,90 m2 81a 29,2 m2
Beograd 3.064 ha 517 ha 343 ha 173 ha
- Zvezdara (726 ha) 12 a 13,44 m2 72 a 21,44 m2 39 a 92 m2
Posle ispravki, povr{ina ukupno prijavljenog oduzetog “gra|evinskog
zemlji{ta” u Srbiji iznosi: 11.049ha, 26a i 85,58m2.e 15
“Statisti~ki sumnjivi” su i podaci za prijavljeno “gra|evinsko zemlji{te”
u mestima Beograd-Novi Beograd, Varvarin, Mionica, Subotica... Zahtevi
za proveru tih podataka u Bazi bi}e upu}eni u Republi~ku direkciju za
imovinu Republike Srbije.
Nemogu}e je pouzdano obraditi prijavljenu oduzetu kategoriju
nepokretnosti “gra|evinsko zemlji{te” u svim naseljima u Srbiji – zbog
zakonskih propusta i neprimenjivanja postoje}ih zakona. Formalno,
svaka lokalna samouprava je imala obavezu da uradi svoj prostorni
plan i urbanisti~ke planove za naselja na svojoj teritoriji. Povr{ine pod
urbanisti~kim planovima mogu se (a ne moraju) smatrati “gra|evinskim
zemlji{tem”. Velika ve}ina op{tina u Srbiji nema ni jedan od ovih doku-
menata, ali ih to ne spre~ava da voluntaristi~ki (interno) progla{avaju ili
menjaju “povr{ine gra|evinskog zemlji{ta” u svojim naseljima. Iz takvih
op{tina se ne mogu dobiti bilo kakvi podaci o ovoj temi.
Sa druge strane, broj prijava oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta” u
velikoj ve}ini naselja u Srbiji je – izuzetno mali. Razlozi su brojni: Neznanje
i nerazumevanje pojmova socijalisti~kog “prava kori{}enja” i “prava svo-
jine” nad gra|evinskim zemlji{tem na kome `ive, veliki migracioni tokovi
stanovni{tva, nemanje re{enja o oduzimanju itd.
Drasti~an je primer grada i op{tine Vr{ac, gde se potra`uje svega
21 plac oduzetog gra|evinskog zemlji{ta (sa prose~nom veli~inom placa
oko 39 ari), a istovremeno se potra`uje 258 ku}a, ku}a sa dvori{tem,
gra|evinskih objekata, poslovnih i stambenih zgrada, kao da ti objekti
ne stoje na zemlji! Ovo je primer nepostojanja svesti prijavioca oduzete
imovine o ~injenici da njihovi preci nisu mogli da izgrade (pre 1945. go-
dine) pomenute objekte ako prethodno nisu imali pravo svojine zemlji{ta
ispod i oko tih objekata.
Grad Beograd sa svojim op{tinama je dobar primer za analizu pri-
javljenog oduzetog gra|evinskog zemlji{ta. Grad Beograd je pogodan za
analizu ta~nosti podataka u Bazi:

15 Odgovor Republi~ke direkcije br. 462-446/2007-02 od 19. maja 2008.

278
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

– Beograd ima najve}u povr{inu gra|evinskog zemlji{ta u Srbiji, pa

srazmerno tome i najve}i stepen potra`ivanja istog: dovoljno veliki broj
gra|ana Beograda je svestan da su “korisnici” a ne “vlasnici” gra|evinskog
zemlji{ta koje im je oduzeto, a, sa druge strane, dovoljno veliki broj uzoraka
daje statisti~ki pouzdaniji rezultat obrade;
– Beograd ima najdostupnije podatke o gra|evinskoj povr{ini kako
u vreme oduzimanja, tako i danas, izvr{enim eksproprijacijama u prigrad-
skim i gradskim zonama, promenama stanja...;
– Beograd ima najdetaljnije urbanisti~ke podatke. Podaci iz popisa
stanovni{tva su najdetaljnije obra|eni za op{tine grada Beograda za period
oduzimanja imovine 1948.– 1961. – 2002. godina.
Na teritoriji Beograda je prijavljeno oduzeto “gra|evinsko zemlji{te”
ukupne povr{ine (uklju~uju}i ispravku za Beograd-Zvezdara) od 3.652 ha,
11 a i 84,83m2.
Prijavljeno oduzeto “gra|evinsko zemlji{te” u Beogradu ~ini 33%
ukupnog prijavljenog oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta” u Srbiji.
Da li su zbirni podaci za Beograd istiniti – mo`emo da utvrdimo
samo analizom podataka iz Baze za svaku beogradsku op{tinu posebno.
“Zakonske osnove” za oduzimanje zemlji{ta su bile razli~ite u dugom
periodu oduzimanja od 1945. do kraja 80-ih godina, kada se uspostavl-
jaju pribli`no tr`i{ni osnovi nov~anog obe{te}enja za oduzetu imovinu u
“dru{tvenom interesu”.
U Bazi podataka postoje “vi{edimenzionalni preseci” prijavljenih
podataka po kategoriji nekretnine, izabranoj op{tini i “zakonskoj osnovi
oduzimanja”. Baza razlikuje slede}e “osnove oduzimanja”: agrarna re-
forma, eksproprijacija, konfiskacija, nacionalizacija, sekvestracija i “os-
tale osnove”. Za izabrani skup kriterijuma pretra`ivanja: “gra|evinsko
zemlji{te” – beogradske op{tine – po svim “osnovama” oduzimanja
– dobijamo slede}u tabelu:
Tabela 1: “Zakonske osnove” oduzimanja
za prijavljeno “gra|evinsko zemlji{te” u op{tinama Beograda
Prijavljeno oduzeto “gra|evinsko zemlji{te” u op{tinama na teritoriji
Beograda u hektarima (zaokru`eno na cele brojeve)
“Zakonske osnove” oduzimanja “gra|evinskog zemlji{ta” u Beogradu, prema
prijavama: A – agrarna reforma; E – eksproprijacija;
K – konfiskacija; N – Nacionalizacija; S – sekvestracija; O – “ostale” osnove
Op{tina A E K N S O
Barajevo 0 0 10 0 1 3
Vo`dovac 11 98 3 450 0 74
Vra~ar 0 21 2 47 0 6

279
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

Grocka 0 11 1 14 0 21
Zvezdara 0 203 9 269 1 34
Zemun 2 31 20 107 2 19
Lazarevac 1 15 3 9 0 28
Mladenovac 0 17 2 18 0 0
Novi Beograd 2 16 8 1083 0 2
Obrenovac 0 5 1 16 0 4
Palilula 29 47 3 191 1 45
Rakovica 0 13 0 92 0 12
Savski Venac 0 45 9 105 0 9
Sopot 0 0 12 6 0 1
Stari Grad 0 13 4 38 0 4
Sur~in 0 1 0 6 0 2
^ukarica 0 68 11 201 0 137
UKUPNO 45 604 98 2652 5 401
U Tabeli 1. mo`emo da uo~imo slede}e ~injenice:
– Dana{nja beogradska naselja i op{tine Barajevo, Sopot, Sur~in,
Grocka, Lazarevac, pa i Mladenovac, bili su seoska naselja ili neurbanizovane
varo{ice, pa u vreme oduzimanja nisi ni imala “gra|evinsko zemlji{te”.
– Ne mali broj prijavioca je oduzeto zemlji{te prijavio prema dana{njoj
nameni (“gra|evinsko zemlji{te”), a ne prema njegovoj nameni u vreme
oduzimanja (“poljoprivredno zemlji{te”). Oduzetih 45 ha po “agrarnoj
reformi” i 604 ha po “eksproprijaciji”, kao i 401 ha po “ostalim osnovama”
(komasacije, arondacije, melioracije...) to jasno pokazuju. Pada u o~i ~ak
203 ha eksproprisanog zemlji{ta na Zvezdari (za potrebe izgradnje velikog
novog naselja Mirijevo 2), koje je sada gra|evinsko zemlji{te, a u vreme
oduzimanja je bilo velika povrtarska “oblast”. Sli~no, u op{tini ^ukarica
~ak 137 ha je realno oduzeto poljoprivredno zemlji{ta za izgradnju naselja
i industrijske zone @eleznik, Maki{ i drugih.
– Prijavljeno oduzeto “gra|evinsko zemlji{te” po “osnovama”
konfiskacije, nacionalizacije i sekvestracije je nesporno bilo gra|evinsko
zemlji{te u vreme oduzimanja i ta zbirna povr{ina za Beograd iznosi oko
2.755 ha (videti tabelu 2.).
Kriterijume za prethodne tvrdnje uspostavljaju slede}e ~injenice:
Za “va`e}e” podatke u trenutku oduzimanja gra|evinskog zemlji{ta
smatramo podatke iz popisa 1961. godine, jer je popis bio godinu i po dana
posle oduzimanja, 26. decembra 1958. godine. U tom periodu prakti~no ni{ta
nije menjano. Teritorijalna organizacija grada Beograda (sli~na dana{njem
280
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

stanju) je ozakonjena tek 1. januara 1960. godine i slede}ih godinu dana

je grad formirao novu zakonsku regulativu i svoje organe. Oduzimanje
“gra|evinskog zemlji{ta” (pretvaranje “prava svojine” u “pravo kori{}enja”
bez prava prometa) bilo je “po Zakonu” (na teritoriji cele SFRJ) – a ne “po
re{enju”. Nijedan vlasnik gra|evinske parcele nikada nije dobio re{enje
o oduzimanju, ve} su op{tinski organi za imovinsko-pravne poslove pisali
“deklarativna grupna re{enja o oduzimanju gra|evinskog zemlji{ta”, delo-
vodno zavodili i pohranjivali u arhive – da bi ubudu}e mogli da se pozivaju
na “zakonito” izvr{eno oduzimanje imovine.
Za “va`e}e” podatke u periodu prijave oduzete imovine (jun 2005.
– jun 2006.) smatramo dostupne podatke iz popisa stanovni{tva 2002.
godine i podatke do zavr{etka prijave oduzete imovine 2006. godine. Sve
potrebne podatke lokalne vlasti ne a`uriraju na godi{njem nivou, pa nam
svi podaci nisu bili dostupni za 2006. godinu. Ove podatke kolokvijalno
navodimo u tekstu kao “dana{nje podatke”.
Na{i ciljevi su bili izvo|enje slede}ih ~injenica iz sirovih podataka
u Bazi:
a) Koliki je procenat prijavljenog oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta”
od ukupno uspostavljenog “gra|evinskog zemlji{ta” u vreme oduzimanja,
u Beogradu, po op{tinama i zbirno za grad ? Pod “oduzetim gra|evinskim
zemlji{tem” smatramo zemlji{te koje je u vreme oduzimanja bilo “gra|evinsko
zemlji{te”; i
b) Koliki je procenat prijavljenog oduzetog “zemlji{ta” (bilo koje
namene) od ukupno eksproprisanog zemlji{ta za potrebe {irenja grada
Beograda ? (od po~etka 60-ih do po~etka 90-ih godina, kada je “{irenje”
Beograda zaustavljeno). Pod pojmom “ukupnog eksproprisanog zemlji{ta”
smatramo razliku povr{ina “gra|evinskog zemlji{ta” iz popisa 1961. do
“stanja” istog iz popisa 2002.g. (zaklju~no sa 2006.), na administrativnoj
teritoriji grada Beograda. Ovo “zemlji{te” je posle “eksproprijacije” pret-
varano u “gra|evinsko” deklarativno, urbanisti~kim planovima, bez obzira
da li je do danas privedeno nameni ili ne.
Odgovori na ova dva pitanja daju jo{ jedan va`an podatak:
c) Kolika povr{ina “gra|evinskog zemlji{ta” bi ostala u “dr`avnoj
(javnoj) svojini” posle primene Zakona o restituciji (denacionalizaciji)
– jer ga niko ne potra`uje. Sa takvim “gra|evinskim zemlji{tem” dr`ava
bi legitimno i legalno imala punu slobodu raspolaganja zakonitog vlasnika
– posle izvr{ene restitucije.
Pojam “eksproprijacije” je menjao smisao u socijalisti~kom periodu,
kao i posledice po onog ~ija je imovina eksproprisana. Eksproprijacija
zemlji{ta je uvek vr{ena kao prinuda – u nedefinisanom “dru{tvenom
interesu” – uz “obe{te}enje”. Do Ustava SFRJ iz 1963. godine, op{tinske
281
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

imovinsko-pravne slu`be su vr{ile “eksproprijacije” i voluntaristi~ki vr{ile

procene “obe{te}enja”. Ustav SFRJ iz 1963. godine prvi put uvodi pravni
institut “pravi~ne naknade”. Ovaj institut se zakonodavno ugra|uje tek 1968.
godine kroz inovirani savezni Zakon o eksproprijaciji (Sl. list SFRJ, br.
11/68, 30/68, 57/68), kada su propisani kriterijumi za odre|ivanje “pravi~ne
naknade”. Ustav SFRJ iz 1974. godine prepu{ta republikama dono{enje
“osobenih” zakona o eksproprijaciji. Na primer, Hrvatska donosi svoj
Zakon o eksproprijaciji 1978. godine.
Prema hrvatskom zakonu koji se bavi restitucijom,16 sve “ekspropri-
jacije” pre primene tog republi~kog Zakona o eksproprijaciji se smatraju
“nacionalizacijama” izvr{enim bez naknade, a sve “eksproprijacije” izvr{ene
primenom republi~kog Zakona – “pravi~nim i potpunim obe{te}enjem”
koje ne podle`e restituciji.
Prema radnom tekstu Nacrta Zakona o denacionalizaciji u Srbiji,
eksproprisano zemlji{te nije predmet restitucije ni obe{te}enja, {to je
nekorektno re{enje.

Stanje gra|evinskog zemlji{ta u Beogradu

prema popisu 1961. godine
Beograd se, teritorijalno i administrativno, sastojao od 15 op{tina (9
gradskih ili prigradskih i 6 op{tina u “{irem podru~ju grada Beograda”).
Posle II svetskog rata, 1955. godine se teritorija grada Beograda prvi
put defini{e zakonom.
Zakonom iz 1957. godine se defini{e Beogradski srez. Od 1.01.1960.
godine, administrativno podru~je grada Beograda je Beogradski srez (iz
1957. godine), dopunjen op{tinom Sopot i op{tinom Obrenovac. U lite-
raturi, Beograd se posmatra sa raznih aspekata:
– ^isto gradske op{tine bile su samo tri op{tine:
Stari grad, 94.882 stanovnika, povr{ina 698 ha,
Vra~ar, 87.508 stanovnika, povr{ina 292 ha,
Savski venac, 73.628 stanovnika, povr{ina 1.400 ha.
Ove tri op{tine nisu primetno menjale granice i povr{inu od 1961.
do danas.
– Deo grada pod op{tinom Palilula imao je povr{inu “pod gradom”
(gra|evinsko zemlji{te) 822 ha, dok je vangradska povr{ina bila 3.150 ha u
tri katastarske op{tine (dalje: K.O.): Slanci, Veliko Selo,Vi{njica). Povr{ina i
granice op{tine Palilula se bitno razlikuju danas u odnosu na stanje u vreme

16 Zakon o naknadi za imovinu oduzetu za vreme jugoslavenske komunisti~ke vla-

davine, Narodne novine, br. 92/96, 39/99, 42/99, 92/99, 43/00, 131/00, 27/01, 65/01,
118/01, 80/02.

282
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

oduzimanja.Op{tina Palilula se prostirala samo na desnoj obali Dunava,

dok se danas prostire i sa desne i sa leve strane ove reke.
– Zbirno, tzv. “vra~arski deo Beograda” (samo naseljeni deo izme|u
Save i Dunava) imao je povr{inu navedenih (delova) op{tina od 4.154 ha
– “Stari deo Beograda” obuhvata izgra|eni deo izme|u Save i Dunava,
bez Zemuna i Novog Beograda, a sa gradskim delom ^ukarice. ^inile su ga
“~isto gradske op{tine” i gradski delovi op{tina Palilula, Zvezdara, Vo`dovac
i ^ukarica. Ukupna povr{ina “starog Beograda” je bila 9.170 ha
– “Prete`no gradske op{tine” su bile: ^ukarica, Palilula, Vo`dovac,
Zvezdara, Zemun i Novi Beograd.
– “Neosporni gradski deo Beograda” – ozna~avan kao “Beograd
– naselje” – sastojao se od “~isto gradskog” i gradskih delova ^ukarice,
Palilule, Vo`dovca, Zvezdare, sa Zemunom i Novim Beogradom, i imao
je povr{inu od 16.076 ha.
– “Prete`no seoske i ~isto seoske op{tine grada Beograda” su bile:
Barajevo, Grocka, Krnja~a, Obrenovac, Sopot, Sur~in i one u vreme oduzi-
manja nisu posedovale “gra|evinsko zemlji{te” u zakonskom smislu.

