73

Sloºeno naprezanje grede
Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila
OTPORNOST MATERIJALA 2
Osnovne akademske studije, III semestar
Prof dr Stanko Br£i¢
email: stanko@np.ac.rs
Departman za Tehni£ke nauke

Drºavni Univerzitet u Novom Pazaru
2015/16
Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Sadrºaj
1 Sloºeno naprezanje grede

Naponi pri kombinovanom naprezanju grede
Energija deformacije pri sloºenom naprezanju
Odreivanje pomeranja primenom 2. Kastiljanovog stava
2 Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila

Kanonske jedna£ine Metode sila
Primeri primene Metode sila

Sadrºaj



Naprezanja grednog nosa£a

Naprezanja grednog nosa£a mogu da se svrstaju u dve grupe
1 osnovna naprezanja
2 sloºena naprezanja
U osnovna naprezanja grednog nosa£a spadaju
- aksijalno naprezanje
- £isto pravo savijanje
- torzija
- savijanje grede silama
Ako je gredni nosa£ izloºen istovremenom dejstvu dva ili vi²e

osnovnih slu£ajeva naprezanja, onda je takvo naprezanje
kombinovano ili sloºeno

Naprezanja grednog nosa£a

Sve jedna£ine kojima se opisuju osnovni slu£ajevi naprezanja su
linearne
Prema tome, naponi i deformacije pri kombinovanom
naprezanju dobijaju se primenom zakona superpozicije
Na primer, £isto koso savijanje je kombinacija dva £ista prava
savijanja
Takoe, ekscentri£no naprezanje pretstavlja kombinaciju
aksijalnog naprezanja i jednog ili oba £ista prava savijanja

Primer sloºenog naprezanja
Ose y i z su glavne centralne ose inercije popre£nog preseka

Pravo savijanje silama u dve ravni (to je koso savijanje silama)
Aksijalno naprezanje

Komponentalni naponi pri sloºenom naprezanju grede

Posmatra se ²tap punog popre£nog preseka
Usvaja se da je osa ²tapa ozna£ena sa x, dok sy y i z glavne
centralne ose inercije popre£nog preseka
tap je izloºen proizvoljnom prostornom optere¢enju, tako da
se u popre£nim presecima javlja svih ²et sila u preseku:
N, Ty , Tz , Mt , My , Mz


Imaju¢i u vidu osnovna naprezanja, dobijaju se slede¢i
komponentalni naponi:
N Mz My
σx = − y+ z
A Jz Jy
Ty Sz∗ Mt ∂Φ0
τxy = + (1)
Jz c(y) Jt ∂z
∗
Tz Sy Mt ∂Φ0
τxz = −
Jy b(z) Jt ∂y
gde je Jt torziona konstanta popre£nog preseka, a Φ0 je

redukovana funkcija napona pri torziji


Kao ²to se uo£ava, pri najop²tijem slu£aju sloºenog
(kombinovanog) naprezanja grednog nosa£a, javljaju se samo
dve komponente napona:
- normalni napon σx
- smi£u¢i napon τ u ravni popre£nog preseka
Smi£u¢i napon τ je rezultuju¢i napon komponentalnih napona

τxy i τxz
Prema tome, stanje napona je ravansko, pa se glavni naponi
odreuju prema izrazima:
1 2τ
(2)
p
σ1,2 = σx ± σx2 + 4τ 2 tan 2α1 = −
2 σx

Primer sloºenog naprezanja: naponi u ta£ki


Od posebnog je interesa, pre svega za dimenzionisanje nosa£a,
da se prvo odredi najopasniji (t.j. kriti£ni) popre£ni presek, a
zatim da se nae kriti£na ta£ka u popre£nom preseku
Kriti£na ta£ka u popre£nom preseku je ona u kojoj se o£ekuju
ekstremne vrednosti odreenih komponenti napona
To se (obi£no) vr²i probanjem, analiziraju¢i stanje napona u
nekoliko karakteristi£nih popre£nih preseka i ta£aka u njima

Sadrºaj



Deformacioni rad izraºen preko napona
Speci£na energija deformacije

Ukupna energija deformacije koja se akumulira u grednom
nosa£u pri proizvoljno optere¢enju data je sa:
Z
U= U0 dV (3)
V
gde je U0 speci£na energija deformacije, ili elasti£ni potencijal