Detaljnija analiza za “delimi~no gradske op{tine”

po popisu iz 1961. godine
^ukarica: Van grada je imala 11 K.O. ukupne povr{ine 15.442 ha,
a u okviru gra|evinskog zemlji{ta bilo je 3.718 ha – zbirno 19.160 ha. Pri
forniranju dana{nje op{tine Rakovica, deo K.O. iz op{tine ^ukarica je
pre{ao u op{tinu Rakovica. Danas op{tina ^ukarica ima 15.600 ha, sa
pove}anom povr{inom gradskog zemlji{ta, jer su ranija vangradska naselja
(K.O.) @arkovo (1961.: povr{ina 1068 ha, od toga 153 ha pod naseljem)
i @eleznik (1961.: povr{ina 1960 ha, od toga 178 ha pod naseljem) u{la u
gradsko tkivo i postala “gra|evinsko zemlji{te” (u znatnom delu jo{ ne-
privedeno nameni).
Palilula: Tada{nja op{tina je obuhvatala 3 vangradske K.O.: Slanci,
Veliko Selo i Vi{njica. Gradski deo op{tine Palilula je imao povr{inu od
822 ha (“gra|evinska povr{ina”), a tri prigradske K.O. 3.150 ha – ukupno
3.972 ha. Danas op{tina obuhvata i celu biv{u op{tinu Krnja~a, sa 8 K.O.,
ukupne povr{ine 39.698 ha – zbirno 44.568 ha.
Zvezdara: Tada{nja op{tina je obuhvatala i 3 vangradske K.O.: Mali
Mokri Lug, Veliki Mokri Lug i Mirijevo, koje su zbirno imale povr{inu
2.410 ha i to: M.M. Lug – 580 ha, V. M. Lug – 789 ha i Mirijevo – 1040
ha. Dana{nja povr{ina op{tine je 3.064 ha, od ~ega je 726 ha gra|evinsko
zemlji{te.
Vo`dovac: Tada{nja op{tina je obuhvatala i 9 vangradskih K.O.
ukupne povr{ine 13.830 ha, u okviru kojih je bila i dana{nja K.O. Rakovica
283
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

(koja je 1961. imala povr{inu 510 ha). Zbog brojnih promena u adminis-
trativnoj teritoriji op{tine Vo`dovac, mo`emo samo proceniti da je pod
gra|evinskim zemlji{tem 1961. bilo oko 1.580 ha. Danas op{tina Vo`dovac
ima povr{inu 14.900 ha. Danas je gradska op{tina Rakovica pro{irena i
drugim K.O. i ima ukupno 3.036 ha.
Novi Beograd je 1961. godine obuhvatao i K.O. Be`aniju kao van-
gradsku op{tinu, sa ukupnom povr{inom od 2.710 ha. Deo Novog Beograda
pod gra|evinskim zemlji{tem je 1961. godine bio 1.330 ha, zbirno 4.040 ha.
Danas ukupna povr{ina op{tine Novi Beograd iznosi 4.096 h.
Zemun je 1961. godine obuhvatao 2 vangradske K.O., Batajnicu
i Ugrinovce, ~ija je ukupna vangradska povr{ina bila 9.465 ha. Povr{ina
gradskog “gra|evinskog zemlji{ta” u op{tini Zemun je bila 5.510 ha, a
ukupna 14.975 ha. Posle 1961. godine sledile su brojne administrativne
promene podru~ja, pripajanja i razdvajanja K.O. i ponovno izdvajanje
op{tine Sur~in. Danas op{tina Zemun ima pribli`nu ukupnu povr{inu kao
1961. godine – 15.026 ha.
U analizi stanja 1961. godine ne uzimamo u obzir dana{nju op{tinu
Rakovica, koja tada nije bila op{tina, ve} je bila u okvirima op{tina Vo`dovac
i ^ukarica. Ako je posmatramo prema dana{njem stanju, njena ukupna
povr{ina iznosi 3.036 ha, od ~ega je “gra|evinsko zemlji{te” 510 ha. Prema
Bazi podataka, u op{tini Rakovica se potra`uje 117,7462 ha “gra|evinskog
zemlji{ta” (23,0% ukupnog potra`ivanja), 458,6722 ha “zemlji{ta” i 12,4749
ha “ku}a sa dvori{tem”. Ove vrednosti minorno menjaju op{tu sliku pri-
javljenog oduzetog zemlji{ta raznih kategorija u celom gradu Beogradu.
Tabela 2: Povr{ine gradskih beogradskih op{tina 1961. godine i povr{ine
prijavljenog oduzetog zemlji{ta raznih kategorija u beogradskim op{tinama
Ukupna Prijava Prijava
Gra|evinsko Prijava
povr{ina Gra|evinsko Prijava Poljo-
zemlji{te “Ku}a sa
Op{tina op{tine zemlji{te “Zemlji{te” privredno
povr{ina dvori{tem”
1961.g. [ha] (realno [ha] zemlji{te
1961.g [ha] [ha]
[ha] Tab 1) [ha]
698
Stari 60,2238
698 8,6% 127,78597 75,5798 3,04182
Grad (42)
(6,0%)
292 56,95293
76,9228
Vra~ar 292 26,34% 127,68183 51,5163 o~igledna
(49)
(16,8%) gre{ka
1.400
Savski 169,06847
1.400 12,07% 433,19388 69,79 12,74199
Venac (114)
(8,1%)
822
317,4239 2.108,4581 2.116,5620
Palilula 3.972 38,6% 39,5689
(195) gre{ka gre{ka
(23,7%)
726
343,72214
Zvezdara 3.135 47,3% 700,18786 46,6657 304,3019
(279)
(38,4%)

284
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

1.580 15.428,7830
636,5629
Vo`dovac 15.410 40,3% o~igledna 69,2769 580,3865
(453)
(28,7%) gre{ka
3.718
417,20196
^ukarica 19.160 11,2% 1.693,03137 20,63281 742,82948
(212)
(5,7%)
1.330
Novi 1.111,22174 623,8751
4.040 83,5% 217,3499 229,2372
Beograd (1.091) gre{ka
(82,0%)
5.510
181,3846
Zemun 43.900 3,3% 2.373,5845 13,38556 1.548,228075
(129)
(2,3%)
16.076
Beograd 3.652,1184
22,71%
1961. g. (2.755)
(17,1%)

Legenda :
– Tabela obuhvata sve (po povr{ini) zna~ajne kategorije zemlji{ta iz Baze
podataka.
– U tre}oj koloni, “Gra|evinsko zemlji{te”, prva cifra za svaku op{tinu daje
zvani~nu povr{inu “gra|evinskog zemlji{ta”; cifra ispod nje predstavlja
procenat povr{ine prijavljenog oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta” (po
svim “osnovama” oduzimanja) u odnosu na zvani~nu povr{inu gra|e-
vinskog zemlji{ta u op{tini; cifra u zagradi je procenat realnog prijavljenog
oduzetog “gra|evinskog zemlji{ta” (iz zbira po tri “osnove” oduzimanja:
konfiskacija “nacionalizacija”, sekvestracija iz Tabele 1) za svaku op{tinu.
Ova cifra je realna “mera” potra`ivanja (postoje}eg 1961.) gra|evinskog
zemlji{ta za svaku beogradsku op{tinu i Beograd u celini.
– U koloni pet (kategorija nekretnina “zemlji{te”) vide se karakteristi~ne
grube gre{ke iz Baze podataka (samo za Beograd), o kojima je bilo re~i
na po~etku ovog teksta. Sa obele`jima “gre{ka” i “o~igledna gre{ka”
ozna~ene su cifre u tabeli koje su jasna posledica gre{aka prilikom uno-
sa u Bazu podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini. Gre{ke }e biti is-
pravljene u Republi~koj direkciji za imovinu Republike Srbije.

Dana{nje stanje povr{ina gra|evinskog

zemlji{ta u Beogradu
Danas Beograd ima 17 op{tina (11 gradskih i 6 prigradskih – Ob-
renovac, Mladenovac, Grocka, Barajevo, Sopot, Lazarevac i novostvoreni
Sur~in, izdvojen iz op{tine Zemun).
Danas Beograd obuhvata teritoriju ukupne povr{ine 322.432 ha, od
~ega se pod Generalnim planom grada Beograda17 nalazi 77.600 ha, od
~ega 65.184 ha gra|evinskog zemlji{ta (u dr`avnoj svojini), oko 776 ha u
me{ovitoj svojini i oko 11.640 ha “ostalog zemlji{ta”, koje nije namenjeno
gradnji (zelene povr{ine, parkovi, obale...).

17 Generalni plan grada Beograda, Slu`beni list grada Beograda, br. 27/03.

285
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

Teritorija Beograda je {irena eksproprijacijom poljoprivrednog

zemlji{ta iz prigradskog okru`enja, {to je od 1961. godine do danas pove}alo
povr{inu “gra|evinskog zemlji{ta” za 49.108 ha.

Rezime analize
Kao rezultat vi{emese~ne statisti~ke analize Baze podataka o pri-
javljenoj oduzetoj imovini, utvrdili smo postojanje velikih gre{aka u Bazi
podataka, inicirali njihovo ispravljanje i dobili pismene potvrde izvr{enih
ispravki.
A) Ne postoje prijave oduzete imovine za povr{inu od 978.977 ha,
08 a i 81 m2 u kategoriji nekretnina “zemlji{te”, ve} su ti podaci u Bazi
rezultat gre{aka unosa podataka.
B) Ne postoje prijave oduzete imovine za povr{inu od 113.288 ha,
17 a i 18 m2 u kategoriji nekretnina “{umsko zemlji{te” u op{tini Medve|a,
ve} su ti podaci u Bazi rezultat gre{aka unosa podataka.18
C) Ne postoje prijave oduzete imovine za povr{inu od 1.656 ha, 11
a i 21,2 m2 u kategoriji nekretnina “gra|evinsko zemlji{te” u Srbiji, ve} su
ti podaci u Bazi rezultat gre{aka unosa podataka.
D) Gra|ani }e potra`ivati, na osnovu prijava oduzetog “poljoprivre-
dnog zemlji{ta” u Bazi podataka, najvi{e 62% ukupnog poljoprivrednog
zemlji{ta koje se danas mo`e pouzdano identifikovati kao “podr`avljeno
(oduzeto) poljoprivredno zemlji{te”. Posle izvr{ene restitucije, dr`ava
postaje legalni i legitimni vlasnik zemlji{ta koje niko ne potra`uje.
E) Gra|ani potra`uju, na osnovu prijava oduzetog “gra|evinskog
zemlji{ta” u Beogradu u Bazi podataka, najvi{e 22,7% ukupne povr{ine
“gra|evinskog zemlji{ta” (realnije, samo 17,1% povr{ine) u Beogradu u
vreme oduzimanja (1959. – 1961. godina). Ili, ako je “mera” potra`ivanja
povr{ina gra|evinskog zemlji{ta u Beogradu danas – gra|ani su prijavili
potra`ivanje samo 5,6% (realnije, samo 4,2%) ukupne povr{ine gra|evinskog
zemlji{ta u Beogradu danas.
F) U Bazi podataka postoji jo{ uo~enih a neispravljenih gre{aka,
na ~ijem uklanjanju }emo raditi zajedno sa Republi~kom direkcijom za
imovinu Republike Srbije.

Zaklju~ak
1) CILJ ovog rada je bio da utvrdi stepen pouzdanosti unetih po-
dataka u javnu elektronsku Bazi podataka o prijavljenoj oduzetoj imo-
vini. Ta~ni ili pouzdani podaci omogu}avaju dobronamernima izvo|enje

18 Odgovor Republi~ke direkcije br. 462-446/2007-02 od 8. februara 2008.

286
 Analiza Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini

realnih zaklju~aka o obimu i primeni restitucije. Ta~ni ili pouzdani podaci

onemogu}avaju zlonamerne protivnike restitucije da medijski manipuli{u,
zastra{uju javnost i izazivaju iracionalne animozitete prema gra|anima
koje je komunisti~ka vlast ve} o{tetila i socijalno ponizila.
2) POKAZALI smo egzaktno, broj~ano i logi~ki jasno, da restitucija
ne ugro`ava ni jedan dr`avni ili dru{tveni interes, ve} da vodi formiranju
li~ne odgovornosti za sopstvenu egzistenciju. Ekonomski nezavisan ~ovek
je i socijalno i politi~ki nezavisan, slobodnomisle}i pojedinac okrenut
budu}nosti i li~noj inicijativi.
3) DOKAZALI smo egzaktno da je prijavljena oduzeta imovina u
Bazi podataka, koja bi bila potra`ivana u restituciji, vi{estruko manja, u
svim vrstama oduzetih nepokretnosti, od ukupno oduzete svake kategorije
(vrste) imovine i vi{estruko manja od svake vrste danas raspolo`ive (a ra-
nije oduzete) imovine u dr`avnoj (naj~e{}e monopolskoj) svojini.
Princip zamene ranije oduzete a danas nepostoje}e za drugu imovi-
nu (u dr`avnoj svojini) iste tr`i{ne vrednosti potpuno je mogu}, a pravno,
ekonomski i socijalno opravdan. On podsti~e formiranje socijalne i li~ne
odgovornosti za privatnu imovinu.
4) PROTIVNICIMA RESTITUCIJE smo pokazali da je nepotrebno
i finansijski, socijalno i politi~ki {tetno po dru{tvo i dr`avu, svako finansij-
sko optere}enje javnih prihoda dr`ave (bud`eta) emisijom dr`avnih harti-
ja od vrednosti (dr`avnih obveznica), koja bi zamenila proces vra}anja
postoje}e oduzete imovine – stvaranjem javnog duga, kao tereta za dru{tvo
u celini.
5) NATURALNOM RESTITUCIJOM gra|evinskog zemlji{ta na
teritoriji grada Beograda:
– oko 80% gra|evinskog zemlji{ta ostaje u dr`avnoj svojini posle
primene zakona o povra}aju oduzete imovine,
– zakonski se ukida postoje}i apsolutni dr`avni monopol nad gra|e-
vinskim zemlji{tem, koji o~igledno ometa razvoj grada i ra|a korupciju,
– formira se slobodno tr`i{te gra|evinskog zemlji{ta, na kojem i
dalje “dr`avna svojina” (veli~inom poseda) diktira cenu, ~ime dr`avni
interes nije ugro`en,
– re{ava se pitanje egzistencijalne sigurnosti gra|ana, koji su kona~no
“svoji na svome”, jer zemlji{te ~ini dominantan deo (60%) zahteva za po-
vra}aj oduzete imovine.

287
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Srboljub Gli{i}

Srboljub Glisic

ANALYSIS OF THE DATABASE

OF REGISTERED CONFISCATED PROPERTY
Quantity of confiscated property,
types and quantity, citizens’ claims?
Summary: In this paper the author tries to determine the extent of accuracy
of data entered into the electronic database on registered confiscated property and
subsequently demonstrate that restitution of property does not endanger any state
or public interest but leads to the establishment of responsibility for individual
existence. The author believes that confiscated property registered in the data-
base, which would be subjected to restitution, is significantly smaller (bearing in
mind all types of confiscated property) from the overall confiscated property of all
types as well as from all types of disposable (previously confiscated) state owned
property (mostly part of the monopolies). The principle of replacing (previously
confiscated property) which does not exist any more for some other state owned
property (of the same market value) is fully possible and it is legally, economically
and socially justified. It encourages the establishment of social and personal re-
sponsibility for private property. The author demonstrated that it is not necessary
to burden the state budget by issuing the state securities, which would replace the
process of property restitution. It would be at the same time financially, socially
and politically damaging for the society and the state as well as it would result in
having a public debt as a burden for society as a whole.
Key words: restitution, Act on registering and recording confiscated pro-
perty, database on registered confiscated property

288
 Restitucija kao vrednosna prekretnica u demokratizaciji srpskog dru{tva

Aleksandar JUGOVI] UDK ____________

Re­sti­tu­ci­ja kao vred­no­sna

pre­kret­ni­ca u de­mo­kra­ti­za­ci­ji
srp­skog dru[tva

Rezime: Re­sti­tu­ci­ja i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja pred­sta­vlja­ju vred­no­sne pre­kret­ni­

ce u de­mo­kra­ti­za­ci­ji srp­skog dru­{tva, jer su ovi pro­ce­si ute­me­lje­ni na klju~­nim
vred­no­sti­ma sa­vre­me­ne de­mo­kra­ti­je. Re­sti­tu­ci­ja je da­na­{nja re­ak­ci­ja na ak­te i
po­sle­di­ce dr­`av­nog te­ro­ra i pro­go­na lju­di od stra­ne ko­mu­ni­sti~­ke dr­`a­ve i nje­ne
par­ti­je. Re­sti­tu­ci­ja tre­ba da zna­~i ostva­ri­va­nje prav­de kroz vra­}a­nje ono­ga {to dr­
`a­va ne­ma mo­ral­no pra­vo da vi­{e za­dr­`a­va, jer osnov­ni prin­cip pra­vi~­no­sti gla­si
da ni­ko ne mo­`e da sti­~e pra­vo na ne­~e­mu {to mu ne pri­pa­da. Ona tre­ba da pred­
sta­vlja ob­na­vlja­nje gra­|an­skog dru­{tva i gra­|an­skih vred­no­sti, ali u isto vre­me
i ljud­skih pra­va, plu­ra­li­zma svo­ji­ne, prav­ne dr­`a­ve, vla­da­vi­ne pra­va, prav­ne si­gur­
no­sti gra­|a­na i dru­gih de­mo­krat­skih vred­no­sti.
Klju~ne re~i: re­sti­tu­ci­ja, vred­no­sti, de­mo­kra­ti­za­ci­ja

Uvod
Pro­ce­si re­sti­tu­ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je u post­ko­mu­ni­sti~­kim ze­mlja­
ma is­to~­ne i sred­nje Evro­pe pra­}e­ni su mno­gim iza­zo­vi­ma i ve­li­kim o~e­
ki­va­nji­ma gra­|a­na. U prav­nom zna­~e­nju, de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja (engl. de­na­ti­
o­na­li­za­tion, nem. Ent­na­ti­o­na­li­si­e­rung, franc. déna­ti­o­na­li­sa­tion) je pro­ces
vra­}a­nja pri­vat­nim vla­sni­ci­ma imo­vi­ne, bi­lo u na­tu­ral­nom ob­li­ku ili u vi­du
nov­~a­nog obe­{te­}e­nja, ko­ja im je od­u­ze­ta na osno­vu pro­pi­sa o agrar­noj
re­for­mi i ko­lo­ni­za­ci­ji, kon­fi­ska­ci­ji i se­kve­stra­ci­ji, na­ci­o­na­li­za­ci­ji i de­lom,
eks­pro­pri­ja­ci­ji (http://www.pro­ju­ris.org/sajt/). U sli~­nom zna­~e­nju ko­ri­
ste se i ter­mi­ni re­pri­va­ti­za­ci­ja i re­sti­tu­ci­ja. Re­pri­va­ti­za­ci­ja (engl. re­pri­va­ti­
za­tion, nem. Re­pri­va­ti­si­e­rung, franc. re­pri­va­ti­sa­tion) je po­jam ko­ji je o`i­
vljen u post­so­ci­ja­li­sti~­kom pe­ri­o­du, a ko­jim se ozna­~a­va po­nov­na pri­va­
ti­za­ci­ja dr­`av­nih, od­no­sno dru­{tve­nih imo­vin­skih do­ba­ra ko­ja su ne­ka­da
bi­la u re­`i­mu pri­vat­ne svo­ji­ne (http://www.pro­ju­ris.org/sajt/). Re­sti­tu­ci­ja
(engl. re­sti­tu­tion, nem. Re­sti­tu­tion, franc. re­sti­tu­tion), kao kla­si~­ni prav­ni
in­sti­tut, ozna­~a­va us­po­sta­vu ra­ni­jeg sta­nja u imo­vi­ni ne­kog li­ca, ona­kvog
ka­kvo je bi­lo pre ne­kog {tet­nog do­ga­|a­ja, od­no­sno ak­ta od­u­zi­ma­nja i od­
289
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Aleksandar Jugovi}

no­si se, pre sve­ga, na vra­}a­nje imo­vi­ne u na­tu­ral­nom ob­li­ku (http://www.

pro­ju­ris.org/sajt/).
Ovi pro­ce­si bi tre­ba­lo da pred­sta­vlja­ju kru­ci­jal­ni do­kaz o ras­ki­du
sa auto­ri­tar­nom i to­ta­li­tar­nom pro­{lo­{}u post­ko­mu­ni­sti~­kih dr­`a­va i nji­ho­
vom pre­la­sku u svet mo­der­nih i de­mo­krat­skih dr­`a­va. Pre­ma do­sa­da­{njim
pro­ce­na­ma, dr­`a­va je gra­|a­ni­ma Sr­bi­je to­kom na­ci­o­na­li­za­ci­je, kon­fi­ska­
ci­je i dru­gih dr­`av­nih po­stu­pa­ka, od­u­ze­la 726 mi­li­o­na kva­drat­nih me­ta­ra
po­vr­{i­ne ze­mlji­{ta, od­no­sno oko 20.000 obje­ka­ta. Osim to­ga, od­u­ze­te su i
har­ti­je od vred­no­sti, ob­ve­zni­ce, kao i in­te­lek­tu­al­na i in­du­strij­ska svo­ji­na,
umet­ni~­ka de­la, vo­zi­la, itd.
[ta zna­~e re­sti­tu­ci­ja i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja u kon­tek­stu srp­skog dru­{tva
i srp­ske dr­`a­ve kao je­di­ne post­ko­mun­sti~­ke ze­mlje ko­ja ni­je do­ne­la za­kon
ko­ji re­gu­li­{e ova te­melj­na dru­{tve­na pi­ta­nja?
Pre sve­ga, one zna­~e su­o­~a­va­nje sa te­{kim dru­{tve­nim, eko­nom­
skim i mo­ral­nim po­sle­di­ca­ma ne­de­mo­krat­ske i to­ta­li­tar­ne po­li­ti~­ke pro­
{lo­sti srp­skog dru­{tva. U ro­ma­nu O~e­vi i oci S. Se­le­ni} du­ho­vi­to, ali u isto
vre­me i tra­gi~­no, kon­sta­tu­je da je “po­li­ti­ka naj­po­gub­ni­ja za­ba­va srp­skog
na­ro­da”.
Sa so­ci­jal­no-psi­ho­lo­{ke stra­ne vi­di­mo ko­li­ko po­sle­rat­no “bek­stvo od
slo­bo­de” (ko­je se po E. Fro­mu ostva­ru­je pre­ko auto­ri­tar­no­sti, de­struk­ci­je
i mo­no­lit­no­sti ili kon­for­mi­zma) srp­skog dru­{tva da­nas ote­`a­va “hod ka slo­
bo­di”: o~i­to da je to tr­no­vit put mo­ral­nog su­o­~a­va­nja sa sa­mi­ma so­bom i
te­{ke mo­ral­ne ka­tar­ze. Sva­ka ka­tar­za, i in­di­vi­du­al­na i dru­{tve­na, je bol­na.
Ja­sno je u kon­tek­stu re­sti­tu­ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je da su ovi pro­ce­si kom­
pli­ko­va­ni­ji od sa­mog ~i­na od­u­zi­ma­nja imo­vi­ne, za­{ta je dr­`a­vi neo­p­hod­na
po­seb­na stru~­nost, efi­ka­snost i objek­tiv­nost (To­do­ro­vi}, 2004).
U ovom ra­du ar­gu­men­to­va­}e se po­la­zni stav da su re­sti­tu­ci­ja i de­
na­ci­o­na­li­za­ci­ja vred­no­sne pre­kret­ni­ce u de­mo­kra­ti­za­ci­ji srp­skog dru­{tva,
jer su ovi pro­ce­si du­bo­ko ute­me­lje­ni na klju~­nim vred­no­sti­ma sa­vre­me­ne
de­mo­kra­ti­je. Rad }e po­ka­za­ti da su ak­ti ko­lo­ni­za­ci­je, kon­fi­ska­ci­je i na­ci­
o­na­li­za­ci­ja pri­vat­ne imo­vi­ne u Sr­bi­ji po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta in­verz­ni
sa­vre­me­nim de­mo­krat­skim vred­no­sti­ma. Ostva­re­nje re­sti­tu­ci­je i de­na­ci­o­
na­li­za­ci­je neo­dvo­ji­vo je od op­{tih de­mo­krat­skih pro­ce­sa u da­na­{njoj Sr­bi­ji,
ko­ja te­`i da bu­de gra­|an­ska, evrop­ska, raz­vi­je­na i de­mo­krat­ska dr­`a­va. Ta­
ko­|e, u ra­du se (ne ula­ze­}i u {i­ro­ku poj­mov­no-te­o­rij­sku ras­pra­vu o pri­ro­di
i ka­rak­te­ru ide­je de­mo­kra­ti­je) za­stu­pa po­zi­ci­ja da je sa­vre­me­na de­mo­kra­
ti­ja vi­{e­vred­no­sna i kom­plek­sna i kao ide­ja i kao dru­{tve­na stvar­nost.

Iza­zo­vi i di­le­me re­sti­tu­ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je

Ne­sum­nji­vo je da re­sti­tu­ci­ja i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja, i ne sa­mo u srp­skom
dru­{tvu, stva­ra­ju ve­li­ke di­le­me i iza­zo­ve: mo­ral­no-vred­no­sne, prav­ne, eko­
290
 Restitucija kao vrednosna prekretnica u demokratizaciji srpskog dru{tva

nom­ske, unu­tra­{nje/me­|u­na­rod­no-po­li­ti~­ke, pa i poj­mov­no-lin­gvi­sti~­ke

pri­ro­de. Ni­je­dan od do­sa­da­{njih iz­ra­za (de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja, re­pri­va­ti­za­ci­ja,
re­sti­tu­ci­ja, obe­{te­}e­nje, re­{a­va­nje otvo­re­nih svo­jin­skih pi­ta­nja, na­kna­da za
od­u­ze­tu imo­vi­nu, po­vra­}aj pra­va svo­ji­ne, itd) ni­je se uspe­{no na­met­nuo
kao do­volj­no do­bar za iz­ra­`a­va­nje poj­ma ~i­ja bi sa­dr­`i­na tre­ba­lo da iz­ra­
zi ot­kla­nja­nje po­sle­di­ca ono­ga {to se pod­ra­zu­me­va pod na­ci­o­na­li­za­ci­jom
u {i­rem smi­slu, jer ni­je­dan od njih ne is­pu­nja­va ele­men­tar­ne kri­te­ri­ju­me
ade­kvat­no­sti (Ste­fa­no­vi}, 2004). Jed­na od klju~­nih di­le­ma je­ste i od­re­|e­
nje mo­de­la re­sti­tu­ci­je ko­ji bi naj­vi­{e od­go­va­rao stvar­no­sti i eko­nom­skim
mo­gu}­no­sti­ma srp­skog dru­{tva (di­le­ma na­tu­ral­na-nov­~a­na re­sti­tu­ci­ja ili
nji­ho­va kom­bi­na­ci­ja).
Di­le­me re­sti­tu­ci­je je­su i u nje­nom sa­mom pro­ce­su u po­gle­du to­ka,
vre­men­skog tra­ja­nja, sa­dr­`a­ja i ko­na~­nih efe­ka­ta. Sa prav­nog gle­di­{ta, dr­
`a­va ni­je oba­ve­zna na re­sti­tu­ci­ju: ne po­sto­ji oba­ve­za dr­`a­ve ko­ja je spro­ve­
la na­ci­o­na­li­za­ci­ju da zbog to­ga pro­pi­{e i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju. Ipak sa po­zi­ci­je
dru­{tve­ne mo­ral­no­sti i us­po­sta­vlja­nja de­mo­krat­ske dr­`a­ve ovo pi­ta­nje je,
uz sve di­le­me, pi­ta­nje ele­men­tar­ne prav­de. Dr­`a­va je, ka­da u|e u ovaj pro­
ces, u oba­ve­zi da iz­na­|e ade­kvat­na “me­ri­la prav­de” ka­ko bi se pra­ved­no
po­de­lio te­ret iz­me­|u po­re­skih ob­ve­zni­ka i ko­ri­sni­ka de­na­ci­o­na­li­za­ci­je.
Re­sti­tu­ci­ja je i pi­ta­nje bez ~i­jeg se re­{a­va­nja Sr­bi­ja ne mo­`e pri­klju­
~i­ti evrop­skim in­te­gra­tiv­nim pro­ce­si­ma. Ona je i uslov pra­ved­ne i uspe­{ne
pri­va­ti­za­ci­je iako pri­va­ti­za­ci­ja vi­{e ni­je spo­ji­va sa de­na­ci­o­na­li­za­ci­jom, jer je
ona uve­li­ko od­ma­kla i ve} pro­iz­ve­la zna­~aj­na prav­na dej­stva pre­ma imo­vi­
ni ko­ja bi po­ten­ci­jal­no mo­gla bi­ti de­na­ci­o­na­li­zo­va­na, ka­ko u na­tu­ral­nom,
ta­ko i nov­~a­nom ob­li­ku (Ste­fa­no­vi}, 2004).
Iza­zo­vi re­sti­tu­ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je sta­vlje­ni su i pred ~i­ta­vo dru­
{tvo i pred po­li­ti~­ku eli­tu ko­ja tre­ba da za­po~­ne i spro­ve­de ove pro­ce­se.
Po­red jav­no de­kla­ri­sa­ne vo­lje sa­da­{nje po­li­ti~­ke eli­te u Sr­bi­ji da se ovi
pro­ce­si po­kre­nu (do­ne­sen je Za­kon o pri­ja­vlji­va­nju i evi­den­ti­ra­nju od­u­ze­
te imo­vi­ne), o~i­to je da su na­ve­de­ni iza­zo­vi, ali i broj­ni u`i po­li­ti~­ki i eko­
nom­ski in­te­re­si, bit­no us­po­ri­li do­no­{e­nje Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji (de­na­ci­o­na­
li­za­ci­ji). Mo­`da je na to uti­ca­la i ~i­nje­ni­ca da na­ci­o­na­li­za­ci­ja i re­sti­tu­ci­ja
bit­no uti­~u na pre­ra­spo­de­lu dru­{tve­ne i eko­nom­ske mo­}i.
Tre­ba uka­za­ti da su gra­|a­ni i pri­li­kom evi­den­ti­ra­nja imo­vi­ne na­i­la­zli
na broj­ne pro­ble­me: mno­gi ni­su bi­li u mo­gu}­no­sti da pri­ba­ve do­ku­men­ta­ci­
ju ko­jom su mo­gli do­ka­za­ti da je od­u­ze­ta imo­vi­na nji­ho­va. Za­tim, i sa­mo
pri­ja­vlji­va­nje imo­vi­ne zah­te­va­lo je niz tro­{ko­va za gra­|a­ne ko­ji su `e­le­li
da is­ko­ri­sti za­kon­ske mo­gu}­no­sti. Pre­ma ne­kim pro­ce­na­ma, gra­|a­ni su za
pri­ja­vlji­va­nje svo­je imo­vi­ne ukup­no po­tro­{i­li oko 9,5 mi­li­o­na evra!
Spo­rost i stal­no od­la­ga­nje po­~et­ka re­sti­tu­ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je u
Sr­bi­ji kod o{te­}e­nih gra­|a­na stvo­ri­li su ve­li­ko i li~­no i ide­o­lo­{ko raz­o­~a­ra­
291
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Aleksandar Jugovi}

nje u de­mo­krat­ske “post­mi­lo­{e­vi­}ev­ske” vla­sti. @e­lja za re­sti­tu­ci­jom ili bar

od­go­va­ra­ju­}om kom­pen­za­ci­jom, kao vred­no­sti­ma ljud­skih pra­va, bi­la je
ne­iz­be­`ni pra­ti­lac sna­`ne pri­vla~­no­sti za mno­ge ko­ji su se su­prot­sta­vlja­li
ko­mu­ni­zmu; na­po­slet­ku, bri­ga za za­{ti­tu svo­jin­skih in­te­re­sa bi­la je od sa­
mog po­~et­ka stvar u raz­ra­di ta­kvih vred­no­sti (Je­remy, 2004).
Da li su gra­|a­ni Sr­bi­je i da­lje kre­a­tu­re po­li­ti~­ke vo­lje ili stva­ra­o­ci te
vo­lje? Da li su gra­|a­ni Sr­bi­je sa­mo po­lu­de­ce­nij­ski “sta­ti­sti o~a­ja” ili lju­di
ko­ji svo­jim gla­som me­nja­ju dru­{tvo?

Re­sti­tu­ci­ja i vred­no­sti de­mo­kra­ti­je

De­mo­kra­ti­ja je jo{ po shva­ta­nju Pla­to­na ozna­~a­va­la po­re­dak prav­
de, pra­vi~­no­sti i ume­re­ne jed­na­ko­sti me­|u lju­di­ma. Re­sti­tu­ci­ja se na­sla­
nja na ove vred­no­sti i kla­si~­nog i sa­vre­me­nog shva­ta­nja de­mo­kra­ti­je, jer
pod­ra­zu­me­va: ostva­ri­va­nje prav­de kroz vra­}a­nje ono­ga {to dr­`a­va ne­ma
mo­ral­no pra­vo da vi­{e za­dr­`a­va – za ne­ke fi­lo­zo­fe i te­o­re­ti­~a­re po­li­ti­ke
su­{ti­na prav­de se i ogle­da u ukla­nja­nju ne­prav­de; i ostva­ri­va­nje ele­men­
tar­ne pra­vi~­no­sti – za­to {to je osnov­ni prin­cip pra­vi~­no­sti da ni­ko ne mo­
`e da sti­~e pra­vo na ne­~e­mu {to mu ne pri­pa­da.
Is­ku­stvo ovog pro­ce­sa u dru­gim ze­mlja­ma i na­{a ras­pra­va o ka­rak­
te­ru bu­du­}e re­sti­tu­ci­je ili de­na­ci­o­na­li­za­ci­je uka­zu­je da ne tre­ba o~e­ki­va­ti
da }e is­ho­di ovih pro­ce­sa bi­ti ap­so­lut­no pra­ved­ni. ^i­nje­ni­ca je da ne po­
sto­ji pot­pu­na re­sti­tu­ci­ja, jer ni­ka­da se ne mo­gu na­dok­na­di­ti sve po­sle­di­ce
od­u­zi­ma­nja imo­vi­ne (ma­te­ri­jal­ne, so­ci­jal­ne, po­ro­di~­no-psi­hi~­ke). Ipak,
pro­ces, a na­ro­~i­to za­vr­{e­tak re­sti­tu­ci­je ozna­~i­}e ostva­re­nje bar re­la­tiv­ne
prav­de, ko­ja na­di­la­zi sa­da­{nje sta­nje ap­so­lut­ne ne­prav­de. Va­`no je kon­
sta­to­va­ti i da de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja ko­ja se za­sni­va na prin­ci­pi­ma pra­vi~­no­sti
ne bi sme­la da pro­du­ku­je no­ve ne­prav­de.
Ute­me­lji­telj li­be­ral­ne po­li­ti~­ke mi­sli D`on Lok je pi­sao da je pra­ve­
dan sa­mo onaj po­re­dak ko­ji se za­sni­va na glav­noj usta­no­vi ljud­skog `i­vo­ta,
a to je slo­bod­no sti­ca­nje do­ba­ra (Loc­ke, 1978). Na­ci­o­na­li­za­ci­ja, kon­fi­ska­ci­
ja i dru­gi dr­`av­ni me­ha­ni­zmi ko­mu­ni­sti~­kog po­ret­ka ko­ji su pri­me­nje­ni u
Sr­bi­ji na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta bi­li su udar na ovu de­mo­krat­sku vred­
nost sa­vre­me­nog dru­{tva. Jer vred­nost prav­de zna­~i u isto vre­me i va­lja­nost
po­li­ti~­kog re­`i­ma, {to su ube­dlji­vo po­ka­za­li jo{ za­~et­ni­ci li­be­ral­ne mi­sli.
De­mo­kra­ti­ja je po mno­gim shva­ta­nji­ma na­~in `i­vo­ta jed­ne po­li­ti~­ke
za­jed­ni­ce. Ali ka­kav? Ta­kav u ko­joj }e osnov­na vred­nost de­mo­kra­ti­je bi­ti
da su gra­|a­ni oslo­bo­|e­ni stra­ha od sva­ke vr­ste dr­`av­no-po­li­ti~­kog te­ro­ra.
Re­sti­tu­ci­ja je upra­vo da­na­{nja re­ak­ci­ja na ak­te i po­sle­di­ce dr­`av­nog te­ro­ra
i pro­go­na lju­di od stra­ne ko­mu­ni­sti~­ke dr­`a­ve i nje­ne par­ti­je. No­va vlast u
Sr­bi­ji i Ju­go­sla­vi­ji se na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta pre­ko imo­vin­skih pra­va
ob­ra­~u­na­va­la sa li­ci­ma ko­ja je sma­tra­la ne­pri­ja­te­lji­ma ili po­ten­ci­jal­nim ne­
292
 Restitucija kao vrednosna prekretnica u demokratizaciji srpskog dru{tva

pri­ja­te­lji­ma (Ste­fa­no­vi}, 2004). I sa­mo ovo je do­vo­ljan raz­log za­{to je re­sti­

tu­ci­ja vred­no­sna pre­kret­ni­ca u de­mo­kra­ti­za­ci­ji srp­skog dru­{tva.
De­mo­kra­ti­ja se iz­ra­`a­va i u vred­no­sti tzv. eko­nom­ske de­mo­kra­ti­je.
Ja­sni, re­gu­li­sa­ni i prav­no ure­|e­ni imo­vin­ski od­no­si pret­po­stav­ka su raz­
vi­je­ne eko­no­mi­je. De­mo­krat­ska gra­|an­ska dr­`a­va pod­ra­zu­me­va pri­va­ti­
za­ci­ju, slo­bod­no tr­`i­{te i za­{ti­tu kor­pu­sa gra­|an­skih i ljud­skih pra­va. pri
~e­mu glav­no me­sto pri­pa­da gra­|a­ni­nu i pri­vat­noj svo­ji­ni. De­na­ci­o­na­li­za­
ci­ja i re­sti­tu­ci­ja slu­`e ja­~a­nju eko­nom­ske de­mo­kra­ti­je.
Vred­no­sna osno­va sa­vre­me­ne de­mo­kra­ti­je je­su ljud­ske i dru­{tve­
ne raz­li­~i­to­sti. De­mo­kra­ti­ja je si­stem dru­{tve­nog i po­li­ti~­kog plu­ra­li­zma
(Ma­ti}, 1993). Na­ci­o­na­li­za­ci­ja i dr­`av­no oti­ma­nje pri­vat­ne imo­vi­ne pred­
sta­vlja­li su atak na ovu de­mo­krat­sku vred­nost. Cilj ko­mu­ni­sti~­ke prak­se
bio je mo­ni­zam, po­li­ti~­ki za­tvo­re­no dru­{tvo i oli­gar­hij­ska par­tij­ska kon­tro­
la nad svim to­ko­vi­ma `i­vo­ta. U ime sma­nji­va­nja dru­{tve­nih ne­jed­na­ko­sti
ko­mu­ni­sti~­ki po­re­dak je spro­veo uki­da­nje sva­ke raz­li­~i­to­sti, a pre sve­ga
u imo­vi­ni. Ti­me je bi­la otvo­re­no na­pad­nu­ta vred­nost ljud­ske i dru­{tve­ne
raz­li­~i­to­sti, bez ko­je ne­ma sa­vre­me­ne de­mo­kra­ti­je. Za­to su pro­ce­si de­na­
ci­o­na­li­za­ci­je i re­sti­tu­ci­je u funk­ci­ji re­a­fi­ram­ci­je i po­tvr­|i­va­nja ove vred­no­
sti de­mo­kra­ti­je.
Da bi se o~u­va­la i raz­vi­ja­la de­mo­kra­ti­ja, neo­p­hod­ni su i od­go­vor­
na vla­da i od­go­vor­no dru­{tvo. Ova de­mo­krat­ska vred­nost je neo­p­hod­na
ka­ko bi bi­li spro­ve­de­ni pro­ce­si de­na­ci­o­na­li­za­ci­je i re­sti­tu­ci­je. Pre­ma is­ku­
stvi­ma dru­gih, neo­p­hod­ni fak­to­ri za spro­vo­|e­nje de­na­ci­o­na­li­za­ci­je su: po­
li­ti~­ka svest, eko­nom­ska mo}, so­ci­jal­na po­dr­{ka, prav­na re­gu­la­ti­va i ade­
kvat­na or­ga­ni­za­ci­ja dr­`a­ve. Ka­da se svi ovi ~i­ni­o­ci stek­nu od­jed­nom, mo­
}i }e da se sma­tra da je pi­ta­nje re­sti­tu­ci­je i obe­{te­}e­nja ski­nu­to s dnev­nog
re­da, te da je sve da­lje stvar pro­ce­du­ral­ne teh­ni­ke i pro­fe­si­o­nal­ne ru­ti­ne
(To­do­ro­vi}, 2004).
Vred­nost de­mo­kra­ti­je je da ona slu­`i kao sred­stvo sa­vla­da­va­nja sti­
hi­ja de­struk­tiv­nog isto­rij­skog vre­me­na. De­na­ci­o­na­li­za­ci­ja i re­sti­tu­ci­ja naj­
di­rekt­ni­je slu­`e po­sti­za­nju ove vred­no­sti na ko­joj, ta­ko­|e, po­~i­va­ju sa­vre­
me­na de­mo­kra­ti­ja i de­mo­krat­ski po­re­dak.
Je­dan od naj­u­pe­~a­tlji­vi­jih aspe­ka­ta ve­ze iz­me­|u re­sti­tu­ci­je i de­na­
ci­o­na­li­za­ci­je sa vred­no­sti­ma de­mo­kra­ti­je je­ste u to­me {to je de­mo­krat­ski
po­re­dak su­pro­tan sva­kom ob­li­ku auto­kra­ti­je, to­ta­li­ta­ri­zma i dik­ta­tu­re. Re­
sti­tu­ci­ja i je­ste da­nas od­go­vor na po­sle­di­ce ovih ne­de­mo­krat­skih ob­li­ka
vla­da­vi­ne.
Po­li­ti~­ka slo­bo­da i jed­na­kost u {an­sa­ma lju­di, a ne pri­mi­tiv­ni ega­
li­ta­ri­zam, je­su naj­vi­dlji­vi­je de­mo­krat­ske vred­no­sti, i u isto­rij­skom i u sa­
vre­me­nom smi­slu. De­na­ci­o­na­li­za­ci­ja mo­ra po­{to­va­ti prin­cip jed­na­ko­sti:
u su­prot­nom se po svo­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma mo­gu­}eg pro­iz­vo­|e­nja no­ve
293
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Aleksandar Jugovi}