Za linearno elasti£no izotropno telo U0 je dat u obliku:
1 2
U0 = U0∗ = σx + σy2 + σz2 − 2ν (σx σy + σy σz + σz σx )

2E
1 2 2 2

+ τxy + τyz + τzx
2G


U zavisnosti od na£ina naprezanja posmatrane grede (odn.
posmatranog grednog nosa£a), u izraz za speci£nu energiju
deformacije unose se odgovaraju¢i komponentalni naponi
U slu£aju najop²tijeg kombinovanog naprezanja grede, samo su
komponente σx , τxy i τxz razli£ite od nule, tako da speci£na
energija deformacije ima oblik
!
2
1 σx2 τxy τ2
U0 = + + xz (4)
2 E G G


Imaju¢i u vidu izraze (3) i (4), integracija po zapremini svodi
se na integraciju unutar popre£nog preseka A i integraciju po
duºini grede `:
Z ` "Z 2
! #
1 σx2 τxy τ2
U= + + xz dA dx (5)
2 0 A E G G
U izraz (5) unose se izrazi (1) za komponentalne napone

Ose y i z su glavne centralne ose inercije popre£nog preseka,
pa se, posle sreivanja, dobija kona£an izraz za energiju
deformacije, za proizvoljno sloºeno optere¢enje grede


Energija deformacije je data u obliku:
N2` Ty2 T2
Z
1
U= + + z
2 0 E A G Ay G Az
! (6)
Mt2 My2 Mz2
+ + + dx
G Jt E Jy E Jz
gde su sa Ay i Az ozna£ene povr²ine smicanja popre£nog

preseka grede za y i za z pravac


Povr²ine smicanja date su izrazima:
J2 Jy2
Ay = R z2 A z = R ∗ 2 (7)
Sz∗ Sy
A c dA A b dA
Veli£ine G Ay i G Az nazivaju se krutost grede na smicanje u

pravcu ose y , odn. z
Vidi se da bilo koja sila u preseku vr²i rad samo na
pomeranjima usled te iste sile
Drugim re£ima, rad bilo koje sile u preseku na pomeranjima
usled ostalih sila u preseku jednak je nuli


Deo energije deformacije usled normalne sile i tansverzalnih
sila obi£no je manji od dela energije deformacije usled
momenta torzije i momenata savijanja
Imaju¢i to u vidu, taj deo se £esto zanemaruje, pa izraz (6)
ima oblik:
!
`
Mt2 My2 Mz2
Z
1
U= + + dx (8)
2 0 G Jt E Jy E Jz


Izraz (6) je prikazan posmatraju¢i samo jedan ²tap
To moºe da se generali²e i za slu£aj sistema ²tapova, odn. na
nosa£ sloºenije strukture
Dobija se izraz
N2 Ty2 T2
Z
1
U= + + z
2 s E A G Ay G Az
! (9)
Mt2 My2 Mz2
+ + + ds
G Jt E Jy E Jz
gde se integral odnosi na sve ²tapove sistema

R
s . . . ds


Ako su popre£ni preseci promenljivi duº ²tapova, onda su
geometrijske karakteristike promenljive i ulaze u podintegralni
izraz
Ako se zanemari uticaj normalnih i transverzalnih sila kod
posmatranog sloºenog nosa£a (kod sistema ²tapova), energija
deformacije data je u obliku
!
Mt2 My2 Mz2
Z
1
U= + + ds (10)
2 s G Jt E Jy E Jz

Sadrºaj



Odreivanje generalisanih pomeranja
Morov postupak
Ugibi i nagibi grede izloºene savijanju silama mogu da se
odrede
- re²avanjem diferencijalne jedna£ine elasti£ne linije
- primenom Mor-Maksvelove analogije
Generalisana pomeranja proizvoljne ta£ke linijskog nosa£a

mogu da se odrede preko energije deformacije sistema,
primenom drugog Kastiljanovog stava
Generalisana pomeranja mogu da se odrede i primenom
Principa virtuelnih sila

Morov postupak
Posmatra se proizvoljan nosa£ u prostoru, optere¢en sa
proizvoljnim kombinovanim optere¢enjem
Nosa£ je od linearno elasti£nog materijala
Ose y i z su glavne centralne ose inercije
Potrebno je da se odredi generalisano pomeranje ξi proizvoljne
ta£ke i nosa£a u datom pravcu ~ni
Generalisano pomeranje moºe da bude linijsko pomeranje u
datom pravcu, ili obrtanje oko date ose