ne­prav­de ona ne­}e raz­li­ko­va­ti od na­ci­o­na­li­za­ci­je. Ne­ma va­lja­ne ar­gu­men­

ta­ci­je u okvi­ri­ma prin­ci­pa prav­de i pra­vi~­no­sti ko­ja bi oprav­da­la iz­bor i
de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju sa­mo u slu­~a­ju ne­kih po­vre­da imo­vin­skih pra­va (npr.
iz­bor da se de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja spro­vo­di sa­mo za od­u­ze­te ne­po­kret­no­sti, ali
ne i za od­u­ze­ta pred­u­ze­}a), ili sa­mo pre­ma ne­kim ka­te­go­ri­ja­ma su­bje­ka­ta
(npr. pra­vo na de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju pri­pa­da do­ma­}im dr­`a­vlja­ni­ma, ali ne i
stran­ci­ma, ili npr. pra­vo na de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju pri­pa­da sa­mo ver­skim za­jed­
ni­ca­ma, ali ne i dru­gim prav­nim li­ci­ma i sl. (Ste­fa­no­vi}, 2004).
Jed­na od klju~­nih vred­no­sti na ko­joj je ute­me­lje­na sa­vre­me­na de­mo­
kra­ti­ja je­su ljud­ska pra­va. Na­ci­o­na­li­za­ci­jom i kon­fi­ska­ci­jom pri­vat­ne imo­
vi­ne dr­`a­va je gra­|a­ni­ma us­kra­ti­la su­{tin­sko ljud­sko pra­vo, a to je pra­vo
na imo­vi­nu. Ovi po­stup­ci su bi­li otvo­re­ni pri­me­ri gru­bog kr­{e­nja ljud­skih
pra­va, ko­ji ni u mo­ral­nom ni u prav­nom po­gle­du ni­ka­da ne za­sta­re­va­ju.
Bez spro­vo­|e­nja re­sti­tu­ci­je te­{ko se mo­`e go­vo­ri­ti o po­{to­va­nju ljud­skih
pra­va u Sr­bi­ji ko­ja su de­fi­ni­sa­na i Evrop­skom kon­ven­ci­jom za za­{ti­tu ljud­
skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da. To se na­ro­~i­to od­no­si na pr­vi ~la­na Pro­to­
ko­la ove kon­ven­ci­je, ko­ji sva­kom fi­zi~­kom i prav­nom li­cu jam­~i pra­vo na
neo­me­ta­no u`i­va­nje vla­sti­te imo­vi­ne. Pro­ces re­sti­tu­ci­je u da­na­{njem vre­
me­nu zah­te­va da se pro­na­|u ta­kvi me­ha­ni­zmi ko­ji u ime ljud­skih pra­va
i prav­de ne­}e na­ru­{i­ti i ljud­ska pra­va i prav­du. I to je klju~­ni dru­{tve­ni i
po­li­ti~­ki iza­zov ovog pro­ce­sa.
Sa­vre­me­na de­mo­kra­ti­ja po­~i­va na vred­no­sti plu­ra­li­zma svo­ji­ne i
svo­jin­skih ob­li­ka. Ide­ja ko­mu­ni­sti~­ke na­ci­o­na­li­za­ci­je ili kon­fi­ska­ci­je bi­la
je pre­kri­ve­na la­`nim hu­ma­ni­zmom ka­ko bi se uni­{ti­la ova de­mo­krat­ska
vred­nost. Cilj je bio stva­ra­nje to­ta­li­tar­ne or­gan­ske kva­zi­rad­ni~­ke dr­`a­ve
i ko­lek­ti­vi­za­ci­ja pri­vat­nog vla­sni­{tva.
De­mo­kra­ti­za­ci­ja dru­{tva je sko­ro ne­mo­gu­}a bez raz­vo­ja gra­|an­
skog dru­{tva. He­gel je pi­sao da je te­melj mo­der­ne dr­`a­ve gra­|an­stvo. Ko­
mu­ni­sti~­ka na­ci­o­na­li­za­ci­ja pri­vat­ne svo­ji­ne bi­la je di­rek­tan atak na ovu
vred­nost de­mo­kra­ti­je, ko­jim su uni­{ta­va­ni i srp­ski gra­|an­ski sloj i eko­nom­
ska/psi­ho­lo­{ka/so­ci­jal­na ne­za­vi­snost gra­|a­na da se od­u­pru mo­no­po­lu ko­
mu­ni­sti~­ke oli­gra­hi­je. Re­sti­tu­ci­ja zna­~i ob­na­vlja­nje gra­|an­skog dru­{tva i
gra­|an­skih vred­no­sti.
Prav­na dr­`a­va, vla­da­vi­na pra­va i prav­na si­gur­nost su ne­iz­o­stav­ne
vred­no­sti de­mo­krat­skog po­ret­ka. Ove vred­no­sti su uslov raz­vo­ja i sta­bil­
no­sti de­mo­kra­ti­je. Prav­na dr­`a­va spre­~a­va sva­ki po­li­ti~­ki vo­lun­ta­ri­zam i
mo­no­po­li­zam i ga­ran­tu­je jed­na­ke {an­se za sve u de­mo­krat­skom pro­ce­su.
De­mo­kra­ti­ja po mno­gim shva­ta­nji­ma pred­sta­vlja i ja­snu i za gra­|a­ne pred­
vi­dlji­vu pro­ce­du­ru. Vred­nost de­mo­kra­ti­je, pre­ma ovom shva­ta­nju, je­ste
da je to po­re­dak u ko­me su ja­sno utvr­|e­na pra­vi­la “po­li­ti~­ke igre”. De­na­
ci­o­na­li­za­ci­ja i re­sti­tu­ci­ja za­to tre­ba da bu­du most pre­ko ko­ga se pre­la­zi iz

294
 Restitucija kao vrednosna prekretnica u demokratizaciji srpskog dru{tva

ta­me vo­lun­ta­ri­sti~­ke vo­lje u dru­{tvo mo­ral­no­sti, prav­ne efi­ka­sne dr­`a­ve

i dru­{tve­ne pra­vi~­no­sti.

Za­klju­~ak
Re­sti­tu­ci­ju i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ju u post­ko­mu­ni­sti~­kim ze­mlja­ma i da­
na­{njoj Sr­bi­ji pra­te mno­gi iza­zo­vi i ve­li­ka o~e­ki­va­nja. Ovi pro­ce­si bi tre­ba­
lo da pred­sta­vlja­ju klju~­ni do­kaz o ras­ki­du sa auto­ri­tar­nom i to­ta­li­tar­nom
pro­{lo­{}u post­ko­mu­ni­sti~­kih dr­`a­va i nji­ho­vom pre­la­sku u svet mo­der­nih
i de­mo­krat­skih dr­`a­va. U kon­tek­stu srp­skog dru­{tva, oni zna­~e ba­vlje­nje
i su­o­~a­va­nje sa te­{kim dru­{tve­nim, eko­nom­skim i mo­ral­nim po­sle­di­ca­ma
ne­de­mo­krat­ske i to­ta­li­tar­ne po­li­ti~­ke pro­{lo­sti. Re­sti­tu­ci­ja i de­na­ci­o­na­li­
za­ci­ja stva­ra­ju ve­li­ke di­le­me i iza­zo­ve: mo­ral­no-vred­no­sne, prav­ne, eko­
nom­ske i unu­tra­{nje/me­|u­na­rod­ne po­li­ti~­ke pri­ro­de.
Re­sti­tu­ci­ja i de­na­ci­o­na­li­za­ci­ja je­su vred­no­sne pre­kret­ni­ce u de­mo­
kra­ti­za­ci­ji srp­skog dru­{tva, jer su ovi pro­ce­si du­bo­ko ute­me­lje­ni na osnov­
nim vred­no­sti­ma sa­vre­me­ne de­mo­kra­ti­je kao {to su: prav­da i pra­vi~­nost;
eko­nom­ska de­mo­kra­ti­ja; ljud­ske i dru­{tve­ne raz­li­~i­to­sti; od­go­vor­na vla­da
i od­go­vor­no dru­{tvo; sa­vla­da­va­nje sti­hi­je de­struk­tiv­nog isto­rij­skog vre­me­
na; pro­ti­vlje­nje sva­kom ob­li­ku auto­kra­ti­je, to­ta­li­ta­ri­zma i dik­ta­tu­re; po­li­ti~­
ka slo­bo­da i jed­na­kost u {an­sa­ma lju­di; ljud­ska pra­va; plu­ra­li­zam svo­ji­ne
i svo­jin­skih ob­li­ka; gra­|an­sko dru­{tvo; prav­na dr­`a­va, vla­da­vi­na pra­va i
prav­na si­gur­nost. Za­to je ostva­re­nje re­sti­tu­ci­je i de­na­ci­o­na­li­za­ci­je neo­dvo­
ji­vo od op­{tih de­mo­krat­skih pro­ce­sa i de­mo­krat­skih vred­no­sti.

Li­te­ra­tu­ra:
1. E. Fromm (1984), Bek­stvo od slo­bo­de, Na­pri­jed, Za­greb.
2. http://www.pro­ju­ris. org/sajt/
3. McB. Je­remy (2004), “Kom­pen­za­ci­ja i re­sti­tu­ci­ja za za­di­ra­nja u
svo­ji­nu u post­ko­mu­ni­sti~­koj Evro­pi”, He­re­ti­cus, br. 4 (2­00­4).­
­4.­ J. L­oc­ke ­(1978)­, ­Dve ra­spr­av­e o v­la­di­, Id­ej­e, Beo­g­rad.
5. M. Mati} (1993), Demo­kr­at­ija, u: Enciklo­pe­di­j­a ­po­li­ti­~ke kul­tu­re,
Savr­em­en­a ­admini­st­racija, ­Be­og­rad, str. 198–229.
6. Z. Stefanovi} (2004), “Denacionalizacija u Srbiji – hronologija
obe}anja”, Hereticus, br. 4 (2004).
7. V. Todorovi} (2004), Denacionalizacija u Srbiji – de lege ferenda,
Hereticus, br. 4 (2004).

295
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Aleksandar Jugovi}

Alek­san­dar Ju­go­viC

Re­sti­tu­tion as a va­lue mi­le­sto­ne

in the de­moc­ra­ti­za­tion
of the Ser­bian so­ci­ety
Sum­mary: Re­sti­tu­tion and de­na­ti­o­na­li­za­tion re­pre­sent va­lue mi­le­sto­nes in
the de­moc­ra­ti­za­tion of the Ser­bian so­ci­ety be­ca­u­se the­se pro­ces­ses are ba­sed on
the cru­cial va­lu­es of con­tem­po­rary de­moc­racy. Re­sti­tu­tion is to­day’s re­ac­tion to
the acts and con­se­qu­en­ces of the sta­te ter­ror and pro­se­cu­tion of pe­o­ple con­duc­ted
by the com­mu­nist sta­te and its party. Re­sti­tu­tion sho­uld imply the re­a­li­za­tion of
ju­sti­ce thro­ugh the re­turn of what the sta­te is no lon­ger mo­rally en­ti­tled to ke­ep,
be­ca­u­se the ba­sic prin­ci­ple of ju­sti­ce says that no one can ac­qu­i­re rights ba­sed on
so­met­hing that do­es not be­long to them. It sho­uld re­pre­sent the re­con­struc­tion of
ci­vil so­ci­ety and va­lu­es, as well as hu­man rights, the plu­ra­lism of pro­perty, le­gal
sta­te, the ru­le of law, le­gal se­cu­rity of ci­ti­zens, and ot­her de­moc­ra­tic va­lu­es.
Key words: re­sti­tu­tion, va­lu­es, de­moc­ra­ti­za­tion

296
 Od rehabilitacije do restitucije

Gojko LAZAREV UDK ____________

OD REHABILITACIJE DO RESTITUCIJE

Rezime: Autor pr­vo ana­li­zi­ra pri­me­nu Za­ko­na o re­ha­bi­li­ta­ci­ji iz 2006. go­

di­ne u po­stup­ci­ma kod Okru­`nog su­da u [ap­cu. Od ukup­no 132 li­ca, zah­te­vi za
re­ha­bi­li­ta­ci­ju su usvo­je­ni za 101 li­ce, dok zah­te­vi za re­ha­bi­li­ta­ci­ju ni­su usvo­je­ni
pre­ma 13 li­ca, a osta­li su ne­re­{e­ni pre­ma ukup­no 18 li­ca. Na­kon to­ga autor za pod­
ru~­je Okru­`nog su­da u [ap­cu ana­li­zi­ra pra­vo­sna­`no okon­~a­ne pred­me­te u ve­zi sa
re­sti­tu­ci­jom imo­vi­ne re­ha­bi­li­to­va­nih li­ca, nji­ma ili nji­ho­vim na­sled­ni­ci­ma, i pre do­
no­{e­nja Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji. Uglav­nom se ra­di o re­sti­tu­ci­ji imo­vi­ne li­kvi­di­ra­nih
li­ca i li­ca ~i­ja je imo­vi­na na­ci­o­na­li­zo­va­na. Pri­me­ri iz sud­ske prak­se po­ka­zu­ju naj­
ma­nje dve stva­ri: 1) da se po­vra­}aj imo­vi­ne mo­`e uspe­{no tra­`i­ti i pre do­no­{e­nja
Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji i 2) da je ne­str­plje­nje `r­ta­va ko­mu­ni­zma sve ve­}e, ta­ko da je
pro­stor za od­la­ga­nje do­no­{e­nja za­ko­na sve ma­nji.
Klju~ne re~i: `r­tve po­li­ti~­ke re­pre­si­je, re­ha­bi­li­ta­ci­ja po­li­ti~­kih osu­|e­ni­ka i ka­
`nje­ni­ka, re­sti­tu­ci­ja, Za­kon o re­ha­bi­li­ta­ci­ji, re­sti­tu­ci­ja

1. Uvod
Na­kon ru­{e­nja Ber­lin­skog zi­da 1989. go­di­ne za­po­~e­ti su pro­ce­si
re­ha­bi­li­ta­ci­je `r­ta­va po­li­ti~­ke re­pre­si­je u ne­ka­da­{njim dr­`a­va­ma ko­mu­
ni­zma i so­ci­ja­li­zma. Pri­hva­}e­ni su stan­dar­di Sa­ve­ta Evro­pe i za­`i­ve­la je
prak­sa dis­tan­ci­ra­nja od kr­{e­nja ljud­skih pra­va. Ve­}i­na tih ze­ma­lja do­ne­la
je za­ko­ne o po­li­ti~­koj re­ha­bi­li­ta­ci­ji `r­ta­va po­li­ti~­ke re­pre­si­je i za­ko­ne o
de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji i de­kon­fi­ska­ci­ji ra­ni­je od­u­ze­te imo­vi­ne pro­tiv­ni­ka to­ta­
li­tar­nih re­`i­ma.
Pro­ces re­ha­bi­li­ta­ci­je po­li­ti~­kih osu­|e­ni­ka i ka­`nje­ni­ka, kao va­`an ko­
rak u prav­nom sa­vla­da­va­nju auto­ri­tar­ne pro­{lo­sti, te­`ak je i slo­`en i bo­lan,
po­{to su mno­ga li­ca osu­|i­va­na mi­mo va­`e­}ih prav­nih nor­mi ili na osno­vu
ne­ci­vi­li­za­cij­skih pro­pi­sa. Osnov ka­`nja­va­nja bi­la je po­li­ti­ka par­tij­ske dr­`a­
ve i nje­na ri­gid­na ide­o­lo­gi­ja. @r­tve po­li­ti~­ke re­pre­si­je tr­pe­le su ve­li­ku ne­
prav­du, a dru­{tvu je na­ne­ta isto­rij­ska sra­mo­ta. Na­kon slo­ma auto­ri­tar­nih
re­`i­ma, ve­}i­na uspe­{nih ze­ma­lja tran­zi­ci­ju iz auto­ri­tar­nog u de­mo­krat­ski
po­re­dak su us­pe­le da pre­|u us­po­sta­vlja­njem me­ha­ni­zma vla­da­vi­ne pra­va
i prav­ne dr­`a­ve. Sve ove dr­`a­ve su otvo­ri­le pro­ce­se mo­ral­ne, po­li­ti~­ke,
prav­ne i eko­nom­ske re­ha­bi­li­ta­ci­je.
297
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

Prav­na re­ha­bi­li­ta­ci­ja u {i­rem smi­slu ob­u­hva­ta me­re ubla­`a­va­nja po­

sle­di­ca osu­|i­va­no­sti, od­no­sno ka­`nji­vo­sti (vra­}a­nje na­pla­}e­ne ka­zne, kon­
fi­sko­va­ne imo­vi­ne, obe­{te­}e­nje za na­ru­{e­no zdra­vlje, pre­ki­nu­tu ka­ri­je­ru
i sl.). U u`em smi­slu prav­na re­ha­bi­li­ta­ci­ja ozna­~a­va me­re ko­je se pred­u­zi­
ma­ju ra­di uki­da­nje osu­de, od­no­sno ka­zne.
U Sr­bi­ji je tek {est go­di­na po­sle pa­da Mi­lo­{e­vi­}e­vog auto­ri­tar­nog
re­`i­ma us­po­sta­vljen dru­{tve­ni kon­sen­zus u po­gle­du do­no­{e­nja Za­ko­na o
re­ha­bi­li­ta­ci­ji `r­ta­va po­li­ti~­ke re­pre­si­je. Na­rod­na skup­{ti­na Re­pu­bli­ke Sr­
bi­je do­ne­la je 17.04.2006. go­di­ne Za­kon o re­ha­bi­li­ta­ci­ji (Slu­`be­ni gla­snik,
br. 33/2006). On ni­je pra­}en do­no­{e­njem nu­`nih, tzv. re­sti­tu­ci­o­nih za­ko­na
i pro­pi­sa (Za­ko­na o do­si­je­i­ma taj­nih slu­`bi, Za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji i
sl.), ta­ko da je srp­ski Za­kon o re­ha­bi­li­ta­ci­ji iz­ne­ve­rio ve­li­ke na­de i o~e­ki­
va­nja, ka­ko `r­ta­va po­li­ti~­ke re­pre­si­je ta­ko i stru~­ne i {i­re jav­no­sti. Re~ je
o Za­ko­nu ko­ji `r­tvi po­li­ti~­ke re­pre­si­je da­je pra­vo sa­mo na to da se pre­su­
da pro­gla­si ni­{ta­vom i `r­tva sma­tra neo­su­|i­va­nom, a ka­da je ka­`nje­na bez
od­lu­ke, da se utvr­di da je bi­la `r­tva iz po­li­ti~­kih raz­lo­ga.
O~i­gled­no je da srp­ski za­ko­no­da­vac, u vre­me do­no­{e­nja Za­ko­na o
re­ha­bi­li­ta­ci­ji, ni­je imao, ni­ti da­nas ima, iz­gra­|en stav o na­~i­nu na ko­ji }e
pri­stu­pi­ti za­kon­skom re­gu­li­sa­nju pra­va na obe­{te­}e­nje `r­ta­va po­li­ti~­ke re­
pre­si­je. Zbog to­ga se on opre­de­lio za prav­nu re­ha­bi­li­ta­ci­ju u u`em smi­slu,
iz­o­sta­viv­{i pot­pu­no prav­nu re­ha­bi­li­ta­ci­ju u {i­rem smi­slu, u vi­du vra­}a­nja
na­pla­}e­ne ka­zne, kon­fi­sko­va­ne imo­vi­ne, obe­{te­}i­va­nja za na­ru­{e­no zdra­
vlje ili pre­ki­nu­tu ka­ri­je­ru, pri­zna­va­nje u rad­ni sta` vre­me­na pro­ve­de­nog
u za­tvo­ru i dru­go.
U ~l. 8. ovog za­ko­na pro­pi­sa­no je da }e se pra­vo na na­kna­du {te­te
i pra­vo na po­vra­}aj kon­fi­sko­va­ne imo­vi­ne re­ha­bi­li­to­va­nog li­ca ure­di­ti po­
seb­nim za­ko­nom. Ova od­red­ba je de­kla­ra­tiv­nog ka­rak­te­ra i na osno­vu
nje se mo­`e ja­sno za­klju­~i­ti da se za­ko­no­da­vac opre­de­lio za prav­nu re­ha­
bi­li­ta­ci­ju u u`em smi­slu. Dr­`a­vi ne mo­`e da se na­met­ne oba­ve­za da spro­
ve­de re­sti­tu­ci­ju i na­kna­di {te­tu od aka­ta ko­ji su pret­ho­di­li vre­me­nu stu­
pa­nja na sna­gu Evrop­ske kon­ven­ci­je za za­{ti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih
slo­bo­da (Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru, slu­~aj br. 41510/98).
Me­|u­tim, dr­`a­va svo­jim po­na­{a­njem mo­`e sa­ma se­bi da stvo­ri ta­kvu oba­
ve­zu, ako je svo­jim po­stup­ci­ma stvo­ri­la kod gra­|a­na oprav­da­no o~e­ki­va­
nje da }e re­sti­tu­ci­ja i obe­{te­}i­va­nje bi­ti spro­ve­de­ni (u slu­~a­ju istog su­da
Bro­ni­ow­ski pro­tiv Polj­ske 31443/96 od 22.06.2004. go­di­ne). Dr­`a­va Sr­bi­
ja je ta­kvo osno­va­no o~e­ki­va­nje stvo­ri­la ti­me {to je do­ne­la: Za­kon o pri­
va­ti­za­ci­ji, ko­jim je for­mi­ran fond za obe­{te­}e­nje, Za­kon o pri­ja­vlji­va­nju
i evi­den­ti­ra­nju od­u­ze­te imo­vi­ne, ko­jim je od­re­|en rok za pri­ja­vlji­va­nje
zah­te­va za vra­}a­nje od­no­sno obe­{te­}i­va­nje za od­u­ze­tu imo­vi­nu, Za­kon
o vra­}a­nju imo­vi­ne cr­kva­ma i ver­skim za­jed­ni­ca­ma, Ured­bu o sta­vlja­nju
na uvid od­re­|e­nih do­si­jea vo­|e­nih o gra­|a­ni­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u slu­`bi
298
 Od rehabilitacije do restitucije

Dr­`av­ne bez­bed­no­sti, od 31.05.2001. go­di­ne, a osim to­ga re­pu­bli~­ka vla­da

je usvo­ji­la vi­{e na­cr­ta za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji i gra­|e­vin­skom ze­mlji­{tu
(po­sled­nji put je to u~i­ni­la u ma­ju 2007. go­di­ne). Taj pred­log je upu­}en na
usva­ja­nje Na­rod­noj skup­{ti­ni, ali je ka­sni­je po­vu­~en.
Po­~et­kom ok­to­bra 2008. go­di­ne pre­mi­jer srp­ske vla­de Mir­ko Cvet­
ko­vi} na­ja­vio je da }e Na­crt za­ko­na o gra­|e­vin­skom ze­mlji­{tu i de­na­ci­o­
na­li­za­ci­ji bi­ti sta­vljen na jav­nu ras­pra­vu do kra­ja ok­to­bra 2008. go­di­ne, a
na­kon to­ga }e do kra­ja go­di­ne bi­ti usvo­jen pred­log ovog za­ko­na ka­ko bi
Na­rod­na skup­{ti­na mo­gla da ga usvo­ji po­~et­kom 2008. go­di­ne. Sva­ko mo­`e
sam da se uve­ri u to na ko­ji na­~in se re­a­li­zu­je ovo obe­}a­nje pre­mi­je­ra.
O nu­`no­sti do­no­{e­nja za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji go­vo­re­no je i pi­sa­no mno­
go, ta­ko da ovom pri­li­kom sma­tram da tre­ba is­ta­}i sa­mo to da je Evrop­ski
sud za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru opre­de­lio da je ra­zu­man rok za is­pu­nje­
nje obe­}a­nja dr­`a­ve u sli~­nim okol­no­sti­ma oko 3 go­di­ne, pa bi ovaj rok
za Sr­bi­ju is­ti­cao u apri­lu 2008. go­di­ne, jer ta­da pro­ti­~e 3 go­di­ne od do­no­
{e­nja Za­ko­na o re­ha­bi­li­ta­ci­ji, ko­jim je obe­}a­no da }e se pra­vo na na­kna­
du {te­te i pra­vo na po­vra­}aj kon­fi­sko­va­ne imo­vi­ne re­ha­bi­li­to­va­nog li­ca
ure­di­ti po­seb­nim za­ko­nom.

2. Re­ha­bi­li­ta­ci­je u po­stup­ci­ma
kod Okru­`nog su­da u [ap­cu
U Okru­`nom su­du u [ap­cu za pe­riod od do­no­{e­nja Za­ko­na o re­ha­
bi­li­ta­ci­ji do no­vem­bra 2008. go­di­ne pri­mlje­no je ukup­no 127 zah­te­va za
re­ha­bi­li­ta­ci­ju za 132 li­ca. U 2006. go­di­ni pri­mljen je 61 zah­tev, u 2007. go­
di­ni 53 zah­te­va, a u 2008. go­di­ni 13 zah­te­va.
Od ukup­no 132 li­ca zah­te­vi za re­ha­bi­li­ta­ci­ju su usvo­je­ni za 101 li­ce,
dok zah­te­vi za re­ha­bi­li­ta­ci­ju ni­su usvo­je­ni pre­ma 13 li­ca, {to zna­~i da su re­
{e­ni pred­me­ti pre­ma 114 li­ca, a osta­li su ne­re­{e­ni pre­ma ukup­no 18 li­ca.
Okru­`ni sud je usvo­jio zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pre­ma 101 li­cu, a je­
dan od mno­gih na­~i­na nji­ho­ve kla­si­fi­ka­ci­je je­ste da se ra­di o 34 li­ca ko­ja
su li­kvi­di­ra­na bez od­lu­ke su­da i bez vo­|e­nja po­stup­ka, 24 li­ca su bi­la po­
li­ti~­ki ne­is­to­mi­{lje­ni­ci u okvi­ru vla­da­ju­}e ko­mu­ni­sti~­ke ide­o­lo­gi­je, 28 li­ca
su bi­li po­li­ti~­ki ne­is­to­mi­{lje­ni­ci iz­van vla­da­ju­}e ko­mu­ni­sti~­ke ide­o­lo­gi­je,
pre­ma 4 li­ca iz­vr­{e­na je na­ci­o­na­li­za­ci­ja imo­vi­ne, a 11 li­ca je re­ha­bi­li­to­va­
no zbog kri­vi~­nih osu­da u vre­me pri­nud­nog ot­ku­pa.
Na­kon oslo­bo­|e­nja za­pad­ne Sr­bi­je, us­po­sta­vlje­na je voj­na vlast
ko­ja je pre­ko pri­pad­ni­ka ode­lje­nja za za­{ti­tu na­ro­da (Ozna) vr­{i­la di­vlja
~i­{}e­nja, po krat­kom po­stup­ku, naj­vi­|e­ni­jih pred­stav­ni­ka eli­te gra­|an­skog
pred­rat­nog dru­{tva, kao i onih ko­ji su u to­ku ra­ta ima­li bi­lo ka­kvu ve­zu
sa oku­pa­to­rom (`an­da­ri, {u­ma­ri, po­{ta­ri, pred­sed­ni­ci op­{ti­ne, na­~el­ni­ci,
tu­ma­~i i dru­gi), bez od­lu­ke su­da i vo­|e­nja po­stup­ka. Li­kvi­da­ci­je su vr­{e­
299
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

ne na vi­{e me­sta upo­~et­ku, a za­tim or­ga­ni­zo­va­no na po­lu­sru­{e­nom `e­lje­

zni~­kom mo­stu na re­ci Sa­vi u [ap­cu, gde je u pe­ri­o­du od ok­to­bra 1944.
go­di­ne pa do ka­snog pro­le­}a 1945. go­di­ne, pre­ma ne­kim sve­do­~e­nji­ma,
li­kvi­di­ra­no od 800 do 2.000 ci­vi­la iz svih op­{ti­na za­pad­ne Sr­bi­je, pri ~e­mu
su do­vo­|e­na i li­ca iz su­sed­nih re­gi­ja.
Li­kvi­da­ci­je su vr­{e­ne va­tre­nim oru`­jem, ma­ljem, bu­da­kom i dru­gim
po­god­nim pred­me­ti­ma a le­{e­vi su ba­ca­ni u Sa­vu, uglav­nom ta­ko {to su li­ca
bi­la po­ve­za­na `i­com te su za­jed­no ne­sta­ja­la u vo­da­ma re­ke. Od svih li­kvi­
di­ra­nih li­ca sa­mo jed­no je po hri­{}an­skim obi­~a­ji­ma sa­hra­nje­no u [ap­cu,
a osta­la ni­su ni­ka­da pro­na­|e­na.
Od­lu­ke o li­kvi­da­ci­ja­ma do­no­si­li su par­tij­ski ru­ko­vo­di­o­ci i isled­ni­ci
Ozne, ko­ji su ve­}i­nom bi­li sa dru­gih pod­ru~­ja, a li­kvi­da­ci­je su vr­{i­li uglav­
nom do­bro­volj­ci sa pod­ru~­ja [ap­ca i oko­li­ne, ta­ko da su se ~e­sto `r­tve i
d`e­la­ti po­zna­va­li od­ra­ni­je. Li­kvi­da­ci­je su bi­le plan­ske, or­ga­ni­zo­va­ne i do­
sled­no spro­ve­de­ne. Pre­ma ne­kim sve­do­~e­nji­ma, ima jo{ ne­ko­li­ko `i­vih li­
ca ko­ja su u~e­stvo­va­la u li­kvi­da­ci­ja­ma `r­ta­va na [a­ba~­kom mo­stu.
U svim na­ve­de­nim slu­~a­je­vi­ma na­knad­no je vr­{e­na kon­fi­ska­ci­ja imo­
vi­ne, a po pra­vi­lu se ra­di­lo o li­ci­ma ko­ja su bi­la imu}­na.
S ob­zi­rom na do sa­da pri­ku­plje­ne do­ka­ze, mo­`e se re­}i da li­kvi­da­
ci­ja ovih li­ca pred­sta­vlja rat­ni zlo­~in pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­{tva i ve­li­ki
je pro­pust nad­le­`nih tu­`i­la­{ta­va {to do sa­da ni­je po­kre­nut ni­je­dan pret­kri­
vi~­ni ni­ti kri­vi~­ni po­stu­pak, pro­tiv bi­lo kog od li­ca ko­ja su u~e­stvo­va­la u
pla­ni­ra­nju, or­ga­ni­zo­va­nju ili spro­vo­|e­nju li­kvi­da­ci­ja ci­vil­nog sta­nov­ni­{tva
u tom pe­ri­o­du.

3. Re­sti­tu­ci­je na pod­ru~­ju Okru­`nog su­da u [ap­cu

Na pod­ru~­ju Okru­`nog su­da u [ap­cu, u op­{tin­skim su­do­vi­ma u [ap­
cu, Lo­zni­ci i Bo­ga­ti­}u, pra­vo­sna­`no je okon­~a­no ili je u to­ku vi­{e par­ni~­
nih i van­par­ni~­nih pred­me­ta po­vo­dom re­sti­tu­ci­je imo­vi­ne re­ha­bi­li­to­va­nih
li­ca, nji­ma ili nji­ho­vim na­sled­ni­ci­ma, i bez do­no­{e­nja Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji.
Uglav­nom se ra­di o re­sti­tu­ci­ji imo­vi­ne li­kvi­di­ra­nih li­ca i li­ca ~i­ja je imo­vi­
na na­ci­o­na­li­zo­va­na.
1. Pra­vo­sna­`nim re­{e­njem Okru­`nog su­da u [ap­cu Reh. 43/06 od
03.11.2006. go­di­ne usvo­jen je zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pok. Ni­ko­le De­spo­
to­vi­}a biv­{eg iz [ap­ca, pa je:
1. UTVR­\E­NO da je on 27. av­gu­sta 1943. go­di­ne, li­{en `i­vo­ta od
stra­ne ta­ko­zva­ne “~et­ni~­ke le­te­}e troj­ke”, bez od­lu­ke su­da i bez
spro­ve­de­nog po­stup­ka, iz ide­o­lo­{ko-po­li­ti~­kih raz­lo­ga, kao `r­tva
pro­go­na i na­si­lja, ~i­me je po­vre­|e­no nje­go­vo pra­vo na `i­vot,
2. UTVR­\E­NO je da je pra­vo­sna­`ni za­klju­~ak Sre­skog su­da u [ap­
cu R. br. 142/46 od 17.04.1946. go­di­ne, ko­jim je kon­fi­sko­va­na
300
 Od rehabilitacije do restitucije

imo­vi­na ime­no­va­nog, ko­jim za­klju~­kom je iz ide­o­lo­{ko po­li­ti~­

kih raz­lo­ga po­vre­|e­no nje­go­vo pra­vo na imo­vi­nu, ni­{tav od tre­
nut­ka do­no­{e­nja i da su ni­{ta­ve sve nje­go­ve prav­ne po­sle­di­ce.
Ovaj pred­met je spe­ci­fi­~an po to­me {to je re­ha­bi­li­to­va­no li­ce ~i­je je
pra­vo na `i­vot po­vre­|e­no za vre­me ra­ta, a pra­vo na imo­vi­nu po­sle ra­ta,
ta­ko da se on po­ja­vlju­je kao `r­tva dve ide­o­lo­gi­je.
Pra­vo­sna­`nim do­pun­skim re­{e­njem Okru­`nog su­da Reh. 43/06 od
25.01.2008. go­di­ne utvr­|e­no je da su:
– Re­{e­nje Skup­{ti­ne Op­{ti­ne [a­bac broj 02–1584/1 od 28.12.1967.
go­di­ne, ko­jim je do­de­lje­no na ko­ri­{}e­nje bez na­kna­de Tr­go­vin­
skom pred­u­ze­}u na ve­li­ko “[a­bac” u [ap­cu vi­{e ne­po­kret­no­sti,
a iz­me­|u osta­lih i: po­slov­na pro­sto­ri­ja – pro­dav­ni­ca “Me­tal” u
ul. Ma­sa­ri­ko­voj br. 4 u [ap­cu, po­vr­{i­ne 96,40 m2, na kat. parc.
br. 708 KO [a­bac, sa spo­red­nim pro­sto­ri­ja­ma, po­drum od 36 m2
i pri­ru~­ni ma­ga­cin od 42 m2, i
– Re­{e­nje Skup­{ti­ne Op­{ti­ne [a­bac broj 360–15/89–08 od 03.02.1989.
go­di­ne, ko­jim je Op­{ti­na [a­bac na TP “Na­ma” iz [ap­ca pre­ne­la
pra­vo ras­po­la­ga­nja i ko­ri­{}e­nja na stam­be­nom pro­sto­ru, I sprat
zgra­de u Ma­sa­ri­ko­voj broj 4, ukup­ne po­vr­{i­ne od 117 m2,
ko­jim re­{e­nji­ma je pre­ne­to pra­vo ras­po­la­ga­nja de­lo­va kon­fi­sko­va­
ne imo­vi­ne pok. Ni­ko­le De­spo­to­vi­}a, a isto­vre­me­no je ovim re­{e­nji­ma iz
ide­o­lo­{ko-po­li­ti~­kih raz­lo­ga, po­vre­|e­no pra­vo na imo­vi­nu pok. Ni­ko­le
De­spo­to­vi­}a, ni­{ta­vi od tre­nu­ta­ka do­no­{e­nja i da su ni­{ta­ve sve prav­ne po­
sle­di­ce ovih re­{e­nja.
Kon­fi­sko­va­na imo­vi­na je od stra­ne nad­le­`nih dr­`av­nih or­ga­na po­
sle ra­ta ras­po­de­lje­na u agrar­noj re­for­mi (po­ljo­pri­vred­nim pro­iz­vo­|a­~i­ma
i za­dru­ga­ma), a po­slov­ni pro­stor – pro­dav­ni­ca “Me­tal”, ko­ja se na­la­zi na
elit­nom me­stu u [ap­cu, pre­ko pu­ta Pra­vo­slav­ne cr­kve, ustu­pljen je na ko­
ri­{}e­nje Tr­go­vin­skom pred­u­ze­}u “Na­ma” iz [ap­ca, ko­je je ovu pro­dav­ni­
cu ko­ri­sti­lo do pre 15 go­di­na, za­tim je iz­da­va­lo dru­gim pred­u­ze­}i­ma. U
mar­tu 2005. go­di­ne pro­dav­ni­ca je bi­la pra­zna, pa su se u nju use­li­li na­sled­
ni­ci pok. Ni­ko­le De­spo­to­vi­}a, a za­tim je iz­me­|u njih, sa jed­ne stra­ne, i TP
“Na­ma” iz [ap­ca, sa dru­ge stra­ne, po­kre­nu­to vi­{e par­ni~­nih po­stu­pa­ka sa
uza­jam­nim zah­te­vi­ma za ise­lje­nje, pre­da­ju u dr­`a­vi­nu i na­kna­du {te­te.
U ja­nu­a­ru 2008. go­di­ne TP “Na­ma” [a­bac je u {tam­pa­nim gla­si­li­
ma ob­ja­vi­la da jav­no pro­da­je ovu pro­dav­ni­cu. Tim po­vo­dom Op­{tin­ski
sud u [ap­cu je svo­jim re­{e­njem P. br. 29/08 od 11.01.2008. go­di­ne usvo­jio
pred­lo­`e­nu pri­vre­me­nu me­ru i za­bra­nio pro­da­ju ovog lo­ka­la, kao i bi­lo
ka­kvo dru­go ras­po­la­ga­nje nji­me. Pri to­me je sud za­u­zeo stav da ni­su sa­mo
`r­tva i nje­gov na­sled­nik du­`ni da ~e­ka­ju do­no­{e­nje Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji da
bi se iz­vr­{io po­vra­}aj kon­fi­sko­va­ne imo­vi­ne, ne­go je i dr­`a­lac i ko­ri­snik
301
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

te imo­vi­ne du­`an da ~e­ka do­no­{e­nje tog za­ko­na i da za to vre­me ne pred­u­