Odreivanje generalisanog pomeranja

Morov postupak
Drugi Kastiljanov stav glasi:
Ako se energija deformacije linearno elasti£nog tela izrazi

preko generalisanih sila, onda je parcijalni izvod energije
deformacije po nekoj od generalisanih sila jednak
odgovaraju¢em generalisanom pomeranju
Dakle, primenom ovog stava mogu¢e je da se odredi

pomeranje samo u ta£kama u kojima deluju spolja²nje sile, pri
tome samo u pravcima delovanja tih sila

Morov postupak
Naravno, potrebno je da se odredi generalisano pomeranje bilo
koje ta£ke u bilo kom pravcu
Da bi odredili pomeranje ξi neke ta£ke i u datom pravcu ~ni , u
ta£ki i se dodaje ktivna generalisana sila Pi koja ima dati
pravac ~ni
Generalisana sila Pi moºe da bude sila ili spreg
Formira se izraz za energiju deformacije sistema usled
delovanja spolja²njeg optere¢enja i ktivne sile Pi

Morov postupak
Prema drugom Kastiljanovom stavu, diferenciranjem energije
deformacije po generalisanoj sili Pi , a zatim unose¢i da je
Pi = 0, jer je ta sila ktivna, dobija se traºeno generalisano
pomeranje
Dakle, polazi se od drugog Kastiljanovog stava:
∂U
= ξi (11)
∂Pi

Morov postupak
Bilo koja sila u preseku, ozna£ena sa S , moºe da se prikaºe u
obliku
S ∗ = S + S̄ Pi (12)
gde je
- S ∗ . . . ukupna sila u preseku
- S . . . sila u preseku usled spolja²njeg optere¢enja
- S̄ . . . sila u preseku usled jedini£ne generalisane sile Pi = 1
Oznaka S zamenjuje bilo koju silu u preseku: N, Ty , . . . , Mz

Morov postupak
Prema izrazu (9), izraz za energiju deformacije sastoji se od
integrala sa ²est £lanova oblika
S ∗2 (S + S̄ Pi )2
Z Z
1 1
U= ds = ds
2 s B 2 s B
gde je B oznaka za bilo koji od imenioca u integralu (to su

odgovaraju¢e krutosti: aksijalna, smi£u¢a, torziona ili na
savijanje)
Da bi se odredilo generalisano pomeranje, potrebno je da se
diferencira izraz za energiju deformacije

Morov postupak
Dobija se Z
∂U (S + S̄ Pi )
= · S̄ ds
∂Pi s B
Unose¢i sada u dobijen izraz da je Pi = 0, jer je sila ktivna,
dobija se
(S · S̄)
Z
∂U
= ds
∂Pi s B

Morov postupak
Imaju¢i u vidu ukupan izraz za energiju deformacije, dobija se
izraz za traºeno generalisano pomeranje u obliku:
Ty T¯y Tz T¯y
Z
N N̄
ξi = + +
s EA G Ay G Az
(13)
Mt M̄t My M̄y Mz M̄z
+ + + ds
G Jt E Jy E Jz
Ovaj integral se naziva Morov integral, a sam postupak

odreivanja generalisanog pomeranja ξi naziva se Morov
postupak

Morov postupak
Nadvu£ene oznake za sile u preseku pretstavljaju sile u preseku
usled jedini£ne ktivne generalisane sile Pi = 1
Izra£unavanje integrala koji guri²u u izrazu za generalisano
pomeranje ξi ne vr²i se (osim izuzetno!) formalnom
integracijom
Pri tome treba da se ima u vidu da su sile u preseku usled
ktivne jedini£ne generalisane sile Pi = 1 date kao linearni
dijagrami
Imaju¢i to u vidu, izra£unavanje integrala u izrazu za ξi vr²i se
primenom postupka Vere²£agina

Postupak Vere²£agina
Posmatra se pravolinijski segment duºine ` na kome je
potrebno da se odredi integral proizvoda dve funkcije f (x) i
g(x):
Z `
J= f (x) g(x) dx
0
Pri tome je funkcija f (x) proizvoljna, dok je funkcija g(x)
linearna
Prema tome, funkcija g(x) moºe da se prikaºe kao
g(x) = a x + b
gde su a i b odgovaraju¢e konstante