zi­ma ni­ka­kve ra­di­kal­ne me­re u po­gle­du ras­po­la­ga­nja kon­fi­sko­va­nom ne­
po­kret­no­{}u.
2. Pra­vo­sna­`nim re­{e­njem Okru­`nog su­da Reh. br. 2/06 od 07.12.2006.
go­di­ne usvo­jen je zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pok. Pa­vla Kur­to­vi­}a, apo­te­ka­
ra iz [ap­ca, pa je:
1. UTVR­\E­NO da je pok. Pa­vle Kur­to­vi}, da­na 27. ok­to­bra 1944.
go­di­ne, li­{en `i­vo­ta, u [ap­cu, od stra­ne pri­pad­ni­ka par­ti­zan­skog
po­kre­ta, bez od­lu­ke su­da i bez spro­ve­de­nog po­stup­ka, iz ide­o­lo­
{ko-po­li­ti~­kih raz­lo­ga, kao `r­tva pro­go­na i na­si­lja, ~i­me je po­vre­
|e­no nje­go­vo pra­vo na `i­vot.
2. UTVR­\E­NO da su: pra­vo­sna­`ni za­klju­~ak Sre­skog su­da u [ap­
cu R. br. 97/46 od 23.03.1946. go­di­ne, iz­me­njen i do­pu­njen pra­
vo­sna­`nim za­klju~­kom Sre­skog su­da u [ap­cu R. br. 97/46 od 28.
no­vem­bra 1946. go­di­ne, ko­ji­ma je kon­fi­sko­va­na imo­vi­na pok.
Pa­vla Kur­to­vi­}a, ko­jim za­klju~­ci­ma je iz ide­o­lo­{ko po­li­ti~­kih
raz­lo­ga po­vre­|e­no pra­vo na imo­vi­nu pok. Pa­vla Kur­to­vi­}a, kao
i sva­ka dru­ga od­lu­ka dr­`av­nog or­ga­na ko­ji­ma je iz­vr­{e­na kon­fi­
ska­ci­ja nje­go­ve imo­vi­ne, ni­{ta­vi od tre­nut­ka do­no­{e­nja i da su
ni­{ta­ve sve nji­ho­ve prav­ne po­sle­di­ce.
Na­sled­nik pok. Pa­vla Kur­to­vi­}a po­kre­nuo je vi­{e par­ni~­nih i van­
par­ni~­nih po­stu­pa­ka pro­tiv sa­da­{njih dr­`a­la­ca ne­po­kret­no­sti ko­je su bi­le
u svo­ji­ni Pa­vla Kur­to­vi­}a.
U pred­me­tu P. 231/07 Op­{tin­skog su­da u [ap­cu do­ne­ta je pre­su­da
od 26.03.2007. go­di­ne ko­jom je od­bi­jen tu­`be­ni zah­tev za pre­da­ju ne­po­
kret­no­sti ko­ja je kon­fi­sko­va­na a za­te­~e­na je u dr­`a­vi­ni tu­`e­nog. Pri to­me
je sud za­u­zeo stav da je tu­`ba pre­u­ra­nje­na zbog to­ga {to ni­je do­net za­kon
o re­sti­tu­ci­ji, ~i­je do­no­{e­nje je obe­}a­no od stra­ne dr­`a­ve Za­ko­nom o re­ha­
bi­li­ta­ci­ji. @al­be­ni po­stu­pak je u to­ku.
Kod Op­{tin­skog su­da u Lo­zni­ci do­ne­te se pra­vo­sna­`ne pre­su­de:
– u pred­me­tu P. br. 304/07 da­na 29.04.2008. go­di­ne,
– u pred­me­tu P. br. 399/07 da­na 05.07.2007. go­di­ne,
– u pred­me­tu P. br. 518/07 da­na 15.10.2007. go­di­ne.
U ovim pre­su­da­ma usvo­je­ni su tu­`be­ni zah­te­vi na­sled­ni­ka pok. Pa­
vla Kur­to­vi­}a i utvr­|e­no je da je on vla­snik ne­po­kret­no­sti i tu­`e­ni­ci su,
kao dr­`a­o­ci ovih ne­po­kret­no­sti, oba­ve­za­ni da iste pre­da­ju u svo­ji­nu i dr­
`a­vi­nu tu­`i­o­cu, ko­ji se na osno­vu ovih pre­su­da mo­`e upi­sa­ti kao nji­hov
vla­snik u jav­nim knji­ga­ma.
U svim ovim po­stup­ci­ma ni­je iz­vr­{e­na kon­fi­ska­ci­ja imo­vi­ne ne­go
je imo­vi­na pok. Pa­vla Kur­to­vi­}a na pod­ru~­ju Lo­zni­ce sta­vlje­na pod se­kve­
star, od­lu­kom Na­rod­nog sre­skog su­da iz Lo­zni­ce, a za­tim je ista, bez od­lu­
302
 Od rehabilitacije do restitucije

ke su­da i dru­gih or­ga­na, ili od­lu­kom dru­gih or­ga­na, ustu­plje­na na ko­ri­{}e­

nje dru­{tve­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma.
Sud je u svim ovim pred­me­ti­ma za­u­zeo stav da na­ve­de­na imo­vi­na
mo­ra da se vra­ti na­sled­ni­ku zbog to­ga {to ne po­sto­ji kri­vi~­na pre­su­da o kon­
fi­ska­ci­ji, ne­go po­sto­ji od­lu­ka su­da o se­kve­stra­ci­ji, ta­ko da ne­ma smet­nje da
se imo­vi­na vra­ti na­sled­ni­ku, jer je se­kve­stra­ci­ja su­vi­{na s ob­zi­rom na to da
je iz­vr­{e­na re­ha­bi­li­ta­ci­ja biv­{eg vla­sni­ka, zbog ~e­ga se ni na­knad­no ne mo­
`e iz­vr­{i­ti kon­fi­ska­ci­ja nje­go­ve imo­vi­ne, a osim to­ga kon­fi­ska­ci­ju ni­je mo­
gu­}e iz­vr­{i­ti ni zbog to­ga {to se ra­di o za­ko­nu ko­ji je pre­stao da va­`i.
U na­ve­de­nim pred­me­ti­ma pod­ne­te su dve re­vi­zi­je i je­dan zah­tev za
za­{ti­tu za­ko­ni­to­sti i po­stup­ci pred Vr­hov­nim su­dom Sr­bi­je su u to­ku.
3. Pra­vo­sna­`nim re­{e­njem Okru­`nog su­da Reh. 1/07 od 27.04.2007.
go­di­ne usvo­jen je zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pok. Sve­ti­sla­va Je­ri­ni­}a, biv­{eg
pred­sed­ni­ka Op­{ti­ne Lo­zni­ca, pa je:
1. UTVR­\E­NO da je pok. Sve­ti­slav Je­ri­ni}, da­na 16. apri­la 1944.
go­di­ne, li­{en `i­vo­ta u Lo­zni~­kom Po­lju, od stra­ne pri­pad­ni­ka par­
ti­zan­skog po­kre­ta, bez od­lu­ke su­da i bez spro­ve­de­nog po­stup­ka,
iz ide­o­lo­{ko-po­li­ti~­kih raz­lo­ga, kao `r­tva pro­go­na i na­si­lja, ~i­me
je po­vre­|e­no nje­go­vo pra­vo na `i­vot.
2. UTVR­\E­NO da je pra­vo­sna­`na pre­su­da Sre­skog na­rod­nog su­
da u Lo­zni­ci P. 239/45 od 11.02.1946. go­di­ne, ko­jom je kon­fi­sko­
va­na imo­vi­na pok. Sve­ti­sla­va Je­ri­ni­}a, ~i­me je po­vre­|e­no nje­go­
vo pra­vo na imo­vi­nu iz ide­o­lo­{ko-po­li­ti~­kih raz­lo­ga, kao i sva­ka
dru­ga od­lu­ka dr­`av­nog or­ga­na, ko­ji­ma je iz­vr­{e­na kon­fi­ska­ci­ja
nje­go­ve imo­vi­ne, ni­{ta­vi od tre­nut­ka do­no­{e­nja i da su ni­{ta­ve sve
nji­ho­ve prav­ne po­sle­di­ce.
Op­{tin­ski sud u Lo­zni­ci do­neo je pra­vo­sna­`no re­{e­nje P. br. 171/2008
od 10.04.2008. go­di­ne, ko­jim je usvo­je­na pri­vre­me­na me­ra i tu­`e­nom je za­
bra­nje­no da ras­po­la­`e i op­te­re­ti ne­po­kret­no­sti ko­je su kon­fi­sko­va­ne od
pok. Sve­ti­sla­va Je­ri­ni­}a i na­la­ze se u dr­`av­noj svo­ji­ni Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, na
ko­me pra­vo ko­ri­{}e­nja ima Po­ljo­pri­vred­no do­bro, u ~i­joj dr­`a­vi­ni se ove
ne­po­kret­no­sti na­la­ze, a od­bi­jen je pred­log da se od­re­di pri­vre­me­na me­ra i
na taj na­~in da se tu­`e­ni­ma za­bra­ni sva­ko ko­ri­{}e­nje ne­po­kret­no­sti. Istim
re­{e­njem pre­ki­nut je po­stu­pak do do­no­{e­nja pro­pi­sa ko­jim }e se re­gu­li­sa­
ti vra­}a­nje imo­vi­ne na­sled­ni­ku pok. Sve­ti­sla­va Je­ri­ni­}a.
U ovom pred­me­tu sud je za­u­zeo stav da se po­stu­pak pre­ki­ne do do­no­
{e­nja za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji, ~i­je do­no­{e­nje mo­ra­ju da ~e­ka­ju ne sa­mo na­sled­
ni­ci sta­rih vla­sni­ka ve} i dr­`a­o­ci ne­po­kret­no­sti. Pri to­me je za­u­zet i stav da
dr­`a­va ko­ja je obe­}a­la da }e do­ne­ti za­kon mo­ra to da u~i­ni u ra­zum­nom
ro­ku, ko­ji ne mo­`e bi­ti du­`i od dve i po go­di­ne od da­na do­no­{e­nja Za­ko­na
303
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

o re­ha­bi­li­ta­ci­ji. Uko­li­ko za­kon ne bu­de do­net u ovom ro­ku, po­stu­pak }e bi­

ti na­sta­vljen i sud }e do­ne­ti od­lu­ku na osno­vu po­zi­tiv­nih pro­pi­sa.
Op­{tin­ski sud u Lo­zni­ci do­neo je i re­{e­nje P. br. 1198/ 2008 od
08.10.2008. go­di­ne ko­jim je usvo­je­na pri­vre­me­na me­ra, sa istim raz­lo­zi­ma
su­da kao i u pret­hod­nom re­{e­nju, i tu­`e­ni­ci­ma je za­bra­nje­no ras­po­la­ga­
nje i op­te­re­}e­nje ne­po­kret­no­sti kon­fi­sko­va­nih od pok. Sve­ti­sla­va Je­ri­ni­
}a i isto­vre­me­no je po­stu­pak u ovoj prav­noj stva­ri pre­ki­nut. Ovo re­{e­nje
ni­je pra­vo­sna­`no.
4. Pra­vo­sna­`nim re­{e­njem Okru­`nog su­da Reh. 27/07 od 29.06.2007.
go­di­ne usvo­jen je zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pok. \o­ke Jo­va­no­vi­}a, ban­ka­
ra iz [ap­ca, pa je:
1. UTVR­\E­NO da je pok. \o­ka Jo­va­no­vi}, da­na 27. ok­to­bra 1944.
go­di­ne, li­{en `i­vo­ta u [ap­cu, od stra­ne pri­pad­ni­ka par­ti­zan­skog
po­kre­ta, bez od­lu­ke su­da i bez spro­ve­de­nog po­stup­ka, iz ide­o­lo­
{ko-po­li­ti~­kih raz­lo­ga, kao `r­tva pro­go­na i na­si­lja, ~i­me je po­vre­
|e­no nje­go­vo pra­vo na `i­vot.
2. UTVR­\E­NO da je pra­vo­sna­`ni za­klju­~ak Sre­skog su­da u [ap­cu
broj 662/45 od 19.07.1946. go­di­ne, ko­jim je kon­fi­sko­va­na imo­vi­
na pok. \o­ke Jo­va­no­vi­}a, ko­jim za­klju~­kom je iz ide­o­lo­{ko-po­
li­ti~­kih raz­lo­ga po­vre­|e­no nje­go­vo pra­vo na imo­vi­nu, kao i sva­
ka dru­ga od­lu­ka dr­`av­nog or­ga­na, ko­jim je iz­vr­{e­na kon­fi­ska­ci­
ja nje­go­ve imo­vi­ne, ni­{tav od tre­nut­ka do­no­{e­nja i da su ni­{ta­ve
sve nji­ho­ve prav­ne po­sle­di­ce.
Re­{e­njem Op­{tin­skog su­da u [ap­cu P. br. 83/08 od 06.02.2008. go­
di­ne od­re­|e­na je pri­vre­me­na me­ra ko­jom je za­bra­nje­no otu­|e­nje, op­te­re­
}e­nje i sva­ko dru­go ras­po­la­ga­nje ne­po­kret­no­sti­ma ko­je su kon­fi­sko­va­ne
od pok. \o­ke Jo­va­no­vi­}a. Sud je za­u­zeo stav da je u ~l. 8 Za­ko­na o re­ha­
bi­li­ta­ci­ji pro­pi­sa­no da }e pra­vo na na­kna­du {te­te i pra­vo na po­vra­}aj kon­fi­
sko­va­ne imo­vi­ne re­ha­bi­li­to­va­nog li­ca bi­ti ure­|e­ni po­seb­nim za­ko­nom, {to
zna­~i da je vra­}a­nje ove imov­ne iz­ve­sno, a za­ko­nom ko­ji }e tek bi­ti do­net
u ve­zi sa vra­}a­njem ova­ko od­u­ze­te imo­vi­ne sa­mo }e se de­talj­ni­je re­gu­li­sa­
ti na­~in vra­}a­nja. @al­be­ni po­stu­pak je u to­ku. Za­ni­mlji­vo je u ovom pred­
me­tu da su `al­be ulo­`i­li Op­{ti­na [a­bac i za­stup­nik Voj­ske Sr­bi­je, ~i­me se
po­ka­zu­je da dr­`av­ni or­ga­ni u ovom pred­me­tu ne po­ka­zu­ju na­me­ru i vo­
lju za za­mr­za­va­nje ove imo­vi­ne pri­vre­me­nom me­rom, {to je od­stu­pa­nje
od obe­}a­nja da­nog u Za­ko­nu o re­ha­bi­li­ta­ci­ji. Dr­`av­ni or­ga­ni bi mo­ra­li
da pred­u­zi­ma­ju sve me­re da se kon­fi­sko­va­na imo­vi­na sa­~u­va i u na­tu­ral­
nom vi­du vra­ti biv­{im vla­sni­ci­ma, jer to ni­je sa­mo u in­te­re­su biv­{ih vla­sni­
ka, ve} i u in­te­re­su dr­`a­ve, s ob­zi­rom na to da bi se, uko­li­ko bi sa­da do­{lo
do ne­mo­gu}­no­sti po­vra­}a­ja imo­vi­ne u na­tu­ral­nom ob­li­ku, mo­ra­la pla­ti­ti
304
 Od rehabilitacije do restitucije

vred­nost te imo­vi­ne iz dr­`av­nih sred­sta­va, pri­ku­plja­njem nov­ca od po­re­

skih ob­ve­zni­ka.
5. Pra­vo­sna­`nim re­{e­njem Okru­`nog su­da Reh. 29/07 od 29.06.2007. go­
di­ne usvo­jen je zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pok. Sto­ja­na Sa­mu­ro­vi­}a, pa je:
UTVR­\E­NO da je pra­vo­sna­`no re­{e­nje o na­ci­o­na­li­za­ci­ji ne­po­kret­
no­sti u [ap­cu Ko­mi­si­je za na­ci­o­na­li­za­ci­ju NOO [a­bac br. 03–3096/99 od
04.09.1959. go­di­ne, ko­jim je po­vre­|e­no nje­go­vo pra­vo na imo­vi­nu, iz ide­
o­lo­{ko-po­li­ti~­kih raz­lo­ga, ni­{ta­vo, od da­na do­no­{e­nja i da su ni­{ta­ve sve
nje­go­ve prav­ne po­sle­di­ce.
Pri­li­kom do­no­{e­nja ovog re­{e­nja o re­ha­bi­li­ta­ci­ji, Okru­`ni sud je po­
{ao od shva­ta­nja da sva­ko prav­no i fi­zi~­ko li­ce ima pra­vo na neo­me­ta­no
u`i­va­nje svo­je imo­vi­ne, ta­ko da ni­ko ne mo­`e bi­ti li­{en svo­je imo­vi­ne osim
u jav­nom in­te­re­su i pod uslo­vi­ma pred­vi­|e­nim za­ko­nom i op­{tim na­~e­li­
ma me­|u­na­rod­nog pra­va. Pra­vo na neo­me­ta­no u`i­va­nje sop­stve­ne imo­vi­
ne bi­lo je de­kla­ra­tiv­no pri­zna­to i prav­nim pro­pi­si­ma u vre­me do­no­{e­nja
re­{e­nja o na­ci­o­na­li­za­ci­ji. Me­|u­tim, ova na­ci­o­na­li­za­ci­ja, kao upliv dr­`a­ve
u pri­vat­nu imo­vi­nu, ni­je vr­{e­na u jav­nom in­te­re­su, ve} je vr­{e­na u in­te­re­
su spro­vo­|e­nja po­li­ti~­ke ide­o­lo­gi­je Ko­mu­ni­sti~­ke par­ti­je, od­no­sno Sa­ve­za
ko­mu­ni­sta, ka­ko bi se od tzv. ka­pi­ta­li­sta kao kla­snih ne­pri­ja­te­lja od­u­ze­la
imo­vi­na i pre­ne­la u dru­{tve­nu svo­ji­nu, ko­jom upra­vlja i ko­ri­sti je su­prot­
sta­vlje­na rad­ni~­ka kla­sa. U kon­kret­nom slu­~a­ju imo­vi­na od­u­ze­ta od pok.
Sto­ja­na Sa­mu­ro­vi­}a do­de­lje­na je na ko­ri­{}e­nje dru­{tve­nim or­ga­ni­za­ci­ja­
ma, pa cilj ko­ji se ostva­ri­vao na­ci­o­na­li­za­ci­jom ni­je bio jav­ni in­te­res svih
gra­|a­na u dru­{tvu, od­no­sno dr­`a­vi, ve} za­do­vo­lja­va­nje par­ci­jal­nih in­te­re­
sa iz ide­o­lo­{ko-po­li­ti~­kih raz­lo­ga. Zbog ovih raz­lo­ga Okru­`ni sud je za­u­
zeo stav da je na­ci­o­na­li­za­ci­jom imo­vi­ne po­vre­|e­no pra­vo na imo­vi­nu li­ca
od ko­jih je imo­vi­na na­ci­o­na­li­zo­va­na.
Iz­me­|u na­sled­ni­ka pok. Sto­ja­na Sa­mu­ro­vi­}a, sa jed­ne stra­ne, i dr­
`a­ve Sr­bi­je i TP “Na­ma” [a­bac, sa dru­ge stra­ne, pred Op­{tin­skim su­dom
u [ap­cu i Tr­go­vin­skim su­dom u Va­lje­vu u to­ku je vi­{e par­ni~­nih po­stu­pa­
ka, po uza­jam­nim tu­`ba­ma, pre­su­de ni­su do­no­{e­ne, pri­vre­me­ne me­re ni­
su usva­ja­ne.
6. Pra­vo­sna­`nim Re­{e­njem Okru­`nog su­da Reh. 6/08 od 01.08.2008.
go­di­ne usvo­jen je zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pok. Va­se Ni­ko­li­}a biv­{eg iz
[ap­ca, pa je:
UTVR­\E­NO da su: re­{e­nje ko­mi­si­je za na­ci­o­na­li­za­ci­ju pri Na­rod­
nom od­bo­ru sre­za [a­bac br. 03–3096/207 od 06.10.1959. go­di­ne i re­{e­nje
istog or­ga­na br. 03–111–59 od 14.11.1959. go­di­ne, ko­ji­ma je iz­vr­{e­na na­ci­
o­na­li­za­ci­ja ne­kret­ni­na ime­no­va­nog, i re­{e­nje Skup­{ti­ne op­{ti­ne [a­bac br.
02–1584/1 od 28.12.1967. go­di­ne, ko­jim je Op­{ti­na [a­bac pre­ne­la na ko­ri­
{}e­nje bez na­kna­de tr­go­vin­skom pred­u­ze­}u na ve­li­ko “[a­bac” u [ap­cu,
305
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

iz­me­|u osta­log, i nje­go­vu ne­po­kret­nost – po­slov­ni pro­stor u [ap­cu u ul.