Uno²enjem linearne funkcije g(x) u integral, dobija se
Z ` Z `
J =a x f (x) dx + b f (x) dx
0 0
Drugi integral pretstavlja povr²inu koja je ograni£ena krivom

f (x), dok je prvi integral stati£ki momenat te povr²ine u
odnosu na osu y :
Z ` Z `
f (x) dx = Af x f (x) dx = Sy = Af xT
0 0

Prema tome, integral moºe da se prikaºe kao:
J = Af (a xT + b) = Af g(xT ) = Af gT
gde je g(xT ) vrednost fukcije g(x) na mestu teºi²ta povr²ine

Af
Dakle, traºeni integral se odreuje prema formuli:
Z `
J= f (x) g(x) dx = Af gT
0

Iskazano re£ima,
Vrednost integrala J dobija se kao proizvod povr²ine Af

koja je ograni£ena krivom f (x), i vrednosti funkcije g(x)
na mestu teºi²ta povr²ine Af
Vrednosti integrala za nekoliko naj£e²¢ih oblika funkcija f (x) i

g(x) date su u slede¢oj tabeli

Postupak Vere²£agina: karakteristi£ni slu£ajevi

Primer 1: Ugib i obrtnje preseka proste grede
Odrediti maksimalni ugib wmax proste grede raspona `,

konstantne krutosti na savijanje EJ = const, kao i obrtanje
oslona£kog preseka α, optere¢ene ravnomernim raspodeljenim
optere¢enjem q = const


Da bi odredili maksimalni ugib posmatrane grede, koji je, zbog
simetrije, u sredini preseka grede, posmatra se jedini£na
ktivna sila P = 1 koja deluje u sredini grede i upravno na
gredu
Ako je dijagram momenata savijanja proste grede, usled
zadatog optere¢enja q = const, ozna£en sa M , a dijagram
momenata savijanja usled jedini£ne sile P = 1 ozna£en sa M̄ ,
onda je ugib u pravcu i smeru sile P dat sa
Z `
M M̄
ξ= dx
0 EJ


Da bi odredili maksimalni ugib posmatrane grede, koji je, zbog
simetrije, u sredini preseka grede, posmatra se jedini£na
ktivna sila P = 1 koja deluje u sredini grede i upravno na
gredu
Ako je dijagram momenata savijanja proste grede, usled
zadatog optere¢enja q = const, ozna£en sa M , a dijagram
momenata savijanja usled jedini£ne sile P = 1 ozna£en sa M̄ ,
onda je ugib u pravcu i smeru sile P dat sa
Z `
M M̄
ξ= dx
0 EJ



Momenti savijanja (karakteristi£ne vrednosti):
- Raspodeljeno optere¢enje:
q `2
f=
8
- Koncentrisana sila P =1 u sredini:
P` `
f¯ = =
4 4
Ugib u pravcu sile P dat je sa
Z `
M M̄
ξ= dx
0 EJ



Za silu P na proizvoljnom rastojanju α` od levog kraje, odn.
β` od desnog kraja, ordinata momenta savijanja u preseku sile
jednaka je
Mmax = f = P ` α β
Moºe da se pokaºe da je integral momenata usled
raspodeljenog optere¢enja i koncentrisane sile u proizvoljnom
preseku α` dat sa:
Z `
` ¯
EJ ξ = M M̄ dx = f f (1 + αβ)
0 3
gde su f i f¯ max ordinate momenata savijanja za raspodeljeno

optere¢enje i za koncentrisanu silu

Imaju¢i ovo u vidu, za ugib proste grede usled raspodeljenog
optere¢enja se dobija
` q`2 ` 11 5
EJ ξ = · · · (1 + )= q `4
3 8 4 22 384
Prema tome, maksimalan ugib proste grede optere¢ene
ravnomernim optere¢enjem q = const jednak je
5 q `4
ξ = wmax =
384 EJ


Obrtanje oslona£kog preseka dobija se kada se kao ktivna sila
upotrebi jedini£ni spreg M = 1 u preseku gde se traºi obrtanje:


Moºe da se pokaºe da je integral momenata usled
raspodeljenog optere¢enja i koncentrisane sile u proizvoljnom
preseku α` dat sa:
Z `
` ¯
EJ ξ = EJα = M M̄ dx = ff
0 3
gde su f i f¯ max ordinate momenata savijanja za raspodeljeno

optere¢enje i za koncentrisan spreg:
q`2
f= f¯ = 1
8


Prema tome, dobija se da je obrtanje oslona£kog preseka
jednako:
` q`2 q`3
EJ α = · ·1=
3 8 48
odnosno,
q`3
α=
48EJ
Zbog simetrije, obrtanje drugog preseka je isto, ali
promenjenog znaka
q`3
β = −α = −
48EJ

Sloºeno naprezanje grede Kanonske jedna£ine Metode sila
Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila Primeri primene Metode sila
Sadrºaj




Nosa£ je stati£ki neodreen kada je prisutno vi²e veza nego ²to
je minimalno potrebno da bi nosa£ bio nepokretan sistem
Kada je nosa£ stati£ki neodreen, prvo je neophdno da se re²i
stati£ka neodreenost
Postoje dve metode re²avanja stati£ki neodreenih nosa£a:
1 Metoda sila
2 Metoda deformacije
U Metodi sila potrebno je da se prvo odrede sve stati£ki

nepoznate veli£ine


Stati£ki nepoznate veli£ine su izabrane sile veze Xi koje
odgovaraju usvojenom osnovnom sistemu posmatranog nosa£a
Osnovni sistem je izabrani stati£ki odreen nosa£ koji se dobija
posle uklanjanja izabranih veza u stati£ki neodreenom nosa£u
Postoji vi²e mogu¢nosti usvajanja razli£itih osnovnih sistema
Naravno, koji god osnovni sistem bio izabran, krajnji rezultat
mora da bude uvek isti (postoji jednozna£no re²enje)
Za neke osnovne sisteme lak²e se odreuju stati£ki nepoznate
veli£ine nego ze neke druge osnovne sisteme


Za usvojen osnovni sistem postavljaju se uslovne jedna£ine,
£ijim re²avanjem se dobijaju stati£ki nepoznate veli£ine
Uslovne jedna£ine u Metodi sila pretstavljaju geometrijske
uslove, odn. uslove kompatibilnosti deformacija (uslove
kompatibilnosti pomeranja)
Zna£enje uslovnih jedna£ina u metodi sila odgovara uklonjenim
vezama (stati£ki nepoznatim veli£inama)
U najve¢em broju slu£ajeva, uslovne jedna£ine su iskazi da su
generalisana pomeranja, na mestima uklonjenih veza, jednaka
nuli


Zbog linearnosti svih jedna£ina i veza, vaºi princip
superpozicije
Prema tome, svaka veli£ina, stati£ka ili deformacijaska,
ozna£ena sa S , moºe da se prikaºe u vidu superpozicije
n
(14)
X
S = S0 + Si Xi
i=0
gde je sa n je ozna£en broj stati£ke neodreenosti


U izrazu (14) uvedene su oznake:
- S0 je posmatrana veli£ina u osnovnom (stati£ki odreenom)
sistemu usled zadatog optere¢enja, pri £emu su sve stati£ki
nepoznate jednake nuli Xi = 0
- Si je posmatrana veli£ina u osnovnom sistemu usled stanja
Xi = 1
Stanje Xi = 1 pretstavlja jedini£nu vrednost stati£ki nepoznate
veli£ine Xi , pri £emu su sve ostale stati£ki nepoznate jednake
nuli
Uslovne jedna£ine metode sila pretstavljaju uslove da su
generalisana pomeranja na mestima uklonjenih veza (stati£ki
nepoznatih veli£ina) jednaka nuli (eventualno jednaka nekoj
zadatoj vrednosti)

Ako se sa δi ozna£i generalisano pomeranje koje odgovara
uklonjenoj vezi Xi , uslovne jedna£ine mogu da se prikaºu kao
δi = 0 (i = 1, 2, . . . , n)
Prema relaciji (14), generalisano pomeranje δi moºe da se

prikaºe kao
n
(15)
X
δi = δi0 + δij Xj (i = 1, 2, . . . , n)
i=1


U izrazu (15) uvedene su oznake:
- δi0 . . . generalisano pomeranje δi u osnovnom sistemu usled
spolja²njeg optere¢enja (pri £emu je Xi = 0)
- δij . . . generalisano pomeranje δi u osnovnom sistemu usled
stanja Xj = 1
Prema tome, uslovne jedna£ine δi = 0 mogu da se napi²u u
obliku:
n
(16)
X
δi = δi0 + δij Xj = 0 (i = 1, 2, . . . , n)
i=1