Ka­ra­|or­|e­voj br. 1 u po­vr­{i­ni od 68,92 m2, za­jed­no sa pra­vom ko­ri­{}e­nja
de­la kat. parc. br. 710 ZKUL br. 1053 KO [a­bac, na ko­joj se po­slov­ni pro­
stor na­la­zi, kao i sva­ko dru­go re­{e­nje ko­jim je iz­vr­{e­na na­ci­o­na­li­za­ci­ja nje­
go­vih ne­po­kret­no­sti ili ras­po­la­ga­nje tim ne­po­kret­no­sti­ma, ko­jim re­{e­nji­ma
je po­vre­|e­no nje­go­vo pra­vo na imo­vi­nu, iz ide­o­lo­{ko-po­li­ti~­kih raz­lo­ga,
ni­{ta­vi i da su ni­{ta­ve sve prav­ne po­sle­di­ce ovih re­{e­nja.
Tr­go­vin­ski sud u Va­lje­vu je do­neo re­{e­nje P. br. 485/08 od 29.08.2008.
go­di­ne, ko­jim je od­re­dio pri­vre­me­nu me­ru i za­bra­nio tu­`e­nom TP “Na­ma”
otu­|e­nje i op­te­re­}e­nje na­ci­o­na­li­zo­va­ne ne­po­kret­no­sti, po tu­`bi na­sled­ni­
ka re­ha­bi­li­to­va­nog li­ca. Pri to­me je ovaj sud za­u­zeo stav da je ve­ro­vat­nost
tu­`i­o­~e­vog po­tra­`i­va­nja utvr­|e­na na osno­vu re­{e­nja o re­ha­bi­li­ta­ci­ji pre­da­
ka tu­`i­o­ca, ko­ji je re­ha­bi­li­to­van, a pod­ne­ta je i pri­ja­va nad­le­`nom or­ga­nu
za evi­den­ti­ra­nje od­u­ze­te imo­vi­ne. @al­be­ni po­stu­pak je u to­ku.
Da­na 23.10.2008. go­di­ne sve­{te­nik Vo­ji­slav Pe­tro­vi}, ko­ji je ku­pio
ne­po­kret­nost od na­sled­ni­ka pok. Va­se Ni­ko­li­}a, jav­nom de­mon­stra­ci­jom,
na­sil­no, mot­kom je raz­bio iz­log lo­ka­la i stu­pio u nje­go­vu dr­`a­vi­nu, {to su
za­be­le­`i­li {tam­pa­ni i elek­tron­ski me­di­ji u Sr­bi­ji i {to je bio po­vod da i pre­
mi­jer Mir­ko Cvet­ko­vi} u “Uti­sku ne­de­lje” na TV B-92 po­ka­`e raz­u­me­va­
nje za ovaj po­stu­pak i obe­}a da }e se pro­ces do­no­{e­nja Za­ko­na o de­na­ci­
o­na­li­za­ci­ji ubr­za­ti.
7. Pra­vo­sna­`nim re­{e­njem Okru­`nog su­da Reh. 1/08 od 27.03.2008.
go­di­ne, usvo­jen je zah­tev za re­ha­bi­li­ta­ci­ju pok. Du­{a­na To­mi­}a, in­du­stri­
jal­ca iz Bo­ljev­ca, pa je
1. UTVR­\E­NO da je pok. Du­{an To­mi}, da­na 08–10. fe­bru­a­ra
1945. go­di­ne li­{en `i­vo­ta, u Za­je­~a­ru, od stra­ne pri­pad­ni­ka par­ti­
zan­skog po­kre­ta – Ozna Za­je­~ar, bez od­lu­ke su­da i bez spro­ve­
de­nog po­stup­ka, iz ide­o­lo­{ko-po­li­ti~­kog raz­lo­ga, kao `r­tva pro­
go­na i na­si­lja, ~i­me je po­vre­|e­no nje­go­vo pra­vo na `i­vot.
2. UTVR­\E­NO da su:
– Od­lu­ka Okru­`nog Na­rod­nog od­bo­ra – ode­lje­nje unu­tra­{njih po­
slo­va u Za­je­~a­ru broj 8405 od 18. ma­ja 1945. go­di­ne,
– Re­{e­nje Ko­mi­si­je za kon­fi­ska­ci­ju imo­vi­ne na­rod­nih ne­pri­ja­te­lja
pri Na­rod­nom sre­skom od­bo­ru u Bo­ljev­cu br. 105 od 11. ju­na
1945. go­di­ne,
– Re­{e­nje Na­rod­nog sre­skog su­da u Bo­ljev­cu Konf. br. 127/45 od
22.10.1945. go­di­ne,
– Za­klju­~ak Sre­skog Na­rod­nog su­da u Pa­ra­}i­nu R. 199/45 od
03.12.1945. go­di­ne,
ko­ji­ma je kon­fi­sko­va­na imo­vi­na pok. Du­{a­na To­mi­}a, a isto­vre­me­
no iz ide­o­lo­{ko-po­li­ti~­kih raz­lo­ga po­vre­|e­no pra­vo na imo­vi­nu pok. Du­{a­
306
 Od rehabilitacije do restitucije

na To­mi­}a, kao i sva­ka dru­ga od­lu­ka dr­`av­nog or­ga­na ko­ji­ma je iz­vr­{e­na

kon­fi­ska­ci­ja nje­go­ve imo­vi­ne, ni­{ta­vi od tre­nut­ka do­no­{e­nja i da su ni­{ta­
ve sve nji­ho­ve prav­ne po­sle­di­ce.
Na­sled­nik pok. Du­{a­na To­mi­}a po­kre­nuo je vi­{e par­ni~­nih po­stu­pa­
ka od ko­jih su ne­ki po­kre­nu­ti i pre do­no­{e­nja re­{e­nja o re­ha­bi­li­ta­ci­ji.
Pra­vo­sna­`nom pre­su­dom Pr­vog op­{tin­skog su­da u Be­o­gra­du P. br.
4984/04 od 25.11.2005. go­di­ne od­bi­jen je kao neo­sno­van tu­`be­ni zah­tev
na­sled­ni­ka pok. Du­{a­na To­mi­}a ko­jim je tra­`io da se tu­`e­na Re­pu­bli­ka
Sr­bi­ja oba­ve­`e da mu na ime na­kna­de ne­ma­te­ri­jal­ne {te­te, zbog pre­tr­plje­
nih du­{ev­nih bo­lo­va, usled smr­ti bli­skog li­ca i pre­tr­plje­nog stra­ha, is­pla­ti
tra­`e­ni nov­~a­ni iz­nos.
Vr­hov­ni sud Sr­bi­je je svo­jom pre­su­dom Rev. 2055/06 od 03.05.2007.
go­di­ne od­bio kao neo­sno­va­nu re­vi­zi­ju na­sled­ni­ka pok. Du­{a­na To­mi­}a i
pri to­me za­u­zeo stav da zah­tev za ~i­nid­bu ni­je do­speo zbog to­ga {to }e se
pra­vo na na­kna­du {te­te li­ci­ma re­ha­bi­li­to­va­nim pra­vo­sna­`nom sud­skom od­
lu­kom, od­no­sno nji­ho­vim prav­nim sled­be­ni­ci­ma, ure­di­ti po­seb­nim za­ko­
nom. Do­spe­lost ~i­nid­be je ma­te­ri­jal­no prav­na pret­po­stav­ka za is­pla­tu tra­
`e­nog iz­no­sa na ime na­kna­de {te­te, a pra­vo­sna­`na od­lu­ka o re­ha­bi­li­ta­ci­ji
je osnov za na­kna­du ova­kve {te­te.
Pra­vo­sna­`nom pre­su­dom Op­{tin­skog su­da u Bo­ljev­cu P. br. 185/05
od 22.09.2005. go­di­ne utvr­|e­no je da je tu­`i­lac kao na­sled­nik pok. Du­{a­na
To­mi­}a vla­snik ne­po­kret­no­sti kon­fi­sko­va­ne od re­ha­bi­li­to­va­nog li­ca i da
je tu­`e­na Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja du­`na da to pri­zna ka­ko bi se tu­`i­lac mo­gao
upi­sa­ti u jav­ne knji­ge kao vla­snik ove imo­vi­ne. Kon­kret­na ne­po­kret­nost
bi­la je re­{e­njem o kon­fi­ska­ci­ji iz­u­ze­ta iz kon­fi­sko­va­ne imo­vi­ne i vra­}e­na
po­ro­di­ci pok. Du­{a­na To­mi­}a kao mi­ni­mum za `i­vot.
Pre­su­dom Op­{tin­skog su­da u Bo­ljev­cu P. br. 332/07 od 12.06.2008.
go­di­ne oba­ve­zan je tu­`e­nik “De~­je od­ma­ra­li­{te”, kao dr­`a­lac ne­po­kret­no­
sti iz pret­hod­ne pre­su­de, da istu pre­da u dr­`a­vi­nu na­sled­ni­ku pok. Du­{a­na
To­mi­}a. @al­be­ni po­stu­pak je u to­ku.
U na­cr­ti­ma i pred­lo­zi­ma Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji na­vo­di se oko 45 raz­
li­~i­tih pro­pi­sa po ko­ji­ma je vr­{e­no od­u­zi­ma­nje imo­vi­ne od stra­ne fi­zi~­kih
i prav­nih li­ca. Me­|u­tim, u prak­si pred su­do­vi­ma se na­i­la­zi i na fak­ti~­ke
rad­nje ko­ji­ma je vr­{e­no od­u­zi­ma­nje. Od­li­~an pri­mer za to je imo­vi­na isto­
rij­ske li~­no­sti, po­pa Lu­ke La­za­re­vi­}a, ko­ji je u 19. ve­ku od knja­za Mi­lo­{a
Obre­no­vi­}a do­bio na po­klon, kao za­slu­`ni gra­|a­nin, ne­po­kret­nu imo­vi­
nu u [ap­cu, pre­ko pu­ta zgra­de Okru­`nog su­da, ko­ja se sa­sto­ja­la od stam­
be­no-po­slov­ne zgra­de na sprat ukup­ne po­vr­{i­ne 500 m2 i pla­ca od 60 ari.
Ova imo­vi­na je na­sle­|i­va­njem do­spe­la, iz­me­|u svet­skih ra­to­va, u svo­ji­nu
i dr­`a­vi­nu Ma­re Ko­va­~e­vi}. Ova imo­vi­na od nje ni­je od­u­ze­ta od­lu­ka­ma dr­
`av­nih or­ga­na, pri­me­nom pri­nud­nih pro­pi­sa, jer ni­je bi­lo ni­ka­kvog osno­va
307
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

za nje­no od­u­zi­ma­nje, ali je u tri na­vra­ta, ona ipak osta­la bez ove imo­vi­ne,
i to u pot­pu­no­sti, a na sle­de­}i na­~in:
– naj­pre je 1953. go­di­ne za­klju­~i­la Ugo­vor o raz­me­ni sa Rad­ni~­kim
uni­ver­zi­te­tom, ko­me je pre­ne­la u svo­ji­nu 15 ari svog ze­mlji­{ta, a
ze­mlji­{te ko­je je na­vod­no do­bi­la u raz­me­ni ni prav­no ni fak­ti~­ki
ni­kad joj ni­je uru­~e­no;
– u to­ku 1957. go­di­ne za­klju­~i­la je Ugo­vor o ku­po­pro­da­ji, ko­jim je
na­vod­no ku­}u i deo pla­ca pro­da­la Op­{ti­ni [a­bac, ali joj ku­po­pro­
daj­na ce­na ni­ka­da ni­je is­pla­}e­na. Je­di­na ko­rist od ovog ugo­vo­ra
je bi­la u to­me {to je do­bi­la na do­`i­vot­no u`i­va­nje jed­no­so­ban
stan u zgra­di na­pra­vlje­noj na me­stu na ko­jem se na­la­zi­la nje­na
ku­}a, ku­}a po­pa Lu­ke La­za­re­vi­}a, ko­ja je na osno­vu ovog ugo­
vo­ra sru­{e­na i na istom me­stu na­pra­vlje­na stam­be­no po­slov­na
zgra­da;
– u to­ku 1959. go­di­ne od nje je iz­u­zet osta­tak pla­ca u po­vr­{i­ni od
12 ari, ra­di iz­grad­nje objek­ta od op­{teg in­te­re­sa – let­nje bi­o­skop­
ske ba­{te, ko­ja je iz­gra­|e­na, ali njoj na­kna­da za eks­pro­pri­ja­ci­ju
ni­ka­da ni­je is­pla­}e­na.
U ve­zi sa imo­vi­nom po­pa Lu­ke La­za­re­vi­}a vo­di se vi­{e po­stu­pa­ka
pred Op­{tin­skim su­dom u [ap­cu i imo­vin­sko-prav­nom slu­`bom, iz­ne­te
~i­nje­ni­ce su ne­spor­ne i po­ka­zu­ju ma­{to­vi­tost po­sle­rat­ne ko­mu­ni­sti~­ke vla­
sti u fak­ti~­kom od­u­zi­ma­nju imo­vi­ne od gra­|a­na.
Na osno­vu sve­ga na­ve­de­nog mo­`e se iz­ve­sti sle­de­}i za­klju­~ak:
1. Srp­ska po­li­ti~­ka eli­ta je ka­snim usva­ja­njem Za­ko­na o re­ha­bi­li­ta­
ci­ji po­ka­za­la da ni­je sprem­na za otva­ra­nje pi­ta­nja auto­ri­tar­ne pro­{lo­sti, a
iz­o­stan­kom de­la o eko­nom­skoj re­ha­bi­li­ta­ci­ji, kroz obe­{te­}i­va­nje i re­sti­tu­
ci­ju od­u­ze­te imo­vi­ne, pro­du­`a­va se vi­{e­de­ce­nij­ska ago­ni­ja `r­ta­va ko­mu­ni­
zma. Da bi `r­tve ko­mu­ni­sti~­kog te­ro­ra bi­le re­ha­bi­li­to­va­ne u pot­pu­no­sti,
neo­p­hod­no je od­re­}i se ko­mu­ni­sti~­ke pro­{lo­sti, kao {to su to u~i­ni­li po­sle­
rat­ni Nem­ci, ko­ji su se od­re­kli svo­je na­ci­sti~­ke pro­{lo­sti, ali iz­gle­da da da­
na­{nji Sr­bi ne­ma­ju do­volj­no sna­ge da od­ba­ce ta­kvu pro­{lost.
Re­ha­bi­li­ta­ci­ja je i osnov za re­sti­tu­ci­ju imo­vi­ne i obe­{te­}i­va­nje u skla­
du sa od­red­ba­ma bu­du­}eg Za­ko­na o re­sti­tu­ci­ji, ko­ji je ne­mi­nov­nost.
2. De­na­ci­o­na­li­za­ci­ja je je­dan od naj­va­`ni­jih ko­ra­ka de­mo­krat­ske
vla­sti po­sle oba­ra­nja auto­ri­tar­nog re­`i­ma. Ona pred­sta­vlja va­`nu pret­po­
stav­ku za po­li­ti~­ki i mo­ral­ni opo­ra­vak srp­skog dru­{tva, ko­je je de­ce­ni­ja­
ma bi­lo pod jar­mom auto­ri­tar­ne, par­tij­ske dr­`a­ve, i uslov za iz­grad­nju mo­
der­nog de­mo­krat­skog dru­{tva. Za­kon o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji i pra­te­}i za­ko­ni,
ko­ji tre­ba da ozna­~e ras­kid sa prak­som kr­{e­nje ljud­skih pra­va u pro­{lo­sti,
odav­no su po­sta­li stvar­nost u dru­gim dr­`a­va­ma u tran­zi­ci­ji. U Sr­bi­ji osam
go­di­na po­sle pa­da Mi­lo­{e­vi­}e­vog auto­ri­tar­nog re­`i­ma i na­kon ne­ko­li­ko
308
 Od rehabilitacije do restitucije

pred­lo­`e­nih mo­de­la i na­cr­ta za­ko­na o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji, jo{ uvek ni­je us­

po­sta­vljen dru­{tve­ni kon­sen­zus u po­gle­du re­sti­tu­ci­je i kom­pen­za­ci­je, ta­ko
da je Sr­bi­ja da­nas je­di­na post­ko­mu­ni­sti~­ka ze­mlja u ju­go­i­sto~­noj Evro­pi
ko­ja ni­je do­ne­la Za­kon o de­na­ci­o­na­li­za­ci­ji.
Raz­lo­zi za to su broj­ni, objek­tiv­ni i su­bjek­tiv­ni, i svo­de se na ~i­nje­
ni­cu da je u Sr­bi­ji, po­sle de­mo­krat­skih pro­me­na 2000. go­di­ne, na de­lu ne
dis­kon­ti­nu­i­tet, ve} kon­ti­nu­i­tet sa auto­ri­tar­nom vla­da­vi­nom ne­prav­ne dr­
`a­ve i da po­li­ti~­ke eli­te ko­je su se sme­nji­va­le u po­sled­njih osam go­di­na
ni­su shva­ti­le neo­p­hod­nost sa­vla­da­va­nja zla auto­ri­tar­ne pro­{lo­sti i ostva­ri­
va­nja tran­zi­ci­o­ne prav­de.
3. Iz­ne­ti pri­me­ri iz sud­ske prak­se po­ka­zu­ju naj­ma­nje dve stva­ri: naj­
pre, da se po­vra­}aj imo­vi­ne mo­`e uspe­{no tra­`i­ti i pre ne­go {to bu­de do­net
Za­kon o re­sti­tu­ci­ji, i dru­go, da je ne­za­do­volj­stvo `r­ta­va ko­mu­ni­zma sve
ve­}e, ta­ko da je pro­stor za od­la­ga­nje do­no­{e­nja za­ko­na sve ma­nji.
Ako Za­kon o re­sti­tu­ci­ji ne bu­de do­net, sud­ska vlast }e bi­ti pri­nu­|e­
na da pi­ta­nje re­sti­tu­ci­je re­{a­va pri­me­nom va­`e­}ih pro­pi­sa.