U razvijenom obliku uslovne jedna£ine (16) glase:
δ10 + δ11 X1 + δ12 X2 + · · · + δ1n Xn = 0

δ20 + δ21 X1 + δ22 X2 + · · · + δ2n Xn = 0
.. (17)
.
δn0 + δn1 X1 + δn2 X2 + · · · + δnn Xn = 0
U matri£nom obliku jedna£ine (17) glase
δ0 + ∆ X = 0 (18)
sa o£iglednim oznakama za vektore i matricu


Jedna£ine (17) se nazivaju kanonske jedna£ine metode sila
Koecijenti δij uz stati£ki nepoznate Xi su Maksvelovi uticajni
kooecijenti:
Uticajni koecijenti eksibilnosti δij su generalisana

pomeranja koja odgovaraju generalisanoj sili Xi , u
osnovnom sistemu, usled delovanja jedini£ne generalisane
sile Xj = 1
Pokazano je da su uticajni koecijenti δij simetri£ni:
δij = δji


Koecijenti δi0 su slobodni £lanovi u uslovnim jedna£inama
Metode sila
Koecijenti δi0 pretstavljaju generalisana pomeranja koja
odgovaraju generalisanoj sili Xi , u osnovnom sistemu, usled
delovanja spolja²njeg optere¢enja
Uvode se slede¢e oznake:
- M0 . . . dijagram momenata savijanja u osnovnom sistemu
usled zadatog spolja²njeg optere¢enja
- Mi . . . dijagram momenata savijanja u osnovnom sistemu usled
stanja Xi = 1 (jedini£na vrednost stati£ki nepoznate Xi , pri
£emu su sve ostale stati£ki nepoznate Xj jednake nuli)


Imaju¢i u vidu zna£enja koecijenata u uslovnim jedna£inama
metode sila, koecijenti δij i δi0 dati su sa izrazima:
Z Z
Mi Mj Mi M 0
δij = dx δi0 = dx (19)
` EJ ` EJ
gde se podrazumeva integracija po svim ²tapovima

posmatranog nosa£a
U najve¢em broju slu£ajeva dominantan je uticaj momenata
savijanja, kao ²to je i prikazano u izrazima (19), posebno kod
grednih nosa£a (npr. kod kontinualnih nosa£a)


Kod okvirnih nosa£a moºe da bude zna£ajan i uticaj normalnih
sila, tako da bi u tom slu£aju bilo:
Z Z
Mi M j Ni Nj
δij = dx + dx
EJ EA
Z` Z` (20)
Mi M 0 Ni N0
δi0 = dx + dx
` EJ ` EA
gde je Ni dijagram normalnih sila u osnovnom sistemu usled

Xi = 1, dok je N0 dijagram normalnih sila u osnovnom
sistemu usled zadatog optere¢enja

Sadrºaj



Primer 1: Obostrano uklje²tana greda
Odrediti dijagram momenata savijanja obostrano uklje²tene

grede raspona `, konstantne krutosti na savijanje EJ = const,
optere¢ene ravnomerno raspodeljenim optere¢enjem q = const


Obostrano uklje²tena greda je tri puta stati£ki neodreena
Ukoliko ne postoji aksijalno optere¢enje, onda u gredi ne
postoje normalne sile i greda je dva puta stati£ki neodreena
Osnovni sistem je prosta greda, a stati£ki nepoznate su
momenti uklje²tenja


Dijagrami momenata savijanja u osnovnom sistemu, usled
optere¢enja i stati£ki nepoznatih su, redom:
- kvadratna parabola sa ordinatom u sredini f = q`2 /8
- trougaoni dijagrami sa ordinatama 1.0 na krajevima


Koecijenti uslovnih jedna£ina dobijaju se "mnoºenjem
momentnih povr²ina", odn. izra£unavanjem integrala (19)
Imaju¢i u vidu da je krutost na savijanje konstantna,
EJ = const, dobija se
`
EJ δ11 = EJ δ22 = × 1.02
3
`
EJ δ12 = EJ δ21 = × 1.02
6
`
EJ δ10 = EJ δ20 = × 1.0 × f
3
gde je f = q`2 /8


Uslovne jedna£ine, napisane u matri£nom obliku ∆X = −δ0 ,
glase:
` ` `

3 6 X1 3 f
` ` =− `
6 3
X2 3 f
ili, posle skra¢ivanja sa `/3, u obliku:
1

1 2 X1 f
1 =−
2 1 X2 f
Re²enje ovih jedna£ina je jednako:

2 q`2
X1 = X2 = − f = −
3 12

Primer 2: Kontinualna greda
Odrediti dijagram momenata savijanja zadate kontinualne

grede sa dva raspona ` = 4.0m, konstantne krutosti na
savijanje EJ = const. Greda je optere¢ena koncentrisanom
silom u jednom rasponu i ravnomerno raspodeljenim
optere¢enjem q = const u drugom rasponu


Posmatrana kontinualna greda je jednom stati£ki neodreena
Za osnovni sistem se usvajaju dve proste grede, odnosno,
stati£ki nepoznata je momenat savijanja X iznad srednjeg
oslonca


Dijagram momenata savijanja M1 za stanje X = 1 u
osnovnom sistemu
Dijagram momenata M0 u osnovnom sistemu usled zadatog
optere¢enja


Uslovna jedna£ina Metode sila je
δ11 X1 + δ10 = 0
Koecijent uz nepoznatu iznosi (po trougao u svakoj gredi):

1 8
EJδ11 = 2 × × 4.0 × 1.02 =
3 3
Slobodan £lan δ10 na delu koncentrisane sile dobija se kao zbir
proizvoda povr²ine dva trougla dijagrama M0 i trougla i
trapeza dijagrama M1


Koecijent δ10 je jednak:
1 8
EJδ10 = × 2 × 2 × 0.5 =
3 3
1 4
+ × 2 × 2 × (2 × 0.5 + 1.0) =
6 3
1 8
+ × 4 × 1 × 2.0 =
3 3
Dobija se δ10 = 3 ,
14
tako da je stati£ki nepoznata jednaka
14
δ10 14
X=− = − 38 = − = −1.75 [kNm]
δ11 3
3



73

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

73

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sloºeno naprezanje grede

Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila

Osnovne akademske studije, III semestar

Prof dr Stanko Br£i¢

Departman za Tehni£ke nauke

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

1 Sloºeno naprezanje grede

2 Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

1 Sloºeno naprezanje grede

2 Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Sloºeno naprezanje grede

Naprezanja grednog nosa£a

Ako je gredni nosa£ izloºen istovremenom dejstvu dva ili vi²e

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Sloºeno naprezanje grede

Naprezanja grednog nosa£a

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Primer sloºenog naprezanja

Ose y i z su glavne centralne ose inercije popre£nog preseka

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Sloºeno naprezanje grede

Komponentalni naponi pri sloºenom naprezanju grede

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Sloºeno naprezanje grede

Komponentalni naponi pri sloºenom naprezanju grede

gde je Jt torziona konstanta popre£nog preseka, a Φ0 je

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Sloºeno naprezanje grede

Komponentalni naponi pri sloºenom naprezanju grede

Smi£u¢i napon τ je rezultuju¢i napon komponentalnih napona

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Primer sloºenog naprezanja: naponi u ta£ki

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Sloºeno naprezanje grede

Komponentalni naponi pri sloºenom naprezanju grede

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

1 Sloºeno naprezanje grede

2 Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Deformacioni rad izraºen preko napona

Speci£na energija deformacije

gde je U0 speci£na energija deformacije, ili elasti£ni potencijal

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Deformacioni rad izraºen preko napona

Speci£na energija deformacije

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Deformacioni rad izraºen preko napona

Speci£na energija deformacije

U izraz (5) unose se izrazi (1) za komponentalne napone

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Deformacioni rad izraºen preko napona

Speci£na energija deformacije

gde su sa Ay i Az ozna£ene povr²ine smicanja popre£nog

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Deformacioni rad izraºen preko napona

Speci£na energija deformacije

Veli£ine G Ay i G Az nazivaju se krutost grede na smicanje u

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Deformacioni rad izraºen preko napona

Speci£na energija deformacije

Stanko Br£i¢ Otpornost materijala 2

Deformacioni rad izraºen preko napona

Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila

2 Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila

2 Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila

2 Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila

Speci£na energija deformacije

gde je U0 speci£na energija deformacije, ili elasti£ni potencijal

Speci£na energija deformacije

Speci£na energija deformacije

Speci£na energija deformacije

Speci£na energija deformacije

Speci£na energija deformacije

Speci£na energija deformacije

Speci£na energija deformacije

2 Stati£ki neodreeni nosa£i - Metoda sila

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanog pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja

Odreivanje generalisanih pomeranja