Goj­ko La­za­rev

FROM RE­HA­BI­LI­TA­TION TO RE­STI­TU­TION

Sum­mary: The aut­hor first analyzes the im­ple­men­ta­tion of the Law on Re­
ha­bi­li­ta­tion (2006) in the pro­ce­e­dings con­duc­ted by the Co­unty Co­urt in Sa­bac.
Out of 132, 101 per­sons’ re­qu­ests for re­ha­bi­li­ta­tion we­re adop­ted, 13 we­re de­nied,
and 18 re­ma­i­ned un­re­sol­ved. Af­ter that, the aut­hor analyzes the ca­ses re­sol­ved by
the Co­unty Co­urt in Sa­bac, re­fer­ring to the re­sti­tu­tion of pro­perty be­lon­ging to
re­ha­bi­li­ta­ted per­sons, eit­her to them or to the­ir suc­ces­sors, even be­fo­re the Law
on Re­sti­tu­tion was adop­ted. This is mostly the pro­perty of li­qu­i­da­ted per­sons,
and per­sons who­se pro­perty was na­ti­o­na­li­zed. The exam­ples from ju­di­cial prac­
ti­ce show at le­ast two things: 1) that the re­turn of pro­perty can be suc­cessfully
cla­i­med even be­fo­re the adop­tion of the Law on Re­sti­tu­tion, and 2) that the im­
pa­ti­en­ce of the vic­tims of com­mu­nism is in­cre­a­sing, so the spa­ce for de­laying the
adop­tion of the Law is dec­re­a­sing.
Key words: vic­tims of po­li­ti­cal re­pres­sion, re­ha­bi­li­ta­tion of po­li­ti­cal con­victs
and con­dem­ned per­sons, re­sti­tu­tion, Law on Re­ha­bi­li­ta­tion, re­sti­
tu­tion.

309
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji Gojko Lazarev

310
PRILOZI

311
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji

312
 I. REHABILITACIJA
POLITI^KIH OSU\ENIKA I KA@NJENIKA
Beograd, 20. maj 2008. godine

– ZAKLJU^CI I PREPORUKE -

1. Okrugli sto na temu “Rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika u

Srbiji” organizovali su Zadu`bina Studenica, Kongres srpskog ujedin-
jenja – Austrija, uz podr{ku Ministarstva za dijasporu Republike Srbi-
je. U radu skupa su u~estvovali istaknuti pravni stru~njaci, zvani~nici
Ministarstva pravde i Ministarstva za dijasporu, sudije, tu`ioci, advo-
kati, `rtve politi~ke represije, novinari i javni radnici koji su se bavili
ovim pitanjima u prethodnih sedam godina.

2. U~esnici u radu Okruglog stola su ocenili da je rasprava bila sadr`ajna

i da se skup pokazao podsticajnim za razmenu korisnih saznanja i ideja
o problemima rehabilitacije politi~kih osu|enika i ka`njenika kao vida
savladavanja zla autoritarne pro{losti u Srbiji. Ostvaren je cilj skupa
da se stru~njacima iz razli~itih oblasti (pravosu|a, nauka, kulture, poli-
tike, medija i drugih), javnim delatnicima i `rtvama politi~ke represije
omogu}i svestrana analiza otvorenih pitanja i izno{enje svojih vi|enja
primene Zakona o rehabilitaciji, kao i da se javnosti i politi~koj eliti
ponudi racionalan uvid u mogu}a re{enja ovog slo`enog problema.

3. U~esnici skupa smatraju da je u pravnom savladavanju autoritarne

pro{losti jedan od va`nih koraka rehabilitacija politi~kih osu|enika i
ka`njenika. Taj korak je veoma te`ak i bolan jer su tokom poluvekovne
autoritarne vladavine i nepravne dr`ave u Srbiji mnogobrojna lica bila
osu|ivana mimo va`e}ih pravnih normi, ili na osnovu neprimerenih i
necivilizacijskih propisa. Osnov ka`njavanja bila je politika partijske
dr`ave i njena rigidna ideologija. Time je `rtvama politi~ke represije
naneta velika nepravda a dru{tvu istorijska sramota. Otuda se aktuel-
izovanje pitanja rehabilitacije name}e iz vi{e razloga. Prvo, kao marki-
ranje razlike izme|u prava i neprava u autoritarnom i demokratskom
sistemu, te afirmi{e potreba otpornosti ljudskih prava spram politike
i ideologije. Drugo, kao bar delimi~no ispravljanje nepravde kroz za-
laganje za obe{te}enje stradalnika. Tre}e, ova rehabilitacija je svojim
domenom primene i u~inkom neodmenjiva drugim sredstvima pravnog
savladavanja pro{losti (amnestijom, zakonskim ni{tenjem presuda, po-
313
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji

navljanjem postupka, naknadom za neopravdanu osudu i sl.). I ~etvr-

to, bez otvorenog suo~avanja i savladavanja zla autoritarne pro{losti
nema nam izlaska na evropski put ka dru{tvu pune slobode i istinske
demokratije. Jer na{a dana{nja politi~ka sporenja i neprijateljstva, koja
su trajna dru{tvena opasnost i velika prepreka na tom putu, korene
vuku iz bliske i dalje totalitarne pro{losti. Ukoliko se zlo te pro{losti
ne savlada, ono }e nam se zakonito ponavljati.

4. Demokratske promene koje su nastupile u Srbiji krajem 2000. godine

nametnule su neminovnost distanciranja od odre|enih politi~kih sud-
skih procesa koji su vo|eni u prethodnom periodu. U nastojanju da
raskine sa tom praksom kr{enja ljudskih prava u pro{losti, Narodna
skup{tina Republike Srbije je donela 17. aprila 2006. godine Zakon o
rehabilitaciji. Na`alost, on nije bi pra}en dono{enjem nu`nih, tzv. res-
titucionih zakona i propisa (Zakona o otvaranju dosijea tajnih slu`bi,
Zakona o denacionalizaciji i sl.).

5. Ve}ina u~esnika u raspravi je zaklju~ila da je Zakon o rehabilitaciji

jedan od najlo{ijih zakona u pravno-tehni~kom smislu koji je donela
Narodna skup{tina Srbije u svojoj bogatoj zakonodavnoj delatnosti
poslednjih godina. U tom smislu navedene su brojne slabosti ovog za-
kona koje }e veoma ote`ati njegovu primenu i ostvarenje ideala tran-
zicione pravde. Ipak, zahvaljuju}i ve}ini nadle`nih okru`nih sudova,
na ~elu sa Vrhovnim sudom Srbije, ovaj Zakon se relativno uspe{no
primenjuje i u protekle dve godine je doneto nekoliko stotina re{enja
o rehabilitaciji politi~kih osu|enika i ka`njenika u Srbiji.

6. Da bi se otklonile slabosti Zakona o rehabilitaciji i prepreke na putu

njegove primene potrebno je otpo~eti rad na njegovoj izmeni i doneti
odgovaraju}e nove propise, na prvom mestu Zakon o otvaranju dosi-
jea tajnih slu`bi i Zakon o denacionalizaciji. U tom smislu treba vr{iti
sna`an uticaj na nadle`ne institucije i organe, kao i na politi~ku elitu
da doprinesu stvaranju preduslova za uspe{nu i pravednu rehabilitaciju
politi~kih osu|enika i ka`njenika.

7. Nadle`ne dr`avne institucije, organi pravosu|a, politi~ke stranke i pro-

fesionalna udru`enja u oblasti nauke, obrazovanja i humanitarne delat-
nosti treba da uspostave me|usobnu saradnju radi zajedni~ke akcije po
pitanjima od zna~aja za rehabilitaciju politi~kih osu|enika i ka`njenika.
Time bi se u Srbiji stvorila pozitivna klima i aktivan odnos prema
pravnom savladavanju autoritarne pro{losti, {to bi omogu}ilo otklanja-
nje ili ubla`avanje posledica delovanja autoritarne nepravne dr`ave, te
potpunije ostvarivanje vladavine prava i tranzicione pravde.
314
 Rehabilitacija politi~kih osu|enika i ka`njenika

8. Sa zaklju~cima ovog Okruglog stola neophodno je upoznati Ministarst-

vo pravde, Ministarstvo finansija i Ministarstvo za dijasporu, kako bi
se formirao zajedni~ki pristup i jedinstvena strategija u re{avanju ot-
vorenih pitanja rehabilitacije politi~kih osu|enika i ka`njenika. Va`an
korak u tom pravcu je dono{enje odgovaraju}ih propisa i prevazila`enje
problema u primeni Zakona o rehabilitaciji kao vida pravnog savlada-
vanja autoritarne pro{losti u Srbiji.

9. Treba uticati na medije da objavljuju priloge kojima se obja{njava

potreba za pravnim savladavanjem autoritarne pro{losti, i u tom kon-
tekstu neophodnost rehabilitacije lica koja su ka`njavana iz politi~kih
i ideolo{kih razloga. Posebno je va`no da se rehabilitaciji istaknutih
li~nosti i stvaralaca u medijima pristupi na stru~an, sistematski i inter-
disciplinaran na~in u formi javnih nastupa stru~njaka, tribina, okruglih
stolova, panel diskusija, specijalnih TV emisija, dokumentarnih serija
i sli~no, a sve to bi bilo u funkciji ostvarivanja ljudskih prava i tranzi-
cione pravde i promovisanja vrednosti pravne dr`ave i vladavine prava
u Srbiji.

315
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji

II. PUTEVI I STRANPUTICE

DENACIONALIZACIJE U SRBIJI
Beograd, 28. novembar 2008.

– ZAKLJU^CI I PREPORUKE –

1. Okrugli sto na temu “Putevi i stranputice denacionalizacije u Srbiji” or-

ganizovali su Kongres srpskog ujedinjenja (KSU, Va{ington), Zadu`bina
Studenica iz San Franciska, Kongres srpskog ujedinjenja – Austrija
i Ministarstvo za dijasporu, u saradnji sa Centrom za unapre|ivanje
pravnih studija i ~asopisom Hereticus iz Beograda. U radu skupa
u~estvovali su predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva finansija,
Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva za
dijasporu, OEBS-a, Saveta Evrope, Ustavnog suda Srbije, Vrhovnog
suda Srbije, Dru{tva sudija Srbije, Sekretarijata za zakonodavstvo, Di-
rekcije za restituciju, kao i drugih dr`avnih organa i pojedinci koji su
se bavili ovim pitanjima u prethodnih osam godina.
2. U~esnici u radu Okruglog stola su ocenili da je rasprava bila sadr`ajna
i da se skup pokazao podsticajnim za razmenu korisnih saznanja i ideja
o restituciji i denacionalizaciji. Ostvaren je cilj skupa da se stru~njacima
iz razli~itih oblasti, javnim delatnicima i `rtvama politi~ke represije
omogu}i svestrana analiza otvorenih pitanja i izno{enje svojih vi|enja
restitucije i kompenzacije, kao i da se javnosti i politi~koj eliti ponudi
racionalan uvid u mogu}a re{enja ovog slo`enog problema.
3. Ve}ina referenata i diskutanata smatra da u pravnom savladavanju
autoritarne pro{losti posebno te`ak i slo`en problem predstavlja de-
nacionalizacija. Uspostavljanje komunisti~ke vladavine u centralnoj i
isto~noj Evropi bilo je skop~ano sa grubim kr{enjem ljudskih prava,
koje se, izme|u ostalog, izra`avalo i u eksproprijaciji, konfiskaciji i na-
cionalizaciji privatne svojine i njenom stavljanju pod dr`avno vlasni{tvo
ili kontrolu. Ova oduzimanja su ~esto bila deo politi~kog progona onih
kojima je oduzimano, a u mnogim slu~ajevima dovodilo je do njihove
smrti ili egzila. Uz to, ta oduzimanja privatne svojine, po pravilu, nisu
imala pravni osnov, niti su uklju~ivala isplatu kompenzacije.

4. Uporedna iskustva ukazuju da su restitucija i kompenzacija samo deo

pristupa otklanjanju posledica grubog kr{enja ljudskih prava od strane
316
 Putevi i stranputice denacionalizacije u Srbiji

autoritarnih poredaka. Bez obzira na sve te{ko}e zemalja u tranziciji,

mere restitucije i kompenzacije se moraju preduzeti zarad ispunjenja
obaveza prema ljudskim pravima, a tamo gde nisu preduzete jo{ uvek
mogu biti nu`ne zarad ispunjenja duboko ukorenjenih o~ekivanja.
Restitucija i denacionalizacija su nu`ne za ispravljanje istorijskih ne-
pravdi i predstavljaju klju~nu meru pravnog savladavanja autoritarne
pro{losti.
5. Iskustva zemalja u tranziciji ukazuju da su neophodni faktori za
sprovo|enje denacionalizacije: politi~ka svest, ekonomska mo}, soci-
jalna podr{ka, pravna regulativa, adekvatna organizacija dr`ave, sprem-
nost politi~ke elite. Zemlje u kojima su se stekli ovi faktori su relativno
uspe{no apsolvirale pitanje restitucije. I obrnuto, u zemljama u kojima
ne postoje ovi preduslovi pitanje restitucije je formalizovano ili ostav-
ljeno za daleku budu}nost. Pri tome, u tim zemljama nedostatak nije
u merama restitucije kao takvima, nego u konstantnom neuspehu na-
cionalnih sistema da obezbede po{tovanje prava koja proklamuju.
6. U programima ve}ine politi~kih stranaka Srbije, kao i u izbornim kam-
panjama denacionalizacija je proklamovana kao jedan od najva`nijih
koraka demokratske vlasti posle obaranja autoritarnog re`ima. Uprkos
tome, pitanje denacionalizacije je ostalo van optike vlada koje su dol-
azile nakon 2000. godine. Pod teretom pritiska izazvanog politi~kim
obe}anjima i zahtevima Saveta Evrope za sprovo|enje denacionalizaci-
je, vlada Republike Srbije je 2005. godine inicirala dono{enje Zakona o
prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, sa rokom prijavljivanja
do 30. juna 2006. godine. Ovim zakonom, Srbija je de facto otvorila
proces restitucije, ali se i pored toga potpuno oglu{ila o me|unarodno
preuzete obaveze prema Savetu Evrope da do kraja 2007. godine donese
Zakon o denacionalizaciji.
7. U~esnici skupa su naveli slede}e razloge zbog kojih nisu realizovane
proklamovane mere restitucije i denacionalizacije u Srbiji: 1) denacio-
nalizacija je skupa, jer podrazumeva ogromna sredstva koja dr`ava
mora da obezbedi za obe{te}enje (procenjuje se da bi vrednost koju
bi dr`ava trebala da plati u novcu iznosila minimum 4–5 milijardi evra
a da bi vrednost dobara za koja se potra`uje denacionalizacija iznosila
oko 100 milijardi evra, kada bi sve bilo ispla}eno u novcu); 2) denacio-
nalizacija je komplikovana, jer zahteva precizan pravni re`im i proce-
duru, a to podrazumeva dono{enje brojnih restitucionih zakona i pro-
pisa; 3) denacionalizacija je rizi~na, jer sprovode}i je politi~ari mogu
izgubiti podr{ku onih koji su u me|uvremenu kupili oduzetu imovinu
(naro~ito tzv. tajkuna – mecena pojedinih partija), ili se nalaze u zgra-
dama koje se vra}aju; 4) politi~ke elite koje su se smenjivale na vlasti
317
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji

posle 2000. godine nisu shvatale neophodnost ostvarivanja tranzicione

pravde i va`nost privatne svojine, vladavine prava i tr`i{ne privrede.
8. Srbija je danas jedina postkomunisti~ka zemlja u jugoisto~noj Evropi
koja nije donela zakon o denacionalizaciji. Dodu{e, vlada Republike
Srbije je 10. maja 2007. godine podr`ala Nacrt zakona o denacional-
izaciji. Nakon toga pre~i{}en tekst Nacrta zakona je oktobra i novem-
bra 2007. godine bio na javnoj raspravi, tokom koje su stru~njaci upu-
tili veoma o{tre kritike i doveli u pitanje niz njegovih odredaba. Posle
ove kritike, Nacrt zakona o denacionalizaciji je povu~en na doradu.
9. Da bi se otklonile slabosti do sada predlo`enih mera i pravnih akata o
denacionalizaciji, potrebno je okon~ati rad na dono{enju novih propise,
na prvom mestu zakona o denacionalizaciji. U tom smislu treba vr{iti
sna`an uticaj na nadle`ne institucije i organe da doprinesu stvaranju
preduslova za uspe{nu i pravednu restituciju.
10. Nadle`ne dr`avne institucije, organi pravosu|a, politi~ke stranke i
profesionalna udru`enja u oblasti nauke, obrazovanja i za{tite ljud-
skih prava, kao i udru`enja gra|ana za restituciju, treba da uspostave
me|usobnu saradnju radi zajedni~ke akcije po pitanjima od zna~aja
za denacionalizaciju. Time bi se u Srbiji stvorila pozitivna klima i ak-
tivan odnos prema pravnom savladavanju autoritarne pro{losti, {to bi
omogu}ilo otklanjanje ili ubla`avanje posledica delovanja autoritarne
nepravne dr`ave, te potpunije ostvarivanje vladavine prava i tranzi-
cione pravde.
11. Sa zaklju~cima ovog Okruglog stola neophodno je upoznati Ministarst-
vo pravde, Ministarstvo finansija i Ministarstvo za dijasporu, kako bi
se formirao zajedni~ki pristup i jedinstvena strategija u re{avanju ot-
vorenih pitanja restitucije. Va`an korak u tom pravcu je dono{enje
zakona o denacionalizaciji kao vida pravnog savladavanju autoritarne
pro{losti u Srbiji.
12. Treba apelovati na medije da objavljuju priloge kojima se obja{njava
potreba za pravnim savladavanjem autoritarne pro{losti, i u tom kon-
tekstu neophodnost restitucije i denacionalizacije. Posebno je va`no
da se restituciji u medijima pristupi na stru~an, sistematski i interdis-
ciplinaran na~in u formi javnih nastupa stru~njaka, tribina, okruglih
stolova, panel diskusija, specijalnih TV emisija, dokumentarnih serije
i sli~no, a sve to bi bilo u funkciji ostvarivanja ljudskih prava i tranzi-
cione pravde i promovisanja vrednosti pravne dr`ave i vladavine prava
u Srbiji.

318
 Autori su pore|ani po redosledu izlaganja ?...

PODACI O AUTORIMA

Olga Danilovi}, potpredsednik KSU

Prof. dr Jovica Trkulja, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Prof. dr Bogoljub Milosavljevi}, Pravni fakultet Univerziteta Union
Mr Mirjana Jovanovi}-Tomi} i Sr|an Sikimi}, advokati iz Novog Sada
Prof. dr Vladimir V. Vodineli}, Pravni fakultet Univerziteta Union
Sne`ana Andrejevi}, sudija Vrhovnog suda Srbije
Mr Sr|an Cvetkovi}, Institut za savremenu istoriju
Gojko Lazarev, sudija Okru`nog suda u [apcu
dr Dobrivoje Tomi}, stomatolog u penziji, Beograd
Milan Parivodi}, biv{i ministar u vladi Republike Srbije
dr Aleksandar Jugovi}, docent na Fakultetu za specijalnu edukaciju
i rehabilitaciju, sociolo{ki aspekt
Miroljub Miju{kovi}, novinar “Politike”, dopisnik iz [apca
dr @ivko Topalovi}, stomatolog, predsednik udru`enja gra|ana
Most iz [apca
Du{an Markovi}, advokat iz Beograda,
Stojan M. Mi}ovi}, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Majkl \or|evi}, predsednik Zadu`bine “Studenica” iz San Franciska
dr Slobodan G. Markovi}, docent Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu
Jasmina T. Bulan`e, biv{i predsednik KSU, advokat iz Los An|elesa
Vladimir Todorovi}, direktor Direkcije za denacionalizaciju
Republike Srbije
Prof. dr Zlatko Stefanovi}, Pravni fakultet Univerziteta Union

319
Rehabilitacija i restitucija u Srbiji

320